DEO 10 POREZ NA DOHODAK FIZIČKIH LICA U SRBIJI ?· POREZ NA DOHODAK FIZIČKIH LICA U SRBIJI U našoj zemlji primenjuje se mešoviti sistem oporezivanja dohotka fizičkih lica. Poreski obveznik je svaki

  • View
    218

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

  • POREZ NA DOHODAK FIZIKIH LICA U SRBIJI U naoj zemlji primenjuje se meoviti sistem oporezivanja dohotka fizikih lica. Poreski obveznik je svaki graanin, fiziko lice koje ostvaruje dohodak. U sistemu oporezivanja dohotka kao poreski obveznik se uzima pojedinac. To znai da svaki lan porodice ili domainstva podnosi pojedinanu poresku prijavu, na osnovu koje se utvruje poreska obaveza. Pojedini prihodi se oporezuju analitikim porezima i to na izvoru (po odbitku od svakog pojedinanog prihoda) odnosno u trenutku njihove isplate ili na osnovu reenja poreske uprave (npr. prihodi od poljoprivrede i umarstva). Na kraju godine dohodak se oporezuje komplementarnim porezom na dohodak (godinji porez na dohodak). Godini porez na dohodak graana plaa se po reenju poreske uprave. Obveznik poreza na dohodak graana je rezident Republike Srbje za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj dravi. Podsetimo se da ovo znai da rezidenti Republike Srbije odgovaraju neogranieno za poresku obavezu. Fiziko lice se smatra poreskim rezidentom ukoliko:

    1. na teritoriji Srbije ima prebivalite ili centar poslovnih i ivotnih interesa, 2. na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima boravi due od 183 dana ili vie dana u periodu od 12

    meseci koji poinje ili se zavrava u odreenoj poreskoj godini. Rezidentim Srbije se smatra i fiziko lice koje je upueno na rad u drugu dravu. Da bi se ispunio ovaj kriterijum nepohodno je da lice radi za rezidenta nae zemlje (fiziko ili pravno lice) ili meunarodnu organizaciju. Prilikom utvrivanja poreskog rezidenstva nae poresko zakonodavstvo se generalno opredelilo za koncept uobiajnog rezidenstva odnosno injenicu da neko lice boravi najmanje 183 dana na teritoriji nae zemlje. Meutim, rezidentom se smatra i lice koje ima centar poslovnih i ivotnih interesa na teritoriji nae zemlje. Na primer, ukoliko neko lice ima mesto stanovanja u dve drave, ono e biti poreski rezident ukoliko su njegovi lini ili ekonomski interesi u naoj zemlji (npr. ima imovinu u naoj zemlji ili mu ive ui lanovi porodice). Poreski obveznik na dohodak graana je i fiziko lice koje nije rezident za ostvareni dohodak na teritoriji Repubile Srbije. Cedularni porezi na dohodak graana plaaju se na:1

    1. zarade, 2. prihode od poljoprivrede, 3. prihode od samostane delatnosti, 4. prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu (npr. prava interpretatora) i prava industrijske

    svojine, 5. prihode od kapitala, 6. prihode od nepokretnosti, 7. kapitalne dobitke, 8. ostale prihode.

    Zakonom o porezu na dohodak graana2 propisani su prihodi koji su izuzeti od plaanja poreza na dohodak i to po principu enumeracije. Prihodi koji ne podleu plaanju poreza na dohodak graana (ni cedularnih, ni godinjeg poreza na dohodak graana) su: prihodi koji se isplauju po osnovu propisa o ratnim invalidima; prihodi po osnovu roditeljskog i deijeg dodatka; naknade za tuu negu i naknade za telesno oteenje; naknade za vreme nezaposlenosti; materijalnog obezbeenja; naknada iz zdrastvenog osiguranja, osima naknade zarade; naknade iz osiguranja imovine i sl; naknada materijalne i nematerijalne tete i sl; pomoi u sluaju smrti zaposlenog, lana njegove porodice ili penzionisanog radnika- do 35 000 dinara; pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine usled elementarnih nepogoda; organizovane socijalne i humanitarne pomoi; stipendije i krediti uenicima i studenatima-u mesenom iznosu do 6000 dinara; naknade za ishranu koje sportistima amaterima isplauju amaterski klubovi- u mesenom iznosu do 5 000 din; naknade i nagrade za rad pacijenata u psihijatriskim ustanovama; naknade i nagrade za rad osuenih lcia u kazneno-popravnim domovima; naknade za rad lica u organima za sprovoenje izbora ili popis stanovnitva; penzije i invalidnine koje se osvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog osiguranja; otpremnine kod odlaska u penziju (do iznosa trostruke mesene zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republikog zavoda za statistiku); otpremnine koje poslodavac isplauje zaposlenim licima za kojima je prestala potreba za radom (do iznosa trostruke mesene zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republikog zavoda za statistiku); jednokratne novne naknade koje se isplauju licima kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzea i pripreme za privatizaciju;3 naknade za rad hranitelja i naknade a izdravanje korisnika u hraniteljskoj

    1 Prihodi se oporezuju bilo da su ostvareni u novcu, naturi, injenjem ili na drugi nain. 2 Zakon o porezu na dohodak graana, Slubeni glasnik RS 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 3 U sluaju otpremnina koje se isplauju licima starijim od 50 godina ne postoje ogranienja u smislu neporezivog iznosa.

    1

  • porodici; naknade koje se isplauju vojnicima, studentima vojnih akademija, uenicima srednjih vojnih i u kolama za rezervne oficire; naknade koje se isplauju uenicima srednjih kola unutranjih poslova; premije, subvencije i regresi iz budeta Republike, koje se isplauju poljoprivrednicima, poreskim obveznicima na prihode od poljoprivrede i umarstva; PDV nadoknade koje se isplauju licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva; nagrade uenicima i studentima za postignute rezultate tokom kolovanja i obrazovanja. Moemo primetiti, da je jedan broj primanja potpuno osloboen poreskih obaveza, dok su za jedan broj primanja predvieni neoporezivi iznosi isplata. Do iznosa definisanih do neoporezivih granica ne plaa se porez, a na isplate iznad tog iznosa plaa se porez na lina primanja po stopi od 20%, na osnovicu koju ini bruto iznos isplate umanjen za 20% normiranih trokova. Oporezivanje pojedinih vrsta prihoda Porez na zarade Porez na zarade palaa se na zaradu ostvarenu po osnovu radnog odnosa. Pod zaradom koja podlee oporezivanju smatra se: zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, kao i naknade za ishranu u toku rada i regres za korienje godinjeg odmora.4 Zaradnom se smatra i ugovorena naknada i druga primanja po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova, kao i po osnovu ugovora zakljuenog sa lanom omladinske zadruge koji ima vie od 26 godina ivota. Stopa poreza na zarade je 12%, a poreska osnovica se utvruje tako to se iznos zarade umanjuje svakog meseca za iznos neporezivog cenzusa.5Porez na zarade ne plaa se naknade koje ostvaruju lica preko omladinske zadruge do navrenih 26 godina ivota, ukoliko su na kolovanju u stanovama srednjeg, vieg i visokog obrazovanja. Osim standardnih oblika zarade, porezom na zarade se smatraju i dodatna primanja u obliku bonova, novanih potvrda, akcija, robe, injenjem ili pruanjem pogodnosti, kao i svi rashodi koje poslodavac pokriva zaposlenima.6 Osnovicu poreza na zarade u sluaju dodatnih primanja predstavlja:

    1. nominalna vrednost bonova, novanih potvrda i akcija; 2. za robu- cena koja bi se na tritu postigla prodajom robe; 3. za uslugu- cena koja bi se na tritu postigla za odreenu uslugu odnosno pogodnost koja je pruena

    zaposlenom. Primanja po osnovu injenja ili pruanja pogodnosti predstavljaju:

    1. korienje slubenog vozila ili drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe; 2. korienje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasnitvu poslodavca ili su mu na raspolaganju po osnovu

    zakupa; Osnovicu za porez na zarade kod korienja vozila ili drugog prevoznog sredstva ini 1% trine vrednosti slubenog vozila koje se koristi u privatne svrhe, dok kod zakupnine osnovicu poreza na zarade predstavlja zakupnina prema trinim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze. Porezom na zarade se oporezuju i svi vidovi dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje plaa poslodavac za zaposlene radnike iznad neporezivog iznosa (3 000 dinara meseno).7 Porezom na zarade ne oporezujuju se premije koje poslodavac plaa za zaposlene

    4 Videti vie: Zakon o radu, Slubeni glasnik RS, br. 24/2005 i 61/2005. 5 Neporezivi iznos zarada usklauje se godinjom stopom rasta cena na malo u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklaivanje vri. Na primer, u januaru 2007. godine neporezivi iznos zarade iznosio je 5 000 dinara, a prvo usklaivanje je izvreno u januaru 2007. godine za rast cena na malo za period od 1. avgusta do 31. decembra 2006. godine. Usklaeni iznos koji se primenjuje od februara 2007. godine iznosi 5 050 dinara. Prema: Objanjenje Ministarstva finansija republike Srbije br. 414-194/2006-04 od 8. januara 2007. godine, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, www.mfin.sr.gov.yu 6 Dodatna primanja stranaca rezidenata koji su zaposleni kod rezidentnog lica ili stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica, osloboeni su poreza na zarade do visine koja ne prelazi 35% isplaene zarade. 7 Iznos doprinosa koji se plaa u dobrovoljni penzijski fond, a koji prelazi iznos od 3000 dinara smatra se dodatnim primanjem i podlee oporezivanju porezom na zarade. Neoporezivi minimumu u iznosu od 3000 dinara doputen je ukoliko poslodavac uplauje doprinose u dobrovoljni penzijski fond iz sopstvenih sredstava. Neporezivi minimum u iznosu od 3000 dinara doputen je i ukoliko poslodavac uplauje doprinos u dobrovoljni penzijski fond na teret zaposlenog (tzv. obustavom iz zarade zaposlenog). Ostali vidovi dobrovoljnog osiguranja (zdravstveno osigruranje i sl.). ne podleu poreskim olakicama. Videti vie: Kompletan prospekt www.dunavpenzije.com; Albaneze eljko (2004) Izmene i dopune zakona o porezu na dohodak graana, Revizija br. 25/2004, str. 96-112.

    2

  • kod kolektivnog osiguranja od posledice nezgode, osiguranje od povrede na radu i profesionalnih obolj