depresija

Dr Nil Nidli

Izlaz izDEPRESIJE

Naslov originala: Depresion, the Way Out by Neil Nedley M.D.

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: CPSIzdavač: Eden, Sremska KamenicaPrevod: Svetlana Stamenov-RašetaStručna recenzija teksta: Dr Jelena LukovićTehničko uređenje: CPSDizajn korica: Vladimir Jajin, [email protected]: Eden, 021/527-992, 062/200-046

Sadržaj

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. Čudesni um i nevidljiva bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Skrivene opasnosti depresije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

3. Šta izaziva depresiju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

4. Lečenje depresije ishranom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

5. Stil života kao lek protiv depresije . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

6. Lekovite biljke i lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

7. Stres i zabrinutost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

8. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

9. Čeoni režanj mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

10. Izlečeni za 20 sedmica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

O autoru

Dr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angažmanom u kardiologiji,gastroenterologiji, hitnoj službi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na UniverzitetuEndrus (Andrews) u Mičigenu, na smeru biohemija. Specijalizaciju je završio 1986.godine na Uni ver zitetu Loma Linda u Kaliforniji, gde je bio rangiran među prvih 10%najboljih studenata u svojoj klasi.

Nastavio je sa svojim usavršavanjem interne medicine u Ketering (Kettering) medi-cinskom centru na Vrajt (Wright) državnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a istegodine je dobio sertifikat Američke komisije za internu medicinu. Član je Američkogmedicinskog udruženja, Američkog koledža lekara i Alfa-omega-alfa medicinskogudruženja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruženja. Postao je izuzetanstručnjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj službi.

Godine 1989. došao je u Ardmor (Ardmore), u Oklahomi, zbog izuzetne mogućnostida radi i sa akutnim slučajevima u internoj medicini sa naročitim angažmanom na hit-noj službi, kao i na polju poboljšanja načina života i preventivnoj medicini na Ardmorinstitutu zdravlja. Dr Nidli radi od 1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor insti-tutu zdravlja i njegovom centru za promovisanje pravilnog načina života. Takođe je šefmedicinskog odeljenja Mersi (Mercy) memorijalne bolnice i zdravstvenog centra, ipredsednik je medicinskog tima.

Dr Nidli je držao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temuishrane, načina života i zdravlja. Držao je brojne seminare o ishrani, škole kuvanja (sasvojom ženom Erikom), seminare o stresu i programe za odvikavanje od pušenja. Radioje u produkciji serije obrazovnih video materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrađu-ju u ovoj knjizi, i u drugoj njegovoj knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja, od kojih su nekiemitovani na nacionalnoj satelitskoj televiziji. Živi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.

Uvod

Zašto knjiga o depresiji iz pera specijaliste interne medicine? Iskreno govoreći, nisammnogo znao o depresiji kad sam završio specijalizaciju iz interne. Da, imao sam psihija-triju kao predmet i tokom stažiranja, kada sam i vodio psihijatrijske konsultacije podnadzorom. Čuo sam i nekoliko predavanja od uvaženih autoriteta na tu temu. Moraosam da budem u toku sa delovanjem, uzgrednim efektima i mogućim interakcijamalekova koji se koriste u lečenju depresije iz prostog razloga što su ih koristili mnogi paci-jenti koji su mi dolazili. Ipak sam ostao šokiran kada sam nakon završetka specijalističkeprakse pročitao članak u časopisu “Archives of Internal Medicine”, koji prati najaktuelni-ja istraživanja iz moje oblasti, u kom je utvrđeno da jedan od 3-6 pacijenata koji seambulantno leče kod interniste pati od depresije. Ako je ovo tačno, razmišljao sam, ondaje to najčešća bolest kod mojih pacijenata; a osećao sam se nedovoljno potkovanim daim pomognem da je prevaziđu.

Stoga sam naumio da saznam što je moguće više o depresiji: šta je izaziva, kako semože sprečiti njen nastanak, kao i kako se najbolje leči. Počeo sam da nabavljam i čitamnajnovije naučne članke od najeminentnijih psihijatara koji su se bavili ovom tematikom.Većina ovih članaka bavila se time kako najpreciznije dijagnostikovati ovu bolest ili jeobrađivala efekte najnovijih lekova. Oni članci koji su doticali moguće uzroke, obično binavodili genetičke sklonosti i nekolicinu socioloških faktora rizika.

Kao internista praktičar, svake sedmice sam po nekoliko sati odvajao da pratim tekobjavljene studije koje se bave internom medicinom. To je široka oblast koja obuhvatadijagnostikovanje i lečenje bolesti unutrašnjih organa kod odraslih. Jedan od tih “unu -trašnjih organa” je i mozak. Oduvek sam gajio duboko interesovanje za proučavanjemozga iz više razloga, a jedan od njih je moje nastojanje da funkcionisanje sopstvenogmozga dovedem na najviši mogući nivo.

Mnogi od mojih svakodnevnih pacijenata upućeni su mi od strane drugih lekara kojinisu uspeli da ustanove pravi uzrok koji izaziva njihove simptome. Često sam bivao za -mo ljen da dijagnostikujem i lečim ove “teške” pacijente. Nakon otkrića da su oni u veći-ni zapravo depresivni, ne samo da sam nastavio da pratim najnovija istraživanja mozga,već sam počeo da čitam i članke koji su se specifično bavili depresijom.

Malo po malo, počeo sam da shvatam da su potencijalni uzroci depresije priličnobroj ni i mnogo ih je više nego samo socijalni faktori i genetika. Kada su 90-te godineotvorile pred naučnicima saznanja o ključnoj ulozi frontalnog (čeonog) režnja mozga unastanku depresije, shvatio sam da većini ljudi koji pate od depresije nije rečen praviuzrok njihovog stanja. Skoro niko nije radio na dijagnostikovanju samog uzroka koji jedoveo do depresije pacijenta. I šta je bio rezultat? Zavisnost od lekova i/ili psihološkosavetovanje kako bi se preživelo. To je često značilo zameniti simptom neobjašnjive tugeza čitav niz fizičkih i mentalnih sporednih efekata lekova. To je ponekad čak značiloispoljavanje raznih društvenih posledica neadekvatnog savetovanja. Ovim poražava-jućim ishodima dodavana je činjenica da je depresija postajala sve prisutnija u savre-menom društvu.

Imajući sva ova saznanja počeo sam sa novim pristupom mojim depresivnim paci-jentima. Umesto da ih samo precizno dijagnostikujem i odmah stavim na najnovijelekove koji bi delovali protiv depresije, prvo bih istražio šta je dovelo do njihovog sta -nja. Zatim bismo osmislili terapijski plan koji bi se pozabavio ovim uzročnicima. Rezultatisu bili zaista fascinantni. Kroz svega 20 sedmica, velika većina mojih depresivnih paci-jenata više nije zavisila od lekova i savetovanja, pa čak nisu morali ni na internističkekontrole kod mene. Da, bili su zaista izlečeni od ovog mračnog stanja. Kako sam počeoda ova iskustva delim sa kolegama i javnošću, često sam bivao zamoljen da ove uzbud -ljive informacije složim u knjigu, tako da i mnogi koji me nikad neće sresti mogu imatikoristi od ovog pristupa depresiji.

Želja mi je da i vi, čitaoče, uživate u ovoj knjizi i da je nađete za korisnu, praktičnui motivišuću dok budete otkrivali PUT IZLASKA IZ DEPRESIJE.

A. L. je dobro znao šta znači biti potiš -ten. U jednom periodu života bio je zapaou takvu depresiju koja ga je totalnopgnetarali sala. Jednom drugom prilikomizjavio je: “Ja sam sada najnesrećnijičovek na svetu. Kada bi se ono što osećamjednako raspo delilo na sve pripadnikeljudske porodice, na čitavoj zemaljskojkugli ne bi bilo ni jednog nasmejanog lica.”

A. L. je imao razloga da budeneraspoložen. Rodio se u siromašnojporodici, doživeo neuspeh na poslu, apotom nije primljen na posao na kojem je,kako je osećao, mogao da da sve od sebe.Žena koju je iskreno voleo prerano jeumrla. Kasnije je zaprosio jednu drugudevojku i ona ga je odbila. Izgledalo je kaoda se zbog svojih iskustava iz prošlosti isklonosti ka melanholiji A. L. nikada nećeuzdići iznad okolnosti i učiniti nešto odsvog života.

Decenijama kasnije, na drugom krajusveta, dogodilo se nešto slično. Ovoga pu -ta osoba je pripadala drugom društvenomsloju. Iako se rodio u bogatoj porodici, V.Č. se od malena suočavao sa izazovima nafizičkom, mentalnom i emocionalnom pla -nu. Kada mu je bilo tri godine, pao je samagarca i dobio potres mozga. U jeda -naestoj godini život mu je visio o koncukada je njegov lekar pokušavao da gaspase od galopirajuće upale pluća. Kada jeimao 18 godina, rasprsnuo mu se bubregusled pada sa visine od skoro 9 metara,nakon čega se sedmicama oporavljao.

Često se činilo da će ga mentalni iemocionalni izazovi sa kojima se suočavaodotući. Dva puta je pao na prijemnomispitu za koledž na koji je želeo da se

upiše. Otac nije umeo da uteši V. Č. kadasu u pitanju bili njegovi neuspesi u školi.Prebacivao je svom sinu da vodi “dokon,besciljan i beskoristan život” i – smatrajućipromenu smera u životu potpunonemogućom - prognozirao mu da ćepostati “običan lezilebović, jedan međustotinama propalih učenika državnih škola”koji će na kraju “živeti jednim bednim,nesrećnim i jalovim životom”. Ovi izazovisa kojima se suočavao mladi V. Č. ukratkoobjašnjavaju korene depresije koja će gamučiti čitavog života. Činilo se da je V. Č.osuđen da živi povučenim životom, usam -ljen, nesrećan i potpuno anoniman. Zaista,čini se da depresija uništava našukreativnost, spontanost, našu sposobnostda postižemo željene ciljeve u životu, dase radujemo i shvatimo suštinu našegbića.

Međutim, depresija ne mora da znači ikraj nečije životne priče. A. L., čije je punoime i prezime bilo Abraham Linkoln, mo -gao je da se preda svojoj depresiji i danikada ništa ne postigne u životu. Umestotoga, on se probijao napred i postao jedanod najcenjenijih američkih predsednikasvih vremena. Njegov život je dokaz daljudski mozak ima ogroman potencijal. Ujednom trenutku njegovog života činilo seda je Linkolnov um bio toliko opterećen daviše nije mogao da funkcioniše, ali mu jekasnije omogućio da sastavi i održi poznatigovor u Getizburgu.

Depresija mladog V. Č. mogla je da bu -de poslednje poglavlje u tužnoj biografijijoš jednog čoveka u svetskoj istoriji. Me -đutim, Vinston Čerčil (kako je glasilo nje-govo puno ime) se takođe uzdigao iznad

1. poglavlje

Čudesni um i nevidljiva bolest

okolnosti i pokrenuo Britaniju u jednom odnjenih najtežih perioda. “Državnik,” “Go -vornik,” “Motivator,” “Vođa” – sve su toatributi koji se pripisuju nekome ko je mo -gao da se prepusti i preda osećanju potiš -tenosti.

Nada za žrtve depresijeŽivotna priča Abrahama Linkolna i

Vinstona Čerčila daju nadu svima onimakoji zapadaju u depresiju. Obojica sudolazila u mnoge oštre sukobe na poljuljudske misli. Ipak, najvažniji sukobi u nji-hovom životu odigrali su se na nivou nji-hovog sopstvenog uma. Zaista, bilo da seborite sa depresijom ili nekim drugim iza-zovima na polju mentalnog zdravlja ili ne,vaša životna priča zavisi od toga kolikouspešno umete da iskoristiti potencijal isnagu vašeg mozga.

Međutim, iskoristiti tu snagu i potenci-jal nije nimalo lak zadatak. Iako je našmozak i čudesan i snažan, to je, s naučnetačke gledišta, organ o kojem, od svihorgana u našem organizmu, verovatnonajmanje znamo. Ironija je u tome štobolest depresije i njeno lečenje na čude-san način prikazuju potencijal ljudskogmozga, ali i brojne tajne njegovogfunkcionisanja. Bez obzira da li ste većimali priliku da doživite žestok napaddepresije ili ne, bolje razumevanje suštineove česte bolesti može vam pružiti novemogućnosti da poboljšate funkcionisanjesopstvenog uma.

Kada pomislimo na sile koje su obliko-vale svet i naš život, zaista se treba zamis-liti nad činjenicom da jedan tako maliorgan težak samo 1360 grama može upotpunosti da odredi našu sudbinu. Zaista,mozak igra glavnu ulogu u formiranjunašeg ličnog identiteta i od njega unajvećoj meri zavisi naša sposobnostuspešnog postavljanja i postizanja ciljevau životu.1 Mozak je pokretač celokupnogljudskog ponašanja. Naše uspomene, našeželje, sposobnost donošenja razumnihodluka, radostan smeh, duboka tuga, jeca-ji i plač – sve su to funkcije mozga.

Složenost ljudskog mozgaLjudski mozak predstavlja najkompliko-

vaniju strukturu koju je nauka ikadaistraživala. U tabeli 1 navedeno je neko-liko zapanjujućih činjenica o mozgu.Zapazite da on procentualno predstavljavrlo mali deo naše ukupne težine, ali je zanjegovo funkcionisanje potrebna srazmer-no mnogo veća količina telesne energije.On se sastoji bukvalno od milijardi nervnihćelija koje se nazivaju neuroni. Postoji veli-ki broj različitih tipova neurona. Svaki odnjih ima svoj specifičan hemijski sastav,oblik i veze.2 Te mnogobrojne veze izmeđuneurona i njihovo međusobno komunici-ranje predstavljaju pravo čudo. Ovim či -nje nicama smo, međutim, tek zagrebalipovršinu složenosti mozga.

Funkcije zdravog mozga zavise odsposobnosti neurona da efikasno komuni-ciraju jedni sa drugima. U toku ovogprocesa komuniciranja električni signali seprenose do drugih neurona u obliku hemij -skih signala. Ove funkcije su detaljnijeobjašnjene u Dodatku I.

Mozak je sastavljen od delova koji sezovu režnjevi. Režnjevi mozga su prikazanina slici 1. Zadnji deo mozga, zvani okci -pitalni (potiljačni) režanj, nalazi se na sre-dini na desnoj strani i najmanji je od svihrežnjeva. Vezan je za čulo vida kao i započetne faze vizuelne obrade objekatapoput određivanja njihove boje i oblika ili

IZLAZ IZ DEPRESIJE8

Tabela 1. Zapanjujuće činjenice o mozgu

- Čini samo dva procenta ukupne telesnetežine- Koristi petnaest procenata ukupnogtelesnog metabolizm- Sadrži 100 milijardi nervnih ćelija (neu-rona)- Poseduje hiljade različitih tipova ćelija (upoređenju sa deset ili manje u ostalimorganima)- Jedan neuron može da komunicira sa,čak, 200.000 drugih neuron

njihovog položaja u prostoru. Oštećenjana potiljačnom režnju mogu izazvativizuelne halucinacije, ograničeno vidnopolje, nesposobnost prepoznavanja lica imesta i razlikovanja boja ili nemogućnostrazumevanja značenja onoga što se vidi.3

Odmah iza gornjeg centralnog delamozga, nalazi se parijetalni (temeni)režanj. On tumači i integriše informacije izsenzornih oblasti, omogućavajući nam daodredimo “šta” ti objekti predstavljaju i“gde” se nalaze. Zadužen je za dodir ipočetne faze obrade dodira, interpretira-jući snagu pritiska i vrstu dodira. Neke odnjegovih funkcija obuhvataju čitanje,pisanje, matematičke proračune, razume -va nje reči i značenje, razumevanje jezika iprostorne odnose.4

Na gornjoj levoj strani (slike 1) je pri -kazan frontalni (čeoni) režanj, koji je zadu -žen za pokret. Frontalni režanj je najvećimeđu moždanim režnjevima zauzimajućijednu trećinu ukupne površine mozga.5Prednji deo frontalnog režnja, poznat kaoprefrontalni korteks, zadužen je za naj-važnije funkcije mozga, uključujućisposobnost planiranja i integrisanja poda -taka, kako fizičkih tako i emocionalnih, aučestvuje i u kontrolisanju ponašanja.Omo gu ćava nam da tačno procenimo našeponašanje i pravilno odreagujemo nadogađaje i situacije.

Ljudi koji imaju oštećenje frontalnog(čeonog) režnja mogu uspešno rešiti neketestove inteligencije, ali se može desiti da

u stvarnim životnim situacijama koje zah -te vaju mentalnu fleksibilnost i planiranjeuopšte ne umeju da se snađu. Frontalnirežanj obavlja različite funkcije poput finihpokreta prstiju, kreativnog govora, muzi -ke, pokreta očiju i apstraktnog mišljenja.6

Temporalni (slepoočni) režanj se nalazina donjoj levoj strani (slike 1) i obuhvatahipokampus gde se združuju uspomenevezane za ljude, mesta i predmete. Onkontroliše sluh i razumevanje zvukova, kaoi instinktivne i osnovne motorne funkcijetela. Oštećenje temporalnog režnja možeizazvati gluvoću, nesposobnost interpreti-ranja zvukova, auditivne halucinacije,slabljenje pamćenja, konfuznost u govorui slabije razumevanje jezika.7

Mali mozak, prikazan na donjoj desnojstrani (slike 1) učestvuje u finoj koordi-naciji pokreta i atletskim veštinama. Nalazise odmah iznad stabla mozga. On kon-troliše pokrete tela, ravnotežu i pokreteočiju. Oštećenje malog mozga može izaz-vati loše držanje tela i poremećaje u hodu,pokretanju ruku, nogu i očiju.

Iako predstavlja mali deo mozga uoblilku badema, amigdala igra značajnuulogu u emocionalnoj funkciji. Ona učes -tvuje u davanju emotivnog značenja do -gađajima i predmetima, a igra i posebnuulogu u negativnim emocijama kao što jestrah – naročito reakcija “borba ili bekst-vo”. Osim toga, on kontroliše i uzimanjehrane, seksualno ponašanje, agresivnoponašanje i želju.8

Centar za emocije u mozgu poznat jepod nazivom limbički sistem. Dodatak IIpredstavlja kratak pregled sastavnih delo-va limbičkog sistema mozga. On delujekao posrednik kada doživljavamo različiteemocije, učestvuje u osnovnim reakcijamai skladištenju uspomena. Oštećenje lim-bičkog sistema može dovesti do toga daosoba zapadne u stanje sanjarenja ili du -bo ke depresije, da ima nisko mišljenje osopstvenoj ličnosti, da nepotrebno osećastrah ili preterano zadovoljstvo i da izgubipamćenje.9

ČUDESNI UM I NEVIDLJIVA BOLEST 9

Slika 1. Režnjevi mozga

Potiljačnirežanj

Temeni režanjČeoni režanj

Slepoočni režanj Mali mozak

Mozak nije statičan organ; njegovastruktura se neprestano menja. Te prome -ne su objašnjene u tabeli 2.

Ono što najviše zadivljuje i iznenađujekada je u pitanju mozak jeste da on nijestatičan, ni u fizičkom ni u hemijskom smi -s lu. Mozak se stalno menja. Svaki put kadaosoba nauči nešto novo, bilo svesno ilipodsvesno, to iskustvo menja strukturumozga. Dakle, prenošenje putem nerava(ne urotransmisija) ne samo što sadrži naj -novije informacije, već će, ako se učenjeodvija odgovarajućim intenzitetom i poodgovarajućoj šemi, ono promeniti sledećeprenošenje putem nerava. Ako je nekoiskustvo dovoljno značajno da bi se zadr -žalo u memoriji, ono će dovesti do stva -ranja novih sinaptičkih veza, prekidanjastarih i jačanja ili oslabljenja postojećihveza.

Doživljaj stresa, bolest ili konzumiranjealkohola ili nekih drugih toksina moguuništiti neurone. Savremeni podaci poka -zuju da se novi neuroni mogu razviti čak iu mozgu odraslih osoba,10 gde mogudoprineti stvaranju novih uspomena. Kaorezultat iskustva, informacija sada kružidrugačijom putanjom. Mnoge od ovihpromena mogu biti dugotrajne ili čakstalne. Na ovaj način mogu da postojerazličita sećanja na događaje koji su sedesili pre 20, 30 ili čak 50 i više godina,uključujući mnoga naša sećanja iz detinj -stva.

Većina od naših 35,000 gena11 učes -tvuje u građenju ove zaista zadivljujućestrukture koju mi zovemo mozak, alisvakako da nisu jedini koji učestvuju u

tome. Mozak se izgrađuje i menja kroziskustvo i pod uticajem sredine. Stoga na -čin ishrane, stil života i mnogobrojne odlu -ke koje donosimo svakog dana u ogromnojmeri utiču na efikasnost funkcionisanja iponašanja našeg mozga. Uputstvo dato uBibliji pre skoro 2000 godina je čak iznačajnije u svetlu moderne nauke: “I dase obnovite duhom uma svojega.”12

Mentalni poremećaji Uzimajući u obzir tako složenu struktu-

ru i funkciju ljudskog mozga, ne bi trebaloda nas iznenadi što u njemu ponekad dođei do nekih poremećaja. Postoje dve osnov -ne grupe mentalnih poremećaja. Poreme -ćaji vezani za zavisnost, poput alkohola ilidroga, nazivaju se bolesti zavisnosti Sviostali se nazivaju “mentalni poremećaji”.Zašto se pravi ta razlika? Sve bolesti zavis-nosti imaju u sebi komponentu mentalnog,ali možda zahtevaju drugačiji pristuplečenju od mentalnog poremećaja koji usebi nema komponentu zavisnosti.

Činjenica je da mentalni poremećaji ibolesti zavisnosti uzimaju veliki danak usavremenom društvu. Skoro 82% stanov -nika Menhetna u Njujorku pokazuje nekeznake i simptome mentalne rastrojenosti.Međutim, kod većine njih ti znaci i simpto-mi nisu zastupljeni svi odjednom niti trajutoliko dugo da bi se mogla postaviti dijag-noza mentalnog obolenja.13 Prema nedav -no urađenim procenama, 28% stanovniš -tva SAD (44 mili ona ljudi) ima neki men-talni poremećaj ili bolest zavisnosti u bilokom periodu svog života kao što jeprikazano u tabeli 3.14,15 Zapazite da oko22% ima neki mentalni poremećaj, dokpreostalih 6% pati od ne ke bolesti zavis-nosti.16,17,18

IZLAZ IZ DEPRESIJE10

Tabela 2. Mozak se neprestano menja

- U toku učenja struktura mozga se menja.- Formiraju se novi neuroni, stvarajući takonove uspomene.- Alkohol, bolest i stres mogu uništiti neu-rone.- Način ishrane, stil života i odluke kojesvakog dana donosimo menjaju strukturumozga.

Tabela 3. Zastupljenost mentalnih poremećaja u SAD

Poremećaj Stanovništvo SADSamo mentalni poremećaj 19%Samo poremećaj zavisnosti 6%Mentalni poremećaj uz zavisnost 3%

Ukupno 28%

Mnogi ljudi koji zaista imaju neko men-talno obolenje nastavljaju da funkcionišuskoro potpuno normalno pošto ili ne bolu-ju od neke teške mentalne bolesti ili naučeda dobro skrivaju svoje simptome i oseća -nja. Ipak, 9% stanovništva SAD pati odveoma teških mentalnih bolesti koje ozbilj -no ometaju njihovo funkcionisanje,19 one -mo gućavajući redovan odlazak u školu ilina posao ili dovodeći čak do toga da ti ljudimoraju da odu u bolnicu.

Stigma mentalnog obolenjaSeli Loson je bila jedna od onih žena

koja se sama probila i uspela u životu.Počevši skoro od nule, započela je veomauspešan posao i izgledalo je da će sada,nakon što je prodala svoju kompaniju poprilično visokoj ceni, do kraja života uživatiu luksuzu bez ikakvih finansijskih briga.Bila je isto tako preduzimljiva i odlučnakada su u pitanju bili i njeni hobiji. Njenaprva ljubav bilo je jahanje. Seli je bilaponosna na svoju oštroumnost i sposob-nost rešavanja problema čak i u teškimsituacijama.

Međutim, kako su godine prolazile,neke stvari u Selinom životu su počele dase menjaju. U početku su se znaci činilibeznačajnim: nesanica, uznemirenost ičešći odlasci kod lekara zbog fizičkih tego-ba. Sada, u svojim 70-tim, Seli je imalastvarnih zdravstvenih problema. Njen lekarju je, međutim, stalno uveravao da to nijeništa opasno i da ne treba da brine.

Nažalost, ta uveravanja nisu umanjilanjenu sve veću zabrinutost. Seli je znalada su njeni problemi postali zaista ozbiljnikada je shvatila da je postala neodlučna.Ona je uvek bila ta koja je sklapalaposlove i donosila odluke na sastancimaupravnog odbora kompanije, ona je bilašampion u jahanju. Reč “neodlučnost” nijepostojala u njenom rečniku.

Seli se pitala može li tu pomoći struč -njak za mentalno zdravlje, ali je odbacilatakvu ideju. Ona je sama bez ičije pomoćiuspela u životu. No, bilo je suviše mnogo

simptoma koji su ukazivali na to da trebada poseti stručnjaka za mentalno zdravlje.

Tek kada je bila hiljadama kilometaradaleko od kuće, Seli se usudila da kaželekaru da je zabrinuta zbog simptoma kojeje primetila kod sebe. Čovek kome sepoverila nije bio psihijatar, već specijalistainterne medicine. I on joj je zaista pomo-gao. Postavljena je dijagnoza za njen pro -b lem – depresija. Ona se suviše dugo bori-la sa depresijom, a da toga nije bila nisvesna. Ona se udaljila od rešenja zbogopšteprihvaćenog mišljenja da je sramotaimati neko mentalno obolenje i ići kodstručnjaka za mentalno zdravlje.

Zašto se toliko mnogo ljudi palši dijag-noze “mentalno obolenje”? Da li ih sam tajizraz asocira na ljude koji lišeni ljudskihkvaliteta besciljno lutaju po bolnicama načijim vratima i prozorima se nalaze rešet -ke? Da li mi to ne shvatamo da se većiniizazova na polju mentalnog zdravlja može -mo uspešno suprotstaviti ambulantnimlečenjem bolesnika tj. bez njegovogzadržavanja u bolnici?

Depresija – često mentalno obolenjeDepresija je jedno od najčešćih i naj -

opasnijih mentalnih obolenja kojeg se ljudinajviše i plaše. Možda nemamo neke tajnestrahove da ćemo “poludeti” i zapasti upsihotično stanje gubeći vezu sa real-nošću, ali smo svi mi ponekad“neraspoloženi” ili se osećamo depresivno.

Promene raspoloženja predstavljajunor malnu pojavu u životu čoveka. Među -tim, kod nekih depresija traje veoma dugoi može imati ozbiljne posledice. Takvo sta -nje nije normalno; tada treba ukazati me -di cinsku pomoć. Onaj ko pati od depresijemožda nije svestan da mu je potrebnamedicinska pomoć ili ne želi to da prizna.Pogrešno shvatanje depresije predstavljamožda najveću opasnost za nas.

Šta je, u stvari, depresija?Dakle, šta je “depresija”? Koliko je ona

česta? Ko joj je sklon? Može li čovek patitiod depresije, a da to ni ne zna? Postoji li


više vrsta depresija? Koji lekar se bavinjenim lečenjem? Da li je ona isključivopsihološke prirode? Može li se postavititačna dijagnoza i može li se ona uspešnolečiti? Može li se izlečiti? Da li je onavezana za stil života? Ako zapadnem udepresiju, da li ću morati da uzimamlekove i da li ću morati da ih uzimam dokraja života? Ova knjiga je posvećenaonima koji žele da znaju odgovore na ovapitanja.

Neke od činjenica o depresiji navedenesu u tabeli 4.

Oblik depresije koji se naziva teškadepresija je druga po zastupljenosti men-talna bolest u Sjedinjenim Državama. Naprvom mestu su jednostavne fobije poputstraha od mnoštva ljudi ili zatvorenogpros tora, itd. Teška depresija je dalekonajčešći oblik poremećaja raspoloženja.Čak 10% stanovništva će u nekom perioduživota doživeti neki vid depresije.20 Onapogađa sve društvene slojeve, sve materi-jalne kategorije i sve oblasti društva.

Većina ljudi ne razmišlja o stanju dep -resije na pravilan način. Potrebno je dashvatimo šta je depresija ne samo zato štoje ona danas veoma česta pojava, već zatošto iz godine u godinu postaje sve češća.Ja, kao internista, u svojoj ordinaciji viđamsve više pacijenata koji pate od depresije.Internisti se bave fizičkim obolenjima unu -trašnjih organa kod odraslih kao što subolesti srca, pluća, želuca i creva koja ne

zahtevaju operaciju. To je oblast koju samuvek najbolje znao. No, jednoga dana samu jednom stručnom medicinskom časopisupročitao članak u kojem je pisalo da, kadase malo detaljnije analizira, otprilike svakitreći pacijent koji odlazi kod interniste patiod depresije.21

Pošto je ova bolest tako česta pojava umojoj oblasti, smatrao sam da je mojadužnost da o njoj naučim što je više mo -gu će. Nisam želeo samo da prepoznam tubolest, već i da umem da na pravilan načinlečim svoje pacijente koji od nje boluju.Već sam znao za mnoge uobičajene lekovekojima se depresija uspešno leči, ali samželeo da odem dalje od samo standardnedijagnoze i metode lečenja.

Kao i kod svake bolesti, mora postojatiuzrok. Cenjeni i sada pokojni doktor medi -cine Albert Brast (Albert Brust) učio me jeda mi se nikada ne desi da samo postavimdijagnozu da neko boluje, na primer, odkongestivne srčane mane (CSM). Prvo jetrebalo da odredim njen uzrok. Da li je tosrčani zalistak ili problem sprovođenjaimpulsa u srcu, ili je u pitanju moždaobolenje koronarne arterije (najčešćiuzrok) ili čak problem sa glavnim srčanimmišićem? Možda je u pitanju i problem sahormonima nastao negde drugde u orga-nizmu koji, međutim, utiče na srce. Prvošto sam morao da uradim je da pronađemodgovore. Zašto? Da bih na najuspešnijimogući način lečio pacijenta.

No, zar se CSM ne leči na isti način bezobzira na uzrok? Da i ne. Neki od stan-dardnih metoda lečenja se, bez obzira nato koji je uzrok, međusobno ne razlikuju,kao što su ishrana siromašna natrijumom imedikamenti diuretici. No, ako želimo dapronađemo najbolji način lečenja, moramoustanoviti uzrok. Osim toga, u zavisnostiod uzroka, moguće je izlečiti pacijenta ta -ko da on posle određenog vremena moždaneće morati da uzima nikakve lekove nitida se pridržava određenog režima ishrane.

Pitao sam se da li možemo razmišljatina isti način i kada je u pitanju depresija.Tako sam počeo da proučavam ovu oblast,


Tabela 4. Nekoliko činjenica o depresiji- Duboka depresija je najčešći vid pore-mećaja raspoloženja.- Javlja se u svim kulturama i društvenimslojevima, i među bogatima i među siro-mašnima.- Većina ljudi nema pravilno mišljenje onjoj.- Od depresije pati svaki treći pacijent kojiodlazi kod interniste. - Pravilnim lečenjem može se u velikoj meriublažiti ili potpuno izlečiti.- U većini slučajeva pacijent ne mora daostaje u bolnici.

što se kasnije pokazalo kao veoma korisnoza moje pacijente koji su bili žrtve ovebolesti. To se pokazalo korisnim i za onekoje sam imao priliku da poučavam putempredavanja i seminara.

Rezultati mog istraživanja čine osnovuove knjige. Pristup koji ovde ukratko opi -su jem jedinstven je u ovom trenutku, none verujem da će dugo ostati takav, i to izdva razloga: (1) Kod većine mojih pacije-nata koji su bili depresivni rezultati su biliodlični, i (2) ima smisla sa naučne i kliničketačke gledišta.

Otkad sam čitao o depresiji u člankuposvećenom internoj medicini i postaosvesniji njenih simptoma, kod otprilikesvakog četvrtog mog pacijenta vidim barneke elemente depresije. Znači, depre-sivne pacijente viđam svakodnevno, ačesto i po nekoliko puta na dan. Žalosno ješto vrlo mali broj depresivnih osoba tražemedicinsku pomoć. Za svaku osobu kojadođe kod lekara sa ovom bolešću postojimnogo više onih koji pate od njenihposledica, ali ne odlaze kod lekara, psi-hologa ili bilo kog drugog specijaliste.Mnogi ne traže pomoć zato što ne shvata-ju da je njihova bolest nastala zbog men-talne traume.

Depresija je sve češća pojavaDepresija je sve češća pojava svuda u

svetu i sve više mladih ljudi danas bolujeod nje, kao što je prikazano u tabeli5.22,23,24,25

Zapazite da se glavne epizode depresi-je danas odigravaju u periodu do 25. godi -ne života, dok se ranije javljala kod ljudi

otptilike oko 40. godine života (takozvanakriza srednjeg doba). Rizik obolevanja odove bolesti se tokom godina takođepovećao.

Povećan rizik obolevanja od depresijeje zapanjujuća činjenica kada se uzme uobzir društvo u kojem živimo, posebno uSAD i razvijenom svetu. Nema sumnje daživimo u vremenu u kojem imamo višeonih koji se zabavljaju i više “zabave” negoikada ranije u ljudskoj istoriji. Imamo sve,od zabavnih parkova do bioskopa i sport-skih događaja i bezbroj drugih oblikazabave i razonode, da ne spominjemo kon-stantno uključen televizor koji se nalazi u99% američkih domova. Ipak, sve je višedepresivnih i tužnih ljudi. Da li možda pos-toji veza između potrage za zabavom inepronalaženja trajne sreće? Ovo izuzetnozanimljivo pitanje razmotrićemo u 9. pog -lavlju.

Veliki broj ljudi koji pati od ove bolestii štetne posledice posmatrane iz kliničkogugla su ogromne, kao što je prikazano utabeli 6.26,27

Vidimo da ona pogađa 200 miliona lju -di širom sveta, što znači svaku 30. osobuna svetu. Ove godine će u SAD od nje obo-leti 19 miliona Amerikanaca ili svaka 16.osoba. Troškovi lečenja od ove bolesti sa -mo u Americi iznose 70 milijardi dolara go -diš nje.28 To je približno sumi koja se trošina lečenje srčanih obolenja koja su prvana listi uzroka smrti u SAD. Prodaja anti-depresiva porasla je za 800% na 10,2 mili -jarde dolara od 1990. godine.29 Broj osobakoje uzimaju lekove protiv depresije tako -đe se postepeno povećavao, kao što sevidi u tabeli 7.30 Mi se zaista suočavamosa jednom ozbiljnom bolešću.


Tabela 5. Depresija je sve češća pojava- Od 1915. godine povećao se broj onih kojizapadaju u depresiju.- Izgleda se da ova bolest napada u ranijemživotnom dobu nego ranije.- Glavne epizode depresije se danas čestoodigravaju u periodu do 25. godine života.- Sveukupno gledano, rizik obolevanja oddepresije se tokom vremena povećao.

Tabela 6. Uticaj depresije-Pogađa 200 miliona ljudi širom sveta- Od nje trenutno boluje više od 19 milionaAmerikanaca- Njeno lečenje, onesposobljenost obolelih iizgubljena produktivnost košta SAD 70 mili -jardi dolara godišnje.

Šta nije depresija?Neke vrste depresije se ne smatraju

bolešću. U životu svih nas javiće se ose -ćanja depresije kao posledica nekih trau-matičnih događaja ili drugih situacija, noto su normalne reakcije koje se ne povezu-ju sa bolešću. Neki od ovih uzroka tugenavedeni su u tabeli 8.

Osećanja depresije vezana za ove situ -acije popustiće tokom vremena kada nau -čimo kako da nastavimo sa životom. Takvadepresija se naziva situacionom depresi-jom. Iako mnoge od metoda lečenja nave-denih u ovoj knjizi uspešno deluju i u slu -čajevima situacione depresije, to nije glav -ni predmet našeg interesovanja.

Pored traumatskih događaja, na ovojlisti se nalazi i “Turobni ponedeljak”. S vre-mena na vreme, skoro svako će doživetijedan “Turobni ponedeljak” čak i kada nijeponedeljak. Tih dana energija vam nećebiti na zavidnom nivou i neće vam biti lakoda se na nešto skoncentrišete. Komentarikoje biste obično shvatali kao šalu mogu

se činiti kao uvreda. Ponekad su ovi “lošidani” posledica nekih stvarnih poteškoćakao što je nesanica. Katkada dođu bezupozorenja i bez ikakvog vidljivog razloga.Srećom, moguće je sprečiti bar većinu tihloših dana, kao što ćemo objasniti u 5.poglavlju “Lečenje depresije stilom života”.Međutim, povremeno loše raspoloženjeočigledno ne predstavlja mentalno obole -nje.

Simptomi depresijeKoji su to, onda, simptomi ozbiljne

depre sije kada se ona već smatra bolešću?Da li zahteva komplikovane lekarske pro-vere? Videćemo da često nije potrebnaformalna provera da bi se postavila dijag-noza, niti je potreban lekar ili psiholog,mada jedno od njih dvoje može biti odvelike pomoći kada treba potvrditi posto-janje bolesti. Oni će svakako biti od pomo -ći u nastojanju da se pronađe uzrok i naje-fikasniji metod lečenja. Neki ljudi imajuproblem kada depresiju treba nazvatibolešću pošto su je, svesno ili nesvesno,sami izazvali. Međutim, okarakterisati nekostanje kao bolest ne oslobađa dotičnuosobu odgovornosti. Na primer, obolenjekoronarne arterije – prvi na listi uzrokasrčanih obolenja i prerane smrti u Americi– čovek često sam izazove konzumiranjemnamirnica sa visokim sadržajem holestero-la i/ili pušenjem, pa je to ipak bolest kojamože da izazove smrt. Isto važi i za depre-siju. Proglasiti je bolešću ne mora da značida je čovek nije sam prouzrokovao.

Postoji devet simptoma koji se povezu-ju sa teškim oblikom depresije, kao što sevidi u tabeli 9.31 Kada nije u pitanju emo-cionalna trauma, depresija se može dijag-nostikovati tako što će se utvrditi koliko seod sledećih simptoma javlja kod dotičneosobe:

- Osoba kod koje je prisutno najmanjepet od ovih devet simptoma i to u trajanjuod najmanje dve sedmice boluje od, kakoje to klinički definisano, teškog oblikadepresije.


Antidepre-sivi prepisi-vani Ame-rikancima

starosti od18 do 65

godina,izraženo umilionima.

Tabela 7. Stalni porast

1996 1997 1998 1999 2000

25

20

15

10

5

0Godina

Tabela 8. Situacije koje izazivaju normalna osećanja depresije

- Gubitak posla- Razvod braka- Smrt voljene osobe- Razočarenje u ljubavi- “Turobni ponedeljak”

- Osoba kod koje su prisutna dva odova četiri simptoma u trajanju od najma -nje dve sedmice pati od, kliničkim jezikomrečeno, blagog oblika depresije nazvanogsubdeprsija.

Osoba koja boluje od teške depresije uretkim slučajevima će imati svih devetsimptoma; međutim, video sam neke paci-jente kod kojih je prisutno svih devet.Emocionalna trauma bi, naravno, moglada prouzrokuje svih devet simptoma, nooni ne bi ukazivali na to da je u pitanjubolest depresije, kao što je to ranijeobjašnjeno.

Blaži oblik depresije, nazvan subdepre-sija, možda i ne mora negativno da seodrazi na kvalitet života. Ipak, ne trebaumanjiti važnost dijagnostikovanja bolestizato što postoji veliki rizik od prelaskaovog blažeg oblika u oblik teške depresije.

Pogledajmo sada svaki od ovih devetsimptoma teške depresije kako su ukratkoprikazani u tabeli 9.31

Duboka tuga je, kao prvi simptom, onošto većina ljudi poistovećuje sa osećanjemdepresije. Ovaj simptom je prisutan akoosoba sama prizna da se skoro svakogdana i to tokom većeg dela dana osećatužno ili prazno ili ako neka pouzdanaosoba primeti to isto. Na primer, nekomože da primeti da se dotična osoba ras-plače bez nekog vidljivog razloga. Često sedešava da moji pacijenti koji pate oddepresije tokom našeg razgovora u ordi-naciji odjednom izgube kontrolu i počnuda plaču govoreći da ne znaju zašto točine. Ako se postide zbog toga, što se

često dešava, ja ih uveravama da nemajučega da se stide. Imam veliko pakovanjepapirnih maramica u svakoj ordinaciji iuvek im ponudim maramicu uveravajući ihda nemaju čega da se stide. Ovaj simptomse javlja kod dece i adolescenata čak i akonisu tužni, već samo razdražljivi.

Važno je zapaziti da ja često viđamdepresivne ljude koji ne pokazuju simptomduboke tuge, te stoga ne žele da priznajuda su depresivni; za njih je depresija istošto i tuga, a pošto ne osećaju tugu, misleda ne mogu biti depresivni. S druge stra -ne, jednako je važno shvatiti i to da se nemože reći da svako ko doživi stanje dubo -ke tuge ili se čak lako rasplače ima men-talnu bolest. Ako se kod njih takav simp-tom ipak javi, on je često posledica nji-hovog osećanja praznine, neispunjenosti.

Treba napomenuti i to da oni koji nepokazuju ovaj simptom ili simptom brojdva, apatiju, nemaju težak oblik depresije,bez obzira na to koliko mnogo simptoma jekod njih prisutno.

Apatija se opisuje kao izražen nedos -tatak interesovanja za gotovo sve aktiv -nosti tokom većeg dela dana kao i nena -laženje zadovoljstva u njima, i to skorosvakodnevno. Apatična osoba čak više neuživa ni u “zabavnim” stvarima, i čestonema nikakvu motivaciju.

Treći simptom, uznemirenost, pred-stavlja osećanje nemira bez nekog određe -nog razloga koje se često opisuje kaonespokojstvo. Osoba takođe pokazuje ovajsimptom ako je opšta aktivnost organizmausporena u većoj meri. Takva osoba mož -da neće primetiti da sporije hoda osim akone bude posmatrala samu sebe na kućnomvideu. Često se i ostale uobičajene aktiv -no sti mnogo sporije obavljaju.

Četvrti simptom, poremećaj sna, možese razlikovati od osobe do osobe. Nekiimaju nesanicu gotovo svake noći, dok sudrugi pospani ili možda skoro stalnospavaju, čak i u toku dana. Za ove ljude jekarakteristično da ne žele ujutru daustanu, već moraju da “se izvuku” izkreveta.


Tabela 9. Glavni simptomi depresije

1. Duboka tuga2. Apatija3. Uznemirenost4. Poremećaj sna5. Promene u telesnoj težini ili apetitu6. Nedostatak koncentracije7. Osećaj bezvrednosti8. Morbidne misli9. Umor

Peti simptom, promene u telesnoj teži-ni ili apetitu, takođe mogu da buduekstremno različite. Ako je u pitanju mojstalni pacijent, proveriću kolika je njegovatežina bila na prethodnom pregledu. Akoosoba u toku mesec dana izgubi ili dobijeviše od 5% svoje telesne težine ne ulažućinikakve napore u tom pravcu, u pitanju jeovaj simptom. Ovaj simptom je u pitanju ionda kada takve osobe skoro svakog danaprimete kod sebe izrazito pojačan, odnos-no slab apetit. Ovaj simptom je prisutan ikada deca ne dobijaju na težini koliko seočekuje u određenom periodu života.

Šesti simptom, nedostatak koncentra -ci je, najviše se zapaža kod studenata iliumnih radnika. Oni koji imaju poteškoća udonošenju odluka ili kažu da je teško jasnoi trezveno razmišljati svaki dan takođepokazuju ovaj simptom.

Sedmi simptom, osećaj bezvrednosti,čini da se osoba skoro svakog dana osećatako kao da nikome nije ni od kakvekoristi. Preteran ili neprimeran osećaj krivi -ce takođe ukazuje na ovaj simptom. Akočovek sebi prebacuje zbog nečega ili osećakrivicu zato što se razboleo, ne možemoreći da je u pitanju ovaj simptom.

Osmi simptom, morbidne misli, obuh-vata često razmišljanje o smrti ili samo -ubistvu, bilo da je dotična osoba smislilaplan kako da to sprovede u delo ili ne.Očigledno je da osoba koja je većpokušala da izvrši samoubistvo pokazujeovaj simptom.

Deveti i poslednji simptom je onaj sakojim se najčešće susrećem u svojoj prak-si – umor i nedostatak energije skorosvakog dana. Mnogi ljudi dolaze u mojuordinaciju žaleći se na ovo. Obično impostavim pitanja vezana za ostale simp-tome da bih video da li je depresijaosnovni uzrok. Iako uzrok umora kodvećine mojih pacijenata koji se žale nanjega nije depresija, kod mnogih jeste;kod onih kod kojih to jeste slučaj, prime -njujem pristup opisan u 3. poglavlju da bihpronašao stvarni uzrok njihove depresijedok sastavljam profil njihovog stanja. Ako

simptom umora nije praćen simptomomduboke tuge, često je potrebno ubeđivatitakve pacijente da se kod njih ipak radi odepresiji. Pacijent to mora da shvati akoželi da bude izlečen. To je onaj značajanprvi korak koji treba načiniti kako bi sepostigao cilj trajnog izlečenja.

Detaljnije objašnjenje teške depresijenalazi se u Dodatku III. Za one kojemožda zanimaju simptomi još jednog bla-gog oblika depresije poznatog pod nazi -vom distimični poremećaj, naći ćete ih uDodatku IV.

ZaključakLjudski mozak je čudesan organ po

svojoj strukturi i funkciji. Njegove neve -rovatne međukomunikacije koje povezujuelektrične i hemijske signale večiti su pred-met naučnih studija. Međutim, kao i svakidrugi telesni organ, i mozak može daoboli, što se dešava ljudima svih uzrasta uSAD i u svim delovima sveta. Depresija jejedna od tih bolesti.

Broj stanovnika SAD koji pate od dep -re sije u stalnom je porastu, a procenat jemnogo veći među onima starim između15. i 25. godina. Žrtva depresije se, zbogtakve vrste poremećaja funkcije mozga,oseća neprijatno, pa ne želi da prizna da jeu pitanju depresija ili skriva bolest, tako dase uopšte i ne leči.

Dobra vest je ta što su nedavna otkrićavezana za dijagnostikovanje i lečenjedepresije u ogromnoj meri povećala mo -guć nost ozdravljenja. Novina je u tome štose napušta metoda lečenja ove bolestiuobičajenim lekovima. Taj novi pristup sepokazao kao veoma koristan i blagotvoranza moje pacijente, što bi trebalo da ohrabrisve one koji pate od depresije ili znajunekog ko boluje od nje. Cilj ove knjige jeda ukratko opiše uspešnost ove jedin-stvene metode lečenja.


Depresija je dobro poznata reč kojomse opisuje bolest koja čoveka često zbu -njuje i nije mu sasvim jasna, a koja seogleda na licima mnogih.

Ed Haris je bio jedan od tih “mnogih”.Iako je bio uspešan biznismen i poštovanstarešina svoje crkve, Ed je imao zdrav -stvenih problema. Čuo je da uspešno lečimpacijente zato što tražim identitet (porek-lo) i osnovni uzrok bolesti umesto da samolečim simptome lekovima, pa je zakazaopregled kod mene. Ed i njegova žena, Keri,došli su u moju ordinaciju. Nakon što smose pozdravili i popričali malo o uobičaje nimtemama, upitao sam ga za jake glavobolekoje je naveo kao glavni problem.

Javljaju mu se gotovo svakodnevnoveć skoro dve godine. Ed je već bio kodsvog porodičnog lekara koji mu je prepisaoneke lekove i MR (magnetnu rezonancu,koja se koristi u dijagnostičke svrhe) –skup i savremen niz trodimenzionalnihslika mozga, lobanje i sinusa. I pored leko-va, Edove glavobole nisu prošle. Njegovlekar ga je poslao kod specijaliste, jednoguvaženog neurologa. Kada je video Edovedobre rezultate MR, neurolog mu jeprepisao jači lek protiv bolova. U početkusu Edove glavobolje bile slabije, ali se bolkasnije pojačao pošto je Ed postao otpo-ran na taj jači lek.

Kada mi je Ed opisao svoje glavobole,upitao sam ga: “Da li ikada osećaš umor?”Odgovorio mi je da uopšte nema energijei rekao: “Čak mi je teško i da ustanemujutru.”

Upitao sam ga: “Da li se ikada osećašjako tužno i bezvredno?” i “Da li imašproblema sa spavanjem i koncentracijom?”

Ed je odgovorio da se nikada ne osećatako i da nema problema sa spavanjem ikoncentracijom, ali je Keri klimanjemglavom pokazala da Ed ne govori istinu.

Uvukavši Keri u razgovor, rekao sam:“Ede, tvoja žena se, očigledno, ne slaže satobom.” Potom sam je upitao: “Keri, zaštoklimaš glavom?” Kada je opisala neka odEdovih iskustava, on je uporno tvrdio daona nisu važna. Međutim, kada je Kerinastavila da navodi primere, Ed je konač -no rekao: “Doktore, nisam ranije o tomerazmišljao na takav način, ali ću morati dapriznam da je ona u pravu.”

Kada je Edova istorija bolesti bila goto-va, priznao je da se sedam simptomateške depresije (navedenih u 1. poglavlju)odnose na njega. Preostala dva, “mor-bidne misli” i “promene u apetitu”, bili sujedini simptomi koje nije nerado priznao.Nakon fizičkog pregleda, pogledao samEdove rezultate analize krvi i rendgenskisnimak i potom mu objasnio moju dijag-nozu. Rekao sam mu da je verovatnoteška depresija uzrok njegove hroničnejake glavobole. Predložio sam mu da oba -vimo specijalan razgovor i pregled kakobismo utvrdili uzrok njegove depresije(tema 3. poglavlja). Pored medicinskoglečenja, preporučio sam mu i promenunačina ishrane i života uopšte.

Izgleda da je Edu bilo neprijatno, pa jei dalje izražavao sumnju po pitanju dijag-noze. Pronalazeći neke logične argumente,tvrdio je da ima fizičku bolest sa stvarnim,fizičkim bolom zbog kojeg ponekad nemože ništa da radi. Nije se dao ubediti dabi njegov fizički bol mogao biti posledicadepresije, mentalne bolesti. Na kraju, Keri

2. poglavlje

Skrivene opasnosti depresije

je bila uporna: “Slušaj, Ed, ništa što si dosada učinio nije te oslobodilo glavobolje.Mislim da ovo što doktor predlaže vredimakar pokušati!”

Edu i mnogim drugim depresivnimosobama teško je da poveruju da depresi-ja nije prosto mentalna bolest sa mental-nim simptomima (ukratko izneseno u 1.pog lavlju, tabela 9). Ovakvo gledište jedelimično rezultat pogrešnog, vekovimasta rog shvatanja kojem su nas učili staro-grčki filozofi, a to je da su um i telo odvo-jeni. Pojam “mentalna bolest” često oteža-va široj javnosti da pravilno razume očemu je reč, kao što je to bilo u Edovomslučaju.

Ako čovek ne shvati usku povezanostizmeđu uma i tela, imaće pogrešno shva -tanje o zdravlju i bolesti. Pogrešno je miš -ljenje da mentalna bolest nije povezana safizičkim zdravljem i da fizička bolest nijepovezana sa mentalnim zdravljem. Ustvarnosti, mentalni i fizički aspekt zdrav ljai bolesti nerazdvojno su povezani.1 Budućida je depresija i uzrok i posledica, onaume da iskomplikuje ostale bolesti.

Da izaziva samo mentalne simptome,depresija bi bila dovoljno ozbiljna bolest.Međutim, depresija može da bude iosnovni uzrok simptoma koji su opasni poživot. Kada je osoba fizički bolesna, depre-sija može drastično da pojača tu bolest,čak dotle da izazove smrt. Nekoliko ozbilj -nih bolesti na koje depresija utiče u velikojmeri navedene su u tabeli 1.2,3

Depresija i moždani udarMoždani udar je prvi na listi bolesti koje

se mogu pogoršati pod uticajem depresije.

Najčešći fizički faktor kod moždanog udaraje ateroskleroza ili stvaranje suženja -plakova u arterijama koje snabdevaju mo -zak. Arterije se na kraju začepe izazivajućismrt tkiva u mozgu koje se snabdevakrvlju putem ovih oštećenih arterija.Zapazite da se kod ljudi koji pate oddepresije za 50% povećava rizik od kob -nog moždanog udara.4 Zašto? Depresijamenja krvne pločice koje cirkulišu u krvo-toku, na taj izazivajući njihovu hiperak-tivnost, što, opet, povećava rizik od začep -ljenja arterija u kojima postoje naslageholesterola. Verovatnoća dobijanja možda -nog udara povećava se i oslobađanjemhormona stresa iz adrenalnih žlezda6 kojese nalaze iznad bubrega.

Depresija i srčano obolenjeSrčani udar, druga po redu bolest na

listi onih na koje utiče depresija, pred-stavlja najčešći uzrok smrti u SAD i celomsvetu.7 Pacijenti koji su doživeli srčani udarmogu da se, nakon oporavka od fizičkihsimptoma, osećaju nesposobnima da sevrate uobičajenim životnim obavezama.Mogu da osećaju neki nemir i tugu ilinedostatak energije koji ne umeju daobjasne. Normalno je da se pacijenti kojisu doživeli srčani udar osećaju tužno zbogsvoje bolesti. Međutim, nije normalno data tuga traje duže od dve sedmice, naroči-to ako su se, u fizičkom smislu, uspešnooporavili. Produženo stanje očaja trebalečiti na odgovarajući način, kao što jeobjašnjeno u tabeli 2.

Istraživanja pokazuju da je kod pacije-nata koji pate od umora, ali ne depresije,rizik od umiranja u roku od dve godine


Tabela 1. Uticaj depresije na smrtonosne bolesti

Depresija povećava rizik od: - Kobnog moždanog udara za 50 odsto.- Iznenadne srčane smrti 2,5 puta učestali-je među onima koji su preživeli srčani udar. - Umiranja od raka.- Umiranja od upale pluća.

Tabela 2. Depresija nakon srčanog udara

Ako pacijent koji se oporavlja od srčanogudara postane depresivan:- Depresija ometa ozdravljenje.- Depresija u velikoj meri povećava rizikumiranja u roku od dve godine.- Depresija se mora lečiti.

nakon srčanog udara za 50% veći negokod zdravih ljudi.8 Kod pacijenata koji suimali srčani udar, a pate od teške depresi-je verovatnoća da će umreti u roku od dvegodine nakon udara veća je za 150% negokod pacijenata koji su doživeli srčani udar,ali ne pate od depresije.9 Ovaj alarmantniporast smrtnosti može se delimično objas-niti fizičkim faktorima vezanim za depresi-ju. Depresija izaziva poremećaj srčanogritma, umanjujući sposobnost srca da kucabrže u toku neke aktivnosti odnosno dakuca sporije u stanju mirovanja.10,11 Ovepreteće brojke govore da je pronalaženjeadekvatne metode lečenja depresije iliumora možda čak važnije od uzimanjapravog leka nakon srčanog udara.

Kada se dijagnostikuje začepljenjekoronarne arterije, pacijentu se običnooperacijom ugradi bajpas kako bi sepoboljšao protok krvi do srca. Kada seoporave od operacije, pacijenti obično mis -le da je problem rešen i da više ne morajuda brinu za svoje srce. Kao što sam opisaou svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izleče -nja, ako se ne koriguje nivo holesterola ukrvi, krvni pritisak i zavisnost od duvana,bajpas će se začepiti za 1-10 godina.

Ono što nije bilo poznato u vreme kadasam pisao knjigu Zakoni zdravlja i izle -čenja jeste da postoji mnogo važniji fak-tor od nivoa holesterola, krvnog pritiska ipušenja – raspoloženje pacijenta kojem jeugrađen bajpas. Istraživanja pokazuju daje depresivnost nakon operacije ugradnjebajpasa dobar pokazatelj da će dotičnaoso ba, za jednu do pet godina, ponovoosetiti bolove u grudima i dobiti začeplje -nje koje ih je i izazvalo.12 Ta istraživanjapo ka zuju da je u slučaju ponovnog začep -ljenja koronarne arterije depresija mnogoznačajniji faktor rizika od onih dobro poz-natih faktora.

Jedno drugo istraživanje pokazuje dadepresija utrostručuje rizik od obolevanjaod neke bolesti srca kod muškaraca kojinikada nisu imali srčanih tegoba.13 Ovajrizik je nezavisan od ostalih poznatih rizikaod bolesti srca, uključujući pušenje, nivo

holesterola u krvi, dijabetes i visok krvnipritisak.

Kod starijih osoba, depresija povećavarizik dobijanja koronarnog srčanog obole -nja. Nedavno je završeno opsežno istraži -va nje vezano za depresivne muškarce i že -ne starije od 65 godina. Ovih 4.493 muš -ka raca i žena, koji nisu bolovali ni od jednepoznate bolesti srca, bilo je analiziranoradi utvrđivanja prisutnosti simptoma dep -re sije. Neki od njih su pokazivali veliki brojsimptoma depresije, dok drugi nisu imalinijedan. Za one koji su pokazivali velikibroj simptoma depresije rizik obolevanjaod bolesti srca povećao se za 40%, a rizikumiranja za 60%. Autori ovog istraživanjasu zaključili da među starijim Amerikanci -ma simptomi depresije upućuju na dodat-ni rizik obolevanja od koronarne bolestisrca i umiranja od te bolesti.14

Kada su u pitanju dijabetičari, depresi-ja u ogromnoj meri povećava rizik obole-vanja od bolesti srca u slučaju ovisnika oinsulinu,15 no izgleda da ne povećava rizikkod žena mlađih od 65 godina koje nema-ju dijabetes.16

Depresija i rakŠta reći o uticaju depresije na rak,

drugi po redu uzrok smrti u SAD? Kada serak proširi sa prvobitno zahvaćenog naostale organe, u velikom broju slučajevapacijent umire. Da li će pacijent umreti iline i koliko dugo će živeti nakon ulaska uterminalnu fazu bolesti zavisi od nekolikofaktora u koje spadaju: (1) tip raka, (2)mesto gde se proširio, (3) vrsta prepisaneterapije i (4) mentalno zdravlje pacijen-ta.17,18,19

Istraživanja pokazuju da dobro mental-no zdravlje može da poveća šanse zaizlečenje od raka kao što je pokazano utabeli 3. Dobro mentalno zdravlje možeda spreči negativan uticaj depresije naimuni sistem.20

Jedno istraživanje koje je izvršioNacionalni institut za starenje u Betezdi(Bethesda), u državi Merilend, pokazuje dakod osoba starijih od 70 godina koje pate

SKRIVENE OPASNOSTI DEPRESIJE 19

od hronične depresije najmanje šest godi-na postoji dva puta veći rizik da će oboletiod raka nego kod njihovih mentalno zdra -vih vršnjaka.21 Ovaj veći rizik se odnosi nasve tipove raka.

Depresija i upala plućaPored raka i srčanog udara, upala pluća

predstavlja jedan od pet glavnih uzrokasmrti u SAD.22 Baš kao i kod raka i srčanogudara, depresija može da dovede doozbiljnih komplikacija i u slučaju upalepluća (pneumonije). Iako se većina ljudiuspešno oporavi od upale pluća, istraži -vanja pokazuju da se rizik od umiranja odove bolesti znatno povećava ako je paci-jent depresivan.23

SmrtnostKada je u pitanju smrt, depresija može

da bude faktor rizika u svim životnim dobi-ma, ali to naročito važi za starije odrasleosobe. Jedno šestogodišnje istraživanjekoje je obuhvatilo 5.200 Amerikanaca sta -rih 65 godina i više bavilo se ispitivanjemveze između simptoma depresije i smrti.24

Rizik od umiranja bio je za 25 do 43% većimeđu osobama koje su patile od teškedepresije. Dalja istraživanja podatakapokazala su da čak i blaži oblici depresijekod odraslih osoba povećavaju rizik odsmrti.

Poremećaj telesnih funkcija poduticajem depresije

U tabeli 1, videli ste na koje sve nači -ne depresija može pogubno da utiče načetiri glavne bolesti. Depresija može dabude štetna i za veliki broj telesnih funkci-

ja koje mogu ili ne moraju da povećajurizik od smrti, ali koje svakako umanjujukvalitet života. Ukupno 11 mogućih štetnihefekata koje depresija može da ima natelesne funkcije navedeno je u tabeli 4.

Hajde da malo detaljnije razmotrimoovih 11 telesnih funkcija.

Depresija smanjuje veličinu mozgaPrvi štetni efekat na našoj listi odnosi

se na mozak. Prema jednom istraživanjuobavljenom u Medicinskoj školi Univerzi -teta Vašington (Washington UniversitySchool of Medicine) u St. Luisu, depresijane samo što izaziva već poznate privre -mene promene u strukturi i funkcijimozga, već može dovesti i do trajnihpromena. Upotrebom MR načinjena jetrodimenzionalna slika mozga depresivnihi zdravih žena. Kod žena koje su čestopatile od depresije, hipokampus je biomanji za 9 do 13%.27

Ovaj deo mozga (hipokampus) učes -tvuje u procesu učenja i pamćenja, kao štoje objašnjeno u 1. poglavlju. Žene u grupiobuhvaćenoj ovim istraživanjem izjavile suda su imale u proseku pet “depresivnihepizoda” u svom dotadašnjem životu, dokje jedna od njih imala 18. Kod žena koje suprijavile najviše takvih “epizoda”, hipokam-pus je bio manji nego kod onih ispitanicakoje su prijavile manji broj istih. Žene kojesu često patile od depresije imale sumanje poena na testu koji je merio verbal-


Tabela 3. Depresija povećava rizik dobijanja raka

- Dobro mentalno zdravlje može poboljšatišanse za izlečenje od raka- Depresija slabi imuni sistem u borbi protivćelija raka - Stariji ljudi koji imaju depresiju tokom 6godina imaju veći rizik od dobijanja raka.

Tabela 4. Uticaj depresije- Smanjuje hipokampus- Povećava nivo hormona stresa- Osteoporoza- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)- Astma- Glavobolja- Fizička nesposobnost, malaksalost- Moguća veća učestanost napada (infarkt,epilepsija)- Neplodnost- Smanjuje nivo polnih hormona- Teškoće u kontrolisanju nivoa šećera ukrvi kod dijabetičara

no pamćenje, glavnu funkciju hipokam-pusa. Ovo istraživanje je, takođe, otkriloda je i amigdala, deo mozga vezan zaemocije, bila manja kod žena koje sučešće patile od depresije.

Jedan od autora ovog istraživanja, dok-tor (medicinskih nauka), Ivet L. Šelin (Y. L.Sheline), izjavila je: “Otkriće da depresijasmanjuje veličinu pojedinih moždanihstruktura i da učestale depresivne epizodemogu još više smanjiti njihovu veličinu,govori koliko je važno lečiti i sprečitidepresiju.” Adekvatno lečenje možesprečiti patnju, obnoviti kvalitet života iograničiti dugotrajno oštećenje određenihdelova mozga.

Povećan nivo hormona stresaDrugi štetan uticaj prikazan u tabeli 4

jesu hormoni stresa. Dok depresija zaus-tavlja određene umne i telesne funkcije,ona, zapravo, povećava proizvodnju naj-manje tri hormona: hipotalamičnog hor-mona, jednog od hormona hipofize ikrvnog kortizola, hormona stresa kojiproizvode adrenalne žlezde. Baš kao u igridomina, povećana proizvodnja prvog hor-mona može da izazove povećanuproizvodnju drugog hormona itd.28 Ovajpovećan nivo hormona stresa predstavljaobjašnjenje za dugotrajno smanjenjeveličine i poremećaj u funkcionisanjuodređenih delova mozga.

Kod zdravih osoba koje dožive stres,visok nivo kortizola može stvoriti osećajpovećane energije, pomažući im na tajnačina da “se bore” protiv stresa, dok koddepresivnih osoba, visok nivo kortizolasmanjuje energiju i čini da depresija trajeduže. Zbog visokog nivoa kortizola, posto-ji veća verovatnoća da će se nakon prvo-bitnog ozdravljenja depresija opet vratiti.29

Visok nivo kortizola u krvi koji trajeduže od par dana nije poželjan kako zazdrave tako i za depresivne osobe. Ustvari, u nekim slučajevima kortizol možebiti vezan za postepeno smanjivanje onihdelova mozga koji su odgovorni za verbal-no pamćenje.30,31 U 7. poglavlju, “Stres i

zabrinutost”, detaljnije ćemo razmotritiovaj važan hormon. Govorićemo i o tomekako smanjiti nivo kortizola. Ovo značajnosmanjenje (kortizola) takođe može da uizvesnoj meri ublaži efekat starenjamozga.32

OsteoporozaReč osteoporoza (stanjivanje kostiju)

potpuno se odomaćila. Od ove bolestioboli svaka treća žena na svetu starija od50 godina.33 Iako ova bolest napadanaročito belkinje u periodu nakon meno -pa uzue, ona napada i muškarce i žene svihrasa. Prelom kuka predstavlja jednu odnajčešćih i najopasnijih komplikacijaosteoporoze, međutim, prelom kičme iručnih zglobova je takođe uobičajenapojava u ovom procesu stanjivanja kostiju.

Verovatno znate jednu ili više osobakoje su slomile neku kost usled običnogpada. U SAD se svake godine dogodi oko1,3 miliona preloma povezanih sa osteo-porozom. Više od polovine žena koje suizašle iz menopauze imaće u toku svog živ-ota neki prelom nastao zbog osteoporoze.Ovi prelomi mogu umanjiti kvalitet života ipripremiti teren za preranu smrt kaoposledicu neke komplikacije poput upalepluća. Mediji prvenstveno ističu kalcijumkao oružje u borbi protiv stanjivanja kosti-ju, međutim, ovaj mineral je suviše pojed-nostavljen, imajući u vidu da zemlje sanajvećom potrošnjom kalcijuma takođeimaju i najveći broj obolelih od osteo-poroze na svetu.34 Potpunije informacije oulozi ishrane i stila života na borbu saovom bolešću naći ćete u mojoj knjiziZakoni zdravlja i izlečenja.

Možda se pitate: “Kakve veze imadepresija sa osteoporozom?” Istraživanjapokazuju da su one usko povezane. U jed-nom istraživanju, 24 depresivne ženeupoređene su sa 24 mentalno zdravežene. Prosečna starost – 41 godina.Prosečna gustina koštanog minerala koddepresivnih žena bila je za 6% manja ukičmi i za 10 do 14% manja u kuku. Autoriovog istraživanja su zapazili da je “doživ-


otni rizik od preloma vezanog za depresijunepobitan”.35 Ova zapažanja potvrdilo jejoš jedno istraživanje koje je obuhvatilo imuškarce i žene, a bavilo se upoređiva -njem onih koji pate od teške depresije samentalno zdravim osobama. Ovo istraživa -nje je pokazalo da je kod depresivnih paci-jenata došlo do značajnog gubitka koštanemase u toku dvogodišnjeg perioda. Stepengubitka koštane mase bio je veći kod dep -resivnih muškaraca nego kod depresivnihžena. Iako ovo novo istraživanje pokazujeprilično iznenađujuću vezu između dva naprvi pogled nevezana sistema u našem te -lu – mozga i kostiju – čini se da je Solo -munu još pre više od 2.500 godina bilaotkrivena ova vezu. Tri od velikog bro janjegovih izreka navedene su u tabeli 5.37

Hipertenzija Četvrta telesna funkcija u tabeli 4 na

koju utiče depresija jeste krvni pritisak. Odhipertenzije (visokog krvnog pritiska) patisvaki šesti Amerikanac. Ona, više od svegaostalog, doprinosi stvaranju naslaga izačepljenju glavnih arterija u našem orga-nizmu. Iako postoje mnogi drugi uzrocivisokog krvnog pritiska, depresija i stres senajviše ističu među njima. Mnogi depre-sivni pacijenti su stalno zabrinuti, a ta kon-stantna zabrinutost (anksioznost) je men-talni poremećaj povezan sa depresijom.Kombinacija depresije i zabrinutosti uvelikoj meri povećava rizik od hipertenzije,kao što je prikazano u tabeli 6.38

U ovom istraživanju koje je obuhvatiloviše od 3.000 ljudi, starosti od 25 do 64

godine, bilo bi razumno očekivati različitezdravstvene probleme, uključujući tu i stilživota i faktore rizika. Otkrio sam da, akoželim da na pravilan način lečim nekogpacijenta od visokog krvnog pritiska,moram najpre da odredim uzrok njihovedepresije i zabrinutosti pa tek onda dapokušam da im ponudim trajno rešenje zanjihov problem.

Šećer u krviDalekosežne posledice depresije mogu

se videti i u borbi sa dijabetesom kodinsulin zavisnih pacijenata. Istraživanjapokazuju da je šećer u krvi teže kon-trolisati kada je pacijent koji boluje oddijabetesa pored toga i depresivan, zabri -nut ili se nalazi pod jakim stresom.39 Naprimer, određene terapije opuštanja kojese prepisuju za svakodnevno praktikova njeu kući mogu da pomognu u snižavanjunivoa šećera u krvi kod pacijenta koji nijedepresivan. Međutim, terapija relaksacijene utiče na nivo šećera u krvi dijabetičarakoji pati od depresije ili se nalazi pod stre-som. Depresija onemogućava delovanjeove terapije. Kao i u prethodno pomenu-tom istraživanju, ovo istraživanje potvrđu-je da je najbolji pristup pronaći i lečitiuzrok depresije.

AstmaAstma je na šestom mestu na listi

bolesti koje se pogoršavaju pod uticajemdepresije. Depresivnije odrasle osobe i onekoje su pod većim stresom imaju dva putaveću šansu da obole od astme.40 U stvari,čini se da depresija i zabrinutost u


Tabela 5. Izreke o mozgu i kostima“Vid očinji veseli srce, dobar glas goji kosti.”

Priče Solomunove 15,30“Ljubazne su reči saće meda, slast duši izdravlje kostima.”

Priče Solomunove 16,24“Srce veselo pomaže kao lek, a duhžalostan suši kosti.”

Priče Solomunove 17,22(Biblija, Stari zavet)

Tabela 6. Depresija može da povisi vaš krvni pritisak

Rizik od dobijanja hipertenzije kod 3,310depresivnih i stalno zabrinutih osoba:

Grupa Povećan rizik od hipertenzijeMuškarci 50%

Žene (bela rasa) 70%

Žene (crna rasa) 200%

najvećoj meri doprinose pojavi astme,naročito kod nepušača. Adekvatna kontro-la stresa i lečenje depresije mogu ne samoda spreče nastanak astme, već i da potpo-mognu kontrolisanje pogoršanja kod onihkoji već imaju ovu bolest.

GlavoboljaDva do tri procenta Amerikanaca ima

hroničnu glavobolju praćenu napetošćukoja izaziva bol u obe strane glave i vratu,koji može da traje od pola sata do nekolikosedmica. Jedno istraživanje pokazuje da jeskoro polovina onih koji se žale nahroničnu glavobolju i napetost depresivnai stalno zabrinuta. Mnogi pacijenti kojiimaju glavobolje ne pokazuju vidljiveznake depresije i zabrinutosti i lekar ih uočitek nakon razgovora i procene, kako kaževodeći pisac dr. Lipšik (G. Lipchik) sa uni-verziteta Ohajo (Ohio University).41

Mnoge od pacijenata obuhvaćenihistraživanjem koje je sproveo dr. Lipšikglavobolja je mučila toliko dugo vremenada nisu mogli da se sete koji simptom imse prvi javio - glavobolja ili depresija.Stoga oni koji su sprovodili ovo istraživa njenisu mogli da odrede da li su se psihološkiproblemi javili pre nego što su počele gla -vobolje ili su nastali kao posledica glavo -bolja. Ja sam u svojoj lekarskoj praksiotkrio da odgovarajući režim lečenja čestodoprinosi otpunom prestanku glavo bo lja.Upravo to sam rekao Edu Harisu, našempacijentu sa početka ovog poglavlja.

Fizička onesposobljenostOko 20% starijih osoba pokazuje neke

znake depresije. Ako inače zdrave osobestarije od 70 godina pokazuju makar samojedan simptom depresije, postoji većaverovatnoća da će u naredne četiri godinepostati onesposobljene.42,43 Što je većibroj simptoma (lista simptoma se nalazi u1. poglavlju), veći je i rizik. Istraživanjapokazuju da je “prevencija i lečenje simp-toma depresije možda jedan od najefikas-nijih načina intervencije, čiji je cilj sma -njenje fizičkog propadanja i produžavanje

vremenskog perioda tokom kojeg starijiljudi neće biti onesposobljeni”.44 Dakle,lečenje čak i blažeg oblika depresije kodstarijih osoba može sprečiti njihovopropadanje, tako što će se prekinuti kruž-na iterakcija između progresivne spiraledepresije i fizičkog propadanja. To da li jestarijoj osobi potrebna kućna nega moždaje više vezano za mentalno nego za fizičkozdravlje. Rizici od onesposobljenosti sakojima se suočavaju starije osobeprikazani su u tabeli 7.

Napadi Kao što je svima poznato, još uvek

nismo otkrili sve načine na koje depresijamože da utiče na fizičko zdravlje. Osimtoga, neke od bolesti koje smo naveli kaoposledicu depresije mogu biti indirektnaposledica nečeg drugog. Na primer, kaošto je ranije rečeno, preterana količinakortizola, kojeg luče adrenalne žlezde kaoodgovor na depresiju, može da izazoveosteoporozu i visok krvni pritisak. Među -tim, jedna stvar je jasna – depresija jeusko povezana sa mnoštvom fizičkihbolesti i simptoma.

Potrebno je još detaljnije istraživati ovemnogobrojne ostale veze. Na primer, stari -ji odrasli ljudi koji su depresivni imaju šestputa veće šanse da dobiju epileptičnenapade od njihovih srećnijih vršnjaka.45

Ovo otkriće ukazuje na to da, bar u nekimslučajevima, neki treći faktor može dabude osnovni uzrok i depresije i epilep-tičnih napada.


Tabela 7. Depresija među starijim osobama

- Dovoljan je samo jedan simptom depresi-je da bi se rizik od onesposobljenosti pove -ćao.- Što je više simptoma, veći je i rizik.- Lečenjem simptoma rizik se smanjuje.- Lečenjem čak i blagog oblika depresije tajrizik se može smanjiti.

Neplodnost i polni hormoniPreostaje nam da navedemo još samo

dve stvari vezane za uticaj depresije natelesne funkcije – neplodnost i polni hor-moni. Još jedna povezanost koja ukazujena potrebu detaljnijeg istraživanja pokazu-je da su žene koje ne mogu da rađajučesto depresivne. Prema nekim istraživa -njima, one mogu biti isto tako depresivnekao i oni koji boluju od raka, side ili srča -nog obolenja. Neki od ovih slučajeva mogubiti direktno povezani sa depresijom.

Jedno istraživanje je obuhvatilo 174neplodne žene. Neke su bile depresivne, aneke ne. Sve su pohađale desetosedmičnikurs za savladavanje stresa da bi se vide-lo da li će to izlečiti neplodnost. Oko 60%depresivnih žena je dobilo bebu nakonovog kursa, dok je samo 24% onih kojenisu bile depresivne dobilo bebu pozavršetku tog istog kursa.46 Zaključeno jeda je: (1) depresija bila uzrok neplodnostikod mnogih od ovih žena i da će (2) leče -nje depresije rešiti ovaj problem u mnogimslučajevima.

Prema jednom drugom istraživanju,depresija povećava rizik od steriliteta i kodmuškaraca.47 Kod muškaraca koji su imalitako tešku depresiju da su morali biti hos-pitalizvoani, nivo testosterona je bio mno -go niži u toku dana i noći. Povišen nivokortizola u krvi, koji je povezan sa depre-sijom, mogao bi predstavljati objašnjenjeza to.

Depresija utiče na ponašanjeVideli smo da depresija može da na

različite načine utiče na čovekove telesnefunkcije. Ona može loše uticati i na našeponašanje, kao što je delimično prikazanou tabeli 8. Hajde da ispitamo tih pet obli-ka pona šanja.

Ometa učenje i izglede za zaposlenje

Kod mladih ljudi, depresija može da na -nese ozbiljnu, pa čak i nenadokna di vuštetu, kao što je prikazano u tabeli 9.

Studentima – nezavisno od uzrasta –koji pate od depresije veoma je teško dapravilno funkcionišu u školi i društvenomokruženju. Stariji studenti i odrasli ljudikoji pate od depresije, koja bi se moglasvrstati u onu između srednjeg i jačegintenziteta, obično izostaju iz škole, odnos-no sa posla. Depresija može da spreči stu-dente da uspešno završe školovanje i daim oteža da pronađu i zadrže posao u sve -tu odraslih. Ako se ipak zaposle, obično tajposao ne obavljaju kako treba. Konačno,izostajanje sa posla i neadekvatno obav -ljanje istog pogubno utiče na njihovo tre -nutno zaposlenje i izglede za neki budućiposao.

Na žalost, depresija se danas mnogočeš će javlja među mladim ljudima u na -šem društvu. Što je osoba mlađa u trenut -ku kada zapadne u depresiju, to je većaverovatnoća da će ova bolest umanjiti nje -nu sposobnost učenja i na kraju krajevaizglede za zaposlenje. U jednom istraživa -nju koje je obuhvatilo 500 depresivnih 30-ogo dišnjaka, 43% je bilo u depresiji presvoje 22. godine života ili u ranoj mladosti.Kod muškaraca i žena koji su patili oddepresije u ranoj mladosti postojala je


Tabela 8. Oblici ponašanja pod uticajem depresije

- Ometa učenje i izglede za zaposlenje- Povećava šanse da ćete imati prob-lematičnu decu- Ovisnost o nikotinu- Alkoholizam- Samoubistvo

Tabela 9. Depresija kod mladihKod mladih ljudi, depresija može da izazoveozbiljne posledice- Umanjuje sposobnost učenja- Ometa obavljanje posla- Umanjuje težnju za sticanjem višeg obra-zovanja- Ima tendenciju da stvori društvenu izo-laciju

veća verovatnoća da će ostati neoženjeni,odnosno neudate i manja verovatnoća daće završiti fakultet. Kod žena koje su patileod depresije u ranoj mladosti postojala jedva puta veća verovatnoća da će ostatibez fakultetske diplome nego kod onihžena koje su patile od depresije u kasni-jem dobu. Ne samo da je ovo verovatnoograničilo izbor posla, već je umanjilo igodišnji prihod u periodu do 30. godineživota. Očigledno je da je, kada se depre-sija javi u ranijim godinama, čak mnogovažnije pronaći uzrok i adekvatno ga lečiti.

Problematična decaDepresivne majke imaju veće šanse da

imaju problematičnu decu, kao što jeopisano u tabeli 10.

U jednom istraživanju na Univerzitetu uSevernoj Karolini koje je obuhvatilo 1.215majki i njihove dece,48 55% majki nikadani je patilo od depresije, 38% su ponekadbi le depresivne, a 8% je patilo od kliničkogob lika teške depresije. Trogodišnja decakli nički depresivnih majki nisu htela mnogoda sarađuju i ispoljavala su više problemau ponašanju od dece majki iz druge dvegrupe.

Ova deca su imala i lošije rezultate natestu kojim se ocenjivao jezik izražavanja iverbalno razumevanje. Deca onih majkikoje nikada nisu patile od depresije imalasu najbolje rezultate, dok su rezultati decečije su majke bile ponekad depresivne, alinisu patile od teškog oblika depresije bilinegde između druge dve grupe.

Na sreću, depresija kod majke nije biojedini faktor koji određuje rezultat koddeteta. Deca osećajnih mama koje poštu-ju svoju decu, podržavaju ono što onarade i koje se ne mešaju bez potrebe,

bolje su prošla na testu inteligencije i je -zičkih sposobnosti i više su pomagala svo-jim mamama u sklanjanju igračaka.Negativan uticaj kliničke depresije bio je,čini se, donekle oslabljen kada je depre-sivna majka usto i osećajna.

Glavni autor ovog istraživanja upozora-va: “Jedna stvar na koju ono što smootkrili ukazuje jeste da bi bilo dobro da seoni koji pokušavaju da pomognu depre-sivnim majkama sa malom decom, osimna samu depresiju, usredsrede i na nekedruge faktore. Nedostatak majčinske ose -ćajnosti i loš odnos između majke i detetavrše negativan uticaj, naročito u porodica-ma u kojima depresivna majka ne osećapodršku društvenog okruženja i pod stal-nim je stresom zbog finansijskih poteš ko -ća.”

Ovisnost o nikotinuJedna od mogućih posledica depresije

je ovisnost o nikotinu. Ljudi kod kojih jedijagnostikovan teži oblik depresije imajutri puta veće šanse da postanu pušači.49

To (da depresivna osoba počne da puši) seobično dešava u periodu adolescencije.Ipak, imamo dobru vest. Kada depresivnipušači reše da odbace ovu štetnu naviku,nisu ništa manje uspešni u tome od svojihvršnjaka koji ne pate od depresije.50 Otome kako uspešno proći kroz taj težakproces odvikavanja od pušenja možetepročitati u 16. poglavlju knjige Zakonizdravlja i izlečenja.51

Ovisnost o alkoholuMnogi ljudi koji su u nekom periodu

svog života mnogo pušili ili pili moraju daizbegavaju sredinu koja podržava konzu-miranje alkohola i cigareta. Veoma jevažno da shvate da kada se odbaci bilokoja štetna navika koja izaziva zavisnost,uvek postoji mogućnost da joj se čovekponovo vrati. Da ne bi došlo do toga, bivšialkoholičar ne bi smeo sebi dozvoliti dapopije u društvu čak ni samo jedno piće,već se mora potpuno uzdržavati od alko-hola.


Tabela 10. Deca depresivnih majki obično imaju:

- Slabu veštinu govora- Drske stavove- Više problema u ponašanju

Depresija može da oduzme čovekumoralnu snagu koja mu je potrebna da bipobedio bilo kakvu vrstu zavisnosti. Jednoistraživanje obavljeno na ljudima koji suležali u bolnici zbog ovisnosti o alkoholupokazalo je da su se nakon lečenja depre-sivni pacijenti tri puta brže vraćali starojlošoj navici od onih koji nisu patili odteškog oblika depresije.52 Ipak, neki paci-jenti nisu ponovo počeli da piju. Ova činje -nica ohrabruje i ne pruža mnogo moguć -nosti za izgovor onima koji se bore protivzavisnosti.

Lekovi protiv depresije nisu pomogli.Depresivni pacijenti koji su uzimali lekoveprotiv depresije vraćali su se svojim lošimnavikama gotovo u isto vreme kada idepresivni pacijenti koji nisu pili lekove.Ova činjenica ponovo ističe potrebu dalekari u svom pristupu ovoj bolesti odudalje od pukog prepisivanja lekova ipokušaju da pronađu i leče uzrok depresi-je.

Samoubistvo: Bliski rođak depresijeSamoubistvo je odgovorno za 31.000

smrtnih slučajeva godišnje i predstavljaosmi po redu uzrok smrti u SAD.53 Svakegodine, pokušaj samoubistva dovede uprostorije hitne pomoći te zemlje 500.000ljudi.54 U SAD, više smrtnih slučajeva ve -za nih za vatreno oružje nastaje kao rezul-tat samoubistva nego ubistva (50% višeljudi izvrši samoubistvo nego što ih nekodrugi ubije).55 Kupovina vatrenog oružjamože povećati rizik od samoubistva.56

Trenutno stanje po pitanju samoubistva uSAD ukratko je prikazano u tabeli 11.

Danas je samoubistvo četvrti po reduuzrok smrti među onima između 10 i 15godina, a treći po redu uzrok smrti međumladima između 15 i 25 godina.57 Brojmladih od 10 do 20 godina koji počinesamoubistvo dramatično se povećao uposlednjih 50 godina.58,59 Iako se ovakvenesreće dešavaju u svim starosnim grupa-ma, depresivni adolescenti i stariji ljudiizvrše samoubistvo mnogo češće nego sveostale starosne grupe. Ovo nije problemsamo na Zapadu. Broj samoubistva je unekim zemljama u razvoju poput Šri Lanke– naročito samoubistvo trovanjem – petputa veći nego na Zapadu.60

Istraživanja pokazuju da filmovi, odre -đe ne vrste muzike i vesti na televiziji čestoizazivaju depresiju i podstiču želju za sa -mo ubistvom. Bolesti depresije (uključujućii oblik teške depresije) predstavljaju glavniuzrok samoubistva i prisutne su u oko35% svih slučajeva samoubistva.61 Dalje,što je depresija teža, veći je i rizik odsamoubistva.

U slučajevima depresije koja je dovolj -no ozbiljna da se pacijent smesti u bolnicu,čak 15% će na kraju uspeti da izvršisamoubistvo.62 Rizik od samoubistva sepove ćava kada se depresija ne leči naodgovarajući način. U istraživanju koje sebavilo ljudima koji su patili od teškog obli-ka depresije, a koji su izvršili samoubistvou toku jedne kalendarske godine u Finskoj,45% se lečilo na psihijatriji u vreme kadase ta nesreća dogodila. Očigledno je davećina ovih pacijenata nije bila adekvatnolečena od depresije. Više od polovinesamoubistava počinile su depresivneosobe koje se uopšte nisu lečile. Ovozapažanje ističe neophodnost pravilnog ipravovremenog lečenja depresivnih osoba.

Istraživanja pokazuju da postoji mnogofaktora koji utiču na povećanje rizika odsamoubistva. Njih četrnaest prikazano je utabeli 12.63,64,65,66,67,68,69

Proučavajući ovu listu, primetićete dase neki od ovih faktora rizika ne mogupromeniti, kao što su pol, slučajevi samo -ubistva u porodici i neki gubitak koji je iza-


Tabela 11. Trenutno stanje po pitanju samoubistva u SAD

- Pola miliona ljudi godišnje pokuša da izvršisamoubistvo.- Manje od 10% njih uspe u tome.- Oni koji pate od teške depresije predstav -ljaju najrizičniju grupu.- Adolescenti i starije osobe su rizičnagrupa.

zvao stres. Na sreću, neki se mogu prome -niti, kao što su nespremnost da se tražipomoć, izbor muzike, upotreba alkohola ilidroge i poremećaj po pitanju spoljnogizgleda. Pravilno tretiranje ovih faktorapredstavlja osnovu lečenja i ozdravljenja.

Ispitajmo neke od ovih faktora rizika.

PolMuškarci imaju četiri puta veće šanse

da izvrše samoubistvo. Žene imaju četiriputa veće šanse da budu depresivne ičetiri puta veće šanse da pokušajusamoubistvo,70 što znači da muškarci kojipokušaju da oduzmu sebi život imaju 16puta veće šanse da u tome uspeju.71

Različite mentalne bolesti Panični poremećaj (epizode ozbiljnih

simptoma stresa kao što su bol u grudima,ubrzano lupanje srca, crvenilo lica i snažanosećaj zabrinutosti bez vidljivog razloga)povećava rizik od samoubistva, naročitoako je osoba usto i depresivna.72 Osimtoga, depresija u kombinaciji sa bilo kojomdrugom mentalnom bolešću poput šizofre -nije može da postane smtronosna kombi-nacija.

Osoba koja pati od bipolarnog pore-mećaja je ona koja ima naizmenične peri-ode euforije i depresije. Takva osoba je

podložnija samoubistvu nego osoba kojane pati ni od kakve mentalne bolesti. Ovabolest je objašnjena u Dodatku V.

Zloupotreba alkohola ili drogeUpotreba alkohola ili droge mogu da

dovedu do samoubistva čak i kada osobanije depresivna. Prema mišljenju RonaldaKeslera (Ronald Kessler), profesora zdrav -stvene zaštite na Medicinskom fakultetuna Harvardu (Harvard Medical School) uBostonu: “Ne morate biti alkoholičar; do -volj no je to što za vas ne postoji zabrana(upotrebom alkohola ili droge izgubili stenormalne kočnice) u datom trenutku – a toje loša vest.” Dok se privremena nemo -gućnost pravilnog rasuđivanja izazvanaupotrebom alkohola ili droga često smatrasekundarnim uzrokom smrti, dr. Kesler jeotkrio da kada je osoba depresivna,upotreba alkohola ili droga često direktnodovodi do pokušaja samoubistva.73

Neki tužni i zabrinuti ljudi piju alkohol iliuzimaju droge da bi ugušili svoj emo-cionalni bol. Ono što mnoge od ovih osobane shvataju je da ove droge na krajupogoršaju njihovo raspoloženje i navode ihda češće razmišljaju o samoubistvu. Većgodinama psihoterapeuti shvataju daupotreba alkohola ili droga povećava rizikod samoubistva. Kod 30% žrtava samo -ubistva pronađen je alkohol u krvi.74 Svakegodine, mnogi zdravi ljudi umru tako štoizvrše samoubistvo – ljudi koji uopšte nisupatili od depresije ili neke mentalnebolesti. Često je jedini faktor rizika kodovih ljudi konzumiranje alkohola.

Nova istraživanja potvrđuju da uzima -nje supstanci koje menjaju stanje uma nijepovezan sa planiranjem samoubistva, štose slaže sa tradicionalnom pretpostavkom.Međutim, on je tesno povezan sa suicid-nim mislima i neplaniranim pokušajima.75

Ove misli i pokušaji mogu biti posledicakonzumiranja samo “malih” količina alko-hola. Dakle, preporučujem potpuno uzdr -ža vanje od alkohola kako onima koji suzdravi tako i onima koji pate od neke men-talne bolesti kao što je depresija.


Tabela 12. 14 faktora rizika od samoubistva

- Muški pol- Različite mentalne bolesti- Zloupotreba alkohola i droga- Prethodni pokušaji samoubistva- Sličajevi samoubistva u porodici- Odbijanje da se potraži pomoć- Stresni događaj u životu- Ozbiljna fizička bolest- Godišnjica gubitka neke drage osobe- Povlačenje- Homoseksualnost- Hevi metal muzika- Anomalije u fizičkom izgledu - Pristup smrtonosnim sredstvima, kao štoje oružje

Mediji konstantno podstiču “umereno”konzumiraje alkohola. Naići ćete na tolikoizveštaja i istraživanja koja pokazuju daalkohol u manjim količinama smanjuje rizikod srčanog udara, no čudno je to da kadase objave istraživanja poput ovoga koje jeobavio dr. Kesler, mediji ćute kao zaliveni.Oni ne objavljuju da umereno konzumira -nje alkohola ne samo što povećava rizik odsmrti samoubistvom, već i ubistvom, nes-rećnim slučajem, izazvanu rakom, hepatiti-som C i gomilom drugih uzroka. Rizik odsamoubistva kod onih koji umereno konzu-miraju alkohol objašnjen je u tabeli 13.

Kako mediji mogu da ćute o ovim oči -glednim štetnim posledicama, dok pokuša -vaju da ubede ljude u korisnost potencijal-no smrtonosne supstance za koju postoječvrsti dokazi da predstavlja treći po reduuzrok smrti u Americi?76 Da nije po sredinovac koji se dobija od reklama? Detaljnijeo opasnostima umerenog konzumiranjaalkohola možete čitati u knjizi Zakonizdravlja i izlečenja.77

Ovaj važan podatak o alkoholu i samo -ubistvu naglašava značaj zakonodavne po -li ti ke. Mnoge države su mudro postupilepomerivši starosnu granicu za legalnokonzumiranje alkohola sa 18 na 21 godinu,ali neke grupe zahtevaju od savezne vladeda traži poništenje ove odluke. Istraživa njapokazuju da bi, ako bi se ta odluka poništi-la, godišnje bilo oko 125 samoubistavaviše među mladima starim između 18 i 20godina, koji ne bi ni pokušali da oduzmusebi život da im nije dozvoljeno da konzu-

miraju alkohol.78 Osim što alkohol odnosimnoge živote putem samoubistva, on točini i putem ubistva i nesrećnih slučaja uovoj istoj starosnoj grupi.

Možda se pitate: “Ako alkohol nijedobar za jednog 20-ogodišnjaka, zašto jedobar za nekog ko ima 21 ili 40 ili čak 70godina?” Smatram da je važno poučavatisvaku generaciju da objektivno ispitaprednosti uzdržavanja od alkohola. Toznanje može u mnogome doprineti sma -njenju bede, bolesti i smrti širom sveta.

Alkohol nije jedina supstanca kojamenja stanje uma, a koja povećava rizikod samoubistva. U 6. poglavlju spominje-mo da lekovi antidepresivi poput SSRI(select serotonin reuptake inhibitors, to jegrupa antidepresivnih lekova čije se dej -stvo sastoji na inhibiciji ponovnog preuzi-manja serotonina, prim.red.) pa čak i bilj-ka Kava-Kava povećavaju mogućnostsamoubistva, no nedavno obavljenaistraživanja pokazuju da i neki stimulativnedroge isto toliko povećavaju rizik odsamoubistva.79 U 9. poglavlju ćemo istraži -vati ovu vezu u slučaju frontalnog režnjamozga. Svima treba preporučiti uzdržava -nje od supstanci koje menjaju stanje uma,a naročito onima kod kojih su prisutni jošneki faktori rizika kada su u pitanju depre-sija i samoubistvo.

Odbijanje da se potraži pomoćSuicidne (samoubilačke) misli su nešto

krajnje lično i većini ljudi je neprijatno dapričaju o tome. Kao lekar, ja prvo uspos -tavim odnos sa depresivnim pacijentom paga tek onda uptam da li mu se javljaju sui-cidne misli. Ovoj temi prilazim smireno, sasaosećanjem i bez kritike. Depresivni paci-jenti često izbegavaju da pričaju o samo -ubistvu, no postaviti im pitanje o samo -ubistvu ne znači staviti im tu ideju u glavu.Naprotiv, zapazio sam da pacijenti kojiaktivno razmišljaju o samoubistvu čestoosete olakšanje kada mogu da razgovara-ju sa nekim o ovim neiskazanim mislima.Pravilan pristup ozbiljnosti ovih misli


Tabela 13. Osobe koje umereno konzumiraju alkohol imaju povećan

rizik od samoubistvaPosledice umerenog konzumiranja alkohola:- Češća pojava suicidnih misli i neplaniranihpokušaja- Privremeno remeti moć rasuđivanja- Može direktno dovesti do pokušajasamoubistva- Alkohol je pronađen u krvi mnogih žrtavasamoubistva

omogućava depresivnoj osobi da upravljanjima.

Ja prvo utvrdim da li ove pacijente za -nima budućnost. Beznadežnost je onajelement depresije koji se najčešće vezujeza suicidno ponašanje.80 Ja ne pokušavamda odvratim ove pacijente od njihovih sui-cidnih misli, već ih razuveravam i nudim imnadu. Ova ponuda se zasniva na moguć -nosti da pronađu i leče osnovni uzrok sui-cidnih misli i na efikasnosti prilagođenihprograma lečenja. Nakon razgovora sapacijentom, ako sam uveren da postojiveliki rizik od samoubistva, ja intervenišem– idući čak dotle da, ako je potrebno,smestim pacijenta u bolnicu protiv njegovevolje. Često je potrebno odmah reagovatikako bi se sprečila smrt depresivne i sui-cidne osobe.

Mnoge suicidne osobe neće svojevoljnopotražiti pomoć, već će neko drugi moratida interveniše u njihovo ime. Njihovirazlozi mogu biti razni i kreću se od bez-nađa do straha. Neki mogu da pođu odpogrešne pretpostavke da se njihovo sta -nje ne može lečiti ili se možda plaše da ćeim ljudi staviti etiketu na kojoj piše men-talno bolestan ili suicidan. Drugi se moždaplaše finansijskog kraha zbog troškovalečenja. Neki drugi se, pak, nalaze u nekojvrsti društvene izolacije, bez prisnih pri-jatelja ili članova porodice koji bi prepoz-nali promene u njihovom mentalnom sta -nju. Izolacija povećava rizik od samoubis -tva kod onih ljudi koji žive sami, koji nisuu braku ili se često sele.81 Najvažnije je dadepresivne i suicidne osobe dobiju pomoćkoja im je potrebna. Njihovi prijatelji ičlanovi porodice moraju sa ljubavlju inežnošću insistirati da se ta pomoć nađekako bi se spasao život.

Stresni događaj u životuSamoubistva se dešavaju među svim

starosnim grupama. Svaka faza života nosisa sobom svoje oblike stresa i gubitka.Mladi ljudi doživljavaju stres zbog bolesti,gubitka posla ili gubitka prijatelja. Starijičesto dožive višestruke gubitke i naročito

su osetljivi na samoubistvo. Stopa samo -ubistva među muškarcima bele rase stari-jih od 84 godine šest puta je veća od stopesamoubistva za celokupnu populacijuuopšte.82 Starost i bolest se često udružesa depresijom, podstičući tako suicidnemisli. Osobe kojima je dijagnostikovan rak,koje su preživele infarkt83 ili one koje suonesposobljene zbog neke bolesti suoča -vaju se sa većim rizikom od samo ubis -tva.84 Ovakve osobe često osećaju da zanjih nema nade ili da su potpuno bezvred -ne. Njih treba lečiti ne samo od fizičkebolesti nego i od depresije. Duhovna sred-stva su veoma značajna za takve osobe.Naročito je važno da oni koji su pretrpelineki gubitak ili su imali neku drugu stres-nu situaciju u životu pročitaju 7. poglavlje,“Stres i zabrinutost”.

HomoseksualnostHomoseksualnost je faktor koji je

prisutan u mnogim pokušajima samoubis -tva. Kod odraslih muškaraca koji su bili uvezi sa osobom istog pola (bilo da subiseksualci ili homoseksualci) postoji petputa veća verovatnoća da će pokušati daizvrše samoubistvo nego kod muškaracaheteroseksualaca.85 Srednjoškolci koji suhomoseksualci, biseksualci ili koji “nisusigurni” kako su orjentisani imaju tri putaveće šanse da pokušaju da izvršesamoubistvo od svojih vršnjaka hetersek-sualaca.86

MuzikaJedno istraživanje koje je obuhvatilo

121 srednjoškolca sa srednjeg zapadapokazalo je da je 75% devojčica koje suslušale hevi metal muziku razmišljalo osamoubistvu u poređenju sa 35% onih ko -je su slušale neku drugu vrstu muzike.Skoro 50% dečaka koji su slušali hevimetal muziku razmišljalo je o samoubistvuu poređenju sa 15% onih koji su slušalimuziku u kojoj nema elemenata hevimetal muzike.87

Nasuprot tome, pokazalo se da ozbiljnamuzika poboljšava raspoloženje, i iz sub-


jektivnog i iz objektivnog ugla. Ovu temuistražujem u 5. poglavlju koje govori otome kako stil života može da pomogne ulečenju depresije.

Spoljašnji izgledMi smo deo društva koje ceni privlačno

lice i telo, a ismeva ono što smatraneprivlačnim. Ovakav stav može da objas-ni zašto su žene sa prekomernomtelesnom težinom i muškarci sa nedo-voljnom telesnom težinom skloniji depresi-ji i suicidnim mislima. Ljudi koji se osećajudepresivno često su impulsivni i jedu pre-velike količine kalorične hrane u nadi da ćese osećati bolje.88

Jedno obimno istraživanje koje jeobuhvatilo više od 40.000 odraslih stanov -nika SAD otkrilo je da gojazne žene imajuza 26% veće šanse da razmišljaju osamoubistvu i da kod njih postoji za 55%veća verovatnoća da su u protekloj godinipokušale da izvrše samoubistvo nego štoje to slučaj sa ženama normalne telesnetežine.89 Kod muškaraca imamo obrnutusituaciju. Mršavi muškarci imaju za 80%veće šanse da razmišljaju o samoubistvunego oni normalne telesne težine. Kod njihje, takođe, postojala za 77% veća verovat -noća da su već pokušali da izvrše samo -ubistvo.

Autor ovog istraživanja, dr. Majls Fejt(Myles Faith), izjavio je da “postoje mnogepredrasude usmerene protiv gojaznih ljudi,naročito žena, tako da po mom mišljenjugojaznost (za žene) predstavlja veliki rizikkada je u pitanju depresij”. S druge strane,on kaže da zapadna kultura više ceni izra -zi to muževne, mišićave muškarce od onihsitnije telesne građe, te da, po njegovommišljenju, neki mršavi muškarci mogusmatrati sebe “žgoljavim ili slabićima”, štomože umanjiti njihovo samopoštovanje ipovećati rizik od depresije.

Kada osoba nije zadovoljna svojim fi -zič kim izgledom i te svoje nedostatke sma-tra fizičkim anomalijama, možemo govoritio dismorfičnom obolenju. Ovaj problempostaje sve učestaliji i počinje da mu se

pridaje sve više pažnje. Iako može bitizabrinjavajuć i kod odraslih osoba, poseb-no je poguban za tinejdžere i adolescente.U nekim ozbiljnijim slučajevima, ovaj prob-lem može prerasti u anksiozni ili stresniporemećaj, a to je već mentalno obolenje.

Ovako nezdrava i preterana opsednu-tost zapravo nepostojećim ili, pak, neznat-nim fizičkim nedostacima, kod tinejdžeradovodi do depresije, izolacije pa čak isamoubistva.90 Osobe koje pate od ovogporemećaja gotovo neprestano razmišljajuo svom izgledu i stalno se gledaju uogledalo. Tako se povećava rizik od pore-mećaja u ishrani, kao što su anoreksija(odbojnost prema hrani) ili bulimija (osobajede, pa posle samu sebe tera na povra -ćanje). Pokazalo se da ovi poremećaji po -ve ćavaju rizik od samoubistva.91

Zaključak Posle ovakvih informacija, svima bi tre-

balo da bude jasno da će pronalaženje ipravilno lečenje uzroka depresije otklonitiogroman teret tuge i bede i sačuvatimnoge živote. Milioni ljudi koji sada patemogli bi ponovo da žive punim životom –uspešnim i produktivnim, bez patnje ibolesti. Međutim, oni prvo moraju da nađupomoć koja im je potrebna i započnuodgovarajući program lečenja. Ima nade.

Nažalost, nema svaka priča srećanzavršetak. Da li ste se pitali šta se dogodi-lo sa Edom Harisom o kome sam vampričao na samom početku ovog poglavlja?Došao je samo na još jedan razgovor.Preporučio sam mu izuzetno uspešan pro-gram lečenja, ali je njemu bilo neprijatno inije hteo da prihvati dijagnozu teškog obli-ka depresije. Posle toga, Ed više nikadanije zakazao pregled kod mene da bihmogao da primenim taj program koji sammu preporučio.

Iz nekih drugih izvora sam saznao daon još uvek ima jake glavobolje koje zah -te vaju sve veće doze narkotičnih lekova.Izgledi za Eda nisu baš dobri. On sada živijednim bednim životom ovisnika o narko -ticima, ne znajući tačno kakve još štete


njegova depresija može da mu nanese. Idalje ne želi da veruje da on, u stvari, patiod teškog oblika depresije koja uključujeosećaj neke praznine u životu i niže vred-nosti samog čoveka.

Ova priča nema srećan kraj. Ed nemože da poveruje da bi preuzimanje ličneodgovornosti i primena odgovarajućegprograma lečenja otklonila ne samo nje-

gove mentalne simptome, već i one fi -zičke. On bi, uz malo (uloženog) napora,mogao da otkloni mnoge od simptoma kojikomplikuju njegov život: umor, teškoće saspavanjem i koncentracijom i glavobolje.

Nastavite da čitate da biste saznali štaEd i toliko mnogo drugih ljudi treba daučini kako bi se oslobodili depresije injenih štetnih posledica.


Kada je prvi put došla u moju ordinaci-ju, Tanja mi je rekla da je umorna od togada bude umorna. Prošla je ovakav rutinskipregled već mnogo puta pre toga. Kada senije osećala dobro, obično je odlagalaodlazak kod lekara, nadajući se da će seproblemi rešiti sami od sebe. No, kada jena kraju neki simptom postao takav da jemorala da obrati pažnju na njega, neradoje zakazala pregled kako bi pronašla dok-tora koji bi mogao odmah da je primi.

U poslednje dve godine, posetila jemnoge doktore zbog ovih simptoma, ali jezbog svog odlaganja bila primorana da pri-hvati bilo koji hitan pregled za koji je pos-tojao slobodan termin. U većini slučajeva,pregled se nije razlikovao od prethodnih izavršio bi se tako što bi joj doktor prepisaoneki lek.

Rekla mi je da je “suviše zauzeta da biunela sve te komplikovane promene u svojživot, kao što su promena načina ishrane,više fizičkih vežbi i uzimanje odmora s vre-mena na vreme. Lakše je uzeti lek”.

Kada dijagnostikuju depresiju, lekaridanas gotovo automatski prepišu pacijen-tu neki lek. To je tipična praksa i može dapomogne u “lečenju depresije”. Ona, tako -đe, može da poveća rizik od samoubistva,ali ne mora nužno da bude i propusnica zaživot bez depresije. Jednostavno rečeno,lekovi mogu da izleče simptome depresije,ali ne uspevaju da izleče njen osnovniuzrok.

Tokom prve posete, Tanju je očitoboleo stomak. Bila je povijena unapred iobema rukama je obuhvatala svoj struk.Budući da je bila novi pacijent, Tanja jošuvek nije poznavala moj metod lečenja.

Očigledno je očekivala da joj dam neštoprotiv bolova pre nego da je učim kako dadobije psihički podstrek.

Medicinska škola naglašava koliko jevažno nikada ne dati nekome lek protivbolova u stomaku – bez obzira koliko je tajbol jak – pre nego što se obave detaljnaispitivanja. Zašto? Lek može da zamaskirabol i u mnogome oteža lekaru da odrediuzrok. Postoji čitav niz različitih uzroka zaovu uobičajenu bolest. Isto važi i za depre-siju. Lekovi antidepresivi, poput lekovaprotiv bolova, mogu ukloniti simptome, aliotežavaju lekaru da odredi uzrok depresi-je. Ako se uzrok bola u stomaku ili depre-sije ne otkriju, bol u stomaku često nećeprestajati, već će se ponovo javiti ili posta-ti još jači.

Osim toga, bol nije uvek vezan za onošto se može činiti najočiglednijim uzrokom.Stoga mi prvo postavljamo pitanja dabismo shvatili o čemu je reč. Na kraju samotkrio da Tanjin bol nije direktno vezan zadeo tela koji je tako pažljivo štitila.

Po definiciji, težak oblik depresijeobuhvata kombinaciju simptoma, ali dijag-nostikovanje simptoma ne određuje uzrokbolesti. Da bi se pronašlo dugotrajno reše -nje, neophodno je utvrditi uzroke depresi-je i sistematično lečiti svaki od njih. Nažalost, kao što je Tanja zapazila, taj procesobično nije tako jednostavan kao prepisatilek. Poput većine hroničnih bolesti, depre-sija je jedna složena bolest i predstavljarezultat međusobnog delovanja višerazličitih faktora. Najefikasnije metodelečenja na širokom frontu napadaju svakiuzrok koji se može odrediti.

3. poglavlje

Šta izaziva depresiju?

Postoji osam glavnih faktora koji moguili prouzrokovati depresiju ili u velikoj meritome doprineti. Ovi faktori su klasifikovaniu tabeli 1, koja nam daje okvir koji ćemokoristiti u istraživanju komplikovanihosobina depresije i njenog lečenja.

Nepromenljivi faktori rizikaJasno je da postoje neki faktori rizika

koji se ne mogu promeniti. Kada čovekpostane svestan toga, plamen depresije seponekad može čak još više razbuktati.Uostalom, pomisliti da se stalni napadidepresije uopšte ne mogu izbeći, može bitizaista obeshrabrujuće.

Kada sam Tanji skrenuo pažnju nanjene nepromenljive faktore rizika, shvati-la je da ih ja ne naglašavam da bih jeobeshrabrio. Naprotiv, ovaj podatak ju jepodstakao da se bori protiv bola i depresi-je, usredsređujući se celim svojim bićemna faktore koje može da promeni.

Tanjin slučaj ohrabruje – niko nijeosuđen na večitu depresiju. Usredsređu -jući se na faktore koji se mogu promeniti,često čak i ona osoba sa najgorom kombi-nacijom nepromenljivih faktora može upotpunosti otkloniti depresiju ili u velikojmeri smanjiti njen intenzitet. Pogledajmopažljivo faktore rizika navedene u tabeli2. Što je više ovih faktora prisutno unašem životu, to više moramo razmišljati opreventivnim strategijama pre nego što sejavi ovaj uobičajeni poremećaj raspolože -nja.

No, dozvolite mi da dodam jednu važnufusnotu. Ako vam se čini da ste izbegli sve

ove poznate, nepromenljive faktore, imaj -te na umu dve stvari. Prvo, možda stenasledili sklonost ka depresiji koja nikadanije primećena ni kod jednog bliskog članaporodice. Drugo, u depresiju može dazapadne svako – uključujući i one kojinemaju nijedan od ovih nepromenljivihfaktora.

Ljudi ponekad zanemaruju činjenicu dapoznavanje sopstvenih faktora koji se nemogu modifikovati može da ih na vremeupozori i pomogne im da spreče ovubolest. “Trideset grama prevencije vrediisto koliko i 450 grama lečenja.” Tanja jepronašla mnogo trajnije rešenje za mnogeod svojih simptoma i sada smatra da jezdravije opredeliti se za stil života kojismanjuje rizik od depresije i komplikacijakoje ona može izazvati nego ih privremenoizlečiti lekovima.

GenetikaVažno je istaći da nasleđene sklonosti

(nazvane “genetika”) mogu pripremititeren za depresiju. Međutim, samo nasled-ni faktor, bez nekih drugih faktora, nijeuvek dovoljan da bi izazvao depresiju.Ljudi koji imaju naslednu sklonost kadepresiji mogu izbeći ovo stanje obraćajućipažnju na druge faktore rizika.

Jedna od primena genetike je da iden-tifikuje posebne gene koji su vezani zasvako postojeće patološko stanje. Naža -lost, izgleda da ne postoji nijedan jedinigen koji je odgovoran za sklonost kadepresiji.1 Veća je verovatnoća da više -stru ki geni igraju različite uloge u pripre-

ŠTA IZAZIVA DEPRESIJU? 33

Tabela 1. Faktori koji mogu uzrokovati ili povećati rizik od dobijanja depresije- Nepromenljivi faktori- Faktori povezani sa ishranom- Socijalni faktori- Drugi faktori vezani za način života- Medicinski uslovi- Neizbalansirana električna aktivnostmozga- Neuobičajevi uzroci depresije- Nedokazani uzroci depresije

Tabela 2. Nepromenljivi faktori rizika za depresiju

- Genetika- Godine života- Pol- Etničke razlike- Depresija “preležana” u periodu adoles-cencije- “Istorija” depresije u porodici

manju terena za depresiju, pri čemu su stilživota i drugi faktori glavni igrači.

U širem smislu, genetika je odgovornai vezana za naše etničke korene. Uprkostome, iako postoji veza između gena i ovihtzv. “demografskih faktora” – kada su upitanju društveni faktori i pol – važnidruštveni faktori takođe imaju svoju ulogu.Pogledajmo u sledećem odseku ove fak-tore zajedno sa faktorom godina života.

Depresija među omladinomDepresija nije bolest koja pogađa samo

odrasle. Pojava ove bolesti među našomomladinom ukratko je opisana u tabeli 3.

Činjenice navedene na ovoj slici suzapa njujuće. Poruka je jasna. Moramojasno i glasno reći da omladina predstav ljavisokorizičnu grupu kada je u pitanjudepresija, a posledice njihove depresijeveoma su ozbiljne. Vidimo da ta brojkakod adolescenata dostiže 20%, ukazujućina to da mladi odrasli ljudi pate od ovogporemećaja skoro isto koliko i starijiodrasli.2

Adolescenti koji su depresivni posebnosu skloni nečemu što predstavlja verovat-no najtragičniju posledicu depresije –samoubistvu. Broj pokušaja samoubistvanajveći je u periodu adolescencije. Zapre -paš ćujućih 14% adolescenata starih do 15

godina priznaje da je pokušalo da izvršisamoubistvo.3

Tinejdžerke i mlade žene su sklonijedepresiji od muškaraca.4 Iako se ne možereći da su tipični za celokupno stanovniš -tvo SAD, nedavno dobijeni podaci za LosAnđeles veoma su zabrinjavajući. Istraži -vači su tokom pet uzastopnih godina prou -čavali 155 mladih žena između 17 i 18godina. Skoro 50% ovih žena imalo je barjedan napad teške depresije u tom rela-tivno kratkom vremenskom periodu.5 Iz -gle da da su teškoće u školi ili ljubavni pro -b lemi povećali rizik od depresije kod pri-padnika ove visokorizične starosne grupe.

U upravo navedenom istraživanju kojesu obavili Emsli (Emslie) i kolege, isposta -vi lo se da su učenici afričko-američke ijužno-američke etničke grupe mnogo dep -re sivniji od učenika bele rase.6 To je uoštroj suprotnosti sa statističkim podacimaza starije odrasle kod kojih, čini se, rasnapripadnost nema nikakvog uticaja nadepresiju.7

Pol je nešto drugo. Čak i u odraslomdobu, kod žena postoji veći rizik od depre-sije.8 Primećeno je da žene pate od teškedepresije između dva i tri puta češće odmuškaraca.9 Istraživanja na internacional-nom nivou pokazuju da kod velikog brojaovih žena depresija nije posledica delova -nja isključivo kulturnog faktora. Dok pol ikultura ne objašnjavaju sve statističkepodatke, cifre jasno ukazuju na činjenicuda u mnogim narodima, uz neznatneizuzetke, žene pate od depresije češćenego muškarci.10

Depresija “preležana” u perioduadolescencije

Bez obzira koliko su, možda, neprijatnebile naše ranije borbe sa fizičkim i duhov -nim zdravljem, niko ne može ponovo danapiše svoju istoriju bolesti. Ako ste kaoadolescent patili od depresije, postoji većirizik da ćete zapasti u tešku depresiju uodraslom dobu. Vajsman (Weisman) ikolege sa Univerziteta Kolumbija (Colum -bia University) prikazali su ovu činjenicu u


Tabela 3. Depresija među omladinom- Čak 20% adolescenata i odraslih pati oddepresije.- 14% mladih do 15 godina starosti pokuša-lo je da izvrši samoubistvo.- 47% 17-ogodišnjakinja i 18-ogodišnjaki -nja u Los Anđelesu je bolovalo od teškogoblika depresije u trajanju od 5 godina.- Među adolescentima iz Južne Amerike iadolescentima crne rase zabeleženo je višeslučajeva depresije nego kod njihovih vrš -njaka bele rase.- Žene su 2 do 3 puta depresivnije odmuškaraca.- Depresivni adolescenti imaju za 60% većešanse da ponovo zapadnu u depresiju kadaodrastu.

jednom istraživanju. Među ljudima koje suproučavali, skoro dve trećine onih koji supatili od depresije kao adolescenti bili sudepresivni i u odraslom dobu.11

Raniji slučajevi depresije u porodiciPostoji skoro opšta saglasnost da se

rizik od depresije u velikoj meri povećavakada je još neko u porodici patio ranije odovog poremećaja, naročito ako su u pita -nju najbliskiji rođaci, kao što su rođenabraća ili sestre ili roditelji.12,13 Slučajevidepresije u porodici, ako ih ima, treba dabudu jasan znak upozorenja.

Mentalna bolest može da se prenese saroditelja na dete. Jedno istraživanje je po -ka zalo da deca čiji su roditelji patili odteškog oblika depresije imaju devet putaveće šanse da budu depresivna nego decau čijim porodicama nije bilo slučajevadepresije.14

Preporučujem ovim osobama da ozbilj -no shvate mogućnost dobijanja ove boles -ti. Ako depresiju ne shvatite ozbiljno, sta-tistika upozorava da ste vi, možda, sledećažrtva.

Strategija bi trebalo da uključuje ozbi -ljan prilaz onim faktorima rizika kod kojihmožete da učinite nešto. Među faktorimakoji se mogu kontrolisati, a koje treba raz-motriti jeste ishrana.

IshranaIshrana ima tako dalekosežan uticaj na

čovekov metabolizam da uopšte ne izne-nađuje to što postoje mnoge veze izmeđuonoga što jedemo i rizika od obolevanja oddepresije. Međutim, pošto svi mi imamorazličito genetsko poreklo i živimo urazličitim sredinama, naša osetljivost nauzroke depresije vezane za ishranu variraod osobe do osobe.

Dakle, neke oblasti koje sam svrstao ukategoriju “vezano za ishranu” možda ćezahtevati prisustvo određenog genetskogili drugih faktora da bi došlo do ovog pore-mećaja. Ovakvo razmišljanje ne umanjujevažnost ovih faktora ili njihovu povezanostsa ishranom. Naprotiv, budući da osnovne

genetske ili metaboličke sklonosti jedneosobe često nisu poznate, treba da izabe -remo najraznovrsniju moguću ishranu.

Neke od oblasti vezanih za ishranu kojemogu izazvati ili povećati rizik od depresi-je nabrojane su u tabeli 4.

Nedovoljne količine serotonina idepresija

Nizak nivo serotonina u mozgu dopri-nosi nastanku depresije. Osim toga, sero-tonin se proizvodi u većim količinama upredelu frontalnog režnja (koji se nazivaprefrontalni korteks) više nego u bilo komdrugom delu mozga. I, kao što se mogloočekivati, ako je frontalni režanj pasivan,nivo serotonina će, takođe, biti niži. Visoknivo serotonina u mozgu predstavlja važanfaktor u lečenju depresije, ali njega nemani u jednoj vrsti hrane niti u dodacimaishrani. On se može proizvesti samo unašem organizmu.

Našem organizmu su potrebneodređene “sirovine” da bi proizveo sero-tonin. Jedna od tih sirovina je aminokiseli-na (ili “gradivni element proteina”) tripto-fan. Ishrana u kojoj su zastupljene adek-vatne količine triptofana stvara povoljneuslove za nastajanje serotonina.

Jedno istraživanje obuhvatilo je 15 že -na koje su ranije već patile od depresije,ali su se oporavile i bile mentalno zdrave isrećne bez upotrebe lekova. Ovim ženamasada je davana hrana siromašna tripto-fanom. Ovakav režim ishrane smanjio jekoncentraciju triptofana u plazmi za 75%.Deset od petnaest žena imalo je privre -mene, ali klinički značajne simptome dep -re sije.15 Neke od njih su tvrdile da im se


Tabela 4. Faktori ishrane koji utiču na mentalno zdravlje

- Serotonin- Omega-3 masti- Folna kiselina- Vitamin B12- Homocistein- Zastupljenost proteina u ishrani i ranipubertet

depresija “u potpunosti vratila”. Istraživačisu zapazili da je jedna žena “doživela izne-nadni napad tuge, očaja i nekontrolisanogplača”.

Ovo istraživanje je bilo visoko cenjenokao prvo koje je pokazalo da postoji direk-tna veza između ishrane i raspoloženja.Jedna od mojih pacijentkinja je primetilada je dovoljno samo jedan dan uzimatihranu siromašnu triptofanom da bisteponovo pali u depresiju i anoreksiju –odsustvo želje za hranom – što njoj služikao veliki pokazatelj da je opet pala udepresiju. Poglavlje 4 objašnjava kako daputem ishrane unesete dovoljno tripto-fana.

Omega-3 masnoće i mozakU novinama, časopisima i knjigama, pa

i na televiziji, često se govori o tome kakoje riblje ulje zdravo. Ono sadrži jednuvažnu masnoću koje u velikim količinamaima u masnom tkivu riba koje žive u hlad-nim vodama. Ta mast spada u vrstu“omega-3” (naziv koji se koristi da biukazao na posebnu hemijsku strukturu temasti).

Omega-3 masnoće imaju blagotvornodejstvo na organizam, počevši od spreča-vanja pojave bolesti srca do toga dasmiruju mnoge upalne procese. Onezaslužuju našu pažnju u ovom poglavljuzato što su i te kako vezane za naše men-talno zdravlje. Ozbiljne posledice kojemozak trpi zbog ishrane siromašneomega-3 masnim kiselinama nabrojane suu tabeli 5.17,18

Prema podacima sa slike, očigledno jeda omega-3 masne kiseline predstavljajuhranljivu materiju koja igra veoma važnuulogu u smanjenju rizika od depresije.Veza između omega-3 masti i IQ zaslužujeda o njoj nešto kažemo.

Neki istraživači se posebno baveproučavanjem razvoja dečjeg mozga.Jasno je da su omega-3 masti neophodneza optimalni razvoj mozga u toku kritičnogformativnog stadijuma u ranom perioduživota. Nažalost, i kravlje mleko i uobičaje-na hrana za bebe sadrži vrlo malo omega-3 masnih kiselina. S druge strane, majčinomleko sadrži mnogo veće količine. Začu -đujuće je to što čak ni na početku trećegmilenijuma ove značajne omega-3 masnekiseline nisu postale jedan od sastojakahrane za bebe.

Ove veze nisu samo teorijske. Istra -živači su otkrili da, kada je u pitanju našmozak, nedostatak omega-3 masnih kiseli-na ostavlja trajne, doživotne posledice.Današnji odrasli ljudi koje su hranilikravljim mlekom i gotovom hranom zabebe imaju, u proseku, za 9 do 10 bodovaniži IQ od onih koji su se hranili majčinimmlekom.

Ovo otkriće nameće još jedno pitanje.Da li, možda, osobe kojima nije davanomajčino mleko imaju veće šanse da zapad-nu u depresiju čak iako danas unosedovoljne količine omega-3? Budući danedostatak majčinog mleka izaziva poteš -koće u učenju, može li on smanjiti i otpor -nost na depresiju? Ako istraživači otkrijuda nedostatak omega-3 ometa pravilanrazvoj frontalnog režnja mozga, možemo spravom očekivati da će kod onih osobakoje se nisu hranile majčinim mlekomtokom prve godine života postojati većirizik od depresije.

Kako se štitimo od ishrane siromašneomega-3 mastima? Riba nije jedini izvor. Ustvari, ribu treba izbegavati zbog njenogštetnog uticaja na zdravlje. Taj štetni uticajuključuje zagađenost vodenih basenateškim metalima i drugim zagađivačima.Opasnosti od zagađenosti teškim metalima


Tabela 5. Kakao nedostatak omega-3 utiče na mentalno zdravlje

Ishrana siromašna Omega-3 masnim kiselinama:

- Povećava rizik od depresije- Povezuje se sa povećanom agresivnošćukod zatvorenika- Kod beba će sniziti IQ (koeficijentinteligencije) za 9 do 10 bodova do zrelogdoba

su objašnjene kasnije u ovom poglavlju.Ostali štetni uticaji ribe navedeni su u 4.poglavlju.

Folna kiselina i mentalno zdravljeDepresiju može izazvati ili se ista može

pogoršati usled niske koncentracije vitami -na B zvanog folna kiselina (ili folat). Uposlednje vreme, mediji mu poklanjajudosta pažnje. Ova pažnja predstavlja reak-ciju na činjenicu da još nerođene bebeonih majki koje u trudnoći ne uzimajudovoljne količine folne kiseline, mogudobiti bolest srca, moždani udar ilioštećenje mozga ili kičmene moždine.Opasnosti od niske koncentracije folnekiseline u krvi navedene su u tabeli 6.

Lekovi prikazani na toj slici koji nećeuspeti da izleče čoveka od depresijenastale usled nedostatka folne kiseline suProzac, Zoloft, Paxil, Elavil i Imipramin (ilipotencijalno bilo koji trenutno dostupanantidepresiv).19 Učili smo da ispravnolečenje bilo koje bolesti zavisi od pravilnedijagnoze uzroka. Kada osoba ne reagujedobro na lantidepresiv, analiza krvi – kon-centracije folata u njoj – može da otkrijezašto nema nikakvog poboljšanja. Poveća -nje koncentracije folne kiseline kroz ishra -nu kao što je ukratko opisano u 4. pog -lavlju u najvećem broju slučajeva će izleči-ti depresiju.

Otkriveno je da nizak nivo folne kise-line u krvi ne samo što povećava rizik oddepresije, već i od Alchajmerove bolesti.20

Vitamin B12 i depresijaVitamin B12 je od presudnog značaja za

optimalno zdravlje nervnog sistema.

Simptomi nedostatka ovog vitamina suslaba koordinacija, česta zaboravnost idepresija.21 Nedostatak vitamina B12 možečak štetno uticati i na čovekovu ličnost.Kod mnogih pacijenata koji su imalinedostatak ovog vitamina postavljena jepogrešna dijagnoza, naime mislilo se daimaju Alchajmerovu bolest.

Informacije o ovoj važnoj hranljivojmateriji nalaze se u tabeli 7.

Ovaj preko potreban vitamin se naj -pouz danije može naći u proizvodima živo -tinjskog porekla i obogaćenoj biljnoj hrani.Međutim, čak i ona ishrana koja sadržidovoljne količine B12 ne obezbeđujedovoljnu koncentraciju ovog vitamina ukrvi. Vitamina B12 ima jedan od najkomp-likovanijih procesa apsorpcije među svimhranljivim materijama. On zahteva odgo-varajuće interakcije u ustima i želucu prenego što se uspešno apsorbuje u tankomcrevu.

Sasvim je normalno da moć apsorpcijedigestivnog trakta sa godinama slabi.Stoga, ako se do svoje 80. godine osloni-mo samo na hranu kao izvor vitamina B12,postoje jedna petina šanse da ćemo imatiozbiljnih problema i veliki nedostatak ovogvitamina. U tom slučaju preporučljivo jeuzimanti dodatke (u vidu tableta) vitaminaB12, ali ih je bolje žvakati nego cele progu -tati.

Iako se nedostatak vitamina B12 čestopovezuje sa potpunim vegetarijancima(veganima) ili vegetarijanskim načinomishrane, samo mali procenat ljudi kojiimaju nedostatak ovog vitamina činevege tarijanci.


Tabela 6. Opasnosti od nedostatka folne kiseline

- Povećava rizik od depresije i Alchajmerovebolesti- Nerođeni fetus može dobiti bolest srca,moždani udar i oštećenje kičmene moždine- Standardni lekovi protiv depresije nećepomoći

Tabela 7. Činjenice o vitaminu B12- Nalazi se u obogaćenoj biljnoj hrani iproizvodima životinjskog porekla.- Nedostatak se može javiti kod vegetari-janaca i kod onih koji jedu meso.- Obolelima se savetuje uzimanje dodatnihkoličina B12.

Homocistein i depresijaHomocistein je aminokiselina (ili “gra -

div ni element proteina”). Povišen nivoovog jedinjenja se pouzdano povezuje samoždanim udarom, infarktom i drugimproblemima vezanim za začepljenje krvnihsudova. Čini se da osobe sa prekomernomkoncentracijom homocisteina imaju i većešanse da obole od depresije.22,23 Međutim,veoma je teško reći da li je homocisteinjedini krivac za to.

Ova zbunjenost dolazi otuda što sumnogi poznati uzroci povišenog nivoahomocisteina istovremeno i uzroci depresi-je. Kao što smo videli, nedovoljna koncen-tracija vitamina B grupe, uključujući vita-min B6, folnu kiselinu i B12, može izazvatidepresiju, a niži nivo ovih vitamina u krvipovećava, takođe, koncentraciju homocis-teina. Ova činjenica nameće pitanje: “Da lihomocistein predstavlja problem kadadođe do depresije – ili je veća koncentraci -ja homocisteina, jednostavno, indikatorprisustva još nekih drugih faktora rizika?”

Da bi ova stvar postala još kompliko-vanija, kao što ćemo kasnije videti,možda ni udar – čak i onaj koji ni ne pre-poznate – može izazvati depresiju. Poštopovišen nivo homocisteina, izgleda, izazivamoždani udar, imamo slično pitanjevezano za učešće vitamina B grupe usvemu tome. Da li samo homocistein, beznekih drugih faktora, izaziva depresiju ilisu ti slabi moždani udari koje on izazivaglavni krivci? Dakle, veza između niskognivoa homocisteina i depresije možda i nijesamo prosta uzročno-posledična veza.

Zastupljenost proteina u ishrani irani pubertet

Kod žena je rizik od depresije u kasni-jem periodu života povezan sa ranim pu -ber tetom. Kod devojčica koje su na polovi-ni pubertetske faze razvoja, do 11 godineživota ili mlađe, postoji povećan rizik oddepresije. Šanse da će pokazati znakedepresije u svojim tinejdžerskim godinamai u odraslom dobu dva puta su veće.24

Početak pubertetske faze više nije mis-terija. Nama su danas poznati mnogi fak-tori koji utiču na to kada će devojčice ući ureproduktivni period života. Informacije oranom pubertetu kod devojčica predstav -ljene su u tabeli 8.25

Izgleda da manje količine proteina živ-otinjskog porekla u ishrani, naročito preadolescencije, odlažu početak puberteta.

Jedno nedavno obavljeno istraživanjepokazuje da je problem zaista u velikojkoličini proteina životinjskog porekla uishrani SAD. Kao rezultat ispitivanja režimaishrane 67 žena bele rase u SAD, otkrivenoje da što je veća zastupljenost proteinaživotinjskog porekla u ishrani u periodu odtreće do pete godine života, to se i prvamenstruacija ranije javlja. Za razliku odtoga, devojčice koje su unosile većekoličine proteina biljnog porekla u perioduizmeđu svoje treće i pete godine, prvumenstruaciju su dobile znatno kasnije.26

Nagli rast karakterističan za adolescen-ciju javio se ranije kod devojčica koje suunosile hranu bogatu mastima u perioduizmeđu svoje prve i druge godine, a većekoličine proteina životinjskog poreklaizmeđu svoje šeste i osme godine. Ranamenstruacija sa sobom, naravno, nosi ineke druge fizičke i socijalne rizike, kaošto je veći broj slučajeva trudnoće međutinejdžerkama, a u velikoj meri povećava irizik od raka dojke.27 Kod ovih devojčica,takođe, postoji i veći rizik od pojave pore-mećaja u ishrani i paničnog poremećaja.

Ove važne činjenice bi trebalo da pod-staknu stanovnike zapadne hemisfere dapreispitaju svoju ljubav prema hrani boga-toj proteinima životinjskog porekla. Ovaj,kao i mnogi drugi dokazi potvrđuju da


Tabela 8. Rani pubertet kod devojčica- Japanke prvu menstruaciju dobiju u pro -seku u 17. godini života- U SAD, devojčice prvu menstruaciju dobi-jaju u proseku u 12. godini - Ishrana u Japanu sadrži manje proteinaživotinjskog porekla nego u SAD

prosečan Amerikanac unosi previše pro-teina kroz meso i mlečne proizvode.28

Postoje neke pretpostavke, zasnovanena čvrstim naučnim dokazima, vezane zapitanje zašto ishrana bogata proteinimamože da izazove simptome depresije čak ikod odraslih osoba. Kao što je rečeno,triptofan je potreban u ishrani za stvara njeserotonina koji, sa svoje strane, može daspreči pojavu depresije ili da je čak izleči.Tirozin, valin, izoleucin, leucin, fenilalanin,a takođe i velike neutralne aminokiselinetakmiče se sa triptofanom na svom puto-vanju kroz arterije do tkiva mozga.29 Ovosu aminokiseline koje su u velikim količina -ma zastupljene u proteinima životinjskogporekla.

Istraživači sa Univerziteta u Milanu(University of Milan) merili su i razmatraliproporcionalni odnos između triptofana iovih pet aminokiselina u krvi. Otkrili su dašto je ta proporcija niža, to je veći rizik oddepresije ili drugih mentalnih bolesti.30 Ubudućnosti ćemo, možda, morati da raz-matramo proporcionalni odnos ovihaminokiselina u hrani da bismo utvrdili nakoji način hrana može da utiče na našerespoloženje. Jedna slika u 4. poglavljupokazuje proporcionalni odnos ovihaminokiselina u različitim vrstama hrane.

Osim što ubrzava nastupanje fazepuberteta, preterano unošenje proteinamože na različite načine indirektno uticatina depresiju. Ishrana bogata proteinima,bez bilo kojih drugih komplikovanih fakto-ra, povećava rizik od raka dojke čak i akopubertet nastupi kasnije.31 Druge hroničnebolesti, kao što su rak prostate, kamen ububregu i osteoporoza takođe su poveza -ne sa povećanim unošenjem proteina živ-otinjskog porekla.32

Ove i druge hronične fizičke bolestizapravo povećavaju rizik od depresije.Održavanje fizičkog zdravlja zapravosmanjuje rizik od depresije, a izbegavanjehrane sa visokim sadržajem proteina moževišestruko koristiti celokupnom organizmu.

Ostale hranljive materije pomažu uborbi protiv depresije

Važno je imati izbalansiranu ishranukoja podrazumeva dovoljne količine svihosnovnih vitamina i minerala, ne samogore navedenih hranljivih materija. Naprimer, jedno istraživanje je otkrilo da jeishrana prilično velikog procenta depre-sivnih pacijenata sadržala manje od PDP(preporučenih dnevnih potreba) jedne iliviše hranljivih materija.33 Ono o čemuvredi razmisliti jeste činjenica da mnogidepresivni pacijenti ne osećaju glad. Tomože dovesti do nedovoljnog unošenjahrane, što, takođe, može dovesti do ne -pot pune i nedovoljne ishrane i pogoršanjadepresije.

Toksini oštećuju mozakU očigledno sve zagađenijem svetu,

toksini se često smatraju uzročnicimahroničnih promena u ponašanju i mental-nih bolesti. Čovek je od prvih dana ljudskecivilizacije dolazio u dodir sa metalima. Otoksičnosti metala se vekovima govorilo ipisalo. Izloženost metalima nije ograniče-na samo na industrijska postrojenja budu -ći da se zna da metali zagađuju vodu iulaze u lanac ishrane.

Neki metali i toksini koji se povezuju samentalnim bolestima navedeni su u tabeli9.34

Otkriveno je da u nekim sredinamapostoji opasnost od trovanja olovom, kaošto je prikazano u tabeli 10.

OlovoTrovanje olovom našlo se među udar -

nim vestima širom sveta u oktobru 2000.godine kada je objavljeno da je izvršena


Tabela 9. Metali i mentalne bolesti

- Olovo- Živa- Mangan- Arsen

- Bizmut- Organotin- Trimetiltin-hlorid

analiza kose čuvenog kompozitora LudvigaVan Betovena. U njegovoj kosi nalazila setako visoka koncentracija olova da sustručnjaci smatrali da je bolovao (verovat-no izgubivši sluh) i umro od trovanja olo -vom.

Olovo je bio jedan od najranije istraže -nih otrova koji deluju na nerve i mozak.Danas se koristi uglavnom u nekolikoindustrijskih grana kao što je proizvodnjabaterija, a rizičnu grupu čine uglavnom oniradnici koji su najviše izloženi njegovomdejstvu. Olovo se više ne koristi u proiz -vodnji boja, benzina, vodoinstalaterskihdelova i drugih proizvoda.

U nekim industrijskim granama, radnicisu još uvek u velikoj meri izloženi štetnomdejstvu ovog metala, tako da i dalje pos-toji veliki rizik od trovanja. Pošto su sluča-jevi ozbiljnog trovanja postali ređi, pažnjaje preusmerena na suptilnije oblike tok-sične izloženosti olovu.

Veliki broj istraživanja je otkrio daizloženost olovu može izazvati mnogeporemećaje. Neki od njih su navedeni utabeli 11.

Kod onih koji su svakodnevno izloženidejstvu olova, nivo olova u krvi se povezu-

je sa tim koliki umor ti ljudi osećaju togadana.35 Kod ljudi sa više od 40 mg olovapo decilitru krvi primećena je pojačanadep re sija baš kao i konfuznost, umor ibes.36,37

Kod dece se izloženost olovu ne pove -zu je sa depresijom, već sporijim reagova -njem, antisocijalnim ponašanjem i oslab -ljenom pažnjom.38 Kod dece izložene dej -stvu olova može doći i do snižavanja inteli -gen cije i gubitka sluha.

Upotreba olova u proizvodnji boja uSAD zabranjena je 1975. godine, što jedovelo do toga da je sve manje deceizloženo dejstvu olova. Sa olovom se možedoći u dodir i preko prašine, prljavštine ivode za piće, naročito ako voda prolazikroz olovne cevi.

Još jedan način da se izložite dejstvuolova jeste da zapalite sveću sa metalnimjezgrom u fitilju, kao što je mirišljava iliobredna sveća. Dr. Džerom Nriagu (Jero -me Nriagu), profesor zdravstvene ekologi-je na Univerzitetu u Mičigenu (Universityof Michigan), upozorava da se, kadaodređene vrste sveća napravljene i u Kini iu sad gore sat vremena u zatvorenoj pros-toriji, koncentracija olova u vazduhu možeu ogromnoj meri povećati. Ta koncentraci-ja može biti 30 puta veća od one koju jeAgencija za zaštitu sredine SjedinjenihDržava (Environmental Protection Agency(EPA)) proglasila nezdravom i nebezbed-nom. Ako fitilj sveće sija, postoji moguć -nost da sadrži olovo ili cink, pa je ne trebapaliti u zatvorenim prostorijama.

Začini i vitamini iz Indije i verovatno iznekih drugih zemalja mogu biti izvorveoma toksičnih koncentracija olova.39 Jošjedan zastupljeniji izvor jesu dodaci kalci-juma u vidu tableta. Istraživači sa Univer -ziteta u Floridi (University of Florida) uGejnsvilu nedavno su ispitali 22 vrstedodataka kalcijuma i otkrili da njih osamsadrži previsoku koncentraciju ovog otrov -nog metala, uključujući dodatak koji ljudinajviše koriste – Tums kalcijum karbo -nat.40 Iako nijedan od tih dodataka nijeimao toliko visoku koncentraciju da bi mo -


Tabela 10. Gde se krije opasnost od trovanja olovom

- Prašina- Prljavština- Voda za piće- Dodaci kalcijuma

(u vidu tableta)

- Boje na bazi olova - Sredine sa razvi-jenom industrijom

Tabela 11. Poremećaji izazvani olovom

- Pojačana depresija- Apatija- Razdražljivost- Umor- Konfuznost- Smanjena sposobnost kontrolisanja besa- Oslabljena sposobnost mozga i negativnepromene u ponašanju

gao da izazove probleme u nervnom siste-mu prilikom kratkotrajne upotrebe, olo vo udodacima kalcijuma još uvek predstavljaproblem zato što mnogi ljudi svakodnevnouzimaju te proizvode godinama.

Deca u siromašnijim porodicama imajunajviše šanse da budu izložena dejstvuolova, a jedno istraživanje koje je obuh-vatilo 296 predškolske dece, stare izmeđudevet meseci i tri godine, pokazalo je dakod onih mališana u čijoj je ishrani bilozastupljeno dosta masti postoji najvećaverovatnoća da će imati opasne koncen-tracije olova u krvi.41 Deca izložena dej -stvu olova će, u stvari, apsorbovati manjeolova ako budu unosila manje masnoća.

Koncentracija olova u krvi možepomoći u određivanju skorije ili hroničneizloženosti olovu, ali ne i u određivanjuizloženosti olovu u daljoj prošlosti. Dete zakoje su roditelji nekada govorili da je“pravi mali anđeo”, a koje je kasnije posta-lo agresivno, počelo da se tuče, podmećepožare, pokazuje vandalske oblike pona -šanja i krade po prodavnicama, možda jebilo izloženo dejstvu olova. Nažalost, jedi-no je skup rendgenski snimak koji možeda pokaže naslage olova u kostima u sta -nju da ustanovi uzrok takve promene uponašanju.42 Za sada se jedino visokekoncentracije olova u krvi mogu lečiti (he -la tivna terapija), dok se posledice izlože -nosti dejstvu olova u prošlosti, još ne mo -gu lečiti. Ove činjenice naglašavaju kolikoje važno izbegavati izlaganje dejstvu olo -va, naročito u detinjstvu.

Izlaganje olovu ne samo što može štet-no da utiče i ošteti mozak, već i bubrege,a može i da poveća rizik od oštećenja zub-nih šupljina.43

ŽivaIstorija već vekovima beleži slučajeve

trovanja živom na radnom mestu, od kojihse najviše ističu slučajevi šeširdžija, koji sukoristili jedno strogo čuvano hemijsko jedi -njenje – živin nitrat – u ukrućivanju klobu-ka šešira. Od ove istorijske činjenice potičeonaj izraz “lude šeširdžije”. Postoje četiri

moguće neurološke posledice trovanjaživom, kao što je prikazano u tabeli 12.

U emocionalne simptome spadaju po -ve ćana osetljivost u odnosima sa drugimljudima, razdražljivost, povlačenje u sebe iizbegavanje društva, depresija, umor iletargija.44 Klasičan primer je osoba kojapostaje nervozna i stidljiva, lako pocrveni izbunjena je u društvu. Takva osoba možeda se žali da je drugi posmatraju i nastojida izbegava ljude ili može da postane raz-dražljiva i svadljiva. Takva osoba na krajumože da napusti posao. Letargija, strep -nja, slaba koordinacija i oslabljena moćintelektualnog shvatanja makar u manjojmeri obično prate ove simptome.45

Gde se krije opasnost od žive? Odgovorse nalazi u tabeli 13.

Trovanje živom nije uvek posledica bli -zi na industrijskih postrojenja. Ono možebiti posledica konzumiranja određenih za -či na i vitamina proizvedenih u Indiji i Ki -ni.46 Prema Savezu potrošača Hong Kon -ga, otkriveno je da dve varijante kineskogzačina “Water Melon Frost” sadrže otrovnukoncentraciju žive. Krema za lice proizve-dena u Meksiku nedavno je u Teksasu iArizoni prouzrokovala trovanje živom kodljudi koji su je koristili i kod članova nji-hovih porodica. Kontaminirana krema,“Crema de Belleza Manning”, podstakla jeopsežna zdravstvena ispitivanja u Arizoni,


Tabela 12. Neurološke posledice trovanja živom

- Slaba koordinacija- Nesposobnost normalnog hodanja- Oslabljena moć intelektualnog shvatanja- Promene u emocijama i raspoloženju

Tabela 13. Izvori zagađenja živom- Uvozni začini i vitamini- Industrijska zona- Određene kreme za kožu- Određene vakcine- Riba- Određena vrsta govedine i druga mesa

ističući opasnost od kupovine određenihproizvoda u inostranstvu. Od 89 ljudi zakoje se otkrilo da su koristili ovu kremu,mnogi su imali rane simptome trovanjaživom, uključujući glavobole, slabost,promene raspoloženja i vrtoglavicu.47

Niska koncentracija žive otkrivena je utimerosalu (thimerosal), konzervansu kojise stavljao u neke vakcine u SAD pre2001. godine.48

Živa u ribiJedan od najvećih izvora žive u lancu

ishrane jeste riba. Godine 1996., Organi -zacija za zaštitu životne sredine (Environ -mental Protection Agency (E.P.A.)) jeizjavila da se koncentracija unete žive većaod 0,1 mikrograma po kilogramu telesnetežine smatra opasnom, naročito ako seredovno unosi hranom. Ribe kao što subrancin, škarpina, delfin, velika ploča,skuša, štuka, sabljarka i tuna sadrže 0,2do 0,3 delova žive u milion (ppm) delovasvoje telesne težine.49

Odrasla žena teška oko 60 kg dostiglabi prag “bezbednosti” za koncentraciju živejedući 113 grama takve ribe jedanput sed-mično. Prema E.P.A. (Environmental Pro -tec tion Agency), bilo koja veća količinaribe u ishrani bila bi opasna. Ova činjenicaističe značaj unošenja omega-3 masnoća,koje sprečavaju pojavu depresije, iz bilja-ka umesto iz ribe. Poglavlje 4 objašnjavakako se to može postići.

U jednom izveštaju iz Francuske od 30.oktobra 2000. godine naglašeno je da jeveć poznato da zagađena govedina i drugamesa takođe mogu sadržati otrovnu kon-centraciju žive i drugih teških metala.Fran cuski dnevni list Le Parisien izveštavada su krave unosile olovo, živu, kadmijum,nikl, hrom, bakar i cink pijući vodu izzagađenog kanala koji se stalno izlivao,plaveći pašnjake na kojima su ove životi njepasle. “Umesto da se rode crno-bela, nekatelad su bila crvenkasto-braon bele boje”,izjavio je za taj list vlasnik tog stada. U LeParisien-u piše da je od 84 krave koliko ihje živelo na tom pašnjaku između 1998. i

2000. godine više od 40 uginulo zbogzaga đenosti. Većina ostalih krava, od kojihsu neke poprimile braonkastu boju rđezbog bakra koji su unosile, prodate suklanicama i postale govedina.

Mnogi zubari smatraju da amalgamskeplombe ne predstavljaju neku veliku opas-nost za ljude. One su napravljene tako dase ne rastvaraju, već da ostanu kompak-tne. Drugi ortomolekularni naučnici kažuda treba koristiti samo cele plombe koje nesadrže živu ili zlatne plombe zato što sma-traju da makar i mali rizik predstavljasuviše veliki rizik.

Ako je žena u trudnoći izložena dejstvužive, postoji znatno veća verovatnoća daće novorođenče imati malu telesnu težinui visok krvni pritisak.50

Trovanje živom koje se desilo u bliskojprošlosti leči se helatnom terapijom. Akose smrtonosna količina žive unese prekokože ili oralno, terapija ispiranjem (helira -njem) obično neće moći da sačuva životpacijenta.51,52

ManganZa razliku od olova i žive, mangan

pred stavlja mineral u tragovima koji jepot reban organizmu u malim količinama.Mangan je u velikim količinama otrovan ipovezuje se sa impulsivnim, hiperaktivnimponašanjem koje je slično maničnim sim -ptomima bipolarnog poremećaja.53 U os -tale moguće simptome spadaju anoreksi-ja, gubitak težine i nesanica. Tipična teškadepresija obično nije posledica trovanjamanganom. Međutim, dugotrajna izlože -nost dejstvu mangana ili bakra na radnommestu može prouzrokovati Parkinsonovubolest.54 Trovanje manganom je uglavnomprofesionalna bolest i mnogo je ređe odtrovanja olovom ili živom.

ArsenArsen se već dugo koristi u kriminalne

svrhe. Do profesionalnog trovanja danasmože doći u farmaceutskoj i agrohemijskojindustriji, u preradi ruda, proizvodnji stak-la i industriji krzna. Masovna trovanja su


se događala kada se arsen slučajno pome -ša sa hranom, kada je umirao veći brojljudi.

Neurološke posledice hroničnog trova -nja arsenom su mnogobrojne, uključujućislabost, letargiju, povremene vrtoglavice,umor, sve veću zabrinutost, emocionalnunestabilnost, nesanicu, depresiju i, uozbiljnim slučajevima, psihozu koja seodlikuje paranoičnim mislima i priviđenji-ma, narušenom sposobnošću rasuđivanja ibrige o samom sebi.55 U ostale simptomespadaju dijareja i naleti vrućine.

Hronična izloženost dejstvu arsena mo -že biti posledica zagađene vode za piće imože doprineti nastanku raka kože, beši -ke, pluća i prostate. Ona se, takođe, pove -zuje sa anemijom, dijabetesom i srčanimobolenjima. Da li je voda koju pijete zaga -đe na arsenom ili drugim štetnim materija-ma možete ustanoviti tako što ćete poslati12 dolara Institutu za kvalitet životne sre-dine (Environmental Quality Institute(EQI)) na univerzitetu Severne Karoline(University of North Carolina) u Ešvilu.Institut će vam poslati posude u kojimaćete im poslati uzorke, a oni vama izveštajo tome šta su pronašli u vašoj vodi.Filtracioni sistemi poput reverzne osmoze,destilacije i filtera na principu razmeneanjona ukloniće arsen.

BizmutBizmut, kojeg ima u Pepto Bismol, ko -

risti se kao lek protiv lošeg varenja, dija re -je i u lečenju želudačne infekcije iza z vanebakterijom Helicobacter Pylori. Ako sekoristi redovno ili u velikim količinama, biz-mut može izazvati depresiju, zabrinutost,razdražljivost i podrhtavanje, koji mogutrajati od nekoliko sedmica do nekolikomeseci.56 Poznato je da do naglogpogoršanja može doći bez ikakvog upo-zorenja nekoliko godina nakon izlaganja,pri čemu se javljaju simptomi koji liče namoždani udar. Jedinstvena šema abnor-malnosti na sivoj materiji može se videtina CT ili NMR – skener i magnetna rezo-nanca - dijagnostičke metode.

OrganotinOrganotini se koriste u proizvodnji

insekticida, rodenticida i sredstava za de -zinfekciju. Kod radnika koji su bili izloženidejstvu organotina zabeležen je jedinstvenporemećaj raspoloženja uz naizmeničnenapade besa i teške depresije koji su tra-jali od nekoliko sati do nekoliko dana. Ovepromene raspoloženja mogu trajati veomadugo, budući da su bile prisutne naponovnom ispitivanju između 9 i 34 mese-ca nakon perioda izloženosti dejstvuorganotina. Još uvek nije jasno da li su ovepromene direktna posledica organotina,post-traumatskog stresa nakon izloženostiovim supstancama ili zavise od sameličnosti i načina na koje se njen organizambori protiv tog štetnog dejstva.57

Trimetiltin-hloridKod radnika u hemijskoj industriji izlo -

ženim dejstvu trimetiltin hlorida primećenisu simptomi zaboravnosti, umora, gubitkamotivacije, periodične pojave glavobolje iporemećaja sna.58

Sumnjivi otrovi za čiju toksičnost,međutim, nema dovoljno dokaza

Rastvarači sadrže hemijska jedinjenjakoja se uglavnom koriste u industriji aobuhvataju karbondisulfide, toluen, per -hlo roetilen i trihloroetilen. Iako je biloslučajeva koji ukazuju na to da neke ili svegore navedene hemijske supstance moguizazvati depresiju ili neku drugu mentalnubolest, ne postoji dovoljno dobrih i dos-tupnih istraživanja koja navode specifičneposledice koje ove hemijske supstancezap ravo ostavljaju.59

Isto važi i za supstance koje ulaze usastav insekticida kao što su organofosfati.

Društveni faktori koji povećavajurizik od depresije

Iako se mnogi uzročni faktori depresijepotcenjuju, društveni faktori koji mogu do -pri neti pojavi depresije se, izgleda, uglav -nom precenjuju. Iako su društveni faktori


veoma važni, mislim da mnogi pacijentipočinju da se usredsređuju na njih kao najedine uzročnike njihove depresije. Na pri -mer, jasno je da kod jedne žene koja serazvela postoji veći rizik da će zapasti ude presiju. Ako ova žena zaista zapadne ude presiju, ja bih je podstakao da poreddruš tvene zbrke razmotri i neke druge fak-tore koji su mogli da izazovu njenu men-talnu bolest.

Važno je zapaziti su društveni faktorivažan, ali ne nužno i neminovan uzroktakve depresije. Činjenica da mnoge ženekoje se razvedu ne zapadnu u depresijupomaže da se zauzme uravnotežen stav outicaju društvenih faktora na depresiju.

Kako to, onda, dve osobe mogu da sesuoče sa naoko istim sociološkim izazo -vom, a da ipak samo jedna od njih posta -ne klinički depresivna? Po mom mišljenju,društveni faktori nikada ne deluju u vaku-umu. Prisutni su i mnogi drugi faktori kojiutiču na rizik od depresije. Poruka ovogpoglavlja koje je usredsređeno na velikibroj faktora glasi: “Ne dajte se uhvatitiu uobičajenu zamku usredsređujućise samo na jedan uzrok depresije ismatrajući ga jedinim faktorom sakojim morate da se uhvatite u koš-tac.”

Najbolji način da se suočite sa depresi-jom (ili vašom zabrinutošću pre nego štosimptomi depresije postanu jasni i očigled-ni) jeste da sagledate širok dijapazon fak-tora. Kada u potpunosti razmotrite sve fak-tore koji, generalno, utiču na pojavudepresije, tada možete krenuti u uspešannapad na one faktore koji se odnose bašna vas.

Tabela 14 nabraja nekoliko društvenihokolnosti za koje se zna da povećaju rizikod depresije.

Razmotrimo svaku od ovih sedamdruštvenih okolnosti koje mogu povećatiri zik od depresije. Prva među njima je raz -dvo jenost roditelja.

Razdvojenost roditeljaKao što smo videli, rizik od depresije ne

zaobilazi ni adolescente. Naprotiv, onipred stavljaju visokorizičnu grupu, pri če -mu čak mnogo veći rizik postoji kod onihadolescenata koji ne žive sa svojimbiološkim roditeljima.60 Iz ovog i mnogihdrugih razloga, za mentalno zdravlje jeveoma važno da deca žive sa oba svojabiološka roditelja. Međutim, kada u domudođe do sukoba i neslaganja, roditelji mo -gu da koriste opravdanja za svoju razdvo-jenost ili razvod koji ne odgovaraju činje -nicama. Njihove klasične izjave se takolako pamte, poput one: “Bolje je za našudecu da potiču iz podeljenog doma negoda žive u jednom takvom domu.” No, kadaje u pitanju mentalno zdravlje njihove de -ce, ova izjava ne mora uvek da bude tač -na. Pokušati sačuvati – ili tolerisati – brak“koji prolazi kroz težak period” često jeono bolje rešenje.

Baba i deda preuzimaju roditeljskuodgovornost za malu decu

Baka je dovela svog unuka Šejna uordinaciju. Zabrinula se zato što je dečakizgubio apetit, postao neraspoložen i po -čeo često da izostaje iz škole. Kada sampopričao sa Šejnom i njegovom bakom iizvršio rutinski pregled, više sam bio zab -rinut za zdravlje gospođe Latam nego zaŠejnovo.

Nažalost, razvod je u ovoj generacijipojava češća nego ikada u istoriji. To nesamo što povećava rizik od depresije koddece, već može imati i mnoge druge šire


Tabela 14. Društveni faktori koji povećavaju rizik od depresije

- Baba i deda odgajaju decu- Razdvojenost roditelja- Seksualno zlostavljanje- Zavisnost od drugih - Niža društvena klasa- Odsustvo društvene podrške- Negativni, stresni događaji

posledice. Često se dešava da jedineosobe koje su pouzdane i koje imaju vre-mena da se brinu o deci razvedenihroditelja nisu roditelji već babe i dede.

Između 1980. i 1990. godine broj decekoja žive sa babom i dedom ili nekimdrugim rođacima povećao se za skoro44%. Do 1997. godine, skoro 4 milionadece u SAD, živelo je, poput Šejna, privre-meno kod babe i dede. Statistika pokazujeda babe i dede koje odgajaju svoje unukeudvostručuju kod njih rizik od depresije.61

Takva deca su, takođe, nesigurnija oddruge dece. Dok je lako spekulisati zaštoje to tako, istraživanje je ustanovilo dadede i babe kao isključivi staraoci nad svo-jim unucima povećavaju sopstveni rizik oddepresije.

Seksualno zlostavljanjeDanas psihoterapeuti podstiču svoje

pacijente da sami sebi pomognu (engl. do-it-yourself psychoterapy). Mnogi slučajevislučajevi seksualnog zlostavljanja u proš -losti mogu se smatrati uzrokom depresije.Ako se seksualno zlostvaljanje ponavlja,ono povećava rizik od depresije.62

Odsustvo društvene podrškeGlavna stvar na koju se Linda žalila bila

je depresija. Zadivljujuće je bilo to kolikoje mnogo znala o tome kako sačuvatizdravlje. Osim toga što je uživala u sop-stvenom vrtu, radila je fizičke vežbe, pra -vilno se hranila i odvajala dovoljno vreme-na za odmor. Međutim, često je imalapromene raspoloženja nakon čega je bilabezvoljna i demotivisana. Najgori od svegabili su periodi kada je osećala neko bez-nađe. Kada smo proučili sve mogućeuzroke njenih simptoma, usredsredili smose na one najočiglednije da bismo ihodmah počeli lečiti. Linda je označilausamljenost kao jedan od mogućih razlogaza svoju depresiju. Nedavno je napustilasvoj posao i prešla na drugo radno mesto.

Očigledno je da je, generalno gledano,društvena podrška izuzetno važna za men-talno zdravlje ljudi. Zanimljivo je da se ona

pokazala kao faktor rizika koji utiče nadepresiju i kod životinja. U Harloovim(Har low) klasičnim eksperimentima, maj-muni koji su bili odvojeni od svojih majkipokazivali su simptome očaja.63 Važnostdruštvene podrške prikazana je u tabeli15.64

Zapazite da je važno osetiti snažnudruš tvenu podršku. Da bi društvena podrš-ka mogla da pomogne depresivnoj osobi,ona se žrtvi depresije mora otvoreno ijasno pokazati. Mnogi psiholozi teoretičariuvrštavaju nedostatak društvene podrškeu svoj model uzroka depresije i načinanjenog lečenja.65,66,67

Objasnio sam Lindi da ona, baš kao injeno presađeno cveće, ima oštećen ko -ren. Kada je shvatila da je njen novi posaoprivremeno oštetio korenje koje je ranijeusadila, napravila je listu aktivnosti i ljudikoji bi joj mogli pomoći da ostvari novekontakte. Potom je razmislila o vrstamastresa koji možda remete njeno mentalnozdravlje.

Negativni stresni događaji u životuU mnogim izveštajima, iznenadni

napad depresije se povezuje sa negativ -nim stresnim događajima iz bliske proš -losti.68,69 Teški stresni događaji kao što susmrt bračnog druga ili gubitak posla moguprouzrokovati “situacionu depresiju”. Ona,pak, može izazvati težak oblik depresije.Stres koji dugo traje takođe može dovestido depresije. Istraživači sa univerzitetaDžons Hopkins (Johns Hopkins University)ispitali su 905 stanovnika Baltimora kojirade puno radno vreme, uključujući tusekretarice, nastavnike, građevinske rad-nike i upravnike.70 Kada radnik nema mno -


Tabela 15. Depresija i društvena podrška

- Postoji izuzetno tesna veza između depre-sije i nedostatka društvene podrške.- Osobe koje smatraju da nemaju dovoljnudruštvenu podršku suočavaju se sa većimrizikom od depresije.

go prava da odlučuje na poslu, a nosi veli-ki teret i odgovornost, povećava se učes-tanost onoga što se naziva pritisak na rad-nom mestu. Ustanovljeno je da pritisak naradnom mestu predstavlja veliki faktorrizika kada je u pitanju depresija, kao štoje prikazano u tabeli 16.

Ako šef ne sluša ono šta mu govorite aposao se i dalje nagomilava, vrlo lakomožete zapasti u depresiju. Ovo može bitijedan od razloga zašto se zabrinutost idepresija u velikoj meri poklapaju. Ovajvažan razlog ćemo detaljnije razmotriti upoglavlju 7.

Pasivno zavisno stanjeSvaki čovek je društveno biće. U Bibliji

piše da je Tvorac, nakon što je stvorioAdama, rekao: “Nije dobro da je čoveksam; da mu načinim druga prema nje -mu.”71 Potom je stvorio Evu, njegovu že -nu. Dobro je da svako od nas zavisi oddrugih i da bude svestan da ta zavisnostpostoji. Svi smo mi stvoreni da budemodruštvena bića. U širem smislu, svakaosoba treba da “zavisi od nekog drugog”pošto je međusobna zavisnost među ljudi-ma najbitniji element zdravog življenja.Upravo zato boravak u samici predstavljajednu od najgorih zatvorskih kazni.

U svetu psihologije, reč “zavisnost oddrugih” ima drugačije značenje. Njome seoznačava nezdrava, preterana zavisnostod drugih. Od sada pa nadalje, reč “zavis-nost od drugih” koristiću u njenom psi-hološkom značenju – nezdravo društvenostanje. Ljudi koji zavise od nečega, poputalkoholičara, često se povezuju sa ljudimakoji zavise od drugih ljudi. Ta reč se koristiu opisivanju opsesije ili čak zavisnim veza-ma, do koje često dolazi zbog nepotpunogili nezdravog odnosa između roditelja i

deteta.72 Ti roditelji su, možda, zlostavljalidete i/ili nisu mogli da odgovore na nje-gove emocionalne potrebe zbog alkoholiz-ma, mentalne ili fizičke bolesti.73

Svaki čovek ima onu Bogom danu pot -re bu da voli i bude voljen. Kada deca nedobiju dovoljno ljubavi i pažnje od svojihroditelja, mogu postati nesigurna i, u suš-tini, provesti svoj život tražeći ljubav. Onipostaju bukvalno “gladni ljubavi”. U knjiziLove Is A Choice (Ljubav je izbor) Hemfelt,Minirt i Majer (Hemfelt, Minirth, Meier)tvrde da je zavisnost od drugih proizvodpraznih “rezervoara ljubavi”.74 Ovim oso -ba ma nedostaje ona psihička sigurnostkoja nastaje kao rezultat otvorenog poka -zi vanja ljubavi i nežnosti od strane obaemocionalno stabilna roditelja.

Nataša R. Lindli (Natasha R. Lindley) jenedavno analizirala kakvo mišljenje o sebiimaju osobe koje zavise od nekog drugog.Nakon višestrukih ispitivanja, došla je dozaključka da je nisko mišljenje o sopstve -noj ličnosti glavni razlog zašto neko nemože da ostvari normalnu prijateljsku ve -zu.75 Nimalo ne iznenađuje činjenica dameđu onima koji zavise od drugih ljudi imamnogo slučajeva depresije.76

Mnogi psiholozi se usredsređuju samona zavisnost od drugih ljudi kao na os -novni uzrok bilo koje zavisnosti ili svih nez-dravih društvenih odnosa. Oni, takođe,pret postavljaju da bukvalno svaka depre-sivna osoba ima taj problem zavisnosti oddrugih, bar u nekoj meri. Ovakvim stavom,oni krajnje pojednostavljuju uzrok depresi-je zbog čega pacijentima često daju pog -rešne i pogubne psihološke savete. Stvarje u tome što su mnoge vrste zavisnosti,kao i neki nezdravi društveni odnosi, pos -le dica loše procene, a ne nužno grešakaroditelja ili njihovog čestog odsustvovanjaod kuće. Međutim, tradicionalne terapijeza lečenje zavisnosti od drugih stavljaju udrugi plan lošu procenu same osobe i pri -pi suju krivicu sredini u kojoj je osobaodrastala i, konačno, roditeljima. Psihologtada zahteva od svog pacijenta da se vratiu to vreme i “izađe na kraj” sa ljudima


Tabela 16. Pritisak na radnom mestuRadnici koji su izloženi velikom pritisku naradnom mestu imaju pet puta veće šanseda zapadnu u depresiju nego oni koji nisuizloženi tolikom pritisku.

(starijim odraslim osobama) koji suprouzrokovali ovo stanje. To, kako se misli,dopušta žrtvi zavisnosti od drugih da “nas-tavi dalje” i prevaziđe to žalosno stanjenezdravih društvenih odnosa. Nažalost,psihološko savetovanje usmereno na hva -tanje u koštac sa problemima iz prošlosti uvećini slučajeva se nije pokazalo kaouspešno. U 5. poglavlju ćemo govoriti oterapijama koje pomažu u prevazilaženjuzavisnosti od drugih.

Ostali faktori stila života kojipovećavaju rizik od depresije

Naše svakodnevne odluke i životnenavike i te kako utiču na naše mentalnozdravlje. Pravilne odluke mogu smanjitirizik od depresije. U isto vreme, pogrešneodluke mogu u ogromnoj meri povećati tajrizik. Već smo govorili o značajnoj veziizmeđu faktora ishrane i mentalnog zdrav -lja. Razmotrimo još nekoliko načina nakoje naše odluke mogu da utiču na našezdravlje. Loše životne navike koje poveća -vaju rizik od depresije navedene su utabeli 17.

Ispitajmo pet od ovih faktora.

Nedovoljno fizičke aktivnostiPostoji toliko mnogo dokaza koji poka -

zuju da fizičke vežbe predstavljaju moćnuzaštitu za naše mentalno zdravlje i da semogu koristiti u lečenju depresije. Jednonedavno obavljeno istraživanje daje namkorisne informacije o tome kako sprečitidepresiju.

Posebno rizičnu grupu kada je u pita -nju depresija čine oni koji su u skorijojprošlosti doživeli infarkt. U ovom slučaju,fizičke vežbe su od izuzetnog značaja. Dr.Ričard Milani i njegove kolege sa klinikeOksner (Ochsner Clinic) u Luizijani otkrilisu da osnovne vežbe kao sastavni deooporavka posle infarkta uspešno suzbijajudepresiju među onim pacijentima koji sunedavno imali srčani udar (infarkt).78 Onisu proučavali više od 300 osoba koje su seprijavile za program oporavka posle srča -nog udara. Rezultati tog istraživanja ukrat -ko su prikazani u tabeli 18.

Kada se setimo da među onima koji suu bliskoj prošlosti doživeli infarkt depresijau velikoj meri povećava rizik od umiranja unarednih šest meseci, dobijeni podaci uk -ratko prikazani na slici posebno nas ohrab -ruju.79

Poremećaj cirkadijalnog ritmaNaše telo se upravlja prema jednom

unutrašnjem časovniku koji radi otprilike24 sata dnevno. Ovo “radno vreme” ili “redvožnje” je toliko deo nas da bi, čak i kadabismo bili hermetički zatvoreni u nekojpećini, bez ikakvih naznaka o vremenu, svinaši vitalni procesi u organizmu nastavilida se odvijaju prema istom 24-časovnomritmu.80 Ovaj prirodni ritam se naziva cir -ka dijalni ritam. Ta reč u bukvalnom smisluznači “oko” (lat. “circa”) “jedan dan” (lat.“dies”), a označava ovaj vitalni, ali čestozapostavljeni deo fiziologije.


Tabela 17. Navike koje povećavaju rizik od depresije

- Nedovoljno fizičke aktivnosti- Poremećaj cirkadijalnog ritma- Dozvoljeni lekovi- Duvan- Kofein- Alkohol- Nestručna upotreba lekova- Povrede glave

Tabela 18. Vežbe kao sastavni deo oporavka nakon infarkta smanjuju

rizik od depresijeIstraživanje koje je obuhvatilo 300 osobakoje su doživele srčani udar, a čiji je reha-bilitacioni program uključivao fizičke vežbepokazalo je:- 20% je patilo od depresije kada su tekpočele da rade fizičke vežbe.- Na završetku tromesečnog programa kojije uključivao 36 časova fizičkih vežbi, 2/3osoba se potpuno oslobodilo depresije.

Svi mi imamo nekakvo poimanje iuvažavanje cirkadijalnog ritma. Da li steprimetili da najefikasnije funkcionišetekada se stalno držite “utvrđenog raspore-da”? Na primer, ako svakog dana ručate upodne, vaš organizam će očekivati obrok uto vreme i koordiniraće vaše telesne pro-cese kako bi u što većoj meri olakšalevare nje tačno u 12 sati. Šta se dešavakada preskočite ili samo odložite vašeuobičajeno vreme za ručak? Ako običnoredovno ručate u podne, vaše telo će sepobuniti protiv ove promene, obaveštava-jući vas krčanjem creva i sličnim znacima.Poruka koju vam organizam na ovaj načinšalje jeste da mu se ne dopada kadaignorišete vaš “telesni časovnik”.

Međutim, preskakanje obroka ili odla -zak na spavanje kasnije nego obično nepredstavljaju najveće zlo koje možetenaneti vašem cirkadijalnom ritmu. Najvećezlo je, verovatno, totalno nepoštovanjeovih prirodnih časovnika do koga dolazi utoku rada po smenama.81 Nedavno sam usopstvenoj lekarskoj praksi video očigle -dan primer gore navedene situacije.

Jedna velika fabrika u kraju u kojemživim radi danju i noću bez prestanka. Novivlasnici su nedavno preuzeli ovu fabriku iustanovili rad po smenama. Umesto dastalno rade u istoj smeni, radnici su uobavezi da svake četiri nedelje potpunoignorišu svoj bioritam prelazeći iz dnevneu popodnevnu, a potom i u noćnu smenu.

Bez ikakvih naučnih istraživanja o uti-caju ovih promena, primetio sam zapanju-juće povećanje broja slučajeva depresijemeđu zaposlenima. Pri takvom četvoro-sedmičnom programu smena, organizamovih radnika nikada nije u stanju da seuklopi u jedan predvidljiv ritam. Posle tre -će sedmice rada u istoj smeni, oni počinjuda se osećaju bolje, ali se dve sedmicekasnije njihov ciklus rada i odmora ponovomenja. Svako ko ima ovakvo radno vremeuskoro postaje svestan koliko je važnoodlaziti na spavanje i ustajati svakog jutrau tačno određeno vreme, uključujući ivikend. Mi se od ponedeljka do petka

osećamo bolje ako ustajemo i ležemo uisto vreme i tokom vikenda. Većina nas,čak i oni koji stalno rade u prvoj smeni,sklona je da odstupi od tog rasporeda zavreme vikenda. Uobičajena posledica togaje umanjena sposobnost funkcionisanjapo ne deljkom ujutru.

Neki od simptoma koji se javljaju uslednepoštovanja telesnog bioritma navedenisu u tabeli 19.

Čak i mentalno zdravi ljudi kod kojih nepostoji nijedan poznati faktor rizika od de -p resije mogu postati depresivni ako dođedo većeg poremećaja cirkadijalnog rit -ma.82 Ova činjenica ukazuje na to da pore-mećaj ovog ritma predstavlja jedan odosnovnih uzroka depresije. Zanimljivo je toda kod oko 50% depresivnih osoba men-talni simptomi depresije privremeno nes-tanu kada ostanu budni do kasno i ne spa -vaju. Simptomi depresije će se vratiti i bitijoš jači kada se ove osobe probude, čak iako je u pitanju samo kratak dremež. Up -ra vo zato su neke depresivne osobe sklo -ne da ostanu budne “sve dok ne padnu odumora”. One se osećaju “normalno” nakonovih kasnih sati, ali često ne žele daustanu kada se probude pošto im se tadasimptomi depresije ponovo vraćaju.83

Zimska depresijaCirkadijalni ritam se može poremetiti

usled uobičajene promene godišnjih doba.Depresiju mogu izazvati promene u ciklusudnevne svetlosti i mraka u toku zimskihmeseci, naročito u područjima dalje odekvatora.84 Depresija ovog tipa može selečiti ili sprečiti ili intervencijama koje podi -žu nivo serotonina u mozgu85 ili direktnimizlaganjem jakom veštačkom osvetle nju.86


Tabela 19. Simptomi narušavanja cirkadijalnog ritma

- Depresija- Stomačne tegobe- Zabrinutost- Loš apetit- Poremećaj sna

Dozvoljene supstance i depresijaPušenje i alkohol se nalaze na samom

vrhu top liste faktora koji povećavaju rizikod depresije. Pušenje i alkohol su tesnopovezani kao što je prikazano u tabeli20.87,88,89

Osoba koja ima bilo jedan ili drugi“par” problema prikazanih na ovoj slicizaista se nalazi u vrzinom kolu.

Važno je zapaziti da se zabrinutostvezana za alkohol i depresiju ne svodisamo na povremene slučajeve zloupotrebealkohola. Čak i oni koji umereno piju imajuveće šanse da postanu depresivni nego onikoji ne piju. Razlozi za to opisani su u 9.poglavlju.

Poput upotrebe duvana i alkohola, činise da i kofein povećava rizik od depresije.U čuvenom istraživanju “Tromzo srce”(Tromso heart study), žene koje su pilekafu u većim količinama u ogromnoj merisu povećale sopstveni rizik od depresije.90

Čak i neki lekovi mogu izazvati depresi-ju. U uputstvu popularnog leka protiv akni,“Accutane,” sada se nalazi i upozorenjeFDA u kojem piše da ovaj lek može izazvatisuicidne misli, emocionalnu nestabilnost idepresiju.91

“Nestručna” upotreba drogaDepresija se može javiti i usled “ne -

struč nog” uzimanja droga kao i prilikomuzdržavanja od istih. Dobro je poznato daosoba koja se “skida” sa dve najraspros-tranjenije vrste droga – amfetamina ikokaina – može zapasti u depresiju.92

Povreda glavePoslednji faktor stila života naveden u

tabeli 17, a koji može da pripremi terenza depresiju jeste povreda glave. Ozbiljnapovreda glave koja oštećuje mozak, što sevidi na NMR često dovodi do pojave teškogoblika depresije. Nije opšte poznato da čaki manje povrede glave koje se ne moguvideti na NMR mogu izazvati depresiju.Osobe koje se onesveste ili izgube pamće -nje usled povrede glave imaju velike šanseda zapadnu u depresiju tokom oporavka.Rizik od teškog oblika depresije postoji čaki kod onih koji ne izgube svest ili pamće -nje, već imaju samo glavobolje, vrtogla -vice i teškoće u koncentraciji nekoliko da -na nakon povrede.93,94

Video sam ovaj oblik depresije prenekoliko godina kod jedne osobe sa kojomsam radio. Kada je kretala na posao, našaupravnica, koja je uvek bila pozitivnog ivedrog duha, uvek spremna da se uhvati ukoštac sa problemima i novim radnimzadacima, okliznula se na tankom slojuleda na trotoaru ispred svoje kuće. Pala jei povredila jednu stranu glave. Iako ske nernije pokazao nikakve vidljive povredemozga, ona je dugo vremena posle togaimala žestoke glavobolje. Dve sedmicenakon pada, počela je da plače bez nekogvidljivog razloga dok je razgovarala sapacijentima ili drugim zaposlenim osob -ljem. Detaljni pregledi su pokazali da jeona zaista zapala u težak oblik depresije.Na sreću, držeći se programa koji jeukratko opisan u ovoj knjizi, ona se pot-puno oporavila u roku od devet meseci.

Povrede glave u kontaktnimsportovima

Nedavno obavljeno istraživanje otkrivada do dugotrajnog oštećenja mozga možedoći nakon povrede glave koja izaziva pot -res mozga. Rizik od potresa mozga je na -ro čito velik kod kontaktnih sportova kaošto su ragbi ili fudbal. Šanse da igrač rag-bija nekog univerzitetskog tima dobije uigri potres mozga, bilo pre ili dok je na


Tabela 20. Alkohol i nikotin povećavaju rizik od depresije

- Zavisnici od nikotinu imaju veće šanse dazapadnu u depresiju.- Depresivni ljudi imaju veće šanse dapočnu da puše.- Na sličan način, oni koji konzumiraju alko-hol imaju veće šanse da postanu depre-sivni.- Depresivni ljudi imaju veće šanse da seodaju alkoholu.

koledžu, veoma su velike – otprilike jedanprema tri. Igrači koji su imali dva ili višepotresa mozga imaju lošije rezultate natestovima koji proveravaju pamćenje,sposobnost učenja i druge funkcije mozga,kao i brzinu obrade informacija.95 Sportovikoji su doveli do potresa mozga kod nekihigrača navedeni su u tabeli 21.96

Trauma glave koju izaziva samo jedanpotres mozga može da pokrene čitav nizbiohemijskih događaja u mozgu, što ćevremenom dovesti do degenerativnihpromena na nervima sličnim onima kojeviđamo kod pacijenata koji boluju odAlchajmerove bolesti.97,98

Postoji razlog zašto je mozak sa svihstrana opasan čvrstom koštanom građevi-nom zvanom lobanja – da bi ga ova zašti-tila od mehaničkih povreda. To znači datreba da vežemo pojas kada god se vozi-mo automobilom i izaberemo onaj vid rek -re acije koji neće biti opasan za naš mozak.

Medicinska stanja koja povećavajurizik od depresije

Istraživanja pokazuju da fizička bolestmože biti snažan faktor koji može daporemeti naše mentalno zdravlje. U SADće se 4 do 10% ljudi u jednoj prosečnojdruštvenoj zajednici suočiti sa depresijom.Prema statističkim podacima, taj procenatse penje na čak 36% onih koji imaju bilokakvih zdravstvenih problema.99 Međutim,u tom slučaju, rizik od depresije nije kodsvih grupa isti. Na primer, mlađe osobe,manje obrazovani ljudi i oni sa nižim pri-

manjima imaju veće šanse da zapadnu udepresiju kada su pod stresom zbog fizičkebolesti.100

Razlike u zdravstvenom stanju – kadase jave – mogu se smatrati nepromenlji -vim faktorom rizika kada je u pitanjudepresija. No, smatram da nema nikakvesvrhe klasifikovati zdravstvene problemena ovaj način. Iskreno govoreći, mnogi odovih zdravstvenih problema mogu se pot-puno sprečiti (ili bar odložiti ili popraviti)ako čovek posvećuje dovoljno pažnje zdra -vom načinu života. U stvari, to predstavljaosnovu moje knjige Zakoni zdravlja iizlečenja.

Svaki zdravstveni problem, naročitoako je hroničan, može poremetiti emo-cionalnu ravnotežu i gurnuti osobu udepresiju. Međutim, neki zdravstveni prob-lemi predstavljaju naročito veliki rizik kadaje u pitanju bolest depresije. Ovi zdrav -stveni problemi su prikazani u tabeli 22.

Hajde da pobliže razmotrimo neke odzdravstvenih problema navedenih na slici.

Moždani udar izaziva depresijuNedelje su proticale, a En je zapadala u

sve dublju depresiju. Primetila je i nekedruge još neobjašnjene simptome koji suje, takođe, mučili. Na kraju smo otkrili daje imala blaže moždane udare. Ovi blaži,često neregistrovani moždani udari mogu


Tabela 21. Sportovi u trauma mozga- Odbojka 0,5%- Hokej 1,1%- Bejzbol 1,2%- Meki bejzbol 2,1%- Košarka (dečaci) 4,2%- Košarka (devojčice) 5,2%- Fudbal (dečaci) 5,7%- Fudbal (devojčice) 6,2%- Rvanje 10,5%- Ragbi 63,4%

Tabela 22. Zdravstveni problemi koji mogu da izazovu depresiju

- Moždani udar- Infarkt- Rak i teške bolesti- SIDA- Parkinsonova bolest- Dijabetes- Postporođajno stanje- Predmenstrualni sindrom- Poremećaj sna- Poremeććj rada štitne žlezde- Poremećaj rada adrenalne žlezde- Poremećaj rada paratiroidne žlezde- Lupus

izazvati depresiju. Izgleda da normalnofunkcionisanje određenih delova mozgaima ključnu ulogu u sprečavanju – ililečenju – depresije. Jedan takav deo jeprefrontalni korteks mozga. Još jedanveoma važan deo za mentalno zdravljesmešten je duboko u unutrašnjosti mozgai naziva se bazalna ganglija. Nedavnaistraživanja koja su obavili dr. Dejvid S.Stefens (David C. Steffens) i njegove kole -ge sa univerziteta Djuk (Duke University)otkriva da kod depresivnih osoba postojiveća šansa da će se na NMR videti tragoviblažih moždanih udara na bazalnoj gangli-ji.101

Kada su u pitanju osobe koje su imaleprepoznatljive znake moždanog udara,40% će biti depresivno tri do četiri mese-ca nakon moždanog udara.102

Infarkt povećava rizik od depresijePosle srčanog udara se, takođe, pove -

ća va rizik od depresije. Na primer, od 99ho spitalizovanih pacijenata koji pate odbolesti koronarne arterije, 23% je imalosimptome teškog oblika depresije.103 Ovistatistički podaci još više otvaraju oči kadase setimo da depresija drastično povećavarizik od kobnog završetka među pacijenti-ma koji su doživeli infarkt, kako je objaš -njeno u 2. poglavlju.104

Moždani i srčani udar su odlični primerizdravstvenih problema koji se mogu spre -čiti. Bilo redovnijom kontrolom krvnog pri-tiska, pravilnijom ishranom ili obraćanjempažnje na čitav niz drugih faktora rizika,ove bolesti se često mogu sprečiti – ili sebar ozbiljnost tih bolesti može svesti nanajmanju moguću meru. U knjizi Zakonizdravlja i izlečenja, detaljno sam opisaoovu izuzetno tesnu povezanost.105

Rak i druge teške bolesti se povezuju sa depresijom

Nimalo nas ne iznenađuje to što jedepresija povezana sa najtežim bolestimakao što je rak. Čak 42% pacijenata kojiboluju od raka u isto vreme pati i od

teškog oblika depresije.106 Međutim, kadasu u pitanju najteže bolesti, lekar se tu,svakako, suočava sa velikim izazovima.Razmislite samo o raku. U tom slučaju,lekaru nije nimalo lako da odredi da li paci-jent pati od depresije zato što sama bolestmože da izazove simptome koji spadaju usimptome depresije, čak i kada pacijentzapravo nije depresivan. Poremećaj sna,gubitak težine, umor, promene u načinuishrane i često razmišljanje o smrti moguse javiti čak i kod onih pacijenata koji sepsihički uspešno nose sa svojom bolešću.Shvatiti činjenicu da takvi bolesnici moguistovremeno patiti i od depresije i da dep -resiju treba lečiti ne samo što u velikojmeri psihički rasterećuje ovakve bolesnike,već može doprineti tome da oni mnogobolje reaguju na terapije lečenja.107

SIDA i težak oblik depresijeLogično je da bi svako ko oboli od SIDE

(stečeni sindrom nedostatka imuniteta)postao potencijalni kandidat za težak oblikdepresije s obzirom na to da ova bolestvremenom onesposobljava bolesnika zanormalno funkcionisanje. Nimalo ne izne-nađuje što su različita istraživanja pokaza-la da su SIDA i težak oblik depresije i tekako povezane.108 Jedno istraživanje je ot -kri lo da pacijenti koji boluju od side imajusedam puta veće šanse da izvrše samo -ubistvo nego ostali deo stanovništva.109

Faktori stresa kao što su nezaposlenosti nerazrešena tuga zaista doprinose pojavidepresije kod pacijenata koji imaju sidu,ali istraživači kažu da određeni fizički as -pekti ove bolesti počinju da ostavljajusvoje posledice. Kako bolest napreduje, trivrste posledica se udružuju, čineći takofaktore koji izazivaju težak oblik depresije.Oni se nalaze u tabeli 23.

Osnovni uzrok side i neprevaziđenimetod sprečavanja ove bolesti vrlo sujasni, kako su objašnjeni u mojoj knjiziZakoni zdravlja i izlečenja.110

Iako se možda čini da osobe koje bolu-ju od side neminovno zapadaju u depresi-ju, kada se psihički poremećaj prepozna i


leči, u velikoj meri se smanjuje neizbežanfizički i emotivni bol povezan sa ovom teš -kom bolešću. Biblijsko savetovanje je uvekznačajna opcija u slučajevima kada osobedonose neke lične odluke koje mogu uti-cati na njihovu večnu sudbinu.

Parkinsonova bolest i depresijaParkinsonova bolest je progresivna bo -

lest nervnog sistema koja se odlikuje drh -tanjem (tremorom) i smanjenom sposob-nošću kretanja. Od nje boluje više od polamiliona Amerikanaca. Ovi simptomi su po -s ledica smanjene proizvodnje dopamina,veoma važne hemijske supstance u moz -gu.

Istraživači još uvek nisu uspeli daodrede uzrok ili uzroke Parkinsonove bo -lesti, mada napreduju u tom pravcu. Nekiod uzroka na koje se sumnja uključujuizlaganje rastvaračima (kao što su boje ilepkovi) na radnom mestu,111 dim koji sejavlja prilikom zavarivanja,112 pesticidi,113

izlaganje metalima na radnom mestu,114

prioni iz zaraženog mesa,115 taloženjegvož đa u mozgu116 pa čak i genetskisklop.117

Kada je došla na svoj redovni pregled,Megi mi je rekla da se nedavno, u par si -tuacija, osećala neobjašnjivo tužnom. Poš -to je uvek bila aktivan tip osobe, još uvekse strogo pridržavala svog rasporeda ak -tiv nosti uprkos drhtanju izazvanom Parkin -sonovom bolešću. Megi je učila kako da senosi sa drhtanjem, ali je želela da naučikako da se nosi sa depresijom.

Skoro 50% osoba koje boluju od Par -kin sonove bolesti zapašće u težak oblik

dep resije tokom ove dugotrajne boles -ti.118,119 Stručnjaci smatraju da se depresi-ja javlja kao rezultat stvarnih promena uelektričnoj nadražljivosti mozga koje prateovu bolest. Kasnije u ovom poglavlju govo -rićemo o odgovoru na Megino pitanje i oto me koliko je pravilno penošenje nadra -ža ja u mozgu važno za sve nas – bez obzi-ra da li patimo od Parkinsonove bolesti, oddepresije ili samo nastojimo da održimonaše mentalno zdravlje u najboljem sta -nju.

Mnoge druge bolesti mozga, uključu-jući tumore na mozgu, multipleks sklerozu,Alchajmerovu bolest i infekcije mozgamogu takođe izazvati depresiju.

Dijabetes i depresijaIstraživanja pokazuju da kod osoba

koje imaju dijabetes – bilo da primajuinsulin ili ne – postoji mnogo veći rizik odobolevanja od depresije. Taj rizik može dabude i trostruko veći u odnosu na one kojinemaju poremećaj šećera u krvi. Nažalost,mnogi lekari ne povezuju ove dve bolesti,zbog čega se kod dijabetičara depresijagotovo uopšte ni ne leči.120

Porođaj i depresijaIstraživanja pokazuju da odmah nakon

porođaja kod žena postoji veći rizik oddepresije.

Nekim “novim” majkama je, izgleda,neprijatno da priznaju da su postaledepresivne nakon porođaja. Napad “bebidepresije” nalon porođaja je toliko uobiča-jen i blag da ga većina smatra potpunonormalnom pojavom, tako da mu se nepridaje mnogo pažnje. Depresija materin-stva se javlja kod 50 do 80% majki iodlikuje se blago depresivnim raspolože -njem u toku prve dve sedmice nakonporođaja.121 Pošto su se očigledno javilius led nagle promene u hormonalnoj rav -noteži, ove napade nije potrebno lečiti jerprođu sami od sebe.

Dok je izraz bebi depresija dobro poz-nat, to se ne bi baš moglo reći za činjenicuda majke koje zapadnu u takvo stanje


Tabela 23. Tri faktora koja izazivaju depresiju kod pacijenata koji boluju

od side- Posledice koje HIV virus ostavlja na cen-tralni nervni sistem- Direktne posledice toksičnosti samog viru -sa- Posledice koje ostavljaju lekovi koji se ko -ris te u lečenju ove bolesti

imaju veće šanse da dožive jači napaddepresije u mesecima koji dolaze.

Takvo stanje, nazvano postporođajnadepresija, smatra se psihijatrijskim pore-mećajem koji se javlja kod otprilike 7 do14% odraslih žena. On se obično javljaizmeđu druge i desete sedmice nakon po -ro đaja, mada se to može desiti i čitave dvegodine nakon porođaja.122,123 Odlika post-porođajne depresije je i promenaraspoloženja.124 Ako žena duže vremenane us peva da se prilagodi novim zahtevi-ma ma te rinstva, takva situacija može lošeuticati i na nju i na bebu.125

Ako je žena ranije imala problema sapredmenstrualnim sindromom (PMS) i akoje ona sama ili neko u njenoj porodici rani-je patio od depresije, naročito postporo -đaj ne depresije, ona ima veće šanse dadoživi ozbiljan napad depresije nakonporođaja. U više od 50% slučajeva, napadpostporođajne depresije kod žena pred-stavlja njihov prvi susret sa težim oblikomdepresije. Logično je posumnjati da jeuzrok prvenstveno hormonalne prirode;međutim, različiti društveni faktori i stil živ-ota takođe su svrstani u faktore rizika.

Čini se da su u najvećem broju slučaje-va uzročnici bračna tenzija, stresori vezaniza brigu o detetu i nedostatak snažneemocionalne i društvene podrške.126,127

Osim toga, roditelji koji usvajaju dete ta -ko đe češće pate od depresije tokom ovogperioda prilagođavanja.128,129 Još jedandokaz da su psihosocijalni stresori glavniuzročni faktori kada je u pitanju depresijajeste to da čitavih 26% majki tinedžerkipati od postporođajne depresije, što jemno go više nego u bilo kojoj drugojgrupi.130

Nažalost, jedine opcije koje depresiv -nim porodiljama stoje na raspolaganju susavetovanje kod psihologa i uzimanje leko-va. Uzdržavanje od lekova u periodu doje -nja, što je dobro i korisno, još više sma -nju je broj opcija. Međutim, postoje i mno -gi faktori načina ishrane i života koji zajed-no sa poznatim društvenim faktorima tre -ba da smanje rizik od postporođajne

depresije i da je izleče ako do nje ipakdođe.

Majke koje su se tek porodile moždane će u potpunosti moći da izbegnu bebide pre siju. Faktori visokog rizika od depre -si je kod ovih žena prikazani su u tabe li24.

Ako je majka koja se tek porodila sves-na ova četiri rizika navedena u tabeli 24 idrži se programa lečenja koji su ukratkoopisani u narednim poglavljima ove knjige,to će joj pomoći da se suoči sa izazovimakoje joj upućuje depresija.

Predmenstrualni sindrom (PMS) idepresija

Za ženu je toliko uobičajeno da budemalo depresivna ili “neraspoložena” uvreme kada treba da dobije menstruacijuda se to smatra gotovo normalnim. Veko -vi ma su lekari opisivali različite simptomevezane za menstrualni ciklus, no tek su uposlednjih dvadeset godina sprovedenaneka istraživanja kako bi se ispitali pone -kad onesposobljavajuća fizička nelagod-nost i emocionalni distres koji se uobiča-jeno nazivaju PMS.

PMS (predmenstrualni sindrom) seodli kuje fizičkim i psihološkim simptomimai simptomima vezanim za ponašanje kojisu toliko ozbiljni da utiču na međusobneodnose i onemogućavaju normalno funkci -o nisanje. Oko 80% žena u svom repro-duktivnom periodu života može da imablaže simptome PMS-a, uključujući grčeveu stomaku i nadutost, bolnu osetljivostdoj ki ili depresivno raspoloženje dan, dvapre početka menstrualnog ciklusa. Čak 8%žena oseća simptome slabosti u vremeovulacije, što traje oko dve sedmice, do


Tabela 24. Faktori visokog rizika oddepresije kod majki

- Raniji slučajevi mentalnih poremećaja uporodici- Majka tinejdžerka- Bračni problemi- Nedostatak sistema društevene podrške

prvih par dana menstruacije. Ovaj težioblik PMS se naziva predmenstrualni dis-forični poremećaj (PDP).131

Dok PMS zbog svoje učestanosti pred-stavlja jednu veoma zabrinjavajuću poja -vu, PDP još više zabrinjava zbog svojihpredvidljivih mesečnih napada teškedepresije pored mnoštva drugih potenci-jalno opasnih simptoma. U te simptomespadaju stalna zabrinutost, migrene,manija (izražena hiperaktivnost), pa čak ipsihoza. Dijagnostikovanje i lečenje i PMSi PDP je veoma složeno zato što približno50% žena koje imaju predmenstrualnetegobe zapadaju zapravo u jedno ranijeuspostavljeno medicinsko i psihijatrijskostanje koje se tokom menstrualnog ciklusasve više i više pogoršava. To ne uključujesamo težak oblik depresije već i alergije,astmu, bulimiju, napade i genitalni her-pes.132

Čini se da su PMS i PDP povezani sahormonskim promenama do kojih dolazitokom menstrualnog ciklusa. Ispitani surazličiti socijalni faktori i faktor načina ži -vota koji bi mogli da utiču na predmen-strualni sindrom, ali nikakva povezanostnije ustanovljena. Ako je žena ranije patilaod nekih mentalnih poremećaja, naročitood teškog oblika depresije, velika jeverovatnoća da će patiti i od PDP. Jednoistraživanje je, takođe, pokazalo da kodžena koje su ranije patile od postporođaj -ne depresije postoji veći rizik od PDP.132

Neke žene kažu da su predmenstrualnisimptomi počeli da im se javljaju ilipogoršavaju nakon porođaja, zatim kadasu počele ili prestale da uzimaju pilule zakontracepciju ili posle operacije u karlicipoput tubularne (vanmaterične) trudnoće.Nisu obavljena nikakva istraživanja kojimabi se utvrdilo da li ove posebne varijablezaista predstavljaju faktore rizika kada je upitanju PMS ili ne. Ustanovljeno je da pos-toji veća verovatnoća da će adolescentki -nje imati PMS ako su ga imale i njihovemajke.133

Iako se PMS danas najčešće leči anti-depresivima, pokazalo se da i neki prirod-

ni načini mogu blagotvorno da deluju utakvim situacijama. Male količine vitaminaB6 ublažile su simptome PMS kod nekihžena.134 Neka istraživanja ukazuju na pozi -tivan efekat magnezijuma, vitamina B6 ivitamina E, mada se dodatak kalcijumapokazao kao mnogo efikasniji u mnogimslučajevima.135

Istraživanja pokazuju da se poremećaju regulaciji kalcijuma, koji izaziva pred-menstrualne simptome, može rešiti uzi-manjem 1.200 mg kalcijum-karbonata nadan. Kod žena koje su uzimale dodatnekoličine kalcijuma, broj simptoma sesmanjio za skoro 50% u odnosu na 30%kod onih koje su dobijale placebo (lažnilek).

Priča se da se simptomi PMS moguublažiti upotrebom ulja noćurka (eveningprimrose oil) i ostalih proizvoda koji sadržedugolančane masne kiseline. Uprkos nje-govoj popularnosti, istraživanja su pokaza-la da ono nije ništa efikasnije od place-ba.137 Nekim ženama je bilo lakše kada suuzimale lekovito bilje poput biljke Cimici -fuga racemosa (blaženi čkalj ili eng. blackcohosh), ženskog korena (blue cohosh),korena divljeg jama ili čaj od lista maline,mada nisu izvršena nikakva istraživanjakoja bi se bavila njihovom efikasnošću.

Pažljivo osmišljen program koji se zas-niva na pravilnoj ishrani i fizičkim vežbamamože biti veoma uspešan u rešavanjuproblema PMS. Promene raspoloženja semogu ublažiti i umanjiti promenom stilaživota.

Dr. Nil Barnard (Neal D. Barnard),predsednik Lekarske komisije za odgovor-nu medicinu sa sedištem u Vašingtonu(Physicians’ Committee for ResponsibleMedicine), i odsek za akušerstvo i gineko -logiju na Medicinskom fakultetu univerzite-ta Džordžtaun (Georgetown UniversitySchool of Medicine) obavili su jedno istra -živanje. Rezultati tog istraživanja prikazanisu u tabeli 25.

Menstrualne grčeve mogu prouzroko-vati prostaglandini koji se stvaraju pod uti-cajem polnih hormona poput estrogena.


Pokazalo se da vegetarijanska ishranasiromašna mastima (sa oko 10% masti)smanjuje proizvodnju estrogena, a bogataje i biljnim vlaknima koja pomažu telu daizbaci višak estrogena. Kada se stvarajumanje količine estrogena, smanjena je iproizvodnja prostaglandina, a menstrualnigrčevi kraće traju i nisu tako jaki. Iako seovakav režim ishrane nije pokazao delo -tvor nim kod svih žena, mnogima je u veli -koj meri ublažio predmenstrualne simp-tome.138

Generalno gledano, osoba bolje podno -si fizički i emocionalni bol kada je odmor-na, kada je unela dovoljno tečnosti u orga-nizam i kada je u dobroj fizičkoj kondiciji.Ove činjenice kazuju da bi unošenjedovoljnih količina vode, dosta odmora iodržavanje fizičke kondicije verovatno ko -ris tilo svim ženama koje imaju fizičketegobe i emocionalno su osetljive u pred-menstrualnom periodu.

Depresija i štitna žlezdaDepresija i oslabljena funkcija štitne

žlez de su tako povezane da psihijatri neistupaju sa dijagnozom “teškog oblikadepresije” sve dok lekar specijalista nekaže da štitna žlezda funkcioniše normal-no. Uprkos ovom kriterijumu dijagnostiko-vanja, nema sumnje da postoje hiljadeonih kojima je dijagnostikovana depresija,a kod kojih je zapravo u pitanju bio oslab -ljen rad štitne žlezde (hipotiroidizam).

Oko 40% osoba koje imaju hipotiroidi -zam pate i od depresije.139 Očigledno je dase njihova depresija leči na isti način kao injihov hipotiroidizam (obično je to oralnaprimena tiroidnog hormona). Svako ko jedepresivan, a ne zna zašto treba da sepodvrgne testovima kojima se utvrđuje

hor monski status štitne žlezde, treba dauključi analizu krvi na vrednosti TSH.

Potpuniju listu bolesti unutrašnjihorgana i nervnog sistema koje mogu bitiposledica depresije naći ćete u DodatkuVI.

Kada pogledate koliko bolesti može iza-zvati depresiju, nije ni čudo što lekariinternisti kao što sam ja imaju toliko paci-jenata koji pate od depresije. U stvari,dobar internista je, možda, taj koji najbo -lje može da odredi pravi uzrok depresije,dok psihijatar može biti taj koji najboljemože da se uhvati u koštac sa najotporni-jim i najtežim slučajevima depresije.

Lekovi mogu izazvati depresijuPostoji dugačka lista lekova koji mogu

povećati rizik od depresije. Ironija je utome što lek kojim se leči fizička bolestmože prouzrokovati depresiju, a i sama fi -zička bolest može povećati rizik od depre-sije. Jedan rizik se nadovezuje na drugirizik. Možda vam se čini da uvodim jednutešku dilemu. Možda se pitate: “Šta daradim?” Da li da uzimate lek za snižavanjekrvnog pritiska koji može da poveća rizikod depresije? Ili da izbegavate taj leknadajući se da vaš nekontrolisani krvni pri-tisak neće izazvati srčani ili moždani udarkoji, sa svoje strane, mogu prouzrokovatidepresiju? Možda to i ne deluje kao nekateška odluka – uostalom, srčani i moždaniudar mogu izazvati mnogo ozbiljnije posle -dice nego što je depresija. No, šta da ka -že mo za lek protiv hroničnog bola u kole -nu? Da li je olakšanje koje on donosi vred-no povećanog rizika od depresije?

Po mom mišljenju, nijedna od ovih pri -ča, zapravo, ne spada u one ili/ili situacije.Ukratko rečeno, zdrav stil života – i drugifaktori koji ne uključuju uzimanje lekova –obično mogu da pomognu čoveku da seuhvati u koštac sa mnogim uobičajenimbolestima. Lekovi često ne moraju da buduglavno sredstvo u borbi protiv bolesti. Čaki kada se čini da su lekovi potrebni, čestopostoji čitav niz drugih opcija koje su istotako delotvorne. Ako znam da kod nekog


Tabela 25. Promene u ishrani ublažavaju predmenstrualne

simptomeVegetarijanska ishrana siromašna mastimaublažava predmenstrualne simptome koji,osim toga, i kraće traju.

pacijenta postoji mnogo veći rizik oddepresije nego što je uobičajeno, verovat-no mu neću prepisati lek koji će još višepovećati rizik od depresije.

S druge strane, ako vam je prepisanlek koji može izazvati depresiju, nemojteočajavati. Vaš lekar možda misli da ne pos-toje nikakva druga rešenja, ali ako obratiteposebnu pažnju na ostale uzročne faktoreo kojima se govori u ovom poglavlju,možete biti u prednosti i izbeći depresiju.

Lista uobičajenih lekova koji se povezu-ju sa napadom depresije nalazi se u tabeli26.140 Ako želite da vidite celu listu lekovaza koje se govori da mogu da izazovudepresiju, pogledajte Dodatak VII.

Neuravnotežena električna aktivnostmozga

Izgleda da se rizik od depresije poveća-va delovanjem bilo kojeg faktora koji uma -njuje električnu aktivnost u glavnom kon-trolnom centru mozga. Ovaj centar je poz-nat kao prefrontalni korteks koji čini naj -veći deo frontalnog režnja mozga. Gotovosve osobe koje pate od depresije imaju ismanjenu električnu aktivnost ovogvitalnog dela mozga.141 Ta aktivnost možebiti smanjena za 40 do 50%, a ponekad iviše.

Možda se pitate kako se može izmeritiaktivnost nečijeg mozga. Odgovor namda je savremeni dijagnostički postupak kojise zove PET (positron emission tomogra-phy). Ovaj test, koji se popularno nazivaPET skener, vrši se pomoću opreme sličneNMR ili CT skeneru, ali nam pruža izuzetnovažne informacije koje NMR ili CT skenerne može dati. NMR i CT testovi otkrivajugrađu mozga ili strukturu mozga, ali nemogu da ustanove aktivnost mozga. PETskener pokazuje i strukturu mozga i nivoaktivnosti svakog pojedinačnog delamozga. PET skeniranje je savremena teh -ni ka pomoću koje možemo da ustanovimoda je kod depresivnih osoba u velikoj merismanjena prefrontalna aktivnost.

Razgovor o aktivnosti frontalnog režnjapostavlja, naravno, ono pitanje: “Šta jesta rije, jaje ili kokoška?” Da li depresijaizaziva nepravilnosti u prefrontalnom rež -nju ili problemi u aktivnosti prefrontalnogkorteksa doprinose razvoju depresije?Istraživanja pokazuju da ima istine i u jed-noj i u drugoj tvrdnji. U stvari, zbog važ -nosti ove teme, čitavo 9. poglavlje se baviovim izuzetno važnim delom mozga. U tompoglavlju, ja činim sve što je moguće dabih pojačao funkciju frontalnog režnja.

Manje uobičajeni uzroci depresijeIako smo prvenstveno stavili akcenat

na češće uzroke depresije, ne bismo moglida zaključimo ovu diskusiju ako ne nave -de mo i neke manje uobičajene uzroke ove


Tabela 26. Uobičajeni lekovi koji se povezuju sa depresijom

1. Lekovi za srce i krvni pritisak:- Klonidin (Clonidine) - Diuretici iz grupe tiazida - Digitalis npr. Digoxin i Lanoxin

2. Hormoni:- Kontraceptivne pilule za oralnu upotrebu- Kortizon i srodni lekovi- Anabolični steroidi

3. Lekovi koji se koriste za mentalnozdravlje:- Lekovi protiv zabrinutosti iz porodiceBenzodijazepina (Benzodiazepine) npr. Vali -um, Ativan, Xanax

4. Lekovi protiv upalnih procesa- Uobičajeni lekovi koji se kupuju bez recep-ta i oni koji se izdaju na recept- NSAID-i (nesteroidni anti-inflamatorniagen si)

5. Anti-infektivni agensi:- “Sulfa” antibiotici- “Etambutol” (lek protiv tuberkuloze)- Interferon

6. Lekovi koji se koriste kod intestinalnihproblema:- Lekovi koji pospešuju pokretljivost creva,Metoklopramid (“Reglan”)- Lekovi protiv želudačne kiseline/čira- “Cimetid” (“Tagamet”)- “Ranitidin” (“Zantac”)

bolesti. Na neke od ovih faktora vrediobra titi pažnju, a nalaze se u tabeli 27.

Sindrom bolesnih zgradaSindrom bolesne zgrade se obično jav -

lja u zgradama čiji se ventilacioni sistemne zasniva na razmeni svežeg vazduha,već kruženju jednog te istog vazduha.Međutim, ovaj sindrom se može javiti čaki kada se ventilacioni sistem zasniva narazmeni svežeg vazduha. Glavni krivci suštetne materije koje se talože u vazduhuizazivajući fizičku bolest. U te materijespadaju alergeni, buđ i građevinski mate -rijali koji nisu još otpustili inertne gasove izsvog sastava kod novijih građevinskih ma -te rijala. Iako se sindrom bolesne zgradeodlikuje različitim simptomima kao što suiritacija oka, glavobolje i problemi sasinusima, on, takođe, može izazvati idepresiju.142 Međutim, depresija se možejaviti tek nakon mesec ili dva svakodnev -nog izlaganja takvim uslovima. Pravilnaventilacija zgrade, izlaganje ultraljubičas-tim zracima, bilo u ventilacionim kanalimaili kroz velike prozore, kao i čišćenje zgra -de od buđi mogu ukloniti simptome koji sejavljaju kod stanovnika te zgrade.143

Infekcija i depresijaOdređene infektivne bolesti se povezu-

ju sa depresijom. Neki ljudi posmatraju tebolesti kao “zmije u dvorištu” ili “otrovnepauke u ormaru”. Ono što želim da kažemje da oni smatraju da se ti faktori vrloretko javljaju (ako ne u svim, ono u većinislučajeva) i da ih, ako su oni čak i prisut-ni, nikada ne možete u potpunosti izbeći.Ja infektivne bolesti drugačije posmatram.Kao prvo, mi često možemo smanjiti ilipotpuno eliminisati rizik od izlaganja

određenim vrstama mikroba. Drugo, čak ikada se izlaganje tim mikrobima ne možeizbeći, naš način života može u mnogomeda utiče na to da li ćemo podleći ozbiljnojbolesti kada budemo izloženi klicama kojeje izazivaju. Knjiga Zakoni zdravlja i iz -le čenja objašnjava na koje sve načinemožemo da ojačamo naš imuni sistem.144

Iako mnogi ljudi povezuju dobar imuni sis-tem samo sa prevencijom raka, bolesti odkojih depresivan čovek oboleva treba danas podstaknu da i depresiju stavimo nalistu bolesti koje se mogu izbeći dobrimimunim mehanizmima.

Infekcija virusom BornaVirus Borna predstavlja jedan od mno -

gih virusa koji se mogu preneti sa životi njana ljude. On napada domaće životinje,uklju čujući konje, stoku, ovce i mačke, kaošto je prikazano u tabeli 28.

On, zapravo, može izazvati depresiju ikod zaražene životinje. Mnogi veterinarisa da znaju da promene u ponašanju kodko nja mogu da ukazuju na depresiju pove -zanu sa bolešću Borna.

Kao što je prikazano u tabeli 28, virusBorna može napasti mononuklearne krvnećelije kod ljudi (vrsta belih krvnih zrnaca).Kada se useli u te ćelije, ovaj virus možemirovati i više godina. Iz tog razloga, kodčoveka se simptomi ne moraju pokazatiodmah nakon izlaganja virusu Borna. Nažalost, ovaj virus može kasnije da seprobudi i izazove veoma tešku depresijukod ljudi.145

Kada je u pitanju ovaj neuobičajen uz -rok depresije, dijagnoza je izuzetno važna.Kada se otkrije virus Borna, može se


Tabela 27. Manje uobičajeni uzroci depresije

- Sindrom “bolesne zgrade” (sick building)- Uzroci vezani za metabolizam- Infekcije: virus Borna, prioni, grip kododojčadi

Tabela 28. Virus Borna- Napada domaće životinje, uključujući ko -nje, stoku, ovce i mačke- Napada krvne mononuklearne ćelije;može dugo da miruje u organizmu- Izaziva promene u ponašanju - Može da izazove težak oblik depresije kodljudi

prepisati antivirusni agens (amantadin)ko ji će pomoći organizmu da se izbori saovom infekcijom. Čovek prestaje da budedepresivan kada se ovaj virus ukloni izorganizma.

PrioniO prionima se mnogo pisalo u štampi

pre skoro deset godina kada su ovi štetniproteini povezivani ne samo sa bolešćuludih krava, već i sa neizlečivom ljudskombolešću poznatom pod nazivom nova vari-janta Krojcfeld-Jakobove bolesti (nvKJB).Ljudi mogu dobiti ovu bolest jedući mesozaraženih krava. Prvi znaci ove bolesti kodljudi jesu promene u ponašanju iraspoloženju poput depresije.Dijagnostikovati ovu bolest ne predstavljaneku veliku ute hu zato što nvKJB brzonapreduje i čovek umire obično u roku oddve godine od trenutka kada je postavlje-na dijagnoza.

Grip kod odojčadiDodir sa virusom gripa u periodu trud-

noće može u velikoj meri povećati rizik oddepresije.146 Žena koja u trudnoći oboli odgripa može preneti tu bolest i na svojenerođeno dete. Takvo dete ima veće šanseda kasnije tokom života oboli od depresije.Prema tome, čak i prenatalni uticaji moguprouzrokovati depresiju.

ZaključakKada pogledamo šta sve može da iza-

zove depresiju, pravo je čudo što čak i višeljudi ne boluje od ovog veoma čestogmentalnog poremećaja. Otkrio sam da jemozak, u većini slučajeva, izuzetno otpo-ran. On se obično može suočiti sa kombi-nacijom od tri faktora rizika i osnovnauzroka depresije, a ipak i dalje normalnofunkcionisati – bez pojave depresije.Međutim, kada se tu doda i četvrti faktor,depresija, čak će i najzdraviji mozak čestopodleći teškom obliku depresije.

Dugačka lista faktora koji mogu prouz -ro kovati ili doprineti pojavi depresije uka -zuje na to koliko je važno pažljivo razmot -riti višestruke uzročne faktore. Ne moratebiti lekar da biste bili u stanju da ustano -vite da li patite od depresije, kao što jeopisano u ovoj knjizi. Ipak, pomoć lekaraće vam biti potrebna u sledećoj fazi otkri-vanja uzroka depresije i određivanju odgo-varajućeg načina lečenja.

Izuzetno je važno potražiti stručnupomoć kada je u pitanju depresija. Naj -bolje bi bilo postaviti pravilnu dijagnozu iodrediti pravi metod lečenja, ali i pažljivotražiti sve osnovne uzroke. Dijagnoza ilečenje treba da uključuju jedan opsežanprogram koji se bavi što je moguće većimbrojem ovih osnovnih uzroka.


Misti Lamberton, izuzetno dobra višamedicinska sestra, bila je dežurna u posle-podnevnoj smeni na odelenju za inten-zivnu negu u bolnici Mersi (Mercy Hospi -tal). Ona spada u one medicinske sestrekoje svi vole – lekari, kolege na poslu ipacijenti. A onda je njenu porodicu zadesi-la tragedija. Njen muž je iznenada nastra -dao u saobraćajnoj nesreći.

Misti je nakon toga donela jednu pog -rešnu odluku našavši novog dečka koji juje ostavio nakon nekoliko sedmica. Medi -cin ske sestre koje su radile sa njomprimetile su da je čak godinu dana nakonmuževljeve smrti i dalje slabo jela i mršavi -la, a ipak govorila da je debela iako jepostala izuzetno mršava. Njene koleginicesu se toliko zabrinule da su insistirale natome da je odvedu kod doktora Bakstera(Baxter), čuvenog psihijatra u tom gradu.

Nimalo nas ne iznenađuje što je njenadijagnoza glasila: težak oblik depresije ianorexia nervosa, što može biti smrtonos-na kombinacija. Kada joj se stanje nijepoboljšalo nakon uzimanja lekova i raz-govora, on ju je uputio na bolničko leče -nje, pa joj je čak postavio i nazogastričnusondu, cevčicu koja je išla od njenog nosado želuca, a kroz koju je primala hranu.Nakon deset dana provedenih u bolnici,njeno stanje se dovoljno poboljšalo da jemogla da ide kući. Međutim, ubrzo nakonšto je puštena iz bolnice, njeno stanje seponovo pogoršalo i ona je opet počela damršavi, a uz to se osećala i veoma depre-sivno. Dr. Bakster je potražio moj savetjednostavno zato što internista i psihijatarčesto mogu da postignu mnogo više akorade zajedno nego kada bi radili odvojeno.

Dogovorili smo se da će dr. Bakster voditiračuna o njenim lekovima, a ja o njenojishrani i načinu života.

Za nekoliko dana Mistino stanje je po -če lo da se poboljšava – u početku polako,a zatim sve brže i brže. Bila je srećnija ipočela je da gleda u budućnost sa nadomi pozitivnim uzbuđenjem. Ona je, zapravo,ponovo počela da oseća glad i dobija natežini. U čemu je bila razlika? Misti svojoporavak pripisuje režimu ishrane koji jeukratko opisan u ovoj knjizi. Mesec dananakon što je počela da se oseća bolje,Misti se vratila svojim “starim navikama” uishrani i za nekoliko sedmica ponovo zapa -la u depresiju.

Vratila se pravilnom režimu ishrane inikada se više nije vraćala na staro. Od togposlednjeg “pada” prošlo je šest meseci, aveć četiri meseca je ponovo na poslu,vesela i raspoložena kao nekad. Dokazalaje sebi da je promena u načinu ishraneigrala odlučujuću ulogu u njenom ozdrav -ljenju. Ona sada izgleda dobro i ponovo jeona ista izuzetna medicinska sestra kakvaje nekad bila.

Mnogim pacijentima se popraviraspoloženje kada promene načinishrane

Mnogim mojim pacijentima – a svakiod njih je imao različitu životnu priču –raspoloženje se popravilo jednostavnokada su promenili svoje navike u ishrani.Iako se svaki deo mog programa zasnivana proverenoj nauci, moram vam reći dapristup mentalnoj bolesti sa stanovištastila života nije baš uobičajen u lečenjupacijenata koji pate od depresije i zabrinu -

4. poglavlje

Lečenje depresije ishranom

tosti. Ja se nadam da će uskoro biti spro -vedena opsežna, kontrolisana klinička ispi-tivanja u vezi sa pristupom koji se zasnivana stilu života i da će taj pristup postatiopšti standard ako to istraživanja potvrde,a očekujem da će tako biti. Dok se to nedogodi, ja se uopšte neću ustezati dauključim pacijente u ovaj program zato što(1) se on zasniva na potvrđenoj nauci oishrani, (2) mnogo puta sam video da jedelotvoran i (3) ne ostavlja nikakve štetneposledice po zdravlje.

Kada sam sve ovo rekao, moram dodatii to da ovo ni u kom slučaju nije jedinimetod lečenja koji treba primeniti koddepresivnog pacijenta. Nadam se da samdo sada dovoljno jasno stavio do znanjada se depresija gotovo uvek javlja usledistovremenog delovanja više faktora, štoznači da tu postoji mnogo potencijalnihuzroka. Faktori ishrane obično su samojedan od nekoliko uzroka koji zajedničkimdejstvom izazivaju mentalnu bolest.Moramo istražiti i pozabaviti se što jemoguće većim brojem uzroka kako bismodoveli do potpunog i trajnog izlečenja.Nažalost, pacijenti koje pate od depresije,zabrinutosti ili bipolarnog poremećajaskoro nikada ne dobijaju savete o ishrani.Smatram da se ovaj veliki propust u načinulečenja mentalnih bolesti i te kako oseti.

Značaj serotoninaSerotonin predstavlja značajan neuro-

transmiter u mozgu, naročito u frontalnomrežnju. To je deo mozga čiju aktivnost tre -ba naročito ojačati kod depresivnih pacije-nata. Mozak uopšte ne može da stvaraserotonin ako tu prvo nije prisutan tripto-fan. Većina depresivnih pacijenata pati odgubitka apetita (apetit se povećava samou malom broju slučajeva).1 Stoga hranakoju unose treba da sadrži velike količinetriptofana. Namirnice bogate triptofanomnavedene su na Slici 1.2

Zapazite da neobrano mleko sadrži naj-manje triptofana od svih namirnica na listiiako mnogi ljudi smatraju da mleko pred-stavlja jedan od najbogatijih izvora tripto-

fana. Na sreću, postoje bolji izvori od kojihje tofu (sojin sir) prvi na listi.

Kao što je rečeno u prethodnom pog -lavlju, neki depresivni pacijenti su veomaoset ljivi na čak vrlo malo, privremenosmanjenje količine triptofana, a ako samojedan dan ne bi uzeli umerenu ili velikudozu triptofana, oni bi ponovo zapali udepresiju. Misti je jedan od mojih pacije-nata koja je primetila da mora da uzimadovoljno triptofana da bi sačuvala svojementalno zdravlje.

Meso u ishrani sprečava dotoktriptofana u mozak

Unošenje dovoljnih količina triptofananije jedini nutricionistički faktor u stvara -nju serotonina. Kao što je rečeno u pret -hod nom poglavlju, pet velikih aminokiseli-na takmiče se sa triptofanom želeći da prenjega stignu u mozak. Hrana koja sadrživeliku količinu ovih pet aminokiselina sma -njiće dotok triptofana u mozak.3 Dak le,ako su u našoj ishrani zastupljene ume re -ne količine triptofana, a velike količine tihpet aminokiselina, u frontalnom režnjumoz ga ipak može da se javi nedostataktriptofana. Količina triptofana upoređenasa količinom tih pet aminokiselina pred-stavlja glavno merilo.

Namirnice koje sadrže velike količinetriptofana u odnosu na ovih pet amino ki -selina prikazane su u tabeli 2.4

Tabela 2 pokazuje da neobrano mlekosadrži male količine triptofana u poređe njusa količinom pet aminokiselina, a količina


Tabela 1. Sadržaj triptofana u namirnicama

(mg/100 gr)Neobrano mleko 46 Pasulj 267Orasi 290Bademi 322Susamovo seme 358Glutensko brašno 510Seme bundeve 578Tofu (sir od soje) 747

triptofana je sama po sebi, takođe, veomamala, kao što je prikazano u tabeli 1. Ovifaktori pokazuju da mleko nije tako vredanizvor triptofana za mozak.

Tofu je, međutim, sušta suprotnost ne -o branom mleku. On sadrži veliku količinutriptofana u odnosu na količinu tih petaminokiselina, a i sadržaj samog triptofanaje izuzetno visok. Zbog toga je on odličnanamirnica za snabdevanje mozga tripto-fanom, što opet povećava proizvodnjuserotonina, koji, sa svoje strane, pomaže uborbi protiv depresije.

Kada mozak dobije dovoljnu količinutriptofana, ostale stavke vezane za stil živ-ota postaju veoma značajne za stvara njeserotonina. Lečenje stilom života je uk rat -ko izloženo u narednom poglavlju.

Značaj omega-3 masnoća u borbiprotiv depresije

Omega-3 masnoće postaju značajannut ri cionistički element u nauci o mozgu.5Postoji, zapravo, dva tipa masnoće kojeigraju apsolutno najvažniju ulogu u našojishrani – omega-6 i omega-3 masnoće.Omega-6 masti ima u velikim količinama umnogim namirnicama, tako da se veomaretko dešava da neki fizički ili mentalnipro blemi nastanu usled nedostatka ome -ga-6. Omega-3 masnoća nema baš u takovelikim količinama, tako da se mnogo

češće susrećemo sa štetnim posledicamaishrane siromašne njima.

Obično se dešava da čovek unosi malekoličine triptofana kada unosi i mali brojkalorija, no, kada su u pitanju omega-3masnoće, njih može biti malo čak i kadačovek unese više kalorija nego što mu jepotrebno.6 Čak i ishrana bogata mastimamože sadržati male količine omega-3, na -ro čito kada omega-3 u ishrani ima malo uodnosu na omega-6. Zanimljivo je to da jekoličinski odnos ovih masnoća u krvi udirektnoj vezi sa “količinom” depresije.7Što je količina omega-3 manja u odnosuna omega-6, “količina” depresije je veća.Nedavno obavljena istraživanja pokazujuda se bipolarni poremećaj (manijakalnade pre sija), baš kao i težak oblik depresije(unipolarni poremećaj) može lečiti pomoćuishrane bogate omega-3 masnoćama.8

Većina ljudi povećava unos omega-3mas ti jedući ribu. Ipak, većina riba nepred stavlja dobar izvor omega-3 masti.Mor ska riba predstavlja dobar izvor, ali nezato što njihov organizam stvara omega-3masti, već zato što one pojedu velikukoličinu morskog rastinja koje sadrži velikukoncentraciju omega-3 masti. Važno jezapaziti da su prvobitni izvori omega-3masnoća biljke, a kada ih unosimo jedućiribu, mi dobijamo hranljive materije iz dru -ge ruke. Sadržaj omega-3 u određenimvrs tama ribe nalazi se u tabeli 3.9

Zapazite koliko sadržaj omega-3 mastivarira od jedne vrste ribe do druge. Naprimer, sadržaj omega-3 u crnjelju, gde je

LEČENJE DEPRESIJE ISHRANOM 61

Tabela 2. Odnos između triptofana i 5 aminokiselina

Neobrano mleko 40% / 60% Losos 40% / 60%Goveđi but 46% / 54%Pileća prsa 46% / 54%Integralni pirinač 46% / 54%Pasulj 48% / 52%Soja 53% / 47%Orah 55% / 45%Seme bundeve 56% / 44%Tofu 63% / 37%Bademi 68% / 32%Susamovo seme 81% / 19%

Tabela 3. Sadržaj omega-3 u ribi(mg/100gr)

Crnjelj (komad) 810Tunj (u vodi) 930Pastrmka (30 grama) 1180Slatkovodni luben (100 grama) 1190Losos (100 grama) 1710Haringa (100 grama) 3000Svoja (100 grama) 3160Skuša (100 grama) 3930

on najmanji, predstavlja samo 25% ukup-nih omega-3 u skuši.

Ishrana bogata omega-3 mastima više -struko je korisna, ali negativna strana sve -ga toga je što te masti ljudi unose jedućiribu. U knjizi Zakoni zdravlja i izlečen-ja navodim šest glavnih zdravstvenih pro -b lema koji mogu nastati unošenjem ome -ga-3 masnoće iz ribe.10 Da ne bih biomno go opširan, ovde ću razmotriti samoje dan od njih.

Riba je zagađenaRibe sakupljaju i nagomilavaju otrove u

svom masnom tkivu. U te otrove spadajupesticidi, hlorni ugljo-vodonici, dioksini iživa. Počevši od 1996, u 47 zemalja posto-jao je zvanični dokument u kojem segrađani upozoravaju da ne jedu određenevrste riba. Ta zvanična upozorenja pokri-vaju 1.740 reka i jezera (uključujući svajezera iz grupe Velikih jezera) i veliki deopriobalnog područja.11 Najčešći razlog zaizdavanje ovakvih upozorenja je živa, kojamože da izazove oštećenja na mozgu inervima, naročito kod još nerođene, a ikod male dece. Velike ribe poput tune,sabljarke i ajkule sadrže najveću koncen-traciju žive.12

Uprkos uvreženom mišljenju da voće ipovrće predstavlja najveću opasnost kadaje u pitanju trovanje pesticidima, istraži -vanja koja je sprovela FDA pokazuju dadomaći proizvodi od ribe sadrže mnogoveću koncentraciju pesticida nego domaćevoće, žitarice ili povrće.13 Plava riba kao ijezerska pastrmka ulovljena u jezerima uunutrašnjosti imaju najviše šanse da buduzagađene kancerogenim materijama kaošto su dioksini ili PHB polihlorni bifenili.14

Zagađena riba iz zagađenih vodaPesticidi predstavljaju izuzetno važno

pitanje. U celom svetu, danas se koristiviše od 900 različitih pesticida u nekih40.000 različitih formulacija.15 U SAD sekoristi oko 600 sastojaka za pesticide kojiovu državu koštaju nekih 800 miliona domilijardu dolara godišnje.16 Haf i Hejsmem

(Huff and Haseman) su pregledali oko 200istraživanja koja su se bavila glodarima.Zaključili su da “postoje snažni dokazi daizlaganje dejstvu određenih pesticida za -ista može prouzrokovati rak kod ljudi”.17

Kako ribe dolaze u dodir sa pesticidi-ma? Jedan od glavnih razloga je spiranjetla sa obradivih površina. Kada ratar prskasvoje zasade, jedan deo hemijskih sup-stanci ode u susedne rečice i potoke da bina kraju dospeo u reke i okeane. Izlivanjekanalizacije, loši septički sistemi, otpad sabrodova i otrovna oticanja sa gradskihulica takođe doprinose zagađenosti voda.Ponekad se ove vode smatraju toliko opas-nim da je na nekim plažama postavljenznak na kojem, kao na ovom prikazanomu tabeli 4, piše “Zabranjeno plivanje”.

Ako je plivanje u toj vodi opasno zaljude, prava je ironija što ljudi još uvekodlaze na pecanje u ta područja. Ti znacinisu tu bez razloga. Bolesti kao što su gas-troenteritis, dizenterija, hepatitis i mnogedruge posledica su plivanja u zagađenojvodi.

Rak kod riba je sve češća pojavaJedna zabrinjavajuća, a sve češća poja-

va kod riba ukazuje na to koliko je opasnoprovoditi vreme u jezerima i morima našeplanete. Danas ribe mnogo češće oboleva-ju od raka nego pre 50 godina.18 Jedankanadski biolog, Ron Sonstegard, ispitaoje ribe koje žive na dnu Velikih jezera i nji-hovih pritoka. Otkrio je slučajeve tumorakod svih vrsta riba – često malignih.19 Naprimer, 30% ribe glavoča u jezeru Iri (Erie)imalo je rak jetre.


Tabela 4. Zabranjeno plivanje, opasno po zdravlje

Gastroenteritis, dizenterija, hepatitis i drugebolesti nastaju kao posledica:- Izlivanja kanalizacije- Loših septičkih sistema- Otpada sa brodova- Otrovnih oticanja sa gradskih ulica

Komentarišući ovo otkriće, nutricionistai pisac prof. dr. Vinston Kreig (WinstonCraig), dodao je još tri otrežnjujuće či -njenice: (1) Slučaj Velikih jezera nijejedistven u svetu – ribe bolesne od rakapo javljuju se na celom području SAD, odPadžet Saunda (Puget Sound) do Kalifor -nij skog zaliva i od reke Hadson do Floride;(2) Prema podacima Nacionalnog institutaza rak (National Cancer Institute), sve višeljudi umire od raka u onim područjima gderibe u ogromnom broju boluju od nekevrs te tumora; (3) toksičnost onoga štopronalazimo u nekim od naših vodenihtokova je prosto zapanjujuća. Kada susedimentima sa dna jezera Iri premazalikožu miševa, ovi miševi su dobili rakkože.20

Iako ono što je Kreig zapazio kod miše-va ne mora nužno da se odnosi i na ljude,ova njegova zapažanja svakako pružajurazlog za zabrinutost kada je u pitanjuopasnost koju “epidemija” raka kod ribapredstavlja za ljudsko zdravlje.

Moguća veza između raka i zagađeneribe ukratko je prikazana u tabeli 5.

Svake godine, čitava jata riba širomSAD uginu zbog zagađenosti vode. Agen -cija za zaštitu životne sredine (E.P.A. – TheEnvironmental Protection Agency) pri VladiSAD pokušava da prati koliko ribe uginezbog zagađenosti kao i iz nekih drugihrazloga. Tabela 6 prikazuje broj uginulihriba po državi usled zagađenosti vode u1993. godini.21

Svaka uginula riba na ovoj slici možepredstavljati bukvalno hiljade riba. E.P.A.priznaje da ovi statistički podaci u ogrom-noj meri umanjuju stvarni broj uginulihriba pošto 15 država nije prijavilo ili vodiloevidenciju o broju uginulih riba na nji-hovom području. Osim toga, za mnogeuginule ribe se ne može sa sigurnošćutvrditi da su uginule usled zagađenostivode.22 Utvrđeno je da su u najvećem bro -ju slučajeva pesticidi bili ti otrovni zagađi-vači koji su izazvali pomor riba, a za njimaslede nafta i naftni derivati, hlor, amonijak,teški metali i ostale otrovne supstance.Nažalost, većinu tih riba obolelih usleddejstva ovih zagađivača ribari ulove iodnesu na pijacu, a onda ih ljudi jedu mis-leći da se hrane zdravo.

Ne postoji nikakva zvaničnainspekcija

Dr. Kreig je ukazao na još jedan velikiproblem vezan za to koliko je riba bezbed-na za ljudsku ishranu. Vlada još uvek (uvreme pisanja ove knjige) nije izdalanikakav zvaničan program za inspekcijuribe i ribljih proizvoda. Kreig kaže da samooko 10% ribe biva podvrgnuto bilo kakvojvrsti inspekcije i da se sve to vrši na dob -rovoljnoj osnovi.23 Očigledno je da ne pos-


Tabela 5. Dokazi koji ukazuju na vezu između zagađenosti ribe i raka

- U tkivu pacijentkinja koje boluju od rakadojke pronađena je povećana koncentracijanekih sastojaka pesticida.- Prema podacima Nacionalnog instituta zarak, sve više ljudi umire od raka u onimpodručjima gde ribe u ogromnom brojuboluju od neke vrste tumora.- Danas ribe mnogo češće obolevaju odraka nego pre 50 godina. Primer: 30% ribeglavoča u jezeru Iri bolovalo je od rakajetre.

Tabela 6. Broj prijavljenih uginulih riba prouzrokovan zagađenjem

Alabama 24Arizona 1Arkanzas 16Konektiket 3Florida 50Džordžija 40Ilinois 8Ajova 6Kanzas 42Kentaki 17Luizijana 52Mejn 2Merilend 35Masačusets 7Mičigen 9Minesota 2

Montana 4Nebraska 16Novi Meksiko 2Oklahoma 69Oregon 9Pensilvanija 121Rod Ajlend 1Južna Karolina 24Južna Dakota 1Teksas 40Juta 7Vermont 2Virdžinija 44Zap. Virdžinija 21Viskonsin 6

toji potreba za pravilno uređenim siste-mom za inspekciju ribe.

Kada bismo mogli da pronađemo nekidrugi izvor korisnih omega-3 masnoća, zarne bi bilo pametnije da, nakon svega štosmo saznali, u potpunosti izbacimo ribu iznašeg jelovnika? Taj drugi izvor ne bi pred-stavljao potencijalni uzrok raka, infektivnihi drugih bolesti. Takva hrana zaista posto-ji, kao što ćemo videti kasnije.

Srednje zagađena voda dajeizuzetno zagađenu ribu

Budući da rak predstavlja najveći prob-lem vezan za izlaganje dejstvu pesticida idrugih otrova, moramo saznati koji otrovipredstavljaju najveću opasnost za čovekapri dužem izlaganju njihovom dejstvu. Dveglavne osobine otrova koji, pri dužem izla-ganju njihovom dejstvu, predstavljajunajveću pretnju za čovekovo zdravlje jesutendencija akumuliranja u organizmu(bioakumulacija) i sklonost ka biomag-nifikaciji. Oba ova procesa dovode do togada ribe iz srednje zagađenih voda imajuvisoku koncentraciju otrova u tkivu.

Bioakumulacija je proces putem kojegse količina otrova postepeno povećava uodređenim organima kod ljudi ili drugimciljnim organizmima.

Biomagnifikacija označava proces kadaotrovi, kako ulaze u sve više sfere lancaishrane, postaju sve koncentrovaniji.24

Klasičan primer biomagnifikacije otkri -ven je u jezeru Klir (Clear) u Kaliforniji, oko145 kilometara severno od San Fran -ciska.25 Jezero je nekoliko puta bilo prska -no insekticidom DDD kako bi se kon-trolisala populacija insekata. (DDD, slabijirođak ozloglašenog DDT, halogeni ugljo-vodonik.) Rezultati prskanja ovim insekti-cidom prikazani su u tabeli 7.

Zapazite da je u jezerskoj vodi otkrive-na jedva primetna koncentracija ovog pes-ticida, samo 0,02 ppm (2 kapljice DDD nasvakih 100 miliona kapljica jezerske vode).Ipak, biomagnifikacija je dovela do dras -tičnog povećanja koncentracije ovog pesti-cida u tkivima organizama koji žive u

jezeru. Koncentracija DDD u fitoplanktonuiznosila je 5 ppm, što je 250 puta višenego u samoj jezerskoj vodi. Idući ka višimstupnjevima lanca ishrane, koncentracijaDDD se približila 2.500 ppm – što je čitavih125.000 puta više nego u samoj jezerskojvodi.

Jedno od najčešćih pitanja koja mi ljudipostavljaju nakon nekog mog javnog pre-davanja o zdravlju vezano je za kvalitetvode u našim domaćinstvima. Mnogi ljudisu veoma zabrinuti kada je u pitanju mo -gu ća zatrovanost vode koja teče iz njihovihčesmi. Trebalo bi da ih mnogo više brinekvalitet vode u rekama, jezerima, potoci-ma i okeanima odakle potiče riba kojujedu. Niska koncentracija otrova, kao ujezeru Klir u Kaliforniji, dovodi do visokekoncentracije otrova u tkivu ribe koju ljudisvakodnevno konzumiraju.

Takvi primeri biomagnifikacije nisuizuzetak, već pravilo. EPA dalje navodi da“koncentracija zagađivača životne sredineu tkivu riba može biti milion puta većanego koncentracija istih izmerena u samojvodi ...”26

Sumnja se da riba izaziva rak isrčani udar

Imamo sve više dokaza u prilog tvrdnjida postoji veza između otrova i hroničnihbolesti kao što su rak i srčani udar kojepogađaju stanovnike razvijenih zemalja uepidemijskim razmerama. Jedan od tih do -ka za vezan je za halogene ugljo-vodonike,koji predstavljaju jednu grupu hemijskih


Tabela 7. Biomagnifikacija DDD insekticida

Mesto uzimanja uzorka DDD (ppm)

Jezerska voda 0,02Fitoplankton (koji živi u DDD kontaminiranoj vodi) 5Biljojedne ribe (jedu plankton) 40-300Ribe mesožderi više od 2.500(jedu biljojedne ribe)

U delovima na milion (ppm) u jezeru Klir, u Kaliforniji

jedinjenja za koje se zna da se biomag-nifikuju (akumuliraju) kroz lanac ishrane.

U ljudima se takođe bioakumulirajuhalogeni ugljovodonici. U tkivu pacijenatakoji su oboleli od raka dojke nađene su po -višene vrednosti ovih jedinjenja. Istra živa -či koji su indetifikovali ovu vezu sa rakomdojke zaključili su da: “Ovi rezultati, iakopreliminarni, navode na zaključak da u na -s tanku raka dojke izvesnu ulogu imaju kar-cinogeni koji potiču iz životnog okruženja.”

Međutim, rak nije jedini problem.Jedan istraživač je, u svom pregledu litera -ture, utvrdio “postojanje korelacije izmeđuDDT i DDE (dva druga halogena ugljovo -donika) u krvi osoba koje su se tokom na -rednih godina žalile na hipertenziju, arte-riosklerozu i dijabetes.”28

Sa aspekta biomagnifikacije i bioaku-mulacije, riba predstavlja jedan od najve -ćih razloga za zabrinutost. Ona nijezagađena samo PCB-om i različitim teškimmetalima poput žive, već i naftnim ugljo-vodonicima i halogenim organskim jedi -njenjima.29,30 U jednom poznatom medi-cinskom udžbeniku o uticaju životne sre-dine na zdravlje, dr. Kenet Rozenman(Kenneth Rosenman) sa državnog uni-verziteta u Mičigenu (Michigan StateUniversity) kaže: “Glavni način na kojistanovništvo može da dođe u dodir saPCB-om jeste konzumiranje ribe.”31 Osimšto se sumnja da izazivaju rak, postojeneki preliminarni dokazi koji povezuju iPCB i dioksine sa povećanim nivoom hole -sterola i triglicerida u krvi.32 Ostali podaciukazuju na to da PCB mogu da utiču nabroj spermatozoida kod muškaraca i steri -li tet.33

Istraživanja koja pokazuju da ovizagađivači mogu da oštete fetus u razvojusamo još više proširuju listu štetnih pos -ledica PCB-a. Dr. Teo Kolborn (Theo Col -born) ističe da literatura nastala na osnovuistraživanja ukazuje da prisustvo PCB umaterici može “štetno da utiče na razvojnervnog sistema embriona, fetusa i nov -orođenčeta”.34 Nedavno je na naslovnojstrani medicinskog časopisa New England

Journal of Medicine objavljena vest da sudr. Džozef i Sandra Jakobsen (Joseph iSandra Jacobsen) pronašli nove dokaze daizlaganje dejstvu PCB-a štetno utiče narazvoj.35 Primećeno je da se deca čije sumajke u periodu trudnoće bile izložene nji-hovom dejstvu, u jedanaestoj godini živo -ta, sporije intelektualno razvijaju od osta -lih svojih vršnjaka. Iako ta deca nisu bilaretardirana, ona koja su bila najviše izlože-na dejstvu PCB-a imala su tri puta većešanse da imaju nizak IQ i dva puta većešanse da budu najmanje dve godine uzaostatku kada je u pitanju sposobnostčitanja.

Kisele kiše – agens zagađenjaotrovnim metalima

Akumulacija otrovnih metala u tkivuriba nedavno je izazvala velilku zabrinutostvezano za problem kiselih kiša. Kisele kišeizazivaju pojavu zakišeljavanja voda. Ovavoda izmenjenog hemijskog sastava možepotom da rastvori aluminijum, mangan,olovo, cink, kadmijum i živu iz donjih sedi -menata ili zemlje u vodu. Kada se ovi ot -rov ni metali oslobode, oni se uključuju ulanac ishrane i imaju tendenciju da sebioakumuliraju u tkivu riba.

Stručnjaci upozoravaju i savetujušto manje ribe u ishrani

Čak i na živopisnom području Mejna,že ne u reproduktivnom dobu i deca ispodosam godina se upozoravaju da ne jeduribu ni iz jednog ribnjaka ili jezera sa pod -ručja ove države. Ostalima se savetuje dane jedu više od šest velikih ili 22 manjeribe godišnje, a sve to zbog sadržaja živeu ribi.36 Unošenje velikih količina žive mo -že oštetiti razvoj ljudskog fetusa i dece iprouzrokovati poremećaje nervnog sis-tema i oštećenje bubrega kod dece i odra -slih.

Osim Mejna, Mičigen je jedina državakoja je izdala jedno takvo opšte upozore -nje. Međutim, prema rečima Marte Kiting(Martha Keating) iz naučnog tima EPA, os -


ta la jezera i reke u SAD nisu ništa manjeopasne od onih u Mejnu. Grupa za pobolj -šanje čistoće vode na nivou grada Bostona(Clean Water Action Group) je čak išladalje i javno izjavila da 90% ribe ulovljeneu vodama Nove Engleske ima previsoksadržaj žive, olova, PCB-a ili dioksina kojisu opasni po zdravlje kada se riba konzu-mira više od jedanput sedmično. Iako jeova grupa sakupila mnogo manje podata-ka o morskoj ribi (tako da nije mogla daizda sličnu kategoričnu izjavu), ona je ipakupozorila na to da je morska riba koja jebila testirana sadržavala visok nivo PCB-a ižive.

Najverovatnije najpoznatiji slučaj tro -va nja teškim metalima putem konzumira -nja ribe nije imao nikakve veze sa kiselimkišama. U pitanju je tragičan slučaj trova -nja živom putem konzumiranja ribe iz ja -pan skog zaliva Minamata. Problem je izaz-valo ispuštanje metil žive iz japanske fab-rike u ovaj zaliv. Usled biomagnifikacije dokoje je došlo preko lanca ishrane, ljudi kojisu jeli tu ribu izložili su se opasnoj kon-centraciji žive.37

Poznati zdravstveni problemiizazvani zagađenom ribom

Konzumiranje ribe je možda najopasni-je za male bebe. Jedno istraživanje je po -ka zalo da su trudnice koje su konzumiralezagađenu ribu iz Velikih jezera (GreatLakes) imale komplikacija u trudnoći. U tekomplikacije spadaju promene u veličinibebe pri rođenju, vreme gestacije, pro -mene u zdravstvenom stanju bebe u prvihnekoliko dana nakon rođenja i uticaji kojitraju i u ranom periodu bebinog života.38

Zbog svih ovih rizika, neki su predlagali dabebe ne treba dojiti zato što postoji i rizikod raka. Iako se možda čini da, budući daživimo u zatrovanom i zagađenom svetu,ovaj predlog ima smisla, možda bi boljerešenje bilo da izbegavamo glavne izvoreovih toksina. Druga istraživanja ukazuju nato da hranjenje bebe na cuclu može imatisuprotan efekat. Postoje dokazi da doje njesamo po sebi smanjuje rizik od obolevanja

od raka dojke. Jedno istraživanje obav -ljeno 1994. godine otkrilo je da među ćer -ka ma koje su se hranile majčinim mlekompostoji 25% manje slučajeva raka dojke.Dojenje ima i mnoge druge prednosti.

Radi lakše analize, kratak pregledprethodno pomenutih zagađivača pro na -đe nih u ribi prikazan je u tabeli 8.

Zašto je riba korisna, a zašto štetnaNeki nutricionisti kažu da konzumiranje

ribe, zbog visokog sadržaja omega-3 mas-noća, kod nekih ljudi može da bude višekorisno nego štetno, naročito za srce imen talno zdravlje. Ishrana bogata omega-3 masnoćama može da pomogne i kodreumatoidnog artritisa i ulceroznog koliti-sa.40

Srećom, postoji način na koji čovekmože da unese korisne omega-3 masnoće,a da se ne izlaže rizicima konzumiranjaribe, ribljeg ulja i skupih dodataka na baziribe. Postoji način da se izbegnu holesteroli toksini koji potiču od omega-3 životi -njskog porekla. Taj način je toliko jednos-tavan, a ipak mu se u javnosti ne pokla njadovoljno pažnje koliko zaslužuje. Možemouživati blagodati omega-3 masnih kiselinaiz biljne masnoće koja se naziva “linolein -ska kiselina”. Određene biljne vrste su ve -o ma bogate omega-3 mastima i mogu dazadovolje sve potrebe organizma za ovimesencijalnim jedinjenjima. Lista namirnicabiljnog porekla bogatih omega-3 masnoća-ma data je u tabeli 9.


Tabela 8. Kratak pregled zagađivača ribe

- Koncentracija otrova u ribi iz srednje zaga -đenih voda je čak više od milion puta većaod koncentracije tih otrova u samoj vodi.- U otrove koji su nađeni u masnom tkivuriba spadaju pesticidi, hlorni ugljo-vodonici,živa i dioksini.- Riba može biti zagađena i PCB-om,različitim teškim metalima, petroleum ugljo-vodonicima, halogenim organskim jedinje -njima i olovom.

I mesojedi i vegetarijanci mogu dauno se nedovoljne količine omega-3 mas -no ća. Osobama koje pate od depresije ilibipolarnog poremećaja preporučujem sva -kodnevno konzumiranje njima bogatehrane. Osim toga, preporučujem jedan lekiz kućne apoteke koji je mnogim pacijenti-ma obolelim od neke mentalne bolesti po -mogao da ozdrave. Jedan od omiljenih re -ce pata nalazi se u tabeli 10.

Zapazite visok sadržaj omega-3 masti uovom receptu. On je gotovo jednak dnev -noj količini koju pacijenti sa bipolarnim po -r e mećajem uzimaju putem ribljeg ulja, akoja je pokazala veoma pozitivan efekat uistraživanju koje je sproveo Medicinski fa -kul tet na Harvardu (Harvard MedicalSchool) (9,6 grama na dan).41 Komentari -

šu ći ovo istraživanje, dr. Džozef Kalabrez(Joseph Calabrese) i njegove kolege sauniverziteta Case Western Reserve u Kliv -lendu u državi Ohajo nazivaju ovo otkriće“izuzetno važnim pokušajem u pravcupronalaženja leka za bipolarni poremećaj”.Slažem se da je ovo veoma značajnoistraživanje. Ipak, nisu korišćeni nikakvilekovi, već samo dodaci omega-3.

Preporučujem da bar jedan obrok utoku dana uključuje namirnice bogateome ga-3. Takođe preporučujem mini-malan dodatak od 9 grama omega-3 mas-nih kiselina na dan – najbolje iz namirnicabiljnog porekla.

Neki nutricionisti smatraju da nijevažno samo to da u ishrani bude zastu-pljeno dovoljno omega-3 već i da budeviše onih namirnica koje u sebi sadrže višeomega-3 u odnosu na omega-6 masnekiseline. Ishrana prosečnog Amerikancasadrži više omega-6 masti nego omega-3.U Dodatku VIII nalazi se lista namirnicakoje sadrže više omega-3 masti u odnosuna omega-6.

Majčino mleko, polinezasićene mastii vitamini poboljšavaju sposobnostučenja

Bez obzira što iznosim snažne dokaze uprilog tome da su pravilne navike u ishranivažne za mentalno zdravlje i za lečenje isprečavanju depresije, svestan sam kakoizgleda naša realnost. Na samom početkuživota, mi zapravo ne možemo sami dabiramo kako ćemo se hraniti. Oni koji suimali tu sreću da su majke odlučile da ihdoje nasledili su blago od neprocenjivevrednosti - zdrav frontalni režanj mozga.Istraživanja pokazuju da deca koju majkedoje imaju mentalnu oštrinu koja traje naj-manje nekoliko godina, a verovatno i ceoživot.42,43

Nedavno izvršena analiza 20 različitihistraživanja na tu temu potvrdila je pret-postavku da su, kada je u pitanju mental-ni razvoj, deca koju su majke dojile upred nosti nad decom koja nisu hranjena


Tabela 11. Biljne namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline (linoleinsku

kiselinu)

Namirnica Količina Omega-3 (mg)

Ulje semena lana 1 supena kašika 7526Orasi, engleski 1/4 šolje 1703Ulje kanole 1 supena kašika 1094Crni orasi 1/4 šolje 1034Ulje pšeničnih klica 1 supena kašika 938Sojino ulje 1 supena kašika 927Zelena soja 1 šolja 637Spanać, konzerviran 1 šolja 353Bademi 1/4 šolje 136Avokado 1/2 šolje 99Repa 1 šolja 74Ulje šafranika 1 supena kašika 55Batata (krompir) 1 komad 38Banana 1 komad 38Jabuka 1 komad 25Pečeni krompir 1 komad 17Kriške krastavca 10 komada 12Integralni hleb 1 komad 11

Tabela 10. Recept od lana i oraha(Visok sadržaj Omega-3)

- Ľ šolje mlevenih oraha- Ľ šolje samlevenog lana- 1 sup. kašika urminog šećera ili urme- 1/8 sup. kašike soli

Sve pomešati i time posuti preko tosta,žitarica itd.

majčinim mlekom.44 Važno je i to da su,kada govorimo o mentalnom zdravlju,pred nosti koje se stiču dojenjem, izgleda,još važnije za prevremeno rođene bebei/ili one bebe koje su pri rođenju imalemalu telesnu težinu nego za bebe rođenena vreme i sa normalnom težinom.

Deca koja nisu dojena mogu biti pod -ložnija i socijalnim i emocionalnim proble -mima kasnije u životu. U jednom klasič -nom evropskom istraživanju, devojčice ko -je su bile hranjene isključivo na flašicu icuclu testirane su kada im je bilo 16 godi-na. One ne samo što su imale slabiju spo -sobnost učenja i postizale lošije rezultate uškoli, nego su imale poteškoća i u pri-lagođavanju u društvu.45 Iako takvo istra -živanje ne potvrđuje postojanje veze izme -đu hranjenja na cuclu (umesto dojenjem)i depresije u kasnijem životu, ono svakakodaje povoda za sumnju da neka veza ipakpostoji.

Još uvek nam nisu jasni svi razlozizašto je majčino mleko bolje i korisnije zapravilno funkcionisanje mozga. Ipak, izgle-da da je jedan od faktora sadržaj masnoćeu majčinom mleku. Dr. Jokota (Yokota) izJapana je pokazao da su tek rođenimmladuncima pacova neophodne dovoljnekoličine omega-3 masti. Bez tih masnoćaoni slabije uče.46 Drugi međunarodni istra -živački timovi poput Boura (Bourre) i nje-govih kolega iz Francuske47 došli su dosličnih otkrića proučavajući životinje. Svata istraživanja su pokazala da su omega-3masti od presudnog značaja za razvojmoz ga kod sisara.

Među istraživačima je jako dobro poz-nato da tradicionalna formula za odojčadne pruža dovoljnu količinu omega-3 mas-noća u poređenju sa majčinim mlekom.48

Hrana koja se daje kao dodatak bebamapored ove formule ne može nadoknaditinedostatak omega-3 masti. Jedna grupaistraživača je došla do zapanjujućegzaključka: “Došli smo do zaključka da za -ista ne postoji zdrava hrana koja nam jedanas dostupna, a koja bi se mogla dodatiishrani bebama koje se ne doje sa ciljem

da se količina polinezasićenih masnihkiselina izjednači sa onom koju putemmajčinog mleka unesu dojene bebe.”49

Bolje se uči kada se unose masnoćebiljnog, a ne životinjskog porekla

Prednost dojenja je očigledno važnainformacija za roditelje koji očekuju pri-novu. Međutim, čini se da je odgovarajućavrsta masnoća neophodna i za kratkotraj -no učenje kod odraslih. Dr. Koscina(Coscina) i saradnici su još pre nekih 15godina ukazali na ovu činjenicu.50 Oni sudvema grupama odraslih pacova davalihra nu koja je sadržala istu količinu mas-noća, ali različitih vrsta.

Nakon samo tri sedmice, pacovi u čijojishrani su bile zastupljene umerene količi -ne biljnih masti (20% polinezasićenog soji -nog ulja) pokazali su poboljšanu sposob-nost učenja u odnosu na one čija se ishra -na zasnivala na 20% zasićenih masti(svinj ska mast). Autori ovog istraživanjasmatrali su ovo čvrstim dokazom u prilogtvrdnji da “kratkotrajne varijacije u kvalite-tu masnoća u ishrani mogu poboljšati uče -nje kod sisara”. Izraelski istraživači su ot -kri li i to da životinje u čijoj su ishrani bilezastupljene dovoljne količine biljnih mastipoput alfa linolne kiseline i linoleinske kise-line mogu imati bolje pamćenje i da njihovmozak može bolje podnositi bol.51

Dr. Bernel Boldvin (Bernell Baldwin) jepokušao da objasni zašto nije svejednokoju vrstu masti unosimo u organizam. Za -si će ne masti koje se obično nalaze unamirnicama životinjskog porekla mogu daotežaju međusobnu komunikaciju neravau mozgu. Prema njegovoj hipotezi, ishranabogata zasićenim mastima čini da sinapseu mozgu postanu kruće, dok nezasićenemasti iz povrća, semenja i orašastih plodo-va stvaraju mnogo fleksibilnije membranekoje omogućavaju mnogo efikasniju ko -mu ni kaciju između nerava.52 Druga mo -guć nost je da neke nezasićene masti ima -ju, zapravo, pozitivan efekat koji može bitisprečen delovanjem njihovih zasićenihrođaka. Ako je to tačno, nezasićene mas-


noće kao što su omega-3, mogu bitinaročito značajne i za proces učenja kododraslih osoba.

Srećom, odraslima na raspolaganjusto je i neki drugi izvori visokokvalitetnihmas noća osim majčinog mleka. Mnogičitaoci će možda odmah pomisliti na ribu.Tačno je da je riba hladnih mora bogataomega-3 mastima. Međutim, riba posedu-je mnogo nepoželjnih osobina sa zdrav -stve ne tačke gledišta. U stvari, ja sam uknjizi Zakoni zdravlja i izleèenja čitavojedno poglavlje posvetio temi “Istina oribi.” Ja i dalje preporučujem isto, naime,da blagotvorno dejstvo omega-3 masti našorganizam može osetiti i unosom linolein -ske kiseline biljnog porekla.

Kada je u pitanju ishrana, unošenjepolinezasićenih masti nije jedini ključ opti-malnog funkcionisanja mozga. Izgleda daje unošenje adekvatnih količina vitamina iminerala takođe od presudnog značaja zafunkcionisanje ljudskog mozga. Neki odmikroelemenata koji doprinose boljemfunkcionisanju mozga su tijamin, ribofla -vin, nijacin, B6, B12, folna kiselina, antiok-sidantni vitamini A, C i E i gvožđe.53,54,55

Sve duža lista takvih hranljivih materija je -dan je od razloga zašto treba prihvatitipra vil no izbalansiranu ishranu bogatu širo -kim spektrom ovih jedinjenja.

Nedostatak folne kiseline izazivadepresiju

Nedostatak folne kiseline (ili folata)može biti direktan uzrok depresije.56 Ot -krio sam da to važi mnogo češće za meso-jede nego za vegetarijance. (Čini se dameđu onima koji imaju nedostatak omega-3, a pate od depresije ima proporcionalanbroj mesojeda i vegetarijanaca). PDD(preporučena dnevna doza) za folat iznosi400 mikrograma. Kao što možete videti utabeli 11, koja navodi sadržaj folata unamirnicama, bilo bi potrebno unetienormne količine mesa da bi se dobilo tih400 mikrograma. S druge strane, veoma jelako dobiti tih 400 mikrograma putem

ishra ne koja se zasniva na namirnicamabiljnog porekla, kao što se vidi u tabeli.57

Pacijenti koji su depresivni usled ne -dos tatka folata uglavnom ne mogu da oz -drave primenom standardnih antidepresi-va. Onaj pravi način lečenja je sasvim jed-nostavan – ishrana bogata folnom kiseli-nom.

Veza između vitamina B12 idepresije

Još jedan hranljivi element koji je ve -oma značajan za optimalno funkcio nisanjemozga, uključujući tu i sprečava nje depre-sivnog raspoloženja, jeste vitamin B12.58

Namirnice biljnog porekla koje nisu obo-gaćene dodatkom B12 ne sadrže ovaj vita-min osim ako biljke nisu gajene na zem -ljištu tretiranom organskim đubrivima kojasu bogata vitaminom B12.59 Namir nice bo -gate B12 navedene su u tabeli 12.60


Tabela 11. Izvor folataVrsta namirnice Količina Folat (μg)Leblebije 1 šolja 1114Sočivo 1 šolja 831Crveni pasulj 1 šolja 725Okra mahune 1 šolja 269Pasulj 1 šolja 255Spanać 1 šolja 109Kikiriki Ľ šolje 88Sok pomorandže 1 šolja 75Goveđi butoko 150 grama 16

Tabela 12. Izvor B12

Vrsta namirnice Količina B12 (μg)

Cele žitarice 85 g 6,00Ľ posne šnicle 85 g 2,85Jaje 1 kom 1,00Sojino mleko 200 g 1,00Obrano mleko 200 g 0,38Punomasno mleko 200 g 0,36Pileća prsa 1 kom 0,32Belance jajeta 1 kom 0,20Spanać 1 šolja 0,02Soja 1 šolja 0,01Voće, povrće, orašasti plodovi, žitarice 0,00

Po mom mišljenju, obogaćene namir-nice biljnog porekla predstavljaju najboljiizvor vitamina B12. Ako vegetarijanci nemo gu da dođu do biljnih proizvoda obo-gaćenih vitaminom B12, preporučujem imredovnu upotrebu obranog mleka.

Vegetarijanska ishrana i depresijaKada je dr. Din Orniš (Dean Ornish)

počeo da proučava kako se stanje zače-pljenih koronarnih arterija (bolest kojadovodi do srčanog udara – glavnog uzrokasmrti u SAD) može poboljšati zdravim ve -ge tarijanskim načinom ishrane, mnogiljudi su smatrali da bi takva ishrana lakomogla izazvati depresiju ili zabrinutost.Pošto je samo mali broj Amerikanaca pok-lonik vegetarijanskog načina ishrane, sma-tralo se da će se, ako prihvate takav režimishrane, ljudi manje međusobno družiti ibiti opterećeni ovim “strogim režimom”, daće ovakva hrana biti manje ukusna i daneće zadovoljiti njihove potrebe. Da bipomogla u utvrđivanju da li su ove pret-postavke tačne ili ne, istraživačka grupa dr.Orniša je nadzirala i grupu koja se lečilavegetarijanskim načinom ishrane i kontrol-nu grupu koja je jela proizvode životinj -skog porekla. Od svakog učesnika se traži -lo da i pre i posle ovog istraživanja popunijedan upitnik o svojim psihološkim prob-lemima i poteškoćama. Od njih se tražiloda procene koliko su zabrinuti, depresivni,koliko pate od nesanice i koliko su sposob-ni odnosno nesposobni da osete zado-voljstvo (anhedonija). Ova četiri poreme -ća ja, kada se saberu, trebalo je da pokažuopšte stanje svakog od ovih učesnika. Pro -sečno stanje je prikazano u tabeli 13.

Mnogi su bili iznenađeni videvši da jenakon godinu dana vegetarijanska grupabila ta koja se osećala bolje ne samo fizič-ki, već i mentalno. Bili su manje depresivnii zabrinuti; nisu imali mnogo problema sastresom i poboljšali su svoje odnose sadrugim ljudima.61 Mnogi su u zabludi kadamisle da će manje uživati u životu ako us -vo je zdrav stil života, naročito ako postanuvegetarijanci. Naprotiv, sve je više dokaza

koji pokazuju da vegetarijanci više uživajuu životu i imaju čak bolji društveni životnego pre nego što su postali vegetarijanci.Osim toga, pokazalo se da je pojavadepresije i zabrinutosti mnogo ređa kodvegetarijanaca nego kod onih koji jedupro iz vode životinjskog porekla.62

ZaključakPacijentkinja koja nam je poslužila kao

primer u ovom poglavlju, Misti Lamberton,shvatila je koliko je ishrana važan faktor usavladavanju depresije. To joj je postalojoš jasnije kada je prestala da se pridržavaprograma ishrane koji je joj je bio prepisani ponovo počela da zapada u depresiju. NaMistinom primeru smo videli da depresijamože da izazove anoreksiju koja lišavaorganizam potrebnih hranljivih sastojaka ipojačava taj krug depresije. Poput Misti,skoro svako ko pati od depresije možepopraviti svoje stanje držeći se jednostav -nih pravila ukratko izloženih u ovompoglavlju. Raznovrsna hrana biljnog porek -la obezbeđuje sve hranljive sastojke pot -rebne za normalno funkcionisanje mozga.


Tabela 13. Promene u psihološkimtegobama zapažene u istraživanju

uticaja stila života na srce

30

25

20

15

10

5

0

Na početku Godinu danakasnije

Nivo zabrinutosti, depresije,nesanice i anhedonije

VegetarijanciNe-vegetarijanci27,2

23,9

19

24,1

Amanda je već četiri sedmice imalakrvarenje iz anusa i teške bolove u stoma -ku. Čekala je da lekovi koje je pila uklonete njene simptome, ali se, umesto toga,osećala mnogo gore, a i krvarenje je biva-lo sve obilnije. Nekoliko godina pre togadijagnostikovaan joj je razjedajuća upaladebelog creva (ulcerativni kolitis) i lekovikoje je pila postepeno su ublažili njenesimptome. Od tada je imala nekoliko man-jih napada bola i krvarenja i svaki put bi jojse stanje popravilo upotrebom leka koji jojje na početku prepisan. Kada je postalojasno da joj lekovi više ne pomažu, poslalisu je kod mene na dalja ispitivanja. Aman -da je u razgovoru rekla da već više oddeset godi na pati od depresije i da bezProzaka i sada Zolofta (lekovi antidepre-sivi) ne bi mogla da funkcioniše. Gotovostalno uzima Advil protiv raznih bolova umišićima i teških glavobolja, ne znajući date tegobe predstavljaju prateće problemedepresije. Bilo je perioda kada se sa razlo-gom osećala srećnom i kada je htela daprekine sa upotrebom antidepresiva,međutim, nakon nekoliko dana bi dobilanapade nekontrolisanog plača koje njenmuž “nije mo gao da podnese”, pa seponovo vraćala svojim lekovima.

Bila je gojazna, a rekla je da nije imalaproblema sa kilogramima sve dok nije pos -tala depresivna i počela da pije Prozac.Ugo ji la se 9 kilograma za nekoliko mesecii nastavila da se goji tokom godina. Nekoli -ko puta je menjala lekove, no ni to joj nijepomoglo da reguliše telesnu teži nu. U pos -lednjih mesec dana, bol u stoma ku se toli -ko pojačao da čak ni narkotik za ublažava -nje bolova nije mogao da joj pomogne.

Dok sam je pregledao, video sam da sulevi i donji deo njenog stomaka izuzetnoosetljivi i to toliko da su joj suze krenule naoči. Ona je skoro skočila sa stola za pre-gled dok sam joj vrlo blago rukama pri-tiskao stomak.

Rešio sam da se prvo pozabavim nje -nim najizraženijim i najakutnijim simpto -mi ma – krvarenjem i bolom u stomaku.Analiza krvi je pokazala da je Amanda pri -lično anemična, mada još uvek ne do temere da joj je potrebna transfuzija krvi.Toga dana je urađeno čićenje creva a na -red nog dana sam joj uradio kolonoskopiju.Taj postupak je otkrio da Amanda ima veli -ke čireve, a da je okolno tkivo debelog cre -va crveno i nateklo. Biopsija debelog crevaje pokazala da ona ima ozbiljnu upalu.Pre pisao sam joj odgovarajuću medicinskuterapiju i ishranu bo ga tiju omega-3 mas-noćama (koja može da pomogne i u sluča-ju depresije i ulceroznog kolitisa) i naložioda prestane da pije Advil i slične lekoveprotiv bolova i upalnih procesa.

Dve nedelje kasnije, Amandini simpto-mi upale debelog creva su se u velikoj meriublažili, ali je sada imala problema saglavoboljama, naročito kada je prestala dapije Advil. Postalo je jasno da moramo naćijoš neke načine da izlečimo Amandinudepresiju, načine koji prevazilaze antide-presive koje je tada uzimala. Rekao samjoj da prihvati stil života ukratko opisan uovom i u prethodnom poglavlju ove knjige.

Nakon mesec dana, Amanda se tolikoosećala bolje da je prestala da uzimalekove protiv depresije. Ja obično čekamda prođe četiri do šest meseci od početkaprimene novog načina života pre nego što

5. poglavlje

Stil života kao lekprotiv depresije

pokušam da uklonim većinu lekova koje jeneko godinama koristio u lečenju mental-nih bolesti. Amanda je bila toga svesna, alije sama rešila da eksperimentiše i presta-la je da uzima lekove.

Prošlo je godinu dana, a Amanda i da -lje ne uzima antidepresive i oseća se boljenego ikada “u svom odraslom dobu”. Svelaje kilažu skoro na normalu i više ne osećapotrebu za Advilom ili bilo kojim drugimlekom u slobodnoj prodaji protiv bolova uglavi i mišićima. Još uvek su joj potrebniblagi lekovi protiv ulceroznog kolitisa.Međutim, ona sada daje mnogo manjenovca na lekove i lekarske preglede i pres-rećna je što je mentalno zdrava bez leko-va za koje je mislila da će ih morati uzimatido kraja života. Jedino joj je bilo krivo štonije ranije shvatila da se depresija, zapra-vo, može lečiti načinom ishrane i stilomživota.

Stil života kao lek protiv depresijeKoliko god da je ishrana važan faktor u

lečenju depresije, moje iskustvo pokazujeda su kod većine ljudi neke druge metodelečenja u okviru stila života čak mnogovažnije. Postoje mnoge metode lečenjasti lom života koje će biti od koristi svako -me ko ih primenjuje, bilo da dotična osobapati od depresije ili ne. Gotovo svima pre-poručujem da unesu ove promene u svojstil života, dok kod svojih depresivnih paci-jenata insistiram na tome. Te promene suukratko prikazane u tabeli 1.

Istražiću svaku od ovih sedam metodalečenja u okviru stila života navedenih u

tabeli 1, a potom ću opisati još šestmetoda lečenja depresije načinom životakoje prepisujem u posebnim slučajevima.

Redovne fizičke vežbeNe treba da nas iznenadi to što fizičke

vežbe mogu da pomognu u savladavanjudepresije. Kada poboljšavaju toliko mnogofunkcija u našem organizmu, zašto ne bis -mo očekivali da se poboljša i funkcionisa -nje uma?

Čak i ako niste depresivni, fizičke vežbesu dobre za um. Jedno veoma obimno is -traživanje Nacionalnog instituta za zdrav lje(National Institute of Health) obuhvatilo je1.900 zdravih osoba. Ono je pokazalo dakod žena koje rade fizičke vežbe samopovremeno ili ih uopšte ne rade postojidva puta veći rizik od obolevanja od teš -kog oblika depresije tokom sledećih osamgodina (koliko je trajalo praćenje) negokod onih žena koje su umereno vežbalenekoliko puta nedeljno.1

Fizička aktivnost ne samo što sprečavapojavu depresije, nego predstavlja i dobarnačin lečenja za one koji od nje pate. Osimtoga, aktivnost je korisna u lečenju drugihmentalnih bolesti, uključujući tu epizodezabrinutosti, stalnu zabrinutost i paničniporemećaj.2 Novi dokazi ukazuju na to daredovne intenzivne fizičke vežbe mogu dabudu isto toliko uspešne u ublažavanjuduboke tuge kao i lekovi protiv depresije.3

Koje vežbe treba raditi i u kojoj meri?Od govor se nalazi u tabeli 2.

Istraživači sa univerziteta Djuk Univer -zi te ta testirali su osobe koje pate od teš -kog oblika depresije i otkrili da je program


Tabela 1. Opšte metode lečenja depresije stilom života

- Boravite na dnevnom svetlu i u svetlimpro s to rijama- Izbegavajte negativne misli- Upražnjavajte redovan san nakon kojeg seosećate odmornim- Svakodnevne duhovne vežbe- Redovne fizičke vežbe- Vežbe dubokog disanja- Slušajte klasičnu muziku

Tabela 2. Vežbe - koje i u kojoj meriAerobne vežbe:- Zahteva ritmičke pokrete velikih grupamišića - Primeri: šetnja, trčanje, plivanje, vožnjabicikla- Najmanje po 30 minuta 3 puta sedmično- Bolje je vežbati po 30 minuta 6 puta sed-mično

umerenog vežbanja (po 30 minuta tri putasedmično) ublažio depresiju isto tako us -pešno kao i lekovi protiv depresije. Lekovisu delovali brže od vežbi, ali je na kon 16sedmica, prema rezultatima istraž ivanja,učinak fizičkih vežbi “sustigao” učinak le -ko va. Ako ne potpuno, ono bar deli mičnoobjašnjenje za pozitivno delovanje fizičkihvežbi na mentalno zdravlje jeste to da vež -be podstiču mozak da pro izvodi više sero-tonina i norepinefrina, neurotransmitera umozgu koji mogu da ub la že depresiju.4

Pregledavši sve studije o fizičkimvežbama i mentalnom zdravlju objavljeneod 1981. godine, kanadski istraživači suotkrili da fizičke vežbe – bilo da su u pita -nju treninzi snage, trčanje, šetnja ili nekedruge forme aerobika – mogu da ublažesrednje težak (umeren) oblik depresije.One pomažu i u lečenju nekih drugih men-talnih poremećaja uključujući zabrinutost,poremećaje zavisnosti, poremećaje vezaneza lični fizički izgled, pa čak i poremećajnedostatka pažnje i hipreaktivnosti(ADHD).5 Fizička rekreacija u ovim istraži -vanjima trajala je od 20 minuta do sat vre-mena i to najmanje tri puta sedmično.

Fizičke vežbe donose mnogo bolje re -zul tate od većine pristupa zasnovanih napsi hološkom savetovanju, a svakako su imno go jeftinije.6 Jedno drugo istraživanjeje pokazalo da čak samo osam minutaintenzivnog iscrpljujućeg vežbanja na traciza trčanje ublažava simptome depresijekao i napetost, sržbu i umor.7 Pozitivanuči nak aerobnih vežbi u savladavanjumen tal nih poremećaja prikazan je u ta be -li 3.

Izuzetno je važno da depresivni paci-jenti shvate da se verovatno neće osećatibaš mnogo bolje nakon samo prvih neko-liko treninga. To se, međutim, ne možereći za one koji osećaju napetost, zabrinu-tost, srdžbu ili umor. Kod njih se simptomidepresije ublažavaju već nakon prvogtreninga. To ne važi za osobe koje pate odteškog oblika depresije. Zbog toga depre-sivna osoba često prestane da radi fizičkevežbe već nakon prvih nekoliko treninga,

misleći da joj one uopšte ne pomažu. Pomom iskustvu, većina ljudi treba svakod-nevno da radi fizičke vežbe najmanje se -dam dana pre nego što osete nekopoboljšanje. To nije jedina dobra vest.Kada depresivna osoba oseti poboljšanje,njeno stanje se obično i dalje postepenopo boljšava u periodu od četiri do šestmeseci kada se postiže i maksimalan efe -kat.

Fizičke vežbe pozitivno utiču na men-talno zdravlje i na još neke druge načine.Istraživači koji su otkrili da fizičke vežbesprečavaju pojavu depresije otkrili su i toda se nakon četiri meseca redovnih vežbiaerobika poboljšavaju memorija i ostalementalne sposobnosti.8

Fizičke vežbe nisu korisne samo zamlade. Jedno istraživanje pratilo je više od900 starijih odraslih osoba (prosečne sta -rosti od 70 godina) 11 godina i pokazaloda oni koji su redovno vežbali na početkutog istraživanja, ali su kasnije prestali,ima ju više izgleda da zapadnu u depresijunego oni koji su ostali aktivni do kraja. Tikoji su prestali da rade vežbe i oni koji nisunikada vežbali imali su najviše poena natestu depresije na kraju ovog istraživa nja.9Raspoloženje se popravilo naročito kodonih koji su redovno i to intenzivnovežbali. Čak su i oni koji su radili bilo kakvevežbe samo tri puta sedmično imali manješan se da budu depresivni i neraspoloženi.Zanimljivo je to da se starijim učesnicima

STIL ŽIVOTA KAO LEK PROTIV DEPRESIJE 73

Tabela 3. Aerobno vežbanje pobeđuje depresiju

Redovne vežbe aerobika:- povećavaju nivo serotonina u mozgu- predstavljaju dobar lek za ublažavanje de -p re sije- uspešnije su u ublažavanju depresije odpsihološkog savetovanja- ublažavaju zabrinutost, poremećaje veza -ne za zloupotrebu supstanci (zavisnosti) ihiperaktivnost - sprečava pojavu depresije, ako je ona većtu, potpomaže njeno lečenje

koji su počeli da vežbaju tokom istraživa -nja raspoloženje popravilo na sličan načinkao i onima koji su radili fizičke vežbe odpočetka do kraja istraživanja. Drugim reči-ma, bez obzira koliko ste stari, dobar pri-gram fizičkih vežbi će vam sigurno koristi-ti.

Ja svojim depresivnim pacijentima go -vo rim da fizičke vežbe moraju raditi redov -no tokom celog svog života (a ne samopovremeno). Oni mogu da rade različitevežbe kako im ne bi bilo monotono. Naprimer, jedan od mojih pacijenata se brzimhodanjem bavi utorkom, četvrtkom i su bo -tom; trči ponedeljkom i petkom; pliva sre-dom i ide u teretanu nedeljom.

Ako želite, možete da povedete sa so -bom nekog prijatelja i vežbate zajedno, alivaše vežbanje ne treba da zavisi od togada li je on tu ili ne; u protivnom ćete nakraju prestati da vežbate. Prijatno okruže -nje može biti od velike pomoći.

Na sreću, fizičke vežbe nisu korisne sa -mo za mentalno zdravlje. U tabeli 4 vide -će te zašto je još korisna fizička aktiv -nost.10,11,12,13

Potpunije informacije o ovim i drugimpozitivnim stranama fizičkih vežbi naći će -te u knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja.

Vežbe dubokog disanjaMišićima je tokom vežbanja potrebna

velika količina kiseonika. Zbog toga je to -kom intenzivnih fizičkih vežbi potrebno du -boko disati.14 Ipak, većina ljudi ne smatrada je potpuno očigledno da duboko disa -nje u ogromnoj meri utiče na mentalno

zdravlje. Ovaj odeljak se, međutim, bavipo zi tivnim uticajem dubokog disanjaneveza no za fizičke vežbe.

Jednostavan test koji se može uraditi umnogim lekarskim ordinacijama je testzasićenosti kiseonikom. Sonda se postavina prst ili ušnu resicu i meri se zasićenostkrvi kiseonikom. Zasićenost krvi kiseoni -kom manja od 95 povezuje se sa sma -njenom sposobnošću obavljanja složenihmentalnih zadataka.15 Kada osoba sedi uučionici, restoranu ili samo na kauču udruštvu prijatelja ili gledajući televiziju,zasićenost krvi kiseonikom često pada namanje od 95%. To se može dogoditi čak iako oni možda imaju savršeno zdrava plu -ća. Zašto se to dešava? Zato što ljudi nedišu duboko, što se, opet, često povezujesa lošim držanjem tela.

Jedno istraživanje je pokazalo da nižinivo kiseonika štetno utiče na raspolože -nje, a ima i neke druge posledice kao štoje ukratko prikazano u tabeli 5.16

Jedno drugo istraživanje bavilo se ispi-tivanjem nivoa kiseonika u krvi kod srčanihpacijenata i zdravih osoba, i tokom spon-tanog disanja i u periodima kontrolisanogdisanja da bi utvrdili kako intenzitet disa -nja utiče na arterijsku zasićenost kiseoni -kom.17 Kontrolisano disanje od 3 do 15udi sa ja u minuti povećavalo je nivo kiseo -ni ka u krvi, ali je idealan nivo kiseonika ukrvi dostignut jedino tokom dubokog disa -nja od 3 do 6 udisaja u minuti. Da ne bidošlo do kratkog daha kada se udahnesamo tri puta u minuti, ti udisaji zaistamoraju biti veoma duboki.

Pošto je, izgleda, nemoguće održati tajritam od tri udisaja u minuti tokom uobiča-


Tabela 4. Još neke pozitivne strane fizičkih vežbi

- Povećava nivo HDL holesterola- Snižava krvni pritisak- Jača kosti- Pomaže u sprečavanju gojaznosti- Smanjuje rizik od kamena u žuči- Pomaže u sprečavanju osteoartritisa- Poboljšava fibromijalgiju - Smanjuje rizik od određenih tipova raka

Tabela 5. Posledice niskog nivoa kiseonika

Nizak nivo kiseonika:- ometa funkciju mišića- ometa metaboličke funkcije- izaziva atrofiju mišića- dovodi do netolerantnog ponašanja

jenih dnevnih aktivnosti, dr. Bernardi,glav ni autor ovog istraživanja, predložio jesvojim pacijentima da dišu sporo i dubokotako što će tokom jednog sata u danudisati u ritmu od šest udisaja u minuti. Tone samo što je povećalo nivo kiseonika ukrvi tokom fizičkih vežbi, već tokom čita -vog dana. Još jedan propratni pozitivanefekat ovakvog načina disanja bila je iveća podnošljivost vežbanja kod pacijena-ta sa srčanim smetnjama kod pacijenatasa srčanim tegobama. Ovo poboljšanje bi -lo je dodatak drugim oblicima lečenja.

Interesantno je to što je vrednost ivažnost dubokog disanja koje mu pripisu-ju moderni istraživači bilo konstatovanojoš pre 100 godina: “Oni koji sede i stojeispravljenih leđa mogu pravilno da dišu zarazliku od onih koji nemaju pravilno drža -nje tela. Međutim, nastavnik treba svojimučenicima da ukaže na važnost dubokogdisanja. Pokažite im kako pravilno funkcio -nisanje organa za disanje, koje pospešujecirkulaciju krvi, osvežava čitav organizam.Ono poboljšava apetit, potpomaže varenjei daje sladak i miran san, okrepljujući nataj način naše telo i umirujući naš um. Dokim govorite o važnosti dubokog disanja,tražite od njih da to praktično i provere.Dajte im da rade vežbe koje će podstaćiduboko disanje i postarajte se da im topređe u naviku.”18

Veoma je važno imati pravilno držanjetela, naročito za one koji su depresivni i neumeju da se izbore sa stresom. Ja svojepacijente podstičem da tokom fizičkihvežbi primenjuju tehnike dubokog disanja,a da tokom preostalog dela dana, kadasvesno razmišljaju o svom disanju, poku -ša ju da dišu duboko, ritmom od šest udi -sa ja u minuti. U početku će im za to bitipotreban sat pomoću kojeg će meriti uzi-manje vazduha svakih deset sekundi, nonakon nekog vremena, moći će to da radei bez gledanja na sat. Ja preporučujemduboko disanje i tokom sprovođenja jošjedne mere vezane za stil života – “terapi-je klasičnom muzikom”.

Terapija klasičnom muzikomTerapija muzikom u cilju popravljanja

raspoloženja i poboljšanja mentalne fun -kci je ne predstavlja ništa novo. Pre višehiljada godina, car Saul je imao problemasa depresijom. Taj problem je bio tolikooz bi ljan da ga je čak ometao i u obavlja njunjegovih vladarskih dužnosti. Njegovi leka -ri su mu preporučili sledeće: “Neka gospo-dar naš zapovedi slugama svojim koji stojepred tobom, da potraže čoveka koji zna dasvira harfu, pa kad te napadne zli duhBožji, neka svira rukom svojom, i olakšaćeti.”19

U istorijskom izveštaju dalje piše: “Ikad bi duh Božji napao Saula, David uzevšiharfu svirao bi rukom svojom, te bi Saulodahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duhotišao od njega.”20

Činjenice o pozitivnom uticaju muzikeu borbi protiv mentalnih poremećaja nave-dene su u tabeli 6.

Neće svaka vrsta muzike popravitičovekovo raspoloženje. Svaka osoba imaneku svoju omiljenu vrstu muzike, no taomiljena vrsta muzike neće moći uvek daim popravi raspoloženje.

Muzička psihoterapija, u okviru koje seljudima predlaže da slike u svom umupovežu sa klasičnom muzikom, može dapopravi raspoloženje i smanji stres. Nakonšest seansi terapije usmerenih slika imuzike (USM) održanih u toku 12 sedmica,14 zdravih odraslih dobrovoljaca, starostiizmeđu 23 i 45 godina, pokazalo je boljerezultate na testovima opšteg raspolože -nja i izjavilo da se oseća manje umorno i


Tabela 6. Šta treba znati o terapiji klasičnom muzikom

- Postoje čvrsti dokazi o pozitivnom uticajumuzike na mentalno zdravlje.- Nije svaka vrsta muzike korisna za zdrav -lje.- Klasična muzika se pokazala najefikasni-jom čak i među onima koji ne poznaju tuvrstu muzike, niti je čak vole.

depresivno.21 To poboljšanje nije bilo sa -mo subjektivan osećaj. Kod ovih pacijena-ta je u velikoj meri opao i nivo steroidnoghormona kortizola u krvi čija koncentracijase, inače, povećava kada je osoba podstresom.

Na seansama USM terapije, dobrovoljcisu slušali posebne, odabrane deonice kla -sične muzike, uključujući delove Respiđi -jevih, Ravelovih, Bahovih i Bramsovihkompozicija. Da bi učesnici ozbiljnije preis -pitivali svoje misli za vreme slušanja muzi -ke, od njih se tražilo da odrede jednu, dveili tri značajne stvari u njihovom životu.Nakon toga su rekli psihoterapeutu kojeslike iz života su im spontano došle na umtokom slušanja muzike i razgovarali otome sa njim.

Nakon dvanaest sedmica primenjivanjaove terapije, testovi su pokazali ređu poja -vu poremećaja raspoloženja i znatnosmanjen osećaj umora i depresije u pore -đenju sa testovima iz perioda pre USM te -ra pije. Te promene nisu bile kratkog veka,kao što je pokazao ponovljeni test šestsedmica kasnije. Međutim, među onih 14dobrovoljaca (kontrolna grupa) koji nisubili podvrgnuti klasičnoj USM terapiji nisuzabeležene neke značajne promene rezul-tata na testu ili u nivou kortizola.

Ova studija nije dozvoljavala ljudimada sami biraju svoju omiljenu muziku. Ve -ći na ljudi u ovoj grupi između 23 i 45 godi -na starosti nikada nije dovoljno slušalaklasičnu muziku da bi mogla da je izaberekao svoju omiljenu vrstu muzike. Ipak, dosada se pokazalo da je tradicionalnaklasična muzika jedina vrsta muzike kojapopravlja mentalno zdravlje, posmatrano isubjektivno i objektivno.22

Preporučujem ljudima da pažljivoslušaju klasičnu muziku najmanje sat vre-mena svake dve sedmice. Možete je slušatina koncertu uživo, na muzičkom uređaju uvašoj kući ili u automobilu. Jedino štotreba da radite je da tokom slušanjamuzike razmišljate o važnim događajima istvarima u vašem životu i uključite svojuimaginaciju.

Redovan okrepljujući sanJoš jedan opšti način lečenja depresije

stilom života jeste redovan okrepljujućisan. Kao što je spomenuto u 4. poglavlju,konstantan nedostatak okrepljujućeg snamože izazvati depresiju. Depresija onda,sa svoje strane, može izazvati nesanicu.Srećom, mnoge od opštih metoda lečenjastilom života koje preporučujem međusob-no su povezane i često se mogu primenji-vati zajedno.

Prema istraživanju koje je sproveoNacionalni institut za mentalno zdravlje(Na tional Institute of Mental Health),neprospavane noći i osećanje očaja veo -ma su tesno povezani. Institut je uporediorazličite probleme sa spavanjem i simp-tome depresije kod oko 8.000 ispitanika.Rezultati tog istraživanja su navedeni utabeli 7.

Zapazite na slici da su mentalni pore -me ćaji tesno povezani sa nesanicom. Uovom istraživanju, nesanicom se smatraproblem sa spavanjem koji traje najmanjegodinu dana. Rizik od novog teškog oblikadepresije bio je izuzetno visok – čitavih 40puta veći kod onih koji pate od hroničnenesanice nego kod onih koji obično dobrospavaju. Međutim, zapazite da je i međuonima koji povremeno imaju nesanicupostojala za 60% veća verovatnoća da ćedobiti napad depresije.23

Čak veći procenat onih koji pate odhipersomnije (preterano spavanje) imaloje neki mentalni poremećaj u odnosu na16% onih koji su normalno spavali.


Tabela 7. Poremećaj sna i depresija- 10% ispitanika je izjavilo da ima nesanicu.- Oko 40% onih koji su patili od nesaniceimali su i neki mentalni poremećaj.- Rizik od teškog oblika depresije je međuonima koji su patili od nesanice bio 40 putaveći nego kod onih koji nisu imali nesanicu.- Kod onih koji su povremeno patili od nesa -nice postojala je za 60% veća verovatnoćada će dobiti napad depresije.

Otkriveno je i to da žene pate odnesanice za 30% češće nego muškarci i dase taj problem pogoršava sa godinama.24

Kod starijih odraslih osoba, nesanica nesamo što doprinosi pojavi depresije, većštetno utiče i na pamćenje.

Prema mišljenju dr. Pitera Haurija(Peter Hauri) i njegovih kolega iz Centra zaporemećaj sna Mejo (Mayo Sleep DisorderCenter), dobra fizička kondicija može spre -čiti pojavu neredovnog i isprekidanog sna.Ljudi koji rade fizičke vežbe lakše zaspe,ređe se bude tokom noći i bolje se odmoreod onih koji ne vežbaju.25 To se može po -ve zati sa onim što se naziva cirkadijalni(dnevno-noćni) ritam, što je objašnjeno u3. poglavlju. Ubrzan metabolizam, bržipuls i povišena telesna temperatura sepovezuju sa nedostatkom sna.26

Fizičke vežbe u početku ubrzaju meta -bo lizam, ali nekoliko sati nakon vežbanjatelesna temperatura postane niža, ametabolizam sporiji nego da osoba uopštenije ni vežbala. Upravo zato fizičke vežbene treba raditi pred odlazak na spavanje,naročito ako je moguće uraditi ih u kasnimposlepodnevnim ili ranim večernjim sati-ma.27 Možete raditi sasvim jednostavnevež be, na primer, obići nekoliko krugovaoko zgrade brzim hodom. Preporučljivo jevežbati napolju po sunčanom vremenu ka -da god je to moguće.

Jedan od faktora koji utiče na nesanicujeste to što sa godinama naš organizamproizvodi sve manje melatonina, hormonakoji podstiče spavanje.28 Nivo melatoninapočinje da pada u 10. godini života i nas-tavlja u tom pravcu do 70. godine kadanivo ovog hormona predstavlja samo 2%količine koja se stvara kod mladih.

Količina ovog hormona se smanjuje de -li mično zbog životnih navika koje ometajustvaranje ove važne supstance koja potpo-maže spavanje. Neki ljudi prave greškukada ostaju budni do kasno misleći da će,kada postanu dovoljno umorni, lakše zas-pati, no izlaganje veštačkom osvetljenjutokom noćnog učenja ili obavljanja nekogdrugog posla, zapravo, ometa proizvodnju

melatonina. Nedovoljno izlaganje sunčevojsvetlosti tokom dana takođe može smanji-ti proizvodnju melatonina. Više informacijao ovoj temi naći ćete u poglavlju“Melatonin” u knjizi Zakoni zdravlja i iz -le če nja.29

Mnogi koji prestanu da puše imaju pro -blema sa nesanicom, međutim to bi treba-lo da traje samo dve do tri sedmice nakonostavljanja cigareta.30 Nepostojanje tačnoutvrđenog vremena kada se leže i ustajemože prouzrokovati nesanicu kod nekihljudi. Drugi, opet, koriste stimulanse poputkafe da bi ostali budni tokom dana ili alko-hol da bi zaspali kasnije, no pokazalo se daova veštačka sredstva za stimulisanje bud-nosti ili sna samo dodatno komplikujuprob lem.31

Veliki broj lekova, takođe, može da iza-zove nesanicu. Skoro svaki lek koji delujena mozak može da izazove ili pogoršanesanicu kod nekih ljudi.32 Na toj listi leko-va nalaze se lekovi protiv zabrinutosti, pro-tiv napada, antidepresivi, stimulansi i anti -psihotici.

Mnogi drugi lekovi koji nisu specijalnonamenjeni lečenju mentalnih obolenjamogu da izazovu nesanicu. Na ovoj listi senalaze određeni antibiotici kao što su Ciproi Floksin, hormoni poput Prednizona, leko -vi za disajne puteve kao što su teofilin,antihistamini i mnogi drugi lekovi.

Večera pred spavanje ili obilan obrok uvečernjim satima često izaziva gorušicu ilivraćanje kiseline, što može prouzrokovatinesanicu. Ako odete na spavanje punogstomaka, ujutru nećete biti odmorni. Kadase večera završi tri do četiri sata pred spa-vanje, ta hrana će se obično za to vremesvariti, i vi ćete moći bolje i potpunije dase odmorite za sutrašnji dan.

Problem nesanice će delimično biti re -šen kada obrnete redosled obroka, naimekada su vam doručak i ručak obilniji ikaloričniji dok se večera sastoji od manjekalorične i lako svarljive hrane. Jednosta -van voćni obrok je odlično rešenje za trećiobrok. Kod nekih osoba, izbacivanje veče -re se može pokazati kao veoma korisno


sredstvo u rešavanju problema nesanice.Ako uveče osetite glad, probajte da popi-jete od 2,5 do 3,5 decilitra vode. Kada seželudac odmara tokom noći, i um i telo ćeujutru biti odmorniji.

Kada je osoba pod stresom i pretrpanaobavezama do pred sam odlazak na spa-vanje, teško je zaspati i imati zdrav, dobarsan. Često se dešava da čovek, iz osećajanesigurnosti i manje vrednosti, sam sebinameće preveliki stres i pritisak.33 U tomslučaju, ono što treba uraditi je posmatratistvari sa jednog zdravog duhovnog aspek-ta, iako to možda neće biti tako jednos-tavno poput onog poznatog saveta dačovek treba da razmišlja o tome koliko je,u stvari, srećan umesto o negativnim stva -rima u svom životu. Ono što nas lično doti -če, možda, treba sagledati u svetlu Božjeljubavi i brige za nas, što se može postići iličnim proučavanjem Biblije ili psihološkimsavetovanjem. U 8. poglavlju ćemo sedetaljnije baviti ovim pitanjem. Kada ljudizauzmu jedan zdraviji stav prema životu,odrede šta prvo treba uraditi a kojedužnosti mogu da sačekaju, kada seopuste i osete unutrašnji mir, oni tadaobično lakše zaspe.

Zanimljivo je da i oni koji puno rade ioni pasivni koji se dosađuju imaju istiproblem sa nesanicom. Tačno je da hiper-aktivne i stalno zabrinute osobe ne mogulako da zaspe. Međutim, s druge strane,dokolica, koja se često javlja kada osobaode u penziju, takođe može da izazove“besane noći”.34 Neki novi hobi, dobrovolj-na služba u nekoj organizaciji za pružanjerazličitih usluga može pomoći čoveku da seponovo oseća vrednim i korisnim. Ispunitidan zanimljivim i korisnim aktivnostimatakođe može pomoći u rešavanju proble-ma nesanice.

Ponekad je, da bi se rešio problemnesanice, dovoljno samo zamračiti sobu iležati koliko god je moguće mirno u kreve-tu. Lakše se zaspi i kada iznesete budilnikiz spavaće sobe da ne biste stalno mislili otome koliko već dugo ne možete da zaspi -te.35 To možda nije praktično za one čije

obaveze su striktno vezane za određenovreme, ali ako je izvodljivo, može bitiveoma korisno.

Još jedan način da lakše zaspite je da15 do 30 minuta pre spavanja radite neštošto vas umiruje, na primer da čitate nekuknjigu duhovnog sadržaja ili slušatelaganu, smirujuću muziku. Molitva, kojase, svakako, ne preporučuje samo u ciljurešavanja problema nesanice, takođemože imati umirujuće dejstvo. Ove aktiv -nosti vas neće samo relaksirati, već ćevam pomoći da odvratite svoje misli odstalnih pokušaja da zaspite. Načini na kojemožete rešiti problem nesanice a koji suspomenuti u ovom odeljku navedeni su utabeli 8.36

Poremećaj sna može biti ili uzrok iliposledica depresije. I u jednom i u drugomslučaju, lečenje tog poremećaja je najboljinačin za sprečavanje depresije. Neke ži -vot ne navike koje omogućavaju čoveku dase odmori tokom noći pozitivno utiču nazdravlje uopšte, regulišući, na primer, te -les nu težinu i udahnjujući organizmu novu


Tabela 8. Kako rešiti problem nesanice?

- Fizičke vežbe napolju po dnevnoj svetlosti,u poslepodnevnim ili ranim večernjim sati-ma.- Ako uopšte večerate, neka to bude lakobrok u ranim večernjim satima.- Izbegavajte kofein, alkohol i nikotin.- Izbegavajte učenje i obavljanje bilo kakvihaktivnosti do kasno u noć.- Efikasno rešavanje (upravljanje) stresom. - Nemojte se preopteretiti poslom.- Iznesite budilnik iz spavaće sobe.- Spavajte u zamračenoj sobi daleko od bilokakve buke.- Kada odete na spavanje, pokušajte dajedno vreme ležite potpuno mirno.- Imajte ustaljeno vreme odlaska na spava -nje i ustajanja.- Izbegavajte preterano besposličenje i pa -siv nost tokom dana.- Umirujuća muzika, duhovna literatura,molitva.

energiju. Pravilne navike u spavanju zajed-no sa ovim ostalim faktorima koji pozitivnoutiči na zdravlje uopšte mogle bi biti odvelike pomoći u lečenju depresije.

Terapija svetlošćuSezonska senzitivna bolest (eng. Sea -

sonal Affective Disorder (SAD)) predstav ljasasvim uobičajenu pojavu na severnojpolulopti, na primer u skandinavskim zem -ljama i na Aljasci. Obično se javlja zimikada, čak ni u podne, nema mnogo sunca.Ovo stanje ima potpuno iste simptome kaoi depresija i oni nestaju kada se osobaizlaže dejstvu jake svetlosti (2.000 do10.000 luksa) najmanje pola sata na dan.Ova količina svetlosti se u prostoriji možepostići tako što se osoba izlaže posebnojjarkoj svetlosti (poput Hap-E svetlosti)37 ilitako što, kada su u pitanju SAD, osobaboravi napolju najmanje 30 minuta nakonizlaska sunca i najmanje 30 minuta prenjegovog zalaska. Jedini deo ljudskogorganizma koji, hteo ne hteo, mora da seizlaže svetlosti jesu oči.

Dnevna svetlost je neverovatno mnogojača napolju nego unutra, u prostorijama.Kada je dan izuzetno sunčan, jačinadnevne svetlosti napolju može dostićivred nost od 3.000 luksa.38 U izrazito svet -lim prostorijama, ta vrednost iznosi samo400 luksa, što je manje od 15% dnevnesvetlosti napolju.39 Jarka svetlost, poputsunčeve svetlosti, povećava proizvodnjuserotonina tokom dana, što, sa svojestrane, može izlečiti depresiju i umor.40

Izlaganje jarkoj svetlosti tokom dana mo -že, takođe, povećati nivo melatonina u krvitokom noći, što može uticati na čvršći izdraviji san.41

Pomoću terapije jarkom svetlošćuorganizam može da povrati i svoj uobiča-jeni dnevni ritam poznat kao cirkadijalniritam. Ako se neko budi jako rano (između3 i 5 časova ujutru) a potrebno mu je jošsna, izlaganjem jarkoj svetlosti u trajanjuod 30 minuta u ranim večernjim satimamo že se ponovo uspostaviti normalanritam spavanja. Mnogo češće se dešava da

osoba ne može da zaspi kada legne ukrevet (nesanica) i da ujutru dugo spava;ovaj poremećaj normalnog ciklusa spava -nja se, takođe, može izlečiti izlaganjemjarkoj jutarnjoj svetlosti (od 6 do 8 satiujutru).42 Primena terapije jutarnjom svet-lošću u lečenju depresije daje mnogo boljerezultate od terapije večernjom svetlošću,mada je bolje primenjivati i terapijuvečernjom svetlošću nego ne izlagati senikakvoj svetlosti uopšte.43

Ja obično preporučujem jutarnje vežbena suncu. Međutim, zimi, kada sunce kas-nije izlazi, ne može svako da se pridržavatog programa vežbi. Tim osobama pre-poručujem brzu (po)podnevnu šetnju utrajanju od 30 minuta. Oni koji imaju srećeda im kancelarija gleda na jug i tako dobi-ja dovoljnu količinu svetlosti da im nijepotrebno veštačko osvetljenje često nemo raju da preduzimaju prethodno pome -nu te mere predostrožnosti u vidu fizičkihvežbi na otvorenom. Međutim, treba uzetiu obzir još jednu pozitivnu stranu vežban-ja na otvorenom – negativne jone. Svežvazduh izvan gradskog područja posedujenegativne jone za koje se pokazalo i daleče i da sprečavaju pojavu depresije.44

Izbegavajte negativne misliOva mera u okviru stila života je od

naročitog značaja. Mnogi moji pacijenti,uključujući i Amandu, kažu da im je bašova mera, možda, najviše pomogla da seoslobode depresije bez upotrebe lekova.

Istraživanje koje je sproveo Državniuniverzitet u Kolumbusu u državi Ohajo(Ohio State University) obuhvatilo je 224sredovečne i starije odrasle osobe koje sudoživljavale velike stresove. Učesnici ovogtrogodišnjeg istraživanja su svake godinepodnosili izveštaj o tome koliko su opti-mistični i pesimistični, koliko su depresivni,stresirani i zabrinuti, o negativnim stvari-ma koje su im se desile u tom periodu idrugim pitanjima. Istraživači su otkrili dasu optimizam i pesimizam, za koje se rani-je mislilo da su međusobno povezani,zapravo potpuno odvojeni faktori koji


nezavisno jedan od drugoga utiču i na onekoji su pod stresom i na one koji nisu.Jedan od ovih faktora vrši snažniji uticajod onog drugog. Pesimizam je predskazaoi predvideo na zabrinutost, stres i slabijefizičko zdravlje za narednu godinu, posamoproceni ispitanika. Optimistični stavnije predskazao ništa. U tabeli 9 je prika -zan zaključak ovog istraživanja.45

To zahteva potpunu promenu u načinurazmišljanja. Uvideo sam da su mnogedepresivne osobe sklone da posmatrajusamo onu mračniju stranu života. Svi smomi svesni da ćemo u ovom nesavršenomsvetu uvek imati na šta da se žalimo.Mnoge loše stvari i događaji u ovom živo-tu ne zavise od nas i mi lično ništa neće-mo moći da uradimo po tom pitanju. Zarazliku od toga, ako usredsredimo svojemisli na uživanje u predivnim blagoslovimaživota, nećemo biti samo boljegraspoloženja već ćemo biti i zdraviji. Čimpostanete svesni da vam se javila nekanekorisna negativna misao, odmah jetreba zameniti pozitiv nom mišlju. To značida osoba treba unapred da isplanira kojomće pozitivnom mišlju zameniti tu negativnumisao da ne bi bilo odlaganja u prelaskusa negativne na pozitivnu misao. Ljudskimozak može i da se prilagođava i da seuvežbava, tako da kada pozitivno razmišl-janje pređe u naviku, depresija će verovat-no postati stvar prošlosti.

Jedan duhovni pisac je izjavio: “Naša jedužnost da se odupremo potištenosti iosećanju nezadovoljstva isto koliko i da semolimo.”46 Kada bi ljudi koji su skloni ne -gativnom razmišljanju posetili planinskipre deo u vreme niske oblačnosti u ranujesen, oni bi rekli da tu ne bi mogli ostati

još jedan dan. Drugi bi uživali u veličan -stvenim planinama, dolini zaodenutoj upredivnu zelenu boju i prekrasnom cveću.

Usput da kažemo, to bi mogao bitijedan od razloga zašto kantri muzika(trenut no najslušanija vrsta muzike u SAD)nije ta koja najviše doprinosi popravljanjuraspoloženja. Tekstovi ovih pesama, upratnji melanholičnih gitara, uglavnomgovore o slupanom kamionetu, izgublje -nom psu ili gubitku bračnog druga. Iako semože reći da je ritam te muzike brz iveseo, ta muzika, u suštini, ne podstičepozitivno razmišljanje.

Svakodnevne duhovne vežbeNekoliko istraživanja je pokazalo da

unutrašnje religijsko iskustvo doprinosi oz -drav ljenju od depreseije. Rezultati tihistraživanja prikazani su u tabeli 10.

Istraživači sa Univerziteta Djuk (DukeUniversity) u Severnoj Karolini su u perio-du od nepunih godinu dana obavili razgo -vor sa 94 osobe starije od 60 godina sa ci -ljem postavljanja dijagnoze i utvrđivanjanjihovog emocionalnog stanja. Kod svihnjih dijagnostikovana je depresija nakonizlaska iz bolnice.47

Neka njihova pitanja odnosila su se nanivo religioznosti učesnika ovog istraživa -nja. Da bi odredili koliko je svako od njihduboko u sebi religiozan, istraživači sukoristili jedan test od deset pitanja koji susastavili uz pomoć hrišćanskih sveštenika ijevrejskih rabina. Ustanovili su i nivo spo -


Tabela 9. Izbegavajte pesimističko razmišljanje

“Dok se ‘pozitivno razmišljanje’ preporučujekao način za poboljšanje fizičkog zdravlja istanja organizma uopšte, ovo istraživanjepokazuje da je mnogo važnije izbegavatinegativno razmišljanje.”

Tabela 10. Pozitivan efekat ličnog religijskog iskustva

- Nekoliko istraživanja pokazuje da sedepresivni pacijenti koji su duboko u sebireligiozni oporavljaju brže od nereligioznihpacijenata.- Poštovanje religijskih formi bez pravereligije (povezanosti sa Bogom) ne donosimnogo koristi.- Preporučuje se svakodnevno čitanjeSvetoga pisma (Biblije) u cilju poboljšanjamentalnog zdravlja.

ljašnje, formalne religioznosti svakog odučesnika – koliko često odlaze u crkvu iučestvuju u crkvenim aktivnostima. U tokuovog istraživanja, 54% učesnika se opo-ravilo od depresije.

Religija im je pomogla da se oporave.Prema ovom istraživanju, “depresivni paci-jenti koji su imali više poena na testu ličnereligioznosti oporavljali su se brže od onihsa manje poena.” U stvari, svakih 10 poe -na više na testu lične religioznosti značiloje 70% brži oporavak. Međutim, istraživačisu otkrili da spoljašnja verska aktivnostima mnogo manje uticaja.

Tim sa univerziteta Djuk podstiče psihi-jatre da razgovaraju sa svojim pacijentimao njihovoj veri, naročito ako su pacijentidepressivni, zato što “vera može pružitičoveku utehu i pomoći mu da se izbori sadepresijom”.

Neka druga istraživanja su okrila dasnažna vera ne samo što pomaže u leče -nju već i u sprečavanju depresije.48,49,50

Mnoga istraživanja ukazuju na to dapoštovanje verskih formi bez prave i iskre -ne vere može vrlo malo, ako i uopšte, po -zi tivno uticati na opšte mentalno zdravlječoveka.51 Dakle, ja ne naglašavam povre-meno površno čitanje Biblije, već ozbiljnoproučavanje biblijskih tema. Čitanje i raz -mi šljanje o jednom poglavlju Priča Solo -mu novih svakog dana (ima 31 poglavlje –po jedno za svaki dan u mesecu) pomogloje mnogim mojim depresivnim pacijenti-ma. Učenje napamet jednog biblijskogstiha na dan, stiha u kojem je sažetoizražena neka lepa biblijska misao, takođemože biti od velike pomoći. Jedan noviprogram koji je imao mnogo uspeha upostizanju ovih ciljeva širom sveta nazivase FAST.52

Sa ovim završavamo predstavljanje se -dam opštih elemenata vezanih za stil živo -ta, prikazanih u tabeli 1. Sada ćemo pog -ledati nekoliko metoda lečenja stilom živ-ota koje se ne primenjuju u svim slučaje-vima, već pomažu određenim ljudima saposebnim potrebama.

Šest selektivnih metoda lečenjastilom života

Do sada sam govorio o opštim princip-ima načina života koji će koristiti praktičnosvakoj depresivnoj osobi. Čak i oni kojinisu depresivni mogu, primenjivanjemjednog ovakvog programa, smanjiti rizikod obolevanja od depresije kao i popravitisvoje raspoloženje i shvatanje života.

Sada ćemo ispitati mere vezane za stilživota koje mogu pomoći pojedinim osoba-ma i, s pravom možemo reći, većini depre-sivnih pacijenata. Ove posebne mere veza -ne za stil života ukratko su prikazane utabeli 11.

Značaj društvene podrškeI kod životinja i kod ljudi, izolacija izazi-

va depresiju i povlačenje u sebe, dok druš -tvena podrška i osećaj pripadnosti pobolj -šava raspoloženje i mentalno i fizičkozdravlje.53 Ne bi trebalo potcenjivati zna -čaj snažne društvene podrške. Pozitivnestrane prikazane su u tabeli 12.

Jedno istraživanje je pokazalo da snaž-na podrška porodice i prijatelja može bitispasonosna. Njime je obuhvaćeno 887


Tabela 11. Šest selektivnih metoda lečenja depresije stilom života

- Društvena podrška- Kognitivna bihejvior terapija- Terapija lečenja zavisnosti od drugih ljudi- Držanje kućnog ljubimca- Hidroterapija- Mere kontrolisanja stresa

Tabela 12. Društvena podrška je izuzetno važna

- Osećaj pripadnosti poboljšava raspolože -nje i mentalno zdravlje.- Društvena podrška smanjuje rizik od smrtinakon preživljenog srčanog udara.- Aktivan društveni život ne garantuje ose -ćaj pripadnosti.- Čoveku su potrebni bliski članovi porodicei/ili bliski prijateji.

pacijenata koji su preživeli srčani udar, anjihovo stanje je praćeno u periodu odgodinu dana.54 Istraživači su testirali paci-jente na depresiju odmah nakon što su oviprebačeni sa odelenja za intenzivnu negu.Pacijentima su postavljena pitanja o tomekoliku im podršku pruža porodica, prijateljiili neka “posebna osoba”.

Otprilike jedna trećina pacijenata jeubrzo nakon srčanog udara zapala u blažiili srednji oblik depresije. Kod depresivnihpacijenata je postojala tri puta veća vero -vatnoća da će umreti u toku naredne godi -ne. Međutim, uticaj depresije na preživ -ljavenje varirao je u zavisnosti od društve -ne podrške koju je osoba osetila.

Verovatnoća da će umreti bila je naj -veća kod onih depresivnih osoba koje nisuosetile dovoljno podrške od strane svojihprijatelja, porodice i voljene osobe. Za raz-liku od toga, kod depresivnih pacijenatakoji su osetili najsnažniju podršku odstrane svojih prijatelja i porodice, verovat-noća da će umreti bila je ista kao kodosoba koje nisu patile od depresije. Osimtoga, kod depresivnih pacijenata koji suosećali snažnu podršku postojala jemnogo veća verovatnoća da će se simpto-mi depresije ublažiti.

Jedno drugo istraživanje ukazuje na toda postoji nešto što je čak važnije odosećaja društvene podrške. Autori ovogistraživanja poslali su upitnik 31 pacijentukoji je bolovao od teškog oblika depresije i379 studenata na lokalnom koledžu u EnArboru u državi Mičigen.55 Pitanja su seodnosila na psihološki osećaj pripadnosti,broj prijatelja i poznanika, intenzitetdruštvenih aktivnosti i osećanja vezana zakonflikte sa drugima i usamljenost. Ovoistraživanje je pokazalo da od svih nave-denih društvenih faktora, osećaj pripad-nosti najbolje pokazuje koji simptomi dep -re sije mogu da se jave kod određeneosobe.56 Suština je u tome da osoba možeda ima veliki broj prijatelja i vodi aktivandruštveni život, a da i pored toga nemaosećaj da nekome pripada ili da neko njojpripada.

Preporučujem da se osobe koje nema-ju bliske članove porodice ili bliske prijate -lje, naročito ako nemaju izražen osećaj danekom pripadaju, uključe u određenelokalne i religijske projekte koji su u skladusa njihovim ličnim ciljevima. Oni će čestouspostavljati bliske odnose sa drugimljudima tokom tih aktivnosti pa će, zbogzajedničkih ciljeva, uskoro osećati da zais -ta nekome “pripadaju.”

Kognitivno-bihejvioralna terapijaVeć duži niz godina, psihoterapija (psi-

hološko savetovanje), kako je primenjujevećina stručnjaka za mentalno zdravlje,predstavljala je nestrukturisan proces bezdefinisanog završetka, usmeren ka otkri-vanju takozvanih “nesvesnih” razloga zapojavu depresije. Psihoterapeuti su mnogovremena provodili ispitujući detinjstvo svo-jih pacijenata i druge događaje iz prošlostikoji su mogli oblikovati osećanja i pona -šanje date osobe. Ovaj dugačak proces senikada nije pokazao naročito efikasnim ulečenju depresije ili bilo kog drugog pore-mećaja raspoloženja.

Iako se ovaj tip savetovanja nikada nijepokazao ništa boljim od uzimanja placebopilule protiv depresije, mnogi stručnjaci zamentalno zdravlje ga i danas praktikuju.Srećom, pojavljuje se jedna relativno novaforma psihoterapije koja se pokazalamnogo boljom – kognitivno-bihejvioralnaterapija (saznajno-ponašajna terapija).

Desetine kontrolisanih kliničkih ogledaizvršenih u proteklih 20 godina utvrdili suefikasnost kognitivno-bihejvioralne terapi-je u lečenju teškog oblika depresije i dis-timije.57,58,59,60,61 Ovaj poseban tip terapi-je je vremenski ograničen i usmeren naposebne potrebe date depresivne osobe.Njen cilj je da prepozna i ispravi pogrešnotumačenje događaja i negativnih automat -skih misli koje mogu izazvati ili produžitiveć postojeću depresiju. U žiži intereso-vanja je depresivna osoba i ono što onamože promeniti – a ne pronalaženje okol-nosti ili osoba koje su krive za pojavudepresije.


Hronična depresija se sasvim opravda -no smatra veoma teškom za lečenje. Pre -ma definiciji, depresija postaje hroničnakada traje duže od dve godine. Često sedešava da ta depresivna osoba ne reagujena lekove, savetovanje ili neku drugu tera -piju. Jedno veoma značajno, nedavnoobav ljeno istraživanje pokazalo je da kom-binacija antidepresiva nefazodona (Serzo -ne) i intenzivne psihoterapije uspešnoublažava ili u potpunosti leči hroničnudepresiju kod rekordnih 85% pacijenata.62

Nikada do sada nijedno drugo istraživanjenije pokazalo tako drastičnu reakciju paci-jenata na ovu kombinaciju. Uopšte nas neiznenađuje što je tip psihoterapije koji jekorišćen u ovom istraživanju bio kogni-tivno-bihejvioralni sistem analize.

“Bili smo zapanjeni”, rekao je vođaistraživačkog tima Martin Keler (Keller) sauniverziteta Braun (Brown University). “Ni -ko od nas nije očekivao da će čak 85%pacijenata pozitivno reagovati na ovukombinaciju.” Pacijenti koji su koristili i leki išli na psihološko savetovanje pokazali sumnogo bolje rezultate nego oni koji su uzi-mali samo lekove ili samo išli na psihološkosavetovanje. Ovo istraživanje ističe značajprimene kombinacije uspešnih pristupa ucilju uspešnije borbe protiv depresije.Zaključci ovih istraživanja ukratko suizloženi u tabeli 13.

Terapija za lečenje zavisnosti oddrugih ljudi

U 3. poglavlju opisani su nezdravomen tal no stanje zavisnosti od drugih ljudii uzroci takvog stanja. Terapija koja us -pešno leči zavisnost od drugih ljudi trebada bude usmerena ka glavnom uzroku

ovog stanja – osećaju niže vrednosti.63

Osećaj niže vrednosti je, po mom mišlje -nju, prvenstveno duhovni problem – čovekne posmatra sebe onako kako ga posma-tra njegov Stvoritelj.

Koliko neka osoba vredi?Ono što neko drugi ili čak vi sami mis-

lite o vrednosti sopstvene ličnosti potpunoje beznačajno u odnosu na ono šta Bog,Vladar Univerzuma, misli o vama. NašStvo ritelj vas toliko voli da je spreman sveda žrtvuje za vas da bi vas spasao, bezobzira na vaš stav prema Njemu.64 Biblijskitekst citiran u prethodnoj fusnoti govori dabi Bog bio spreman da se žrtvuje i za samojednog čoveka.65

Dakle, jedna osoba je od neprocenjivevrednosti! Nije nikakvo čudo što je jedanautor zapisao one čuvene reči o jačini Bož -je ljubavi, a te reči su iznesene u tabeli14.67

Božja ljubav prema jednoj osobi je ne -is crpna tema. Kada čovek proučava tutemu, on počinje da shvata da u Božjimočima jedna osoba vredi više od celo -kupnog fizičkog sveta. Onima koji su glad-ni ljubavi ili zavise od drugih ljudi pre-poručujem da svakoga dana pola sata raz -mišljaju i čitaju o životu pobožnih lju di izBiblije. Postoje i druge knjige koje mo guljudima da pomognu u tom smeru.68

Šta znači biti svestan sopstvenevrednosti, a šta poštovati sebe?

Nije isto biti svestan sopstvene vred-nosti (beskonačna vrednost) i onoga našta se obično ukazuje kao na samopošto-vanje. Vebsterove (Webster) definicije sunavedene u tabeli 15.69 Ljudi koji zavise


Tabela 14. Izjava o Božjoj ljubavi“Jer znam sigurno da ni smrt, ni život, nianđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje,ni buduće, ni visina, ni dubina, ni drugakakva tvar ne može nas rastaviti od ljubaviBožje.”

Poslanica Rimljanima 8,38.39.

Tabela 13. Psihološko savetovanje u kombinaciji sa lekovima

- Tradicionalni tip savetovanja koji je usme -ren na događaje iz života pacijenta nije sepokazao uspešnim. - Tip savetovanja usmeren na ono šta paci-jent može da promeni ublažava ili u pot-punosti leči depresiju.

od mišljenja drugih ljudi često nemajudovoljno samopoštovanja,70,71 (kao ni na -ro či to visoko mišljenje o sebi). Zbog togamnogi psihoterapeuti pokušavaju dapodignu nivo samopoštovanja kod svojihklijenata tako što im nabrajaju njihovedobre, pozitivne osobine, nakon čega nji-hovim pacijentima sasvim prirodno rasteego. Ponekad se čini da pacijentima tokoristi jedno kratko vreme, ali ja sam ot -krio da se time ne postiže trajan efekat.Jedan autor koji je shvatao beskrajnuvred nost svakog čoveka rekao je: “Ništane činite usprkos ili za praznu slavu; negoponiznošću činite jedan drugoga većim odsebe.”72

Uvideo sam da mnogi koji zavise odmišljenja drugih donose pogrešne odlukezasnovane na ponosu i onome šta bi drugiljudi mogli misliti o njima umesto da predonošenja odluke prvo odrede šta je is -prav no. Osoba obično mora da shvati kon-cept beskrajne vrednosti čoveka – zasno-van na ljubavi večnog Tvorca i onoga štoje On učinio za nju – i koncept poniznostida bi izašla iz beskonačnog kruga pogreš -nih odluka koje često prožimaju život oso -be koja zavisi od mišljenja drugih ljudi.

Psihološka literatura ne greši kada sa -mo poštovanje izjednačava sa ponosom.Nažalost, ona samopoštovanje izjednačavai sa svešću o sopstvenoj vrednosti; ovadva izraza se koriste naizmenično. Jedininačin da u toj literaturi uočite razliku izme -đu njih je da ih posmatrate u kontekstu ilionako kako je “samopoštovanje” defini -sano u datom istraživanju.

Uraditi pravu stvarLjubav mora da se upravlja po nekom

zakonu. Na primer, na Deset zapovesti sečesto ukazuje kao na Božji zakon. Ipak, nate iste zapovesti se u celoj Bibliji ukazujekao na duboku i večnu ljubav, a one kratkoi sažeto glase: “Ljubav prema Bogu i čove -ku.”73 Bog je rekao da ćemo, ako Gavolimo, držati Njegove zapovesti.74 Ljubavbez zakona (koja nije zasnovana na prin-cipu) uopšte nije prava ljubav.

Uzmimo, na primer, ženu čiji je mužalkoholičar. Ona će, možda, često pokuša-vati da ga “zaštiti”. Razlozi za to mogu bitiod onoga “to se od mene očekuje”, prekoonog “on može izgubiti posao ako ga pri-javim” do onoga “možda će odlučiti da meostavi ako budem uradila ono što je najbo -lje za njega”. Pošto se čini da bi poslediceispravne odluke donele izvesne probleme,žena koja zavisi od svog muža često nes-motreno pomaže svom mužu ovisniku danastavi da zavisi od alkohola.

Najvažnije pitanje koje zavisna ženatreba da postavi jeste: “Koja je ispravnaodluka?” Ako ne zna odgovor, onda bi tre-balo da potraži savet kako bi utvrdila šta jeispravno. Potom bi trebalo da tu odlukusprovede u delo. Na primer, voljena osoba-ovisnik mora da se podvrgne jednoj “inter-venciji”. To znači da mu se oni kojima jestalo do njega moraju u isto vreme prib-ližiti da bi mu pomogli da prizna da prob-lem postoji, kako bi on onda mogao dobitipomoć koja mu je potrebna da bi se oslo-bodio zavisnosti. Da bi se ta intervencijauspešno izvršila, često je potrebno da sejedna takva odluka sprovede u delo i to uzpomoć saveta osobe koja ima iskustva upomaganju zavisnicima da priznaju svojepravo stanje kako bi onda bili spremni ivoljni da potraže pomoć.

Veoma je važno da žena koja zavisi odmuža odluke u svom životu ne donosi naosnovu svojih osećanja i emocija, već data svoja osećanja, ma kako snažna onabila, podredi principu. Rezultat toga bićeživot ispunjen istinskom ljubavlju vođene


Tabela 15. Šta znači biti svestan sop-stvene vrednosti, a šta poštovati sebe?Prema definicijama u Vebsterovom NewWorld’s Dictionary:- Poštovati sebe: biti ponosan, uobražen,vo le ti sebe

- Biti svestan sopstvene vrednosti: vredno-vati sebe

načelom, a ne ponosom, zaslepljenošću,strahom i morem neprijatnih posledica.

Držanje kućnog ljubimcaJedna od osnovnih potreba odrasle

osobe je da oseti da je nekome potrebna.Kućni ljubimci pokazuju ljubav premačoveku, a i zavise od njega. Posedovanjekućnog ljubimca popravilo je raspoloženjekod starijih depresivnih pacijenata.75 Jed -no nedavno obavljeno istraživanje je tako -đe pokazalo da je kod depresivnih osobaobolelih od side koje su posedovale kuć -nog ljubimca smanjen rizik od obolevanjaod depresije.76 Pozitivan uticaj je naročitoizražen kada su ljudi jako vezani za svojeljubimce i imaju malo bliskih prijatelja koji-ma se mogu poveriti. Držanje kućnih ljubi-maca preporučujem onima koji nemajuporodicu ni bliske prijatelje i koji nisu ustanju da uspešno primene ono što se pre-poručuje u odeljku o društvenoj podršci.

HidroterapijaMentalne bolesti se već više od 100 go -

dina leče kupanjem u toploj vodi prirodnihvrela ili iz drugih izvora. Pre 50-tih godina20. veka, specijalno tuširanje, kupke, vlaž -ne obloge i drugi oblici hidroterapije koris-tili su se širom SAD i Evrope. Ove metodenisu primenjivane samo u lečenju depresi-je, već i slučaju bunila, uznemirenosti, ne -sa nice, stomačnih tegoba i bolnih sindro-ma.

Nedavno obavljeno istraživanje sadapotvrđuje da zdrave osobe koje se pasivnougreju pred sam odlazak na spavanje ima -ju kvalitetniji san, kako pokazuje analizamoždanih talasa (EEG). Pošto čak 90%osoba koje pate od teškog oblika depresi-je ima problema sa nesanicom, da li toplekupke zaista mogu da pomognu u lečenjudepresije?

Prema preliminarnom istraživanja kojeje nedavno izvršeno na državnom uni-verzitetu u Mičigenu (Michigan State Uni -versity), tople kupke zaista mogu da po -mognu.77 Više od 40% pacijenata od 18do 62 godine starosti koji su bili primljeni

na bolničko lečenje na psihijatrijsko ode -ljenje zbog napada teškog oblika depresi-je primenilo je metod tople kupke u traja -nju od pola sata (39 do 41 stepen Celzi -jusa) pred sam odlazak na spavanje. Dopoboljšanja je došlo kod onih koji suosećali napetost, zabrinutost, bes, nepri-jateljstvo, koji su bili konfuzni, zbunjeni idepresivni. Ova otkrića važila su i za muš -karce i za žene.

Stres u kombinaciji sa depresijomStres je toliko često propratna pojava

depresije da je ova kombinacija pre pravi-lo nego izuzetak. Često se isti lekovi ko -riste u lečenju i jedne i druge pojave.78

Mnogi od preostalih depresivnih pacijena-ta osećaju se iscrpljenima od prevelikogstresa, nesposobnima da se uspešnoizbore sa stresom u svom životu. Ako jestres važan sastavni deo koji je, kako sečini, povezan sa njihovom depresijom, jaih, takođe, podstičem da prihvate programkontrole stresa ukratko izložen u 8. pog -lavlju.

ZaključakOsoba mora da unese neke promene u

svoj stil života ako želi da se oslobodidepresije i komplikacija koje mogu nastatiupotrebom lekova. Iskustvo srećnog životaAmande bez upotrebe lekova protiv depre-sije nije usamljen slučaj. Ogroman brojnjih je našao put ka trajnoj sreći i smisluživota unošenjem pozitivnih promena usvoj dotadašnji način života. Tri korakakoja vode ka srećnijem i zdravijem životunavedena su u tabeli 16.

Iako se na početku može činiti da jeneke promene teško uneti u život, krajnjirezultat biće prijatniji život sa više smisla imanje komplikacija.


Tabela 16. Tri koraka ka srećnijem životu

1. Preispitivanje sopstvenog života2. Želja za promenom3. Hrabrost da se okrene novi list u životu.

Nakon prve godine na lokalnom ko -ledžu, Anđela je odlučila da napusti rodnigrad i drugu godinu pohađa na univerzite-tu u Oklahomi. Tokom prve godine nakoledžu Anđela se ponekad osećala tolikopotišteno da je plačući odlazila na spava -nje. Tog leta pred Anđelin odlazak na uni-verzitet u Oklahomu njeni roditelji suprimetili da je Anđela povremeno vrlonagla, nakon čega im se izvinjava za svojeponašanje. Ona bi im tada priznala da nezna zašto se nervira zbog sitnica.

Ona se, takođe, redovno žalila da jeumorna, ponekad do te mere umorna danije uspevala ni da jede. Anđela je bilauzbuđena zato što se upisuje na veliki uni-verzitet gde joj se pružala mogućnost daupozna nove prijatelje sličnih interesova -nja. Njeni planovi vezani za obrazovanjeus peće jedino ako bude imala odličneocene iz glavnih predmeta iz prirodnih na -uka.

Tokom prve sedmice na novom univer -zi tetu Anđela je zvala svoje roditelje skorosvako veče. Pošto joj je to bio prvi put daje duže vreme daleko od kuće, njeni rodi -telji su mislili da je u pitanju nostalgija.Anđelina cimerka je imala drugačiji ras-pored predavanja i odlazila je na spavanjetek posle ponoći. Anđela je morala daustaje svakog jutra u 6 sati da bi stigla načas u 7. Osećala je da ne spava koliko jojje potrebno. Čak i nakon što njena cimer-ka legne da spava, Anđela često dugo nijemogla da zaspi. Osećala je da ne može danauči onoliko koliko je nekad mogla za istovreme i skoro stalno se osećala iscrpljeno.

Kako se približavao jesenji raspust, An -đe la se radovala što će biti kod kuće, tamo

gde je znala da je svi vole i gde je moglada spava u svom krevetu i možda nadok-nadi malo sna. Kada je stigla kući, Anđelaje provela divno veče u krugu porodice, isvi su bili vedri, nasmejani i raspoloženi.Kada je njena majka ušla u sobu da jojpoželi laku noć, zatekla je Anđelu kakoplače. Majka je pomislila da je možda reklanešto što je uvredilo Anđelu. Tada je An -đela priznala da je na fakultetu plakalasvake noći.

Njeni roditelji su primetili da je pridonošenju jednostavnih odluka, na primeršta da obuče kad ide na predavanje, pos -ta jala gotovo histerična – praveći od naj-jednostavnijih odluka krupne zadatke.Anđelini roditelji su mudro postupili insisti-rajući na tome da me ona poseti tokomjesenjeg raspusta. Anđela je u početkuodbi jala da dođe, ali kada je shvatila danjeno emocionalno stanje ugrožava njenuspeh na fakultetu, došla je u moju ordi-naciju.

Da, Anđela je patila od teškog oblikadepresije. Međutim, za samo nekoliko da -na, ona je prestala da plače, bolje jespavala, imala mnogo više energije i, štoje za nju najvažnije, imala je bolju kon-centraciju i uspešnije savladavala gradivo.Njena terapija uključivala je promene unačinu ishrane i načinu života uopšte.

Stav po pitanju lekovitih biljaka ilekova

U mnogim slučajevima se sintetičkilekovi moraju uzimati u početnoj fazilečenja da bi se depresija uspešno izlečilai da bi se sprečile dalje komplikacije. Ja ćuovde ispitati ne samo sintetičke lekove,

6. poglavlje

Lekovite biljke i lekovi

već i lečenje lekovitim biljkama koje posta-je sve popularnije.

Ako je lek dobar, pa bilo da je u pita njusintetički lek ili lek na bazi lekovitog bilja,ja ljudima obično savetujem da ga ne uzi-maju duže od šest meseci. Kada moji paci-jenti započnu lečenje koje uključuje uzi-manje lekova, ja preporučujem posebneterapije ishranom i stilom života čiji je ciljda ih oslobodi zavisnosti od lekova u rokuod pet do šest meseci. Lekovite biljke ilekovi zaista imaju potencijalne nuspojavei skupi su; dakle, ja želim da izlečim glavniuzrok depresije da bih postigao trajnerezultate i da ljudi ne bi morali da uzimajulekove.

Lekovite biljke protiv depresije –“Prirodni” agensi

Do nedavno su ljudi, kada im spome -nete lekove na bazi lekovitog bilja, uglav -nom zamišljali neku staricu kako od raznihtrava kuva specijalan lekoviti napitak pro-tiv prehlade ili gripa ili spravlja neku miriš -ljavu lekovitu mast kojom se smiruje i lečiuporni osip. Ne tako davno, mogli ste davidite i drevnog vrača kako pleše okočarobnog napitka koji je pripremio odraznog lišća i korenja iz džungle. Čak idanas, neki ljudi smatraju da lečenjelekovitim biljem spada striktno u domennju-ejdž gurua.

U proteklih pedeset godina, savremenifarmaceutski proizvodi su gotovo iskoreniliupotrebu lekovitih biljaka, ali je u posled-njih deset godina lečenje lekovitim biljemponovo postalo izuzetno popularno. Pove -ća na upotreba lekovitog bilja i dodatakaishrani prikazana je u tabeli 1.

Taj trend se ponovo pojavio 70-tih i 80-tih godina 20. veka nakon čega je, u peri-odu između 1990. i 1997. godine, došlo dovrtoglavog povećanja upotrebe lekovitogbilja u medicinske svrhe za čitavih 380%.U toku tog kratkog vremenskog perioda,upotreba lekovitog bilja u terapijske svrheu širokoj populaciji popela se sa 2,5 na12,1%.1

Kada je u pitanju lečenje depresije, zamnoge lekovite biljke rečeno je da“popravljaju raspoloženje”. Ni za jednu nijepotreban lekarski recept. Nekoliko njihnavedeno je u tabeli 2.

Neke od ovih lekovitih biljaka moguublažiti komplikacije ili uzročne faktoredepresije kao što su zabrinutost, nesanicai slabljenje memorije. Zabrinjavajuća ne -gativna strana svega toga je što nije izvr -šeno gotovo nijedno istraživanje koje bipotvrdilo blagotvorno dejstvo koje se pripi -suje mnogim lekovitim biljkama i prepara-tima koji se danas mogu kupiti čak i usamoposluzi. Nažalost, te tvrdnje o leče njulekovitim biljkama se zasnivaju uglavnomna dokazima tipa rekla-kazala umesto nastatističkim istraživanjima.

LEKOVITE BILJKE I LEKOVI 87

Tabela 2. Lekovite biljke koje mogu popraviti raspoloženje

- Matičnjak (matočina) - Pleva ovsa- Kamilica- Valerijana- Bratić- Kava-kava (nije kafa)- Boražina- Kantarion- SAMe- 5-HTP- Ulje jagorčevine- Lavanda- Ginko biloba- Plavi sporiš

Tabela 1. Porast upotrebe dodataka ishrani i lekovitog bilja

- 40% Amerikanaca koristi dodatke ishrani.Upotreba se povećala za 380% u poslednjihnekoliko godina.- Na njih se potroši 1,5 milijarda dolaragodišnje.- Predviđa se da će se u budućnosti njihovaprodaja povećavati za 15% godišnje.- Upotreba lekovitog bilja u terapeutskesvrhe povećala se za 400% u periodu odsedam godina.

Kantarion – lekovita biljka kojapobeđuje depresiju

Kada je u pitanju lečenje depresije,postoji jedna biljka koja je detaljno testi-rana i čije blagotvorno dejstvo je pokazalopozitivne rezultate. – kantarion ili lat.Hypericum perforatum. Ova veoma ras -pro stranjena trava koja se već vekovimakoristi u lečenju nesanice i nervnenapetosti raste u mnogim krajevima sveta.Njen neobičan naziv na engleskom – biljkasvetog Jovana (engl. St. John’s Wort) -potiče od staroengleskog izraza za biljku(wort) i običaja da se njeni žuti cvetoviberu za svetkovinu u čast Jovana Krsti -telja.2 Istorija njene upotrebe prikazana jeu tabeli 3.

Iako je u Nemačkoj kantarion već godi -nama vodeći antidepresiv, ova lekovitabilj ka je u SAD postala neverovatno popu-larna tek krajem 90-tih godina. U perioduizmeđu 1995. i 1997. godine, godišnja pro-daja popela se sa 20 miliona na 200 mi li -ona dolara.3

Brojna istraživanja pokazuju da se uslučaju srednje teške (umerene) depresijesimptomi ublažavaju za čak 40 do 55%, upoređenju sa 15% koliko se postiže place-bom.4,5,6 Ostala istraživanja pokazuju daje kantarion isto toliko efikasan kao i sin-tetički hemijski farmaceutski proizvodi kaošto su Prozac i Imipramine.8

Iako se čini da rezultati ovih istraživa -nja mnogo obećavaju, upotreba ove leko -vite biljke-antidepresiva ostaje kontrover -zna. Glavni argument kritičara je da suistra živanja ove biljke trajala suviše kratkoi da su kod farmaceutskih proizvodakorišćenih u tim istraživanjima postojalesuviše velike razlike u doziranju. Osim

toga, neki tvrde da ta istraživanja nisuvalidna i fer zato što je preparat na bazikantariona upoređen sa malom dozomnekog određenog standardnog leka. Efi -kasnost kantariona ukratko je opisana utabeli 4.

Jedna zapažena studija o kantarionuobuhvatila je 200 depresivnih pacijenata u11 glavnih medicinskih centara.9 Ona jepotpirila skeptičnost prema ovoj samo“izvikanoj” lekovitoj biljci-antidepresivu ka -da su autori ove studije izjavili da“Kantarion nije efikasan u lečenju teškogoblika depresije”. Međutim, promakla im ječinjenica da se remisija depresije (bolestdolazi u fazu kada se nalazi pod kontro -lom) javlja skoro tri puta češće kod onihkoji upotrebljavaju kantarion. Osim toga,ova lekovita biljka ima neverovatno malonuspojava. Pored svega toga, ja sam ličnovideo pozitivne rezultate kod nekih mojihpacijenata koji su patilli od blagog oblikadepresije, a koristili su kantarion. Stogaverujem da o ovoj lekovitoj biljci još uvekvredi pažljivo razmisliti.

Još uvek nije jasno na koji način kan-tarion pobeđuje depresiju, mada nekiistraživači smatraju da on inhibira MAO(monoamin oksidaza), što omogućavasakupljanje većih koncentracija serotoninai epinefrina u centralnom nervnom siste-mu, što opet pruža veći osećaj zadovolj -stva. Kao i kod većine lekovitih biljaka, efe -kat kantariona je blaži od sintetičkih leko-va, a i nuspojave su mnogo blaže. Nuspo -


Tabela 3. Istorija kantariona-Vekovima se koristi u lečenju “nesanice inervne napetosti.”- On je u Nemačkoj već godinama glavniantidepresiv.- U toku dve godine, godišnja prodaja uSAD desetostruko je veća.

Tabela 4. Blagotvorno dejstvokantariona

- Pozitivni rezultati kod pacijenata koji pateod blažeg oblika depresije.- Nuspojave su retke i ne tako izražene.- U nekim slučajevima je efikasan isto kolikoi Prozac i Imipramine.- Simptomi srednje teške depresije seublaže za oko 50%.- O njegovom blagotvornom dejstvu se jošuvek raspravlja; potrebno je izvršiti više sta-tističkih istraživanja.

jave se retko pojavljuju, a u njih spadajumučnina, osip, umor i nemir. Kada se uz -mu prevelike doze, javlja se preosetljivostna svetlost ili se desi da koža brže izgoriprilikom izlaganja ultraljubičastim zracima(sunčeva svetlost).10,11

Lekovi protiv depresije koji se uzimajuna recept mogu imati štetno dejstvo ukombinaciji sa mnogim drugim lekovima.Zbog toga je veoma važno da svaki paci-jent koji se leči od depresije kaže svomdoktoru koje sve druge lekove uzima. Čaki kantarion može delovati tako u kombi-naciji sa određenim lekovima. Pošto se ončesto koristi bez konsultovanja lekara, važ -no je zapaziti neke od potencijalnih opas-nosti upotrebe ove lekovite biljke u kombi-naciji sa lekovima koji se uzimaju narecept.12

Studije rađene na samom početkuukazuju na to da kantarion, izgleda, delu-je stimulativno na enzime u jetri kojisprečavaju dejstvo lekova i potpomažu nji-hovo izbacivanje iz organizma. U nekimslučajevima, to bi bilo poželjno. Nacionalniinstitut za zdravlje (The National Instituteof Health) je izjavio da je, kada je osmoroljudi i žena dat inhibitor proteaze podnazivom indinavir (Crixivan), koji se koristiu borbi protiv HIV virusa, zajedno sa kan-tarionom, taj lek protiv HIV-a potpuno jeizgubio efekat.13

Ostali lekovi čiji efekat se umanjujekada se koriste u kombinaciji sa ovomlekovitom biljkom su: ciklosporin (kojisprečava organizam da odbaci presađeniorgan), digoksin ili Lanoksin (koji se koristiu lečenju sta nja srčanog udara), teofilin(koji se koristi u lečenju astme) i varfarin(Coumadin), lek protiv zgrušavanja krvikoji na taj način sprečava srčani i moždaniudar.14 U lekove čije dejstvo slabi u kombi-naciji sa kantarionom spadaju još oralnakontraceptivna sredstva i lekovi koji sekoriste u lečenju epileptičnih napada,određeni lekovi protiv raka koji se koristeu okviru hemoterapije i antidepresivi.15

Kombinacija kantariona i antidepresivamože imati razarajuće posledice. Ona mo -

že izazvati ono što se naziva serotonin sin-dromom, a to je nagomilavanje prevelikekoličine serotonina u neuronskim vezama.Jednostavnije rečeno, serotonin se neapsorbuje onako kako bi trebalo, pa neu-roni postaju prezasićeni. To dovodi do po -jave ozbiljnih fizičkih i mentalnih simptomakoji se mogu pojaviti sasvim iznenada, a unjih spadaju konfuznost, uznemirenost,tro most, groznica, ubrzan srčani ritam,mu č nina, povraćanje, dijareja, proširenezenice pa čak i koma.16

Ako razmišljate o tome da lečite depre-siju kantarionom, pogledajte mere oprezanavedene u tabeli 5. Uobičajena dozakanta ri ona je 900 mg dva ili tri puta nadan.

“SAMe” – još jedna lekovitasupstanca u borbi protiv depresije

Još jedna prirodna terapija u lečenjudepresije, za koju se tvrdi da poboljšavastanje obolelog bez mnogo nuspojava,odobrena je u Americi u proleće 1999.godine. Ponekad nazvan “Semi,” SAMe iliS-adenozil-metionin je prirodna hemijskasupstanca u mozgu koja u velikoj meripodiže raspoloženje i podstiče pozitivanstav prema životu. Još uvek je nejasnokako SAMe zapravo funkcioniše; smatra seda on povećava proizvodnju neurotrans-mitera u mozgu kao što su serotonin inorepinefrin.17 U početku se koristio u le -če nju teškog oblika depresije kod onihpacijenata koji nisu reagovali ni na kojidrugi metod lečenja ili kod onih koji su sepokazali otpornima na antidepresive, adanas se uspešno primenjuje kao glavnimetod lečenja depresije.18


Tabela 5. Mere opreznosti pri upotrebi kantariona

- Može oslabiti dejstvo nekih drugih lekova- Ne treba ga uzimati zajedno sa antidepre-sivima- Izlaganje suncu može izazvati opekotine iosip- Može delovati kao sedativ

SAMe ima nekoliko pozitivnih i nega-tivnih strana. Mnogobrojni testovi su poka -zali da SAMe efikasno smanjuje broj sim -ptoma depresije, ali se u gotovo svim timslučajevima davao putem injekcije.19

Rezultati vezani za oralnu primenu ovogproizvoda nisu pružili nikakve dokaze,možda zbog činjenice da SAMe za oralnuprimenu nema naročitu hemijsku stabil-nost, što znači da je njegov rok trajanjaprilično kratak. SAMe se, uopšteno, veomadobro podnosi, a samo u nekim slučajevi-ma se javljaju mučnina, nadimanje, gla -vobolja i zabrinutost. Još jedan razlog zazabrinutost je i činjenica da se SAMe pret-vara u homocistein, koji se povezuje sasrčanim udarom.20

SAMe se ne preporučuje onima koji sunekada patili od manije ili bipolarnog pore-mećaja zato što može izazvati maniju iuznemirenost kod nekih osoba. Četirieksperimenta su potvrdila ovakav efekatSAMe kod čak 30% pacijenata od kojihniko ranije nije patio od manije.21

SAMe se, baš kao i sve ostale prirodnelekovite supstance spomenute u ovompoglavlju, ne smatra lekom koji se izdajena lekarski recept, tako da nije pokrivenosiguranjem niti regulisan od strane FDA(Američka agencija za hranu i lekove (U.S.Food and Drug Administration)).

Nažalost, otkriveno je da neki prodatipreparati uopšte nisu sadržali SAMe.22 Trizasebna testa izvršena od strane Savetapotrošača (Consumer Reports, consumer-lab.com, i Farmavite (Pharmavi te) pokaza-la su da su samo četiri preparata prošlesva tri testa, naime da sadrže najmanje90% sastojaka navedenih na pakovanju.Ta četiri preparata ovog proizvoda su GNC,Natrol, Nature Made i TwinLab.23 SAMe jeukratko opisan u tabeli 6.

Imam mnogo depresivnih pacijenatačije stanje se neverovatno popravilo upo -trebom SAMe. Često je potrebno uzimatisamo 400 mg na dan da bi se postiglo ovopoboljšanje. Po ceni od 50 dolara mesečno(za 400 mg na dan), on je, svakako,mnogo skuplji od kantariona. SAMe se

uzima u dozama od 200 - 1.600 mg nadan.

Kao i kod upotrebe lekova koji se izda-ju na lekarski recept, otkrio sam da će, akose ne otkriju i ne leče osnovni uzroci dep -resije, pacijent iznenada ponovo zapasti udepresiju kada bude prestao da uzimaSAMe.

5-HTP povećava nivo serotoninaJoš jedna lekovita supstanca koja ima

svojstva antidepresiva jeste 5-HTP. Onapotiče od afričke biljke Griffonia simplicifo-lia i metaboliše se u serotonin u tankomcrevu, povećavajući na taj način nivo sero-tonina u mozgu. Blagotvorno dejstvo viso -kog nivoa serotonina u mozgu spomenutoje u još nekim poglavljima. Istraživanjarađena sa 5-HTP su potvrdila njegov pozi-tivan efekat, mada su ta istraživanja ogra -ničena zbog neusklađenih standarda testi-ranja.24 Činjenice o 5-HTP navedene su utabeli 7.

Kada je u pitanju njegova pozitivnastra na, testovi koji su izvođeni pokazujuda je 5-HTP efikasan isto koliko i neki sin-tetički antidepresivi. Nuspojave su mini-malne, a pacijenti se najčešće žale na blaži


Tabela 6. Činjenice o SAMe- Prirodni način lečenja depresije- Manje nuspojava nego kod sintetičkihlekova.- U velikoj meri podiže raspoloženje i pod-stiče optimizam. Ne preporučuje se onimakoji su ranije patili od manije ili bipolarnogporemećaja.- Može povremeno izazvati maniju i bipo-larni poremećaj.

Tabela 7. Činjenice o 5-HTP- Ekstrakt iz prirodnog biljnog semena- Podiže nivo serotonina- Doprinosi uravnoteženom raspoloženju,na ro čito kod bipolarnog poremećaja- Čiraši ne bi trebalo da ga koriste- Treba izbegavati prevelike doze

poremećaj varenja. Što se tiče njegovenegativne strane, ljudi koji pate od pep-tičkog ulkusa (čira), poremećaja krvnihpločica ili obolenja bubrega ne bi trebaloda ga uzimaju. Njega, takođe, ne bi treba-lo uzimati zajedno sa grupom antidepresi-va, poznatom pod nazivom MAO inhibitori,zato što može doći do toksičnog efekta,budući da oba povećavaju nivo serotoni-na.25

Još jedan razlog za zabrinutost pred-stavlja i činjenica da neki od proizvoda nabazi 5-HTP sadrže “Peak X” kao nečistoću,koja se povezuje sa više od 1.500 slučaje-va sindroma eozinofilija-mijalgije (jak bol umišićima) i 38 smrtnih slučajeva u 1991.godini. Sve u svemu, ja ne preporučujemuzimanje 5-HTP sve dok detaljnija istraži -vanja ne potvrde njegovu efikasnost ibezbednost i dok se ne reši pitanje vezanoza ispravnost njegovih sastojaka.26

Pogledajmo neke od ostalih lekovitihbiljaka navedenih u tabeli 2. Nijedna odnjih nije bila podvrgnuta nekom detaljni-jem istraživanju, ali čini se da neke od njihimaju lekovito dejstvo koje može doprinetiublažavanju određenih simptoma kod onihkoji pate od srednje teške (umerene)depresije.

Kamilica je blagotvorna za depresivnoraspoloženje i gubitak apetita. Nije pozna-to da ima bilo kakve štetne posledice.Dnevna doza iznosi 4,5 grama.27

Biljka bratić može da pomogne u leče -nju migrene. Može da reaguje sa aspiri-nom ili lekovima protiv artritisa. Njegovadnevna doza se kreće od 50 mg do 1,2grama.28

Za biljku Ginko biloba se tvrdi da delu-je pozitivno u slučaju organske disfunkcijemozga, gubitka koncentracije i da pobolj -šava pamćenje.29 Primetio sam da se sta -nje kod mojih depresivnih pacijenata koji,osim toga, imaju poteškoća i u donošenjuobičnih, svakodnevnih odluka može pop -raviti upotrebom ovog leka. Kada su upitanju negativne reakcije na ovaj lek,mogu se javiti blaži problemi sa crevimapoput mučnine i u ređim slučajevima

alergija, grčevi ili probadanje u stomaku.Može se koristiti u kombinaciji sa lekovimaprotiv zgrušavanja krvi, ali ga ne trebakoristiti zajedno sa aspirinom. Njegovadnevna doza iznosi 120 mg.

Biljka kava-kava (nije u pitanju kafa)može da pomogne u slučaju nervoze, stre-sa i zabrinutosti.30 Nju ne bi trebalo dakoriste ljudi kod kojih postoje biološkirazlozi za pojavu depresije i oni kojirazmišljaju o samoubistvu zato što onamože da poveća rizik od samoubis tva.31

Ne bi trebalo da je koriste trudnice i dojil-je. Može da izazove alergiju, žutilo kože,stomačne tegobe, različite očne po reme -ćaje i jutarnji umor. Može da dođe dointerakcije sa alkoholom, barbituratima iantidepresivima. Dnevna doza se kreće od60 do 100 mg. Preporučujem upotrebukava-kava samo ako je depresija isključivoposledica stresa i zabrinutosti, i stoga je javrlo retko koristim u lečenju depresije kodmojih pacijenata. Češće je preporučujemonima koji pate od stresa i zabrinutosti, aline istovremeno i od depresije.

Biljka lavanda se preporučuje u slučajugubitka apetita, nervoze i nesanice. Dnev -na doza iznosi 3 do 5 grama.32 Neke odmojih pacijentkinja su izjavile da mirislavande u velikoj meri popravlja njihovoraspoloženje.

Biljka matičnjak se preporučuje u slu -ča ju nervoze, nesanice i problema sa že -lucem. Njegova doza iznosi 8 do 10 gramadnevno.33

Biljka valerijana može pomoći u sluča-ju nervoze, nesanice, stresa i zabrinutosti.Ljudi se ređe žale na intestinalne tegobe ialergiju. Dugotrajna upotreba može iza -zva ti glavobolje, nemir i nesanicu. Dnev nadoza koja se preporučuje iznosi 15 gra -ma.34

Ako razmišljate o bilo kojoj lekovitojbiljci ili leku kao sredstvu za ublažavanjesimptoma srednje teškog (umerenog) obli-ka depresije, ja vas molim da imate u viduda prvo čime treba da se borite protivdepresije uvek treba da bude vaš stil živ-ota. Vi možete podstaći vaš organizam da


se prirodnim putem bori protiv depresije,stvarajući sopstvene lekovite supstance zapopravljanje raspoloženja. To se možepostići pravilnim načinom ishrane, fizičkimvežbama, umerenim izlaganjem suncu,efikasnim upravljanjem stresom i ostalimmerama u okviru stila života čija primenane nosi sa sobom nikakav rizik, a koje suukratko opisane u 4. i 5. poglavlju. Ovajveoma važan koncept je ukratko prikazanu tabeli 8.

U ovom poglavlju smo do sada govorilio lekovitim biljkama, njihovoj efikasnosti,bezbednosti za upotrebu i sve većoj popu-larnosti među širom populacijom. Sada će -mo ispitati različite vrste lekova koji seizdaju na recept, a koji se danas upotreb -ljavaju, način na koji deluju, njihove pozi-tivne i negativne strane.

Sintetički lekovi protiv depresijeDepresija može biti mračan i zastrašu-

juć poremećaj koji može prerasti u poten-cijalno smrtonosnu bolest. Želim da nag -lasim da intenzivno lečenje ne treba odla-gati ni kod koga ko pati od srednjeg kateškom obliku depresije. Tradicionalnointen zivno lečenje uključuje upotrebu sin-tetičkih antidepresiva i specijalno kratko-trajno psihološko savetovanje.35,36,37 Kadasu u pitanju ljudi koji ne reaguju na takavvid lečenja, neki lekari preporučuju radi -kalni vid lečenja kao što je elektrokon-vulzivna terapija (EKT).38,39 U zaključkuovog poglavlja, videćete da ja preporuču-jem drugačiji pristup.

Antidepresivi se proizvode od velikogbroja različitih hemijskih sastojaka. Većinanjih je, kada se pravilno prepiše pacijentu,

efikasna u lečenju depresije. Oni mogu bitiod pomoći i u slučajevima paničnog pore-mećaja, ostalih poremećaja vezanih zazabrinutost, poremećaja u ishrani i pore-mećaja vezanih za nedostatka pažnje.Neki od njih su se pokazali uspešnima ulečenju nekih vrsta fizičkog bola.40,41,42

Pomažu čak i u odvikavanju od pušenjaako pušač želi da ostavi cigarete. Nekinoviji antidepresivi su se pokazali veomauspešnim u tom smislu.43

Širok spektar pozitivnog delovanja anti-depresiva u slučaju ovako velikog brojaraz li čitih poremećaja ne potiče od fizičke ilimentalne povezanosti tih poremećaja.Preciznije rečeno, on odražava veliki brojuloga koje ove hemijske supstance igrajuu nervnom sistemu čoveka.

I dok istraživanja pokazuju da suodređeni lekovi efikasni u borbi protiv de -presije, pacijenti često prave onu visoko-rizičnu grešku prekidajući sa upotrebomodređenog leka ako odmah ne vide pobolj -šanje ili ako osećaju njegovo neželjenodejstvo.

Kako deluju antidepresivi?Pre nego što odgovorimo na ovo pita -

nje, bilo bi vrlo korisno da ukratko kažemonešto o određenim aktivnostima koje seodvijaju unutar mozga. Opšti pregledmehanizma mozga prikazan je u 1.poglavlju. Unutar mozga, hemijske sup-stance zvane neurotransmiteri šalju elek-trične poruke preko aksonskih sinapsi.Otkriveno je da se nedostatak dve sup-stance-nurotransmitera, serotonina i nore-pinefrina, povezuje sa depresijom. Nedos -tatak još dva neurotransmitera, dopaminai epinefrina, takođe se povezuje sa depre-sijom. Do nedostatka može doći iz neko-liko razloga, kao što su proizvodnja nedo-voljnih količina tih supstanci, njihovonepravilno oslobađanje, ubrzano propada -nje, ubrzana apsorpcija ili oštećenje recep-tora (nedovoljan broj receptora ili blokiranireceptori) na primajućim neuronima. Us -led nedostatka neurotransmitera oštećuje


Tabela 8. Osnovni princip borbe protiv umerenog oblika depresije

- Stil života treba da bude vaše glavno sred-stvo u borbi protiv depresije. - Lekovite biljke i lekovi treba da budusporedno sredstvo u borbi protiv depresije.- Preporučuje se kombinacija ova dva nači-na.

se mehanizam za prenošenje električnihsignala, što dovodi do pojave depresije.

Antidepresivi nadoknađujunedostatak neurotransmitera

Cilj antidepresiva je da nadoknadenedostatak neurotransmitera povećavajućiu našem organizmu zalihe jedne ili višeovih veoma važnih hemijskih supstanci umozgu. Kao što ćete videti iz sledećegpodatka, svaka vrsta leka nadoknađujeove nedostatke na različit način.

Tri glavne grupe antidepresivaPostoje tri glavne grupe sintetičkih

antidepresiva koje lekari obično prepisuju.One su navedene u tabeli 9.

Ova klasifikacija se zasniva na hemij -skoj strukturi kao i na vrsti efekta koji ovehemijske supstance imaju na mozak. Sva -ka od ove tri grupe zaslužuje da bude de -talj nije ispitana, što podrazumeva objek-tivno razmatranje nekih preparata ovihantidepresiva.

Triciklični antidepresiviTriciklični antidepresivi povećavaju zali-

he norepinefrina u mozgu. U lekove zakoje ste verovatno čuli spadaju Tofranil,Dezipramin, Doksepin i Elavil. Njihovi uobi -čajeni generički nazivi su imipramin i ami -triptilin. Ovi lekovi imaju veliki broj neže -ljenih efekata, koji su navedeni u tabeli10.

Suva usta i pospanost se jave kodvećine osoba kada počnu da uzimaju ovelekove. To je samo jedan od razloga zaštouglavnom prepisujem uzimanje ovih leko-va u večernjim satima pred spavanje.Mno go ozbiljnije je, međutim, to što uzi-manje tricikličnih antidepresiva možepredstavljati faktor rizika kada je u pitanjuneizlečiva bolest pluća zvana idiopatskaplućna fibroza. Istraživanja pokazuju da sedelovanjem ovog faktora rizik od dobijanjaove bolesti povećava dva do pet puta, uzavisnosti od toga koji se triciklični antide-presiv uzima.44 Imipramin se povezuje sanajvećim rizikom (pet puta) od obolevanjaod ove bolesti koja izaziva nedostatakdaha i suv kašalj. Oni koji odluče da kom-binuju pušenje marihuane sa uzimanjemtricikličnih antidepresiva mogu očekivatidelirijum, ubrzan rad srca i nesposobnostrazumnog rasuđivanja.45

Od 60-tih do 90-tih godina 20-og veka,triciklični antidepresivi su predstav ljaliglav ni farmaceutski proizvod u lečenjuteškog oblika depresije u SAD.46,47 Iako suoni u većini slučajeva zamenjeni sa SSRIjedno nedavno završeno dvadesetogodiš -nje istraživanje pokazalo je da su oni istotoliko efikasni u kratkom vremenskomperiodu, ali da imaju više neželjenih efeka-ta od SSRI.48 Triciklični antidepresivi seuglavnom koriste kao druga ili tek trećaopcija, u slučajevima gde noviji antidepre-sivi ne deluju. Razlog za to nije samo većibroj njihovih neželjenih efekata, već i či -nje nica da mogu biti smrtonosni ako se


Tabela 9. Tri grupe antidepresiva- Triciklični antidepresivi – oni povećavajuzalihe norepinefrina i, u nekim slučajevima,serotonina.- Inhibitori monoamin oksidaze (MAOI) –oni povećavaju koncentraciju serotonina iepinefrina u centralnom nervnom sistemu. - Selektivni inhibitori ponovnog preuzima njaserotonina (SSRI) – oni omogućavaju sero-toninu da se selektivno akumulira u pros-toru između neurona mozga (sinapse), gdese pre može upotrebiti nego ponovo apsor-bovati.

Tabela 10. Neželjeni efekti tricikličnih antidepresiva

- Povećanje telesne težine- Pomućen vid- Konstipacija (zatvor)- Ubrzan ili nepravilan srčani ritam- Slaba bešika- Drhtanje- Vrtoglavica- Pospanost- Suva usta

uzmu u prevelikoj dozi. Zbog toga ovaj lekne treba prodavati u velikim dozama kadasu u pitanju pacijenti koji mogu imati sui-cidne misli.49

Postoje dokazi da u slučaju najozbiljni-jih bolesnika (npr. hosptalizovanih) kojipate od depresije triciklični antidepresivimogu biti efikasniji od SSRI.50,51,52,53

Zanimljivo je to što su se triciklični antide-presivi pokazali veoma efikasnim u odvika-vanju od pušenja (u slučaju Nortriptili na)54

i u lečenju sindroma bola55 kao što je peri -ferna neuropatija kod dijabetičara. Drugedve grupe antidepresiva nisu se pokazaleefikasnima u ovim slučajevima.56

Pacijenti mogu pozitivno reagovati natriciklične antidepresive već tokom prvesedmice uzimanja leka, ali u slučaju hro -nične depresije može biti potrebno više odšest sedmica da bi se pojavila neka vidlji-va reakcija.57 Pacijenti koji pre toga nisupatili od depresije mogu smanjiti dozu i upotpunosti prekinuti sa uzimanjem lekanakon četiri do devet meseci držanjabolesti pod punom kontrolom.58 Od ovevrste lekova se obično teže odvikava zbogmogućnosti javljanja više kriznih simp-toma.

Inhibitori monoamino oksidazeU inhibitore monoamin oksidaze

(IMAO) spadaju preparati poput Parnate,Nardil i Marplan. Oni deluju tako štopopravljaju raspoloženje povećavajućikoncentraciju serotonina i epinefrina ucentralnom nervnom sistemu. Listu nežel-jenih efekata nalazimo u tabeli 11.

IMAO se uglavnom zamenjuju sa SSRI,iako se stanje mnogih pacijenata sateškom depresijom koji ne reaguju na tri-ciklične antidepresive poboljšava upotre-bom IMAO.60,61 Depresivni pacijenti sa ne -uo bičajenim simptomima kao što su pre-više spavanja, prekomerno unošenjehrane tokom dužeg vremenskog perioda,preosetljivost na odbacivanje i napadipanike, mogu poboljšati svoje stanjekorišćenjem IMAO.62,63,64 IMAO su, tako -đe, efikasni u lečenju Parkinsonove bolesti

u ranoj fazi i to u manjim dozama od onihkoje mogu uspešno izlečiti depresiju.

One koji uzimaju IMAO treba upozoriti.U mozgu su prisutna dva tipa monoaminoksidaze – A i B. Tip A se nalazi još i ucrevima i jetri, gde deluje tako štometaboliše organske forme amonijaka, po -put tiramina, koje su prisutne u namirnica-ma kao što su sir, jogurt, matoro i dimljenomeso, vino, avokado i kiseli kupus.

Tri prethodno pomenuta IMAO inhibira-ju MAO-A i MAO-B bez ikakve selekcije.Stoga je od presudnog značaja uzimatinamirnice koje ne sadrže tiramin, budućida će MAO sprečiti obradu tiramina, štomože izazvati hipertenziju opasnu po život,ubrzan rad srca, epileptične napade, mož-dani udar, komu ili smrt.65 IMAO sele gilinje izuzetak u tom smislu što, kada se dajeu malim dozama u slučaju Parkin sonovebolesti, selektivno inhibira samo MAO-B,što znači da u tom slučaju pacijenti nemoraju da izbace iz ishrane namirnice kojesadrže tiramin.

Još jedno upozorenje na kraju –mešanje IMAO leka sa SIRS (SSRI) možeprouzrokovati trovanje serotoninom, štomože izazvati hiperaktivnost centralnognervnog sistema, delirijum, napade pa čaki smrt.66

Selektivni inhibitori ponovnogpreuzimanja serotonina (SSRI)

Selektivni inhibitori ponovnog preuzi-manja serotonina (SSRI) predstavljaju


Tabela 12. Neželjeni efekti IMAO- Drhtanje - Edemi- Vrtoglavica- Konstipacija (zatvor)- Pospanost- Suva usta- Zamagljen pogled- Povećanje telesne težine- Seksualne disfunkcije- Povišen krvni pritisak- Ubrzan ili nepravilan srčani ritam

najnoviju glavnu grupu antidepresiva. Onipostižu željeni efekat tako što selektivnodozvoljavaju nagomilavanje serotonina uprostorima između neurona mozga (sinap -se) gde se pre mogu upotrebiti nego po -no vo apsorbovati. Nedavno se došlo dosaznanja da SSRI negativno utiču nanovootkriveni prolaz u mozgu gde hemij -ske supstance neurosteroidi učestvuju ukontrolisanju zabrinutosti i depresije.67

Ova grupa uključuje popularni lek Prozac(fluoxetine), koji je prodat u vrednosti od1,5 milijarde dolara u 1999. godini, dok jejedan sličan lek, Zoloft (sertraline), prodatu vrednosti od skoro 1 milijarde dolara.68

Sve više se upotreb ljavaju Praxil (paroxe-tine) i Celexe (citalopram), najnoviji lekoviiz grupe SSRI. Sada se u prodaji može naćii pakovanje jednosedmične doze Prozackoje je odobrila FDA.69 Prepo ru čuje sepacijentima kod kojih su simptomi depre-sije ušli u stabilnu fazu, ali i dalje zahteva-ju lečenje da se depresija ne bi ponovojavila. Neke činjenice vezane za SSRInavedene su u tabeli 12.

Danas su “najpopularniji’’ antidepresiviiz grupe SSRI zbog manjeg broja neže -ljenih sporednih efekata, mada mogu iza-zvati nesanicu, agitaciju, glavobolju, muč -ni nu i dijareju (proliv).70 Osim toga, oni sudaleko manje opasni od tricikličnih antide-presiva u slučaju uzimanja prevelike doze.Prednost SSRI je i u tome što, za razlikuod većine tricikličnih antidepresiva, ne do -vo de do tolikog povećanja telesne teži -ne.71 Antidepresivi iz grupe SSRI uspešnoleče i opsesivno-kompulzivni poremećaj,neke tipove zabrinutosti i panični pore-mećaj.

S druge strane, jedna britanska studijaje pokazala da oni koji uzimaju lekove izgrupe SSRI češće pokušavaju da izvršesamoubistvo od pacijenata koji piju tricik-lične antidepresive, ali su u slučaju uzi-manja prevelike doze antidepresivi iz gru -pe SSRI manje toksični.72 Većina pacijena-ta pokuša da se ubije na neki drugi način,budući da je samo 17% pacijenata koji supokušali da oduzmu sebi život obuhvaće -nih ovom studijom pokušalo to da učiniuzimanjem prevelike doze antidepresiva.73

Međutim, postoje ozbiljni sporedniefekti kojih treba biti svestan, zbog čegamorate reći svom lekaru koje sve lekoveuzimate. Antidepresivi iz grupe SSRI nesmeju se uzimati zajedno sa bilo kojomdrugom vrstom agenasa serotonina, poputlekova iz grupe MAOI, jer može doći dotrovanja serotoninom.74 Kada se lekovi izgrupe SSRI kombinuju sa drugim vrstamalekova, može doći do njihove povećanekoncentracije u krvi i veoma opasnih pos -le dica.75 Kao što je to slučaj sa bukvalnosvim antidepresivima, lekovi iz grupe SSRImogu uzrokovati maniju kod osoba sklonihbipolarnom poremećaju.

Jedna nedavno obavljena studija upo-zorava na trostruko veći rizik od krvarenjagornjih delova gastro-intestinalnog traktaprilikom uzimanja SSRI. Kada se SSRI uzi-maju zajedno sa antipireticima, taj rizik jejoš veći.76 Što je još ozbiljnije, Britanskauprava za kontrolu lekova zahteva da se uinformativnoj brošuri koja se daje pacijen-tima koji uzimaju ove lekove nalazi i upo-zorenje o samoubistvu. Studije pokazujuda su misli o samoubistvu i takvi oblici po -na šanja učestaliji naročito u ranim stadiju-mima lečenja.77 To se ne dešava zbog po -ja čane depresije, već zbog povećaneimpul sivnosti – još jednog neželjenogsporednog efekta antidepresiva iz grupeSSRI. Još jedan zabrinjavajući sporedniefekat ove grupe lekova, vezan za mental-no stanje pacijenta, predstavlja i stav “bašme briga’.’ Taj efekat se može pojaviti čaki onda kada bi osobu zaista trebalo dabude briga. Neki od mojih pacijenata koji


Tabela 12. Šta treba znati o SSRI- Najnoviji tip antidepresiva- Manje neželjenih efekata od IMAO ili tri-cikličnih antidepresiva- Manje opasan u slučaju predoziranja- Povećanje telesne težine nije tako izra -ženo- Ne treba ga uzimati zajedno sa IMAO

uzimaju lekove iz grupe SSRI kažu da nisumogli da plaču na sahrani neke njimadrage osobe zato što nisu imali onaj osećajduboke tuge zbog njihove smrti. Čudni,živopisni snovi takođe spadaju u mogućesporedne efekte SSRI.

Predmet opsežnih kliničkih studija bilesu još dve negativne pojave vezane za ovugrupu antidepresiva – sindrom seksualnedisfunkcije i povlačenja u sebe. Iakodepresija sama po sebi može da umanjilibido (seksualni nagon) i ometa seksualnuaktivnost, jasno je utvrđeno da lekovi izgrupe SSRI mogu da izazovu seksualnudis funkciju i kod muškaraca i kod žena ne -za visno od načina na koji se leče.78,79,80,81

U najčešće probleme, koji mogu da se javekod više od polovine odraslih osoba kojeuzimaju antidepresive iz grupe SSRI, spa -daju odložena ili reverzna ejakulacija kodmuškaraca i odsustvo ili odložen orgazamkod žena.

Iako prepisujem sve lekove iz grupeSSRI, generalno gledano, najviše volimCeleksu (Celexa), pošto sam uvideo daima manje sporednih neželjenih efekata,da se može uzimati zajedno sa većinomlekova koji se izdaju na lekarski recept i daje bar isto toliko efikasan kao i ostali lekoviiz te grupe. Kada je pacijent i depresivan iizrazito anksiozan, ja obično prepisujemPaksil (Paxil).

Velbutrin (bupropion) u lečenjuteškog oblika depresije

Velbutrin (Wellbutrin) (bupropion) jepo svom sastavu srodan amfetaminu i po -ka zao se veoma efikasnim u lečenjuteškog oblika depresije. On blokira reap-sorpciju dopamina i norepinefrina i smatrase adekvatnim rešenjem u slučaju kadaSIRS ne deluju ili ih pacijent ne podnosi.82

Za razliku od nekih antidepresiva, ne izazi-va sedaciju i može povećati sposobnostorganizma da ostane budan. Osobe kojeuzimaju ovaj lek, a rešile su da ostavepušenje imaće više uspeha u tome.83

Bupropion u formi Zibana (Zyban) se zbogovakvog svog efekta naročito preporučuje

pušačima. Bupropion je efikasan i u leče -nju dece i odraslih koji boluju od hiperak-tivnog sindroma praćenog nedostatkompažnje (ADHD).84

Bupropion, međutim, ne treba prime -njivati kod pacijenata koji pate od anorek-sije nervoze ili bulimije ili kod onih kojiimaju povećan rizik od epilepsije. Dobro“se slaže” sa svim lekovima, osim što nijekompatibilan sa lekovima iz grupe IMAO.Još jedna njegova prednost je u tome štose, za razliku od SSRI i tricikličnih antide-presiva, ne povezuje sa seksualnom dis-funkcijom. Neki moji pacijenti su mi reklida im je ovaj lek zapravo poboljšao seksu-alnu funkciju. Osim toga, bupropion se, zarazliku od SSRI i tricikličnih antidepresivačešće povezuje sa gubitkom nego sa pove -ćanjem telesne težine.85

Neželjeni sporedni efekti se javljajukada se ovaj lek uzima u velikim dozama,a u njih spadaju uzbuđenost (agitacija),nemir, nesanica i zabrinutost. Još jedanmogući neželjeni efekat je pad krvnog pri-tiska pri ustajanju iz ležećeg ili sedećegpoložaja, što se može povezati sa vrto -glavicom u stajaćem položaju ili vrtoglavi-com. Otkrio sam da se ovi neželjeni efektiređe javljaju kada u početku prepišemmanju dozu – 100 mg dva puta na dan –a zatim je četvrtog dana povećam na 100mg tri puta dnevno. Nakon dve do četirisedmice, povećam dozu na 150 mg tri pu -ta na dan ako je potrebno.

Ostali antidepresiviJoš jedan lek u novoj grupi antidepre-

siva jester reboksetin (reboxetine) i spadau selektivne inhibitore reapsorpcije nora-drenalina (SNRI). Dve studije obavljenepod pokroviteljstvom Američkog udruženjapsihijatara (American Psychiatric Associ -ation) pokazale su da su pacijenti koji suuzimali ovaj lek imali mnogo manje simp-toma nego oni koji su pili lekove iz grupeSSRI, ali su imali više neželjenih sporednihefekata zbog čega je više njih prekinulo sauzimanjem leka.86,87 Čini se da je jošjedan SNRI, venlafaksin (Effexor) jednako


efikasan kao i triciklični antidepresivi, ali samanje sporednih efekata nego SSRI.

Trazodon (Desyrel) ne samo što inhibi-ra reapsorpciju serotonina, već preko nus-produkta koji proizvodi jetra tokom meta -bolisanja trazodona takođe stimuliše delo-vanje samog serotonina. On, međutim,iza ziva izraženu sedaciju i uglavnom seuzima pred spavanje. Osim toga, on možeda izazove i mučninu i pad krvnog pritiskau stajaćem položaju. Kod jednog u 6.000muškaraca, može da izazove neprirodnodugu i bolnu erekciju koja čak može daonemogući dovoljan dotok krvi u penis.88

U pokušaju da smanje broj neželjenihsporednih efekata trazodona, stručnjaci suformulisali novi lek, nefazodon (Serzo -ne).89 Nefazodon takođe inhibira reapsor-pciju serotonina, ali usto blokira i jedanreceptor u mozgu srodan receptoru sero-tonina (a zove se 5-hidroksitriptamin-2 re -cep tor). Izaziva sedaciju u manjoj meri ne -go trazodon i manje je rizičan kada su upitanju bolne erekcije kod muškaraca.

Jedan relativno novi antidepresiv, mir-tazapin (Remeron), pospešuje i neurotran -smisiju norepinefrina i serotonina, i to naprilično jedinstven način. On blokira jedanspecifičan receptor (zvani presinaptički α2-adrenergički autoreceptor) koji izaziva po -većano lučenje norepinefrina, koje, opet,pospešuje lučenje serotonina. Budu ći da jeovo jedinstven mehanizam, profil neže -ljenih sporednih efekata mirtazapina je,ta ko đe, jedinstven. Pacijenti se, u 50%slu ča jeva, najčešće žale na pospanost.90,91

Ostali izraženi neželjeni efekti su pojačanapetit i povećanje telesne težine. Na sreću,neželjeni sporedni efekti karakteristični zalekove iz grupe SSRI, poput mučnine,dijareje i seksualne disfunkcije, nisu čestiprilikom upotrebe mirtazapina. Ja mirtaza-pin (Remeron) prepisujem pacijentima kojipate od nesanice i anoreksije, i to jedan-put dnevno pred spavanje.

Šta raditi kada nijedan lek nepomaže?

Pored svih metoda lečenja, kod 30%pacijenata koji pate od teškog oblika dep -resije prvobitno prepisan lek ne dovodi dopoboljšanja.92 Šta lekari rade kada lek nedeluje? Terapija obično traje od četiri došest sedmica, a ako ne dođe do poboljša -nja, primenjuje se drugi lek, a trebalo bi iponovo ispitati moguće uzroke depresije.Nažalost, mnogi lekari u ovoj fazi lečenjauglavnom prepišu samo neki drugi lek ilimožda upute pacijenta kod psihologa akoto već nije urađeno. Oni često nisu ni sves-ni da im na raspolaganju stoje predivnemetode lečenja depresije ishranom i stilomživota, pa ih stoga i ne primenjuju.

U mojoj lekarskoj praksi, manje od15% mojih depresivnih pacijenata ne rea -guje na prvobitno prepisanu terapiju. Tate ra pija uključuje promene u ishrani i stiluživota kao i upotrebu lekova u slučajusrednje teškog i teškog oblika depresije.Kada neki pacijent ne reaguje ni na ovuterapiju – a takvih je vrlo malo – ja tražimuzrok depresije koji smo možda previdelitokom prve procene. To mogu biti neki ne -uo bičajeni uzroci poput nedostatka vitam-ina B12, infekcije ili trovanja živom.

Ako ne otkrijem nijedan drugi uzrok, aterapija ishranom i stilom života se činiprik ladnom za dotičnog pacijenta, ja čestoprobam sa nekom drugom klasom lekova.Druga opcija bi bila da maksimalno pove -ćam dozu antidepresiva koji pacijent tre -nutno uzima ili prepišem drugi lek iz isteklase budući da nije ništa neobično da nekidrugi lek iz iste klase u tom slučaju delu-je.93 Žalosna je činjenica da zapravo nepostoji nijedno istraživanje koje pokazujekako na logičan način odrediti vrstu lekakoja će u datom slučaju delovati.94

U situacijama kada lek nije potpuno,već samo delimično efikasan u prvoj fazi,možda bi najbolje bilo zameniti taj antide-presiv nekim drugim lekom, kao što su liti-jum ili bupropion. Možda bi to bilo boljenego probati sa nekim drugim antidepre-


sivom, budući da u tom slučaju može mno -go brže doći do poboljšanja nego kada bipacijent prekinuo da uzima jedan lek ipočeo da pije drugi. Detaljne i pažljivoobav ljene studije i klinička praksa pokaza-le su da je litijum veoma efikasan.95 Uobi -čajene doze ovog leka kreću se od 600 do800 miligrama na dan. Kada pacijent poč -ne da uzima litijum, šanse da će i daljeosta ti depresivan smanjuju se za 56 do96%.96

Kombinacija litijuma i antidepresiva ni -je naročito štetna, ali je izraženija kodstarijih osoba.97 Uprkos njegovoj efikas -nos ti, litijum vremenom postaje sve manjepopularan, verovatno zato što se nivo liti-juma u krvi mora redovno proveravati dane bi došlo do trovanja.

Bupropion (velbutrin), o kojem smo ra -ni je govorili, takođe se može dodati lekovi-ma iz grupe SSRI. Osim toga što pojačavadejstvo SSRI, on može da ublaži njihoveneželjene efekte poput seksualne dis-funkcije i apatije. Kada se bupropion ko -risti u kombinaciji sa SSRI, njegova kon-centracija u krvi se mora redovno kon-trolisati da bi se sprečilo trovanje.

Šok-terapija kao poslednja solucijaNa kraju, poslednja solucija koja se

obično primenjuje kod pacijenata sa teš -kom depresijom jeste šok-terapija. Naža -lost, ona se povezuje sa izvesnom meromtrajnog gubitka pamćenja kod pacijenta.Neki stručnjaci smatraju da je ova vrstaterapije danas dovoljno bezbedna da sekoristi i u početnoj fazi lečenja umestosamo na kraju kada se ustanovi da ništadrugo ne pomaže. Ja sam je primenjivaosamo kao poslednju soluciju i to samojedanput u poslednjih 15 godina. Otkadasam počeo da primenjujem terapiju po -seb nog načina ishrane i stila života opi -sane u 4., 5. i 9. poglavlju, nisam imaopotrebe da bilo kojeg od mojih pacijenatašaljem na šok-terapiju. Ovaj način lečenjaće biti detaljnije objašnjen u 9. poglavlju.

Ostatak ovog poglavlja govori o nekimspecifičnim grupama pacijenata koje zah -tevaju posebne vrste terapija.

Kako lečiti depresiju kada pacijentboluje od još neke bolesti?

Kada kod nekog pacijenta dijagnostiku-jem depresiju, moram pažljivo da proce -nim da li bi prisustvo neke druge mentalneili fizičke bolesti moglo da iskomplikujelečenje depresije. Uvek se prvo trebausred srediti na lečenje najteže bolesti, alikada god osoba boluje i od depresije, nje -no lečenje se ne sme zanemariti.

Veoma je važno tačno odrediti vrstuterapije i vreme njene primene, vodeći ra -ču na da ne dođe do negativnih interakcijaizmeđu različitih vrsta lekova. Pacijenti kojiboluju od više mentalnih poremećaja vero -vatno će morati mnogo češće da odlazekod svog lekara i kupuju lekove.98,99

Međutim, ako se budu pridržavali prepi -sane terapije, troškovi njihovog lečenja ćese na kraju ipak smanjiti.100,101

Kada pacijent istovremeno boluje i oddepresije i od neke druge bolesti, u nekimslučajevima posebnu pažnju treba obratitina to kako njegov organizam reaguje nadate lekove. Na primer, pacijenti koji pateod bolesti bubrega ili jetre često pate i oddepresije. Treba strogo voditi računa otome da li oboleli organ može da podneseantidepresive ili lekove za stabilizovanjeraspoloženja. Obolela jetra ili bubrezi mož -da nisu u stanju da prerade određene anti-depresive, tako da dolazi do akumulacijeleka u organizmu ili njegovog izbacivanjabez prethodnog metabolizovanja.102,103,104

Antibiotici105 ili steroidi106 kojima se lečiodre đeno fizičko oboljenje mogu da iza-zovu smetnje u mentalnom sistemu i is -kom plikuju njihovo lečenje zbog nega-tivnih interakcija antidepresiva sa ostalimlekovima.


Lečenje depresije tokom trudnoće iu postporođajnom periodu

Tokom trudnoće, žena mora strogo davodi računa o tome šta će uneti u svojdigestivni trakt. Ovo naročito važi za onežene koje uzimaju i lekove, bilo biljne ilisintetičke. U saradnji sa svojim lekarom,ona tokom trudnoće treba da izbegavasvaki lek koji nije neophodan. Kada se kodtrudnice javi depresije, ona prvo treba dapokuša sa psihološkim savetovanjem,promenom ishrane i načina života. Lekovetreba koristiti samo ako to ne uspe, ali itada uz veliku dozu opreza.

Često se dešava da žene koje su neka-da bolovale od teškog oblika depresije pre -s tanu da uzimaju lekove kada ostanu udrugom stanju, i tada ponovo zapadnu udepresiju. Polovina njih ponovo počne dauzima lekove tokom trudnoće zbog ponov -nog javljanja simptoma.107

S etičke tačke gledišta, nije mogućenasumice odabrati nekoliko trudnica ispro vesti na njihovim fetusima istraživanjeo lekovima. Najveći broj podataka o ovojtemi potiče iz iskustva trudnica. Ta iskus -tva pokazuju da su mnogi antidepresivi re -la tivno bezbedni za trudnice i razvoj ploda.Moguće pozitivno i negativno dejstvo svihraspoloživih metoda lečenja tokom i nakontrudnoće mora se razmotriti za svaku ženuposebno, jer univerzalna pravila ne posto-je.108,109,110

Jasno je da trudnica mora uzimati leko -ve za simptome koji joj se javljaju, da suSSRI, izgleda, bezbedni za fetus i da tricik-lični antidepresivi nortriptilin i dezipraminizazivaju manji broj negativnih efekatanego ostali triciklični antidepresivi. Ipak, ipri njihovoj upotrebi nivo plazme u krvitreba kontrolisati jedanput u tri meseca.Lekove iz grupe MAOI treba u potpunostiizbegavati. Što je najvažnije, koji god lekda je u pitanju, uvek treba uzimati naj-manju moguću delotvornu dozu.112

Mere predostrožnosti koje bi trudnicekoje uzimaju lekove protiv depresije treba-lo da preduzmu navedene su u tabeli 13.

Žena može da zapadne u depresiju inakon porođaja. Iako je tzv. “bejbi bluz”(“baby blues”) uobičajena pojava nakonporođaja, prava postporođajna depresijapredstavlja ozbiljan mentalni poremećajko ji zahteva aktivnu intervenciju.113 Jedankontrolisani ogled je pokazao da je bihevi -oralna terapija isto toliko efikasna u leče -nju postporođajne depresije kao i ograni -čena upotreba lekova.114

Lečenje depresije kod starijih osobaKako se prosečna starost stanovništva

u SAD postepeno povećava, povećava se ibroj slučajeva depresije među starijimako ja zahteva posebnu pažnju i metodlečenja. Godine donose nove i drugačijestresove u naš život. Gubitak dragih osobai nove, nepoznate situacije u životu pove -ćavaju rizik od simptoma depresije.

Depresija ne treba da u nama stvaraosećaj straha ili neprijatnosti. Savremennačin lečenja gerijatrijske depresije jebezbedan i efikasan. Uz danas dostupnelekove i kognitivno-bihevioralnu terapiju,naj manje 70-80% starijih pacijenata kojipate od lakšeg, “povratnog” oblika depre-sije pozitivno reaguje na redovnu terapi-ju.115,116 Pogledajmo metode lečenja dep -re sije kod starijih osoba.

Čini se da, sveukupno posmatrano,stariji pacijenti bolje reaguju na tricikličneantidepresive nego na lekove iz grupeSSRI. Međutim, blaži sporedni efekti SSRIčesto poboljšavaju kvalitet života tokom


Tabela 13. Trudnice - oprez!- Izbegavajte sve lekove koji vam nisu ne -op hodni.- Lečenje psihološkim savetovanjem, ishra-nom i stilom života može biti od velikepomoći.- Koji god da je lek u pitanju, uzimajte naj-manju moguću dozu.- Lekove iz grupe IMAO treba u potpunostiizbegavati.- Izgleda da su lekovi iz grupe SSRI bezbed-ni za razvoj ploda.

terapije.117,118 Jedinstveni stresovi i gubiciu životu starijih osoba se često smatrajuuzročnicima blažih simptoma depresije, nokada se javi teži oblik depresije, lečenje jeneophodno i u velikom broju slučajeva us -peš no. U jednoj studiji, kombinacija nor-triptilina i bihevioralne terapije proizvela jestopu povlačenja bolesti od 69% kod stari -jih pacijenata koji boluju od teškog oblikadepresije.119

Kod starijih pacijenata, epizode depre-sije mogu potpuno da onesposobe osobuili čak da izazovu smrt. U njihovom sluča-ju, baš kao kad su u pitanju i mlađi paci-jenti, lečenje depresije treba da traje naj-manje četiri do šest meseci. Standardnadugotrajna terapija lekovima delotvorna jekod starijih pacijenata baš kao i kod onihsredovečnih.120,121,122

Komplikovane slučajeve gerijatrijskedepresije mnogo je teže lečiti. Depresijaizaz vana nedovoljnim dotokom krvi uodređene delove mozga ne može se lečitisamo antidepresivim, već zahteva malo“agresivniji” pristup. I u ovom slučaju sesmatra da šok-terapija može da spaseživot starijim pacijentima, a kod onih kojipate od teške depresije smanjuje rizik odsmrtnog ishoda.123

U nekoliko studija, upotreba antidepre-siva među stanovnicima staračkih domovapovezuje se sa povećanim brojem padovai frakture kuka.124,125,126 Ono što iznena -đuje je da lekovi iz grupe SSRI koji običnoimaju manje neželjenih sporednih efekatanisu bili uspešniji od tricikličnih antidepre-siva u sprečavanju pojave ovih komplikaci-ja.127 Još uvek nije poznato kako novijianti depresivi utiču na ove visokorizičneneže ljene efekte.

Depresija kod dece90-tih godina 20. veka, tokom rutinskih

lekarskih pregleda, zabeležena je poveća -na upotreba jednog ili kombinacije anti -depresiva među decom i adolescenti-ma.128,129 U istom tom periodu, SSRI suzamenili triciklične antidepresive kao lekoviizbora u lečenju teškog oblika depresije i

među mlađim i među odraslim pacijenti-ma. Lekari su mladim osobama pisali višeod milion recepata za ove lekove godišnje,čime su ti lekovi zauzeli drugo mesto nalisti medikamenata koji utiču na mozak,odmah nakon stimulansa.130

Podaci dobijeni putem kontrolisanih is -pi tivanja potvrđuju efikasnost drugih SSRIu lečenju depresivne dece i adolescenata,uključujući fluoksetin, sertralin i parok -setin.131,132,133,134 Jedna studija je poka -zala da se kod 40% dece i adolescenatakojima se stanje poboljšalo upotrebomSSRI depresija vratila u veoma teškom ob -li ku već nakon godinu dana.135 Ovaj poda -tak još jedanput ističe koliko je važno pro -naći pravi uzrok depresije kod dece iusred srediti se na promene u načinu is -hrane i života uopšte koje mogu trajno po -boljšati njihovo stanje.

Odvikavanje od antidepresivaKada se otkriju uzroci depresije, odmah

treba početi sa unošenjem odgovarajućihpromena u način ishrane i života uopšte.Prepisivanje sintetičkih lekova “kupuje vre -me”, odnosno daje osobi dovoljno vreme-na da promeni svoj stil života. Te promenetreba uvoditi postepeno, kao što ćudetaljnije opisati u 10. poglavlju. Kada pa -cijent primeni sve ono što sam mu pred-ložio, ja obično čekam još četiri sedmicepre nego što mu kažem da prekine uzi-manje lekova. Ovaj metod daje promena-ma dovoljno vremena da postanu sastavnideo života i pozitivno utiču na mozak.

Proces odvikavanja obično počinjeizmeđu četvrtog i šestog meseca od počet-ka uzimanja antidepresiva, dok bi kod oso -ba kojima nije bilo lako da unesu promeneu svoj način života proces odvikavanja tre-balo da počnje tek nakon godinu dana odpočetka terapije. Na sreću, mnogo je lakšei bezbednije odviknuti se od većine antide-presiva nego od lekova protiv zabrinutosti.Prilikom odvikavanja od SSRI i tricikličnihantidepresiva nema žudnje karakterističneza odvikavanje od narkotika, amfetamina,alkohola ili nikotina.


Simptomi odvikavanja se češće javljajukod pacijenata koji su lekove uzimali udužem vremenskom periodu i u većimdozama. Nažalost, neki pacijenti samiodluče da naglo prekinu da uzimaju lekovepre nego što se posavetuju sa svojimlekarom. To se obično dešava kada paci-jent više ne želi da trpi neželjene sporedneefekte svog leka, kada se pojave veomaozbiljni neželjeni efekti ili neka drugabolest, poput srčanog napada ili pore-mećaja srčanog ritma, kada osoba zatrud-ni ili joj lekar prepiše neki lek koji nijedobar u kombinaciji sa već postojećimlekom. Kada lek ne daje rezultate nakonmesec dana, pacijent često pada u isku še -nje da naglo prekine sa njegovom upotre-bom bez ikakve prethodne prip reme.

Danas postoji veliki broj izveštaja osimptomima odvikavanja (koji se u medi-cinskoj literaturi često spominju kao “reak-cije prekida” (discontinuation reactions)uzimanja tricikličnih antidepresiva, SSRI idrugih antidepresiva poput efeksora (ven-lafaksina)). Simptomi odvikavanja se jav -ljaju kod 30-50% pacijenata koji naglopre kinu da uzimaju triciklične antidepre-sive koje su uzimali u velikim doza-ma.136,137 Neki lekovi iz grupe SSRI izazi-vaju simptome odvikavanja, a neki ne.Jedna studija koja je obuhvatila 242 paci-jenta bila je naglo prekinuta na pet doosam dana tokom kojih je ovim pacijenti-ma davana placebo zamena kako bi sezamaskirao nagli prekid uzimanja lekova izgrupe SSRI.138 Pacijent i lekar su bili“zaslepljeni”, odnosno nisu znali da li će ikada placebo biti uveden. Simptomi odvi -ka vanja su se pojavili u roku od 24 do 72sata i to najviše kod pacijenata koji su uzi-mali Paksil (66%) i Zoloft (60%). Samo14% pacijenata koji su uzimali Prozakimalo je simptome odvikavanja. Budući daProzak i njegovi aktivni sporedni produktikoje stvara jetra traju sedmicama, osmo -sed mični prekid ne mora da proizvedesimptome povlačenja. Međutim, nakonjednomesečnog prekida, verovatnoća po -

ja ve simptoma povlačenja može bitiveća.139

Najsrećniji razlog za prekid uzimanjaantidepresiva je kada se depresija izlečinačinom ishrane i života, tako da lekoviprestaju da budu neophodni. U takvimslučajevima, ja retko savetujem pacijentuda naglo prekine da uzima lek. Prvo poste-peno smanjujem dozu dok ne dođemo doone najmanje koja može da deluje, za štaje uglavnom potrebno oko dve sedmice.Tada savetujem pacijentu da preskačesvo ju dozu svaki drugi dan i na kraju dođe-mo do toga da, pre nego što u potpunostiizbaci lek, pacijent uzima najmanju delo -tvornu dozu samo dva puta sedmično. Ceotaj proces traje obično pet sedmica, madapostoji mnogo varijacija. Što je veća doza,i period odvikavanja će trajati duže; što susimptomi odvikavanja izraženiji ili brojniji, iproces odvikavanja će biti sporiji. Ako jepacijent zaista primenio sve savete o zdra -vom načinu života i pridržava se uputstavao postepenom smanjenju doze, simptomiodvikavanja neće se javljati često. U stvari,video sam da se većina ovih pacijenatazap ra vo oseća mnogo bolje kada prekineda uzima lek zato što više ne mora daoseća njihovo neželjeno dejstvo i na men-talno i na fizičko zdravlje. Ako se simptomiodvikavanja ipak pojave, to se obično do -go di u toku prvih 48 sati od smanjenjadoze ili potpunog prestanka uzimanja leka.Kada se lek potpuno izbaci, simptomi odvi -kavanja će se obično izgubiti u roku od dvesedmice, mada su kod nekih pacijenatatra ja li i čitav mesec.140

U tabeli 14 prikazani su mogući simp-tomi odvikavanja od lekova iz grupeSSRI.141,142,143 Ozbiljnije posledice seobič no javljaju kada pacijent koji uzimavelike doze leka naglo prekine da ga uzimabez konsultacije sa lekarom.

Tabela 15 prikazuje moguće simpto -me odvikavanja od tricikličnih antidepresi-va.144,145

Mnogo je lakše odviknuti se od SSRI itricikličnih antidepresiva nego od lekova izgrupe IMAO. U stvari, odvikavanje od ove


grupe lekova je tako mučno i naporno dase povezuje sa odvikavanjem od opijata iamfetamina. Ono jeste moguće, ali ne bezpropratnih simptoma koji ponekad mogubiti veoma izraženi. Zato ih retko i prepisu-jem. Najčešći simptomi odvikavanja odMAOI navedeni su na Slici 16.146

Simptomi odvikavanja (ponekad veomaizraženi) su se takođe javili i kod pacijena-

ta koji su prekinuli da uzimaju efeksor(venlafaksin). U ove simptome spadajugla vo bolja, vrtoglavica, mučnina, dijareja idoživljaj nalik na šok.147,148 Izgleda da seneki antidepresivi, kao što je velbutrin (bu -p ropion), ne povezuju sa negativnim simp-tomima prilikom naglog prekida uzimanjaleka.

Cilj je uzimati lek kao privremeno sred-stvo dok se ne uvedu trajnije promene unačin života koje će izlečiti bolest.

Nisu ni lekovi svemogućiJedna studija koja je ispitivala 1.001

pacijenta koji uzimaju antidepresive poka -zala je da 25% njih ne smatra da su lekovipozitivno uticali na njihov život. Oko 47%njih žalilo se na neželjena sporedna dej -stva, a 55% onih koji su osetili neželjenesporedne efekte prestalo je da uzima lek,dok je 17% počelo da preskače doze.

Još jedno israživanje koje je obuhvatiloblizu 1.400 različitih pacijenata koji su većduže vreme uzimali antidepresive pokaza-lo je da skoro dve trećine njih uopšte nijebilo zadovoljno svojom terapijom. To neznači da se njihovo stanje nije nimalo po -bolj šalo uzimanjem leka, već da se nijepoboljšalo onoliko koliko su oni to želeli.Između 70 i 80% pacijenata koji su uzimaliantidepresive rekli su da je depresija idalje nastavila negativno da se odražavana njihov društveni i porodični život i uči-nak na poslu.149

Nažalost, lekovi nisu svemogući u borbiprotiv depresije. Tačno je da će seraspoloženje kod oko 70% pacijenatapopraviti upotrebom lekova, dok mali brojnjih doživi prividno “izlečenje” tokom uzi-manja leka. Nažalost, ako se odmah nepočne tragati za uzrocima i ne uvedu poz-itivne promene u život, ili depresija nećebiti izlečena na pravi način ili će pacijentverovatno ponovo zapasti u depresiju.

ZaključakU ovom poglavlju sam izneo mnogo

podataka o lekovima koje bi trebalo sagle-dati u perspektivi. Veoma je važno zapam -


Tabela 14. Simptomi odvikavanja od SSRI

- Bol u stomaku- Lupanje srca- Zabrinutost- Proliv- Dezorjentisanost- Apatija- Suva usta- Vrtoglavica- Agresivnost- Povećan apetit- Nervoza- Impulsivnost- Mučnina- Povraćanje- Pogoršan vid

- Gubitak ravnoteže- Drhtavica- Bol u grudima- Zujanje u glavi- Konfuzija- Jeza- Halucinacije- Glavobolja- Živi snovi- Panika- Umor- Nesanica- Vraćanje depresije- Žmarci ili šok - Klecanje kolena

Tabela 15. Simptomi odvikavanja od tricikličnih antidepresiva

- Bol u stomaku- Glavobolja- Poremećaji sna- Proliv- Znojenje- Zabrinutost- Gubitak apetita- Lupanje srca- Depresija

- Povraćanje- Vrtoglavica- Panika- Jeza- Drhtanje- Umor- Narušne mentalnefunkcije

Tabela 16. Simptomi odvikavanja od IMAO

- Glavobolja- Zabrinutost- Drhtanje- Psihoza- Slabost u mišićima

- Bunilo- Halucinacije- Žmarci ili peckanjekože

titi da bez obzira koliko ovi lekovi mogu bitiefikasni, oni imaju mnogo neželjenih spo -rednih efekata, od kojih neki mogu bitiozbiljno ugroziti vaše zdravlje. Ako steikada zajedno sa lekom dobili i onu listupodataka o njemu, sigurno ste videli daneželjeni sporedni efekti zauzimaju skoročitavu stranicu sitno štampanih slova.

Pomisliti da je pilula najbolje rešenje zabrzo izlečenje predstavlja zamku u koju jevrlo lako upasti. I dok lek može da ukloni-ti simptome neke bolesti – u ovom slučajudepresije – on zapravo ne rešava problemi često izaziva čitav niz neželjenih spored-nih efekata. Veoma je važno otkriti praviuzrok problema i lečiti ga na način kojidonosi trajne rezultate.

Ipak, lekovi imaju svoje mesto u leče -nju depresije ako se ne koriste kao kraj njasolucija. Njih treba koristitiu slučaju ume -rene i teške depresije, a cilj i lekara i paci-jenta bi trebalo da bude potpuni prekiduzimanja leka u roku od šest meseci ili naj-duže godinu dana u većini slučajeva.

Kada pratite stopu vraćanja depresijekod pacijenata koji koriste antidepresive,nećete dobiti baš ohrabrujuću sliku. Kod77% onih koji su prekinuli da uzimaju leknakon tri meseca depresija se ponovo vra -tila u naredne dve godine.150 Prema jed-nom drugom istraživanju, 40% pacijenataje ponovo zapalo u depresiju u na rednihgodinu dana. Čak i kod onih koji uzimajulekove, stopa ponovnog zapada nja udepresiju kreće se između 20 i 40%.151

Kratak pregled glavnih tačaka ovogpoglavlja prikazan je u tabeli 17.

Koliko god da vam ove činjenice zvučenejasno, želim da znate da postoji dobravest! Ako vi i vaš lekar budete prihvatilipristup koji sledi standarde kratko izloženeu ovom poglavlju i standarde načina životaopisane u preostalom delu knjige, stopavraćanja depresivnih epizoda smanjuje seza oko 10%. Rešenje je u tome da se čitavorganizam vrati u prvobitnu ravnotežu ko -ju je Bog namenio čoveku, pravilnim nači-nom ishrane i stilom života, i, što je naj -važ nije, proučavanjem Njegove Reči -Bibli je, i poverenjem u Njegovo vođstvo.


Tabela 17. Devet ključnih tačaka1. Biljni i sintetički lekovi imaju svoje mestou lečenju depresije.2. Nabrojani su delotvorni biljni i sintetičkilekovi.3. Takvi lekovi su u velikom broju slučajevapotrebni u početnoj fazi lečenja.4. Cilj je prekinuti uzimanje lekova nakonšest meseci ili najduže godinu dana.5. Odvikavanje od većine lekova treba dabude postepeno.6. Ishrana i stil života su najznačajniji deoterapije.7. Bez pozitivnih promena u ishrani i načinuživota, velika je verovatnoća da će pacijentponovo zapasti u depresiju.8. Sa promenama u ishrani i stilu života mo -žete očekivati trajno rešenje problema.9. Opšte poboljšanje zdravstvenog stanjabi će dodatni rezltat.

Pacijenti su se prosto ređali jedan zadrugim. Prvo je ušla Džun, žena u svojim60-tim koja je izgledala mnogo mlađe zasvoje godine. Ona je, između ostalog, bilazabrinuta zbog svoje dugotrajne upotrebeKsanaksa (Xanax), leka protiv zabrinutostikoji se izdaje na lekarski recept. Pre dva -naest godina, njen lekar je kod nje dijag-nostikovao mentalno stanje pod nazivompanični poremećaj i od tada svakoga danapije Ksanaks tri puta dnevno.

Bezbroj puta je pokušala da se oslobo-di zavisnosti od ovog leka. Svaki put de ša -vala joj se ista stvar. Simptomi odvikava -nja, uključujući izraženu zabrinutost, vra -ćali su je ustaljenom režimu uzimanja leka.Džun je na kraju došla do zaključka da senikada neće moći osloboditi zavisnosti odtog leka.

Potom je ušao Ralf, mlad čovek odnekih 35 godina. Ralf je već dugo imaopsiholoških problema u koje je spadala izabrinutost. Jedan od mnogih lekova kojeje uzimao bio je Ativan, još jedan lek zalečenje zabrinutosti, veoma srodan Ksa -naksu. Ralf je bio u nedoumici da li trebada uzima Ativan ili da se opredeli za neštoblaže – možda čak i neki vid lečenja koji nepodrazumeva upotrebu sintetičkih lekova.

Na kraju je došao Bob, aktivan poslovničovek u svojim 50-tim. Bob je, izgleda, bioveoma zabrinut zbog stresa koji brz temponjegovog načina života nosi sa sobom.Upitao me je: “Doktore, koji lek preporu -ču jete za stres?”

Ova tri pacijenta koja su prošla krozmoju ordinaciju nisu usamljani slučajevi.Priče poput njihovih mogu se svakodnevnočuti u lekarskim ordinacijama širom SAD.

Zašto je stres tako zabrinjavajuća pojava?Zašto su ljudi spremni da troše novac nalekove, prevaljuju dugačak put do lekar -skih ordinacija i čak rizikuju da postanuzavisni od lekova protiv stresa ili zabrinu-tosti?

Stres može biti jednostavna, privreme-na reakcija na neki neočekivani događaj uživotu. Na primer, vozač koji vam je pre-sekao put u saobraćaju prošle nedeljemogao je doprineti da u tom trenutkubudete pod većim stresom. No, verovatnose zbog toga nećete nervirati i sedmicudana nakon tog događaja. Međutim, kodnekih ljudi, stres i zabrinutost mogu pre-rasti u trajan problem.

Kada je u jesen 1996. godine vladaSAD započela jednu aktivnost pod nazivomProgram edukacije o poremećajima usledzabrinutosti (Anxiety Disorders EducationProgram), Nacionalni institut za mentalnozdravlje (National Institute of MentalHealth) je podsetio američku naciju datrenutno nekih 16% odraslih Amerikanacaispod 54 godine starosti1,2,3 (ili više od 19miliona Amerikanaca) boluje od nekogoblika zabrinutosti. Postoji više oblika ovogporemećaja. Kasnije u ovom poglavljućemo se pozabaviti različitim vrstamaporemećaja usled zabrinutosti i odreditinjihove karakteristike.

Pre nego što obratimo pažnju na pore-mećaje usled zabrinutosti, pogledajmo pr -vo stres. To su dva različita, ali – kao štoćemo videti - međusobno povezana men-talna stanja.

7. poglavlje

Stres i zabrinutost

Šta je stres?Stres je naša reakcija na probleme i

brige na koje nailazimo u životu. Problemivezani za ispunjavanje određenih vremen-skih rokova, finansijski ili porodični proble-mi mogu izazvati stres. Ovi problemi senazivaju stresorima, a naša reakcija nanjih se naziva stres. Jednostavnije rečeno,stresor je akcija, a stres je vaša reakcija,kao što je prikazano u tabeli 1.

Svi mi imamo nekakve stresore u na -šem životu. Uobičajeni stresori su prika -zani u tabeli 2.

Možda će vam situacija biti mnogo jas-nija kada sami odredite stresore u sop-stvenom životu. To može biti prvi korak urešavanju problema stresa koji ste moždabezuspešno pokušavali da rešite, bilo sves -no ili podsvesno. Da biste bili uspešanborac, morate dobro poznavati svog nepri-jatelja. Najuspešnije strategije u borbi pro-tiv stresa često uključuju usredsređivanjena određene stresore koji vas napadaju.Kada su u pitanju neki nedefinisani stre-sori, kasnije ću vam objasniti mnogo koris-nih tehnika kao što su duboko disanje, fi -zič ke vežbe i meditacija.

Stres je opterećenjeKod većine mojih pacijenata, uopšte

nije potrebno da im ja kažem da bi shvatilinešto što je tako očigledno, a to je damnogima stres predstavlja sve veće opte -re ćenje. Nivo stresa je sve veći u većinidruštvenih podgrupa u zapadnoj hemis-

feri, pogađajući sve starosne grupe u veći-ni, ako ne i u svim razvijenim zemljama.5,6

Ironično je to što su se oni koji treba namada pomažu da rešimo probleme vezane zastres i sami zapetljali u lepljivu mrežu stre-sa. Jedno nedavno obavljeno istraživanjepokazalo je da su, u poređenju sa drugimstručnjacima, zdravstveni radnici, izgleda,izloženi većem stresu, depresiji i zabrinu-tosti kako na radnom mestu tako i vannjega.7

Većina ljudi na Zapadu je, zapravo,pot pu no svesna da je opterećena stresom,a ogroman broj naučnih činjenica samopotvrđuje da je stres sve učestalija pojavai da se neki od nas suočavaju sa većimteretom nego što su u stanju da ponesu.Sviđalo nam se to ili ne, za većinu nasstres i zabrinutost predstavljaju sastavnideo svakodnevnog života. I bez obzira dali se kraće ili duže borimo sa zabrinutošću,ono što se naziva “reakcija na stres” odre -đuje kako će stres na kraju da utiče nanas. Hajde da odvojimo malo vremena ipokušamo bolje da shvatimo kako stresmože da doprinese razvoju zabrinutostikao i da izazove drastične fizičke i men-talne promene.

Tri faze reakcije na stresReakcija našeg organizma na stres je

jedan pažljivo organizovan proces čiji jecilj da nam pomogne da se oslobodimoopasnih okolnosti. Iznenadna reakcija nastres može se opisati kao reakcija tipa“borba ili beg”, osmišljena da nam pomog -ne da opstanemo u slučaju neposredneopasnosti. Pošto hemijske supstance unašem organizmu igraju glavnu ulogu uslučaju depresije, one isto tako utiču i nanašu reakciju na stres. Pogledajmo primerjedne stvarne stresne situacije u životu inačin na koji ljudski organizam reaguje nastres.

Selena se jednom prilikom dugo zadr -žala u kancelariji. Te večeri, kada je konač -no krenula kući, u saobraćaju je bilaizuzetno velika gužva. Bilo je naporno vo -

STRES I ZABRINUTOST 105

Tabela 1. Stresori i stresPritisci spolja - stresori

Stres je vaša reakcija na stresore

Tabela 2. Uobičajeni stresori- Preopterećenost poslom- Nečija smrt- Veliki preokreti u životu- Finansije – dugovi

zi ti. Bila je umorna i morala je prosto da sebori sa snom.

Nakon pola sata vožnje, Selena jeodah nula sa olakšanjem kada se parkiralaispred kuće. Dok je koračala ka ulaznimvratima, skoro da uopšte nije ni primetilakomšijinu mačku, no kada je čula dubokorežanje, shvatila je da u pitanju nije običankućni ljubimac. Počela je da razmišlja brzi-nom munje. Setila se upozorenja koje jenedavno čula da besan riđi ris smelo šetapo okolini. Njeno srce je automatski poče-lo ubrzano da lupa i njen iscrpljeni organi-zam je iznenada oživeo i dobio novusnagu. Potrčala je uza stepenice i utrčala ukuću u deliću sekunde.

Reakcija organizma na neku stresnusituaciju poput ove osmišljena je tako dabude intenzivna, ali privremena. U jednojveoma napetoj situaciji kao što je ova, uti-caj hormona stresa je generalno pozitivan,kada oni osposobljavaju organizam da sesnađe u vanrednim situacijama kada trebabrzo reagovati.

Pionir u oblasti stresa, Dr Hans Seli(Hand Selye), kaže da naša prva reakcijana neki događaj poput ovog koji je Selenadoživela predstavlja prvu fazu reakcije nadogađaj koji izaziva stres. On objašnjavada naša reakcija ne zavisi od prirode stre-sora. Postoji jedna slična reakcija koja sejavlja kao reakcija na sve tipove stresora.8Reakcija jedne osobe na neki novi stresorpredvidiva je i progresivna i prolazi kroz trifaze, kao što je prikazano u tabeli 3.9

Prva faza je reakcija uzbune. Kada jeSelena čula režanje risa, njen organizamse pripremio za odbranu, a to je bila reak-cija uzbune. U drugoj fazi - fazi pružanjaotpora - Selena je morala brzo da odlučikako će se zaštititi. Morala je da odluči ilida se bori protiv risa ili da pobegne, što bi

bila reakcija tipa “bori se ili beži”. Ona jeodlučila da pobegne.

Kada su u pitanju drugi uzroci stresa,kao što je stres na poslu, bračni problemi,finansijske poteškoće ili stotine drugihstresora, takav stres ne mora da budekratkotrajno, privremeno iskustvo. Mi smoobično izloženi stresorima koji ostajuprisutni u našoj sredini danima, sedmica-ma, mesecima ili čak duže. Kada se ovodogodi, ona na kraju može da pređe u fazu3 – stadijum iscrpljenosti.

Kada nastupi ova faza, ako stresori idalje nastave da deluju, bolest ili čak smrtmogu biti neizbežni. Postoje klasičniprimeri kada su ljudi umirali od srčanogudara prilikom suočavanja sa nekimozbiljnim stresorom. Za one koji imajuslabo srce, ris ili neki drugi iznenadni stre-sor mogu biti dovoljno intenzivni da iza-zovu trenutnu smrt. Ipak, većina ljudi jesposobna da se uhvati u koštac sa stre-sorima – bar u izvesnoj meri.

Fizičke promene izazvane stresomJedan iznenadni stresor izaziva neko-

liko fizičkih promena u organizmu. One sunavedene u tabeli 4.10

Povećana mišićna snaga je očigledno uvelikoj meri pomogla Seleni da brzo po -beg ne od risa. Šta je dovelo do tog po -većanja? Bilo je potrebno da se dogodi petiznenadnih promena u njenim telesnim


Tabela 3. Reakcija na stresoreFaza 1: Reakcija uzbuneFaza 2: Pružanje otporaFaza 3: Stanje iscrpljenosti

Tabela 4. Uticaj iznenadnog stresora na fizičko zdravlje

- Povišen krvni pritisak- Ubrzan rad srca- Ubrzane kontrakcije srca- Proširene zenice- Proširene bronhije- Povećana mišićna snaga- Oslobađanje glukoze iz jetre- Pojačana mentalna aktivnost- Ubrzan metabolizam- Povećan dotok krvi u aktivne mišiće- Smanjen dotok krvi u one delove tela kojinisu neophodni za brzu reakciju, kao što sububrezi i crevni trakt

funkcijama da bi ono nastupilo. One sunavedene u tabeli 5.

Ovih pet faktora doprinose povećanjuenergije u krvi koja dospeva u aktivne mi -šiće.

Koji telesni procesi su izazvali ova po -ve ćanja? Ona predstavljaju posledicu radanekoliko žlezda koje su pojačano lučilehormone, koji se nazivaju hormoni stresa.Ova povećanja su, sa svoje strane, pro -uzrokovana signalima iz reakcije nervnogsistema na prisustvo stresora.

Sve u svemu, vidimo da električni sig-nali iz nervnog sistema podstiču određenežlezde da pojačano luče hormone, što opetpovećava energiju u krvotoku, dajući miši -ćima dodatnu snagu koja im je potrebnada bi čovek pobegao od opasnosti. Sve seto dešava u roku od nekoliko sekundi.

Još jedna promena koja nastaje u krvijeste povećana tendencija ka zgrušavanjukrvnih pločica. Da je Selena bila ranjena uborbi sa životinjom, ova promena bi po -mog la da gubitak krvi bude minimalan.Ovaj složeni sistem u ljudskom organizmuna čudesan način spasava život u takvimnepredviđenim situacijama.

Konstantan stres nasuprotiznenadnom stresu

Razmotrimo sada konstantne stresoreu životu za razliku od onog iznenadnog,trenutnog stresora. Trenutne i kratkotrajnepromene sada postaju trajne. Te promenesada pretvaraju prednosti u sklonosti imogu biti veoma štetne za zdravlje.

Ironično je, ali tačno, da pojačan radnervnog sistema i povećano lučenje hor-mona koji nas mogu zaštititi kada se stre-sor prvi put javi predstavljaju one iste

promene koje nas na kraju mogu uništitikada se suočimo sa trajnim i upornim stre-som. Naš sistem za stres je osmišljen takoda nam pomogne da se uhvatimo u koštacsa iznenadnim, kratkotrajnim situacijama.On nije stvoren da bude neprestano akti-van kada se suoči sa upornim stresorima.Ove činjenice idu u prilog mudrim saveti-ma koje nalazimo u Bibliji, poput onog:“Sunce da ne zađe u gnevu vašemu.”11

Bilo da je u pitanju ljutnja ili neki drugistresori, za nas je najbolje da se suočimosa njima i rešimo ih što je pre moguće.

Stalan i uporan stres može da naškodinašem organizmu na mnogo načina. Pog -ledajmo, na primer, dijabetes. Amerikancise suočavaju sa pravom epidemijom dija-betesa – 800.000 novih slučajeva svakegodine! Cena koja se plaća u viduamputacija, oštećenja bubrega, srčanih imoždanih udara i slepila zapanjujuće jevisoka.12 Za one koji imaju dijabetes ili suizloženi dejstvu faktora rizika za ovubolest, konstantna aktivnost hormonastresa može biti pogubna zbog povećanjanivoa šećera u krvi.

Pogledajmo još jedan primer – bolestkrvnih sudova. Stimulacija koju vrši kon-stantan stres ne mora da bude praćena ipovećanim dotokom krvi zbog suženjaarterija. Posledica toga može biti srčani ilimoždani udar. Osim toga, povišen krvnipritisak izazvan konstantnim delovanjemstresora može da ima veoma štetne pa čaki fatalne posledice. Povećana sklonost kazgrušavanju krvi svakako nije zdrava, amo že biti i veoma opasna kada osoba imai bolesne arterije. Ne bi bilo poželjno datakvo stanje traje i nakon što prođe stres-na situacija.

Negativan uticaj kortizol hormonaKao što je ranije rečeno, povećan nivo

nekih hormona u krvi štiti nas kod izne-nadnih stresova. Jedan od tih hormona jekortizol. Međutim, konstantno visok nivokortizola izazvan hroničnim prekomernimstresom može naškoditi organizmu i u fi -zič kom i u psihičkom smislu. Lista štetnih


Tabela 5. Uzrok povećanja mišićne snage

- Ubrzan puls- Snažniji otkucaji srca- Povišen krvni pritisak- Povišen nivo šećera u krvi- Povećan dotok krvi u aktivne mišiće

posledica vezanih za funkcije mozga nalazise u tabeli 6.13,14,15,16,17,18,19

Narušeno pamćenje, pod rednim bro-jem 6, odnosi se na verbalnu deklrativnume moriju (pamćenje imena, telefonskihbrojeva itd). Do sličnog oštećenja memori-je može doći kod osoba koje koriste lekovetipa Kortizona.20 Dobar primer za to sudeca koja uzimaju Prednizon za astmu.21

Stavka broj 7, smanjenje površinemozga, može biti posledica dugotrajnogpovećanja nivoa kortizola. Ovo je izuzetnovažno za starije osobe, ili čak i one mlađekoji možda primećuju da njihov um gubioštrinu. Efikasnije strategije za upravljanjestresom bez supstanci na bazi kortizolamogu da uspore proces slabljenja pamće -nja.22

Visok nivo kortizola štetan je za organi-zam i na neke druge načine. Neki od njihnavedeni su u tabeli 7.23,24,25,26,27,28,29,30

Stavka broj 7 na gornjoj slici je naru -šen imuni sistem. Povišen nivo kortizola ukrvi ima tendenciju da oslabi imuni sistemna dva načina. Prvo, on povećava nivošećera u krvi, za šta se zna da negativno

utiče na imuni sistem.31 Drugo, kortizolsam po sebi umanjuje sposobnost odre -đenih belih krvnih zrnaca da ubijaju bak-terije.

Jedno istraživanje vezano za imuni sis-tem pokazalo je da povišen nivo kortizolau krvi smanjuje vreme preživljavanja že -nama sa poodmaklim stadijumom rakadojke. Ove žene su imale i manji broj, a islabije prirodne ćelije-ubice u krvi, pa je injihova odbrana protiv raka bila naruše-na.32

U jednom klasičnom istraživanju kojeje obuhvatilo studente medicine pokazalose da je stres prilikom polaganja ispitadonekle umanjio broj belih krvnih zrnaca ukrvotoku.33 Kada je neki stresor prisutandanima ili sedmicama, kao kada je u pita -nju smrt neke drage osobe, opterećeniimuni sistem može biti podložniji infektiv -nim bolestima ili raku.

Još jedno zanimljivo istraživanje veza -no za imuni sistem obuhvatilo je dve gruperadnika koji su promenili radno mesto.Prva grupa je dobrovoljno napustila svojdotadašnji posao i našla novo zaposlenje.Oni u drugoj grupi su bili otpušteni saposla kao tehnološki višak, pa su bili pri-morani da traže neki drugi posao, što jebilo veoma stresno iskustvo. Pokazalo seda je druga grupa bila izložena većemriziku od raka pluća.34 Jedno je jasno –konstantan stres ostavlja ozbiljne posle -dice po naš imuni sistem. Rak je običnoprisutan mesecima ili godinama pre negošto se postavi dijagnoza. Dakle, imuni sis-tem oslabljen konstantnim stresom pove -ćava rizik od ozbiljnih problema mnogo prenego što se rak dijagnostikuje.

Stres povećava rizik od srčanog imoždanog udara

Postoji mnogo studija koje ukazuju natesnu vezu između stresa i začepljenjaarterija. Srčani udar je i dalje glavni uzroksmrti. Sve detaljnije poznavanje njegovepo vezanosti sa stresom ne može seignorisati. To važi i za one koji nikada nisuimali problema sa srcem i za osobe koje


Tabela 6. Povišen nivo kortizola može oštetiti funkcije mozga

1. Mentalna konfuzija2. Opsesivno kompulzivni poremećaj3. Anoreksija (odbojnost prema hrani)4. Depresija5. Panična zabrinutost6. Narušeno pamćenje7. Smanjenje mozga

Tabela 7. Još neke negativneposledice visokog nivoa kortizola

1. Čirevi na organima za varenje2. Visok krvni pritisak3. Neuhranjenost4. Hronični aktivni alkoholizam5. Smanjen libido6. Otpor prema odvikavanju od alkohola inarkotika7. Narušen imuni sistem

već boluju od danas poznatih bolesti srca.Dokazi ukazuju da stres ne samo što možeda poveća rizik od srčanog udara, već i danelečeni stres može dovesti do mnogo go -rih posledica u periodu nakon srčanoguda ra.35 Nekoliko studija koje pokazujupos tojanje te veze navedena su u tabeli8.36

Istraživači sa univerziteta Djuk (DukeUniversity) proučili su 132 pacijenta sasrčanim udarom. Pokazalo se da uobiča-jene svakodnevne negativne emocije, kaošto su napetost, tuga i frustriranost, udvo -stručuju ili utrostručuju rizik od priličnosmanjenjog dotoka krvi u srčani mišić.

Isto tako, primećeno je da pozitivneemocije, poput sreće i spokojstva, smanju-ju rizik od smanjenog dotoka krvi u srčanimišić. Istraživači sa Djuk Univerziteta supokazali da čak i uobičajeni, i ne tako veli-ki stresovi mogu smanjiti dotok krvi u srce.

Kao što je prikazano u tabeli 8, pro-grami koji uče srčane bolesnike kako daupravljaju stresom mogu smanjiti učes-tanost začepljenja arterija. Dr Džejms A.Blumental (Blumenthal) sa UniverzitetaDjuk u Durhamu u Severnoj Karolini i nje-gove kolege sa univerziteta i drugih medi-cinskih ustanova proučavali su grupu paci-jenata koji imaju oboljenje koronarnearterije ((CAD) engl. coronary artery dis-ease) i beležili začepljenje arterija tokomtestiranja na stres. Pacijenti koji su bilipodučavani kako da upravljaju stresomimali su daleko manje srčanih tegoba negooni koji nisu pratili taj program. DrBlumental je došao do zaključka da uput-stva za upravljanje stresom predstavljajuveoma važan deo oporavka od srčanogudara, poboljšavajući zdravstveno stanjepacijenata i produžavajući njihov život.

Holandski istraživači sa tabele 8 anali -zirali su 37 studija koje su se bavile ispiti-vanjem programa postinfarktne rehabili -tacije koji su uključivali i uputstva zasmanjenje stresa. Otkrili su da ovi progra-mi pozitivno utiču na krvni pritisak, holes-terol, telesnu težinu, odvikavanje od pu -šenja, fizičke vežbe i navike u ishrani, dautiču na smanjenje smrtnosti od srča nogudara za 34%, a na smanjenu učestanostponovnog dobijanja infarkta za 29%.

Kada je u pitanju moždani udar, tokbolesti koji dovodi do udara veoma jesličan srčanom udaru. I u jednom i u dru-gom slučaju, imamo začepljenje krvnihsudova koji dovode krv do vitalnih organa.Kao što se dalo i očekivati, stres povećavarizik od moždanog udara.37 U jednoj grupimuškaraca finske nacionalnosti, od 42 do60 godina, oni kojima je usled stresa najvi -še skočio krvni pritisak imali su i najvećistepen začepljenja karotidnih arterija.38

Studije u kojima se stres povezuje sa zače-


Tabela 8. Stres i začepljenje arterija

Studija OtkrićaUniverzitet Djuk Svakodnevne negativne

emocije povećavaju rizik od smanjenog dotoka krvi u srčani mišić. Pozitivne emocije smanjuju taj rizik.

Univerzitet Djuk Podučavanjem srčanih bolesnika da upravljaju stresom smanjuje se učestanost začepljenja arterija.

Holandski Podučavanjem srčanihistraživači bolesnika da upravljaju

stresom smanjilo je smrtnost od srčanih oboljenja za 34%, a broj ponovljenih srčanih udara za 29%.

Holandski Podučavanjem srčanih istraživači bolesnika da upravljaju

stresom pozitivno je utica-lo na krvni pritisak, holes-terol, telesnu težinu, odvikavanje od pušenja, fizičke vežbe i navike u ishrani.

Dr T. Karmark Najveće povećanje krvnog pritiska izazvanog stresom pokazalo je i najveći stepen začepljenja karotidnih arterija.

pljenjem vratnih arterija ukazuju na to dazačepljenje krvnih sudova ne povećavasamo rizik od moždanog udara, već i oddrugih bolesti. Smatra se da takvo zače-pljenje pokazuje stepen začepljenja učitavom organizmu, uključujući i arterijekoje snabdevaju srce i ostale vitalnedelove organizma.

Jedno istraživanje obavljeno na Univer -zitetu u Ohaju (Ohio State University)ukazuje na to da iznenadni stresori neutiču na sve ljude podjednako. Istraživačisu učesnike ovog istraživanja lažno optužiliza krađu u prodavnici, a potom im dali petminuta da kažu nešto u svoju odbranu.39

Stresor je bio istog intenziteta za sve učes-nike. Svi su znali da se njihova odbranasnima video-kamerom i kasnije procenju-je. Kod onih učesnika u čijoj je porodici većbilo slučajeva srčanog napada došlo je dopovećanja ukupnog i LDL holesterola (dvafaktora rizika za srčani udar) kao reakcijena ovo stresno iskustvo.

Iznenadni mentalni stres ne samo štopovećava broj faktora rizika za srčani udar,kao što su krvni pritisak i holesterol, većpovećava i rizik od opasnih – i čak smrto -nosnih – problema sa srčanim ritmom.Istraživanje izvedeno na Univerzi tetu Jejl(Yale University) pokazalo je da, međupredisponiranim osobama, stresne emo -cije mogu izazvati određene potencijalnofatalne probleme sa srčanim ritmom.40

Kada se uporedi uticaj iznenadnogmentalnog stresa sa posledicama kojeostavlja hronični ili konstantan stres, dolazise do zaključka da hronični stres pogubnodeluje i na zdravlje vašeg srca. Kao što jeranije spomenuto u vezi sa rakom pluća,mnoga istraživanja pokazuju da je čovek,kada ne može da utiče na svoje zaposle -nje, izložen hroničnom stresu. Ovaj pred-skazatelj hroničnog stresa utiče i nazdravlje srca. Jedno istraživanje koje jeuključivalo zaposlene u Britanskoj vladipokazalo je da je kod onih koji su osećalida ne mogu skoro nimalo da utiču na svojezaposlenje smanjen nivo korisnog HDLholesterola koji štiti srce. Neki istraživači

smatraju da hormoni poput adrenalina ikortizola možda direktno utiču na pore-mećaj u koncentraciji holesterola koji nas-taje kao posledica stresa.41

Kao i u slučaju iznenadnog stresa,sma njen nivo HDL holesterola nije jediniporemećaj vezan za holesterol nastao kaoposledica hroničnog stresa. Pod uticajemkonstantnih stresova dolazi i do povećanjaukupnog holesterola. Istraživači su poka -zali da kod osoba u čijoj je porodici većbilo slučajeva srčanog udara postoji većamogućnost da će na stres reagovatipovećanim nivoom holesterola.

Ispitali smo neke od dokaza kojipovezuju stres sa slabljenjem imunog sis-tema, rizikom od raka i srčanim udarom.Međutim, postoje mnogi drugi zdravstveniproblemi koji mogu nastati kao posledicastresa i njegovog negativnog uticaja naimuni sistem, što je prikazano u tabeli 9.

Svaku od ovih bolesti treba detaljnijerazmotriti. Prva na listi je herpes.

Stres i herpesKada neko dođe u dodir sa virusom

herpesa, ovaj virus se zauvek nastani unervnom sistemu dotične osobe. Dugo -trajno izlaganje stresu može povećati rizikod izbijanja ove bolne genitalne bolesti. Ujednom šestomesečnom istraživanju, istra -ži vači u San Francisku su proučavali 58žena između 20 i 44 godine starosti, pričemu se kod svih njih i ranije dešavalo daim se javi genitalni herpes.42 Izraženazabrinutost i konstantan stres “potpoma -žu” ponovno javljanje herpesa. Interesan -


Tabela 9. Ostale bolesti i zdravstveni problemi izazvani stresom

- Herpes- Astma- HIV prerasta u sidu- Ekcem- Psorijaza- Sindrom iritabilnih creva- Reproduktivno zdravlje- Lom kuka

tno je to da istraživači nisu pronašli nikak -vu vezu između herpesa i kratkotrajnihstresnih iskustava.

Stres i astmaDruga bolest na listi je astma. Stres

može da podstakne napade astme; to nasnimalo ne iznenađuje kada pogledamopoznate faktore rizika koji se vezuju zaovaj poremećaj. Oni koji žive u siromaštvunalaze se u većoj opasnosti da će dobitiastmu. Osim toga, oni koji imaju poro -dičnih problema (uključujući skori gubitakposla ili smrt drage osobe), problema saalkoholizmom, koji pate od depresije i nisuu stanju da izađu na kraj sa finansijskimpoteškoćama, takođe predstavljaju visoko-rizičnu grupu.43

Jasno je da je astma nešto više od čistonasledne bolesti. Identični blizanci pružajupravi primer za to. Kada jedan blizanacima astmu, samo u oko 20% slučajeva idrugi blizanac ima ovu bolest. Stresni do -ga đaji koje prijave roditelji, poteškoćevezane za roditeljstvo, kao i nezadovolj -stvo u braku – sve je to povezano sa raz -vo jem astme u ranom detinjstvu.44

Pregled medicinskih istraživanja poka -zao je da neki pacijenti mogu da pokrenunapad astme kada pokušavaju da zadrže usebi snažne emocije poput agresivnosti istraha. U isto vreme, otkriveno je da sestanje kod nekih astmatičara popravljakada se poprave i poremećeni društveniodnosi.45 Sve u svemu, ovi i neki drugidokazi jasno ukazuju na to da konstantnoprisustvo stresora može u velikoj meri dadoprinese razvoju astme kao i da pogoršastanje u slučaju da bolest već postoji.

Stres može povećati rizik odprelaska HIV-a u sidu

Videli smo da stres može da pogoršazdravstveno stanje u slučaju srčanog imoždanog udara, raka, genitalnog herpe-sa i astme tako što narušava imuni sistem.Međutim, kada govorimo o bolestimavezanim za oslabljen imuni sistem, ne

možemo a da ne spomenemo HIV (odengl. human imunodeficiency virus).Jedno nedavno obavljeno istraživanje ba -vilo se proučavanjem pacijenata zaraženihHIV virusom, od kojih su neki bili izloženistresorima koji su bili jači od običnih -svakodnevnih stresora sa kojim se svisuočavamo. Kod onih koji su bili izloženinajjačim stresorima zabeleženo je dras -tičnije smanjenje broja belih krvnih zrna -ca.46 Ovo istraživanje nam pruža dokazekoji ukazuju na to da stres može da pove -ća rizik od razvoja HIV-a u sidu (AIDS).Dobra vest je da istraživači nisu pronašlinikakvu vezu između svakodnevnih streso-ra i razvoja side.

Stres, ekcem i psorijazaIstraživači sa Tafts Medicinskog fakul-

teta u Bostonu (Boston’s Tufts School ofMedicine) otkrili su da povećan nivo hor-mona zvanog CRH može biti posledicastresa. Ovaj hormon stimuliše određenugrupu belih krvnih zrnaca u organizmu.47

Ove ćelije doprinose pogoršanju alergijana koži kao što su ekcem i psorijaza.

Stres i varenjeBritanski istraživači su nedavno izjavili

da postoji veza između stresa i čestogstanja creva koje se naziva sindrom iri-tabilnih creva (iritabilni kolon). To stanjeuključuje različite smetnje kao što su bol ustomaku, naduvenost, dijareja ili zatvor.Neverovatni podaci do kojih su ovi istraži-vači došli pokazuju da je emocionalno ras-trojstvo, izgleda, uzrok ovog poremećaja.Više od 70% osoba sa ovim tego bamaprethodno je prošlo kroz stres ne situacijekao što su smrt drage osobe ili raskidveze.48

Stres i reprodukcijaSterilitet je više nego ikada veoma zab -

ri njavajuća pojava. Izgleda da stres namnogo načina utiče na reproduktivnozdravlje. Jedno istraživanje je pokazalo dastres može da izazove pojačano lučenje


određene grupe hormona koji narušavajuplodnost kod muškaraca tako što umanju-ju broj spermatozoida.49

U drugom istraživanju koje je obuhvati-lo više od 200 trudnica, neke su bile podstresom izazvanim kombinacijom preveli -kih zahteva na radnom mestu i velikogbroja dužnosti i poslova u domaćinstvu.Kod njih je postojao pet puta veći rizik odkomplikacija u trudnoći nego kod onih že -na koje nisu bile pod tolikim stresom.50

Detaljnija objašnjenja ove veze data su uranijim istraživanjima. Prethodno istra živa -nje je pokazalo da zaposlene žene kojeimaju makar jedno dete kod kuće imajuveći nivo kortizola u krvi. Štetno dejstvoovog hormona opisano je ranije u ovompoglavlju.51 U jednom zasebnom istraživa -nju koje je obuhvatilo više od 100 ženakoje su radile van kuće, one koje nisuimale decu imale su niži nivo kortizola ukrvi tokom celog dana. Možda nas jenajviše iznenadila činjenica da više odjednog deteta ne znači i viši nivo kortizolau krvi.

Kada je u pitanju oštećenje ploda,savremena istraživanja ukazuju na to dastres – naročito u vreme začeća i tokomprva tri meseca trudnoće – u velikoj meripovećava verovatnoću da će doći do takvihproblema.52 Čak i ako dođe do začeća, adete nema neko oštećenje, stres može daizazove neke druge komplikacije u trud-noći. Određeni tipovi stresa, uključujućiizrazito stresnu situaciju na poslu, povezu-ju se sa povećanim rizikom od prevre-menog porođaja.53 Prevremeno rođenebebe su izložene većem riziku i od kratko-trajnih i od dugotrajnih zdravstvenih prob-lema. One, takođe, mogu zaostajati i uintelektualnom razvoju.

Stres i fraktura kukaKada se primenjuju u lečenju bolesti

kao što je astma, lekovi tipa kortizonamogu negativno uticati na čvrstinu kostiju.Ne bi trebalo da nas iznenadi to što sumedicinski istraživači otkrili povezanostizmeđu stresa i fraktura kuka. Jedno

istraživanje koje je obuhvatilo nekih18.000 Norvežanki starosti najmanje 50godina, pokazalo je da indikatori men-talnog rastrojstva kao što su usamljenost inezadovoljstvo ukazuju na povećan rizikod frakture kuka.54

Istraživači su smatrali da uzrok ne ležisamo u povišenom nivou kortizola. Ta po -ve zanost se delimično može objasniti po -ve zanošću između mentalnog rastrojstva inezdravog načina života u drugim aspekti-ma. Na primer, žene koje su izuzetnoopterećene i rastrojene češće počinju dapuše i da se loše hrane.

Neke posledice stresa navedene utabeli 9 ne moraju biti tako drastične kaoneki drugi ozbiljni zdravstveni problemikoje smo opisali. Ipak, ako pogledamo i tedruge načine na koje stres može da utičena zdravlje, doći ćemo do veoma značaj -nog zaključka – konstantan stres je veomasnažan faktor koji na više načina nanosiogromnu štetu ljudskom organizmu.

Pogledajmo sada neke od društvenihposledica stresa.

Društvene posledice stresaKada vidimo kako stres negativno utiče

na fizičko i mentalno zdravlje i finansijskusituaciju, ne treba nimalo da nas čudi štoon utiče i na društveni aspekt života. Ustvari, društvene posledice stresa su takodobro prihvaćene u našoj kulturi da sestres veoma često koristi kao izgovor zanarušene društvene odnose. Razmislitesamo na trenutak o tipičnim izgovorimakoje čujete: “Izvini, imao sam težak danna poslu”, ili: “Oprosti mi. Cele noći ni okanisam sklopila zbog bebe”.

Kada govorimo o ovim društvenim pos -le dicama stresa, treba reći da hroničanstres može predstavljati različitu opasnostu različitom periodu života. Takvo istraži -vanje ima uznemirujuće implikacije zazačarani krug zlostavljanja koji se čestomože videti u porodicama gde oni koji supod stresom zato što ih onaj drugizlostavlja i sami na kraju počinju da zlos -tavljaju svog partnera i decu.


Stres i mozakStres pogađa sve aspekte čovekovog

bića – fizički, društveni, duhovni i mental-ni. Poslednji od ova četiri aspekta – aspektmentalnog zdravlja – jeste taj gde pos -ledice stresa često predstavljaju najvećirazlog za zabrinutost. Naše mentalnozdrav lje određuje ko smo. Bez dobrogmentalnog zdravlja, kvalitet našeg životatrpi u fizičkom, društvenom i duhovnomsmislu.

Stres se, takođe, povezuje sa određe -nim vrstama disocijativnih stanja, kaokada, na primer, izgubite dodir sa svojomokolinom sanjareći o nečemu, ili čak, zbogporemećaja pamćenja, zaboravite čitavapoglavlja svog života. U stvari, jedannedavno sačinjen izveštaj ukazuje namogućnost da su vantelesna iskustva nasamoj granici smrti manifestacije dra-matičnog disocijativnog stanja.55

Disocijativna stanja su obično posledi-ca velikih stresova u životu. Dok je u tak -vom stanju, osoba primećuje da njen umdeluje nezavisno od njenih emocija pa čaki tela.56 U disocijativno stanje može zapas -ti svako kada se okolnosti nameste. To nemora da znači da je osoba i mentalnonestabilna. Dokazi govore da vantelesnaiskustva na granici između života i smrtipre predstavljaju stanje izmenjene svestinego neku vrstu duhovnog iskustva.Mozak može doživeti zapanjujuće prome -ne pod uticajem ogromnog stresa, traumaili nedostatka kiseonika.

Razgovor o stresu i mentalnim procesi -ma ne bi bio potpun kada ne bismo spo -me nuli zloupotrebu droga. Nema sumnjeda droga uzima najveći danak kada su upitanju mentalne sposobnosti. Iako jeproblem droge uglavnom vezan za odrasleosobe, ta pojava nije mnogo neuobičajenani među decom. Zaista, roditelji su sveviše zabrinuti za svoju decu kada je upitanju ova pojava. Iako postoji mnogoprograma za sprečavanje narkomanije,medicinska istraživanja govore da se jednaveoma značajna i korisna strategija često

zanemaruje. Ako pomognemo deci da sebolje suoče sa stresorima, manja jeverovatnoća da će ona kasnije imati prob-lema sa zloupotrebom droge.57

Kratak pregled štetnih posledicastresa

Videli smo kakve sve mogu biti posledi -ce stresa. Ja sam samo dotakao opširnutemu štetnog uticaja stresa na fizičko imentalno zdravlje i društveni aspekt čove -kovog života. U ovom poglavlju je spome -nut samo mali deo opsežnih istraživanjana tu temu.

Medicinski radnici i stručnjaci su sklonida dozvole da zdravstveni problemi pove -zani sa stresom budu potisnuti u drugiplan, ali moja procena i iskustvo kažu dastres u najvećoj meri doprinosi pogorša njuneke bolesti i smanjenju kvaliteta životamiliona ljudi.

Iz ove perspektive, izuzetno je važnozapaziti do kakvih se saznanja došlo u jed-nom nedavno sprovedenom istraživanjukoje je obuhvatilo preko 45.000 zaposle -nih.58 Iako i pušenje i neumerenost i visokkrvni pritisak i dijabetes doprinose poveća -nju prosečnih godišnjih troškova za zdrav -stvenu zaštitu, Dr Ron Z. Gecel (Goetzel) ikolege su 1998. objavili jedno zapanjujućeotkriće. U jednoj studiji koja se bavilaistraživanjem troškova zdravstvene zaštite,dve oblasti su bile daleko ispred ostalihfaktora rizika obrađenih ovim istraživanjem– depresija i stres. Radnici koji su se žalilina depresiju davali su u proseku čak70,2% više novca godišnje na lekove ilečenje. Oni koji su bili izloženi većem stre-su, davali su godišnje 46,3% više novca nalekove i lečenje od svojih manje isfrustri-ranih vršnjaka.

Oni koji kontrolišu ostvarenu zaradu uoblasti zdravstva počinju da obraćaju paž -nju na istraživanja poput ovog. Osigurava -jući zavodi, Ministarstva zdravlja, poslo-davci i drugi koji ispišu mnogo čekova usvrhu plaćanja troškova lečenja takođeobraćaju pažnju. Zaista, dalekosežne pos -le dice stresa naglašavaju jednu važnu


stvar – svako od nas bi trebalo da budepodstaknut da prihvati dvostruku strategi-ju. Prvo, da učinimo sve što možemo kakobismo mogli da kontrolišemo stresore sakojima se suočavamo. Drugo, kada naiđe-mo na stresore koje ne možemo da kon-trolišemo, naučimo da upravljamo stresomna najkonstruktivniji mogući način.

Poremećaji usled zabrinutosti 59

Do sada smo saznali da stres može daizazove ozbiljne promene u našem orga-nizmu, i na polju našeg fizičkog, men-talnog, emocionalnog i duhovnog zdravlja.Sada ćemo pažnju preusmeriti ka pore-mećajima usled zabrinutosti, grupu men-talnih poremećaja izazvanih stresom. Kadasu stresori konstantno prisutni, mogu iza-zvati zabrinutost (uznemirenost).

Sećate se da je jedna od trenutnihreakcija na iznenadni stresor pojačanamentalna aktivnost (navedena na listi utabeli 4). Naš mozak je programiran takoda ima sposobnost da, kada smo pod stre-som, u deliću sekunde donese izuzetnovažnu odlučujuću odluku. Kada stresorviše nije prisutan, on, ipak, dugo nakontoga može da se zadrži u našem umu. Naprimer, traumatično iskustvo poput silo-vanja, rata ili neke prirodne katastrofemože negativno uticati na naše mentalnozdravlje i godinama nakon samog događa-ja. Kada su stresori konstantno prisutni –u bilo kojoj meri – oni mogu izazvatizabrinutost. U cilju pojašnjenja zabrinu-tosti, pogledajte činjenice sažete u tabeli10.

Kada govorimo o prvoj činjenici utabeli 10, važno je zapaziti da nije svaki

stresor dovoljno jak da bi sam, bez nekihdrugih stresora, mogao da prouzrokujeporemećaj usled zabrinutosti, čak i da jekonstantno prisutan. Međutim, kod onihosoba kod kojih postoji genetska predis-pozicija ka takvom stanju, dugotrajan ne -razrešen stres može biti veoma plodno tloza razvoj poremećaja usled zabrinutosti.Poremećaji usled zabrinutosti su tolikovaž ni, a njihov uticaj tako dalekosežan (onipogađaju više od 19 miliona Amerikanaca)da zaista treba detaljnije da razmotrimoovaj zdravstveni problem.

Poremećaji usled zabrinutosti su u pra -vom smislu reči bolest. Kao što se vidi utabeli 10, oni su najzastupljeniji od svihmentalnih poremećaja pri čemu postojevelike varijacije u intenzitetu i ozbiljnosti. Sjedne strane, osoba često može osećatizabrinutost a da, spolja gledano, to neremeti u velikoj meri život te osobe. Sdruge strane, mogu se javiti periodiizražene zabrinutosti koji užasavajudotičnu osobu i onemogućavaju njeno nor-malno funkcionisanje.

Ja ovde ne predstavljam neko opsežnoistraživanje o ovim poremećajima, ali mis-lim da određene informacije zaslužuju na -šu pažnju. Zapazite da se ovi poremećajimogu lečiti. Često se dešava da lekari go -di nama kod svog pacijenta ne primećujuovaj poremećaj tako da se on godinama nine leči. To je tragično, jer terapije lekovi-ma koji se izdaju na recept i strategije kojene uključuju upotrebu sintetičkih lekovamogu biti veoma uspešne.

Zapazite i to da čovek, kada sam sebipostavlja dijagnozu, uglavnom pogreši.Mno gi greše kada kažu za sebe da su“malo pod stresom”, a zapravo imajumnogo ozbiljniji problem. Poremećaji zab -ri nutosti su stanja koja zahtevaju psihija-trijsko lečenje. Najbolje ih može rešitistručni lekar.

Na sreću, pojavljuje se čitav niz novihinformacija i saznanja vezanih za lečenjezabrinutosti. Izložiću ovde mnogo njih ka -ko bismo bolje shvatili osnovne uzrokeovih poremećaja i opcije njihovog lečenja.


Tabela 10. Činjenice o zabrinutosti- Konstantni stresori mogu izazvati zabrinu-tost.- Zabrinutost je najčešći mentalni poreme -ćaj.- Pogađa više od 19 miliona Amerikanaca.- Može se lečiti.- Kada sam postavlja dijagnozu, čovek u ve -ći ni slučajeva pogreši.

Jedna loša osobina poremećaja usledzabrinutosti je ta što se oni obično javljajuu kombinacijama. Otprilike polovina njihkoji imaju generalizovani poremećaj usledzabrinutosti pati u isto vreme ili od nekogdrugog poremećaja usled zabrinutosti ilidepresije. Kada je osoba svesna da semogu javiti dva poremećaja istovremeno,ona će biti spremnija da potraži kod sebenjegove simptome.

Kako prepoznati poremećaj usledzabrinutosti?

Postoji pet glavnih oblika poremećajausled zabrinutosti. Nacionalni institut zamentalno zdravlje (NIMH od engl. NationalInstitute of Mental Health), koji se nalazi usastavu federalnih Nacionalnih instituta zazdravlje, pruža nam kratak opšti pregledovih poremećaja u svojoj brošuri za 2000.godinu. Ovi podaci se nalaze u tabeli 11.

I pored ovih osobina koje nam pomažuda ustanovimo postojanje poremećaja,neupućenoj osobi se obično ne čini da ljudisa poremećajem usled zabrinutosti imaju

ozbiljan psihijatrijski problem. Na primer,može se činiti da je osoba sa generalizo-vanim poremećajem usled zabrinutostijed nostavno oso ba koja samo previše bri -ne. Često ta osoba uopšte nije ni svesnada pati od mentanog poremećaja koji semože dijagnostikovati i lečiti.

Osoba sa takvim poremećajem možeda kaže: “Oduvek sam mislila da samopreviše brinem. Često sam se osećala na -pe to i nisam mogla da se opustim. Pone -kad bi taj osećaj došao i prošao, a pone -kad bi trajao duže, čak i danima. Brinulasam o tome šta ću spremiti za porodičnuzabavu ili šta da kupim nekome na poklon.Jednostavno nisam mogla da to propus-tim. Ponekad sam osećala slabost i vrto -glavicu. Srce bi mi ubrzano kucalo ili lupa-lo. A zbog toga sam samo više brinula.”

Hajde da detaljnije razmotrimo svakiod ovih poremećaja usled zabrinutostinavedenih u tabeli 11.

Generalizovani poremećaj usledzabrinutosti (GAP)

GAP prvi na listi, obično ne izaziva nekaveća oštećenja. Osobe koje pate od ovogporemećaja uglavnom sasvim normalnofun kcionišu u društvu. Dobra vest je ta štokod većine ljudi ovo stanje prolazi sa godi -nama. Čini se da simptomi vremenom pos -taju sve manje izraženi. Ipak se mogu javi -ti onesposobljavajući slučajevi GAP. Ilekovi i terapije koje ne podrazumevajuupotrebu lekova mogu pomoći u ovakvimslučajevima. Buspiron (BuSpar), lek koji seizdaje na recept, može biti od nekepomoći. Međutim, pet vrsta terapija kojene podrazumevaju upotrebu lekova takođesu se pokazale efikasnim. To su kogni-tivno-bihevioralna terapija, redovne fizičkevežbe, bio-fidbek, tehnike opuštanja i ter -a pija usredsređena na duhovnost. Posled -nja četiri oblika lečenja objašnjena su u 8.poglavlju.

Treba biti veoma oprezan kada je upitanju terapija lekovima. Postoji najmanjetri razloga zašto primenjivanje ovog naiz-gled najlakšeg metoda lečenja može biti


Tabela 11. Tipovi poremećaja usled zabrinutosti

- Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)(eng.GAD): preterana briga i napetost okosvakodnevnih, uobičajenih događaja i odlu-ka.- Panični oremećaj: napadi preteranovelikog straha i zebnje koji se javljaju i po -navljaju iznenada i bez nekog vidljivog raz -lo ga – praćeni izraženim fizičkim simptomi-ma. - Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP):reakcija na neki strašan događaj koji sevraća u vidu zastrašujućih, opterećujućihsećanja – povećava aktivnost i umrtvljujenormalne emocije. - Fobije – dva tipa: Specifična fobija: strahod predmeta ili situacije. Socijalna fobija:strah od preterane zbunjenosti.- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD):opterećujuće, neželjene misli koje se stalnoponavljaju i rituali koje osoba obavlja ose -ća jući da je to hitno i preko potrebno.

pogrešan izbor. Prvo, može proći i nekolikonedelja pre nego što primena buspironadovede do nekih pozitivnih rezultata. Dru -go, ona može izazvati čitav niz neželjenihefekata uključujući vrtoglavicu, pospanosti mučninu. Treće, postoji zabrinutost da seGAP pogoršava kada se prekine upotrebalekova. Generalno gledano, velika većinapacijenata ne želi da uzima lekove do krajaživota ako se njihov problem može rešitinekim drugim vrstama terapije.

Još neke hemijske supstance igrajuvažnu ulogu kada je u pitanju zabrinutost.Dve najznačajnije su serotonin i GABA(Gama-amino-buterna-kiselina). Oba ovaje di njenja se nazivaju inhibirajućim trans-miterima. Oni imaju sposobnost da umrtve(smire) puteve u mozgu koji su uključeni ustres i zabrinutost. Postoji čitav niz lekovakoji mogu da povećaju nivo serotonina. Umnogim slučajevima, ovi lekovi ne samošto ublažavaju depresiju, već mogu i dadoprinesu ublažavanju štetnih efekata po -re mećaja usled zabrinutosti. Na sreću,lekovi nisu jedini način na koji možemopovećati nivo ove veoma značajne hemij -ske supstance u mozgu. U 4. i 5. poglavljuizlažem čitav niz načina na koje možetepovećati nivo serotonina u mozgu. Ono štotreba da shvatimo je da, čak i ako nismodepresivni, pomoću ovih metoda poveća -nja nivoa serotonina možemo naučiti da seuspešnije borimo sa svakodnevnim streso-vima i brigama u životu.

Pojavljuju se neke nove metode leče -nja lekovima koje su usmerene na drugehemijske supstance koje prenose poruke umozgu. Postoje neke nove terapije kojepovećavaju nivo gama amino buterne kise-line (GABA) u cilju ublažavanja zabrinu-tosti i napada panike. Izgleda da još jednahemijska supstanca u mozgu pod nazivomsupstanca-P igra neku ulogu u poremeća-ju raspoloženja. Preliminarni radovi ukazu-ju na to da lekovi koji blokiraju efekte ovogjedinjenja mogu doprineti ublažavanju izabrinutosti i depresije.

PanikaDrugi oblik poremećaja usled zabrinu-

tosti navedenih u tabeli 11 je panični po -re mećaj. Šta je panični poremećaj? To jestanje u kojem osoba doživljava ono što senaziva napadom panike. Osoba oseća kaoda gubi kontrolu ili zdrav razum i može daima snažan osećaj da će joj se uskorodogoditi neka nesreća. Fizički simptomipanike navedeni su u tabeli 12.

U svom najblažem obliku, panični pore-mećaj izaziva veoma uznemiravajuće sim -ptome.

Napadi panike se ne događaju samoonima koji pate od paničnog poremećaja,već se ponekad mogu javiti i kod onih ljudikoji ne pate ni od kakve mentalne bolesti.Ovakvi napadi su obično prateća pojavanekih drugih psihijatrijskih stanja kao štosu socijalna fobija (strah od neprijatnosti udruštvu), opšti poremećaj usled zabrinu-tosti i težak oblik depresije. Da bi se kodnekoga dijagnostikovao panični poreme -ćaj, ta osoba bi morala prethodno doživetinajmanje dva neočekivana napada panikei brinuti zbog napada koji bi joj se moglidogoditi u budućnosti ili preduzimati merepredostrožnosti da bi takve napadeizbegla. Kod osoba koje imaju ovakav po -re mećaj, izražena zabrinutost u perioduizmeđu napada može, zapravo, izazvatipravu fobiju. Na primer, ako neko doživinapad panike tokom vožnje vozom, onmože dobiti strah od vozova.

Istraživanja su pokazala da sklonost kapaničnim poremećajima može biti nasled-na. Neki istraživači smatraju da od panič -nih poremećaja obolevaju osobe koje su


Tabela 12. Fizički simptomi panike- Lupanje srca- Bol u grudnom košu- Znojenje- Ošamućenost ili vrtoglavica- Drhtavica ili trešenje- Mučnina ili drugi stomačni problemi- Nedostatak vazduha- Obamrlost ili žmarci koji prolaze kroz telo

tome genetski sklone, a koje su konstan -tno pod velikim stresom. Još uvek nije sas -vim jasno kakvu ulogu igra stres u nas-tanku ovih poremećaja. Bez obzira na tokako on utiče na razvoj ovih poremećaja,nedavno obavljena istraživanja ukazuju nato da osobe sa paničnim poremećajemimaju snižen prag za aktiviranje mehaniz-ma za savladavanje stresne situacije.

Osobe koje pate od ovog poremećajasklone su da neke obične, bezopasnesituacije podsvesno smatraju opasnima,aktivirajući na taj način sistem uzbune uslučaju stresa. Uspešna metoda lečenjabez upotrebe lekova uključuje primenukognitivno-bihevioralne terapije (KBT),koja je objašnjena u tabeli 13.

Kada se u jednoj porodici jave paničniporemećaji, tu se obično javljaju i fobije.Veoma je važno shvatiti da panični pore-mećaji mogu prerasti u fobije, koje sučetvrte po redu na listi poremećaja usledzabrinutosti navedenih na Slici 11. Dakle,simptome panike treba odmah početi leči-ti kako ovaj poremećaj ne bi prerastao ufobiju. Fobijama ćemo se pozabaviti u sle -dećem odseku.

Odluku o tome da li se treba obratitilekaru ili ne, ne treba olako shvatiti. Poka -zalo se da nelečeni panični poremećaj uvelikoj meri povećava rizik od samoubis -tva. Lekovi iz grupe SSRI kao što je Paksil(Paxil) uspešno leče ovaj poremećaj. Japrepisujem benzodijazepine kao što jeKsanaks na kraći vremenski period (manje

od 30 dana) kako bi se poboljšalo stanje uslučaju ozbiljnog i po život opasnogpaničnog poremećaja, dok lekovi iz grupeSSRI i terapija načinom života ne dobijušansu da pokažu svoj pozitivan efekat.Veoma je važno da pacijenti koji pate odpaničnog poremećaja ne pomešaju napadpanike sa srčanim udarom (mada on čestoliči na to), da shvate da će ti ozbiljni simp-tomi brzo proći i da nema potrebe da zovuhitnu pomoć. To ubeđenje samo po sebimože delovati veoma lekovito.

Post-traumatski stresNaziv trećeg po redu poremećaja usled

zabrinutosti navedenog u tabeli 11, Post-traumatski – stresni poremećaj (PTSP),ukazuje na glavno obeležje ove bolesti.Ona se obično javlja kod osoba koje sudoživele tešku emocionalnu traumu.Tipični znaci PTSP su prikazani u tabeli14.

Ovo stanje može oslabiti celokupanorganizam i narušiti bliske međuljudskeod nose. Brojne reakcije koje se mogu javi -ti usled PTSP navedene su u tabeli 15.


Tabela 13. Poređenje kognitivne i tradicionalne bihevioralne terapije

- Tradicionalna bihevioralna terapija: Poku -šava da pomogne pacijentu da za svoj pore-mećaj okrivi nešto ili nekog drugog. Donavodnog rešenja problema u ponašanjudolazi kada se osoba nekako “izbori” sautvrđenim “uzrokom”.- Kognitivna bihevioralna terapija: Pokušavada pomogne pacijentu da odredi šta trebada učini ili izmeni u svom ponašanju da bidoprineo izlečenju svog poremećaja.

Tabela 14. Tipični znaci post-trau-matskog stresnog poremećaja (PTSP)- Žrtva je doživela tešku emocionalnu trau-mu.- Žrtva ima zastrašujuće misli i sećanja.- Takve misli pokreću svakodnevni događa-ji.- Ova bolest je prvi put primećena kod rat-nih veterana koji su doživeli šok jer su u ra -tu bili izloženi snažnoj artiljerijskoj paljbi.

Tabela 15. Reakcije žrtava post-trau-matskog stresnog poremećaja

- Košmari- Problemi sa spavanjem- Strahovi tokom dana- Depresija- Povlačenje u sebe- Nepoverljivost prema drugima- Emocionalna neosetljivost- Osećaj bespomoćnosti

Žrtva, takođe, obično izbegava situaci-je koje bude neprijatne uspomene.

Nedavno obavljena istraživanja poka -zu ju da osobe koje pate od PTSP moguimati veće šanse da se kasnije upletu uneke kriminalne radnje, što predstavljaposledicu agresivnog ponašanja i nedos -tatka samokontrole.60 Neka druga istraži -vanja ukazuju na povezanost između PTSPi povećanog rizika od hroničnih bolesti kaošto je infarkt.61

PTSP je u javnosti prvi put spomenut uveoma ograničenom kontekstu poznatogpod nazivom “šok od artiljerijske paljbe”kod ratnih veterana. Od ovog poremećajaoboli pet miliona Amerikanaca svake godi -ne, a on može biti posledica bilo kakvogtraumatičnog događaja, na primer akopostanete žrtva (ili vidite druge koji sudoživeli šok usled) silovanja ili seksualnogzlostavljanja, ili neke druge kriminalneradnje, elementarnih nepogoda poput ura-gana ili zemljotresa i teških saobraćajnihnesreća.

Osoba izložena jakom stresu ne morauvek da oboli od PTSP. Čak i među onimakoji su doživeli izuzetno veliku traumu,samo 9% njih oboli od PTSP. Međutim,kada su u pitanju grupe poput veterana izvijetnamskog rata, čak i nekih 20 godinanakon samog traumatskog iskustva, prib-ližno 15% njih boluje od ovog poremeća-ja.

Činjenica da od PTSP ne obole sveosobe koje su doživele neku traumu upu -ćuje na važnost jednog od najznačajnijihaspekata teorije stresa. Čini se da i genet-ski faktori, način na koji se svaka osobasuočava sa stresom i drugi društveni fak-tori utiču na to da li će doći do PTSP ili ne.Postoje neki novi dokazi koji ukazuju na toda osobe koje nakon traumatičnog doga -đaja dobiju snažniju društvenu podrškuređe obolevaju od PTSP.62

Čak i kada osoba oboli od PTSP, kodnje se ne moraju nužno ispoljiti sve karak-teristike ovog poremećaja; isto tako, nekeosobe se oporave brže od drugih, a čestose dešava i da se neke osobe oporave

bolje od drugih. Približno 50% onih kojiobole od ovog poremećaja potpuno seoporave u roku od šest meseci. S drugestrane, neki pacijenti se muče decenijama,pa čak i do kraja svog života.

Opcije lečenja zavise od prirode prob-lema povezanih sa bilo kojim datim sluča-jem PTSP. Ako se jave depresija i problemisa spavanjem, mogu se prepisati antide-presivi i/ili lekovi koji ublažavaju zabrinu-tost. PTSP je još jedan poremećaj usledzabrinutosti gde kognitivno-bihevioralnaterapija obično predstavlja veoma važandeo lečenja. Kao što je ranije istaknuto,snažna društvena podrška kao što jeizgrađivanje prisnijih odnosa sa porodi-com, prijateljima i društvenom zajednicomtakođe može da bude od velike pomoći uublažavanju simptoma PTSP.63

Iako poremećaj koji se ne leči može datraje veoma dugo, lečenje može dovestido brzog poboljšanja takvog stanja. Jednastudija o PTSP uzrokovanom silovanjemotkrila je da je kod većine pacijenatadovoljno održati 12 seansi bihevioralneterapije (koja ne uključuje upotrebu leko-va) da bi se ublažila većina simptomaPTSP.64

Veoma je važno istaći da tip PTSP i nje-govih simptoma varira od osobe do osobe.Na primer, nedavno obavljeno istraživanjepokazuje da neke aspekte ovakvih traumavreme leči brže i bolje nego druge. Istra -živači su proučavali život 78 Jermenacakoji su bili među hiljadama onih koji su do -ži veli strašan zemljotres i ekstremno poli-tičko nasilje kasnih 80-tih godina 20. veka.Oni su došli do zaključka da simptomidepresije koji su praćeni sve do trauma -tičnih događaja vremenom nestaju.Međutim, neki simptomi post-traumatskogstresa nisu se ublažili ni nakon tri godi -ne.65

Iskustvo ovih Jermenaca je korisno, aline nužno i tipično za sve osobe koje pateod PTSP. Ovi Jermenci su konstantno biliokruženi nečim što ih je podsećalo na rani-je traumatične događaje (zgrade srušeneu zemljotresu, medijski izveštaji o poli-


tičkom nasilju itd). U mnogim slučajevimaPTSP, mnogobrojni događaji mogu pokre -nuti te bolne uspomene, ali često se deša-va da neke stvari koje direktno i jasnopodsećaju na doživljeni traumatični doga -đaj nisu prisutne.

Kada je u pitanju izlečiv pore mećajusled zabrinutosti poput PTSP, jedna odnajvećih tra ge dija je to što pacijenti odlažuodlazak kod lekara. Taj period odlaganjaiznosi u proseku osam godina.66

FobijeZa fobije je karakterističan ekstreman,

iracionalan strah. Jedan od primera je ne -ve rovatan strah od pauka. Fobije od nekeodređene stvari ili pojave poput ove suuobičajena pojava i javljaju se kod svakogdesetog čoveka.

Poremećaj može ili ne mora da oslabičovekov organizam, što zavisi od togakoliko se lako može izbeći sam izvorodređene fobije. Međutim, ako se osobačesto susreće sa predmetom kojeg seplaši, ona može u velikoj meri da izmeniživot u pokušaju da izađe na kraj sa timsvojim stanjem. Dodatnu komplikacijupred stavlja činjenica da se samo oko 20%fobija kod odraslih osoba izleči bez terapi-je.

Za razliku od mnogih poremećaja usledzabrinutosti, specifične fobije – generalnogledano - ne mogu da budu posledicasamo jednog stresnog događaja. Stresorje mnogo češće jedan stav koji prenoseostali članovi porodice ili bliski prijatelji.Nije teško zamisliti da postoji verovatnoćada će majka koja se neobično mnogo plašipauka ili oluje taj isti strah preneti i nasvoju decu.

Nasuprot specifičnim fobijama, postojei društvene fobije. Društvene fobije seodlikuju neprimerenim strahom ili zbunje -nošću u određenim društvenim situacija-ma. Stanje se može u velikoj meri pogor -šati ako se osoba zbunila ili doživela nekistres pred većim brojem ljudi.

Na sreću, postoje efikasne terapije zalečenje fobija, kao što smo videli u slučaju

ostalih poremećaja usled zabrinutosti. Me -tode lečenja su navedene u tabeli 16.67

Kada se fobija dijagnostikuje, specifič-na kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)može biti od velike pomoći. Jedna tehnikase sastoji iz postepenog izlaganja pacijen-ta fobičnoj situaciji. Kognitivna bihevioral-na terapija bez upotrebe sintetičkih lekovamože sama ili uz neke lekove (kao što suantidepresivi ili lekovi protiv zabrinutostipoznati kao benzodijazepini) u potpunostisprečiti napade panike u 70-90% slučaje-va.68 KBT i njoj srodne terapije obično do -vo de do značajnog poboljšanja u roku odosam sedmica.

Još se nisu pojavili lekovi za specifičnefobije. Međutim, kada su u pitanju druš -tvene fobije, neki lekovi su se pokazaliizuzetno efikasnima, uključujući tu antide-presive poznate pod nazivom inhibitoriMAO.69 Osim toga, grupa lekova pod nazi -vom beta-blokatori pokazala se uspešnomu slučaju specifičnog oblika društvene fo -bi je koji se naziva fobija od javnog nastu-pa. Ovi lekovi su postali veoma popularnimeđu javnim izvođačima kao što su pevačikoji uzimaju ove lekove pre nastupa.

Još jedan vid primene kognitivno-bihe-vioralne terapije jesu vežbe disanja. Pravil -no disanje ili disanje iz dijafragme podra -zumeva polagano, duboko disanje koje seoslanja na dijafragmu, onaj veliki mišić kojiodvaja grudni koš od trbušne duplje.Takvim dubokim disanjem može se savla-dati bliski rođak zabrinutosti – brzo,površno disanje. Brzo disanje samo posebi predstavlja problem zato što može uogromnoj meri smanjiti nivo ugljen-dioksi-


Tabela 16. Metode lečenja fobija- Postepeno suočavanje žrtve sa onim čegase plaši- Polagano, duboko disanje iz dijafragme- Inhibitori MAO (lekovi)- Beta-blokatori (lekovi) za društvene fobije- Kognitivno-bihevioralna terapija- Lekovite biljke ili sintetički lekovi protivzabrinutosti

da u krvi i izazvati vrtoglavicu ili nesves-ticu, žmarce u ustima i prstima i grčeve umišićima. Stanje oko 75% pacijenata se uvelikoj meri popravi ovakvom primenomKBT.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj(OKP)

OKP je poremećaj čije su dve glavnekarakteristike opsesija i prisilne radnje(kom pulzije). Klasičan primer bi bio prete -ran strah od klica, zbog čega osoba stalnoiznova, i to mnogo češće nego što je nor-malno, detaljno pere ruke. Strah od klicaje opsesija, a preterano često pranje rukuje prisilna radnja. Ta uznemiravajuća op -se sija se smatra problemom koji se morarešiti, a kao rezultat toga, dotična osobase oseća primoranom da ga reši.

Mi ne govorimo o normalnoj brizi ohigijeni ili bezbednosti (npr. kada ponovoproveravate da li ste zaključali kuću). Akona aktivnosti vezane za ovaj poremećaj“odlazi” najmanje sat vremena dnevno iako vas one uznemiravaju do te mere dane možete normalno da obavljate svakod-nevne poslove, onda je u pitanju OKP.

Ova bolest napreduje na različitenačine, kao što je objašnjeno u tabeli 17.

Klasična bihevioralna terapija za OKPse naziva izlaganje i sprečavanje reakcije.U okviru ove terapije, osoba koja pati odOKP se izlaže situaciji koja se nalazi usamom središtu opsesije, a potom joj sepomaže da ne obavlja svoj uobičajeni ritu-al.

Kada su u pitanju sintetički lekovi,lekovi koji povećavaju nivo serotonina umozgu pokazali su se veoma efikasnim. Tuspadaju Anafranil, kao i grupa antidepresi-va poznata kao selektivni inhibitori ponov -nog preuzimanja serotonina SSRI. U SSRIspadaju popularni lekovi kao što suCelexa, Prozac, Luvox, Paxil i Zoloft.

U nedavno objavljenom izveštaju Naci -o nalnog instituta za mentalno zdravlje na -laze se neka zanimljiva zapažanja vezanaza metode lečenja opsesivno-kompulsiv -nog poremećaja. Lekovi koji povećavajunivo serotonina znatno poboljšavaju sta njekod 75-80% pacijenata. Međutim, istraži -vači kažu da ih prosto zadivljuje činjenicada se, ako ne veće, ali bar isto poboljša njepostiže primenom bihevioralnih terapijako je ne uključuju upotrebu lekova.

Opšti pregled poremećaja usledzabrinutosti

Uopšte nas ne iznenađuje činjenica daveliki broj “standardnih” terapija za leče njeporemećaja usled zabrinutosti uključujeupo trebu lekova. Uprkos tome, ja ponovoželim da istaknem jednu od tema o kojimačesto govorim – da terapije lečenja stilomživota često mogu u velikoj meri da utičuna hemijske supstance koje se nalaze umozgu. Vrednost kognitivno-bihevioralneterapije (KBT) bez upotrebe lekova u mno -gim poremećajima usled zabrinutosti pot -vr đuje činjenicu da pored sintetičkih leko-va postoje i druge opcije u održavanjumentalnog zdravlja.

Nažalost, oni koji se bave istraživanji-ma u oblasti metoda lečenja nisu tolikozainteresovani za pristup lečenja ishranomi stilom žovota koliko za metode lečenjasintetičkim lekovima. Zašto je to tako? Up -ravo zato što farmaceutske kompanije da -ju ogromna sredstva i novac onima koji sebave istraživanjima u oblasti medicine.Malo je moćnih igrača, ako ih uopšte i ima,kojima je u interesu, materijalno gledano,da ljudi više šetaju ili rade fizičke vežbe ilida jedu više voća i povrća.


Tabela 17. Razvoj i lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja- Simptomi mogu biti manje i više izraženi.- Nasledni faktor igra značajnu ulogu.- Pogoršava se u stresnim životnim situaci-jama.- Leči se sintetičkim lekovima i kognitivno-bihevioralnim terapijama koje ne uključujuupotrebu lekova.- Lekovi koji povećavaju nivo serotoninaveoma su efikasni.

Iako je mnogo više istraživanja obav -ljeno u oblasti lečenja sintetičkim lekovimanego na temu lečenja načinom života,pokazalo se da su ove terapije koje neuključuju upotrebu lekova veoma prak-tične i efikasne – a ne nose ni neizbežnirizik od neželjenih efekata koje izazivajulekovi. Dok se ne obavi više kontrolisanihistraživanja, preporučio bih da oni koji seradije opredeljuju za terapiju lečenja pore-mećaja usled zabrinutosti stilom životarade na tome sa lekarom stručnjakom zatu oblast koji će pažljivo nadgledati njihovnapredak. Ako već uzimate neki lek protivporemećaja usled zabrinutosti, ni u komslučaju nemojte naglo prekinuti da ga uzi-mate. Čak i ako vam lek više nije potreban– kada su u pitanju lekovi koji utiču nahemijske supstance u mozgu – dozu trebapostepeno smanjivati. A taj proces trebada se odvija prema stručnim savetima le -ka ra.

Sve što mi danas znamo – a sve višeznamo – o poremećajima usled zabrinu-tosti je to da ona mogu biti veoma ozbilj-na obolenja, ali da se veoma često moguuspešno lečiti. U terapije koje su se većpokazale efikasnima spadaju i metodelečenja sintetičkim lekovima i bihevioralnetehnike koje ne uključuju upotrebu lekova.Uveren sam da mnoge metode lečenjadepresije stilom života koje su navedene uovoj knjizi mogu biti delotvorne i u slučajuporemećaja usled zabrinutosti. I u jednomi u drugom slučaju, preporučujem odlazakkod kompetentnog lekara koji će u svojprogram lečenja uključiti i terapiju lečenjastilom života.

Depresija, stres, zabrinutost isamoubistvo

Težak oblik depresije kod jednog članaporodice obično predstavlja snažan faktorstresa za ostale članove. Kao što stojizapisano u Preporuci ministarstva zdravljao mentalnom zdravlju, “nije samo pacijenttaj koji pati i trpi posledice [teškog oblikadepresije]. Bračni drug, deca, roditelji,braća i sestre i prijatelji isfrustrirani su i

ljuti, imaju osećaj krivice i finansijskeprobleme, a ponekad postaju i žrtva fizič -kog zlostavljanja u svom pokušaju da ub -laže ili se izbore sa patnjama dotičnedepresivne osobe”.70

Zabrinutost se obično javlja zajedno sateškim oblikom depresije. Među pacijenti-ma kod kojih je dijagnostikovan težak oblikdepresije, gotovo polovina njih pati u istovreme i od izražene zabrinutosti. Zbog či -nje nice da se zabrinutost i depresija takočesto javljaju zajedno, mnogi istraživačismatraju da ova dva stanja imaju isteuzročne faktore. Nivo serotonina u krvi jeveoma važan. Kao što smo videli, u sluča-ju mnogih poremećaja usled zabrinutostistanje se poboljšava upotrebom lekovakoji povećavaju nivo hormona serotonina.Važnost serotonina je potpunije objašnje-na u 8. poglavlju.

A šta je sa samoubistvom? Da li zabri -nu tost vodi ka samoubistvu? U 2. poglavljusmo saznali da je težak oblik depresijeglavni faktor koji dovodi do samoubistva.71

Depresija može da dovede do gubitka vo -lje za životom, a može i ne mora da dove -de do samoubistva. Ipak, izvestan nivozabrinutosti, frustracije ili stresa može da“prepuni čašu” i navede depresivnu osobuda pokuša ili izvrši samoubistvo.

ZaključakU ovom poglavlju smo objasnili neko-

liko mentalnih poremećaja. Saznali dastres, jedan uobičajeni poremećaj, možeizazvati zabrinutost, koja se javlja u oblikupet zasebnih, ali usko povezanih poreme -ćaja. Videli smo da svaki od ovih pore-mećaja može da naškodi mnogim delovi-ma organizma, da pogorša ili čak izazovečitav niz različitih bolesti i smanji kvalitetživota miliona ljudi.

Rečeno je koliko je važno prepoznatipostojanje poremećaja, navedene su kara -kteristike po kojima se može odrediti tipporemećaja, kao i uspešne metode leče -nja. U te metode spadaju terapije bez upo -tre be lekova, različite tehnike psihološkogsavetovanja i lečenje sintetičkim lekovima.


Poruka ovog poglavlja mogla bi ukratkoda glasi:

1. Stres i zabrinutost su u našem druš -tvu mnogo češća pojava nego ranije i sva -ke godine imamo sve veći broj slučajeva.

2. One su izuzetno štetne za čovekovozdravlje, a ponekad mogu da izazovu ismrt.

3. Postoje nove metode koje moguuspešno izlečiti ove poremećaje bez prete -rane upotrebe sintetičkih lekova u bilokojoj fazi lečenja.

U narednom poglavlju nastavićemo dase bavimo istom ovom temom. Videćemokako čovek sam sebi može da pomogne usavladavanju stresa i zabrinutosti. Osimtoga, istaći ćemo zašto treba biti oprezankada su u pitanju određeni popularnilekovi koji se koriste u lečenju stresa izabrinutosti. Govorićemo o faktorima stilaživota koji su neverovatno uspešni u lečen-ju ovih mentalnih poremećaja.


U ovom poglavlju ćemo spomenuti jošneke metode lečenja stresa i zabrinutostikoje spadaju u kategoriju pomozi samomsebi. Osim toga, naglasićemo koliko trebabiti oprezan prilikom uzimanja određenihlekova koji se obično koriste u lečenjustresa i zabrinutosti. Govorićemo i o fak-torima načina života koji su se pokazaliizuzetno efikasnima u borbi protiv ovihmentalnih poremećaja.

U ovom poglavlju ćemo videti da pos-toji mnogo različitih i korisnih pristupa uborbi protiv stresa. Mnogi od njih koji sunajbolji ne primenjuju se koliko bi trebalo.Neke od njih sam opisao u knjizi Zakonizdravlja i izlečenja u 8. poglavlju. Ipak,mnogi su želeli da osim informacija kojesam dao u toj knjizi iznesem još nekepodatke. Ovo poglavlje predstavlja uvelikoj meri proširenu verziju onoga štosam izneo u prethodnoj knjizi. Za one kojinisu pročitali knjigu Zakoni zdravlja i iz -le čenja, ponoviću ovde neke od značajnihčinjenica.

U prethodnom poglavlju sam već ob -jas nio koja je to značajna razlika izmeđustresa i stresora. Shvatanje ove razlikepredstavlja osnovu samoispitivanja, putemkojeg svako od nas prepoznaje stresorekoji su prisutni u našem životu.

Prepoznaj svoje stresore Svoje stresore najbolje možete prepoz-

nati kada ste sami i ništa vas ne ometa.Isključite TV, radio, CD plejer i telefon i usamoći razmišljajte neko vreme o svomživotu. Posebno se zadržite na onim stvari-ma zbog kojih ste trenutno uznemireni.

Koje stvari vi lično smatrate stresorima uvašem životu?

Konstruktivan način za otkrivanje razli -čitih tipova stresora jeste postaviti ista onapitanja koja postavljaju novinari kada sas-tavljaju svoje izveštaje. Oni traže odgovo -re na pet pitanja – Ko, Šta, Kada, Gde iZašto? Postavite i vi sebi ta pitanja. Naprimer, ko je u vašem životu stresor, ili ukojim situacijama on ili ona povećavajuvaš nivo stresa? Jedna supruga moždasmatra da ima predivnog muža, ali njegovobičaj da pred spavanje smanji temperatu-ru u stanu za pet stepeni kod nje još uvekizaziva stres. Odgovor na pitanja “Kada iGde” osećate najveći stres može da glasiujutru kada kroz gužvu u saobraćaju putu-jem na posao. Prepoznali ste glavne izvorestresa u svom životu. Koji je sledeći korak?Postoje, zapravo, dva načina na koja semožete boriti sa svakim od tih stresora.Prva opcija je da izbegavate ili ukloniteizvor stresa. Pošto ovo nije uvek moguće,a ni poželjno, druga opcija je ono što janazivam “zdravim prilagođavanjem”.

Dva načina savladavanja stresoraIlustrovaću ove dve opcije jednim hipo -

tetičkim scenarijem. Recimo da se novikomšija useljava u stan do vašeg. Vi ste senaročito potrudili da mu poželite dobro -došlicu. Pokucali ste na njegova vrata saosmehom na licu i tanjirom punim toplihkiflica, i ljubazno mu ponudili svoju pomoćprilikom useljavanja. Umesto da na vašuljubaznost uzvrati na isti način, on je odbioda primi i vaše kiflice i vašu pomoć.Mrzovoljno vam je odgovorio: “Znači, viživite u susednom stanu? Držimo se poda -

8. poglavlje

Stres bez potresa

lje jedno od drugoga i lepo ćemo se sla-gati.” Izgovorivši to, zatvorio je vrata.

Kada ste te večeri kao i obično okoponoći legli u krevet, bili ste prilično uzne -mireni. Vaše raspoloženje se nije popravi-lo kada vas je u 4 ujutro probudio ludiritam rokenrol muzike. Bio je to novikomšija. Iako vam je bivalo sve gore, rešiliste da se suzdržite i poslušate njegovsavet da se “držite podalje jedno od dru-goga”. Kada vas je i tri naredna jutraprobudila glasna rok muzika u 4 sata,shvatili ste da imate veliki izvor stresa usvom životu. Kako se na konstruktivannačin možete izboriti sa njim?

Zdravo prilagođavanjeZapamtite, postoje dve osnovne strate-

gije. Prvo, možete izbeći ili ukloniti izvorstresa ili se, pod broj dva, možete pri-lagoditi na jedan zdrav način. Ako biste seopredelili za strategiju broj jedan, moglibiste da pozovete vlasnika zgrade ipokušate da naterate svog komšiju dapromeni svoje navike. Ili se možete ličnosuočiti sa svojim komšijom. Ako se plašiteosvete, još jedan način da izbegnete iliuklonite izvor stresa bio bi da se iselite izsvog stana. Svaka od ovih opcija može iline mora da deluje – mada bi svaka od njihpovukla za sobom neke posledice koje bimogle da izazovu nove stresove.

Ako biste se opredelili za opciju zdra -vog prilagođavanja, vi reagujete tako daizvor stresa, u stvari, radi za vas. Recimoda ste razmišljali o tome kako nije dobrošto tako kasno (u ponoć) odlazite na spa-vanje (dobro razmišljate!). Pošto nematenikakvih obaveza, odlučili ste da legnete u9 uveče. Rešili ste da vam rokenrol muzikau 4 sata ujutru posluži kao budilnik, iako tonije vaša omiljena vrsta muzike. Kada stese probudili, otišli ste u mirniji deo stana inatenane čitali neku duhovnu literaturu,molili se i razmišljali o onome što ste proči-tali. Potom ste uradili neke izuzetnokorisne fizičke vežbe, istuširali se ipripremilli dobar doručak. Još uvek vam je

ostalo dovoljno vremena da na vremestignete na posao.

Bez obzira da li buđenje u 4 ujutruzvuči kao strategija koja može da zaživi uvašem životu ili ne, ono ilustruje ono štoželim da istaknem. Do one mere do kojemožete prihvatiti izvor stresa i iskoristiti gana neki način da radi za vas, vi služite kaoprimer zdravog prilagođavanja. Zdravo pri-lagođavanje se u velikoj meri razlikuje odpukog ignorisanja izvora stresa. Ako zbogglasne rok muzike ne možete da zaspite, vije zaista ne možete ignorisati. Čak i akospavate na prekide dok glasna muzikaodzvanja u vašim ušima, verovatno ćetepostati veoma isfrustrirani zbog narušenogsna.

Zapazite da se ignorisanje stresoraretko može smatrati zdravom reakcijom.Ipak, kada se suočite sa naizgled suvišejakim izvorom stresa (naročito na druš -tvenom, mentalnom ili duhovnom nivou),ponekad bi najbolje bilo da ga ignorišete.Ako ste pod tolikim stresom da ne viditenikakve konstruktivne opcije, ignorisanjeprisutnog izvora stresa moglo bi da vamomogući da pređete iz stanja uzne-mirenosti u stanje otpornosti. Tada ćetemoći da razmislite o nekim konstruktivni-jim metodama prilagođavanja. Kada su upitanju fizički stresori poput buke, pre-glasne muzike ili bola kao posledice bo -lesti, ponekad ne postoji način da ih čovekignoriše.

Izbegnite stresor tako što ćetepobeći od njega

Postoje i neki drugi nezdravi načinisuočavanja sa stresorima. Jedan od njih jeeskapizam (sklonost bežanju). To znači dabiste vi, možda, u 4 ujutru pozvali nekuputničku agenciju koja radi non-stop i bezrazmišljanja rezervisali kartu za sledećiavion za Tahiti. Dok se sunčate na egzo -tičnoj plaži, može vam se činiti da je dobrošto ste pobegli od izvora stresa. Više se nečuje promukli glas vašeg komšije i vi zaistauživate.


Međutim, kada se vratite kući, koncertiu 4 ujutru se nastavljaju nesmanjenomžestinom i vi se polako vraćate u realnost.Otpušteni ste sa posla zbog neopravdanogodsustva, a stiže vam račun sa kreditnekartice kojom ste platili putovanje naTahiti. Za tren oka, vaš nivo sresa je većinego što je ikada bio. Bežanje od proble-ma zaista nije baš najbolji način reagova -nja na izvor stresa. On može uzeti većidanak kada je u pitanju vaše zdravlje negošto je to bio slučaj sa prvobitnim izvoromstresa. Kada se suočite sa veoma teškomsituacijom, lako je smatrati bežanje odproblema jedinom strategijom kojom semože kupiti malo vremena, ali on na krajuostavlja razorne posledice.

Mnogi smatraju da je bežanje od prob-lema proširena verzija ignorisanja izvorastresa. Kada vi u umu – mentalno –ignorišete izvor stresa, vi ostajete u okru -ženju gde se i dalje suočavate sa njim, aliništa ne pokušavate da uradite po tompitanju. Taj izvor stresa nastavlja da utičena vaš organizam ma koliko vi mislili da gaignorišete. Kada fizički pobegnete iz sre-dine gde se oseti uticaj tog stresora, vašorganizam može malo da se odmori. Puto -vanje na Tahiti ilustruje ovu situaciju.Među tim, ako ste impulsivno odlučili dapobegnete, to često može mnogo da vaskošta.

Bežanje od problema se najčešće jav ljasamo na mentalnom nivou – i predstavljaproširenu verziju ignorisanja izvora stresa.Osoba ostaje na području delovanja stre-sora, ali pribegava halucinogenom bekstvukako bi lakše zaboravila na prisustvo stre-sora. To mogu biti različiti načini bežanja,od gledanja televizije do uzimanja alkoho-la. Ovaj tip bežanja od problema je gori odbezuspešnog pokušaja da se ignoriše izvorstresa. Pošto i dalje boravite na područjudelovanja stresora, stres konstantno utičena vaš organizam, a načini bežanja susami po sebi loši za vaš um i telo i još višeiscrpljuju vaš i onako oslabljen organizam.

Da budem precizniji, alkohol oštećujefrontalni režanj mozga u kojem se odvija

proces donošenja odluka i konstruktivnihrešenja. Gledanje televizije, čak i onihdobrih emisija, oduzima vreme od korisnihaktivnosti kao što su fizičke vežbe kojevam mogu pomoći da ublažite stres iliojačate u borbi protiv njega. O fizičkimvežbama ćemo više govoriti kasnije.

Ponekad je relativno lako izbeći iliukloniti izvor stresa, ali je to katkada teškoili nemoguće. Uzmimo, na primer, slučajzavisnika od nikotina. Nakon tri neuspelapokušaja da ostavi cigarete, Bil je shvatioda je uvek iznovao počinjao da puši kadaje posle posla odlazio u bar na piće. On jeshvatio da je konzumiranje alkohola u baruza njega veliki izvor stresa. Uostalom, to jeslabilo i njegovu odlučnost da ostavipušenje. Da Bil retko odlazi u bar, moždabi mu bilo relativno lako da donese odlukuda u potpunosti izbegava to loše okruže -nje.

Razmislite sada o Sju. Ona ima proble-ma sa koleginicom na poslu. Iako ona iReni zauzimaju isti položaj na poslu, oči -gledno je da njih dve jedna drugu ne poš-tuju. Retko se desi da, kada obe prisus -tvuju nekom sastanku, ne prave insinuaci-je kojima na suptilan način pokušavaju daponize jedna drugu. Očigledno je da jeproblem koji ima Sju teži od Bilovog prob-lema sa pušenjem zato što ona ne možeda izbegne ili ukloni svoj izvor stresa.Mogla bi da koristeći se intrigama dovededo toga da Reni dobije otkaz, no taj pro-ces obično zahteva i mnogo vremena inapora – da ne spominjemo emocionalnotrošenje. Često je jedini brz način zauklanjanje stresora na radnom mestu datiotkaz (iako je ponekad moguće promenitismenu, preći u drugi sektor kompanije islično).

Kada treba da odluče da li da napusteposao ili trpe izvor stresa, mnogi ljudiizaberu ovo drugo. Takav izbor može imatirazarajuće posledice po fizičko i emo-cionalno zdravlje.

Ovi slučajevi jasno pokazuju da trebaizabrati opciju broj dva – zdravo prilagođa-vanje. Hajde da ispitamo kako možemo

STRES BEZ POTRESA 125

povećati verovatnoću da ćemo prepoznatii primeniti konstruktivna rešenja.

Napravi odgovarajući planPravilno planiranje i organizacija pred-

stavljaju ključne elemente zdravog pri-lagođavanja, pošto impulsivna rešenjaobično nisu delotvorna, a nisu ni zdrava niprilagodljiva. Pravilno planirati znači na sa -mom početku, pre same primene strategi-je, odrediti šta je potrebno za njenu pri-menu. Ako vam se čini da je ta opcija irazumna i moguća onda možete preći nanarednu fazu procesa planiranja – pre-cizno određivanje optimalne strategije.

Pravilnim planiranjem i organizacijomse, takođe, mogu izbeći izvori stresa. Viverovatno tačno možete reći kada ste se uživotu suočili sa teškim stresnim situacija-ma samo zato što niste pravilno planirali.Na primer, pod stresom ste kada kasnitena posao zato što zaboravite da poneseteužinu pa morate da se vraćate.

Dugotrajno sistematsko upravljanjestresom (stres-menadžment)

Kao što smo već rekli, u najbolje načinesuočavanja sa izvorima stresa spadajuizbegavanje ili uklanjanje istih, ili preus -meravanje stresora da, zapravo, rade zavas putem zdravog prilagođavanja. Akonijedan od ovih pristupa ne deluje uvašem slučaju, da li postoje neke kon-struktivne mere koje možete preduzetikako biste u budućnosti održavali kon-stantno nizak nivo stresa?

Na sreću, postoje još neke mere kojese mogu preduzeti, a koje mogu imati tra-jan efekat u borbi protiv stresa. U naje-fikasnije spadaju životne navike koje uma -njuju štetan uticaj stresa, omogućavajućinam da vodimo normalan život u prisustvuizvora stresa.

Četiri metode ublažavanja stresapomoću životnih navika

Pogledajmo opis načina života koji ćetrajno umanjiti stres. Veliki broj priznatih

načina ublažavanja stresa može postatisastavni deo naših svakodnevnih životnihnavika koje će delovati blagotvorno na sveaspekte našeg bića. Stres štetno utiče nanas u svim ovim aspektima, kao što jeprikazano u tabeli 1.

Strategije u borbi protiv stresa morajuobuhvatiti svaki od ova četiri aspektanavedena na slici. U ovom delu ovogpoglavlja razmotrićemo svaki od njih poje-dinačno. Prvi među njima je fizički aspekt.

Fizički zdrav stil života ublažavastres

Fizički zdrav stil života je izuzetnovažan u borbi protiv stresa. Što vaše telobu de bolje funkcionisalo, to ćete moćibolje da se izborite sa stresom. Zdravo telovam pomaže da lakše prebrodite stresneživotne situacije. Čak i kada ste izloženistresorima koje još niste uklonili ili im seprilagodili, bolje fizičko zdravlje će vampomoći i zaštititi vas od neželjenih efekatakoje ovi stresori mogu imati po vaše zdrav -lje.

Načini na koje možete poboljšati iodržavati fizičko zdravlje navedeni su utabeli 2.

Jedan od najvažnijih elemenata zdra -vog načina života je pravilna ishrana. Usvojoj knjizi Zakoni zdravlja i izleče njaizuzetno opširno govorim o optimal nomnačinu ishrane i hranljivim sastojcima.


Tabela 1. Četiri aspekta našeg bića- Fizički- Mentalni- Duhovni- Društveni

Tabela 2. Životne navike koje poboljšavaju fizičko zdravlje

- Pravilna ishrana- Redovne fizičke vežbe- Izbegavanje “legalnih droga” kao što sunikotin (pušenje), kofein (kafa) i alkohol- Minimalna upotreba lekova

Ukratko rečeno, taj način obuhvata devetnajznačajnijih oblasti. One su prikazane utabeli 3.

Ako vam se čini da je neke od ovihsaveta teško prihvatiti, molim vas dazapazite hiljade medicinskih referenci umojoj knjizi Zakoni zdravlja i izlečenjakoje podržavaju gore navedene savete.Ako ne vodite zdrav način života i ne želiteni da pokušate, dužni ste da zbog sebesamih pogledate neoborive dokaze o pozi-tivnim efektima gore pomenutih saveta oishrani. Postoji čitav niz snažnih činjenica.

Istraživanja pokazuju da takav režimishrane povećava nivo energije i poboljša-va oštrinu uma. Poboljšana mentalna fun -kcija i fizička snaga najviše pomažu čove -ku da se izbori sa životnim stresorima.Dodatni plus ovakvog režima ishrane je tajšto on pomaže i u sprečavanju nastankahroničnih bolesti kao što su srčane bolesti,dijabetes, visok krvni pritisak i rak.

Redovne fizičke vežbeFizička aktivnost je još jedan važan

sastavni deo zdravog načina života kojisprečava pojavu stresa. Odavno je pozna-

to da redovne fizičke vežbe sprečavajunastanak srčanog i moždanog udara inekih tipova raka. Osim toga, one mogudelovati i kao zaštita od štetnih posledicasvakodnevnog životnog stresa na fizičkozdravlje. Medicinska literatura pokazuje daredovne fizičke vežbe mogu biti odizuzetno velike pomoći u održavanju men-talnog zdravlja i kontroli stresa.1,2 Izgledada redovne umerene fizičke vežbe dopri-nose i jačanju imunog sistema, čime, vero -vatno, sprečavaju pad imunog sistemausled stresa.3,4,5

Zanimljivo je da fizička aktivnost kojauključuje i razmišljanje može biti izuzetnokorisna. Na primer, neki naporan posao udvorištu ili bašti ili cepanje drva mogu sepokazati mnogo korisnijima od šetnje.Uostalom, vi možete nesmotreno razmiš -ljati o svom stresu dok šetate. Praktičanfizički zadatak često zahteva veću mental-nu koncentraciju od šetnje ili vožnje bicik-lom, tako da postoji manja verovatnoća daćete razmišljati o svom stresu dok raditevežbe radi ublažavanje stresa.

Jedna studija koja je obuhvatila 135ispitanika pokazala je da su oni koji suredovno vežbali imali veće šanse da sesmireno i opušteno suoče sa svakodnev -nim životnim stresovima nego ispitaniciko ji nisu bili toliko fizički aktivni.

Učesnici ove studije su popunili jedanupitnik koji je trebalo da proceni svakod-nevne teškoće sa kojima su se susrelitokom prethodne sedmice – kao što suproblemi sa kolima, kašnjenje na sastankeili nesuglasice sa kolegama na poslu. Po -pu njavali su i jedan drugi upitnik u kojemsu bili navedeni najznačajniji događaji unjihovom životu, raspoloženje, fizičkaaktivnost i sveukupno zdravstveno stanje.Kod ispitanika koji su bili pod velikim stre-som, a nisu bili mnogo fizički aktivni bilo jeza 21% više slučajeva zabrinutosti negomeđu onima koji su češće vežbali. Fizičkaaktivnost im je pomogla da ne razmišljajuo svojim stresorima – dajući im vremenada predahnu.6


Tabela 3. Devet najznačajnijih tačaka optimalne ishrane

- Prihvatite vegetarijanski način ishrane zas-novan na upotrebi biljaka.- Izbegavajte “rafinisanu hranu” tako štoćete što je moguće više namirnica uzimati unjihovom prirodnom obliku (npr. integralnihleb umesto belog hleba).- Unosite samo onoliko kalorija koliko vamje potrebno da biste održali svoju idealnutežinu.- Izbegavajte stimulanse poput kofeina(kafa) i njemu srodne hemijske supstance(npr. teobromin u čokoladi).- Neka vam doručak bude obilan.- Imajte dva ili najviše tri obroka na dan.- Izbegavajte grickanje između obroka.- Neka vam večera bude lagana ili je sasvimpreskočite.- Pijte velike količine vode između obroka(bar 8 čaša na dan).

Vežbe takođe mogu poslužiti kaokratkotrajna strategija u povećanju spo -sob nosti vašeg organizma da se izbori sastresom. Kada se moji pacijenti suoče savelikim stresom, ja im savetujem da utrenutku kada osete pritisak rade aerobikili neke slične vežbe. Pola sata brzog hodana svežem vazduhu, trčanja ili vožnje bi -cik lom mogu vam “udahnuti novi život.”Redovne fizičke vežbe su korisne i u sluča-ju stanja zabrinutosti. Ljudi koji redovnorade fizičke vežbe manje su depresivni izabrinuti.7 Oni koji su već depresivni ilizabrinuti poboljšaće svoje psihofizičkostanje pomoću redovnih fizičkih vežbi – apos tiže se isto poboljšanje kao i upotre-bom lekova, samo bez neželjenih efeka ta.8

Kada su u pitanju fizički simptomi, onikoji su izjavili da su ređe radili fizičke vež -be imali su za 37% više fizičkih simptomastresa od svojih kolega koji su češće vež -bali. Mnoge druge studije su pokazale daje situacija upravo obrnuta; to jest, damentalni stres negativno utiče na fizičkozdravlje. Primeri zdravstvenih problemaizazvanih stresom navedeni su u prethod-nom poglavlju.

Jedna studija rađena na laboratorijskimpacovima ispitivala je na koji način fizičkaaktivnost utiče na mozak. Pacovi su trčaliredovno (kao vid vežbe) tokom vremen-skog perioda od osam sedmica pre negošto su bili izloženi stresu u trajanju od 90minuta, nakon čega su upoređeni sapacovima koji nisu vežbali pre nego što subili izloženi stresu. Rezultati ove studijeprikazani su u tabeli 4.9

Na osnovu činjenica navedenih u tabeli4, možete zaključiti da će, ako budete

redovno vežbali, a budete izloženi stresu,vaš mozak biti spremniji da se izbori udatoj situaciji nego mozak osobe koja nijefizički aktivna. Ako redovno vežbate, a po -se čete prst, rana će vam brže zarasti negokod osobe koja ne radi fizičke vežbe. Akoslomite nogu, kost će brže zarasti. Ako vasnapadne neki virus, vaš imuni sistem će seuspešnije izboriti sa bolešću. Zapazite danijedna od ovih strategija ne uključujeupotrebu sintetičkih lekova.

MasažaPostoje jasni dokazi da masaža pomaže

čoveku da se izbori sa stresom. Mehanizmiputem kojih masaža deluje na organizamnisu sasvim jasni. Ono što nije potpunojasno je da li ona otklanja stres tako štoblagotvorno deluje na organizam u fizič -kom smislu, usled fizičkog kontakta sadrugom osobom koja vam želi dobro, ili jeu pitanju kombinacija oba ova faktora. Neznajući tačno da li ona deluje uglavnom nafizičkom ili socijalnom nivou, ja sam je ponekom svom uverenju svrstao u fizičkukategoriju.

U jednoj studiji koja baca novo svetlo,članovi porodice su masirali decu koja subolovala od juvenilnog reumatoidnog artri-ta. Decu koja su patila od blagog do sred-nje teškog oblika ove bolesti roditelji sumasirali 15 minuta dnevno u periodu od 30dana (dok je kontrolna grupa išla na tera -piju opuštanja). Nivo zabrinutosti i hor-mona stresa (kortizol) kod dece se sma -njio odmah nakon masaže. Prema izjava-ma same dece, njihovih roditelja, a i pro -ceni njihovog lekara, tokom tog perioda od30 dana, bol se smanjio (i u pogledu učes-tanosti i intenziteta). Pojačane su i aktiv -nosti kojima su inače bile ograničene bo -lom.

Izgleda da masaža pomaže i onimosobama koje pate od primarnih psihijat -rij skih poremećaja. Pedeset dvoje hospi-talizovane dece i adolescenata koji su imaliprobleme vezane za sopstvenu ličnost, auz to su bili i depresivni, odlazilo je na 30-minutnu masažu leđa svakoga dana u


Tabela 4. Vežbe ublažavaju stres u laboratoriji

Pacovi koji su redovno vežbali:- Imali su niži nivo štetnog proteina udelovi ma mozga odgovornim za stres- Lučili su manje norepinefrina, hormonastre sa- Izgleda da su se, zahvaljujući fizičkimaktivnostima, brže oporavljali od infekcija.

periodu od pet dana. U poređenju sa kon-trolnom grupom koja je gledala relaksira-jući sadržaj na video-trakama, ispitanicikoji su odlazili na masažu bili su manjedepresivni, manje zabrinuti i imali su nižinivo kortizola u pljuvački nakon masaže.Osim toga, medicinske sestre su izjavile dasu ispitanici bili manje zabrinuti i spremni-ji na saradnju poslednjeg dana ovog istra -živanja i da su u periodu od tih pet danasve bolje spavali tokom noći.11

Kofein povećava nivo hormonastresa

I dalje se čudim kako mnogi pacijentikoji se bore sa stresom i zabrinutošću nisuprestali da unose kofein. Pošto društvo pri-hvata ovu drogu, o ovom pitanju vredistalno iznova govoriti. Svi treba jasno dačuju poruku – kofein direktno podiže nivohormona stresa. Američko udruženje psi-hijatara (The American Psychiatric Asso -ciation) kaže da se poremećaji izazvanikofeinom kod osoba koje piju kafu moguodlikovati simptomima paničnog napadakoji podsećaju na primarne mentalneporemećaje.12 Najveća ironija je, možda, utome što ljudi, zapravo, mogu da koristekofein da bi izlečili posledice problema iza-zvanih stresom.

Osobi koja se bori sa nesanicom nasta -lom usled stresa može se činiti da je izu -zet no važno popiti šoljicu kafe ujutru kakobi se razbudila, ali taj isti kofein možedelimično biti kriv za njenu neprospavanunoć. Svima koji unose kofein upućujemiza zov da dve sedmice uživaju u životu bezkofeina. Mnogi koji su to probali zadivljenisu boljim kvalitetom svog života i sada suuvereni da je kofein mnogo više pogorša -vao njihov problem sa stresom nego štoga je rešavao.

Američko udruženje psihijatara takođeupozorava ljubitelje kafe na mogućnostobolevanja od tzv. “trovanja kofeinom”. Tose dešava ne dugo posle ispijanja 2 do 3šoljice kafe u razmaku od nekoliko minuta.Pet ili više znakova od onih navedenih u

tabeli 5 verovatno će se pojaviti tokom iliubrzo nakon unošenja kofeina.

Zavisnik od kofeina bi trebalo da oče -ku je simptome odvikavanja kao što suglavobolja, pospanost, lenjost i smanjenabudnost. Ovi simptomi su izuzetno izraženisamo jedan ili dva dana. U narednih petdana, oni obično jenjavaju i na kraju nes-tanu.13

Alkohol, stres i zabrinutostJedan od najčešćih načina na koji

čovek sam pokušava da ublaži stres je daode negde na piće posle posla. Pitam seda li je ovaj običaj postao potpuno legiti-man zahvaljujući, kako se čini, velikimnaporima koje industrija alkoholnih pićavrlo organizovano ulaže da bi konzumira -nje alkohola prikazala kao jednu zdravuna viku. Međutim, prema nedavno obav lje -nim istraživanjima, ništa ne može biti daljeod istine kada je u pitanju borba protivstresa. Alkohol umanjuje našu sposobnostda se izborimo sa stresom i zabrnutošćutako što smanjuje nivo tri hormona umozgu koji su potrebni da bi se naš or ga -nizam izborio sa stresom na nekoliko na -čina. Ti hormoni su navedeni u tabeli 6.


Tabela 5. Simptomi trovanja kofeinom

-Nemir- Nervoza- Uzbuđenost- Crvenilo lica- Diureza (često mokrenje)- Gastrointestinalne smetnje- Grčenje mišića- Nepovezane misli i govor- Srčana aritmija- Periodi hiperaktivnog ponašanja- Psihomotorna agitacija

Tabela 6. Alkohol i stresHormoni koji ublažavaju stres, a čiji nivo sesmanjuje usled konzumiranja alkohola

Serotonin GABA CRH

Prva dva hormona u tabeli su korisnazato što štite organizam od zabrinutosti.Studije rađene na životinjama pokazuju dakonzumiranje velikih količina alkohola mo -že smanjiti nivo značajnih hormona kaošto su serotonin i GABA koji pomažu ukontrolisanju zabrinutosti.14 Iste ove he -mij ske supstance zajedno sa još jednimprenosiocem poruka (neurotransmiterom)u mozgu, dopaminom – kada ih ima uvelikim količinama – pružaju osećaj nagra -de i zadovoljstva. Znači, alkohol ne samošto može da ometa naše pokušaje da seizborimo sa zabrinutošću, već može jošviše da pokvari raspoloženje tako što po -ve ćava rizik od pojave simptoma depresi-je.

Istraživanja rađena na životinjamapokazala su da povećan unos alkoholaumanjuje sposobnost hipotalamusa daoslobađa glavni hormon koji aktivira stres,koji se naziva kortikotropni hormon (CRH,engl. corticotropin releasing hormo ne).15

Istraživanja rađena na ljudima povezujunizak nivo CRH sa problemom depresije.Ova istraživanja su rađena u kontekstuprilično česte pojave postporođajne depre-sije, kada žene zapadnu u depresiju nakonporođaja. Značajnije smanjenje nivoa CRHnakon porođaja povećalo je rizik od depre-sije kod novih majki.16

Mnogi, možda, u alkoholu traže olakša -nje od nekih kratkotrajnih stresova. Istinaje, u stvari, da alkohol utiče štetno bilo daje u pitanju neki kratkotrajni ili dugotrajnistres. On može da pogorša stanje u sluča-ju dugotrajnog stresa ili zabrinutosti, akada je u pitanju kratkotrajni stres, on,zapravo, umanjuje sposobnost organizmada odreaguje na stres.

Svedite upotrebu sintetičkih lekovana najmanju moguću meru

A šta je sa sintetičkim lekovima? Da lioni uopšte pomažu? Da, njih u nekim slu -ča jevima svakako treba koristiti. Ne pre-poručujem oslanjanje na sintetičke lekoveu dužem vremenskom periodu, a tokomsvog dugogodišnjeg iskustva u ovoj profe-

siji otkrio sam da kod većine bolesti, gene -ralno gledano, sintetički lekovi ne pred-stavljaju najbolje rešenje.

Ja izuzetno poštujem fiziologe i farma -kologe koji nam pomažu da bolje razu -memo fiziološke procese u mozgu. Cilj tak -vih istraživanja je u većini slučajeva razvojnovih sintetičkih lekova za lečenje mental-nih bolesti i drugih obolenja. Ipak, sma-tram da je važno pronaći koje još opcijepostoje, a koje bi se svrstale u kategorijuneotrovnih metoda lečenja stilom života.Serotonin i melatonin predstavljaju savrše -ne primere. Ne moramo da uzimamo sin-tetičke lekove da bismo povećali nivo ovihvitalnih hemijskih supstanci u mozgu. Izla -ganje sunčevoj svetlosti povećava nivoserotonina u mozgu.17 U knjizi Zakonizdravlja i izlečenja, čitavo jedno poglav -lje sam posvetio pitanju kako na prirodannačin povećati nivo melatonina.18

Lečenje sintetičkim lekovimaBenzodijazepini

Benzodijazepini predstavljaju grupulekova koja se skoro najčešće koristi uleče nju stresa i zabrinutosti. Mnogi popu-larni lekovi protiv zabrinutosti spadajuupravo u ovu grupu. Na toj listi se nalazeBensedin, Diazepam kod nas, te Ksanaks(Xanax), Klonopin, Valium, Ativan, Paksi -pam (Paxipam) i Librium. Iako ove lekovesvakako treba koristiti u lečenju određenihozbiljnijih zabrinutih poremećaja, ja ihspo mi njem prvenstveno da bih odvratioljude od uzimanja tih lekova zbog njihovihneželjenih efekata. Benzodijazepini se po -ve zuju sa čitavim nizom rizika. Oni suprikazani u tabeli 7.

Ostali lekovi koji imaju neželjeneefekte

To što postoji dugačka lista neželjenihefekata benzodijazepina ne znači da su onigori od nekih drugih vrsta lekova. Benzo -dijazepini se već dugo upotrebljavaju, takoda su stručnjaci i pacijenti imali dovoljnovremena da iz prve ruke vide njihove


neželjene efekte. Možda ni noviji lekovi sakraćom listom neželjenih efekata nećebolje proći nakon 15 ili 20 godina kada sebudu ustanovili svi njihovi neželjeni efekti.Najvažnija stvar koju treba istaći je dasvaki lek ima neželjene efekte.

Ja nisam istakao ove probleme sa ben-zodijazepinima zato što oni predstavljajunajlakšu metu među lekovima koji sekoriste u lečenju stresa i zabrinutosti. Ben -zo dijazepini, zapravo, izgledaju priličnobezopasno u poređenju sa inhibitorimamonoamin oksidaze (IMAO). U ovu grupulekova spadaju Nardil) i Parnat (Parnate)koji se prepisuju u slučaju depresije, pa -nič nog poremećaja i opsesivno-kompul -zivnog poremećaja. Pošto mogu da imajuveoma ozbiljne neželjene efekte, ovi lekovise obično prepisuju kada su se ostali lekovipokazali nedelotvornima.

Osobe koje su uzimale i lekove iz grupeIMAO i Prozac, lek koji blokira serotonin,imale su fatalne reakcije. Do ozbiljnih inte -rakcija može doći i kada se ovi lekovi uzi-maju zajedno sa raznim lekovima koji sekupuju bez recepta i dekongestantima.Lis ta ostalih neželjenih efekata ovih lekovanalazi se u 6. poglavlju.

Danas je sve popularnija jedna novijagrupa lekova poznata pod nazivom selek-tivni inhibitori ponovnog preuzimanjaserotonina (SSRI). Nema sumnje da ovupopularnost duguju delimično svojoj efi -

kas nosti u velikom broju slučajeva zabri -nu tosti, pri čemu ne postoji opasnost odtako velikog broja ozbiljnih neželjenih efe -kata kao kod drugih lekova koji se koristeu lečenju zabrinutosti i stresa. U ovu grupulekova spadaju Prozac, Zoloft, Paxil, Cele -xa i Luvox. No, i pri upotrebi ovih lekovajavljaju se određeni problemi. Može proći ičetiri sedmice pre nego što se pokaže nji-hov celokupan efekat. Za to vreme, paci-jenti mogu, zapravo, postati zabrinutijinego što su bili. Osim toga, sami SSRIimaju svoje neželjene efekte nevezane zaneželjene efekte kada se uzimaju u kombi-naciji sa drugim lekovima. Oni su navedeniu 6. poglavlju.

Iako su SSRI prilično efikasni za neketipove zabrinutih poremećaja, oni su pot-puno nedelotvorni ili tek nešto malopomažu kada su u pitanju neki drugi pore-mećaji. Na primer, kada su u pitanju soci-jalne fobije, SSRI mogu biti od pomoći, alise bolest obično vraća ako se uz uzimanjelekova ne primenjuje i kognitivno-bihevi -oralna terapija.

Mnogo pre nego što su se pojaviliSSRI, triciklični antidepresivi (TCA) su biliglavno sredstvo u lečenju depresije. Osimtoga što se i dalje koriste u lečenju različi-tih depresivnih poremećaja, TCA se koristei kod određenih simptoma vezanih za stres(npr. nesanice) kao i u slučaju određenihzabrinutih poremećaja. TCA imaju i nekeneželjene efekte koji su navedeni u 6. pog -lav lju.

Ja nisam naveo svaki pojedinačan lekkoji se koristi u kontekstu zabrinutosti iostalih disfunkcionalnih poremećaja u po -na šanju vezanih za stres, ali sam pokušaoda vam dam dovoljno informacija kako bihnaglasio ono što je svima odavno poznato,a to je da svaki lek ima neželjene efekte.Zbog toga izbegavam da prepisujem paci-jentima sintetičke lekove kad god je tomoguće. Zaista, u kontekstu ovog poglav -lja, mogu da kažem da bi stil života treba-lo da bude glavni način kontrole stresa.

Ovim završavamo opis naše borbe pro-tiv stresa koja uključuje naše fizičko zdrav -


Tabela 7. Neželjeni efekti benzodijazepina

- Pospanost- Umor- Zavisnost- Rizik od “rebound simptoma”- Stomačne i probavne tegobe- Smanjen radni učinak- Povećan apetit- Interreaguju sa drugim lekovima- Nelorenacija sa alkoholom- Povećan rizik od povreda- Oštećenja ploda- Disajni problemi

lje. Setimo se da je ovo prva od one četiritačke u borbi protiv stresa koje su navede -ne u tabeli 1. Sada ćemo pogledati dru gutačku sa te tabele, tačku koja uključujenaše socijalno (društveno) zdravlje.

“Zdrava društvenost” pomaže uborbi protiv stresa

Postoji toliko mnogo dokaza da je naše“so cijalno zdravlje” važan faktor u borbipro tiv stresa. Pod socijalnim zdravljempod ra zumevam kvalitet naših društvenihodnosa sa roditeljima, braćom i sestrama,ostalim članovima porodice i prijateljima.Hajde da razmotrimo međuljudske odnoseu našem detinjstvu i ranom periodu života.

Značaj dobrih odnosa u ranomperiodu života

Nema sumnje da međuljudski odnosi uranom periodu života utiču na to kako izla -zimo na kraj sa stresom kao odrasle oso -be. Jedna zanimljiva studija rađena na živ-otinjama pokazala je da su mladunci paco-va koji su u ranom periodu života na kraćevreme bili odvojeni od majke mese ci makasnije veoma loše reagovali na stres.19

Istraživači sa univerziteta McGill uMontrealu (Montreal’s McGill University)otkrili su da je i suprotna situacija tačna.Pacovi koji dobijaju više pažnje u fizičkomsmislu (majčinskog lizanja i nege) običnosu otporniji kada se suoče sa izvorimastre sa.20

Da li se ovo istraživanje sa životinjamamože primeniti i na ljude? U ovom slučaju,mi smo došli do nekih podataka. Nedavnoje u Rumuniji izvršen jedan takav eksperi-ment na ljudima. Pod Čaušeskuovim reži -mom, povećanje broja stanovnika Rumu -nije postao je politički prioritet. Jedna odštetnih posledica ovako strogih političkihmera bio je ogroman porast broja napuš -tene dece, od kojih je malo njih osetilopravu toplinu u ranom periodu života.Rezultati ovog istraživanja su veoma sličnirezultatima studije rađene na pacovimakoji nisu primili dovoljno majčine ljubavi i

pažnje. Deca u rumunskim sirotištima kojasu bila lišena majčinog dodira imala suvelike šanse da imaju povišen nivo kortizo-la i lošije reaguju na stres.21

Bliskost između majke i deteta blago -tvorna je i za majku. Izgleda da je to tačnobar kada je u pitanju dojenje. Preliminarnipodaci dobijeni na osnovu istraživanja na59 žena ukazuju na to da su one majkekoje su isključivo dojile svoje bebe naj-manje bile pod stresom.

Čak i ako roditelji naprave neke greškeu ranom periodu života svoje dece, nijesve izgubljeno. Postoje dokazi da pozitivneroditeljske veštine mogu pomoći deci škol-skog uzrasta da se uspešnije izbore sastresnim životnim situacijama. Istraživači uRočesteru, u državi Njujork, proučavali sugrupu od preko 100 dece između sedam idevet godina koja su rasla u centru velikihi bučnih gradova uz velike stresove.22 Po -lo vi na njih je poticala iz porodica čiji jegodišnji prihod iznosio manje od 15.000dolara. Izvori stresa su bili nasilje u krajuu kojem su deca živela, porodični problemii rasturene porodice.

Glavni faktor pomoću kojeg se moglopredvideti koliko uspešno će dete izaći nakraj sa stresom bila je dobra roditeljskaveština onih koji su se za njih starali. Dobriroditelji su obično više učestvovali upodizanju i vaspitavanju svoje dece i to -kom njihovog predškolskog i školskogdoba. Bili su dosledniji u disciplinovanjusvoje dece, sami su imali dobro mentalnozdravlje i očekivali svetliju budućnost zasvoju decu.

Jedno od najzanimljivijih otkrića dokojih je došao tim iz Ročestera bilo je to dadobri roditelji nisu uvek i sami poticali izsrećnih i harmoničnih domova. Veomadob ra i ohrabrujuća vest je ta da čak i akosu neke osobe bile zlostavljane ili zane-marene u svom detinjstvu, one mogu pre-vazići te okolnosti i postati odlični roditelji.

Vrednost ličnih vezaIstraživači kažu da se oni koji više vole

da sami rešavaju svoje probleme nego da


od drugih potraže savet i utehu mogusuočiti sa jačim stresom i većim rizicima posopstveno zdravlje. “Nama je potrebnaiskrena podrška drugih ljudi i oni koji to nepriznaju posrtaće pod teretom života”, iz -ja vio je Dr Džonatan Šedler (Schedler),psi ho log sa Harvarda, u jednom članku ostre su.

Pravi uzrok stresa vezanog za čove -kovu ličnost može biti nepoverenje u ljude,nepoverenje koje ponekad vodi u izolaciju.Čitav niz događaja koji dovodi do pojača -nog stresa prikazan je u tabeli 8.

Kao što je prikazano na slici, nepove -renje u druge može na kraju dovesti doslabljenja imunog sistema. Istraživači suotkrili da imuni sistem slabi naročito kodonih osoba koje se osećaju usamljenima.Šedler kaže da emocionalni stav koji nosi-mo sa sobom može da diktira nivo stresa ibolesti. “Stvar je u tome da li ljude u svomživotu posmatrate kao dobronamerne[dobrodušne] ili zlonamerne [zlobne] – dali deluju pozitivno na vas ili izazivaju frus-traciju”, objasnio je on.23

Pomaganje drugimaJedan od dobrih i konstruktivnih načina

na koji možete da kontrolišete stres je dase posvetite nekoj plemenitoj stvari kojapomaže drugima. Okvir za ovu temu dajenam medicinsko istraživanje o pozitivnimstranama volonterskog rada. Jedna studijarađena na penzionerima pokazala je da supenzioneri koji su volontirali više od 10 satisedmično imali izraženiji osećaj svrhovi to -s ti, što se videlo po boljim rezultatima na

jednom specijalnom testu pod nazivom“Smisao života”.24

Pomažući drugima, čovek oseća da ži -vot ima smisla, što je od presudnog znača-ja u savladavanju određenih izvora stresa.Jedna studija rađena na lekarima dajenam zanimljive i značajne podatke. Naime,oni lekari koji su imali najsnažniji osećajsvrhovitosti i smisla u životu bili su naj-manje zabrinuti po pitanju smrti – a strahod smrti može biti veliki izvor stresa.25

Pokazalo se da pomaganje drugima unjihovim problemima blagotvorno delujena čovekovu psihu. Na primer, u jednojstudiji koja je obuhvatila pacijente koji sune dugo pre toga bili podvrgnuti operacijisrca, veći nivo učešća u društvenom živo-tu povezan je sa boljim zdravstvenim sta -njem šest meseci nakon operacije.26 Sveveći broj ovakvih dokaza u izveštajimaistraživačkih timova jasno ukazuje na to daje učestvovanje u onome što je ugodno iBogu i ljudima blagotvorno i korisno začoveka i da ga oslobađa od stresa. Dobroje poznato da oni koji gledaju da ispunesamo sopstvene želje, ne mareći za potre -be drugih, zaparvo lišavaju sebe blago -tvornog dejstva samopožrtvovanosti, dob -ro te i lju baznosti. Svako od nas treba ličnoda se uključi u “akcije” koje su ugodne Bo -gu i korisne za ljude oko nas.

Biblija nam pruža još dublje saznanje opovezanosti čovekovog zdravlja sa činje -njem dobra drugima. Obratite pažnju naodlomak zapisan u tabeli 9.

Imamo obećanje da će, ako otvorimodušu našu gladnome i nasitimo dušu ne -volj nome, naša tama biti kao podne.Osetićemo poseban Božji blagoslov i vođ -


Tabela 8. Šta se dešava kada se sami suočavate sa problemima?

Koraci koji vode ka stresu –1. Nepoverenje u druge2. Izolacija3. Osećaj usamljenosti4. Oslabljen imuni sistem

Posledice – Povećan stres i veći rizik odbolesti

Tabela 9. Ojačajte imuni sistem“I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitišdušu nevoljnome, tada će zasjati u mrakuvidelo tvoje i tama će tvoja biti kao podne.Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušutvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeškao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda nepresiše.” Isaija 58,10.11

stvo. Kada prolazimo kroz neku ličnu krizu,može izgledati da se nalazimo u perioduduhovne suše – u potpunosti lišeni duhov -ne i emocionalne hrane. Čak i u takvimsituacijama, Bog nam obećava da će zado-voljiti naše potrebe ako budemo pomagalidrugima. Mi u ovom obećanju vidimo, ustvari, opis osobe koja se nalazi pod stre-som i koja na kraju nalazi mir i olakšanjepomažući drugima. Kada čovek pomažedrugima u njihovim teškoćama, mir i olak -šanje koje pritom oseća predstavljajusasvim prirodnu posledicu, jer je Bog tousadio u nas.

Božje obećanje “i kosti tvoje krepiće”moglo bi se prevesti i kao “i kosti tvojeojačaće”. Hebrejska reč “krepiti” ili “ojača -ti” u Bibliji se često koristi u izrazito vojnojkonotaciji. Na primer, u 4. Knjizi Mojsijevoj31,5 Biblija govori o “dvanaest hiljada ljudikoji se opremiše na vojsku”. Reč prevede-na sa “opremiše” je ista ona hebrejska rečprevedena sa “okrepiće” u Isaiji 58. pog -lav lju Ova reč onda ima konotaciju opre-manja za borbu.

Drugim rečima, Božje obećanje da ćeokrepiti naše kosti znači da su naše kostiopremljene za boj, baš kao što je vojnikopremljen za rat. Kada razmislimo o uloziimunog sistema, ove slike rata su veomaprikladne. Bela krvna zrnca su najznačajni-je ćelije imunog sistema koje se formirajuu unutrašnjosti naših kostiju poznatoj podnazivom koštana srž. Znači, ako je nečijiimuni sistem oslabio, sasvim je normalnouzeti uzorak koštane srži da bi se videlo učemu je problem. Naše najznačajnije ćeli-je imunog sistema zavise od zdrave koš-tane srži.

U koštanoj srže se formiraju i crvenakrvna zrnca koja prenose životodavnikiseonik u sve delove organizma. Krvnepločice, koje sprečavaju da čovek iskrvari iumre kada se povredi, takođe se formirajuu koštanoj srži. Naše kosti očito igrajuvažnu ulogu u zaštiti zdravlja. Obećanjedato u Bibliji da će naše kosti biti ojačanenije prazno obećanje. U ovim rečima vidi-mo uzvišeno Božje uveravanje da će nas

još više ojačati u borbi protiv stresa ibolesti ako se budemo uključili u ono štoje Njemu ugodno i korisno za naše bližnje.

Ovim završavamo odeljak o društve -nom zdravlju i njegovoj povezanosti sastre som i zabrinutošću. Treći aspekt našestrategije u borbi protiv stresa uključujenaše mentalno zdravlje.

Dobro mentalno zdravlje savladavastres

Istraživanja ukazuju na to da mentalnozdravlje predstavlja neophodni deo našeborbe protiv stresa. Slušanje dobre muzikemože da ga poboljša. Postoje brojni dokazida muzika na jedinstven način može daumanji i ukloni stres.

Kvalitetna muzika blagotvornodeluje na um

Jedno od pitanja koje se postavlja kadaje u pitanju muzika jeste da li ona po sa -moj svojoj prirodi oslobađa od stresa iliosoba mora da nauči kako da se opustislušajući muziku. Jedan od načina na kojimožemo razmotriti ovo pitanje jeste pog -le dati kako muzika utiče na male bebe.Iako se može dokazati da je fetus izloženzvucima u materici, on verovatno nijenaučio tehnike opuštanja vezane za nje-govu izloženost muzici.

Ispitajmo jednu studiju o prevremenorođenim bebama i bebama veoma maletelesne težine u inkubatorima za inten-zivnu negu i njihovoj reakciji na muziku.Istraživanje je obuhvatilo 52 bebe sta-bilnog zdravstvenog stanja koje su moralebiti smeštene u inkubatore. Polovina njihje tri puta na dan slušala uspavanke i mu -zi ku za decu (ne rok zvuke). Drugoj polovi-ni nije puštana nikakva muzika. Stručnjacisu u obe grupe posmatrali stresno pona -šanje, telesnu težinu, apetit i dužinu bo -ravka u bolnici. Bebe kojima je puštanamuzika su više dobile u težini, imale boljiapetit i kraće ostajale u bolnici.27

Studije obavljene na univerzitetu uPicburgu (University of Pittsburgh) i još


jedno istraživanje čiji su rezultati objavljeniu The Journal of the National Cancer Insti -tute pokazali su da umirujuća muzika bla -go tvorno deluje na više načina, kao što jeprikazano u tabeli 10.

Duboko disanje, klasična muzika izvuci iz prirode ublažavaju stres

Iako se duboko disanje često povezujesa istočnjačkim stilovima meditacije, mo -že te osetiti blagotvorno dejstvo vežbi dis-anja, a da ne primenjujete takve medita-tivne tehnike.

Obavljeno je jedno istraživanje u kojemje učesnicima dat zadatak koji je pro -uzrokovao mentalni stres koji je, sa svojestrane, povećao njihov krvni pritisak. Kadasu ispitanici obavili taj zadatak, istraživačisu merili koliko je vremena u proseku bilopotrebno da se njihov krvni pritisak vrati unormalu, a to je iznosilo 3,7 minuta. Ispi -tanici su tada ponovili ovaj zadatak, nakončega su radili vežbe dubokog disanja.Ovoga puta, njihov krvni pritisak se za 2,7minuta vratio u normalu. Na trećem testuispitanici su nakon obavljenog zadatka slu -šali klasičnu muziku. Vreme koje je bilopotrebno da se njihov krvni pritisak vrati unormalu iznosilo je 2,9 minuta. Na četvr-tom testu su nakon zadatka slušali zvukeiz prirode (morske talase, kišu itd.). Ovogputa bilo je potrebno tačno 3 minuta.

I duboko disanje i klasična muzika izvuci iz prirode doprineli suoporavku od iznenadnog stresora.

Zdravlje frontalnog režnja mozga jeizuzetno važno u borbi protiv stresa i dep -resije. O ovome će više biti reči u 9. pog -lavlju. Sada ćemo se pozabaviti samo jed-nim aspektom zdravlja frontalnog režnja.On je vezan za ulogu frontalnog režnja ukontrolisanju impulsivnih akcija. Ako otkri-jete da su neki od stresora u vašem životuposledica agresivnog načina rešavanjastresnih situacija, trebalo bi ozbiljno darazmotrite moj savet kako da ojačate vašfrontalni režanj. Nasilje i agresivnost sejavljaju kada čovek ne uspe da se izbori sastresorima. Istraživanja ukazuju na to dapoboljšavanje funkcije frontalnog režnjamože biti od presudnog značaja za ublaža-vanje sklonosti ka nasilnom i agresivnomreagovanju na stresore.

Jedna od najboljih ilustracija važnostifunkcije frontalnog režnja je studija o ve -te ranima iz Vijetnamskog rata koji su bilizadobili povrede glave. Proučavano je sko -ro 300 veterana iz Vijetnamskog rata kojisu imali prostrelne rane na različitim delo -vima glave.

Rezultati su pokazali da veterani sapovredama frontalnog režnja uvek poka -zuju veću sklonost ka agresivnosti i nasiljunego oni sa povredama na drugim delovi-ma glave.28 Dakle, zdrav frontalni režanj jeveoma bitan ako želimo da posedujemodobru samokontrolu. Osim toga, otkriće-mo da zdrav frontalni režanj blagotvornodeluje i na mnoge druge načine. Kako tomožemo postići? 9. poglavlje nam dajeodgovor na ovo pitanje.

Savet iz Biblije: Ne brinite se zabudućnost

Još jedan način na koji možemo kon-trolisati stres je ne brinuti se za buduć -nost. Zabrinutost za budućnost je sasvimnormalna posledica ako čovek ne planirablagovremeno. Na primer, student koji sesprema za predstojeći ispit nalazi se pod


Tabela 10. Blagotorno dejstvo umirujuće muzike

- Ublažava zabrinutost- U velikoj meri utiče na ritam i funkcijumoz ga- Čini slušaoca opuštenijim- Smanjuje potrebu za lekovima protiv bolo-va kod osoba koje boluju od raka i žena naporođaju- Podstiče društvenost- Ublažava simptome kod “poremećenih inepristupačnih” psihijatrijskih pacijenata

izvesnom dozom stresa koji može da imapozitivno dejstvo. Ovaj tip stresa bi treba-lo da ga podstakne da uči i pripremi se zaispit. Međutim, ako ste se pripremili zatest, brinuti i strepeti zbog toga samo bivam donelo štetu.

U stvari, briga umanjuje čovekovu spo -sobnost, dok zdrav stav prema izvoru stre-sa – stav da je stresor samo izazov –motiviše. Plašeći se da nema dovoljno zna -nja, ovaj student može doći u iskuše nje dakaže: “Zašto uopšte pokušavati? Nećuuspeti da savladam gradivo do ispita.”Konstruktivniji stav bi podrazumevao orga-nizovanje i planiranje bez zabrinutosti.Ovaj student može da kaže: “Ostalo mi jejoš tri sata večeras; hajde da vidim šta jošmogu da naučim.” I ovoga puta, Biblijanam u mnogome može pomoći, kao što sevidi u tabeli 11.

Isus ovde ne govori protiv planiranja.To bi bilo u suprotnosti sa jednom drugomIsusovom izjavom u Luci 14,28 koja jasnoističe važnost planiranja. Ova biblijska izja-va je zapisana u tabeli 12.

Isus govori: “Kada pravilno planirate isprovedete taj plan u delo, ne brinite se zasutra.” Drugim rečima, sutra će doneti onošto ono bude htelo da donese.

Ipak, kada je u pitanju naša ilustracijasa ispitom, bilo bi besmisleno kada bi stu-dent koji ništa nije učio rekao: “Ja sammiran. Ne želim da se brinem za ispit kojiću imati sledeće sedmice. Bog će mi po -

mo ći tog dana.” S druge strane, studentko ji marljivo uči ne treba da brine da ćenastavnik možda dati suviše težak test, damu učenje neće pomoći ili da će pasti naispitu.

Brinuti se i strepeti zbog stvari koje nemožemo izmeniti samo nanosi štetu. Nikone može danas da rešava problem koji ćese pojaviti sutra. Međutim, ako se problempojavi danas i treba da se reši danas, ondadanas treba da se uhvatimo u koštac sanjim. Potrebno je imati plan, organizaciju imotivaciju. Ne treba da brinemo zbognekog problema pre nego što budemo uprilici da se uhvatimo u koštac sa njim.Isus nas poziva da uradimo sve što danastreba uraditi. On nas u isto vreme savetu-je da prestanemo da se brinemo za sutra.Takva briga će uvek biti veliki izvor stresai deluje kontraproduktivno.

Kada čovek ne brine, on ne samo štosavladava stres, već i celokupan njegovorganizam bolje funkcioniše. Kao što samistakao u 9. poglavlju o frontalnom režnju,spontana regresija raka (SRC) se možepovezati sa mentalnim stavom oslobođe -nim brige. U slučaju SRC, osoba koja bolu-je od neizlečivog oblika raka uspeva dapreživi nezavisno od bilo koje terapije.

Adekvatan odmor i san poboljšavajumentalno zdravlje

Zabrinutost može da izazove kratakspoj kod jednog od najvažnijih načina zaoslobađanje od stresa – dovoljno odmora.Svima nama je potrebno dovoljno odmoraako želimo da imamo dobro mentalnozdravlje. Četiri dimenzije odmora pred -stav ljene su u knjizi Zakoni zdravlja iizlečenja.29 Dve dimenzije se mogu ovdeprimeniti. Prvo, odmor predstavlja procesobnavljanja koji je neophodan da bi sečovek odbranio od stresa i zabrinutosti.Drugo, stres i zabrinutost mogu izazvatinesanicu, onemogućavajući čoveku da seodmori onoliko koliko mu je potrebno.Stres i zabrinutost su dva glavna uzročnikanesanice.


Tabela 11. Ne brinite se za sutra,,Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra bri -nuće se za se.” Matej 6,34

Tabela 12. Pravilno planiranje i organizacija

“I koji od vas kad hoće da zida kulu nesedne najpre i ne proračuna koliko će gakoštati, da vidi ima li, i da li može dovršiti?”

Luka 14:28

Dr Džejms Perl (James Perl) u svojojknjizi “Spavajte pravilno pet noći” (SleepRight in Five Nights) zapaža da je bes –jedna od najuobičajenijih reakcija na stres– uzrok nesanice u velikom broju slučaje-va.30 Na ovim dvema stvarima, stresu i ne -sa nici, zasniva se začarani krug, kao što jeprikazano u tabeli 13.

Dobro duhovno zdravlje pomaže uborbi protiv stresa i zabrinutosti

Jedan od načina na koji možete preki -nuti to vrzino kolo odmora i stresa jeste dasvoje brige iznesete pred Boga u duhov -nom razmišljanju i molitvi. Kada čovekshvati da može poveriti budućnost Bogu,on uviđa da je upravo to moglo da budeonaj jedan sastojak koji nedostaje njego -vom receptu za rešavanje ove dileme.

Razmišljajte o uzvišenim temamaRazmišljanje o uzvišenim temama do -

no si višestruku korist. Biblija nam i ovogaputa daje veoma koristan savet, kao što jeprikazano u tabeli 14.

Sveto pismo nam savetuje da usred-sredimo misli na uzvišene atribute kao štosu istina, poštenje, čistota i ljubaznost.Ako želimo da savladamo stres i učinimo

da on radi za nas, a ne protiv nas, moramousmeriti svoje misli na uzvišene teme. Na -žalost, većina nas je sklona da razmišlja onegativnim stvarima. Lako je zaboravitimnoge dobre stvari koje smo doživeli uprošlosti i koje sada doživljavamo. Mi smoskloni da se usredsredimo na nevolje.

Moramo nastojati da se usredsredimona ono što imamo – a ne na ono što namnedostaje. Ne dozvolimo da ono loše zase -ni ono dobro, već, kao što kaže ona pes -ma, “Izbrojmo mnoštvo blagoslova naših –setimo se svakog od njih”. Takav stav ćeojačati naš imuni sistem i povećati našesposobnosti u savladavanju teškoća. Savetkoji bi trebalo da pomogne svima koji želeda se na najbolji mogući način izbore sastresom naveden je u tabeli 15.31

Neke porodice formalno izražavaju zah-valnost i slavu Bogu u vreme obroka. To jedobar početak, ali duh zahvalnosti je mno -go više od par kratkih molitava izgovo renihsvakog dana. Gajiti duh zahvalnosti značibiti stalno istinski zahvalan za sve dobredarove koje nam Bog daje. Kada posta ne -mo svesni koliko Božjih blagoslova imamo,nećemo biti toliko zabrinuti.

“Duh zahvalnosti i slavljenja Boga”treba de se probudi u svima nama zbogmnoštva blagoslova koje Gospod daje.Postoji oštra suprotnost između mnogihugodnosti koje prosečni čovek na Zapaduima u životu i nedostatka istih u mnogimdrugim delovima sveta. U poređenju satim, izvori stresa u životu jednog proseč -nog zapadnjaka uopšte nisu tako ozbilj ni.

Nemojte kritikovati drugeU svom seminaru za kontrolu stresa ja

učesnicima dajem zadatak koji im se, štona početku izgleda ironično, čini veomastresnim. Njihov zadatak je da se uzdrže


Tabela 13. Začarani krug stresa i nesanice

- Stres ometa normalan san.- Nedovljno sna izaziva veći stres.- Veći stres dovodi do još ozbiljnije nesani -ce.- Ozbiljnija nesanica sada izaziva još većistres.

Tabela 14. Razmišljajte o ovome“A dalje, braćo moja, što je god istinito, štoje god pošteno, što je god pravedno, što jegod prečisto, što je god preljubazno, što jegod slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, iako ima koja pohvala, to mislite.”

Poslanica Filibljanima 4,8

Tabela 15. Šta je najvažnije za zdrav život?

“Ništa ne može tako da poboljša zdravlje itela i uma kao duh zahvalnosti i slavljenjaBoga.”

od kritikovanja bilo čega i bilo koga naj-manje dve sedmice. Glavna pravila su na -ve de na u tabeli 16.

Srećom, ovaj seminar traje osam sed -mi ca zato što drugog dana bukvalno svimoraju da počnu program ispočetka. Ne -kima je možda potrebno tri ili čak četirinova početka. Prvih nekoliko dana pred-stavlja veoma stresan period. Ipak, nakondve sedmice uspešno završenog progra-ma, niko do sada još nije izjavio da se kaješto je učestvovao u tom zadatku. Učesniciuglavnom smatraju da im je to bilo koris-no iskustvo koje im je pomoglo da pro -mene pogled na svet i podstaklo ih da seusredsrede na ono što je dobro.

To ne znači da nikada ne treba uputitineku kritiku. Ova vežba je, jednostavno,osmišljena tako da pomogne ljudima dapostanu svesniji svoje navike da tražegreške kod drugih. Njen cilj je da pokažeučesnicima da uz malo napora mogu kon-trolisati svoju sklonost ka kritikovanju i dana taj način i oni sami i ljudi oko njih moguosetiti veliki blagoslov.

Kritika svakako može biti veoma koris-na ako se uputi kada treba i na jedan kon-struktivan i taktičan način. Međutim, našekritike uglavnom potiču iz negativnogstava. Što je još gore, mi često kritikujemonešto što apsolutno ne možemo da kon-trolišemo ili na šta ne možemo da utičemo.Takav kriticizam uništava i nas i druge.

Osim toga, on podstiče negativ stav kodljudi oko nas.

Jedan autor pretočio je suštinu ovogproblema u jedan veoma koristan savet,koji je naveden u tabeli 17.32

Ne mogu a da ne razmišljam o tomeko li ko bi ovaj svet bio bolji kada bismo svimi poslušali savet naveden u tabeli 17.

Religijsko razmišljanjeReligijsko razmišljanje predstavlja još

jedan način kontrolisanja stresa. Smatramda svakodnevna molitva i razmišljanjepred stavljaju našu nasušnu potrebu. Molit -va i usredsređeno razmišljanje predstavlja-ju oblik odmora i obnavljanja koje maloljudi ceni onoliko koliko bi trebalo. Ovatema se detaljnije objašnjava u 9. poglav -lju koje govori o frontalnom režnju mozga,kao i u poslednjem poglavlju knjige. Me -đu tim, važnost ove teme nalaže nam da senjome pozabavimo i ovde.

Usredsređeno razmišljanje i molitvanaj vi še koriste kada pruže čoveku olakša -nje od stresnih misli i osećanja i moguć -nost da pronađe način da se uhvati u koš-tac sa najvećim životnim stresorima. Da bise to postiglo, moć rasuđivanja našegmoz ga mora biti aktivna tokom procesameditacije. Naše najviše intelektualnemoći, uključujući moć duhovnog rasuđiva -nja, smeštene su u delu mozga koji senaziva frontalni režanj.


Tabela 16. Osnovna pravila za uzdržavanje od kritikovanja

- Dvosedmična vežba- Nije dopušteno izgovoriti nijednu jedinureč kritike.- Ako vaša deca učine nešto dobro, pohva -lite ih za to.- Ako urade nešto loše, nemojte ih kritiko -va ti.- Iste odredbe važe i u svim ostalim njiho -vim aktivnostima.- Obraćajte se drugima samo pozitivno.- Ako negde zabrljate, počnite ovaj programispočetka.

Tabela 17. Savet za obuzdavanje kriticizma

“Kada dođemo u iskušenje da gunđamo ilise žalimo na nešto što je neka osoba uradi-la, pohvalimo nešto kod te osobe. Recite:‘Ovoga puta sam odoleo iskušenjima.’ Gajiteduh zahvalnosti.

Uvek iznova hvalite Boga za Njegovu pre-divnu ljubav. Nikada se ne isplati razmišljatio nepravdama koje su vam učinjene u proš -losti. Bog nas poziva da budemo isto takomilostivi i puni ljubavi kako bismo mogli bitiispunjeni duhom zahvalnosti.”

Kao što je opisano u poglavlju ofrontalnom režnju, kada ovaj deo mozgaprisno učestvuje u našem procesu razmiš -ljanja, preovladava jedan tip moždanogtalasa koji se naziva beta talas. Ako bismomerili trenutne električne napone u mozguputem elektroencefalograma (EEG) i onpokaže beta talas, to bi značilo da se odvi-ja proces rasuđivanja i razmišljanja, koji seodlikuje dinamičnom aktivnošću frontal -nog režnja.

Studije pokazuju da religijsko razmiš -ljanje stimuliše aktivnost beta talasa ufron talnom režnju. To se i dalo očekivati.Uostalom, molitva iz biblijske perspektivepredstavlja izuzetno aktivan proces. Biloda razmišljamo o Božjoj dobroti, zahvalju-jemo se što nam na poseban način poma -že ili tražimo da prepoznamo Njegovuvolju u nekim složenim situacijama, religi-jsko razmišljanje i molitva aktiviraju fron -talni režanj.

Da bi smo stekli jasniju predstavu,odlike religijskog razmišljanja su ukratkoopi sane u tabeli 18.

Iako religijsko razmišljanje i molitva uk -lju čuju visok stepen mentalne aktivnosti,one, pored toga, i opuštaju čoveka. Mo -nitor bio-odgovora (biofidbeka) može dapokaže koliko takvo usredsređeno razmiš -ljanje opušta čitavo telo. Za one kojimaovaj proces nije poznat, bio-odgovor je,prosto, jedan način koji omogućava da seprocesi koji se odvijaju unutar organizma

vide pomoću mernih aparata koji sepričvrste na kožu.33

Jedan od načina na koji se može odre -diti da li je čovek napet je merenje elek-trične otpornosti kože.34 Kada je osobaemocionalno napeta, aparat će registrovatipad otpora. Koža bolje provodi električnustruju koja se može izmeriti pomoću elek-tričnog instrumenta.35 Poznati test detek-torom laži funkcioniše na ovom principu.

Kao student medicine, jednom prilikomsam za potrebe časa nosio pokretni moni-tor bio-odgovora koji je merio bio-odgovortokom mojih svakodnevnih aktivnosti. Biosam impresioniran kada je monitor poka -zao da sam bio najopušteniji dok sam seaktivno molio Bogu. Bio-odgovor za opštuupotrebu objašnjen je na kraju ovog pog -lavlja.

Nisu sve vrste razmišljanja efikasneMeđutim, ne odlikuje se svaki vid

razmišljanja beta aktivnošću i učestvova -njem frontalnog režnja. U oštroj suprot-nosti sa biblijskim razmišljanjem jeste je -dan vid meditacije koji se masovno upraž -njava na Istoku i naziva se istočnjačka me -ditacija. Izgleda da je njena efikasnostposledica jednog oblika eskapizma. Mnogestudije i istraživanja pokazuju da se tokomupražnjavanja istočnjačkih tipova medita -cije poput joge ili transcedentalne med-itacije umesto beta ritma javlja alfa mož -dani ritam.36

Alfa talasi su moždani talasi nižefrekvencije (8 do 13 ciklusa u sekundi)37

od beta talasa. Takvi talasi ukazuju da jeosoba zapala u stanje nalik na trans u ko -jem je aktivnost frontalnog režnja veomaslaba. Kada mozak ima alfa ritam, on nijesposoban da kritički analizira informacijekoje prima. I sa stanovišta ovog alfa mož -danog ritma i načina na koji se podstičemeditativno stanje, istočnjačka meditacijaje neverovatno slična hipnozi.

Istočnjačka meditacija i hipnozaHipnoza, namerno, zaobilazi frontalni

re žanj pomažući čoveku da dođe u stanje


Tabela 18. Odlike religijskog razmišljanja

- Religijsko razmišljanje i molitva pružajuolakšanje od stresnih misli i osećanja.- Moć rasuđivanja ljudskog mozga mora bitiaktivna tokom procesa razmišljanja.- Dominiraju beta moždani talasi u frontal-nom režnju, što govori o aktivnom rasuđi-vanju.- Naše najviše intelektualne moći, uključu-jući moć duhovnog rasuđivanja, smeštenesu u frontalnom režnju.

nalik na trans. Istočnjačke religije koristeprincip usredsređivanja na samo jednustvar kako bi čovek dospeo u meditativnostanje, slično tehnici koju koristi hipnoti zer.Kao što objašnjava jedan autor, mentalnifokus kod transcedentalne meditacije mo -že se postići usredsređivanjem na jednujedinu reč (koja se naziva mantra), jedanjedini oblik ili na jedan jedini deo tela. Onpominje da je u drevnim vremenima pos-tojao još jedan oblik meditacije kada sečovek usredsređivao na pupak, čelo ili nekidrugi deo tela.38 Baš kao što je hipnotizerupotrebno da usredsredi um na samo jednujedinu stvar i da tom prilikom nema bukeili bilo kakvog ometanja u njegovom okru -ženju, tako je isto to potrebno i onome komeditira.

Odlike istočnjačke meditacije su ukrat -ko opisane u tabeli 19.

Dr Herbert Benson, istraživač i lekar saHarvarda, predstavio je ono što su nekinazvali sekularnom verzijom istočnjačkeme di tacije. Ipak, Benson koristi iste ele-mente kao oni koji se bave istočnjačkommeditacijom i hipnozom – tiho okruženje iusredsređenost na jednu jedinu stvar (unjegovom slučaju, na jednu reč ili frazu izHindu religije).39 Benson, takođe, spomi -nje još jedan važan element u ovom pro-cesu – pasivan stav. U stvari, on kaže da jeto “možda i najvažniji od svih elemena-ta”.40 Rajs (Rice) zapaža da sve ove tehni -

ke opuštanja u stilu istočnjačke meditacijenaglašavaju pasivan stav.41

Upravo ovaj pasivan stav zajedno saizraženim alfa moždanim talasima pred-stavlja jedan od najvećih problema veza -nih za ovaj stil meditacije. Iako on možedoneti privremeno olakšanje i opuštanjetako što sprečava osobu da stalno razmiš -lja o određenim stvarima koje kod nje iza -zi vaju stres, izgleda da ovakva praksa nemože da pomogne čoveku da se suštinskiizbori sa faktorima stresa na jedan kon-struktivan način.

Ovaj stil je u oštroj suprotnosti sareligijskim razmišljanjem. U slučaju bibli-jskog razmišljanja i molitve, naglašava seaktivno razmišljanje koje potpomaže us -red sređivanje frontalnog režnja. Religijskorazmišljanje ne teži za postizanjem pasiv -nog stanja koje potiskuje misli, već nagla -šava da je važno održavati zajednicu saBo gom, razmišljati pozitivno - na način nakoji On razmišlja, osećati Njegovo prisus -tvo u životu i poznavati Njegovu volju.Osim toga što oslobađa od stresa, ovaj tiprazmišljanja omogućava čoveku da dobijekorisne odgovore i rešenja za svoje prob-leme.

Osim toga, postoji zabrinutost da pa -sivno stanje uma koje se postiže istoč -njačkim tehnikama meditacije može dado nese više štete nego koristi. Odavno jepoznato da istočnjačka meditacija i seku-larne vežbe opuštanja mogu štetno uticatina nervni sistem. Jedna klasična studija jepokazala da, u poređenju sa jednom ame -ričkom kontrolnom grupom, joga izazivaveći stepen simpatetičke aktivnosti i pove -ćano lučenje adrenalina. Dakle, joga jeizazvala iste fizičke reakcije kao i iznenad-ni stresor, što je objašnjeno u prethodnompoglavlju. To se pokazalo tačnim u većinitestova rađenih na onima koji upražnjava-ju istočnjačku jogu.42

Jedna druga studija je pokazala da suosobe koje su pohađale kurseve transce-dentalne meditacije imale veći kardiovas -kularni stresni odgovor kada su savladaleovu tehniku.43


Tabela 19. Istočnjačka meditacija i hipnoza

- Istočnjačka meditacija je u oštroj suprot-nosti sa religijskim (biblijskim) razmišlja -njem – usredsređenim razmišljanjem.- Alfa moždani ritam je prisutan umesto be -ta ritma.- To označava stanje nalik na trans u kojeminformacije zaobilaze frontalni režanj.- Kao i kod hipnoze misli su potisnute, amoć rasuđivanja nije prisutna.- Moguće je kontrolisati um osobe koja me -di tira.

Vidimo da nastaju problemi kada se uborbi protiv stresa primenjuju eskapističkemeditativne tehnike (tehnike bežanja odproblema) umesto konstruktivnih metoda.Ovakva hipoteza je u skladu sa radom kojije naveo Dr Leri Dosi (Dossey). Istraživa -nje koje se bavilo proučavanjem hormonastresa pre, odmah nakon i dva dana nakonhirurških intervencija dalo je iznenađujućirezultat. Nivo hormona stresa koji slabeimuni sistem u velikoj meri se povećao sa -mo kod onih osoba koje su radile formal nevežbe opuštanja. Kod osoba koje su po -kušale da se oslobode zabrinutosti i stra -hova bez primene tehnika opuštanja be -žanjem od problema nisu zabeležene po -većane koncentracije hormona stresa.44

Kontrola umaTreći problem vezan za istočnjačke me -

tode odnosi se na potencijalnu opasnostkoja se krije u grupnom upražnjavanjuistih. Ne zaboravimo da kod istočnjačkemeditacije dominiraju alfa talasi i dafrontalni režanj mozga u tom slučaju višenema sposobnost rasuđivanja. U takvomstanju koje podseća na hipnozu, osobamože da zabeleži informacije i sugestijekoje frontalni režanj mozga nije protuma -čio i procenio. Neki su se zbog toga pitalida li istočnjačke religije iskorištavaju sled-benike koji zapadnu u meditativno stanjetokom grupnog upražnjavanja tog tipameditacije. Ti kritičari ističu da bi se mozaknalazio u takvom stanju kada ne bi mogaokritički da analizira nijednu informacijukoju je primio. Um osobe koja upražnjavameditaciju bi tada bio izuzetno podložankontroli. Izgleda da ova zabrinutostitekako ima osnova. Takvu meditaciju ugrupi, ili bilo kakvom drugom vidu, trebanaročito izbegavati.

Terapija usredsređivanja naduhovne vrednosti

Oblast u okviru psihološkog savetova -nja koju psiholozi i lekari često zanemaru-ju je ono što ja nazivam terapijom “usred-

sređivanja na duhovne vrednosti”. Ovo je,možda, najbolja terapija protiv stresa izabrinutih poremećaja koja ne uključujeupotrebu lekova. Pošto sam religiozan, jaću objasniti davno izgovorene reči IsusaHrista zapisane u Bibliji kako bih dao, mož -da, novi smisao ulozi istinske duhovnosti učovekovom životu.45 Bez obzira kojoj veripripadate, mislim da ćete, proučavajućiovaj odeljak, moći da shvatite opšte prin -cipe duhovnosti. Terapija usredsređivanjana duhovne vrednosti ukratko je prikazanau tabeli 20.

“Hodite k meni svi koji ste umorni inatovareni, i ja ću vas odmoriti.”46 Ove rečiutehe upućene su mnoštvu ljudi koje jeišlo za Isusom. On je o svojim učenicimapričao kao o onima kojima je dato da poz-naju ne beske stvari. Međutim, On nikoganije ostavio sa gorkim osećajem u duši daoni nisu predmet Njegove brige i ljubavi.Svi koji su umorni i natovareni mogu doćik Njemu.

Religijski fanatici, koji su strogo vodiliračuna da do tančina ispune sve verskefor me, osećali su da rituali i pokore nikadane mogu zadovoljiti dušu. Carinici i grešni-ci se mogu pretvarati da ih ovozemaljskauživanja u potpunosti zadovoljavaju, aliduboko u njihovom srcu vladali su nepove -renje i strah. Isus je pogledao na siroma-he i patnike, na one koji su izgubili svakunadu i na one koji su ovozemaljskim uži -vanjima pokušavali da uguše čežnju svoje


Tabela 20. Terapija usredsređivanja na duhovne vrednosti

Isus Hristos upućuje poziv svima onima kojisu umor ni i natovareni. Taj poziv glasi: - “naučite se od Mene”... - “bacite svoje brige na Mene”... i - “uzmite Moj jaram na sebe.”On obećava da će rezultat toga biti sledeći:- Naći ćete odmor...- Imaćete savršeni mir- Volećete da ispunjavate Njegovu volju- Bićete upotrebljeni na blagoslov drugima

duše i sve njih je pozvao da nađu odmor uNjemu.

Nežno je pozvao umorne i radom iscr-pljene ljude: “Uzmite jaram moj na sebe, inaučite se od mene; jer sam ja krotak ismeran u srcu, i naći ćete odmor dušamasvojim.”47

Ovim rečima, Hristos se obraća svakomljudskom biću. Znali to oni ili ne, svi suumorni i natovareni. Svi stenju pod tere-tom koji samo Bog može da ukloni. On ćeuzeti teret sa naših nejakih ramena. On ćenas odmoriti. On će poneti i teret brige ituge. On nas poziva da sve svoje brige ba -cimo na Njega; jer se On brine za nas.48

Bog gleda na svaku dušu koja u Njemuvidi svog Spasitelja. Psalmista David kažeda Gospod “izbraja mnoštvo zvezda”,49 aipak “On isceljuje one koji su skrušenasrca, i leči tuge njihove”.50

“Hodite k meni”, glasi Njegov poziv.Kakve god brige i nevolje imali, iznesitesvoj slučaj pred Boga.51 Vaš duh bićeosna žen i moći ćete da izdržite probu. Naćićete način da rešite problem i više nećetebiti zbunjeni okolnostima. Što ste višesvesni svoje slabosti i bespomoćnosti, toćete postati snažniji u Njegovoj sili. Što jevaš teret teži, to će odmor biti blaženijikada sve svoje brige bacite na NosiocaTereta. Odmor koji Bog nudi nije bezuslo-van, ali su ti uslovi tačno određeni i jasnoizneti. Oni su takvi da ih svako možeispuniti. On nam upravo govori kako seNjegov odmor može naći.

“Uzmite jaram moj na sebe”, kaže Isus.Jaram je oruđe službe. Stoka se stavlja ujaram da bi mogla da radi, i to je jedininačin na koja ona može efikasno da obav -lja svoj posao. Ovom ilustracijom Isus nasuči da smo pozvani da služimo dokle godsmo živi. Mi moramo uzeti na sebe Njegovjaram da bismo bili Njegovi saradnici.

Jaram koji nas obavezuje na službu jeBožji zakon. Taj veličanstveni zakon ljubaviotkriven u Edemu, objavljen na Sinaju, a uNovom zavetu zapisan u srcu je to štovezuje ljudsko oruđe da poštuje Božjuvolju. Kada bismo bili prepušteni sami

sebi, radeći šta nam je volja i sledeći sop-stvene sklonosti, svrstali bismo se u Soto -nine redove poprimajući njegove osobine.Stoga nas Bog vezuje za svoju volju, kojaje uzvišena i plemenita. On želi da mi sastrpljenjem i mudrošću prihvatimo svojedužnosti i služimo svojim bližnjima. SamHristos je jaram službe poneo u ljudskomobličju. On je rekao: “Hoću činiti voljutvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni usrcu.”52 “Jer siđoh s neba ne da činim voljusvoju, nego volju Oca koji me posla.”53

Lju bav prema Bogu i bližnjima je bila silakoja je upravljala Njegovim životom. Onnas poziva da prihvatimo taj princip.

Ima mnogo onih čija srca uzdišu podteretom brige zato što pokušavaju da dos -tignu standarde ovoga sveta. Oni suizabrali njegovu službu, prihvatili njegoveteškoće i usvojili njegove običaje. Stoga senjihov karakter iskvario, a njihov život pos -tao teret. Da bi ostvarili svoje ambicije iovozemaljske želje, oni povređuju svojusavest i dodatno opterećuju sebe grižomsavesti. Neprestana briga iznuri životnusnagu. Naš Gospod želi da oni skinu tajjaram koji ih vezuje i poziva ih da uzmu nasebe Njegov jaram. On kaže: “Jer je jarammoj blag, i breme je moje lako.” On ihpoziva da traže najpre carstvo Božje ipravdu Njegovu, a On obećava da će im sesve što je potrebno za ovaj ovozemaljskiživot dodati.54 Briga je slepa i ne može ra -zaz nati budućnost; ali Bog od početka vidikraj.55 On ima već pripremljen način za iz -la zak iz svake teškoće. Naš nebeski Otacima za nas hiljadu načina o kojima minismo ni sanjali. Oni koji prihvate taj jedanjedini princip uzdizanja Božje časti i službeNjemu videće kako u njihovom životu teš -koće nestaju i kako njihov životni putpostaje čist i prohodan.

“Naučite se od mene”, kaže Isus, “jersam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćeteodmor dušama svojim”. Mi moramo ući uHristovu školu da bismo naučili od Njegakako da budemo krotki i smerni.

Međutim, mnogi koji se izjašnjavajukao Njegovi sledbenici imaju brigu i nemir


u srcu zato što ih je strah da sve prepusteBogu. Oni beže od posledica koje bi takvopredanje moglo da uključuje. Ako se upotpunosti ne predaju Bogu, oni nećemoći da pronađu pravi mir.

Samoljublje je to koje donosi nemir.Poverenje u Boga uzdiže i oplemenjujeum, tako da u strpljenju imamo vlast nadsvojom dušom.

Jaram se stavlja na volove da bi impomogao da vuku teret, da bi im teret biolakši. Tako je i sa Hristovim “jarmom”.Kada je naša volja u skladu sa Božjomvoljom i kada svoje darove koristimo nablagoslov drugima, životni teret biće namlak. Onaj ko hodi putem Božjih zapovesti unjegovom srcu vlada mir. Kada se Mojsijemolio: “Pokaži mi put svoj, da te poznam,”Gospod mu je odgovorio: “Moje će lice ićinapred, i daću ti odmor.” Preko prorokaupućena je poruka: “Gospod reče ovako:stanite na putevima svojim i pogledajte, ipitajte za stare staze, koji je put dobar, paidite po njemu, i naći ćete mir duši svo-joj.”56,57 I kaže: “O, da si pazio na zapo -vesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i prav-da tvoja kao valovi morski.”58

Oni koji Boga uzmu za reč i prepusteNjemu da se stara o njihovoj duši i uprav -lja njihovim životom pronaći će mir ispokoj. Ništa na ovom svetu ih ne možerastužiti kada osete radost Hristovog pri -sustva. U savršenom prepuštanju je savr -še ni odmor. Biblija kaže: “Ko se Tebe drži,čuvaš ga jednako u miru, jer se u Tebeuzda.”59 Možda nam se čini da nam je životpun poteškoća; međutim, kada se prepus-timo mudrosti Svevišnjega, On će nam po -mo ći da izgradimo karakter i živimo živo-tom koji će biti Njemu na slavu.

Kratkotrajne metode ublažavanjastresa

Pored toga što u borbi protiv stresatreba da usvojimo metode koje treba pri-menjivati čitavog života, postoji čitav nizkratkotrajnih metoda koje mogu biti odvelike pomoći. Te metode se mogu prime -niti na dva načina. Prvo, one se mogu pri-

menjivati da bi vam pomogle tokom izra -zito stresnog perioda u vašem životu (npr.kratkotrajna primena lekovite biljke Kava-kava). One se mogu primeniti i u ciljupoboljšanja sposobnosti uopšte da seizborite sa stresom (npr. u slučaju bio-odgovora). Tabela 21 prikazuje neke odkratkotrajnih metoda za ublažavanje stre-sa. Zapazićete da se neke dugoročne tera -pije lečenja stilom života mogu upotrebiti ikao kratkotrajne metode.

Lekovito bilje i stresVećina lekovitih biljaka nije dovoljno

istra žena, ali neke od njih, izgleda, us -pešno ublažavaju stres. Sledeće leko vitebilj ke se smatraju efikasnim.

Kava-kava pomaže kod nervoze, stresai zabrinutosti.60 Lavanda se preporučuje uslučaju gubitka apetita, nervoze i nesani -ce.6 Limunov melem se savetuje u slučajunervoze i nesanice.62 Valerijana može po -mo ći u slučaju nervoze, nesanice, stresa izabrinutosti.63 Potpunije informacije oovim biljkama, neželjenim efektima i nači -nu doziranja naći ćete u 6. poglavlju.

Biljke koje treba izbegavatiBaš kao što neke biljke mogu biti od

pomoći u savladavanju stresa, tako nekedruge biljke mogu zapravo stvoriti prob-leme. Guarana predstavlja jedan takav pri -mer. Guarana je proizvod koji se dobija odsemena amazonske lijane Paullinia cupanai u poslednje vreme je postala dovoljnopopularna da su ljudi već počeli da je gaje.Bogata je kofeinom i u Brazilu se uvelikokoristi u proizvodnji stimulansa, bezalko-holnih pića i slatkiša. Nedavno je postalasastavni deo određenih američkih artikala i


Tabela 21. Kratkotrajni načini ublažavanja stresa

1. Terapije lekovitim biljem2. Post3. Bio-odgovor4. Opuštanje5. Kalcijum uklanja predmenstrualni sin-drom

proizvoda na bazi bilja. Guarana je izu -zetno snažan stimulans centralnog ner -vnog sistema, najverovatnije zato štosadrži kofein, teofilin i teobromin.

U majskom broju (2000. god.) magazi-na Herb and Dietary Supplement Reportpriznati farmaceut Danijel Vagner (DanielT. Wagner) ukazuje na značajnu vezuizmeđu depresije i upotrebe guarane. Onupozorava da određeni antidepresivi, na -ro čito Velbutrin mogu teoretski biti opasniako se uzimaju u kombinaciji sa guara-nom.64

Post (uzdržavanje od hrane) iupravljanje stresom

Govorio sam o ulozi određenih hran -ljivih sastojaka u savladavanju stresa. Iakosu određene modifikacije u ishrani defini-tivno korisne u borbi protiv stresa tokomdužeg vremenskog perioda, postoje dokazida unošenje smanjenog broja kalorija iličak i kratkotrajni post mogu pozitivno uti-cati u slučaju kratkotrajnih stresova.

Jedan od najzanimljivijih primera pozi-tivnog uticaja posta je, možda, grupahemijskih jedinjenja pod nazivom “vrućišok (heat shock) proteini” (HSP). Kao štomožete videti iz njihovog naziva, ovahemijska jedinjenja koja proizvodi vašetelo mogu vam, zapravo, pomoći da savla-date stres izazvan velikom vrućinom kao inekim drugim fizičkim traumama. Zanim -ljivo je to što post povećava prozvodnjujednog značajnog broja vrućih šok pro-teina. Da li ovo ukazuje na to da nam postpomaže u savladavanju drugih aspekatastresa ili ne još uvek nije sasvim jasno.Ipak, to nameće zanimljiva pitanja vezanaza primenu posta koja su se tokom čitaveistorije vezivala za traženje duhovne snage– često u kontekstu stresnih situacija.

Pacovi kojima je smanjen broj kalorijaza 60% imali su produženu srednju i apso-lutnu vrednost životnog veka i smanjenbroj bolesti koji se javlja sa godinama kaošto su srčani udar, ateroskleroza i rak.Smanjenje broja kalorija snižava prosečnutelesnu temperaturu i dozvoljava organiz-

mu da iskoristi hranljive materije metabo -lišući masti umesto ugljenih hidrata. Osimtoga, smatra se da smanjenje broja kalori-ja usporava proces starenja koji se pove -zuje sa reakcijama slobodnih kiseonikovihradikala.65

Vežbe opuštanja i imunološkiodgovor

Pokazalo se da vežbe opuštanjasprečavaju opadanje imuniteta usled stre-sa. 34 studenata dobrovoljaca je dalo krvna analizu radi utvrđivanja ćelijskog imu-niteta mesec dana pre ispitnog roka i jošjedanput drugog dana ispitnog roka.Polovina studenata je upražnjavala vežbeopuštanja u periodu između dve analizekrvi. Druga analiza je pokazala da je njihovimunitet mnogo snažniji od imuniteta onihstudenata koji nisu radili vežbe opušta -nja.66

Bio-odgovor (fidbek)Bio-odgovor je instrument tj. tehnika

kojom se nadgledaju telesne funkcije kaošto su srčani ritam, električni otpor kože islično, dok je pacijent izložen različitim živ-otnim situacijama. Merenja su uzajamnopovezana sa reakcijama kao što su nivoopuštenosti koji pacijent oseća. Tehnikeopuštanja pomažu pacijentu da nauči kakoda se opusti.

Senzori se pričvrste za kožu na razli -čitim mestima na telu i njima se meri mi -šićni tonus, otpor kože, puls, krvni pritisakitd. Osoba priključena na taj aparat možena taj način da vidi kako različite metodeutiču na izmerene indikatore stresa. Cilj jepomoći pacijentu da postane svestan štaizaziva stres, koji su njegovi simptomi i danauči kako da uspešnije upravlja stresom.

Pokazalo se da praćenje bio-odgovorapomaže kod velikog broja bolesti koje mo -gu biti povezane sa stresom.67 U njih spa -daju glavobolje,68 visok krvni pritisak, po -re mećaj nedostatka pažnje (ADHD),69 uri-narna inkontinencija70 (slabost bešike) iRejnodova bolest71 (bolno stanje ruku iza-


zvano prehladom). Jedan odličan pregledobjavljen u časopisu The Integrative Medi -cine Consult ukazao je na značaj ovog po -zitivnog uticaja. Taj izvor takođe zapaža dau nizu od 18 studija na temu bio-odgovo-ra u slučaju visokog krvnog pritiska posto-ji prosečan pad od 7,8 gornjeg (sistolnog)i 5,6 donjeg (dijastolnog) pritiska.

Istraživanje na temu Rejnodove bolestii bio-odgovora je posebno zanimljivo zatošto se odnosi na mehanizme hormonastre sa. Bio-odgovor je naročito u stanju dautiče na iste one hormonske sisteme veza -ne za adrenalin koji podstiču našu reakcijuna stres.72

Postoje zanimljive veze i između bio-odgovora i zavisnosti. U kontekstu ovogpog lavlja, najznačajniji je, možda, dokazda može da postoji veza između hemijskihdogađanja u mozgu koja učestvuju u zab -rinutosti i depresiji. Čini se da metode bio-odgovora koje su osmišljene tako dapodržavaju korisnu funkciju mozga kodalkoholičara ne samo što smanjuju zabri -nu tost, već i depresiju i tendenciju ponov -nog vraćanja istih.73,74

Kalcijum ublažava predmenstrualnisindrom

Mnoge žene su zabrinutije i razdražljivi-je u periodu svog mesečnog ciklusa. Doka -zi pokazuju da nije sve samo u njihovojglavi. U stvari, nedavno obavljeno istra -živanje pokazuje da je nedostatak kalciju-ma u potpunosti ili bar delimično kriv zaovakvo stanje kod nekih žena.

Jedna studija koja se sastojala iz triogleda pokazala je da dodaci elementar -nog kalcijuma uspešno eliminišu lošeraspoloženje i poremećaje u ponašanjupo vezane sa PMS. Testovi ukazuju na to dase tokom menstrualnog ciklusa povećavakoncentracija ovarijalnih steroidnih hor-mona u jajnicima, osiromašujući tako re -zer ve kalcijuma. Dodatak kalcijuma u doziod 1.000 do 1.200 mg na dan (doza kojase obično preporučuje u cilju jačanja kosti-ju) može da eliminiše PMS simptome, uk -lju čujući razdražljivost, depresiju, zabrinu-

tost, promene raspoloženja, nadutost,povlačenje od društva, glavobolju i grčeve.Sadržaj kalcijuma u namirnicama prikazanje u tabeli 22.

Unošenje dovoljnih količina kalcijumaili uzimanje dodataka kalcijuma može dop -

rineti ublažavanju simptoma ovog stanja ukoji zapadaju žene, a koje se povezuje sastresom. Zanimljivo je to što stres može dapoveća broj PMS simptoma, dok PMS sim -ptomi mogu da postanu snažni faktoristresa – još jedno vrzino kolo.

ZaključakOvo poglavlje predstavlja nastavak

pret hodnog. Oba govore o stresu i zabri -nu tosti, dva zasebna, ali ipak povezanamentalna poremećaja. Prethodno poglav -lje definiše stres i različite oblike zabrinu-tosti i objašnjava nam kako da ustanovimonjihovo prisustvo. Videli smo da ovi pore-mećaji mogu štetno uticati na mnoge delo -ve tela i pogoršati ili izazvati razne bolestikoje na prvi pogled nisu povezane sa men-


Tabela 22. Kalcijum u uobičajenim namirnicama

Namirnica Količina Kalcijum (mg)Ovsena kaša 1 šolja 19Sočivo 1 šolja 38Kvinoa žitarice 1 šolja 102Žuta repa 1 šolja 115Maslačak 1 šolja 147Slačica 1 šolja 152Pečeni pasulj 1 šolja 154Seme susama 2 sup. kašike 176Melasa od trske 1 sup. kašika 176Kelj 1 šolja 179Repa 1 šolja 249Lešnik (sušeni) 1 šolja 254 Soja 1 šolja 261Smokve (sušene) 10 komada 269Punomasno mleko 1 šolja 290Štir (amarant) 1 šolja 298Nemasno mleko 1 šolja 301Lisnati kelj 1 šolja 357Brašno od rogača 1 šolja 358Divlji spanać 1 šolja 464

talnim poremećajima. Dat je čitav niz me -toda lečenja.

Ovo poglavlje predstavlja još nekenačine lečenja stresa i zabrinutosti, odkojih mnogi uključuju čovekove lične na -pore. Tu spadaju pozitivne promene u na -činu života koje su veoma efikasne u leče -nju ovih mentalnih poremećaja. Upotrebasintetičkih lekova se naglašava tamo gdeje to neophodno. Navedene su i korisnelekovite biljke.

Poruke ovog poglavlja bi mogle ukratkoda glase:

1. Stres i zabrinutost se mogu ublažitiili čak potpuno pobediti bez upotrebe sin-

tetičkih lekova, a usvajanjem boljeg nači-na života i zdravijih životnih navika.

2. Poboljšanje fizičkog, socijalnog,men talnog i duhovnog zdravlja dovodi dopoboljšanja stanja, a čak i do pobede nadstresom i zabrinutošću

3. Metode pomoću kojih možemo pos -ti ći ove pozitivne promene navedene su ispadaju u kategoriju čovekovih ličnihnapora.

4. Sintetički lekovi mogu biti neophod-ni neko vreme, ali treba biti oprezan zbognjihovih neželjenih efekata.

5. Određene lekovite biljke doprinoseizlečenju ovih poremećaja.


Mnogi su smatrali da će to biti sledećiveliki pomak u lečenju depresije. Njihovnačin razmišljanja bio je savršeno logičan– činilo se da se kod velikog broja osobadepresija javlja ili pogoršava zbog nekihzabrinutosti koje spadaju u sferu verskog,duhovnog ili moralnog. Prema njihovimrečima, ako se odstrani izvor ovog štetnogduhovnog razmišljanja i depresije, ovabolest se može u ogromnoj meri ublažiti iličak potpuno izlečiti.

Izgleda da je takav metod lečenjapomogao Džoen koja se nalazila u vidnodepresivnom stanju. Ona se plašila da jeučinila “neoprostiv greh”. Hirurzi su na njojizvršili frontalnu lobotomiju – taj novi vidlečenja depresije koji je mnogo obećavao.Prednji deo njenog mozga bio je hirurškiodstranjen.

Rezultati su bili izvanredni. Odmah na -kon opreacije, Džoenine depresivne misli oneoprostivom grehu su, jednostavno,nestale. Međutim, postojalo je i neštoveoma uznemirujuće kada su u pitanjurezultati operacije. Operacija nije uticalasamo na njene depresivne misli. Uskoro jepostalo očigledno da je operacija nega-tivno uticala na njenu moć logičnog rasu -đivanja, razmišljanja i shvatanja. Hirurškizahvat se negativno odrazio na Džoeninuduhovnost. Kada su je upitali nešto oBogu, Džoen je upitala: “Kakav Bog? Nepostoji nikakav Bog.”

U svojoj knjizi Zakoni zdravlja iizlečenja ja opisujem i druge slučajeveonih kojima je odstranjen frontalni režanj.Kao i u slučaju Džoen, činilo se da je fron -talna lobotomija rešila problem depresiv -nih misli. Međutim, promene u samoj lič -

nos ti, karakteru i osećaju odgovornostibile su toliko uznemiravajuće da se frontal-na lobotomija više uopšte ne izvodi uokviru psihijatrijske hirurgije. Da bismobolje shvatili značaj frontalnog (čeonog)režnja mozga, pogledajmo klasični slučajFiniesa Gejdža (Phineas Gage).

Gejžov frontalni režanj je prestao dafunkci oniše nakon ozbiljne povrede moz -ga. Kada se oporavio od te strašne trau -me, on je izgledao isto, govorio isto i ho -dao isto kao i pre. Međutim, on je u osnovibio potpuno druga osoba. Pre nesreće,Finies je bio pažljiv i odgovoran suprug.Bio je vredan i inteligentan. Bio je prime -ran nadzornik na železnici, poznat po viso -kim moralnim principima.

Nakon nesreće, odmah se mogaoprimetiti Gejdžov moralni pad. Postao jepreterano emotivan i sklon iznenadnimnapadima besa. Finies je izgubio intereso-vanje za duhovne stvari, postao je bezob -ziran i stalno koristio psovke. Više nije poš-tovao nikakve društvene običaje i postaoje totalno neodgovoran. Nekada dobar iprimerni radnik našao se na listi neza-poslenih. Dr Džon Harlou (John Harlow),njegov lekar, rekao je da je nesrećaporemetila Gejdžovu “ravnotežu ili sklad,ako možemo tako da kažemo, između nje-gove intelektualne sposobnosti i njegovihživotinjskih nagona”. Traumatska frontalnalobotomija koštala je Finiesa Gejdža nje-gove ličnosti, njegovih moralnih standardai njegove posvećenosti porodici, Bogu ibližnjima.1

9. poglavlje

Čeoni režanj mozga

Najznačajniji režanj depresijeZašto govorim o zastareloj hirurškoj

intervenciji u knjizi koja se bavi najnovijimsaznanjima o depresiji? Postoji jedan jed-nostavan odgovor. Pravilno razumevanjefrontalnog režnja je od presudnog značajaza iznalaženje jednog sveobuhvatnog nači-na lečenja i sprečavanja depresije. Odstra -njivanje delova frontalnog režnja očitopomaže neko vreme kod određenih tipovadepresije. Međutim, izgleda da taj postu-pak, zapravo, kod nekih osoba povećavarizik od depresije.

Prema rezultatima istraživanja, ako sedominantna hemisfera frontalnog režnjaodstrani ili dovede u opasnost, postojeveće šanse da će osoba oboleti od depre-sije.2,3,4 Dominantna hemisfera je običnoleva hemisfera kod dešnjaka odnosnodesna kod levorukih osoba. Ipak, nekadruga istraživanja ukazuju na to da odstra -njivanje ili oštećenje bilo leve ili desnehemisfere može izazvati depresiju.5

Ironično je to što se oštećenje istogdela frontalnog režnja kod dve različiteosobe može različito odraziti na njihovoponašanje. U jednom slučaju simptomidepresije mogu biti usporeni pokreti, apa -tija, ravnodušnost i nedostatak motivacije.U drugom slučaju mogu se javiti isteposledice kao kod Finiesa Gejdža – gubitakunutrašnjih kočnica na seksualnom planu,nedostatak brige za druge, neprimerenešale i gubitak osetljivosti na posledice sop-stvenih dela.6

Ove razlike u reakcijama različito se tu -mače. Neki kažu da senzitivni nervi, ako suoštećeni, gube sposobnost da proveravajuodređene negativne sklonosti na poljuemocija koje su prisutne u dubini čoveko -ve ličnosti. Neki imaju predispoziciju zadepresiju koja će isplivati na površinu uslučaju oštećenja ovih viših kontrolnih cen-tara. Drugi, opet, nisu skloni depresiji, većdruštveno neprihvatljivom ponašanju napolju seksualnosti i nedostatku uzdržava -nja. Ove različite reakcije na oštećenjefron talnog režnja su dovoljno važne da

treba ispitati njihovu povezanost sa depre-sijom.

Može se činiti da je osoba koja se po -na ša neobuzdano i neprimereno bezbriž -na, spokojna pa čak i euforična, ali takvoponašanje, zapravo, može biti znak ošte -će nja frontalnog režnja. Ako je u pitanjuoštećenje, ono usled promene okolnosti uokruženju dotične osobe može odmah iza -z vati depresiju.

Danas više znamo o vezi izmeđufrontalnog režnja i depresije

Tek je nedavno otkriveno da frontalnirežanj igra ključnu ulogu u slučaju depre-sije, kao što je prikazano u tabeli 1.Ranije su se naučnici koji su izučavalinervni sistem, a uz to se zanimali i zadepresiju, usredsređivali na emocionalnesfere mozga, naime limbički sistem, amig -dala i ostale niže strukture mozga (detalj -nije o strukturi mozga govorim u 1. pog -lavlju i Dodatku II). Oni su zaključili da jefrontalni režanj analitički kontrolni centarmozga koji ne igra nikakvu značajnu uloguu čovekovim emocijama. 90-tih godina 20.veka i početkom 2000-tih, kada su istra -živači uvideli da je frontalni režanj mozganešto mnogo više od kontrolnog centra,shvatanja su počela da se menjaju. On jeusko povezan sa emocionalnim zdravljem.

Veliki broj ovih novih uzbudljivih infor-macija o povezanosti frontalnog režnja idepresije rezultat je primene izuzetno sav -remenih metoda skeniranja mozga, uklju -čujući PET skenere (tomografija emisijompozitrona (engl. positron emission tomog-raphy)), SPECT skenere (kompjuterskatomografija emisije jednog jedinog fotona(engl. single photon emission computed


Tabela 1. Veza između frontalnog režnja i depresije

Pre 1990. godine, nije se tačno znalo da lifrontalni režanj igra neku ulogu u slučajudepresije. Danas je potvrđeno da je ontesno povezan sa našim emocionalnimzdravljem.

tomography)) i regionalni skener krvotoka(engl. regional blood flow scan).7 Ove teh -nike za rasvetljavanje građe mozga pred-stavljaju tehnologiju koja se u mnogomerazlikuje od konvencionalnog CT (kom -pjuterizovana aksijalna tomografija) ske -ne ra i NMR (nuklearna magnetna rezonan-ca (engl. magnetic resonance imaging)).

CT skener i NMR pokazuju veoma de -talj nu sliku strukture mozga. Za razliku odnjih, PET, SPECT i regionalno skeniranjekrvotoka mogu da ustanove da li mozakispravno funkcioniše. Ovi izuzetno savre-meni aparati za skeniranje su veoma skupii stoga ih ima veoma malo. Obično ihmožete videti u univerzitetskim istraži vač -kim centrima, ali ne i u najbližem domuzdravlja. Iako se ovi savremeni aparati ret -ko mogu naći, istraživači na univerzitetimaih koriste i dolaze do izvanrednih rezultata.Oni su došli do novih saznanja o frontal-nom režnju.

Kod žrtava depresije postoji slabijidotok krvi u frontalni režanj

Sada je već sasvim utvrđeno da je jed -na od glavnih karakteristika bukvalno svihdepresivnih osoba – bez obzira na osnovniuzrok depresije – izrazito smanjen dotokkrvi u frontalni režanj i njegova oslabljenaaktivnost.8,9 Ta smanjena aktivnost se na -lazi u najistaknutijem delu frontalnog rež -nja. On se naziva “prefrontalni korteks”. Toje deo mozga koji zaista predstavlja kon-trolni centar mozga – ali je ona i mnogoviše od toga. Danas se zna da je taj deomozga odgovoran za planiranje u pon-ašanju,10,11 donošenje odluka,12 emocio -nal nu kontrolu, samosvest13 i nezavisnostod drugih.14 Mnogobrojne funkcije pre-frontalnog korteksa kao dela frontalnogrežnja (čeoni deo mozga) prikazane su utabeli 2.

Delovi frontalnog režnja vrše važnefunkcije

Prefrontalni korteks se sastoji od neko-liko delova od kojih svakii ima svoju funkci-

ju. Jedan deo je zadužen za zna nje, rasu -đi vanje i procese percepcije.15 Ovaj deo jenajbliži bočnoj strani mozga, a dalje odčela i naziva se “dorsolateralni prefrontalnikorteks”. Drugi deo prefrontalnog korteksaje vezan za društvene i emocionalne fun -kcije.16 Ovaj deo je bliže čelu, a u sredinipre dela iza očiju. On se naziva “orbitome -dijalni prefrontalni korteks”.

Sarazin i njegove kolege izjavili su dadorsolateralni prefrontalni korteks ima jošneke dodatne funkcije.17 Ovi francuskiistra ži vači su pokazali da su “izvršne fun -kcije” takođe smeštene uglavnom u dorso-lateralnom prefrontalnom korteksu. U tak -ve izvršne funkcije spadaju konceptualnarazrada, radna memorija, selektivna paž -nja, verbalna fluentnost i prisećanje.

Veliki broj nenormalnosti u ponašanjupovezivan je sa orbitomedijalnim prefron -talnim korteksom. U poremećaje u pona -ša nju povezane sa ovim delom prefron -talnog korteksa spadaju apatija, nemir, im -pul sivnost, nemarenje za pravila, opada njepažnje, promene u ličnosti i oslabljenaintelektualna i emocionalna kontrola. Važ -n o je zapaziti i to da je orbitofrontalni deoprefrontalnog korteksa bio povezivan sasmanjenom sposobnošću realnog i isprav -nog planiranja i ostvarivanja tih planova.

Veze u mozgu kako su ih odrediliSarazin i njegove kolege ilustrativno suprikazane u Dodatku 1.

Slučajevi depresije sa oštećenjemfrontalnog režnja

Oštećenje mozga kod osobe koja jedoživela moždani udar posledica je nedo-

ČEONI REŽANJ MOZGA 149

Tabela 2. Funkcije prefrontalnog korteksa

- Kontrolni centar mozga- Planiranje u ponašanju- Donošenje odluka- Emocionalna kontrola- Samosvest- Nezavisnost od drugih

voljnog dotoka krvi u mozak. Jedno korej -sko istraživanje koje su obavili Kim i sarad-nici pokazalo je da su moždani udari izaz-vani oštećenjem frontalnog režnja uskopovezani sa depresijom.18 Mesto ošteće njamozga kod 148 pacijenata koji su doživelimoždani udar pokazalo je da 75% onihkod kojih se udar desio u medijalnom(centralnom) delu frontalnog režnja patiod depresije. Još je zanimljivije to što je100% onih kod kojih se udar desio u medi-jalnom delu frontalnog režnja pokazalo i“emocionalnu neobuzdanost” (neprimerensmeh ili plač, ili i jedno i drugo). Sve što suistraživači otkrili ukratko je prikazano u ta -beli 3.

Kao što smo videli, oštećenje mozgamo že nastati kao posledica hirurškog od -stra njivanja, povrede ili moždanog udara.Ono može biti i posledica Alchajmerovebolesti. Bez obzira na to koji proces oštetifrontalni režanj, posledice su uglavnomiste. Hirono i njegove kolege su otkrili dasu pacijenti koji pate od Alchajmerovebolesti a sa većim oštećenjem frontalnogrežnja bili u velikoj meri depresivniji.19 Ovastudija je otkrila nešto još zanimljivije saaspekta naših ranijih istraživanja poveza -nosti frontalnog režnja i ponašanja. Depre -sivniji pacijenti su imali mnogo veće šanseda imaju i neke druge probleme u pona -šanju kao što su zabrinutost, samoobma -njivanje (deluzije) i nedostatak samodisci-pline.

Do sada smo se bavili povezanošćuoštećenja frontalnog režnja i depresije kododraslih. Urađena je jedna studija o depre-

sivnim odraslim osobama i adolescentimakoji nikada nisu imali strukturne povredemozga. Ono što je iznenadilo istraživače jeto što su obe sfere mozga bile povezane sadepresijom.20 Jedno drugo istraživanje ko -je je obuhvatilo grupu depresivnih ado-lescenata, a koje su izvršili istraživači samedicinskog fakulteta na Harvardu na čelusa R.J. Štajngardom (Steingard) pokazaloje izmenjeni metabolizam mozga u kritič -nim orbitofrontalnim delovima frontalnogrežnja.21

Postoji još mnogo drugih dokaza opovezanosti struktura frontalnog režnjasmeštenih u blizini središnjeg dela mozga(koji se naziva “medijal”) sa emocijamauopšte, a naročito sa depresijom. Lejn (R.D. Lane) i kolege sa Univerziteta u Arizoni(University of Arizona) koristili su PETskener kako bi odredili koji su delovi moz -ga povezani sa tri osnovne emocije – sre -ćom, tugom i gađenjem. Otkrili su da pri-likom javljanja svake od ovih emocija dola -zi do pojačane aktivnosti u medijalnomprefrontalnom korteksu.22

Uključenost nekoliko delovafrontalnog režnja

Do sada smo videli koju ulogu igramedijalni orbitofrontalni deo frontalnogrež nja u slučaju depresije i emocija. Mo -ram naglasiti da su i drugi delovi u frontal-nom režnju povezani sa emocijama i bo -lešću depresije. Kada je u pitanju funkcijaljudskog mozga, ništa nije jednostavno.Britanski istraživači Benč (Bench) i kolegesu stalno iznova dokazivali da osim struk-tura smeštenih u blizini središnjeg delamozga (kao što je medijalna orbitofrontal-na teritorija) postoje i druge regije mozgakoje igraju važnu ulogu kada su u pitanjuemocije – a na koje utiče depresija.

Najistaknutiji od tih ostalih delova jedeo smešten prema zadnjem delu i boč -nim stranama prednjeg dela frontalnogrežnja (dorsolateralni prefrontalni kor-teks). Prema iskustvu Benčove grupe,sma njen dotok krvi (a kao posledica toga ismanjena aktivnost) levog dorsolateralnog


Tabela 3. Posledice moždanog udara u medijalnom delu prefrontalnog

režnja- Depresija može biti prouzrokovana mož -da nim udarom u medijalnom delu fron tal -nog režnja.- Posledica ovih moždanih udara je emoci o -nalna nestabilnost.- Generalno gledano, depresiju ne izazivajumoždani udari u ostalim delovima mozga.

prefrontalnog korteksa zapravo izaziva oz -biljnije poremećaje raspoloženja i uspora -va nje pokreta tela (psihomotorna retarda -cija) koji prate depresiju nego što to činepromene u drugim delovima mozga.23,24

Iako se različite grupe stručnjaka moguprepirati oko toga koji deo frontalnog režn-ja je najznačajniji u slučaju depresije,nema sumnje da u osnovi depresije ležioslabljena funkcija frontalnog režnja.Njegova funkcija je povezana sa protokomkrvi i neurohemijom. Ipak, veza izmeđuoštećenja frontalnog režnja i depresijenameće nam pitanje tipa: Šta je starije,jaje ili kokoška? Šta je zaista prvo nastalo?Da li depresija izaziva promene na frontal-nom režnju ili problemi sa frontalnim rež -njem pripremaju teren za depresiju?

Uzrok i posledica – oštećen frontalnirežanj i depresija

Drevets iznosi snažne dokaze u prilogtome da su problemi sa frontalnim rež -njem uzrok, a da su depresivni simptomiposledica.25 Čak i kada simptomi depresijenestanu, u sferi orbitalnog i medijalnogpre frontalnog korteksa se i dalje zadrža -vaju abnormalnosti. Ti dokazi pokazuju daovi delovi frontalnog režnja utiču na emo-cionalno ponašanje i stres, ukazujući, izDrevetsove perspektive, na to “da dis-funkcija koja uključuje ove regije može bitijedan od uzroka depresivnih simptoma”.

Pored ovog istraživanja, postoje i nekidrugi dodatni dokazi u prilog tome da po -ja čavanje funkcije frontalnog režnja uranom periodu života može delovati kaozaštita protiv depresije. U jednom drugomizveštaju koji su dali Štajngard (Steingard)i kolege, ovi istraživači sa Harvarda supokušali da prodru u samu suštinu depre-sije tako što su proučavali mozak depre-sivne dece pomoću NMR.26 Oni su upore -dili 65 dece i adolescenata koji su patili oddepresije sa kontrolnom grupom psihijat -rij skih pacijenata koji nisu bili depresivni.Frontalni režanj kod depresivne dece bioje mnogo manji nego kod drugih psihijat -rij skih pacijenata.

Kratak pregled izjava datih na temupovezanosti depresije sa frontalnim rež -njem nalazi se u tabeli 4.

Uključenost ostalih delova mozgaBilo bi vrlo nepromišljeno sa moje stra -

ne kada bih ostavio utisak da je frontalnirežanj jedini deo mozga koji igra nekuulogu u slučaju depresije. To ni u komslučaju nije tačno. Čitav niz struktura umozgu može ili da utiče na depresiju ili datrpi njen uticaj. U ostale dobro proučeneprimere spadaju strukture smešteneduboko unutar mozga kao što su hipokam-pus, amigdala i druge.27,28,29,30 Međutim,ja sam istakao frontalni režanj ne samozbog njegove tesne povezanosti sa depre-sijom, već iz još tri veoma važna razloga.

Prvo, frontalni režanj predstavlja naj -važ niji kontrolni centar za sve svesnefunkcije mozga, uključujući sposobnostodređivanja i primene strategija u ciljuublažavanja depresije. Zaista, Drevetskaže da je disfunkcija prefrontalnog kor-teksa povezana sa depresijom na taj načinšto disfunkcionalni prefrontalni korteksnije u stanju da moduliše strukturesmeštene dublje unutar mozga, kao što jeamigdala.31 Drugo, ovaj deo mozga sepovezuje i sa drugim simptomima kojimogu iskomplikovati depresiju, kao što jenasilje. I treće, sve veći broj dokazaukazuje na to da relativno jednostavneživotne navike mogu poboljšati funkcio -nisanje frontalnog režnja, kao što ćemootkriti kasnije u ovom poglavlju. Tabela 5daje nam kratak opis frontalnog režnja.


Tabela 4. Depresija prouzrokovana nepravilnim funkcionisanjem

frontalnog režnja- Gotovo sve depresivne osobe imaju prilič -no smanjen dotok krvi u frontalni režanj čijaaktivnost je, takođe, smanjena.- Istraživanja pokazuju da je oslabljena fun -kci ja frontalnog režnja uzrok depresije, a nenjena posledica.

Delovi mozgaDa bismo bolje shvatili važnost frontal -

nog režnja i njegove uloge u slučajudepresije, prvo moramo da se pozabavimoanatomijom mozga. Nakon toga ćemodetaljnije razmotriti neke od vitalnih fun -kcija koje obavlja ovaj najistaknutiji deomozga.

Funkcije frontalnog režnjaMozak se deli na nekoliko odeljaka ili

režnjeva. Svaki režanj ima svoje specifičnefunkcije. Iza čela se nalaze frontalni rež -njevi. Iz praktičnih razloga, mi često i levii desni frontalni režanj nazivamo samo jed-nim imenom – “frontalni (čeoni) re žanj”.On je centar rasuđivanja, razmiš ljanja,intelekta i volje.32,33,34 On je kontrolni cen-tar celog našeg bića. Neki naučnici naziva-ju frontalni režanj “krunom” mozga. Studi -je pokazuju da ova takozvana kruna obav -lja čitav niz vitalnih funkcija. Neke od njihsu navedene u tabeli 6.

Od li ke duhovnosti, volje i moralnostiodređuju našu jedinstvenu individualnost,a sve su smeštene u frontalnom režnju.

Kao što smo videli, osoba koja zadobijeoštećenje frontalnog režnja ne mora sepromeniti spolja, u fizičkom izgledu, alićete u kontaktu sa njom obično vrlo lakozapaziti da to više nije ona ista osoba kojuste nekada poznavali.

Biblija ukazuje na to koliko je frontalnirežanj značajan za poznavanje Boga. Uposlednjoj knjizi u Bibliji zapisana je jednainteresantna izjava, prikazana u tabeli 7.

Ovaj tekst govori da je Božji karakter(“Njegovo ime”) preslikan u našem karak-teru (pokazan na primeru frontalnog režn-ja, koji se nalazi odmah iza čela).

Relativna veličina frontalnog režnjaZaista je fascinantno videti kako se re -

la tivna veličina frontalnog režnja razlikujemeđu ljudima i različitim životinjama.Fron talni režanj je ono što razlikuje čove-ka od ostatka životinjskog carstva, kao štoje prikazano u tabeli 8.

Životinje sa najmanjim frontalnim rež -njem ograničene su samo na instiktivneaktivnosti. One sa većim frontalnim rež -njem sposobne su da obavljaju složenijefunkcije. Moć rasuđivanja i procenjivanja


Tabela 5. Frontalni režanj u perspektivi

- Frontalni režanj je najznačajniji kontrolnicentar za sve svesne funkcije mozga, uklju -čujući sposobnost određivanja i primenestrategija u cilju ublažavanja depresije.- Povezuje se i sa drugim simptomima, kaošto je nasilje, koji mogu iskomplikovati dep -resiju.- Dokazi ukazuju da relativno jednostavneživotne navike mogu poboljšati rad fron -talnog režnja.

Tabela 6. Frontalni režanj - kruna mozga

Naučne studije pokazuju da je frontalnirežanj centar

- duhovnosti- moralnosti- volje

Tabela 7. Frontalni režanj i poznavanje Boga

“I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo bićena čelima njihovim.”

Otkrivenje 22,4

30

25

20

15

10

5

0Mačke Psi Šimpanze Ljudi

3,5 %

7 %

17 %

33 %

Procenat čeonog režnja u odnosu na mozak

Tabela 8. Veličina frontalnog režnjakod ljudi nasuprot životinja

kod mačaka, čiji frontalni režanj obuhvatasamo 3,5% mozga, veoma je ograničena.One imaju veoma ograničenu sposobnostanaliziranja informacija i donošenja zaklju -čaka na osnovu novih informacija, tako dase u osnovi oslanjaju na instinkt. Pse lakšemožete izdresirati, budući da njihov fron -talni režanj obuhvata 7% mozga. Međuživotinjama, šimpanze imaju najvećifrontalni režanj koji obuhvata 17% mozga.S druge strane, frontalni režanj kod čove-ka obuhvata 33-38% celokupnog mozga.

Kod životinja su neki delovi mozgarazvijeniji nego kod ljudi. Na primer, upoređenju sa ljudima, šimpanze imajumnogo veći cerebellum (mali mozak) –deo mozga koji kontroliše koordinaciju. Toje potpuno logično s obzirom da su šim-panzama potrebne dobra ravnoteža iokretnost kako bi skakale sa drveta nadrvo. Ptice takođe imaju veoma razvijenmali mozak da bi mogle da lete, sleću ilove. Za sve ove aktivnosti potreban je vi -sok stepen koordinacije. Druge životinjeimaju možda mnogo veći potiljačni (okcip-italni) režanj – centar u mozgu odgovoranza vid. Stoga je, generalno gledano, i nji-hov vid mnogo bolji nego kod ljudi. Nekedruge životinje, opet, imaju mnogo razvi-jeniju temeni (parijetalni) režanj. Ono štorazlikuje ljude od životinja je svakakomnogo veći frontalni režanj koji čini čove-ka sposobnim za uzvišeno duhovno raz -miš ljanje i sposobnijim za učenje. To jenajveći režanj čovekovog mozga.35

Uobičajene posledice oštećenjafrontalnog (čeonog ) režnja

Na osnovu studija o oštećenju frontal -nog režnja nastalom u saobraćajnim nes-rećama, na osnovu rezultata frontalnelobotomije i studija o drogama koje utičuna prednji deo frontalnog režnja mozga,naučnici su ustanovili mnoge poslediceoštećenja frontalnog režnja. Ove posledicesu navedene u tabeli 9.36,37,38,39,40

Prve dve posledice oštećenja frontal -nog režnja navedene u tabeli su “narušenimoralni principi” i “narušeni društveni od -

no si”. Kao ilustracija ovih posledica moženam poslužiti jedna istinita priča. Pre negošto se podvrgla hirurškom zahvatu frontal -ne lobotomije, jednoj ženi je postavljenopitanje: “Šta biste uradili kada biste izgu-bili sat koji ste pozajmili od nekoga?” Onaje odgovorila: “Morala bih da dam novac ilikupim novi sat i vratim ga vlasniku.” Kadase oporavila od operacije, postavljeno jojje isto pitanje. Ovoga puta, njen odgovorje glasio: “Morala bih da pozajmim drugisat.”

Kada je u pitanju predviđanje, razmis-lite o vrlo ograničenoj sposobnosti pred-viđanja kod male dece. Kada dete odraste,posledice razvoja frontalnog režnja posta-ju očigledne. U početku, ono u jednom tre -nutku može u svojoj glavici da stvori slikusamo jednog dana. Možete mu reći da ćese nešto dogoditi sutra, ali će ono to za -pam titi samo ako ga podsetite. Kada todete malo poodraste, ono će početi dadobija veću sposobnost predviđanja. Kadaupiše drugi razred osnovne škole, onoshvata da će sledeće godine biti u trećemrazredu. Kako bude dalje raslo, to dete ćena kraju početi da planira sopstvenu kari-jeru. Frontalni režanj nastavlja da se razvi-ja čitavih 30 godina.41 Ako bude pravilnovaspitavano, to dete će na kraju, kada pot-puno odraste, shvatiti da ono što ono činidanas utiče na budućnost koja je prednjim i na čitavu večnost. To je najviši ste-pen razvijenosti frontalnog režnja.


Slika 9. Posledice oštećenog frontalnog režnja

- Narušeni moralni principi- Narušeni društveni odnosi (gubitak ljubaviprema porodici)- Nesposobnost predviđanja- Nesposobnost apstraktnog mišljenja- Nesposobnost tumačenja poslovica- Smanjena sposobnost shvatanja matema -tičkih operacija- Gubitak saosećanja- Nesposobnost suzdržavanja (hvalisanje,neprijateljstvo, agresivnost)

Apstraktne ideje (na četvrtom i petommestu u tabeli 9), poput tumačenja pos -lo vica, uključuju specijalne procese koji seodvijaju u mozgu. Ako biste pitali nekogačiji frontalni režanj ne funkcioniše u pot-punosti da vam protumači poslovicu.

Kada je u pitanju shvatanje matema -tičkih operacija, računanje se, zapravo,od vi ja u zadnjem delu temenog režnja.Dakle, čak i kada vam frontalni režanj nefunkcioniše, možete imati izraženu spo -sob nost sabiranja, oduzimanja i množenja.Međutim, kada je reč o višoj matematicikoja zahteva logično rasuđivanje, kao štosu algebra, geometrija i naročito integrali,frontalni režanj bi morao da funkcionišeako želimo da dobijemo tačne rezultate.

Savršeno zdrav frontalni režanj je ne -op hodan i ako želite da saosećate sa ne -kim ko ima neki problem. To naročito važiu slučaju kada dotična osoba prolazi kroznešto što vi lično nikada niste doživeli.

Oštećen frontalni režanj – uzrokpsiholoških poremećaja

Videli smo neke dokaze o vezi izmeđudepresije i disfunkcije frontalnog režnja. Idrugi psihijatrijski poremećaji mogu nasta-ti kao posledica nedostataka u frontalnomrežnju. Uopšte nas ne iznenađuje činjeni-ca da neka psihološka obolenja u osnovinastaju kao posledica disfunkcije frontal -nog režnja. Pet ovakvih poremećaja nave-deno je u tabeli 10.

Prva među njima, “manija,” predstavljaemocionalni poremećaj koji se odlikujeneve rovatnom aktivnošću, uzbuđenjem,brzim smenjivanjem misli i ideja, nesani-com i nestabilnom pažnjom. Uzrok ovogobolenja može biti oštećenje frontalnog

režnja. Druga bolest, “opsesivno-kompul -zivni poremećaj”, koji se odlikuje nekon-trolisanim mislima kojih osoba ne može dase oslobodi i ritualnim radnjama kao posle -dice toga, takođe može biti posledica ošte -ćenja frontalnog režnja. “Poremećaj nedo -s tatka pažnje i hiperaktivnosti” (ADHD) jejoš jedna posledica disfunkcije frontalnogrežnja.42 Između 1990. i 1995. godine,broj ljudi u SAD kod kojih je dijagnostiko-van ADHD popeo se sa 900.000 na više oddva miliona, mada su ovi “zvanični” statis-tički podaci verovatno malo naduvani.43

Zdravlje frontalnog režnja određujenaš karakter i kvalitet života

Kao što smo videli, medicinska istraži -vanja su pokazala da frontalni režanj uvelikoj meri određuje naš karakter. Akonam je oštećen frontalni režanj, i naš ka -rak ter će biti oštećen. Samokontrola, pou -z danost, ozbiljno čitanje, apstraktno miš -ljenje i međuljudski odnosi su sve složeneaktivnosti koje zavise od pravilnog funkci -onisanja frontalnog režnja. Jedna stvar jekada se frontalni režanj ošteti u saobraćaj -noj nesreći ili se to uradi planski tokomhirurške intervencije, ali šta reći o ošteće -nju koje može nastati kao posledica nez-dravog načina života?

Najčešći uzroci oštećenja frontalnogrežnja danas nisu operacije, povrede narad nom mestu ili neke druge traume.Vide ćemo da su glavni uzrok nepravilnogfun kci onisanja frontalnog režnja štetneživotne navike, kao što je prikazano utabeli 11.

Ovo je najvažnija poruka ovog poglav -lja. Odmah do nje je i poruka da se čuvateod povreda frontalnog režnja u saobraćaj -nim (i nekim drugim) nesrećama i sport-skim aktivnostima.


Tabela 10. Bolesti frontalnog režnja- Manija- Opsesivno-kompulzivni poremećaj- Povećan apetit- Depresija- Poremećaj nedostatka pažnje i hiperak-tivnost

Tabela 11. Glavni uzroci nepravilnog funkcionisanja frontalnog režnja

ŠTETNE ŽIVOTNE NAVIKE

Oštećen frontalni režanj – uzrokdepresije

Smatram da je najvažnije da shvatimoda osnovni uzrok depresije leži u frontal-nom režnju. Frontalni režanj može bitioštećen ne samo tokom hirurške interven-cije ili putem povrede. Mnoge naše životnenavike nas polako i neprimetno lišavajuonoga što je od neprocenjive vrednosti –pravilnog funkcionisanja našeg frontalnogrežnja. A kada se ovaj najvažniji deo našegmozga ošteti, to se ne odražava samo nanašu emocionalnu stabilnost, već i nacelokupnu našu ličnost.

Sve u svemu, stil života i ishrana, pomom mišljenju, mnogo više utiču na fron -talni režanj mozga nego na srčana obole -nja, rak, osteoporozu, oštećenje bubrega isve ostale degenerativne bolesti zajedno.Zaštita našeg mozga treba da nam budena prvom mestu zato što kvalitet života uosnovi zavisi od zdravlja mozga.

Kao što ćemo videti, životne navikeštite zdravlje frontalnog režnja, a zdravfrontalni režanj nam omogućava da bude-mo gospodari svog života i donosimo pra -vilne odluke. To znači da, kada izaberemzdravije životne navike, moj frontalni re -žanj počinje bolje da funkcioniše, što miomogućava da lakše unesem još neke pro -mene u svoj način života. Najznačajnijafunkcija frontalnog režnja koja olakšavačoveku da unese neophodne promene usvoj način života je moć volje. Može sečiniti da moć volje nije baš tako važna unašem svakodnevnom životu, ali je ona,zapravo, od presudnog značaja. Mnogimoji pacijenti su umrli jer nisu imalidovoljno snažnu volju. Ne govorim o oso -bama koje izgube volju za životom, već oslučajevima hiljade njih koji su umrli zatošto su smatrali da nemaju snage da pro -me ne svoje životne navike pre nego štobude suviše kasno.

Slaba moć volje – put ka preura nje -noj patnji i prevremenoj smrti

Danas desetine hiljada njih polako ve -ne i propada na samrtničkim posteljamajer nemaju jaku volju. Posledice slabe vo -lje navedene su u tabeli 12.

Slučajevi navedeni u tabeli i još mnogidrugi (slučajevi) svedoče o tome koliko lju -di imaju slabu volju. U stvari, dok sam pi -sao ovu knjigu, najviše sam bio zabrinutzbog toga što će mnogi čitaoci ostati rav -no dušni prema mnogim važnim saznanji-ma – onima koja menjaju život – kojaiznosim u njoj. Razlog? Nedostatak volje.

Oštećen frontalni režanj – uzroknedovoljno snažne volje

Iz ove perspektive, ja naglašavam či -nje nicu da je jedna od najvažnijih funkcijafrontalnog režnja volja. Naučnici su poka -zali da je ono što mi nazivamo “moć volje”smešteno u frontalnom režnju.44 Dr BernelBoldvin (Bernell Baldwin), doktor filozofije,neurofiziolog u Vajldvud centru i bolnici zastil života (Wildwood Lifestyle Center andHospital) u Džordžiji, sakupio je važnepodatke o snazi volje iz stručne literature io tome napisao jedan članak koji upućujevođama verskih zajednica. Boldvin jeistakao da istraživanje o veteranima Prvogsvetskog rata koji su zadobili rane namozgu od šrapnela pokazuje da nedo-voljno snažnu volju imaju oni kojima jepovređen prednji deo mozga. Međutim,


Tabela 12. Posledice slabe volje- Dijabetičari kod kojih je bolest srca ilibubrega ušla u zadnju fazu umiru zbognedovoljno snažne volje: ne rade fizičkevežbe i ne kontrolišu redovno šećer u krvi.- Pušači umiru od raka ili srčanog udara jernemaju dovoljno snažnu volju da prekinu saovom štetnom navikom.- Osobe sa visokim krvnim pritiskom dobija-ju infarkt jer nemaju dovoljno snažnu voljuda kontrolišu krvni pritisak.

oni koji su bili ranjeni u zadnji deo glavenisu imali narušenu moć volje.45

Možda baš zbog toga depresija čestopredstavlja jedan surovi krug. Bolesttokom svog procesa oštećuje upravo onajdeo mozga koji treba da igra aktivnu uloguu usvajanju životnih navika koje isceljujučovekov um – frontalni režanj.

U tesnoj vezi sa snagom volje je i našasposobnost da uočimo šta nam to pomažeda ne podlegnemo izazovu. Ako nam nijepotpuno jasno koje nam to stvari pomažu,verovatno nećemo shvatiti ni to da jepotrebno da upotrebimo snagu volje dabismo se oduprli tom izazovu. Da bi to ilus-trovao, Dr Boldvin je naveo istraživanjeruskog naučnika Lurije (A. R. Luria). Lurijaje otkrio da su osobe sa normalnim fron -talnim režnjem sposobne da brzo donosezaključke o značenju pažljivo iskonstru-isanih slika. Osobe sa oštećenim frontal-nim režnjem su, zapravo, mogle da opišukomponente slike, ali uglavnom nisumogle da “sagledaju sliku u celini” – dashvate šire značenje koje se krije iza poje-dinačnih detalja.

Ovo je veoma važno kada je u pitanjupromena načina života. Ako je naša moćshvatanja narušena, nećemo uspeti dashva timo kako se najznačajniji konceptivezani za stil života odnose na naš ličniživot. S druge strane, ako nemamo dovolj -no jaku volju, doživećemo neuspeh čak i uonim aspektima života za koje znamo danam ne predstavljaju problem. Ukratkorečeno, obe ove funkcije-bliznakinje fron -talnog režnja, shvatanje i volja, neop hod -ne su da bi se uspešno primenio sav ovajmaterijal o stilu života koji iznosim u ovojknjizi. Nažalost, osobe koje pate od depre-sije ili imaju neka druga oštećenjafrontalnog režnja mogu potceniti važnostrešenja koja ponuđena na ovim stranica-ma. Osim toga, čak i ako te osobe uvideda treba da promene način života, njihovprenapregnuti frontalni režanj im možereći da su one nemoćne da to učine.

Oštećen frontalni režanj slabičovekovu sposobnost planiranja

Ove gore pomenute veze (između dep -re sije i oštećenja frontalnog režnja) nagla -šene su u prethodno navedenom istraži -vanju koje su obavili Sarazin i kolege.46

Oni su otkrili da se izuzetno važan orbito-medijalni deo prefrontalnog korteksa po -ve zuje sa vidno smanjenom sposobnošćuplaniranja i sprovođenja tih planova. Tasmanjena sposobnost se mogla podeliti natri kategorije – aktiviranje plana, sprovo -đenje plana i kontrolisanje plana.

Aktiviranje plana se odnosi načovekovu sposobnost izražavanja, održa -vanja i pokretanja odgovarajućih planovaza budućnost. Sprovođenje plana podrazu -meva primenjivanje plana deo po deo iistrajavanje u njemu sve dok se ne pos -tigne željeni cilj. Upravo je sposobnost dase izabere način za postizanje cilja ono štoosposobljava čoveka da se prilagodi pro -me nama u svom okruženju tako što će tepromene uneti u svoj plan. Na kraju, kon-trolisanje plana omogućava čoveku dapostane svestan posledica sopstvenihdela, da poštuje društvena pravila i oduprese ometajućim faktorima iz svoje sredine.

Ove tri veze daju nam suštinsku tvrd-nju! Delovi frontalnog režnja odgovorni zaemocionalno zdravlje su isti oni delovi kojinam pomažu da uspešno postavimo i ost-varimo ciljeve. To nam pomaže da objasni-mo taj surovi začarani krug depresije, kaošto je prikazano u tabeli 13.


Tabela 13. “Začarani” krug depresije- Da bi savladala depresiju, osoba mora bitisposobna da aktivira i pridržava se planalečenja (uz odgovarajući nadzor).- Da bi osoba bila sposobna da planira isprovede planove, mora imati zdrav i fun -kci onalan frontalni režanj. - Međutim, kada osoba zapadne u depresi-ju, funkcija njenog frontalnog režnja bivaoslabljena.- Dakle, žrtva depresije više nije toliko spo -sobna da savlada svoju bolest.

Bolest utiče baš na one delove mozgakoji su nam najpotrebniji da bismo pronaš -li rešenje. Kako onda prekinuti taj krug?Tako što ćemo odrediti koje to životne na -vi ke treba da usvojimo i potom tražiti odnaših bližnjih da nam pomognu da ih dos -ledno sprovodimo kako bi nam se pobolj -šala funkcija frontalnog režnja.

Uznemiravajuće je to što mnogi lekarikoji se bave lečenjem mentalnih bolesti ni -su svesni da životne navike njihovih paci -je nata mogu doprineti razvoju psihološkebolesti. Standardizovane metode lečenjakao što su psihološko savetovanje i bihej -vi oralna terapija danas su veoma popu-larne i ponekad mogu da pomognu u le če -nju depresije u njenim različitim fazama.Me đutim, kada bi oni koji osećaju da im jepotrebno psihološko savetovanje usvojili ijedan potpuno zdrav način života prikazanu ovoj knjizi, njihovo mentalno zdravlje bise poboljšalo u većoj meri i za kraćevreme.

Oštećenje frontalnog režnja izazivanasilno ponašanje

Problemi u funkcionisnju frontalog rež -nja izazivaju probleme ili promene u pona -šanju kod osobe koja ima depresiju. Ovoje faza koja prevazilazi sve do sada pome -nute veze između oštećenja frontalnogrežnja i ostalih problema u ponašanju po -put opsesivno-kompulzivnog poremećaja.U pitanju je nasilje.

U studiji o veteranima Vijetnamskograta koji su zadobili povrede glave, jasnose videlo da je nasilno ponašanje poveza -no sa oštećenjem frontalnog režnja.47 Re -zul tati su pokazali da pacijenti sa ošteće -njem ventromedijalnog frontalnog režnja(središnji deo režnja najbliži čelu) pokazu-ju veću sklonost ka agresivnom i nasilnomponašanju nego pacijenti kod kojih suoštećeni neki drugi delovi mozga ili učesni-ci istraživanja koji nisu pretrpeli nikakvupovredu mozga. Autori ove studije suzaključili da ono što su otkrili “potvrđujehipotezu da oštećenje ventromedijalnog

frontalnog režnja povećava rizik od agre-sivnog i nasilnog ponašanja”.

Pošto su oštećenja frontalnog režnjapovezana i sa depresijom i sa nasiljem, zaočekivati je i da se depresija u kombinaci-ji sa nasilnim ponašanjem javi kod osobakojima frontalni režanj nije nužno oštećenputem rane ili povrede. I zaista, to je pot-puno tačno. Nekoliko psihijatrijskih studijapokazuju jasnu povezanost između depre-sije i nasilja.48

Jedno istraživanje koje je obuhvatilo600 muškaraca, a koje su obavili Teplin ikolege bavilo se odnosima između onihkoji su bili u zatvoru zbog nasilnog pona -šanja i onih koji su bili depresivni. On jeotkrio da postoji snažna korelacija izmeđunasilja i depresije. Jedna druga studijakoja je obuhvatila žene u pritvoru pokaza-la je sličnu korelaciju. Džordan (Jordan) ikolege pokazali su slično povećanje brojaproblema vezanih za depresiju ovoga putakod žena koje se nalaze u zatvoru – na -sup rot onima koje su u pritvoru.49

Ova povezanost je važna sa stanovištazdravstva uopšte, ali ta veza između nasi -lja i depresije predstavlja veliki rizik i zapacijente koji pate od depresije. Nedavnoobavljena istraživanja pokazuju da disfun -kcija ventralnog frontalnog režnja ne samošto predstavlja predispoziciju za na sil noponašanje prema drugima već i pre masamome sebi i to u vidu samoubistva.50

Najznačajnija činjenica koju treba ista -ći: frontalni režanj vrši veliku kontrolu nadmentalnim zdravljem.

Strategije za poboljšanje stanja fron -talnog režnja ne samo što sprečavaju po -ja vu depresije i pružaju olakšanje, većmogu da spreče i neke od socijalno naj-pogubnijih posledica depresije kao što sunasilni i kriminalni oblici ponašanja.

Kako poboljšati zdravlje frontalnogrežnja?

Do sada smo videli da je zdrav frontal-ni režanj najznačajniji faktor u prevencijimentalnih poremećaja kao i u potrazi zaboljim kvalitetom života. Sada se postavlja


pitanje: “Kako mogu zaštititi i poboljšatizdravlje frontalnog režnja?” Preostali deoovog poglavlja daće nam odgovor. Razmo -trićemo dva pristupa. Prvi se odnosi naterapije koje zahtevaju prisustvo lekara, adrugi na terapije koje sam pacijent možeda primenjuje. U ove “terapije” spadajustvari koje treba prihvatiti i stvari kojetreba izbegavati.

Terapije koje predlažu lekari u ciljupoboljšanja funkcije frontalnogrežnja

Lekari i drugi zdravstveni radnici većvekovima leče depresiju. Sve veća svest oulozi frontalnog režnja u slučaju depresijekoristi se kao nešto čime se objašnjava iliopravdava uspeh postojećih terapija, odkojih se većina svodi na upotrebu sintetič -kih lekova. O savremenim antidepresivimasmo veoma opširno govorili u 6. poglavlju,tako da nema potrebe da sve to ovde po -no vo iznosim. No, ipak ću ponoviti neke odnajvažnijih detalja. Naše shvatanje funkci-je frontalnog režnja pomaže nam daobjasnimo zašto su mnogi među novijimantidepresivima efikasni.

Terapija serotoninomIzgleda da lekovi koji povećavaju nivo

serotonina tretiraju uzrok problema zaodržavanje vitalnog prednjeg režnja. Istra -živači sa Njujorškog instituta za psihijatriju(New York State Psychiatric Institute) iUniverziteta Kolumbija (Columbia Universi -ty) izvršili su jedno istraživanje koje sebavilo obdukcijom više od 200 osoba. Onisu otkrili da mozak pacijenata koji su rani-je bolovali od teškog oblika depresije imasmanjenu sposobnost iskorištavanja sero-tonina u poređenju sa osobama koje nika-da nisu bolovale od teške depresije.51

Kada su u pitanju depresivne osobe, onikoji su izvršili samoubistvo imali su jošmanju sposobnost iskorištavanja serotoni-na. Smanjeno iskorištavanje serotoninapos le dica je promena u vezivanju serotoni -na u mozgu.

Ovo otkriće se u potpunosti podudarasa ranijim radovima ove iste grupe istra -živača. Pre toga, oni su objavili podatke opromenama u vezivanju serotonina u ven-tralnom prefrontalnom korteksu u korela -ciji sa samoubistvom.52 Ovi izveštaji supružili dodatne dokaze o postojanju vezeizmeđu ovog lokalizovanog dela frontalnogrežnja, s jedne strane, i impulsivne agre-sivnosti i samoubistva sa druge.53 Mnogilekari su koristili dokaze poput ovog da bipodstakli upotrebu sintetičkih lekova ilidrugih intervencija koje povećavaju nivoserotonina.

Nivo serotonina se može povećatilekovima i ishranom. 6. poglavlje obrađujepristup koji podrazumeva upotrebu lekova,a 4. poglavlje se bavi ishranom, kao dru -gim pristupom. 5. poglavlje nam pokazujekako sunčeva svetlost i fizičke vežbe tako -đe mogu povećati nivo serotonina. Neštokasnije u ovom poglavlju, razmotrićemovezu između ishrane i serotonina.

Elektro-šok terapijaJoš jedna terapija koja ima osnovu u

razumevanju ključne uloge frontalnog rež -nja je šok-terapija, koja se češće naziva“elektro-šok terapija”. Nekoliko depresiv -nih osoba je godinama lečeno metodomelektro-šok terapije koja je primenjivanakao poslednja solucija nakon neuspelog le -če nja antidepresivima i psihološkim save-tovanjem.

Kod elektro-šok terapije, elektrode supostavljene na slepoočnice. Električni im -pul si, dovoljno snažni da mogu da izazovuepileptični napad tipa grand-mal, šalju sepreko elektroda.54 Da pacijent tokom tera -pije ne bi osetio bol i zadobio fizičke povre -de od grčeva, obično mu se daje opštaanestezija. Ova terapija se daje obično dvaili tri puta sedmično u periodu od nekolikosedmica. Ova terapija je delotvorna u oko90% slučajeva – što je, zapravo, mnogobolje od lekova koji pomažu u samo 60 do70% slučajeva.55 Dokazi pokazuju daelektro-šok terapija deluje zato što menja


funkciju mozga u izuzetno važnom predeluprefrontalnog korteksa.56

Prema nekim procenama, elektro-šokterapiju - zbog njene delotvornosti - svakegodine u SAD primi oko 65.000 pacijenata.Ako uzmemo da se obavi 8 tretmana me -seč no, odnosno 500.000 tretmana godiš -nje, godišnji prihod od toga iznosi oko 200miliona dolara.57 Osim toga što je veomaskupa, elektro-šok terapija ima i nekedruge negativne strane, kao što su kon-fuznost i problemi sa pamćenjem.

U probleme sa pamćenjem spadajuteš koće pri stvaranju novih uspomena igubi tak predhodnih.58 Ovaj drugi problemje obično najozbiljniji dugoročno gledano.On iz memorije briše one događaje koji suse desili nedugo pre elektro-šok terapije.Ipak, ta amnezija može da seže i do onihdogađaja koji su se desili mesecima pa čaki godinama pre toga.59,60

Iako se stanje pacijenta može pobolj -šati, ozdravljenje obično nikada nije pot-puno, pri čemu se pacijent i dalje uopštene seća nekih događaja.61,62 Mnogi paci-jenti mogu naći vrlo malo utehe čitajućirezultate istraživanja prema kojima ličnamemorija (memorija o njima samima)manje trpi negativan uticaj od takozvanenepersonalne memorije (znanje o svetu idrugim događajima koje nisu ličnoiskusili).63 Iako se to veoma retko dešava,pacijent može umreti od elektro-šok tera -pije, obično usled prestanka rada srca.64

Osim toga, blagotvorno dejstvo ovih tret-mana, kao što je poboljšanje raspoloženjakod pacijenta, može trajati samo tri došest meseci.

Probleme sa pamćenjem nastale pri-menom šok-terapije ne treba tek takozanemariti. Ova povezanost čak još višezabrinjava zato što se depresija sama posebi – čak i bez šok-terapije – može nega-tivno odraziti na pamćenje.

Elektro-šok terapija je ukratko opisanau tabeli 14.

Magnetna terapijaSada se pojavljuju i druge terapije u

lečenju depresije jer stručnjaci sve višeuviđaju važnost uloge frontalnog režnja.Jedna od onih terapija koje najviše obeća -vaju je magnetna terapija. Putem ovetehnike, istraživači mozga su mogli daotkriju još jedan način da “trgnu” mozak izdepresije – bez štetnih posledica svoj -stvenih elektro-šok terapiji. Iako magnet-na terapija nije tako moćna kao elektro-šok terapija, ona zaista ima daleko manjeneželjenih efekata. Ovde nije u pitanjuelektrična struja, već magnetno polje kojeprolazi kroz lobanju i ulazi u mozak.

Magnetna terapija se oslanja na jedanstari princip fizike – princip elektromagne-ta. Ako se električna struja propusti kroznamotaj žica, magnetno polje se stvaravertikalno u odnosu na protok elektricitetakroz namotaj. Osim toga, ako to stvorenomagnetno polje deluje na provodljivi medi-jum (nešto što, sa svoje strane, može daprovodi elektricitet), električna struja će sestvoriti u medijumu (u paralelnom ali sup -rotnom pravcu od onog kojim teče struja unamotaju). Generator u vašem automobiluradi na ovom principu.

Magnetna terapija se izvodi zako što senamotaj žice stavi na željeni deo poglavine(kože glave), na primer na frontalni režanj.


Tabela 14. Kratak opis šok terapijeŠok-terapija:- već decenijama se primenjuje- predstavlja poslednju soluciju- često se koristi nakon bezuspešnog leče -nja lekovima i psihološkim savetovanjem- primenjuje se samo kod veoma depresiv -nih pacijenata- zahteva totalnu anesteziju- provodi jaku električnu struju kroz mozak- struja izaziva epileptični napad po grand-mal tipu - skupa je- može ozbiljno narušiti pamćenje- blagotvorno dejstvo se oseti samo tri došest meseci

Struja se potom neprekidno pušta kroznamotaj, stvarajući tako snažno magnetnopolje. Potom ovo magnetno polje sa svojestrane stvara električnu struju u mozgu.Ova struja je dovoljno snažna da zapravostimuliše nervne ćelije, usled čega se onedepolarizuju.65 Interesantno je to što sedepolarizacija nervnih ćelija zasniva naistom principu kao i elektro-šok terapija.

Magnetna terapija u levom idesnom delu frontalnog režnja

Iako je ova terapija relativno nova,rezultati su veoma ohrabrujući kada je upitanju depresija. Deo mozga koji se treti-ra magnetnom terapijom u cilju ublaža -vanja depresije jeste frontalni režanj. Zadepresiju nije karakteristično samo gene -ralno oštećenje frontalnog režnja, već inedostaci u njegovim posebnim delovima.Kada su u pitanju ovi koncepti, novijaistraživanja idu jedan korak dalje i kažu dapostoji i funkcionalna neravnoteža izmeđudesnog i levog frontalnog režnja.66 Težakoblik depresije – i negativni simptomi ve -za ni za nju – nastaju i/ili se produžavajuusled oslabljene funkcije frontalnog režnja(i smanjenog dotoka krvi), kada je u pita -nju desni frontalni režanj.67,68,69 Pošto semagnetna terapija može primenjivati u ci -lju stimulisanja ili sputavanja tačno odre -đe nih delova mozga, ovaj vid lečenjadodatno podržava ove teorije.

Kako je moguće da magnetna terapijau jednom slučaju stimuliše, a u nekoj dru-goj situaciji sputava rad mozak? Izgledada repetitivna magnetna terapija brzefrekvencije stimuliše tretirani deo mozga,dok repetitivna magnetna terapija sporefrekvencije inhibira – ili “ublažava” –aktivnost mozga.70 Primenjujući ova saz-nanja, istraživači su pokazali da se depre-sija može lečiti bilo terapijom koja stim-uliše levi frontalni režanj71,72,73 ili onomkoja umanjuje aktivnost desnog frontalnogrežnja.74,75

Efikasnost ove dve divergentne terapi-je u velikoj meri podržava teoriju koja kažeda je problem kod depresije delimično u

tome što je, u poređenju sa desnim, fun -kcija levog frontalnog režnja narušena umnogo većoj meri. Dr Mark Džordž (Geor -ge) je nedavno, u pregledu o magnetnojterapiji iz 1999. godine čiji je, inače, ko-autor, još jednom potvrdio postojanje oveveze. Dr Džordž je izjavio da je u jednomranijem neobjavljenom radu njegova gru -pa otkrila da se primenom repetitivnemagnetne terapije brze frekvencije – odkoje se očekivalo da stimuliše desnifrontalni režanj – depresija depresivnihpacijenata pogoršava.76

U tom pogledu, magnetna terapija,kojom se može tretirati tačno određenideo mozga, zapravo može biti mnogoblagotvornija od sintetičkih lekova koji uti -ču na sve delove mozga, ili čak od elektro-šok terapije koja takođe ne može biti pre-cizno usmerena.77 Neka preliminarna istra -ži vanja pokazuju da magnetna terapijamože biti isto toliko dobra ili čak bolja odbilo koje konvencionalne terapije kojulekari danas primenjuju.78,79,80,81 Ipak, za -i s ta je suviše rano da se magnetna terapi-ja proglasi “šampionom među terapijamaza lečenje depresije”.

Položaj koji magnetna terapija trenut-no zauzima ukratko je prikazan u tabeli15. Ima još mnogo toga što treba naučitio ovoj vrsti terapije.


Tabela 15. Položaj magnetne terapije među terapijama za poboljšanje

funkcije frontalnog režnja- Ova terapija je relativno nov način leče njafrontalnog režnja- Indukuje magnetno polje kroz frontalni re -žanj- Rezultati su veoma ohrabrujući kada je upitanju lečenje depresije- Može biti usmerena na tačno određeni deofrontalnog režnja- Može da stimuliše ili inhibira različite delo -ve frontalnog režnja- Izgleda da ima vrlo malo neželjenih efeka-ta- Nije potrebna nikakva anestezija- Nije mnogo skupa

Elektro-šok terapija ili magnetnaterapija? Koja je bolja?

Izgleda da je elektro-šok terapija jošuvek delotvornija kada su u pitanju osobekoje pate od teškog oblika psihotične de -pre sije, stanja u kojem pacijent gubi dodirsa realnošću.82 Uprkos sumnjama u njenuefikasnost, izgleda da magnetna terapijajoš uvek igra jednu jedinstvenu ulogu. Bu -du ći da može da stimuliše tačno određenedelove mozga, ona može uspešno da seprimenjuje kao dodatak sintetičkim lekovi-ma. Još jedna prednost magnetne terapi-je: pokazalo se da ona povećava efikas-nost lekova koji povećavaju nivo serotoni-na.83

Što se tiče neželjenih efekata, magnet-na terapija je pokazala da se podsticanjenervnih ćelija može podstaći bez ekstrem-nih mera koje se preduzimaju u slučajušok-terapije. Magnetna terapija ne zahtevanikakvu anesteziju. Elektro-šok terapijaiza zi va bolnu stimulaciju receptora u sle -po očnicama.84,85 Magnetna terapija nijenaročito bolna, mada može povremenoizazvati blage glavobolje ili nelagodnost upredelu gde se stavljaju namotaji. Kada suu pitanju epileptični napadi, magnetna te -ra pija se do sada pokazala relativno us -peš nom, mada treba reći da su se oni ipakjavili u nekoliko slučajeva.86

Postoje dokazi da magnetna terapija,generalno gledano, ne izaziva konfuziju iliprobleme sa pamćenjem. Neke drugestudije ukazuju na mogućnost da ova tera -pija oštećuje pamćenje.87,88 Preliminarniizveštaj jedne studije, čiji je cilj bio da raz-motri negativan uticaj magnetne terapijena mentalno zdravlje tokom lečenja depre-sije, nije pronašao nijedan dokaz za to daova vrsta terapije stvara probleme sa pam -ćenjem.89 Ipak, ona može da vrši neki bla -ži negativan uticaj na emocije ili hormone.

Postoje neki protivrečni preliminarnidokazi da stimulativna terapija rađena nalevom prefrontalnom korteksu može nakraće vreme izazvati pojačan osećaj tuge(i umanjiti samoprocenjen osećaj sreće)

kod zdravih dobrovoljnih učesnika ovestudije.90,91 Jedno drugo istraživanje jepo ka zalo da se nakon magnetne terapijepojačano luče hormoni koji stimulišu radtiroidne žlezde.92

Elektromagnetno zračenje i rakNajzad, malo toga može umanjiti zabri -

nutost javnosti zbog povezanosti elektro-magnetnog zračenja sa rakom. I dalje seobjavljuju kontradiktorni podaci. Nedavnosakupljeni podaci koji pokazuju udvostru -čen rizik od leukemije kod dece koja suvećoj meri bila izložena dejstvu magnetnihpolja izazvala su još veću zabrinutost unekim krugovima.93 Nažalost, nemamodo voljno iskustva sa ekstremno jakimmagnetnim poljima koja se višestrukokoriste tokom magnetne terapije u lečenjudepresije. Dakle, još uvek nemamo kona -čan stav. Još uvek se ne zna da li prikorišćenju ove inače veoma blagotvorneterapije postoji rizik od dobijanja raka.

Kao i svaka novija terapija koja mnogoobećava, magnetna terapija mora vreme -nom da dokaže svoju bezbednost i efikas-nost. Trenutno, smatram da bi magnetnuterapiju trebalo ozbiljno uzeti u obzir kaoalternativu za elektro-šok terapiju. Ipak,ne bih baš žurio da svoju malo depresivnudragu prijavim na listu za čekanje sledećegslobodnog termina. Mi zaista ne znamodovoljno o dugoročnim posledicama takvestimulacije mozga.

Magnetna terapija je još više pojačalamoju želju da pronađem načine lečenjadepresije stilom života. Postoje li načini dapoboljšamo opšte zdravstveno stanje fron -talnog režnja ili da doprinesemo ponov -nom uspostavljanju ravnoteže izmeđulevog i desnog frontalnog režnja bez upo -tre be lekova, elektro-šok ili magnetne te -ra pije? Na sreću, odgovor je “da”. A čitavniz predivnih načina vezanih za stil životadaje nam za pravo da damo ovakav potvr-dan odgovor.

Sada ćemo ostaviti po strani terapijekoje zahtevaju prisustvo lekara i obratitipažnju na terapije koje sam pacijent može


da primenjuje. Razmotrićemo ove metodelečenja stilom života tako što ćemo seusredsrediti na dve kategorije.

Prvo ćemo pogledati štetne faktorevezane za stil života koje treba izbegavati,zato što oni ometaju optimalno funkci oni -sanje frontalnog režnja. Zatim ćemo otkri-ti koji su to poželjni faktori vezani za stilživota koje treba usvojiti zato što oni pod-stiču funkcionisanje ovog značajnog delamozga.

Postoji čitav niz faktora vezanih za stilživota koji ometaju funkcionisanje fron -talnog režnja. Upotreba nekih lekova ošte -ćuje frontalni režanj. Ti lekovi su navedeniu tabeli 16.

Pogledajmo kako svaka od tih drogautiče na frontalni režanj. Počećemo sa ulič -nim drogama.

Ulične droge oštećuju frontalnirežanj

Mnogi Amerikanci su veoma zabrinutizbog velike i sve veće potrošnje droga me -đu pripadnicima svoje nacije. Prema ispiti-vanjima koja su privukla veliku pažnjujavnosti, nedavno je došlo do naglog sko -ka i kada je u pitanju prihvatanje neza-konitih droga i kada je reč o njihovoj upo -tre bi među američkom omladinom.94 Ro -ditelji strahuju da će njihova deca početida koriste nezakonite droge, postati ovis-nici i pretrpeti sve fizičke, mentalne i druš -tvene posledice zavisnosti.

Oni se plaše i da bi njihova deca moglada se upetljaju u visokorizične aktivnostikoje bi na kraju mogle da izazovu njihovupreranu smrt. Ova poslednja zabrinutost jenaročito važna. Osoba koja uzima drogu

može imati oslabljenu funkciju frontalnogrežnja iako to ne mora biti vidljivo spolja.Takvo oštećenje navodi osobu da se upuš-ta u rizične oblike ponašanja što možedovesti do automobilske nesreće, zara že -nosti HIV virusom ili nekog drugog doga -đaja koji menja ili okončava čovekov život.

Ne moraju samo nezakonite drogenarušiti funkciju frontalnog režnja. Mnogise osećaju prevarenima kada plate lekars-ki pregled, a izađu iz ordinacije bez ijed -nog recepta za lek. Televizija, radio i oglasiu časopisima stalno nam govore kakotreba da uzimamo lekove u slobodnoj pro-daji i one na recept. Kofein i alkohol su usvim kulturama prihvaćene droge. Upotre -bu nikotina društvo smatra nečim lošim ineprihvatljivim, ali se još uvek smatra daje pušenje stvar ličnog izbora i da nikotinnije jaka droga koja izaziva visok stepenzavisnosti i menja stanje uma što on ustvari jeste. Ipak, ovi agensi uzimaju svojdanak kada je reč o funkciji frontalnogrežnja.

Nelegalne droge i narušenomentalno zdravlje

Dobro je poznato i dokazano na kojesve načine nelegalne droge negativnoutiču na mentalne funkcije. Čini se da nemoramo mnogo da diskutujemo kolikotakve droge menjaju um – uključujući ifrontalni režanj. Ovaj problem je teži negošto se ranije mislilo. Postoji sve više doka -za da zloupotreba droga negativno utičena mozak dugo nakon prestanka njihovihkratkotrajnih efekata. Nedavno obavljenoistraživanje finansirano od strane Nacio -nalnog instituta za zloupotrebu droga (theNational Institute on Drug Abuse) otkriloje da studenti koji redovno upotrebljavajumarihuanu imaju problema sa koncen-tracijom, pamćenjem i učenjem čitavih 24časa nakon poslednjeg konzumiranja ovedroge.95 Dugo nakon prestanka stanja“bla žen stva”, mozak je još dugo radio“sma nje nom brzinom”.

Sada se pokazalo da marihuana, poputsvojih rođaka alkohola i nikotina, oštećuje


Tabela 16. Lekovi koji oštećuju naš frontalni režanj

- Zabranjeni lekovi- Izvesni lekovi koji se uzimaju na receptOstale legalne droge:- alkohol- kofein- nikotin

mozak fetusa u razvoju. Majka koja koristimarihuanu ostavlja svom detetu u nasled-stvo doživotna oštećenj mozga.96 Da bivaš frontalni režanj optimalno funkcioni -sao, nemojte uopšte koristiti nelegalnedro ge.

Alkohol oštećuje frontalni režanjOsim što povećava rizik od neželjenog

dejstva sintetičkih lekova, alkohol direktnoutiče na frontalni režanj. U stvari, on jejedan od najpopularnijih napadača frontal -nog režnja u Americi. Ispitajmo neka odveoma korisnih istraživanja, čiji su zaključ-ci navedeni u tabeli 17.

Pre nekoliko godina obavljeno je jednoproučavanje alkoholičara i ne-alkoholičarapomoću NMR i PET skenera. Među alko-holičarima, NMR je pokazao neverovatnovelik gubitak sive mase frontalnog režnja,gde su koncentrisane nervne ćelije mozga.To je u suprotnosti sa belom masom kojaje smeštena dublje u mozgu, a gde pre-ovlađuju nervna vlakna koja napuštajunervne ćelije. Ovaj gubitak sive materijeukazuje, zapravo, na gubitak moždanihćelija koje učestvuju u najvažnijim funkci-jama frontalnog režnja. PET skeniranje jepokazalo odgovarajuće promene u funkcijimozga. Kod alkoholičara je zabeležen sni -žen metabolizam glukoze – što ukazuje nasmanjenu aktivnost frontalnog režnja.97

Ove negativne posledice po frontalnire žanj ne trpe samo osobe koje konzumi-raju alkohol u većim količinama. Istraživačisu otkrili prilično oslabljenu sposobnostapstraktnog mišljenja među 1.300 muš -karaca i žena koji su pili samo u društvu.Ove osobe su konzumirale samo jednoalkoholno piće sedmično. Muškarci obuh-vaćeni ovom studijom su se dva puta sed-mično nalazili u društvu koje je pilo i tomprilikom konzumirali dva do tri alkoholnapića.

Žene su pile još manje. One su, u pro -se ku, pile svakog petog dana i konzumi-rale dva alkoholna pića. Čak i pri takoslaboj upotrebi alkoholnih pića, pokazalose da je njihovo mentalno funkcionisanjenarušeno. U stvari, kako se konzumiranjealkohola povećavalo, tako se njihova spo -sobnost apstraktnog razmišljanja (smešte-na u frontalnom režnju) još više smanji-vala.98 Akutne posledice konzumiranjaalko hola ili intoksikacija nisu mogle bitiodgo vorne za ove promene pošto su sveprocene mentalne funkcije obavljene naj-manje 24 časa nakon poslednjeg konzumi-ranja alkohola.

Mnogi ljudi smatraju da se automo-bilske nesreće najčešće dešavaju osobamakoje piju prvenstveno zbog negativnog uti-caja alkohola na koordinaciju, rasuđivanjei budnost koji se može videti kod “pija -naca” i ostalih osoba kod kojih se ponekim spoljnim manifestacijama vidi da sukoristili alkohol. Ipak, u mnogim slučajevi-ma ovaj problem se, zapravo, može odno -siti na suptilnije nedostatke u rasuđivanjukoji se javljaju kod naizgled potpunozdravih osoba koje piju samo u društvu.

Takvi vozači ne moraju uopšte imatiproblema sa koordinacijom. Njihov govorse može činiti normalnim. Ipak, nekolikotrenutaka kasnije, oni mogu skrenuti saputa ili se sudariti sa drugim vozilom.Zašto? Narušena moć rasuđivanja nije us -pela da na odgovarajući način upozorivozača da mora da smanji brzinu kako biuspešno savladao krivinu ili da se navreme zaustavi kako bi sprečio saobraćaj -


Tabela 17. Alkohol oštećuje mozak- Alkohol smanjuje aktivnost frontalnogrežnja.- On slabi moć apstraktnog mišljenja čak ikod onih koji piju samo u društvu.- Gubitak sposobnosti apstraktnog mišljenjaje gori kod onih koji mnogo piju. - Svi ovi uticaji osete se čak čitava 24 časanakon poslednjeg popijenog pića.- Doza alkohola manja od dozvoljene gra -nice slabi moć rasuđivanja.- Vožnja pod ovakvim okolnostima izazivadevet puta više saobraćajnih nezgoda sasmrtnim slučajem. - Konzumiranje alkohola dovodi do gubitkanervnih ćelija.

nu nesreću. Osobe sa 0,05 - 0,09% alko-hola u krvi, što je manje od zakonomdozvoljene granice u mnogim državama,imaju najmanje devet puta veće šanse daizazovu saobraćajnu nesreću sa smrtnimishodom nego osobe sa 0% alkohola ukrvi.99 To se dešava uglavnom zbog togašto alkohol oštećuje frontalni režanj mno -go pre nego što oštećuje ostale delovemozga poput centra za koordinaciju.

Kofein “remeti ravnotežu uma”Kofein ostavlja dalekosežne posledice

na mozak. Bar jedna od tih posledica nepredstavlja nikakvo iznenađenje. Uosta -lom, kofein je omiljeni stimulans u Americi.Međutim, ta stimulacija mnogo košta.Pogledajmo kako kofein deluje, a potomispitajmo neke od neželjenih efekata kojise dovode u vezu sa njim.

Kofein narušava moždanu komunikaci-ju na više načina. Ako želimo da istražimoove veze, moramo se najpre podsetiti damoždane ćelije komuniciraju jedna sa dru-gom putem hemijskih razmena. Nervnećelije oslobađaju hemijske supstance kojese nazivaju “hemijski glasnici” (neuro-transmiteri) koje potom preuzimaju okolnećelije. Zatim ovi glasnici izazivaju promeneu ćeliji koja ih prima. Neki glasnici delujustimulativno na nervnu ćeliju primaoca,dok drugi izazivaju slabljenje signala.

Dalekosežni uticaj kofeina vezan jeprvenstveno za njegovu sposobnost dautiče na nivo dva hemijska glasnika: acetil-holin i adenozin. Kofein remeti hemijumozga tako što povećava nivo acetilholinai ometa prenošenje adenozina. Dakle,kofein remeti osetljivu ravnotežu nervnetransmisije u mozgu, što može imativeoma pogubne posledice. Adenozinublažava (ili koči) mnoge aspekte nervnetransmisije u mozgu. Međutim, kofein slabinjegovu sposobnost da vrši svoj posao,dozvoljavajući na taj način veštačku sti mu -laciju mozga pod dejstvom kofeina.

U početku se može činiti da adenozinspada u “loše momke”. Uostalom, ko želida koči transmisiju u svom mozgu? Možda

će nam sve ovo biti jasnije kada pogle -damo jednu analogiju: važnost dobrihkočnica u automobilu. Vi ne ulazite u svojauto da biste stali – vi ulazite u njega dabiste otišli negde. Ipak, ne biste se ugod-no osećali vozeći auto koji ne može da sezaustavi. Dobre kočnice su ono najvažnije– naročito u vozilu koje je napravljeno dase kreće. Slično tome, hemijski glasnicipoput adenozina, koji igraju važnu ulogu u“kočenju”, veoma su značajni za ravnotežuu mozgu.

Psihijatri u svojoj stručnoj literaturiizražavaju veliku zabrinutost zbog ulogekoju kofein igra u “remećenju ravnoteže”uma. Kofein se povezuje sa zabrinutošću,neurozom usled zabrinutoti, psihozom(stanje u kojem osoba gubi dodir sa real-nošću) i šizofrenijom, takozvanim pore-mećajem “podvojene ličnosti”.100 Drugiistra živači ovoj listi dodaju i delirijum izaz-van kofeinom i anoreksiju nervozu (odboj -nost prema hrani).101

Pri konzumiranju napitaka koji sadržekofein povećava se nivo još jednog hemij -skog glasnika, dopamina.102,103 Ova činje -nica je veoma zabrinjavajuća. Izgleda daneka psihijatrijska oboljenja poput šizo -frenije nastaju delimično usled prevelikekoncentracije dopamina. U stvari, stan-dardna medikamentozna terapija za oveozbiljne mentalne poremećaje uključujeupo trebu agenasa koji blokiraju dopa -min.104 Shodno tome, uopšte nas ne izne-nađuje to što kofein – agens koji poveća-va nivo dopamina – povećava rizik ododređenih mentalnih obolenja, iako sespolja može činiti da je potpuno bezopa -san.

Druge psihijatrijske bolesti – koje uvelikoj meri utiču na frontalni režanj –mogu nastati usled poremećene ravnotežemetabolizma u mozgu izazvane kofeinom.Ovo je naročito tačno u slučaju depresije.Kao što smo već videli, izgleda da suoslabljena funkcija frontalnog režnja ismanjen dotok krvi karakteristični za dep -re siju.105,106 Istraživanja ukazuju na to dakofein možda igra veliku ulogu u svemu


tome. Istraživači već godinama znaju dakofein može u velikoj meri smanjiti dotokkrvi u frontalni režanj.107,108 Potvrđeno je izabeleženo da kofein smanjuje dotok krviu mozak uopšte za čitavih 30%.109 Sasvimje logično da se na osnovu svih ovihdokaza o narušenom dotoku krvi u mozaknameće pitanje: postoji li ikakva potvrđe-na i dokazana veza između upotrebekofeina i depresije?

Međunarodno priznat norveški istraži -vački projekat poznat pod nazivom TromsoHeart Study daje nam delimičan odgovor.Skandinavski istraživači su testirali143.000 muškaraca i žena i otkrili ogrom-no povećanje broja slučajeva depresijemeđu ženama koje su pile mnogo kafe (aline i među muškarcima koji su konzumiralisličnu količinu kafe). Rezultati ovih istraži -vanja prikazani su u tabeli 18.110

Osim što se kofein povezuje sa depre-sijom, žene koje su pile velike količine kafeimale su i većih poteškoća da se izbore sastresom. Razlog zašto se ovakvi rezultatinisu pokazali i kod muškaraca nije sasvimjasan. To može da pokazuje da su ženeosetljivije na kofein ili da kofein koristi tošto su žene sklonije depresiji.

Veza između narušenog dotoka krvi ufrontalni režanj i depresije udružena sasposobnošću kofeina da umanji dotok krviu mozak jednostavno se ne može ignori -sati. Kada se čitavoj ovoj zagonetki doda-

ju rezultati dobijeni na osnovu TromsoHeart Study, mislim da je zaključak jasan.Ako želite da izlečite ili izbegnete depresi-ju, treba potpuno da izbacite kofein iz svo -je ishrane.

Privikavanje mozga na kofein stvarazavisnost

Ako je kofein tako dobar za nas, kaošto bi neki ljudi (čak i neki naučnici) želelida mislimo, zanimljivo je zapaziti da mo -zak ulaže velike napore da poništi efekatove popularne legalne droge. Kada je mo -zak svakodnevno izložen uticaju kofeina,on pokušava da kompenzuje na najmanjedva načina. Prvo, on povećava svoju proiz -vodnju acetilholina.111 Izgleda da se na tajnačin umanjuje uticaj povećanog nivoaacetilholina izazvanog dejstvom kofeina.Drugo, mozak povećava broj svojih recep-tora za adenozin.112 To je verovatno reak-cija kojom se pojačava uticaj adenozina nakomunikaciju u mozgu – uprkos činjenicida kofein donekle blokira njegovu funkciju.

Nažalost, ove promene u mozgu dopri-nose razvoju zavisnosti od kofeina. Struk -tu ra i funkcija mozga se menjaju usledčega mozak počinje da očekuje efekatkofeina na neurone. To je jedan od razlo-ga zašto kafopije ne propuštaju svoj jutar -nji napitak. Ako ne dobiju svoju dozu kofe -ina, oni se osećaju nekako usporeno i tro -mo. Ako prestanu da piju svoju kafu, pos-toji verovatnoća da će im se javiti simpto-mi odvikavanja kao što su glavobolja iumor.

Odvikavanje od kofeina i glavoboljeMnogi se pitaju zašto se tokom odvika-

vanja od kofeina javljaju glavobolje. Odgo -vor verovatno ima veze ili sa adenozinomili acetilholinom ili i sa jednim i sa drugimneurotransmiterom. Jedna od značajnihfunkcija adenozina (kojeg delimično bloki-ra kofein) je relaksacija ili širenje krvnihsudova – naročito onih u srcu i mozgu.

Kada osoba redovno unosi kofein,mozak povećava broj receptora adenozina


Tabela 18. Korišćenje kafe i mentalniproblemi

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Depresija Psihički problemi Nesanica

Procenat osoba kojese žale (žene) Korišćenje kafe (šolja/dan)

Više od 8

8 ili manje

pokušavajući da se suprotstavi konkuren-ciji. Kada se kofein odstrani, ovaj povećanbroj receptora se ipak zadrži još nekokratko vreme. Ova aktivnost adenozinakojoj sada ništa ne stoji na putu izazivaznatno širenje krvnih sudova. Kada sukrvni sudovi koji vode do mozga prošireni,povećan dotok krvi do kojeg tom prilikomdolazi izaziva nagomilavanje kvi u mozgu.Mnogi glavobolju koja se javlja pri odvika-vanju od kofeina pripisuju ovom mehaniz-mu. Zanimljivo je da pokušaj mozga da seizbori sa promenama u acetilholinu izaz-vanim dejstvom kofeina takođe može daizazove sklonost ka glavoboljama koje sejavljaju pri odvikavanju od kofeina.

Lek koji brzo deluje u slučaju glavobo -lja koje se javljaju pri odvikavanju odkofeina je kafa, neko gazirano piće kojesadrži kofein ili neke od mnogih pilula pro-tiv glavobolje koje sadrže kofein, a kupujuse bez recepta, kao što je Excedrin. Ništaod ovoga nije tako dobro kao kada čovekistrpi taj proces odvikavanja. Mozak seobično za dva dana prilagodi normalnomunutrašnjem okruženju bez kofeina, glavo -bolje će nestati i mozak će biti na dobromputu da ponovo uspostavi hemijsku ravno -težu. Nažalost, nekoliko mojih pacijenatakoji su prestali da unose kofein imalo jejaku glavobolju čitave dve sedmice. Uovim slučajevima je možda već postojalasklonost ka glavobolji koja je sada bilapokrenuta odvikavanjem od kofeina.

Praktično, poremećaj hemije mozgaizazvan dejstvom kofeina priprema teren iza neke druge probleme osim onih nasatlihpri odvikavanju od kofeina i za očiglednepsihijatrijske bolesti koje smo već spome -nuli. Osobe koje redovno piju kafu moguimati smanjene fizičke i mentalne sposob-nosti čak i ako ne pokazuju nikakve psihi-jatrijske simptome i nisu počeli da seodvikavaju od kofeina. Prema istraživanji-ma, ova droga zaista pomaže ljudima daobave brže neke jednostavne zadatke, ali“ometa obavljanje složenijih zadataka,usporavajući vreme reakcije i fine motornekoordinacije”.113

Smanjena proizvodnja acetilholina iza-zvana redovnim unošenjem kofeina tako -đe igra ulogu u svemu ovome.114 Istraži -vači stalno dolaze do zaključka da je sma -njena koncentracija acetilholina u mozgupovezana sa narušenim mentalnim funkci -oni sanjem.115,116 Osim toga, uprkos uobi -ča jenom shvatanju, autori opširnog medi-cinskog istraživanja o kofeinu nisu pronašlinijedan dokaz da ova droga doprinosi po -bolj šanju intelektualnih sposobnosti.117

Kra tak pregled nekih od načina na koje ko -fein utiče na mozak nalazi se u tabeli 19.

Uopšte nas ne iznenađuje to što kofeinremeti san. Osoba koja unese kofein čak išest sati pre spavanja teže će zaspati,neće spavati koliko treba, a i kvalitet nje -nog sna biće pogoršan.118 Kofein skraćujeone najdublje faze sna kada se čovekvotelo i um najviše odmaraju i obnavljaju.Ono što više iznenađuje je to što prevelikekoličine kofeina mogu izazvati ozbiljne pro -bleme u mozgu, uključujući i epileptičnenapade.119 Postoje čak i opisi smrtnih slu -ča jeva među ljudima izazvanih kofei -nom.120

Toliko o štetnom dejstvu kofeina. Sadaćemo se pozabaviti dejstvom još jednečes to upotrebljavane droge, nikotina.

Nikotin oštećuje frontalni režanjOvisnost o nikotinu i dalje predstavlja

pošast globalnih razmera. Slično kofeinu,


Tabela 19. Kofein oštećuje mozak na sedam načina

- Izaziva zavisnost.- Može da izazove reakcije svojstvene odvi -ka vanju od droga.- Može da izazove ili pogorša psihijatrijskebolesti.- Umanjuje fizičke i mentalne sposobnosti.- Remeti san.- Može da poveća rizik od drugih bolesti ko -je sa svoje strane vrše uticaj na frontalni re -žanj putem fizičkog ili mentalnog stresa. - Može da izazove posledice koje utiču naduhovnu i društvenu dimenziju čovekoveličnosti.

ova štetna droga deluje stimulativno nanervni sistem i treba je izbegavati. Pušenjeumanjuje kvalitet sna, ometa normalnoobavljanje zadataka, pa čak narušava ičovekovu sposobnost da kontroliše stres.Pušači su manje sposobni da obavljaju slo -žene mentalne zadatke nego nepušači.121

To je zaista ironično, budući da mnogi pu -šači smatraju da pušenje zapravo pobolj -šava mentalnu funkciju. Stvar je u tomešto, kada oni prestanu da puše, ovi prob-lemi postanu još gori pre nego što se sta -nje na kraju poboljša. Dakle, neki pušači,ubrzo nakon što ostave cigarete, stičupogrešan utisak da im je pušenje pomaga-lo na mentalnom planu pa se vraćaju ovojsvojoj navici nakon samo nekoliko danauzdržavanja.

Osim što izaziva kratkotrajne štetneposledice po mentalno zdravlje, pušenjeoštećuje funkciju mozga i na duže staze. Upoređenju sa nepušačima, pušači kodsebe samih u velikoj meri povećavaju rizikod moždanih udara koji oštećuju mo -zak.122 Prvi izveštaji koji su ukazivali na toda pušenje može da smanji rizik odAlchajmerove bolesti nisu izdržali detaljni-je ispitivanje.123,124 Ukratko rečeno,nikotin je glavni uzročnik prestanka men-talne funkcije (moždanog udara) i nemanikakvo dugotrajno blagotvorno dejstvo nazdravlje mozga. Višestruka šteta kojunikotin nanosi frontalnom režnju prikazanaje u tabeli 20.

Važno je istaći i uticaj nikotina u pre-natalnom periodu. Kada trudnica puši, ni -

ko tin oštećuje funkciju mozga njenog jošnerođenog deteta, možda i za čitav život.Istraživanja pokazuju da deca pušačaimaju mentalne nedostatke koji se jedinomogu objasniti dejstvom nikotina. Jednastudija je uporedila mentalnu funkciju tro-godišnje dece čije su majke pušile svevreme tokom trudnoće sa mentalnomfunkcijom dece onih majki koje su prestaleda puše u trudnoći. Rezultati testova bili sumnogo bolji kod one dece čije su majkeostavile pušenje tokom trudnoće.125

Nikotin je povezan sa depresijomPostoji jasna povezanost između nikoti-

na i depresije. Epidemiološke studije poka -zu ju da pušači imaju veće šanse da zapad-nu u depresiju.126,127 Osim toga, što višepuše, to je i rizik veći.128 Moguće je dapušenje povećava rizik od depresije delu-jući na sličan način kao i kofein – smanju-jući dotok krvi u mozak – iako se koncen-tracija nekih hemijskih supstanci-prenosni-ka u mozgu vezanih za depresiju može po -ve ćati. Ranije studije su pokazivale dapušenje cigareta zapravo povećava protokkrvi u mozgu,129 ali novija istraživanja po -ka zuju da je ceo taj proces mnogo komp-likovaniji.

Na primer, u jednom istraživanju iz Ja -pa na, Nakamura i kolege su otkrili da jenakon 15 sati uzdržavanja od nikotina kodnekih pušača došlo do povećanog, a kodnekih do smanjenog dotoka krvi u mozak.Edvard Domino (Edward Domino) i kolegesa Univerziteta En Arbor (Ann Arbor) uMičigenu (the University of Michigan) jošviše su iskomplikovali vezu između nikoti-na i dotoka krvi u mozak.131 Oni su otkrilida je unošenje nikotina kod pušača koji suse uzdržavali od cigareta 10 sati povećalodotok krvi u neke delove mozga, a u nekedruge delove smanjilo. Sa stanovišta dep -re sije, značajno je bilo to što se uhipokampalnim i parahipokampalnim delo -vima mozga smanjio dotok u levi deo moz -ga u odnosu na desni. Ovi delovi stimulišuizuzetno važan orbitomedijalni prefrontalnikorteks,132 i stoga mogu da ukazuju na


Tabela 20. Nikotin štetno utiče na frontalni režanj

Pušenje:- Umanjuje kvalitet sna- Smanjuje sposobnost obavljanja složenihmentalnih zadataka- Umanjuje sposobnost kontrolisanja stresa- Povećava rizik od moždanih udara kojioštećuju mozak- Oštećuje funkciju mozga kod još nerođe -nih beba- Povezano je sa depresijom

dominaciju desnog frontalnog režnja izaz-vanu dejstvom nikotina – a to su promenekoje mogu da da stvore predispoziciju zanastanak depresije.

Ipak, neki drugi istraživači tvrde dapušenje verovatno ne povećava rizik oddepresije. Oni tvrde da se depresija javljauporedo sa upotrebom nikotina zato štoosobe sklone depresiji uglavnom pokuša -vaju da se izleče pomoću nikotina. Nikotinmože da poveća nivo hemijskih supstanciu mozgu koje podižu raspoloženje.133

Iako diskusija o ovoj temi može da idečas u jednom čas u drugom pravcu, nekečinjenice su nepobitne. Prvo, istraživači seslažu da postoji veza između pušenja idepresije. Drugo, nijedan lekar ne pre-poručuje nikotin kao prihvatljivo sredstvou lečenju depresije. Dakle, i sa stanovištadepresije i ostalih štetnih uticaja nikotinana mozak, najbolje je potpuno izbaciti ovuhemijsku supstancu koja izaziva zavisnost.

Čuvajte se mesa, sira i vinaOsim kofeina, postoje i druge sup-

stance koje štetno utiču na frontalnirežanj, a koje čovek unosi putem hrane ipića. Tri takve supstance, inače derivatiamonijaka, nalaze se u određenim namir-nicama kao što su sir, vina, riba, kobasicei neke namirnice sa visokim sadržajemmasnoća. One se mogu naći i u pokva re -nom živinskom mesu i ribi kada se ovopredugo drži u zamrzivaču. Nazivi tih sup-stanci su tiramin, triptamin i trimetilamin.

Ova hemijska jedinjenja se vezuju zadepresiju, smanjen dotok krvi u mozak,promenu stanja uma, noćne more, haluci-nacije i oslabljen rad mozga pod uticajemstresa, recimo kada student dobije lošijuocenu na testu zato što se tokom ispitanalazi pod stresom. Delovanje ovih hemij -skih supstanci u mozgu i njihov uticaj nafrontalni režanj opisan je u Dodatku 1.

Hipnoza i frontalni režanjSada ćemo sa područja hrane preći na

jednu potpuno drugačiju temu koja utičena zdravlje frontalnog režnja. To je popu-

laran metod rešavanja mnogih problemavezanih za mnoge stvari, od uobičajenihloših navika do emocionalnih trauma izdetinjstva. Taj metod je hipnoza. Uprkosbezopasnim prizorima koje viđate ucirkusima, na televiziji, u komičnim scena-ma i programima za odvikavanje odpušenja, hipnoza izaziva ozbiljne štetneposledice. Jedna od štetnih posledica ovogpopularnog metoda lečenja je oštećenjefrontalnog režnja.

Veza između hipnoze i frontalnog režn-ja ne predstavlja nikakvo iznenađenje zaone koji shvataju ovu tehniku. Hipnozanamerno zaobilazi frontalni režanj dokpomaže osobi da zapadne u stanje nalikna trans. Dr Freda Moris (Morris), bivšiprofesor medicinske psihologije na UCLA,napisala je nekoliko knjiga o hipnozi.Prema njenim rečima, hipnoza predstavljastanje kada se osoba usredsredi na samojednu stvar “kao kada ptica posmatrazmiju”.134

Dok je pod hipnozom, osoba nije sves-na ničega što se u njenom okruženju de -ša va. Kako hipnotizer dovodi osobu uovakvo stanje? Tipični hipnotizer će prvopomoći svom “pacijentu” da ostane smiren– oslobođen svih ometajućih faktora iznjegove okoline. Nakon toga, hipnotizer ćemu pomoći da se usredsredi “na jednuodređenu stvar”. Na primer, kada osobaus meri svoj pogled na trepćuće svetlo, onase usredsređuje na jedno mesto i takozapada u hipnotičko stanje. Kada je u hip-notičkom stanju, ona se povinuje svimzahtevima hipnotizera i radi sve što ovajpredloži.

Kada se moždani talasi mere EEG-omtokom ovog procesa, vidimo da kod hipno-tisane osobe prestaje aktivnost beta tala -sa. Aktivnost beta talasa označava logičnorazmišljanje i uključuje dinamičnu aktiv -nost frontalnog režnja. U stanju hipnozeimamo obrnutu situaciju – aktivni su alfatalasi,135 a to je stanje kada osoba nijesposobna da kritički analizira informacijekoje prima.136 Alfa talasi su niže frekvenci-je od beta talasa. U ovom stanju, osoba će


registrovati informacije i sugestije, ali ihneće protumačiti niti će one proći kroz fil-ter frontalnog režnja.

Hipnoza zaobilazi frontalni režanjU stanju hipnoze, osoba može da primi

informacije i zabeleži u svom umu dužnos-ti koje od nje zahteva hipnotizer. Njihovamemorija zaista dobro funkcioniše, sa nji-hovim emocijama je sve u redu i te osobemogu i da se smeju i da plaču. Međutim,daljim usredsređivanjem na trepćuće svet-lo – ili neki sličan predmet – hipnotisaneosobe nisu u stanju da kritički analizirajuinformacije koje primaju.137 Nijedna od tihinformacije se ne filtrira prema njihovomsistemu vrednosti i moralnih normi. Zaobi -laze se i sama njihova moć rasuđivanja.Zaobilazi se frontalni režanj.

Opasnosti hipnoze prikazane su u ta -be li 21.

Postoji dobar razlog zašto je ljudimadat velik frontalni režanj. Ugroziti ovajkon trolni centar mozga, čak i privremeno,veoma je opasno. Što je još gore, hipnozane menja samo funkciju frontalnog režnja.Ovaj zaključak nas dovodi do saznanjakoja će otkriti najmračniju stranu hipnozekada je u pitanju depresija.

Hipnotizam može pripremiti terenza depresiju

Postoje dokazi koji već godinamapokazuju da kada su ljudi hipnotisanidesna strana mozga donekle dominira nadlevom.138,139 Kao što smo videli, sasvim jeza očekivati da takvo stanje izaziva

sklonost ka depresiji. Shodno tome, čini seda hipnoza pogoršava depresiju koja većpostoji ili priprema teren za neku budućudepresiju tako što smanjuje ukupnuaktivnost frontalnog režnja ili time štoremeti ravnotežu između desnog i levogfrontalnog režnja.

Hipnoza može da poveća rizik oddepresije tako što menja hemiju mozgačak i kada osoba više nije pod hipnozom.Da biste potpuno shvatili kolika je moć hip-noze, moram vas podsetiti da je u stanjudepresije poremećena ravnoteža i ostalihdelova mozga. Jedan od tih delova senalazi odmah do frontalnog režnja i nazivase parijetalni režanj. Interesantno je da suistraživanja pokazala da depresija izazivadisbalans parijetalne funkcije između des -ne i leve strane. Kao i u slučaju frontalnogrežnja, kod depresivnih osoba je desnastrana parijetalnog režnja aktivnija odleve. Izuzetno je važno reći i to da je kodosoba koje je lako hipnotisati pojačanaaktivnost desne strane parijetalnog režn-ja.140

Ono na šta želimo da ukažemo je daosobe koje je lakše hipnotisati mogu bitiizložene većem riziku od depresije. Novidokazi o toj povezanosti pronađeni su1998. godine kada su istraživači iz Rimaotkrili da su “osobe koje je veoma lakohipnotisati same izjavile da imaju snažnijaemocionalna iskustva od onih osoba kojenije baš tako lako hipnotisati, naročito usmislu negativnih emocija”.141

Prema rečima istraživača, pokazalo se ito da su osobe koje je lako hipnotisati kodsebe samih lakše izazivale emocije tugenego emocije sreće. Kada su u pitanjuemocije tuge, kod tih osoba su se – kakose i očekivalo – aktivirale strukture desnestrane mozga. Ovo ukazuje na to da suosobe koje je izuzetno lako hipnotisati izlo -žene većem riziku od depresije. Hipnozane samo što negativno utiče na funkcijufrontalnog režnja, već može i trajno pro -meniti moždane procese tako da se osobilako javljaju depresivne misli.


Tabela 21. Opasnosti hipnozeHipnotisana osoba:- Ne može da razmišlja (slabi beta moždanitalasi)- Nema aktivan frontalni režanj (tj. on sepotpuno zaobilazi)- Nema sposobnost rasuđivanja- Sklona je depresiji- Stavlja svoj um pod kontrolu hipnotizera

Uprkos ovim realnim razlozima za zab -ri nutost, hipnoza je prilično popularna.Ono što mnogi ljudi ne znaju je to da pos-toje različiti oblici hipnoze. Hipnoza se pri -lično direktno primenjuje u medicini. Medi -cinska literatura je puna primera primenehipnoze u psihijatrijskim problemima i/iliproblemima u ponašanju, od traumatičnihdogađaja iz detinjstva do trenutnih proble-ma sa prekomernim unošenjem hrane ilipušenjem.

Hipnoza se pojavljuje i u mnogo suptil-nijim oblicima. Istočnjačka meditacija, ilijoga, preporučuje se u kontroli stresa. DrFreda Moris (Morris) ističe da u mnogimslučajevima čovek, zapravo, samog sebehipnotiše.142 Iz tog razloga, ovakva hip-noza može biti veoma opasna. Paraleleizmeđu istočnjačke meditacije i hipnoze, irazlike između istočnjačke i religijskograzmišljanja mogu se naći u 8. poglavljukoje nosi naslov “Stres bez potresa”.

Kućni hipnotizerU vašem domu se možda nalazi neki

predmet kojem vi nesmotreno dozvolja-vate da vas dovede u neku vrstu hipno -tičkog transa. Ako se ne razlikujete odjednog prosečnog Amerikanca, u nekolikoprostorija u vašem stanu nalazi se jedanpredmet za koji su prikovane vaše oči. Ontreperi svakih nekoliko sekundi i možedovesti čoveka u trans nalik na hipnozu. Toje jedan od najpopularnijih aparata našegvremena – televizor.

U preko 96% domova u Americi posto-ji najmanje jedan televizor.143 DžeriMender (Jerry Mander) je otkrio da je, iakočovek može biti hipnotisan na mnogorazličitih načina, veliki broj stručnjaka natakav način opisalo hipnozu da se televizi-ja delimično uklapa u taj opis. Klasičnookruženje tokom gledanja televizije sličnoje okruženju koje je potrebno za postiza -nje hipnotičkog transa – zamračena soba,trepćuće svetlo (televizor) kao nešto našta ćete da se usredsredite i odsustvoometajućih faktora iz spoljašnje sre-dine.144

Ljudi gledaju programe raznih TV sta -ni ca, kablovsku televiziju, satelitski pro-gram, video i DVD. Programi su veomaraznovrsni – filmovi, dokumentarne emisi-je, situacione komedije, sport, muzika, ob -ra zovanje, priroda, vesti i tako u besko -nač no. Da li ono što gledate utiče na vašum i karakter? Svakako da utiče. Ono štonas najviše zabrinjava, i kada je u pitanjudepresija i kada je reč o frontalnom režn-ju, jeste prava eksplozija seksualnogsadržaja i nasilja na malim ekranima.

Televizija, seksualno uzbuđenje idepresija

Neki odrasli ljudi mogu da se rasprav -ljaju oko toga da li na televiziji ima sveviše senzualnih scena ili ne. Razmislite outicaju koji sve veći broj seksualnih scenana televiziji vrši na mlade ljude u Americi.Dokumentacija pokazuje da je erotski uti-caj televizije toliko snažan da podstiče sek-sualnu aktivnost kod tinejdžera i dece.Studije pokazuju da se starosna granicaprvog seksualnog iskustva značajnopomera zahvaljujući uticaju televizije. Štodeca više gledaju televiziju, to će ranijeprvi put stupiti u seksualne odnose.145 Nesamo što to pokazuju studije, već i samadeca izjavljuju da ih televizija podstiče darano stupe u seksualne odnose.146

Mnogi društveni krugovi sa zabrinu-tošću posmatraju sve veću upotrebu sek-sualnosti u medijima. Ljudi “otvorenijihshva tanja” često takvu zabrinutost naziva-ju uskopoglednom i puritanskom. Ipak,izgleda da oni koji su istinski zabrinutizbog prikazivanja seksualnog materijala –bilo da se on prezentuje putem televizije,časopisa, interneta, romana ili čak u šetnjipo plaži punoj ljudi – imaju jake dokazekada je u pitanju uticaj seksualnosti nadepresiju.

Seksualno uzbuđenje se već godinamapovezuje sa stimulacijom desne stranemozga.147 Istraživanja pokazuju da seksu-alno uzbuđenje stimuliše naročito niži deodesnog frontalnog režnja.148 Setićete seda je to, verovatno, poslednje mesto koje


biste želeli da stimulišete ako želite daizlečite ili sprečite depresiju, zato što sedepresija odlikuje relativno većom aktiv -nošću u desnom frontalnom režnju uodnosu na levi. Trostruka veza između gle -danja televizije, društveno neprihvatljivogseksualnog uzbuđenja i depresije prikaza -na je u tabeli 22.

Ne želim da odem u krajnost ističućive zu između seksualnog uzbuđenja i dep -re sije. Ja se ne zalažem za to da se muž ižena razdvoje na neko vreme dok se jednood njih leči od depresije. Smatram da bi utakvim slučajevima društvena i emocional-na tenzija u odnosu između supružnikaverovatno bila pogubnija po emocionalnioporavak od seksualnog uzbuđenja koji jeograničen samo na bračni odnos.

Ja sam zaista ozbiljno zabrinut zbognemarnosti koju pokazuje većina građanakada je u pitanju iznošenje seksualnogmaterijala. Nisam zabrinut samo zbog ob -na ženosti. Izgleda da je mnogo toga štose smatra prihvatljivim odevanjem i prih-vatljivim ponašanjem u udarnim emisija-ma (i na reklamama) sračunato da izazoveseksualno uzbuđenje kod gledalaca. Istra -ži vanja jasno pokazuju u čemu je osnovniproblem – to je seksualno uzbuđenje.Svaka osoba može za sebe da odredi kadaje mera prevršena. Ja pretpostavljam dase, ako je većina mojih pacijenata iskrena,ta mera prevrši više puta tokom jednoguobičajenog večernjeg gledanja televizije.

Nedavno obavljena istraživanja saUCLA pokazala su da mlade žene “koje su

u detinjstvu doživele jednu ili više težihnesreća” imaju veće šanse da zapadnu udepresiju kada su izložene stresorima.Nesreće u detinjstvu obuhvatale su nasiljeu porodici, psihičke probleme kod roditeljaili alkoholizam.149 To nije jedina studija natu temu. Postoji sve više istraživanja kojapovezuju stresna iskustva iz ranog periodaživota sa povećanim rizikom od depresi-je.150 Međutim, neka druga istraživanjauka zuju na to da da stresovi u detinjstvumogu da se jave gledajući stresne doga -djaje na televiziji.

Godine 1994., u časopisu British Medi -cal Journal predstavljen je čitav niz sluča-jeva. U prvom članku i dva pisma na istute mu opisano je sedmoro različite decekoja su doživela veliku psihološku traumunakon što su odgledala samo jednu uzne-miravajuću televizijsku emisiju pod neo -bičnim nazivom Čuvar duhova (Ghost -watch).151,152,153 Ovaj 90-minutni pseudo-dokumentarac bio je urađen kao pozorišnikomad koji je prikazivao jednu porodicukoju su mučili i proganjali duhovi. Na krajuemisije gledalac stiče utisak da se nalazi usličnoj opasnosti.

Kod ovo sedmoro dece opisane učasopisu British Medical Journal kasnije sejavio čitav niz psiholoških problema koji suozbiljno poremetili njihov život i život nji-hovih porodica. Ti problemi su navedeni utabeli 23.

Među opisanim simptomima i znacimabili su depresivno raspoloženje, noćnemore, strah od mraka i od toga da spava-ju sami, teškoće u koncentraciji, narušenopamćenje, “uporne misli i slike o trau-matičnom događaju [TV emisija] kojih nemožete da se oslobodite”, povećanazabrinutost, napadi panike i razdražljivost.Ne bi me iznenadilo kada bi neka od ovihmladih osoba kasnije zapala u teškudepresiju nakon ovog stresnog događaja.

Još uvek nemamo čvrste dokaze opovezanosti gledanja nasilja na televiziji idepresije. Mnogo je posrednih činilaca kojina to ukazuju, ali tek treba obaviti jednokonkretno istraživanje da bismo dobili na


Tabela 22. TV, seks i depresija- Deca koja gledaju televiziju ranije počnuda stupaju u seksualne odnose.- Što se TV više gleda, to je niža starosnagranica za prvi seksualni odnos.- Mladi kažu da ih TV podstiče na seksualnuaktivnost u ranom periodu života.- Seksualno uzbuđenje stimuliše desnifrontalni režanj.- Stimulisani desni frontalni režanj karakte -rističan je za depresiju.

kraju jednu celovitu sliku. Postojeći dokazio vezi između životnih stresova i depresijei činjenica da gledanje nasilja na televizijimože biti veliki izvor stresa svakako ukazu-je na to da postoji veza između nasilja nateleviziji i depresije.

Televizija je opasna za mozak i naneke druge načine

Iako sadržaj onoga što gledate vršisnažan uticaj na vaš um, izgleda da tele-vizija sama po sebi kao medijum takođe uogromnoj meri utiče na mentalno zdravlje.Dokazi govore da, bez obzira na sadržaj,samo gledanje većine televizijskih emisijaštetno utiče na frontalni režanj. Izgleda daje ovaj štetan efekat posledica čestepromene kadrova u većini programa.

Tehnički problem vezan za filmskutehniku je brza promena postavke scene.Prosečan televizijski program (ili video iliDVD materijal) menja kadar svakih tri dopet sekundi. Perspektiva iz koje posma-trate dati događaj iznenada se menja odkamere do kamere više puta u minuti, htelivi to ili ne. Smatra se da je često menja njekamera i promena kadra najznačajniji fak-tor koji inhibira frontalni režanj tokomgledanja televizije. To je u oštroj suprot-

nosti sa načinom na koji mi obično posma-tramo svet oko sebe. Mi vidimo stvarneživotne scene iz jedne prespektive (gdesmo prisutni u vreme nekog događaja).Možemo promeniti perspektivu samo takošto ćemo, ako to želimo, promeniti mesto,a tada je transport ograničavajući faktor.

Dr Moris navodi da brza promenakadrova u televiziji doprinosi stvaranju hip-notičkog efekta.154 Dr Tomas Malholand(Mul ho lland) je posmatrao dečje EEG(mož dane talase) dok su ona gledala svojeomiljene televizijske emisije. Istraživači supretpostavili da će deca, budući da su tonjihove omiljene emisije, biti mentalnouključena u ono što gledaju i da će alfa ibeta moždani talasi biti konstantno naiz-menično aktivni. Umesto toga, samo dve-tri minute nakon početka tog dečjeg pro-grama oslabila je aktivnost beta talasa igo tovo tokom cele emisije aktivni su bilisa mo alfa moždani talasi. To znači da decatokom gledanja emisije “nisu reagovala,ni su se orijentisala, niti su bila usredsređe-na, već samo preneta u neki drugi pros-tor”.155

Danas ima veoma malo (manje od 1%)pravih obrazovnih televizijskih emisija. Sa -mo jedan minut gledanja bilo kog televizij -skog programa dovoljan vam je da bisteuvideli da li će taj program ometati ilipojačati aktivnost frontalnog režnja. Pravoobrazovanje neće samo preneti informaci-je, već će i pojačati aktivnost naročitopred nje-srednjeg i levog prefrontalnogkor teksa frontalnog režnja. Ako scena tj.kadar ostane isti 30 sekundi ili jedan mi -nut, možete biti sigurni da je taj programedukativnog karaktera.

Većina C-Span programa i neke emisijena kanalu Discovery predstavljaju primereinformativnih programa koji se prenoseputem sporih promena kadrova, a moždase scene uopšte ni ne menjaju. To omogu -ćava gledaocu da upotrebi sve svoje anali -tičke sposobnosti dok prima informacije.Dodatna prednost ovakvih programa je utome što tokom primanja ovakvih informa-cija gledalac uglavnom ne mora dugo da


Tabela 23. Samo jedna TV emisija može da nanese deci veliku štetu

- “Čuvari duhova” je bila “zastrašujuća” TVpriča u kojoj je bilo mnogo nasilja.- Ta emisija je u velikoj meri negativno uti-cala na sedmoro dece koja su je gledala. - Život te dece i njihovih porodica bio jeozbiljno poremećen.- Njihova deca su imala:

- depresivno raspoloženje- noćne more- strah od mraka- strah od toga da spavaju sama- teškoće u koncentraciji- narušeno pamćenje- povećanu zabrinutost- napade panike- razdražljivost

“posmatra” neki predmet ili scenu što jekarakteristično za hipnozu. Pošto nemabrze promene kadra, čovek ne mora nepri -rodno da zuri u televizor, već može da ski -ne pogled sa njega i posmatra nešto drugou sobi još uvek primajući i analizirajućiinformacije.

Dr Herbert Krugman, istraživač možda -nih talasa, javno je izjavio: “Televizija jemedijum komunikacije koji gledaocu lakoprenosi ogromne količine informacija okojima čovek ne razmišlja tokom samoggledanja programa.”156 Dr Erik Peper, jošjedan uticajan istraživač moždanih talasa ipisac, jednom prilikom je rekao: “Užastelevizije je u tome što informacije ulaze,ali mi ne reagujemo na njih. One odlazepravo u našu memoriju i mi, možda, kas-nije reagujemo na njih, ali ne znamo našta tačno reagujemo. Kada gledate televi -zi ju, vi se vežbate da ne reagujete, tako dakasnije radite stvari ne znajući ni zašto nitiodakle vam je došlo da to uradite.”157

Pod uticajem televizije, frontalni režanjne može da funkcioniše punim kapacite-tom. Mozak beleži informacije: i vid i pam -ćenje i emocije dobro funkcionišu. Uprkostome, mozak više nije u stanju da kritičkianalizira primljene informacije. Pred gleda -ocem se mogu ređati užasne scene, ali seon uglavnom ili smeje ili je ravnodušan.Kada bi se nešto takvo dogodilo u stvar -nom životu, čovek bi, normalno, bio užas -nut. Čak se i ovo menja kada ljudi, gleda -njem takvih prizora na televiziji, postanumanje osetljivi.

Uprkos tome kako neko reaguje – bezobzira da li se smeje, ravnodušno zuri uekran, sklanja pogled sa gađenjem ili nastotine drugih načina – prizori se neizbrisi-vo utiskuju u um. Kada vidite reprizu, viodmah znate da ste to već videli. Vi je sesećate, iako poslednji put kada ste jegledali vaš frontalni režanj nije bio nimaloaktivniji nego sada.

Alvin Tofler (Toffler), pisac najproda-vanije knjige 70-tih “Budući šok” (FutureShock), dao je izuzetno lucidan opisposledica veštačke stimulacije. Njegove

reči mi se još uvek čine kao prikladan opissuptilnog uticaja televizije. Njegova izjavaje zapisana u tabeli 24.158

Pre više od deset godina bilo je više od3000 objavljenih naučnih studija o uticajutelevizije na čovekov um.159 Ova među-sobna veza je i dalje predmet istraživanja.Napisano je više od 500 knjiga na tu temu.Iako je to jedna od najbolje obrađenihtema u našoj kulturi, većina ljudi ipak nijesvesna koliko su ozbiljne posledice gleda -nja televizije. Vesti na televiziji često dajupublicitet naučnim studijama vezanim zastil života, ali se malo govori o studijamakoje obrađuju uticaj televizije na um. Nemožemo očekivati da će televizijska indus-trija otkriti istinu o sebi, ali ne moramo daostanemo neobavešteni.

Reference koje su već citirane pružajunam čitav niz izvora u kojima se govori oteleviziji. Većina biblioteka poseduje knjigekoje objašnjavaju kako televizija utiče naum, a univerzitetske biblioteke su običnopovezane sa izvorima naučnih podatakakoji vas mogu povezati sa stotinama člana-ka napisanih na ovu temu. Zahvaljujućiinternetu, većina ljudi može sama daistražuje sedeći u svojim domovima. Naprimer, u decembru 2000. godine, Lycosistraživanje je, upotrebljavajući izraze “te -levizija” i “mentalno zdravlje”, dalo više od10.000 pogodaka. Šest decenija nakon štoje Dejvid Sarnof (David Sarnoff), predsed-nik RCA, pokazao prvi televizor na Svet -skom vašaru 1939. godine, vreme je da se


Tabela 24. Posledice konstantne stimulacije čula

Alvin Tofler, autor knjige “Budući šok” kaže:“Konstantna stimulacija čula stopira anali-tičke procese uma dok na kraju ne oduzmečoveku sposobnost da razmišlja i racionalnose suoči sa životom. Posledica toga su teh -ni ke bekstva i prilagodljive reakcije u kojespadaju povlačenje u sebe, apatija i odbaci-vanje disciplinovanog razmišljanja kada seosoba suoči sa teškim dužnostima i odluka-ma.”

zapitamo – šta televizija radi ljudima?Tačnije, šta televizija radi meni?

Da li ravnodušnost može štetno dautiče na životne odluke?

Spomenuću još nešto što mene ličnobrine. Zabrinut sam zbog mogućnosti daravnodušnost izazvana gledanjem televizi -je može da preuzme kormilo u donošenjunaših životnih odluka. Pitam se da li kodosoba koje su već izvežbane u ravnoduš -nosti postoji manja verovatnoća da će prvepočeti da reaguju na informacije – čak ikada to negativno utiče na njihov život izdravlje. Da li razvijamo društvo pasivnihgledalaca koji mogu da gledaju emisiju ozdravom načinu života, a onda o tome raz -mišljaju tek koliko i o prošlogodišnjimsport skim događajima? Konkretnije, da likod osoba koje su već navikle da mnogogledaju televiziju postoji manja verovat-noća da će primeniti ovde opisane strate-gije u borbi protiv depresije? Nema odre -đenih odgovora, ali veze između televizije,otupljivanja čula i ravnodušnosti veoma suuznemiravajuće dok pokušavam da po -mog nem svojim pacijentima da se uhvateu koštac sa faktorima rizika u slučaju dep -resije. Kratak pregled opasnosti koja sekrije u ravnodušnosti prikazan je u tabeli25.

Koliko mnogo i često jedan prosečanAme rikanac gleda televiziju? Ako posma-tramo samo sa aspekta vremena, na gle -danje televizije se često potroši nekolikosati slobodnog vremena u toku dana. Pre

televizije, na američki sistem vrednostinaj više su uticale tri stvari – porodica,crkva i škola. Ako količina vremena kojeprovedemo u nekoj aktivnosti odgovaranje noj sposobnosti da oblikuje naš sistemvrednosti, onda je 50-tih godina 20. vekatelevizija istisnula crkvu. 60-tih godina, te -le vizija je istisnula školu. Kada završi sred-nju školu, prosečan Amerikanac je proveoviše vremena pred televizorom nego u uči -o nici.160,161 Sve u svemu, deca u SAD pro -vode oko 20% vremena tokom dana gle -dajući televiziju.162

Ako se bilo ko još uvek dvoumi okotoga da li treba manje gledati televiziju iline, pogledajte listu 17 štetnih efekatatelevizije u Dodatku 6.

Internet – nova televizijaToflerov opis posledica gledanja televi -

zi je koje ste malopre videli u tabeli 24savršeno se uklapa u ono što internet radivelikom broju nesrećnih korisnika. Mnogiljudi sede ispred svojih kompjutera dok ve -li kom brzinom prelaze sa stranice na stran-icu. Um tako brzo skače sa jedne scene nasledeću i sa jedne teme na drugu da jepre opterećenje informacijama postalo uo -bi čajena pojava.

Ovisnici o internetu provode na inter-netu u proseku 30 sati slobodnog vremenasedmično, što je više od četiri sata dnev -no. Istraživači su otkrili da je 79% ispuni-lo uslove za bipolarni poremećaj (mani-jakalna depresija) i opisali ovu bolest kaointernetomaniju.163

Korisnici interneta pate od depresijeNekoliko kompjuterskih firmi finansira -

lo je dvogodišnju studiju rađenu u normal-nim porodicama. Iznenadili su se kada suotkrili da su oni koji su provodili samonekoliko sati sedmično na internetu usvom domu bili mnogo više depresivni iusamljeni nego kada ga nisu koristili tolikočesto. Češće korišćenje interneta povezi-vano je sa smanjenom komunikacijom ko -ris nika sa članovima njihovih porodica, su -ža vanjem njihovog kruga prijatelja i poz-


Tabela 25. Opasnosti ravnodušnosti- “Ravnodušnost” je izraz kojim se opisujestav potpune pasivnosti kada se čovek suočisa nekom potrebom.- Dugo gledanje TV vesti može izazvati rav -no dušnost.- Ravnodušnost može sprečiti osobu da rea -guje na izuzetno važne informacije.- Dakle, ovisnici o TV mogu imati manješan se da primene strategije u borbi protivdepresije.

nanika i njihovom većom depresijom iusam ljenošću.164

U ostale štetne posledice korišćenja in -ter neta spadaju razoreni brakovi, društve-na izolacija, nesloga u porodici, neuspeh uškoli odnosno na studijama, gubitak poslai sudski sporovi – i sve to zbog ovisnostikoju izaziva korišćenje interneta.165

Pobedite depresiju promenomnačina života

Strategije kojima se poboljšava zdrav -lje frontalnog režnja pobediće depresiju.Postoji mnogo toga što depresivna osobamože da uradi, a što će poboljšati i zaštiti-ti funkciju frontalnog režnja. Počnimo sanašim procesom razmišljanja.

Negovanje pozitivnih misliNegovanje pozitivnih, radosnih misli

može zvučati kao već otrcan i toliko putaponovljen savet svakome ko želi da izleči ilispreči depresiju. Ipak, preporuka da se“razmišlja o onome što je pozitivno” jestesavet koji ima i te kako veliku potporu unauci koja se bavi proučavanjem nervnogsistema. Sada znamo da pozitivne mislido p rinose smanjenju aktivnosti desnogfron talnog režnja, onog dela mozga kojiima tendenciju da dominira kada je osobadepresivna.166 Dakle, jedan program poja -ča nja aktivnosti čitavog frontalnog režnja,zajedno sa nečim što neće naglo zaustavi-ti aktivnost desnog frontalnog režnja uodnosu na levi, trebalo bi da doprinesepopravljanju raspoloženja.

Radite fizičke vežbeKao što sam naglasio u 5. poglavlju,

fizičke vežbe su od presudnog značaja zapostizanje i/ili održavanje zdrave emo-cionalne ravnoteže.167 Vežbe su važne i zasavladavanje zabrinutih misli i za pobolj -šanje raspoloženja kada je osoba depre-sivna. Istraživanja frontalnog režnja susada otkrila još jedno moguće objašnjenjekada je u pitanju način na koji vežbeblagotvorno utiču na one koji su u depre-

siji – one poboljšavaju funkciju levogfrontalnog režnja u odnosu na desni.

Istraživači Petrucelo i Landers (Petru -zzelo i Landers) sa univerziteta u Ilinoisu(University of Illinois) otkrili su da trčanjena pokretnoj traci trenutno deluje pod-stičući aktivnost levog frontalnog režnja uodnosu na desni.168 U isto vreme, oni supokazali da su osobe koje su vežbale bilemanje zabrinute. Oni su izjavili da bi poja -čana stimulacija levog frontalnog režnjakoja je pozitivno delovala u slučaju depre-sije mogla biti odgovorna i za smanjenjezabrinutosti.

Odvojte vreme za masažuIako sam pokušao da podelim terapije

na one koje osoba može da primenjujesama nasuprot onima za koje je neopho-dan stručnjak, čini se da se masaža zaistane može lako uklopiti ni u jednu ni u drugukategoriju. Masaža je očigledno nešto zašta vam je neophodan stručnjak. Ipak, onase ne koristi baš tako često u lečenju dep -resije. Izgleda da iz tog razloga depresivneosobe moraju da ulože mnogo više naporada bi uključile masažu u svoj programlečenja nego maseru da radi svoj posao.

Bez obzira na koje kategorije je pode -lili, masaža se mora staviti na svaku listumetoda lečenja depresije koje mogu bla -gotvorno da utiču na frontalni režanj. Raz -log za to je što masaža može da dovede uravnotežu funkciju frontalnog režnja. Džo -uns i Fild (Jones and Field) sa univerzitetaFlorida Atlantik (Florida Atlantic University)nedavno su pokazali da masaža može dadoprinese ponovnom uspostavljanju rav -no teže u slučaju povećane aktivnosti des -nog frontalnog režnja u odnosu na levi, štoje karakteristično za depresiju.169 Isti oviistraživači su pokazali da terapija muzikomima slične efekte – o čemu ću kasnije go -vo riti.

Masaža blagotvorno utiče na celokupnomentalno zdravlje, ne samo u slučaju dep -resije. Pokazalo se da masaža umanjujebroj ostalih simptoma koji često prate dep -resiju, kao što je zabrinutost. Fild (Field) i


kolege sa univerziteta u Majamiju (Univer -sity of Miami) otkrili su da 15-minutnamasaža dva puta sedmično u periodu odpet sedmica ne samo što umanjuje zabri -nutost, već snižava i nivo kortizola, štet -nog hormona stresa.170 Fildova grupa jedokazala da ovaj kratak tretman masažeblagotvorno utiče na funkcionisanje mozgai na neke druge načine, uključujući tupovećanu budnost i veću brzinu i tačnost umatematičkim proračunima. Višestrukopozitivno dejstvo masaže ukratko je opi -sano u tabeli 26.

Lekcija koju nam daju ugljenihidrati

Čak i uobičajene namirnice koje svakidan unosimo u naš organizam mogu dauti ču na frontalni režanj, pojačavajući ilismanjujući njegovu aktivnost. Ostali delovitela mogu da koriste masnoće, proteine iliugljene hidrate kao izvor energije, ali ne imozak. Mozak koristi gotovo isključivo glu -kozu, prost ugljeni hidrat, kao izvor energi-je.171 Mozak, očito zbog svog veoma brzogmetabolizma, mora neprestano da primanove zalihe ovog prostog ugljenog hidrata.Lakše ćemo uočiti važnost svega ovogakada shvatimo da je metabolizam mozga7,5 puta brži od metabolizma prosečnogtelesnog tkiva.172 Iako čini samo 2% ukup-ne telesne mase, mozak obuhvata 15%ukup nog metabolizma.

Mozak nije dovoljno velik da bi mogaoda skladišti hranljive materije. Prostor uvelikoj meri ograničava tvrd kostur loba -nje. Ćelije mozga mogu da dobiju samodvo minutnu zalihu glukoze koja se nalazi uobliku glikogena, depoa šećera. Da bifrontalni režanj optimalno funkcionisao,

potrebna mu je krv sa stabilnim i odgo-varajućim nivoom glukoze.

Pre mnogo godina, kada su naučnicitek otkrili da su ugljeni hidrati najbolje“pogonsko gorivo” za mozak, neki ljudi supočeli da nazivaju slatkiše “hranom zamozak”. Na kraju smo saznali da – akogovorimo o optimalnom funkcionisanju -rafinisani šećer uopšte ne hrani mozak.Došlo se do upravo obrnutog zaključka,kao što je prikazano u tabeli 27.

Rečenica navedena u ovoj tabeli govorida smanjena količna rafinisanog šećera uishrani jača aktivnost frontalnog režnja.Istraživanja su potvrdila istinitost ove tvrd-nje. Čini se da se unošenje velikih količinašećera naročito negativno odražava naproces razmišljanja i intelektualne funkcijekod dece. Čak i ona deca koja uče i dobrose pripreme za test mogu dobiti manjeocene ako izaberu lošu hranu za mozak.Jedna studija koja je obuhvatila više od 40petogodišnjih dečaka bila je naročitoznačaj na.173 Dečaci koji su unosili hranusa manje šećera bili su duže pažljivi i kon-centrisani na času i davali su tačnije odgo -vore od svojih vršnjaka koji su unosili višešećera. Ova razlika se nije mogla objasnitikoeficijentom inteligencije (IQ) ili društve -nim ili obrazovnim statusom roditelja.Dečaci u čijoj ishrani nije bilo zastupljenomnogo šećera na testu su dobili čitavuoce nu više. Ova provokativna studija go -vo ri da kvalitetnija ishrana može od vrlodobrog učenika da napravi odlikaša.

Zašto ishrana bogata šećeromnegativno utiče na funkciju mozga?

Ako je šećer ugljeni hidrat, a ugljenihidrati glavno pogonsko gorivo frontalnogrežnja, kako onda ishrana bogata šećeromoštećuje funkciju mozga? Redosled doga -đa ja, počevši od uzimanja namirnica sa


Tabela 26. Blagotvorno dejstvo masaže

- Smanjuje broj simptoma zabrinutosti- Povećava budnost- Snižava nivo kortizola- Dovodi u ravnotežu aktivnost desnogfrontalnog režnja sa levim- Pomaže u lečenju depresije

Tabela 27. Šećer i frontalni režanjPokazalo se da velike količine šećera u is -hra ni oštećuju funkcije frontalnog režnjakod dece školskog uzrasta.

visokim sadržajem rafinisanog šećera,prikazan je u tabeli 28.

Naš organizam je stvoren da se hraninamirnicama poput voća i žitarica u prirod-nom, nerafinisanom obliku. Ove namirnicepotpomažu održavanje nivoa šećera u krvina prilično konstantnom nivou. Međutim,kada namirnice bogate rafinisanim šeće -rom uđu u sistem za varenje, nivo šećerau krvi se drastično povećava i organizamreaguje kao da je upravo bio izložen og -rom noj količini prirodne hrane.

Pankreas reaguje tako što proizvodiveliku količinu insulina. Međutim, rapidnopovećanje nivoa šećera u krvi navodi napogrešan zaključak. Za razliku od prirodnihbiljnih namirnica, namirnice bogate rafini -sanim šećerom se brzo apsorbuju i nivošećera u krvi koji je rapidno porastaoubrzo prestaje da se povećava. Kada jeinsulin još uvek prisutan, a ne pristiže novišećer iz digestivnog trakta, nivo šećera ukrvi pada. Nije ništa neobično da koncen-tracija šećera u krvi padne mnogo nižeispod nivoa na kojem je bila pre nego štoje hrana sa visokim sadržajem rafinisanogšećera uneta u organizam. Kada nivošećera u krvi dovoljno padne, neadekvatnezalihe pogonskog goriva negativno utičuna funkcije frontalnog režnja.

Da bi stvar bila još gora, najčešća reak-cija na hipoglikemiju (nizak nivo šećera ukrvi) je unošenje novih količina slatkiša.Iako će to ponovo povećati nivo šećera ukrvi, istraživanja pokazuju da je, kada senivo šećera u krvi vrati u normalu, mozgupotrebno još 45 do 75 minuta da ponovopočne normalno da funkcioniše.174,175

U knjizi Zakoni zdravlja i izlečenjaupućujem na jednu klasičnu studiju kojaprilično podržava prethodno izneto objaš -njenje. Dr Herbert i kolege su ispitaleefekat unošenja jabuka u tri oblika – cele,sos od jabuke i sok.176 Iako je broj kalori-ja bio jednak u sva tri oblika, cele jabukesu najviše doprinosile održavanju konstan -tnog nivoa šećera u krvi. U roku od 60minuta, sok od jabuke je doveo do padanivoa šećera u krvi.

Nakon unošenja celih jabuka, nivošećera u krvi je bio skoro isti kao i pretoga. Promene u nivou šećera u krvi nakonunošenja sosa od jabuka nalaze se negdena sredini, između promena nastalih na -kon unošenja celih jabuka i onih nakonunošenja soka. Jedan od ključnih faktora usvemu ovome je ogromna količina biljnihvlakana u svežim namirnicama kao što suneobrađene jabuke. Biljna vlakna, naročitoona rastvorljiva poput pektina i gume,usporavaju izlazak hrane iz želuca177 i ap -sorpciju prostih šećera od strane tankogcreva.178

Neka od najozbiljnijih istraživanja oishrani, frontalnom režnju i depresiji uka -zuju na još neke popularne namirnice uAmerici koje su bogate mastima i proteini -ma. Dijete u kojima se naglašavaju takvenamirnice bogate mastima i proteinimauglavnom su veoma popularne. Većinačitalaca je najverovatnije čula za režimeishrane kao što su Etkinsonova (Atkins)dijeta, Zounova (Zone) dijeta ili neke dru -ge režime u kojima se izbegava unošenjeugljenih hidrata. Kada dovoljan broj ljudiiskusi negativne posledice takvih dijeta,one neminovno izgube popularnost. Ondadođe nova generacija i ponovo prigrli teiste režime ishrane (koji, slučajno, upočetku često dovedu do gubitka telesnetežine).


Tabela 28. Ishrana bogata šećerom oštećuje funkciju mozga

- Rafinisani šećer ulazi u probavni sistem.- Nivo šećera u krvi brzo se povećava.- Pankreas reaguje tako što proizvodi velikekoličine insulina.- Prevelika količina insulina suviše snižavanivo šećera u krvi.- Funkcija frontalnog režnja je narušena.

Unošenje velikih količina ugljenihhidrata povećava nivo serotonina ismanjuje koncentraciju kortizola

Problem dijeta koje predviđaju unoše -nje malih količina ugljenih hidrata je utome što ometaju pravilno funkcionisanjefrontalnog režnja. Danas je dobro poznatoda se nivo serotonina, koji popravlja ras -po loženje, povećava u mozgu, između os -ta log, tako što se poveća unošenjeugljenih hidrata.179,180,181 Mnogi pacijentiznaju da se emocionalno stanje popravljaunošenjem ugljenih hidrata.182 Kada jeishrana siromašna proteinima, obilne koli -čine ugljenih hidrata povećavaju u mozgunivo triptofana, izuzetno značajne amino-kiseline koju mozak koristi da bi proizveoserotonin. Kratkotrajna smanjenja nivoatriptofana mogu zapravo dovesti do po -nov nog obolevanja od depresije. U stvari,pokazalo se da je pri niskom nivou tripto-fana u krvi oslabljena funkcija najznačajni-jeg dela frontalnog režnja (orbitofrontalnikorteks) koji se povezuje sa depresijom.183

Ironija je u tome što, u krajnjoj instan-ci, ishrana siromašna ugljenim hidratimamože ne samo da predisponira depresiju,već i povećanje telesne težine. Do prvihsaznanja na ovu temu došlo se zahvalju-jući fascinantnim studijama koje je vodioDr C. R. Markus u Holandiji.184,185 Ovievropski istraživači su pokazali da se sta -nje osoba kod kojih se simptomi depresijepogoršavaju usled stresa u velikoj meripopravi ako im se daje hrana siromašnaproteinima, a bogata ugljenim hidratima.

Njihovo istraživanje potvrđuje činjenicuda su osobe koje su sklone stresu izloženevećem riziku od nedostatka serotonina umozgu i da ugljeni hidrati mogu sprečitinedostatak serotonina tokom stresnihsituacija. Zanimljivo je i to što su otkrili daishrana bogata ugljenim hidratima nesamo što zaustavlja dublje zapadanje udepresiju usled stresa, već sprečava i po -ve ćanje nivoa kortizola. Nasuprot tome, teiste osobe su bile depresivnije i imalemnogo veći nivo kortizola kada su unosile

velike količine proteina, a male količineugljenih hidrata pre nego što su bile izlo -žene stresu.

Do ostalih saznanja o povezanosti is -hra ne bogate mastima i proteinima sadugotrajnim rizikom od povećanja telesnetežine došli su istraživači sa Univerziteta uKaliforniji (University of California) u SanFrancisku. Dr Epel i kolege izjavili su dapostoji veza između povećanja nivoa korti-zola usled stresa i povećanog unošenjahrane.186 Dolazimo do zaključka da izbe-gavanje ugljenih hidrata može biti štetnonaročito za one osobe koje unose preko -merne količine hrane kada su pod stre-som. Kada ne unose dovoljno ugljenihhidrata, takve osobe su izložene ne samovećem riziku od depresije, već i odpovećanog nivoa kortizola vezanog zaprekomerno unošenje hrane. Višestrukoblagotvorno dejstvo ishrane bogate uglje -nim hidratima, a siromašne proteinima pri -ka zano je u tabeli 29.

Pouka koju sam ja izvukao iz ovogistraživanja je da odrasli, baš kao i decaškolskog uzrasta, moraju da unose namir-nice bogate ugljenim hidratima ako želeda, u mentalnom smislu, funkcionišu naj -bo lje što mogu i smanje rizik od depresijei kontraproduktivnih reakcija povezanih sastresom.

Sada kada smo ustanovili blagotvornodejstvo ishrane bogate ugljenim hidratima,a siromašne proteinima u borbi protivdepresije i opštem poboljšanju funkcioni -sa nja našeg mozga, postavlja se pitanje:


Tabela 29. Blagotvorno dejstvo ishrane bogate ugljenim hidratima,

a siromašne proteinima

Unošenje velikih količina ugljenih hidrata:- Smanjuje nivo kortizola- Stimuliše mentalnu efikasnost- Smanjuje sklonost ka prejedanju i poveća -nju telesne težine- Povećava nivo triptofana u mozgu(visok nivo triptofana je neophodan da bi mozakproizvodio serotonin.)

Koje namirnice bi trebalo da unosimo dabismo osetili to blagotvorno dejstvo? Kojepromene treba da unesemo u način ishra -ne? Odgovor na ovo pitanje je veoma jed-nostavan: Obilne količine voća, povrća ižitarica, i sve to u nerafinisanom obliku,predstavljaju najbolju hranu za frontalnirežanj. Sve ove namirnice sadrže uravno -teženu količinu ugljenih hidrata i pune suhranljivih materija (uključujući vlakna) išećera u njihovom prirodnom obliku.

U mesu nema ugljenih hidrataMeso, u osnovi, ne sadrži ugljene hid -

rate. Ako pogledate tabele namirnica,uvek ćete naići na istu informaciju – biloda je u pitanju crveno meso, riba ili pileti-na – nijedno od njih ne sadrži nimalo (ilisadrži vrlo malo) ugljenih hidrata.187 Tomože biti jedan od razloga zašto se mesopovezuje sa blažim poremećajem funkcijefrontalnog režnja. Ja preporučujem da sedan počne sa kvalitetnim doručkom kojiuključuje izbalansiran izbor namirnica bilj -nog porekla. Moja porodica se uglavnomopredeljuje za različito voće i integralnežitarice uz nekoliko orašastih plodova iliputer od istih. Ove namirnice održavajuoptimalni nivo šećera u krvi tokom celogjutra tako da čovek ne oseća potrebu zagrickanjem između obroka.

U svim ovim podacima postoji maloironije. Pošto je mozak veoma prilagodljivi privikava se na vaš stil života, čak izdrave promene mogu na kratko umanjitiefikasnost mozga pre nego što dođe dobilo kakvog poboljšanja. To se možeuporediti sa situacijom sa nikotinom okojoj sam pisao u knjizi Zakoni zdravljai izlečenja. Iako nikotin negativno utičena mozak, kada osoba prestane da puši,kvalitet sna i mentalna agilnost se uglav -nom pogoršaju pre nego što dođe dopoboljšanja.

Isto je i sa ishranom. Istraživanja kažuda drastične promene načina ishrane, reci -mo povećano unošenje masti ili čak uglje -nih hidrata, mogu negativno da se odrazena mentalno funkcionisanje u kraćem vre-

menskom periodu. Međutim, ako istrajeteu tim promenama, vremenom ćete osetitinjihovo blagotvorno dejstvo. Poruka glasi:bez obzira koliko vam može biti teško ukratkom vremenskom periodu, usvojtenove životne navike i istrajte u njima.188

Spartanska ishrana može dapoboljša funkcionisanje mozga

Istraživači već godinama znaju da živo -tinje žive duže ako im se daje smanjenakoličina kalorija (tj. ako im se daje manjehrane nego što bi one same uzele).189

Jedan američki istraživački tim na čelu saDr Minzom (L. W. Means) pronašao je no -ve dokaze o blagotvornom uticaju spar-tanske ishrane. Minz i kolege su, direktnimmerenjem, pokazali da mozak bolje fun -kcioniše kada osoba unosi manje kalori-ja.190 Osim toga, njihovo istraživanje jepo ka zalo da su životinje doživele ovoblagotvorno dejstvo čak i kada im jeishrana na ovaj način promenjena u nji-hovom srednjem životnom dobu.

Ovo nije jedino ovakvo istraživanje.Istraživači iz Italije su prvi pokazali jednuočiglednu činjenicu – pacovima koji unosenormalan broj kalorija mentalna funkcijasa godinama slabi. Ovo istraživanje jedalje pokazalo da stariji pacovi koji su odrođenja na restriktivnom režimu ishraneimaju isto tako dobre mentalne sposob-nosti kao i njihovi mlađi drugari.

Na to kako će naš mozak funkcionisatidanas može da utiče broj kalorija koji smounosili pre 15 godina. 99 ispitanika starihod 75 godina pa nadalje polagalo je Mini-Mental državni ispit (Mini-Mental StateExamination) koji je trebalo da pokaže nji-hovu mentalnu efikasnost. Oni koji suunosili više kalorija 1976. godine imali suslabije rezultate 1991. godine. Ovo istra -živanje pokazuje da unošenje većeg brojakalorija u srednjem životnom dobu ubrza-va slabljenje mentalnih funkcija sa godina-ma.191

Ove studije pokazuju da unošenje pre-velikih količina hrane (koje se još naziva i


“neumerenost”) može da ošteti ceomozak, pa time i frontalni režanj.

Kada govorimo o tome kako pravilnonegovan frontalni režanj utiče na puniji ibogatiji život, možemo biti ohrabreni. Nemoramo da budemo samo još jedan pri -mer lošeg mentalnog stanja. Svi mi može -mo da živimo kvalitetnim životom i doživi -mo duboku starost. Način ishrane i životauopšte zaslužuju najozbiljnije napore sana še strane. Rezultate ćemo osećati iz da -na u dan i iz godine u godinu.

Muzika, depresija i frontalni režanjIzgleda da muzika pozitivno utiče na

mozak i u opštem i u posebnom smislu.Sam čin slušanja muzike – očigledno bezobzira na vrstu muzike – blagotvorno utičena mozak, dovodeći funkciju frontalnogrež nja u ravnotežu kada je osoba u depre-siji. Merenja EEG-om pokazuju da muzikadoprinosi smanjenju dominantne aktivnos-ti desnog frontalnog režnja kod hroničnodepresivnih osoba.192,193 Ipak, medicinskaistraživanja pokazuju i to da treba da bu -de mo oprezni i po pitanju određenih vrstamuzike.

Malo njih shvata koliko je snažan uticajmuzike na frontalni režanj. Muzika ulazi umozak kroz njegove emocionalne delovekao što je objašnjeno u tabeli 30.

Zapazite kako različite vrste muzike uti -ču na mozak. Neke vrste izazivaju reakcijufrontalnog režnja, dok neke druge vrsteizazivaju emocionalnu reakciju. U zavis-

nosti od vrste muzike, njen ukupni uticajmože biti ili blagotvoran ili štetan. Lekarikoji preporučuju terapiju muzikom govorenam da određene vrste muzike, kao što jerok muzika sa svojim ritmom koji izazivagubljenje svesti, zaobilazi frontalni režanj inašu sposobnost da donesemo bilo kakvezaključke o toj muzici. Dokazi nam govoreda muzika, baš kao i televizija, može daproizvede hipnotički efekat.195

Neki već godinama tvrde da rok muzi-ka kvari omladinu. Pre nekoliko godina,istra živači Šrekenberg (Shreckenberg)(neurobiolog) i Bird (Bird) (fizičar) rešili suda zajedno testiraju ovu tvrdnju. Osmislilisu studiju koja je trebalo da oceni neu-rološku reakciju miševa na različite muzič -ke ritmove.196 Oni su u periodu od osamsedmica izlagali svaku od tri grupe miševarazličitim vrstama muzike. Jedna grupa jeslušala tiho disharmonično udaranje bub -njeva nalik roku, druga grupa klasičnumuzi ku, a treća grupa uopšte nije slušalamuzi ku.

Svi miševi su prošli kroz standardni testsa lavirintom (tražili su hranu koja se nala -zila na kraju lavirinta). Prvog dana, sve trigrupe su bile jednako uspešne u traženjuhrane. Na kraju tog 8-sedmičnog perioda,druga i treća grupa je naučila da dođedirektno do hrane. Međutim, grupa koja jeslušala rok muziku i dalje je tumarala polavirintu i bilo joj je potrebno mnogo viševremena da pronađe hranu nego drugimdvema grupama.

Nakon toga je usledila pauza u nji-hovom treningu od tri se d mice kada nisuslušali nikakvu muziku. Zatim su miševi (izgrupe koja je ranije slušala rok muziku)ponovo prošli kroz lavirint-test da bi seprocenilo koliko su zapamtili ono što su bilinaučili i da bi se videlo da li je efekat ritmarok muzike oslabio. Njima je i dalje biloteško da zapamte put do hrane, dok sudruge dve grupe i dalje brzo pronalazilehranu. Činilo se da grupa koja je slušalarok muziku počinje gotovo od početka,lutajući po lavirintu bez osećaja za ori-jentaciju. S druge stra ne, miševi iz kon-


Tabela 30. Muzika i frontalni režanj- Muzika ulazi u mozak kroz njegove emo-cionalne delove, a to su temporalni režanj ilimbički sistem.- Odatle, neke vrste muzike proizvode reak-ciju frontalnog režnja koja utiče na volju,moralne vrednosti i moć rasuđivanja.- Neke druge vrste muzike će izazvati vrloslabu, ako i ikakvu, reakciju frontalnogrežnja, ali će izazvati snažnu emocionalnureakciju sa vrlo malo logične ili moralneinterpretacije.

trolne i harmonične grupe su mogli da trčekroz lavirint mnogo brže, pokazujući timeda su zapamtili ono što su naučili. “Rokgrupa” je imala trajno oslab ljenu sposob-nost učenja.

Da bi utvrdili zašto su miševi iz “rokgrupe” imali toliko poteškoća, istraživači suispitali njihov mozak, tražeći promene uhipokampusu. Ne zaboravite, hipokampusje smešten duboko u mozgu i utiče naemo cije, pamćenje i učenje. Šrekenberg iBird su pronašli vidljive dokaze o abnor-malnom umnožavanju nervnih ćelija, kao io poremećaju normalne količine mRNK(informaciona ili mesindžer RNK), hemij -ske supstance koja je od presudnog zna -čaja za očuvanje memorije.

Istraživači su zaključili da je krivac zaprobleme sa pamćenjem i učenjem ritammuzike, a ne njena harmonična ili melodič-na struktura. Smatra se da određeni mu -zič ki ritmovi potpomažu sinhronizovanjeprirodnih bioloških ritmova, podstičući nataj način telesne funkcije, dok se drugi rit-movi suprotstavljaju ili remete unutrašnjeritmove.

To nas uopšte ne iznenađuje. Svi siste-mi u našem organizmu funkcionišu u rit -mu. Autori ove studije su postavili teorijuda, ako neka vrsta disharmonije poremetiove prirodne ritmove, dolazi do štetnihpos ledica, uključujući tu i trajne teškoće uučenju. To bi moglo da objasni zašto suosobe koje slušaju rok muziku sklonijeupo trebi droga i upražnjavanju vanbrač -nog seksa i zašto ljubitelji hevi-metal mu -zi ke češće razmišljaju o samoubistvu.197

Još jedno saznanje do kojeg smo došlizahvaljujući Šrekenbergovom i Birdovomistraživanju u potpunom je skladu satemom naše diskusije. Ne samo što jedisharmonična rok muzika prouzrokovalaoštećenje hipokampusa, već i smanjenjefrontalnog režnja. To bi, kako se očekuje,negativno uticalo na moralne vrednosti,učenje i moć rasuđivanja. Kratak pregledovog istraživanja prikazan je u tabeli 31.

S druge strane, harmonične vrste him -ni i simfonija mogu da imaju veoma blago -

tvorno dejstvo na frontalni režanj. To jeona vrsta muzike uz koju bi naša deca tre-balo da rastu – muzika koja može daproizvede pozitivan, a ne negativan efekat.Pokazalo se da klasična muzika pomažestudentima da shvate prostorne odnose ugeometriji.198 Jedna studija je pokazala daslušanje Mocartovih klavirskih sonata uvelikoj meri poboljšava razumevanje pros-torno-vremenskih odnosa.199 Zanimljivo jeda je Mocart počeo da komponuje muzikukada mu je bilo četiri godine.

Nakon studije o Mocartu urađena je jošjedna studija u kojoj je jedna grupa decestarosti od tri do pet godina osam meseciišla na grupne časove pevanja i sviranja nasintisajzeru. Druga grupa dece iz iste pred -školske ustanove nije imala časove muzič -kog. Muzička grupa je imala mnogo boljerezultate na jednom grupnom zadatku kojije zahtevao aktivnost frontalnog režnja.Deca su imala zadatak da poslažu deloveslagalice tako da dobiju jednu smislenu iorganizovanu celinu.200 Jedna druga studi-ja je pokazala da su muzičari koji imajusavršeni sluh bili izloženi kvalitetnoj vrstimuzike u ranom periodu svog života (dosvoje sedme godine).201

Da muzika utiče na oblikovanje karak -te ra (a otuda i na frontalni režanj) usta -nov ljeno je pre najmanje 23 veka. Aristo -tel, grčki filozof iz 4. veka p.n.e, uvideo jeda muzika može da utiče ili pozitivno ilinegativno na naš karakter, u zavisnosti odvrste muzike koju slušamo. On je pisao:“Muzika direktno predstavlja strasti ilistanja duše – nežnost, srdžbu, hrabrost,


Tabela 31. Uticaj muzike na laboratorijske miševe

- Osam sedmica slušanja “mekšeg” rok rit -ma dovelo je do trajnog oštećenja pamće -nja.- Tri sedmice nakon prestanka slušanja mu -zi ke, njihovo pamćenje se nije povratilo.- Moguće je trajno oštećenje mozga.- Osam sedmica slušanja klasične muzikenije štetno uticalo na drugu grupu miševa.

umerenost i njihove suprotnosti, ali i drugeosobine. Otuda, kada čovek sluša muzikukoja oponaša određenu strast, njega obuz -me ta ista strast. Ako on duže vremenastal no sluša muziku koja podstiče niske[sramne ili vulgarne] strasti, ceo njegavka rak ter će postati takav. Ukratko, akoneko sluša lošu vrstu muzike, on će posta-ti loša osoba; obrnuto, ako neko slušadobru vrstu muzike, on će postati dobraosoba.” 202 Aristotel je, ne znajući ni sam,govorio o frontalnom režnju, za koji mi da -nas znamo da predstavlja sedište našegkaraktera. Ove izjave su tako duboke i pri-menjive na naše savremene društveneboljke da zaslužuju detaljnije objašnjenje.Zapisane su u tabeli 32, a odnose se nafrontalni režanj za koji Aristotel tada nijemogao znati.

Iz studija o kojima smo govorili zaklju -čujemo da se većina televizijskih emisija irok-muzike uklapa u Aristotelovu kategori-ju muzike koja daje našem karakteru onaj“niski, sramni oblik.” Kada bi naši mladimogli da odrastaju u pozitivnoj sredini kojabi im pružala podršku i razumevanje, za -mis lite samo koliko bi njih izraslo u zdrave,moralne osobe koje bi se mogle ubrojati unajveće ljude našeg vremena.

Studije pokazuju da molitvapoboljšava zdravlje

Čak i iskreni skeptici moraju da prizna-ju da molitva ima jedinstveno blagotvornodejstvo koje istočnjačka meditacija ne mo -že da pokaže. Za jedan takav slučaj saznalismo zahvaljujući Leriju Dosiju (Larry Do -ssey), doktoru specijalisti interne medicinekoji je stažirao na prestižnom Medicinskomfakultetu (Southwestern Medical School) u

Dalasu. Dr Dosi je vaspitavan u religioz -nom duhu. Dok je bio na studijama, izjaš -njavao se kao agnostik.203 Nekoliko godinakasnije zainteresovao se za istočnjačka fi -lo zofska učenja poput budizma i taoizma ipočeo da se bavi meditacijom.

Njegova duhovna gledišta uzdrmalo jeotkriće da postoji veliki broj naučnih studi-ja koje pokazuju da molitva za pacijentezaista može da poboljša njihovo zdrav -stveno stanje. Prva njegova reakcija naove snažne dokaze i podatke bila je, kakoje sam opisao, da uopšte ne želi da “raz-govara sa Bogom”. Na kraju je došao dosuprotnog zaključka: “Zaključio sam da jeodbijanje da se molim za svoje pacijenteisto što i odbijanje da im dam dobar lek iliuradim neophodnu hiruršku intervenci-ju.” 204 Uveren u moć molitve, Dosi višenije mogao da se zadovolji istočnjačkommeditacijom. Počeo je svakoga dana darazgovara sa biblijskim Bogom.

Dosijevo iskustvo ne govori o uticajumo litve na frontalni režanj. Ono ipakpokazuje da iz naučne perspektive molitvaposeduje blagotvorno dejstvo koje pre-vazilazi ono koje se postiže upražnjava -njem meditacije. Međutim, Dosi govori otesnoj povezanosti molitve i frontalnogrežnja u svojoj knjizi “Reči koje isceljuju:Moć molitve i medicinska praksa” (HealingWords: The Power of Prayer and thePractice of Medicine). Tema ove knjige jeneverovatna pošto Dosi nije neki verski fa -natik koji pokušava da promoviše odre -đenu versku grupaciju. On istupa kao is -kre ni naučnik koji je morao da prizna moćmolitve uprkos svojim unapred stvorenimpredrasudama. Iako se moje shvatanjemo litve razlikuje od Dosijevog, smatramda je on sakupio i objavio neka dragocenasaznanja koja su značajna za ovo poglav -lje.

Dosi iznosi na videlo jednu od zanim -ljivih veza između molitve i frontalnogrežnja kada povezuje molitvu sa jednomod najzagonetnijih pojava za sekularnoorijentisanog lekara – spontanu regresiju(povlačenje) raka – SRC. U slučaju SRC,


Tabela 32. Muzika može da popravi ili iskvari karakter

“Ako neko sluša lošu vrstu muzike, on ćepostati loša osoba; obrnuto, ako neko slušadobru vrstu vrstu muzike, on će postatidobra osoba.”

Aristotel

osoba koja se nalazi u terminalnoj faziraka preživljava bez ikakvih terapija.Dotična osoba se zapravo može izlečiti ipotpuno osloboditi raka ili se kod nje idalje mogu videti znaci prisustva raka koji,međutim, toj osobi uopšte ne može danaudi.

Dosi navodi jedno istraživanje o pov -lačenju raka koje je obavio Jijiro Ikemi(Yujiro Ikemi) u Japanu i iznosi sledećazapažanja. “Često se dešavalo da stavposvećenosti i prihvatanja koji je nalik namolitvu – ne navalentne, agresivne molit -ve sa određenim ciljem, uključujući i ukla -njanje raka – prethodi izlečenju.”205 Za -nim ljivo je da je povezanost frontalnogrež nja sa Bogom u činu molitve – i posle -dično prihvatanje bolesti ili teških situacija- ono što priprema put za ozdravljenje. Najednom drugom mestu u svojoj knjizi, ka -da se ponovo osvrće na Ikemijevo istraži -vanje, Dosi ističe da “su svi pacijenti [kojisu doživeli SRC] imali u potpunosti pove -renje u Boga kada su su saznali da imajurak”.206

Ispitivanja na temu uticaja molitve naoporavak od bolesti ukratko su opisana utabeli 33.

Postoje dokazi da tipična meditacija ilivežbe opuštanja mogu zaobići ovaj procesi ostaviti štetne posledice. Čini se da studi-ja o hormonima stresa kod pacijenata naodelenju za hirurgiju pre, odmah nakon idva dana posle operacije podržava ove tvr -d nje. Dosi ističe da su britanski istraživačiotkrili da se nivo hormona stresa koji slabeimuni sistem u velikoj meri povećao samokod onih pacijenata koji su radili formalnevežbe opuštanja. Kod onih koji su se bavi -li svojim brigama i strahovima – bezprimene tehnika opuštanja – nije došlo do

povećanja nivoa hormona stresa.207 Ciljmolitve nije poricanje ili uklanjanje simp-toma, već dovođenje onoga koji se moli uvezu sa Bogom.

Ponekad molitva može biti prvenstvenoreceptivna – čovek se miri sa Božjomvoljom. Međutim, nekada je ona krajnjeaktivna. Primeri za to su borba sa Bogomu potrazi za odgovorima na neka teškapitanja ili želja za poznanjem Njegovevolje u nekoj zamršenoj situaciji. U ovomdrugom kontekstu, molitva se može pos-matrati kao jedna od osnovnih aktivnostifrontalnog režnja. Može se zaključiti dabez zdravog i neoštećenog frontalnogrežnja ne možemo upućivati tako aktivne,duboke molitve.

Opasno je prkositi svom moralnomsistemu vrednosti

Pošto je frontalni režanj središte moral-nosti, konstantno delovanje u suprotnostisa moralnim kodom može “kočiti” frontalnirežanj, utišavajući glas savesti pri čemućete se, možda, osećati bolje jedno kraćevreme. Razmišljajte o priči o Iliji, Božjemproroku.

Čak ni najverniji Božji proroci nisu biliotporni na depresiju. Ilija je na gori Karmilproveo verovatno najradosniji i najuzbud -lji viji dan u svom životu, odnevši pobeduza Boga Izrailja u odnosu na idolopoklo -ničkog “boga” Vala. Tamo je gledao kakosu Valovi proroci skoro ceo dan upornokumili i molili svog beživotnog boga da pri-hvati njihovu žrtvu tako što će poslativatru koja bi tu žrtvu spalila. Kada Val nijeodgovorio na njihove bučne rituale, Ilija jebez pompe kleknuo ispred svoje žrtve iuputio kratku, jednostavnu molitvu na ko -ju je Bog odmah odgovorio poslavši veli -čan stveni oganj sa neba.

Potom se pomolio Bogu da se završego dine suše koja je uništila zemlju. Bog jeiste večeri uslišio njegovu molitvu i Ilija jepo pljusku i mraku prešao ogromnu raz-daljinu trčeći ispred kočije cara Ahava kaovodič sve dok ovaj nije ponovo našao si -


Tabela 33. Uticaj na oporavak od bolesti

- Molitva za pacijente može poboljšati njiho -vo zdravlje.- U molitvi je najvažnije “imati u potpunostipoverenje u Boga”.

gur nost u okrilju svoje palate. Koji je većidokaz Božje sile i prisustva Ilija mogaodoživeti – i sve to u jednom danu?

Međutim, te iste noći, on je dobio upo-zorenje da je Jezavelja poslala poteru zanjim u nameri da ga ubije. Ilija je očigled-no zaboravio na veliku Božju silu i na tokako ga je Bog pre samo par sati zaštitiood 450 Valovih sveštenika i otpalog izrailj -skog ca ra. Uspaničio se zbog pretnje jedneneznaboškinje. Nakon napornog dana Ilijaje skočio i trčao čitav dan po pustom i div -ljem predelu, pao od iscrpljenosti, seo podsmreku i molio Boga da mu oduzme život.“Dosta je već, Gospode, primi dušu moju,jer nisam bolji od otaca svojih.” 208

Tada je Bog poslao anđela da nahraniIliju. Da li je Božja naklonost mogla biti po -ka zana jasnije od ovoga? Ilija je ipak nas-tavio da beži još čitavih mesec dana doknije došao do jedne pećine gde se sklonioočajavajući nad sobom. Bog ga je pitao štaradi tu, i Ilija mu je odgovorio: “Revnovahveoma za Gospoda Boga nad vojskama;jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet tvoj, tvo -je oltare razvališe, i proroke tvoje pobišemačem; a ja ostah sam, pa traže mojudušu da mi je uzmu.”209

Ilija je dopustio da očaj kontroliše nje-gov um, što ga je, opet, obeshrabrilo do temere da je izgubio veru i poverenje u Bogakoji je na tako veličanstven način otkriosvoje prisustvo. Umesto da i dalje čvrsto inepokolebljivo brani Božje ime pred jed-nim ljudskim bićem (caricom), Ilijin um bioje obuzet negativnim mislima kojima jedozvolio da ga nadvladaju. Božji plan jebio da Ilija predvodi veliko duhovno pro -buđenje u Izrailju. Umesto toga, Ilija sesuprotstavio Božjoj volji prepustivši se de -p resiji.

Da li ste se ikada suprotstavili Božjojvolji, oglušivši se o planove koje On ima zavaš život? Da li to sada činite? Možete li dase izložite riziku da vam se ošteti centar zamoralnost suprotstavljajući se onome zašta znate da je ispravno? Možete li da seizložite riziku da morate svakoga dana dadonosite odluke mozgom koji više nije u

zajednici sa Bogom? Vaš frontalni režanj jevaša veza sa Bogom. Održavajte tu vezutako što ćete činiti Njegovu volju.

Frontalni režanj: da rezimiramokako to u praksi izgleda

U ovom poglavlju sa izneo neke važneinformacije o frontalnom ili čeonom rež -nju. Postoje, dakle, stvari na koje treba daobratimo pažnju kako bismo sačuvali “kru -nu našeg mozga”. Osam najvažnijih tačakaje izneto u tabeli 38.

1. Zaštitite vaš frontalni režanj odfizičkih povreda

Fizičke povrede mogu izazvati trajnooštećenje mozga. Boks, fudbal i vožnjamo to rom predstavljaju visokorizične aktiv -nosti. Udarci u glavu pri boksovanju čestooštećuju one tanane krvne sudove, naroči-to u frontalnom režnju. Za boksera saovak vim povredama se ponekad kaže daje “smušen”. I u ostalim sportovima semogu zadobiti slične povrede. Oni koji želeda im frontalni režanj dobro funkcionišenajbolje bi bilo da izbegavaju sve takveaktivnosti.

Fizičke povrede frontalnog režnja nisuograničene samo na sportske povrede. Po -v rede glave zadobijene u sudaru automo-bila takođe oštećuju frontalni režanj. Iztog razloga je vezivanje pojasa apsolutnoneophodno. Osim toga, fizičke povrede semogu zadobiti i na poslu. Zato, preduzmite


Tabela 38. Pažljivo postupajte sa vašim frontalnim režnjem

1. Zaštitite ga od fizičkih povreda.2. Sprečite ili kontrolišite bolesti koje moguoštetiti frontalni režanj.3. Izbegavajte droge i otrove koji mogu na -ru šiti normalno funkcionisanje mozga.4. Dajte mu dovoljnu količinu kiseonika pu -tem krvi.5. Dajte mu kvalitetnu hranu jedući najbo -lje namirnice i izbegavajući one štetne. 6. Izlažite se dovoljno sunčevoj svetlosti.7. Vežbajte i telo i um.8. Pazite šta gledate, slušate i doživljavate.

sve mere bezbednosti na vašem radnommestu.

2. Sprečite bolesti koje mogu oš -te titi vaš frontalni režanj

Pravilna primena principa preventivnemedicine takođe vam može pomoći dasačuvate frontalni režanj. Veliki broj bolestimože oslabiti kapacitet vašeg frontalnogrežnja. Mnoge od ovih bolesti se mogusprečiti. Moždani udar je jedna od onihkoje ljudima zadaju najviše brige; nasreću, kontrolisanje faktora rizika kao štoje visok krvni pritisak često ga mogu spre -čiti. U nezavisne faktore rizika za moždaniudar kod osoba između 16 i 60 godinastarosti spadaju visok krvni pritisak, dija-betes, pušenje (ako osoba trenutno puši),srčane bolesti i konzumiranje alkohola (do24 sata pre moždanog udara).210 Ovoj listifaktora rizika za moždani udar žene moguda dodaju i oralna kontraceptivna sred -stva.211

Visok krvni pritisak i moždani udar nisujedina stanja koja mogu da ugroze frontal-ni režanj. Fizičko stanje često utiče na radmozga. Bolesti srca mogu prouzrokovatiprobleme koji kasnije negativno utiču namozak. Različiti poremećaji nervnog sis-tema narušavaju funkciju mozga. U stvari,svaka ozbiljnija bolest ostavlja značajneposledice na mozak. Najvažnije je voditizdrav način života koji zadovoljava svepotrebe vašeg organizma.

3. Izbegavajte droge i otrove kojimogu narušiti normalno funkcioni sa -nje mozga

Kada govorimo o uzrocima disfunkcijefrontalnog režnja, ponovo moram da nag -lasim vezu sa drogama i otrovima. Ako že -li mo uspešno da sprečimo i/ili izlečimodepresiju – kao i da poboljšamo funkcijufrontalnog režnja u celini – jasno je daćemo izbegavati sve one supstance kojeutiču na um ili menjaju stanje uma. Na tajspisak ulaze i “legalne droge” kao što sukofein, nikotin i alkohol, kao i narkotici.

4. Poboljšajte kvalitet krvi kojadospeva u vaš mozak

Veoma je važno poboljšati kvalitet krvikoja dospeva u mozak. I u ovom slučaju sepoboljšava stanje mozga u celini, a ne sa -mo frontalnog režnja. Šta možete učiniti?Udišite čist i svež vazduh sa puno kiseoni-ka. U svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izle -če nja naveo sam veliki broj istraživanjakoja govore da negativno naelektrisani jo -ni u svežem vazduhu poboljšavaju men-talne funkcije.

Osim kvaliteta vazduha, važno je i tokako dišemo. U učionici ili kancelariji, veći-na nas ne primećuje koliko, u stvari, plitkodišemo. To može biti jedan od razloga zaš -to nam je teško da održimo koncentracijuduže od 30 minuta. Plitko disanje nega-tivno utiče tako što dopušta da nivo kise -onika u krvi (koji se naziva “zasićenostkiseonikom”) padne ispod nivoa koji jeneophodan za optimalno funkcionisanjefrontalnog režnja.212 Periodično svesnouzimanje dubokih udisaja može delovatikao protivteža ovoj našoj sklonosti. Udišu -ći duboko, naročito svež vazduh, moći će -mo da povećamo zasićenost kiseonikomdovoljno da se poboljša funkcija frontal -nog režnja. Osim dubokog disanja dok se -di mo, redovne fizičke vežbe (bolje napo -lju) pomoći će srcu da pumpa zdravu krvbogatu kiseonikom i dostavi je mozgu.

5. Usvojte zdrave navike u is hra niVeliki deo ovog poglavlja posvetio sam

ulozi pravilne ishrane u optimalnom fun -kci onisanju frontalnog režnja. Obilato uzi-manje voća, povrća, integralnih žitarica iorašastih plodova – uz izbegavanje mesa isira – predstavlja najbolji režim ishranekojim se poboljšava sposobnost frontalnihdelova našeg mozga. Odojčad bi trebalodojiti.

6. Izlažite se sunčevoj svetlostiSunčeva svetlost blagotvorno utiče na

raspoloženje uopšte, a posebno na frontal-ni režanj. Ona, između ostalog, može dapospeši proizvodnju serotonina tokom da -na (dnevne svetlosti), što, sa svoje strane,


pomaže u sprečavanju depresije i umo -ra.213 Pored toga, istraživanja rađena naživotinjama pokazuju da se izlaganjemdnevnoj svetlosti postiže mnogo viši nivomelatonina u večernjim satima nego izla-ganjem veštačkoj svetlosti u istom traja -nju.214

Melatonin, sa svoje strane, pospešujezdrav san i može da doprinese boljem fun -kcionisanju frontalnog režnja narednogdana. Što je još važnije, obdukcioni nalazivelikog broja žrtava samoubistva pokazalisu da je u mozgu ovih osoba bilo mnogomanje melatonina nego u mozgu onih kojisu umrli prirodnom smrću, u istim godina-ma i u isto doba dana.215 Povezanost sasamoubistvom se može delimično objasni-ti time što melatonin gubi svoj efekat uublažavanju stresa. Rad Džordža Maestro -nija (Maestroni) i njegovih saradnika izŠvajcarske daje nam dokaze da melatoninu velikoj meri umanjuje štetan uticaj stre-sa na ljudski organizam.216

7. Vežbajte i telo i umGovorili smo o tome koliko su fizičke

vežbe važne i za poboljšanje i za balansira -nje funkcije frontalnog režnja. Fizičke vež -be predstavljaju prilično zanemarenu stra -tegiju za održavanje mentalnog zdravlja ilečenje depresije. Mentalne vežbe su,takođe, veoma važne! Baš kao što semišići neupotrebom skupljaju, tako je i safrontalnim režnjem. Izazov koji upućujumentalni zadaci održava oštrinu uma takošto stimuliše frontalni režanj. Udubljenočitanje, izučavanje prirode, postavljanjepitanja o nepreglednom svetu koji nasokružuje i ostali primereni načini na kojekoristimo naše mentalne kapacitete stimu -lišu frontalni režanj. Jedno nedavno obav -ljeno istraživanje otkrilo je da zamišljanjeodređene aktivnosti stimuliše 80% možda -ne aktivnosti koji bi bili upotrebljeni za fi -zičko izvođenje istog tog zadatka koji stezamislili.217 Takva mentalna vežba učvrš -ćuje veze među nervnim ćelijama i, kadadođe vreme da se izvede dotična aktiv -nost, čovek je bolje pripremljen za nju.

Za decu i mlade je naročito važno dabudu mentalno aktivna kako bi moglabolje da uče. Naučnici su sada otkrili prvisnažan dokaz za to da stimulacija intelek-tualne aktivnosti može u velikoj meripovećati broj moždanih ćelija u najznačaj -nijem delu mozga. Pre toga se smatralo dabroj aktivnih moždanih ćelija biva manje iliviše određen u ranom detinjstvu. Ova veo -ma važna studija obavljena je na Solkinsti tutu za biološke studije (Salk Institutefor Biological Studies).218

Tamo je mladim miševima dato višeigračaka i igara, i više prostora za trčka -ranje u izuzetno velikim kavezima. Obra -đe ni rezultati su pokazali da se kod ovihmiševa razvilo za 15% više moždanih ćeli-ja u najvažnijem delu mozga odgovornomza pamćenje i učenje nego kod genetskiidentičnih miševa koji su boravili u manjemi oskudnije opremljenom prostoru. Te do -datne moždane ćelije su im omogućile dabrže i efikasnije savladaju složenije lavi -rinte. Istraživači kažu da ne postoji razlogzašto isto ne bi važilo i za ljude. Važanzaključak je taj da sredina u kojoj našadeca i tinejdžeri (našom odlukom) odras-taju može, zapravo, da utiče na broj nji-hovih moždanih ćelija i njihovu sposobnostučenja.

Citat u kojem jedan autor govori o to -me koliko je mentalna aktivnost važnanalazimo u tabeli 35.219

8. Pazimo šta gledamo, slušamo ido življavamo

Poslednja tačka na listi vezana je zaprethodnu. Razmišljanje o radosnim, pozi-tivnim temama i izlaganje uma veličan -


Tabela 35. Vežbajmo svoje intelektualne sposobnosti

“Um se širi odnosno skuplja prema dimen-zijama predmeta kojim se bavi. Ako se bavisamo trivijalnim, običnim temama, a nika-da se ne napreže da shvati velike i večneistine, naš um će zakržljati i oslabiti. Zbogtoga je Biblija veoma važno sredstvo inte -lektualnog razvoja.”

stvenim i inspirativnim predmetima poma -že u savladavanju depresije kao i proširi-vanju našeg uma i jačanju intelekta. Anemojte zaboraviti ni pozitivan uticajdobre masaže na uspostavljanje ravnotežefrontalnog režnja! Zbog svoje sve većepopularnosti, lečenje masažom je danasdostupno stručnjacima svuda u svetu.

Negativno je to što mnogi sadržaji kojeprimamo putem čula mogu da narušefunkciju prednjeg dela našeg mozga. Tovaži i za situacije kada svesno dopustimonekome da zaobiđe naš frontalni režanj(kao prilikom hipnoze) ili nesvesno naru -šavamo funkciju i ravnotežu frontalnogrežnja (gledajući, na primer, neozbiljanpro gram na televiziji ili slušajući rok muzi -ku). Pošto je frontalni režanj centar zaduhovnost, moralnost i volju, čini se da sunajbolji izbor za unos inspirativnog materi -jala stvari namenjene da uzdigne našuduhovnu i moralnu prirodu. Iz iskustvamo gu da kažem da ništa ne može tako daispuni ovu potrebu kao čitanje Biblije.

Izjava jednog autora o uticaju čitanjaBiblije na um, dušu i intelekt nalazi se utabeli 36.220

U ovom poglavlju sam se zaista trudioda istaknem koliko su pravilne fizičke imentalne navike važne za optimalno fun -

kcionisanje frontalnog režnja. Potpuno jejasno da ispravne mentalne navike pod-stiču i izoštravaju intelekt. Istovremeno,“ispravne fizičke navike podstiču i pobolj -šavaju mentalnu aktivnost”.221 To su pri -rodni zakoni, zakoni koje je Stvoritelj ugra-dio u naš organizam. “Intelektualna moć,fi zička snaga i dugovečnost zavise od ne -pro menljivih zakona. Kada su ove stvari upitanju, ne postoji slučajnost. Bog se nećeumešati da sačuva čoveka od posledicakršenja prirodnih zakona.”222

ZaključakBog je svakome od nas dao silu da slo-

bodno izabere kako će živeti. On se običnone meša čak i kada napravimo pogrešanizbor. Zaista je “u mnogome tačno da jesva ka osoba graditelj sopstvene sre će”.223

Kada govorimo o ovoj izvanrednoj sili kojanam je data da sami oblikujemo svoju bu -dućnost, molim vas da već danas počneteozbiljno da razmišljate o svom načinu živ-ota.

Ja vam upućujem izazov da razmišljateo vašim sadašnjim životnim navikama ipostavite sebi pitanje da li možete da pri-hvatite ono što ste saznali iz ovog poglav -lja i popravite ih. Odredite neke konkretnekorake koje ćete preduzeti u narednoj sed-mici da biste zaštitili i poboljšali svojfrontalni režanj – a time i ceo svoj organi-zam.

Zdrav stil života je zaista razuman iz -bor. Nemojte jednostavno nastaviti sa svo-jim starim navikama samo zato što vamtako odgovara ili “zato što svi tako rade”.Kao što piše u Bibliji: “I ne vladajte seprema ovome veku, nego se promeniteobnovljenjem uma svojega, da biste moglikušati koje je dobra i ugodna i savršenavolja Božija.” (Rimljanima 12,2)


Tabela 36. Čitajte Bibliju i jačajte intelekt

“Biblija, baš onako kako je napisana, trebada bude vaš vodič.”“Ništa ne može tako da proširi um i ojačaintelekt kao čitanje Biblije.”“Nijedno drugo proučavanje neće tako uzdi -ći dušu i unaprediti sposobnosti kao prouča-vanje živih proročanstava Biblije...”“Kada se um bavi proučavanjem Božje Reči,čovek postaje mudriji i sposobniji da shvatiuzvišene i plemenite istine.”

Ne želim da ovo poglavlje započnemjoš jednom predivnom pričom o uspešnomizlečenju depresivnog pacijenta, već da gaposvetim vama, čitaocima. Možda ste ovuknjigu nabavili zato što vi ili neko ko vamje drag pati od depresije. Vi (ili osoba kojuvolite) niste sami. Najmanje jedna trećinaukupnog svetskog stanovništva će tokomživota verovatno doživeti epizodu depresi-je.1 Nažalost, većina njih ili neće prepoz-nati stanje u kojem se nalazi ili neće pobe-diti svoju depresiju usled nedostatka pravestrategije lečenja.2,3

Oni koji shvate da su zapali u depresi-ju mogu da pomisle da će do kraja životamorati da uzimaju lekove.4 Oni moždapokušavaju da “se skinu sa” lekova, ali sepri svakom pokušaju njihovo mentalnostanje drastično pogoršava, pri čemu čestoosećaju neobjašnjivu tugu ili prazninu. Nakraju ponovo počinju da uzimaju svojudnevnu dozu antidepresiva kao da je upitanju dnevna doza neophodnih vitamina.Oni se čak i dok uzimaju lekove često neosećaju sasvim dobro.5 Oni možda mogunormalno da funkcionišu u porodici i naposlu. Oni možda ne razmišljaju aktivno osamoubistvu – ali se i dalje ne osećajuispunjeno i srećno niti imaju neki cilj. Ja zatakve osobe imam veoma dobre vesti!Ostavio sam najbolje za kraj! Verovatnovas samo dvadeset dana deli od potpunogizlečenja od depresije ako se budetepridržavali strategije koja je ovde ukratkoopisana!

Ne postoje univerzalna pravila –svaka osoba zahteva posebanpristup

Mnogi bi želeli da, kao u kuvaru, posto -ji neki jednostavan recept za brzo izle čenjedepresije. Nažalost, ne postoji takav uni-verzalni instant recept za lečenje ovogobolenja. To ne treba da nas iznenađuje,zato što tako jednostavan recept za brzo itrajno izlečenje depresije ne postoji čak niza one bolesti o kojima se danas mnogoviše zna, kao što je kongestivna srčanainsuficijencija (prva na listi bolesti kojezahtevaju bolničko lečenje). Ono što delu-je kod jednog pacijenta ne mora biti koris-no za drugog, već naprotiv, veoma štetno.

Svaka depresivna osoba ima svojerazloge zašto se nalazi u takvom stanju i tirazlozi se moraju otkriti. Na osnovu tihuzroka se zatim određuje poseban pro-gram lečenja koji će doneti najbolje rezul-tate. Ovo poglavlje ima dva cilja: 1) daomogući čitaocu da otkrije uzroke svojedepresije (ili nekog koga voli), 2) daomogući čitaocu da na osnovu tih uzrokapronađe posebnu strategiju za savlada-vanje depresije.

Da biste lakše obavili ovaj zadatak,pre poručio bih vam da pre nego što nas-tavite dalje pročitate prvo poglavlja 1, 3,4, 5 i 9. Onima koji su izrazito zabrinuti inalaze se pod velikim stresom takođe pre-poručujem da pročitaju poglavlje 7 i 8. Akovi (ili osoba koju volite) uzima neki pre -parat na bazi bilja ili lek, savetujem vamda proučite makar principe vezane za uzi-manje i odvikavanje od lekova koji suopisani u poglavlju 6. Trebalo bi da proči-

10. poglavlje

Izlečeni za 20 sedmica

tate i ono što sam u tom istom poglavljurekao o pojedinim lekovima.

Preporučujem vam da dok čitate tapoglavlja zabeležite principe, uzroke imetode lečenja koje se mogu primeniti uvašem slučaju (ili u slučaju osobe kojuvolite). To će vam kasnije pomoći da osmi -slite poseban režim lečenja. Sada možeteda se vratite ovom poglavlju i primenite teinformacije.

Kako pronaći prave uzrokesopstvene depresije

Polazim od pretpostavke da, čim za -počinjete da obrađujete ovaj deo knjige,znate da vi sami (ili neko vama drag)zaista patite od depresije. Da bismo tobolje ilustrovali, pretpostavimo da ste tovi, čitalac. Da bismo pronašli uzroke vašegstanja, podelili smo moguće uzroke na 10kategorija, koje su prikazane u tabeli 1.

Dok posmatrate ovu listu, možete uoči-ti nekoliko kategorija za koje mislite da semogu odnositi na vas. Kao što sam izjaviou Zaključku 3. poglavlja, mozak često mo -že da podnese tri uzroka iz tri kategorije ida još uvek dobro funkcioniše. Kada sepojavi i četvrta kategorija, osoba ćenajverovatnije oboleti od depresije ilinekog drugog mentalnog poremećaja.Veoma je važno da prepoznate koliko godje moguće više uzroka vašeg stanja. To ćevam omogućiti da osmislite efikasniji pro-gram lečenja. Pre nego što vas zamolim daodredite koje se kategorije uzroka odnosena vas, svaka od njih je podeljena najedan ili više uzroka depresije, kao što jeprikazano u tabeli 2 (strana 190).

Da bismo ilustrovali kako se koristitabela 2, pogledajmo jedan primer. Zapa -

zi te da se u kategoriji “Genetika” (prva nalisti u tabeli 2) nalazi jedan specifičan uz -rok, a to je “Raniji slučajevi depresije ilisamoubistva u porodici”. Ako se ovaj uzrokodnosi na vas, računajte ga kao jedan“poen”. Druga kategorija, “Razvoj”, imačetiri uzroka. Ako se nijedan od njih neodnosi na vas, pređite na sledeću kate-goriju. Ako se bilo koji od uzroka odnosi navas, imate još jedan “poen”.

Dok budete radili ovu vežbu, moći ćeteda odredite većinu kategorija koje seodnose na vas. Međutim, da biste odredilineke uzroke, potrebno je doći do odre -đenih informacija putem analize krvi ilinekih drugih specijalnih medicinskih testo-va. Ovi testovi će vam pomoći da prepoz-nate uzroke u kategorijama ishrane, otro-va i zdravstvenog stanja. Ipak, možeteimati još četiri ili pet poena, a da ne mo -rate da nabavljate te informacije.

Važno je shvatiti da tabela 2 ne pred-stavlja konačnu listu uzroka depresije. Nanjoj su navedene samo oni češći uzrocidepresije. Neki ne baš tako česti uzrocispomenuti u poglavlju 3 ne nalaze se utabeli (kao što je virus Borna ili sindrombolesnih zgrada u kategoriji “Zdravstvenostanje”). Nije neophodno trošiti vreme inovac tražeći tako neuobičajene uzrokeako ste na listi pronašli dovoljno uzrokakoji se odnose na vas.

Tokom rutinskog pregleda, ja ne tražimni koncentraciju otrova kao mogući uzrokdepresije, osim ako se pacijentu tako neš -to već nije dogodilo ili ako pokazuje sim -ptome trovanja. Izuzetno to činim u sluča-ju kada se kod osobe koja boluje od teš -kog oblika depresije identifikuju samo dvekategorije uzroka. To obično znači da tre -ba identifikovati još najmanje jednu ilinajverovatnije dve kategorije uzroka. Tadabi testiranje na otrove (slanje uzoraka krvi,kose i možda nokta) i proveravanje nedi-jagnostikovanih bolesti (kao što su lupus,dijabetes ili moždani udar u predelufrontalnog režnja) bilo od velike pomoći.

IZLEČENI ZA 20 SEDMICA 189

Tabela 1. Deset kategorija mogućih uzroka depresije

1.Genetika 6.Cirkadijalni ritam2. Razvoj 7. Zavisnost3. Ishrana 8. Stil života4. Društveni faktor 9. Zdravstveno stanje5. Toksini 10. Frontalni režanj

Pojedinačni uzroci depresijeOno što je važno jeste da moramo da

shva timo da teška depresija može da imasa mo jedan jedini uzrok, čak i ako ne pos -to ji nijedan drugi uzrok ni u jednoj drugojka tegoriji. Ovi uzroci su navedeni u tabeli3.


Zdravstveno stanje- Hepatitis C- Povreda glave u bliskoj prošlosti- Moždani udar - Srčani udar- Rak- Parkinsonova bolest- Nekontrolisani dijabetes- Jak postporođajni stres- Predmenstrualni sindrom- Nepravilno lečeno obolenje tiroidnežlezde- Lupus- Nepravilno lečeno obolenje adrenalnežlezdeFrontalni režanj- Ishrana siromašna ugljenim hidratima- Ishrana bogata mesom i sirom- Redovno gledanje televizije i odlazak ubioskop- Seksualni odnosi van braka- Gledalanje i slušanje MTV-a (ili drugerok/ kantri muzike)- Podvrgavanje hipnozi ili istočnjackojmeditaciji- Neredovno proučavanje Biblije i nere-dovno razmišljanje o duhovnim temama- Protivljenje sopstvenoj savesti

UKUPAN BROJ UZROKA=51

Tabela 2. Uzroci depresije u svakoj od 10 kategorija

Genetika- Raniji slučajevi depresije ili samoubistvau porodici Razvoj - Rani pubertet kod devojcica (početakmenstrualnog ciklusa u 11. godini ili ranije) - Depresija u periodu adolescencije - Odrastanje uz samo jednog biološkogroditelja- Žrtva seksualnog zlostavljanja Ishrana - Nedovoljno unošenje triptofana - Nedovoljno unošenje omega-3 - Nedovoljno unošenje folne kiseline - Nedovoljno unošenje vitamina B- Ishrana bogata holesterolom, zasićenimmastima i šećerom - Izražen gubitak apetita i telesne težine Društveni faktor - Nedostatak društvene podrške - Negativni, stresni dogadaji u životu - Dete raste sa dedom i babom - Član uže porodice je alkoholicar ili zavisnik o drogamaOtrovi- Visok nivo olova - Visok nivo žive - Visok nivo arsena, bizmuta ili drugihotrova Cirkadijalni ritam - Redovna nesanica - Osoba redovno spava više od 9 satidnevno - Osoba redovno spava manje od 6 satidnevno - Neredovno spavanje i jedenjeZavisnost- alkohol- pušenje- kofein u velikim dozama- upotreba nelegalnih droga (poput marihuane)Stil života- neredovne fizicke vežbe- neredovno izlaganje suncu bar 30 minutadnevno- retko boravljenje na svežemvazduhu

Tabela 3. Pojedinačni uzroci depresije- Bolest tiroidne žlezde- Parkinsonova bolest- Nekontrolisani dijabetes- Moždani udari- Hronična nesanica- Hronični nedostatak ugljenih hidrata u is -hra ni- Hronični nedostatak triptofana u ishrani- Hronično odsustvo društvene podrške- Izuzetno visok nivo toksina

Sastavljanje programa lečenjaKada uspešno odredite uzrok ili uzroke

svoje depresije, vreme je da sastaviteodgovarajući program lečenja. Kod mno -gih depresivnih osoba su sigurno prisutnenajmanje četiri kategorije uzroka, i to višestavki iz svake od njih. Na primer, kada jeu pitanju kategorija “Zavisnost” iz tabele2, osoba može u isto vreme biti i pušač ialkoholičar i konzument kofeina u velikimkoličinama. U okviru kategorije “Cirkadijal -ni ritam,” osoba može da zabeleži i “redov -no spava manje od šest sati dnevno” i “če -s ta nesanica” i “neredovni obroci i spava -nje”. Pod kategorijom “Frontalni režanj”,osoba može da bude i ovisnik o zabavnomtelevizijskom programu i redovni gledalacMTV-a i da nikada ne proučava Bibliju ili sebavi apstraktnim razmišljanjem i da jedemnogo mesa. Odgovarajući program leče -nja je onaj koji će delovati na sve uzroke– uzroke koje čovek može izmeniti - u ok -vi ru svake od prisutnih kategorija.

Neke depresivne osobe su spremne dase u isto vreme uhvate u koštac sa svimuzrocima svoje depresije, dok neke drugenisu. Postepeno suočavanje sa uzrocimadepresije takođe može da bude delotvorno– ali će tada za potpuno izlečenje bitipotrebno više vremena. Ja često od svojihpacijenata tražim da se svakog mesecapozabave jednom kategorijom uzroka koječovek može promeniti sve dok se ne rešisvaki od njih. Taj proces može da trajesamo tri meseca budući da su mnogi uzro-ci često nepromenljivi (genetika, razvoj ineki uzroci medicinske prirode). Veoma jevažno da tokom tog jednog meseca depre-sivni pacijent pokuša da u isto vremeispravi sve uzroke u okviru jedne kategori-je. Mnogim depresivnim osobama se ovomože činiti kao “nemoguć” zadatak, ali jasam otkrio da ne samo da je moguće, većčesto i mnogo lakše istovremeno se uhva -titi u koštac sa svim uzrocima u okvirujedne kategorije.

Zavisnost – savladavanje višestrukezavisnosti u isto vreme

Osoba koja i puši i pije i konzumiramno go kofeina (kafe) može da pomisli daje nemoguće ostaviti sve ove štetne navikeu isto vreme. Dobra vest je ta da odba ci -va nje štetnih navika može biti de lo tvor nijeako se sve one napuste u isto vreme, a nejedna po jedna. Pogledajte ta belu 4.6,7

Alkoholičar koji je duže vremena piove like količine alkohola treba se uključi uprogram detoksikacije ili program lečenjapromenom stila života. Tokom tog perioda,on treba da obznani i to da namerava daostavi i duvan i kofein. Stručnim osobamakoje nadgledaju njegov napredak verovat-no će biti drago da mogu da mu pomognui u tom pogledu – shvatajući da će tadaimati veće šanse da uspeju u svom pro-gramu odvikavanja od alkohola.

Usredsređujući se na jednu određenukategoriju (kao što je zavisnost), depresiv-na osoba ne bi trebalo u potpunosti dazanemari ostale kategorije – već bi treba-lo da vidi sa kojim uzrokom iz neke drugekategorije bi se mogla lako uhvatiti u koš-tac u toku tog meseca – kao što jeuvođenje brze šetnje tokom dana itd. Nekiuzroci, kao što je ishrana bogata mesom,mogu biti tako duboko ukorenjeni dapokušaj ostavljanja takve navike u istovreme kada osoba pokušava da ostaviduvan i kofein možda ne bi bio izvodljiv.


Tabela 4. Savladavanje višestruke zavisnosti u isto vreme

- Depresivna osoba može biti ovisna o du -va nu, alkoholu i kofeinu.- Postoje dokazi da će odbacivanje štetnihnavika biti uspešnije istovremenim ostav -ljanjem svih štetnih navika.- Programi za lečenje alkoholizma uspešnijedeluju kada se alkoholičari u isto vreme uz -dr žavaju i od duvana.- Programi za odvikavanje od pušenja sudelotvorniji ako osoba tada prestane dakonzumira i alkohol i kofein.

Depresivna osoba bi u tom slučaju lakomogla da se razočara. Dakle, sa nekim (imožda mnogim) stvarima u okviru jednekategorije trebalo bi se uhvatiti u koštactokom narednog meseca.

Promene u načinu ishraneU okviru programa postepenog suoča-

vanja sa uzrocima depresije, promene unačinu ishrane često ostavljam za drugi ilitreći mesec. Izuzetak pravim u slučajukada depresivni pacijent pati od gubitkaapetita kada odmah treba obratiti pažnjuna kategoriju ishrane. Za svaki slučaj,pogledajte ponovo odlomke o ishrani u 3.,4. i 9. poglavlju. Da biste lakše uneli pozi-tivne promene u vaš način ishrane, u Do -datku 10 ćete pronaći recepte koji rešava-ju problem nedostatka omega-3 masnoća,triptofana i folne kiseline u vašoj ishrani.

Tokom meseca kada se budete baviliishranom, bilo bi dobro pozabaviti se istavkama iz nekih drugih kategorija veza -nih za ishranu, kao što je kategorijaFrontalni režanj prikazana u tabeli 2.Smanjujući ili u potpunosti izbacujućimeso, a u isto vreme povećavajući količinuprirodnih ugljenih hidrata, možete lakšeuneti i neke druge pozitivne promene uvašu ishranu. Hranljiva jela bez mesamogu popraviti raspoloženje.

Društveni faktor Neke stavke u okviru kategorije Druš -

tveni faktor podložnije su promenama odnekih drugih stavki. Na primer, većinadeda i baba podiže svoje unuke samo zatošto roditelji nisu sposobni za to ili nisu naraspolaganju. Ove okolnosti se ne mogupromeniti. Društvena izolacija je stavkakoja se lakše može promeniti. Sklapanjenovih prijateljstava ili zbližavanje sa starimprijateljima može biti od velike pomoći. Tose često može najbolje postići uključiva -njem u neki volonterski projekat koristanza sredinu u kojoj osoba živi.

Blisko prijateljstvo se obično razvije ka -da sa drugima sarađujete sa zajedničkimciljem. Odlaženje u lokalnu crkvu kojapod stiče projekte korisne za zajednicu

može biti pravo rešenje. Čovek može is -kreno da pristupi i proba ove predloge i daim da vremena da se pokaže njihovadelotvornost – a da ipak ne nađe bliskeprijatelje. Sledeći korak može biti kogni-tivno-bihevioralna terapija kod iskusnogpsihološkog savetnika, koji vam možepomoći da otkrijete šta možete promenitikod sebe kako biste savladali društvenuizolaciju.

Cirkadijalni ritamStavke iz ove kategorije se najuspešni-

je mogu savladati kada se u isto vremeosoba uhvati u koštac sa stavkama iz kate -gorije stila života. Tokom ovog meseca,osoba mora da se pridržava određenograsporeda kada je u pitanju spavanje. Toznači da osoba mora često da gleda nasat, naročito tokom prve dve nedelje utoku tog meseca, sve dok redovno spa-vanje ne postane stvar navike. Da li trebada koristite budilnike tokom ovih mesecdana? Svakako, ali kada vas svakog jutrabudilnik bude budio u isto vreme, uskorovam taj budilnik neće više biti potreban.

Topla kupka pre spavanja opisana u 5.poglavlju pomoći će vam da zaspite, za -jedno sa nekim drugim merama koje sutamo spomenute. Redovna gimnastika,na ro čito ako vežbe radite ujutru ili tokomdana na svežem vazduhu, blagotvorno ćeuticati na cirkadijalni ritam. Rešenje zaproblem sa dnevo-noćnim ritmom ukratkoje prikazano u tabeli 5.

Otrovi i zdravstveno stanjeOve kategorije zahtevaju dijagnozu

stru čnjaka i najuspešnije se tretiraju kadase osoba pridržava saveta i programa leče -


Tabela 5. Rešite problem cirkadijalnog ritma

- Napravite sebi raspored spavanja.- Neophodan vam je budilnik.- Topla kupka pre spavanja od velike je po -mo ći.- Radite redovno fizičke vežbe.

nja datih od strane stručnog lekara. Ipak,postoji nešto što treba sami da pre-duzmete kako biste sami sebi pomogli. Naprimer, ako imate visok nivo žive u krvi,svakako ćete morati da promenite načinishrane tako što ćete izbaciti ribu i morskeplodove iz jelovnika. Ako analize pokazujuda imate dijabetes, moraćete da pređetena ishranu koja ne samo što će kontrolisativaš nivo šećera u krvi, već će sprečiti idalje komplikacije vezane za ovu bolest. Usvojoj knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja,posvetio sam celo jedno poglavlje načinuna koji se dijabetes kontroliše načinomishrane i stilom života uopšte.

Frontalni režanjStavke u okviru kategorije Frontalni re -

žanj predstavljaju danas najčešći problemkod depresivnih pacijenata. Ja obično svo-jim pacijentima dajem zadatak da oveprob leme savladaju tokom drugog ilitrećeg meseca. Mnogi ljudi koji ovise ozabavnom televizijskom programu, biosko -pu, internetu, MTV-u ili stalnim seksualnimvanbračnim odnosima zapravo misle da imživot više neće biti “zabavan” ako seodreknu tih svojih navika. Nakon jed-nomesečnog uzdržavanja od svega onogašto spada u kategoriju frontalnog režnjamozga, svaka osoba koju znam, a koja jeuspela da “prebrodi krizu” rekla mi je dasada u stvari mnogo više uživa u životunego ranije. Ako se pitate kako život možeda bude zabavan bez svega toga, moždabi trebalo da nabavite knjigu Zakonizdrav lja i izlečenja. U njoj, u 13. pog -lavlju, u odeljku “Šta raditi posle izvlače njautikača,” govorim o 30 različitih rekrea -tivnih aktivnosti koje mogu da poboljšajufunkciju levog i srednjeg frontalnog režnja.

Čak i ako izbacite samo večernji dnev -nik, vaše stanje će se u velikoj meri pobolj -šati. Većina ljudi ne uviđa da večernjidnev nik, zapravo, daje samo par glavnihvesti, ali vrlo malo korisnih informacija.Kada bi vam neko pokazao transkript 30-minutnog dnevnika, videli biste manje odšest stranica pisanog teksta. Dnevne no -

vine ili časopis će vam pružiti mnogo višeinformacija u istom vremenskom periodu,a dodatna prednost je ta što nećete moratida slušate informacije koje vam nisu za -nim ljive ili korisne. Možete da pročitatenaslov i da, ako vas ta tema ne zanima,nastavite dalje. Za 30 minuta ćete o ono -me što vas lično zanima saznati mnogoviše čitajući novine nego gledajući dnevnikza dnevnikom.

Aktivnost koja će podstaći funkcijufrontalnog režnja jeste ozbiljno svakod-nevno čitanje Biblije. Pročitajte jedno pog -lavlje Priča Solomunovih ili pro učavajteneku duhovnu temu iz Biblije, na primer“veru”, i poboljšaćete zdravlje svog frontal -nog režnja.

Šta činiti kada je prisutno višekategorija?

Neke osobe će veliki deo svog životaprovesti uz stalno prisustvo problema iz trikategorije. Tada će odeđeni niz događaja iživotnih navika iznenada povećati taj brojna pet ili šest kategorija, izazivajući težakoblik depresije. Ako su sve ove oblastipodložne promenama, s njima se trebauhvatiti u koštac. Pošto moji pacijenti sav -ladavaju samo jednu kategoriju problemamesečno, mnogim osobama će možda bitipotrebno čak 24 do 28 sedmica da bi pos -tigli trajno izlečenje.

Nije apsolutno neophodno da vam ni -jedna kategorija ne bude aktivna da bistebili trajno izlečeni. Kao što sam ranije nag -lasio, neke kategorije se ne mogu prome -niti, kao što su genetika i razvoj. Iako binajidealnije bilo kada bi se neka kategori-ja u potpunosti “očistila”, kod mnogih paci-jenata se stanje popravi kada smanje brojprisutnih stavki na jednu ili dve. Ipak, usivu zonu biste ušli kada biste broj aktivnihkategorija sa četiri ili pet smanjili na tri.Većina pacijenata kod kojih dođe doovakvog smanjenja na kraju će se osećatibolje i bolje će funkcionisati; međutim,mnogi će jedan duži vremenski period idalje morati da uzimaju neke biljnepreparate ili sintetičke lekove bar dotle dok


još više ne smanje broj aktivnih kategorijauzroka depresije. Stoga preporučujem dase sve promenljive aktivne kategorijeuklone kako bi pacijent imao što većešanse da postigne trajno izlečenje bezupotrebe sintetičkih lekova.

Neki depresivni pacijenti na kraju neuspevaju da smanje broj svojih aktivnihkategorija. Tada je neophodno da se, akoželi da postigne uspeh, pacijent podvrgnekognitivno-bihevioralnoj terapiji kod iskus -nog psihoterapeuta. Veoma je važno daprecizno kažemo psihoterapeutu koje ka -te gorije želimo da promenimo da bi naširazgovori bili efikasni i doneli trajne rezul-tate.

Neke osobe koje ranije nisu uspevaleda smanje broj kategorija postići će trajanuspeh ako odu u neki centar (poput sana-torijuma-hotela) gde se ljudima pomažeda promene svoj način života. U jednojtakvoj ustanovi sve aktivne promenljiveka te gorije se rešavaju istovremeno, takoda ćete za tri sedmice ili čak kraće postavi-ti dobar temelj za vaš uspeh! Trajni uspehse postiže kada pacijent taj novi stil životapočne da primenjuje kod kuće, u mestu ukom živi.

Trajno izlečenjeOtkrio sam da je u većini slučajeva za

trajno izlečenje od depresije dovoljno jed-nostavno znati uzroke svog stanja i unetipromene u način života koje će otkloniti teuzroke. Motivacija depresivnih pacijenatapotiče od njihove želje da se osećaju bolje,funkcionišu bolje i njihove želje da budukorisniji za one koje vole, kao što je nag -lašeno u tabeli 6.

Takvi pacijenti žarko žele da počnu dažive novim životom – naročito životom bezupotrebe lekova i njihovih neželjenih efe -

kata. Oni se u potpunosti slažu sa izjavombiblijskog pisca zapisanom u tabeli 7.8

Oni koji prebrode depresiju često kažuda se osećaju mnogo bolje nego pre negošto su bili zapali u depresiju. Tačno je dasu tokom depresije bili tužni, ali ta tuga ihje navela da pronađu uzrok depresije ipro mene način ishrane i života uopšte(“staze poravnite nogama svojim”) i buduisceljeni. Oni sada doživljavaju takvu ra -dost, ispunjenje i mir kakve nikada ranijenisu doživeli.

Zašto neke osobe ne dožive trajnoisceljenje?

Iako su neki neuspesi posledica razloganavedenih u odeljku “Šta činiti kada je pri -sutno više kategorija?”, neke osobe neuspevaju jednostavno zbog toga što ne -maju iskrenu želju da se osećaju bolje,raz mišljaju bolje, funkcionišu bolje i zbogtoga što možda nemaju želju da budukorisnije za one koje vole. Takve osobeobično smatraju da im njihova bolestdonosi i neke prednosti – a taj proces senaziva “sekundarnim dobitkom”. Naime,takve osobe misle da, ako se potpunoizleče, neće više dobijati toliko ljubavi ipažnje od svoje porodice, kolega na poslu,psihoterapeuta ili doktora.

Neke osobe mogu da misle da, kadaviše ne bude bilo njihovih depresivnih ose -ćanja o kojima bi se moglo pričati, višeneće biti zanimljivi sagovornici, te da ćeizgubiti prijatelje. Postoji gomila drugihraz lo ga iz kojih depresivna osoba smatrada joj njeno stanje donosi prednost. Bezobzira koji je razlog u pitanju, otkrio sam


Tabela 6. Motivacija za trajno izlečenje- Bolje ću se osećati- Bolje ću razmišljati- Bolje ću funkcionisati- Biću korisniji za one koje volim

Tabela 7. Mir – rod pravednosti“Jer svako karanje kad biva ne čini se da jeradost, nego žalost; ali posle daće miranrod pravde onima koji su naučeni njime.Zato oslabljene ruke i oslabljena kolenaispravite, i staze poravnite nogama svojim,da ne svrne što je hromo, nego još da seisceli.”

Jevrejima 12,11-13

da je veoma korisno upitati pacijenta štaon/ona misli da dobija time što nastavljada živi načinom života za koji se zna daizaziva depresiju. Kada dođemo do tograzloga, ja mogu da pomognem pacijentuda otkrije svoje lažne i svoje prave potrebei mogu da mu pomognem da uvidi koje sunjegove ideje i misli iracionalne te ih stogatreba prevazići. Takav proces često zahte-va psihoterapeuta koji ima iskustva u kog-nitivno-bihevioralnoj terapiji. Kada osobaprestane da razmišlja iracionalno, ta pro -me na pozitivno deluje na osećanja i pona -šanje, a posledica toga je trajno izlečenjepacijenta.

Studija o jednom slučaju45-ogodišnja Viktorija je izgubila devet

kilograma za dva meseca, a duže od desetsedmice nije pošteno spavala. U poslednjadva meseca je plakala najmanje jedanputna dan, često bez nekog vidljivog razloga.Ozbiljno je razmišljala o samoubistvu, alije shvatila da su takve misli iracionalne isada, kada je došla u moju ordinaciju, nijeosećala želju da oduzme sebi život. Tokomtog prvog razgovora bilo je očigledno daViktorija pati od teškog oblika depresije.Data joj je lista uzroka prikazana u tabeli2 i trebalo je da pokuša da pronađe uzroki pogleda koje analize krvi bi trebalo dauradi. Obeležila je šest od mogućih desetkategorija.

U njenoj porodici nije bilo slučajevadepresije, ali je ona do svoje 9. godine bilažrtva seksualnog zlostavljanja od stranesvog ujaka. Njena ishrana je bila siromaš-na omega-3 mastima. U poslednja dvame seca jedva da je išta i jela, a dešavalose da ceo dan ne unese nijednu kaloriju.Kada je u pitanju društvo, ona se sadaosećala izolovanom. Njen muž se zaljubiou drugu ženu godinu dana pre nego što jedošla u moju ordinaciju. Bila je veomabliska sa svojom 20-godišnjom ćerkom ko -ja je trebalo uskoro da se uda za čovekakoji je živeo u drugoj državi. Njena 14-godišnja ćerka je izabrala da živi sa ocem

jer je zbog njegove popustljivosti mogla da“radi šta hoće”.

Na svu sreću, Viktorija nije bila ovisnikni o alkoholu ni o drogama i nije u njimapotražila “rešenje” za svoju depresiju. Ra -dila je u kući i nije radila fizičke vežbe go -di nu dana. Redovno je gledala zabavniprogram na televiziji i počela da se dopisu-je preko interneta kako se ne bi osećaladruštveno izolovanom. Srećom, nije imalanikakvu bolest, a analiza krvi je pokazalada je sve u redu. Kategorije koje je onaobeležila bile su razvoj, ishrana, društvenifaktor, cirkadijalni ritam, stil života ifrontalni režanj.

Zbog teške depresije i gubitka apetita,preporučio sam joj da počne da uzimaRemeron (sintetički antidepresiv) svakeve čeri dok se budemo bavili jednom kate-gorijom uzroka mesečno. Ranije je lošereagovala na taj lek, pa me je zamolila dapočnemo sa promenom ishrane i načinaživota nadajući se da će moći da izbegnelekove. Pristao sam na ovaj pristup samopod uslovom da pristane da uzima lek akodo kraja sedmice ne dođe do vidnog po -bolj šanja. Prepisao sam joj dijetu bogatutriptofanom i omega-3 mastima (lanenose me i orasi), sa dosta folne kiseline i bezholesterola. Trebalo je da vežba (brzohodanje ili plivanje) pola sata dnevno podnevnom svetlu, oko podneva. Trebalo jeda leže pre devet sati uveče i bude polasata u toploj kupki pre spavanja. Morala jeodmah da prekine sa zabavnim televizij -skim programima i krstarenjem po inter-netu.

Jedina preostala potencijalno promen -ljiva kategorija bila je njena društvena si -tu acija. Nisam imao na umu nikakav načinna koji bih mogao da vratim njenog mužai ćerke. Ranije je imala bliske prijatelje ucrkvi u koju je nekada odlazila. Mogla je daobnovi kontakt sa nekim njoj dragim ljudi-ma iz te crkve – ja sam joj rekao da bi tobilo veoma dobro, kao i da svakodnevnočita Bibliju i upućuje molitve Bogu.

Budući da je želela da primenimo me -tod lečenja bez upotrebe sintetičkih leko-


va, rekao sam joj da će najbolje rezultateostvariti ako sve promene u svoj način živ-ota unese u isto vreme. “Mislim da mo guto da postignem i želim da pokušam”, reklaje ona. Ona je zaista pokušala i uspela daodjednom unese sve pozitivne promene usvoj život. Za sedam dana je dobila jedankilogram, poboljšao joj se apetit, spavalaje 7 do 8 sati svake noći i u prethodnačetiri dana nijedanput nije zaplakala. Onaje u potpunosti uživala u svom obnovl-jenom duhovnom životu - u molitvi iproučavanju Biblije sa svojim starim pri-jateljima. Lekovi joj očigledno nisu bilipotrebni.

Sedmicama nakon toga, njena depresi-ja se nije vraćala i ona se sada oseća boljenego ikada – sprovodeći i dalje iste pozi-tivne promene u ishrani i stilu života. Da, idalje joj nedostaju muž i ćerke, ali verujeda Bog vodi njen život. Ona oseća da joj jedata predivna prilika da se prepusti Nje -govom brigovodstvu.

Ovim skraćenim izveštajem ja ne želimda kažem da metod koji je delovao uViktorijinom slučaju odgovara svakome.Kao što je ranije rečeno, program lečenjatreba planirati prema specifičnim uzrocimai potrebama svakog pojedinačnog pacijen-ta. Da je ovaj pacijent bio ovisnik (o alko-holu, drogama, kofeinu, duvanu), verovat-no bi se taj problem rešavao tokom prvečetiri sedmice, pre nego što se primenipreostali deo ovog programa – što bi mog -lo da podrazumeva obaveznu upotrebuantidepresiva (u zavisnosti od vrste zavis-nosti). Ovaj slučaj još jedno pokazuje koli -ko su ishrana i stil života tesno povezani samentalnim zdravljem.

Odvikavanje od lekovaBudući da se depresija često vraća, de -

p resivnim pacijentima se obično savetujeda nastave da uzimaju antidepresive devetdo dvanaest meseci pre nego što im se dasavet da ostave lekove.9 Većina osoba kojedođu kod mene sa simptomima depresijeveć uzima antidepresive. Iako im ti lekoviobično pomognu u nekoj meri, oni su

često i dalje depresivni, što se odražava ina njihovo fizičko zdravlje. Ja obično če -kam da oni prevaziđu probleme koji spa -daju u promenljive kategorije uzroka,zatim čekam još mesec dana da bih seuverio da su zaista postigli uspeh u timoblastima, pa tek onda započinjem procesodvikavanja od lekova. Proces odvikavanjaje opisan u 6. poglavlju. Taj proces se u90% slučajeva uspešno završi u roku odmesec dana. Pacijent više nije depresivani više nije zavistan od lekova.

ZaključakOvo poglavlje bi trebalo da posluži kao

vodič svima onima koji žele da pobededep resiju. Kratak pregled ovog poglavljaprikazan je u tabeli 8.

Čovek ne bi trebalo da prihvati svojudep resiju kao jedno doživotno stanje sasvim njegovim štetnim posledicama. Save -tujem vam da započnete ovaj proces kojiće vam doneti trajno izlečenje od depresi-je. Pronađite uzrok ili uzroke svoje depre-sije. Uklonite što je moguće više pro men -ljivih uzroka novim načinom ishrane i živo -ta, zdravim društvenim i obnovljenim du -hovnim životom. Vaš um, duh i telo mogubiti istinski zdravi i snažni.


Tabela 8. Kratak pregled 10. poglavlja- Ne postoji “standardan” slučaj depresije.- Svaka žrtva depresije ima svoj poseban ijedinstven splet okolnosti i uzroka.- U većini slučajeva, postoji više od jednoguzroka depresije. U mnogim slučajevimaima ih i više od četiri. - Pre iznalaženja strategije za borbu protivdepresije, mora se odrediti svaki pojedinač -ni uzrok depresije.- Veoma često, depresivna osoba može sa -ma da odredi uzroke svoje depresije na listiod 51 mogućnosti.

Struktura neurona je prikazana na Slici1.

Neuron ima telo ćelije koje sadrži ge -net ski materijal i veliki deo mehanizma zaproizvodnju energije neurona. Iz tela ćeli-je polaze kratki granati nastavci, dendriti,koji su najvažnije prijemničke površineneurona pri komunikaciji. Ovi dendriti, uzavisnosti od tipa i lokacije neurona, imajumnoštvo oblika i veličina. Izlazni signalneurona obično koristi jedinstveni ogranakzvani akson, koji se obično grana na mno -š tvo sinaptičkih završetaka na njegovomkraju, što se može videti na slici 1.

Uvećani prikaz završetka neurona i nje-govog komunikacionog sistema vidi se naslici 2.

Komunikacije u mozgu odigravaju sena malim, specijalizovanim membranskimstrukturama zvanim sinapse, koje su loci-rane između neurona, kao što je pokazanona slici. Neuronska komunikacija obično sesastoji od električnih signala koji putujuduž neurona, a koji zatim izazivaju hemij -ski signal koji prelazi preko sinaptičkepuko tine. Kad dospe do neurona sa drugestrane sinapse, ovaj hemijski signal bivatransformisan u novi električni signal ujednom ili više neurona koji tu imaju svojačvorišta. Svaki neuron ima u proseku 1000

veza sa drugim neuronima, putem sinapsi.Procenjuje se da u mozgu ima minimum100 triliona sinapsi, a može ih biti i dese-tostruko više.1 Ove sinapse nisu nasumič -no raspoređene, već po šemama koje će -mo nazvati kola (krugovi). Ako se kolostimuliše pomoću neurohirurške sonde,mo že nastati sećanje, misao, ili pak pokretruke, šake ili kažiprsta, u zavisnosti od to -ga gde se sonda postavi u mozgu. Kom -plek snost se dodatno uvećava činjenicomda pojedinačni neuroni mogu biti deo višeod jednog kola.

Kompleksnost fizičke strukture mozganajblaže rečeno je zapanjujuća. Njoj jenad re đena hemija mozga, koja nije ništamanje zadivljujuća. Dok električni signalputuje duž aksona, na njegovom kraju sepretvara u hemijski signal. Hemijski glasni-ci su molekuli poznati kao neurotransmiterii prikazani su na slici 2. U mozgu postojiviše od sto različitih neurotransmitera.2Neki od njih su mali molekuli, poput sero-tonina, dopamina, acetilholina i norepine-

Dodatak 1

Komunikacije u mozgu i hemija mozga

Slika 1. Struktura neurona

akson

dendrit

sinaptički završetci

jedro u telućelije

Slika 2. Sistem za komunikacijuneurona

nervni završetak

molekulineurotransmitera

sinapsa

nerv primalac

frina. Drugi su pak veliki molekuli sastav -ljeni od proteinskih lanaca.

Razmotrimo tri vrste neurotransmitera:1. Ekscitatorni – izazivaju električnu

ekscitaciju u neuronu2. Inhibitorni – sprečavaju produkciju

električnog signala u neuronu3. Modulišući – moduliraju postojeći

električni signal neuronaPrimer ekscitatornog neurotransmitera

je hemijska supstanca glutamat. Jedinje -nja glicin i gama amino buterna kiselina(GABA) su primeri inhibitornih neurotrans-mitera.

Većina neurotransmitera nisu ni eksci-tatorni ni inhibitorni, već deluju tako štodovode do kompleksne modulacije elek-tričnog signala. Serotonin, dopamin i lanciproteina spadaju u ovu grupu neurotrans-mitera. Da bi ilustrovali kako ovi transmi-teri zajednički deluju, razmotrimo primermuzičkog instrumenta, recimo flaute. Dabismo dobili muziku flaute, prvo traba daimamo na raspolaganju instrument, zatimtok vazduha koji bi zvuk proizveo, a po -tom su tu dirke da kontrolišu ili modulirajuzvuk. Neuron je flauta, ekscitatorni neuro-transmiter je struja vazduha, a modulišućineurotransmiter je čitav niz dirki koji obli -kuje i menja melodiju.

Svaki modulatorni neurotransmiter sepro iz vodi od strane relativno malog brojaneurona grupisanih u ograničenom broju

zona mozga. Dopamin se, na primer, proiz -vodi u samo 500.000 neurona, što će reći:jedna od 200.000 nervnih ćelija. Dopamin -ski neuroni grupisani su samo u područji-ma smeštenim duboko u mozgu. Svaki odovih neurona šalje svoj granajući aksonkroz ceo mozak, tako da kad dođe do im -pulsa u malom broju ovih neurona, ceomozak biva obavešten.

Jedna vrsta neurona, zvana Purkinje -ove ćelije, (šematizovane na slici 3) moguda ostvare i do 200.000 veza sa drugimneuronima.

Literatura:1. Mental Health: A Report of the Surgeon General De -partment of Health & Hu man Services, National Institutesof Health, Nation Institutes of Mental Health. 1999, p. 33.2. Mental Health: A Report of the Surgeon General De -partment of Health & Human Services, National Institutesof Health, Nation Institutes of Mental Health. 1999, p. 36.


Slika 3: Purkinjenova ćelija

DODACI 199

Dodatak 2

Limbički sistem: Emocionalno središte mozga

Cingulatni girus (zavoj)

Mirisna kvržica

Olfaktorni (mirisni)trakt

Mamilarno telo

Amigdala Hipokampus

Stria terminalis

Žuljevito telo

Forniks

Ovaj dijagram predstavlja presek mozga načinjen podelom mozga na hemisfere,kako bi se omogućio uvid u komponente limbičkog sistema.

A. Pet (ili više) od dole navedenih simp-toma bilo je prisutno tokom istog periodaod dve sedmice i predstavljaju promenu uodnosu na prethodno funkcionisanje; barjedan od ovih simptoma je ili (1) depre-sivno raspoloženje ili (2) gubitak zanima -nja ili zadovoljstva.

NAPOMENA: Nemojte ubrajati simp-tome koji su posledica opšteg zdravstve -nog stanja, lošeg raspoloženja ili haluci-nacija.

(1) depresivno raspoloženje tokom ve -ćeg dela dana, gotovo svakog dana, kaošto pokazuje bilo subjektivna izjava (npr.oseća se tužno ili prazno) ili zapažanjedrugih (npr. primetite da je neko plakao).Napomena: Kod dece i adolescenata mo -guća razdražljivost.

(2) izrazito smanjeno interesovanje iliuživanje u svim, ili skoro svim, aktivnosti-ma tokom većeg dela dana (bilo da osobasama izjavi kako se oseća ili da drugi toprimete).

(3) primetan gubitak težine kada se nedrži dijeta ili povećanje telesne težine (npr.promena od više od 5% mesečno) ili sma -njenje ili povećanje apetita skoro svakogdana. Napomena: Kod dece treba obratitipažnju na nemogućnost dostizanja očeki-vane telesne težine za određenu starosnudob.

(4) nesanica ili preterano spavanje sko -ro svakog dana.

(5) psihomotorna agitacija ili retardaci-ja skoro svakog dana (drugi to mogu daprimete, to nisu samo subjektivna oseća -nja; nemir ili usporenost).

(6) umor ili gubitak energije skoro sva -kog dana.

(7) osećanje bezvrednosti ili preteraneili neprimerene krivice (što može biti var -

ka) skoro svakog dana (ne puki samo-prekor ili krivica zbog bolesti).

(8) smanjena sposobnost razmišljanjaili usredsređivanja na nešto, ili neodluč -nost, skoro svakog dana (bilo da to osobasama primećuje ili drugi ljudi).

(9) konstantno razmišljanje o smrti, nesamo strah od umiranja; konstantno raz -mišljanje o samoubistvu bez određenogpla na ili pokušaj samoubistva ili posebanplan za samoubistvo.

B. Ovi simptomi ne zadovoljavaju kri-terijume za više različitih situacija.

C. Ovi simptomi izazivaju kliničkiznačajan potres ili poteškoće u društven-om, profesionalnom ili drugim značajnimaspektima života.

D. Ovi simptomi nisu posledica direkt-nih psiholoških efekata neke supstance(npr. upotrebe droga ili lekova) ili opštegzdravstvenog stanja (npr. hipotiroidizam).

E. Ovi simptomi se dešavaju nakonvelike žalosti, tj. nakon gubitka voljeneosobe; simptomi traju ne duže od 2 mese-ca; za njih su karakteristični smetnje ufunkcionisanju organizma, morbidna preo -kupiranost bezvrednošću, suicidne misli,psihotični simptomi ili psihomotorna retar-dacija.

American Psychiatric Association) (1994). Diagnostic andStatistical Manual of Mental Disorders (4th ed). Washin -gton D.C.


Dodatak 3

Zvanični psihijatrijski simptomi depresije

A. Depresivno raspoloženje tokom ve -ćeg dela dana, i to skoro svakog dana, štoosoba može sama da primeti ili to drugimogu da primete kod nje; takvo stanjetraje najmanje 2 godine. NAPOMENA: De -ca i adolescenti mogu biti razdražljivi, atakvo stanje može da traje najmanje godi -nu dana.

B. Prisustvo – tokom depresije – dve (iliviše) stvari od dole navedenog:

(1) slab apetit ili prejedanje(2) nesanica ili preterano spavanje(3) nedostatak energije ili umor(4) nedostatak samopoštovanja(5) slaba koncentracija ili neodlučnost(6) osećanje bespomoćnosti

C. Tokom 2 godine (godinu dana koddece ili adolescenata) ovakvog stanja oso -ba je imala simptome iz Kriterijuma A i Bduže od 2 meseca u jednom navratu.

D. Nije zabeležen nijedan napad teškogoblika depresije tokom prve 2 godineporemeæaja (godinu dana kada su upitanju deca ili adolescenti); tj. pore-meæaji su povezani sa hroničnim pore-mećajem teškog oblika depresije ili pore-mećajem teškog oblika depresije sa delim-iènim popuštanjima.

NAPOMENA: Može biti da je ovakvomstanju prethodio napad teškog oblika dep -resije pod uslovom da je došlo do potpuneremisije (bez značajnijih znakova ili simp-toma u periodu od 2 meseca) pre nego štoje došlo do distimičnog poremećaja/dis-timije. Osim toga, nakon prve 2 godine(go dinu dana kada su u pitanju deca iliadolescenti) distimičnog poremećaja, mo -že doći do napada teškog oblika depresije,i u tom slučaju mogu se postaviti obe

dijagnoze kada se dostignu kriterijumi zanapad teškog oblika depresije.

E. Nikada nije bilo manijačkih napada,mešovitog napada ili velikih manijačkih na -pa da, a nikada nisu dostignuti kriterijumiza ciklotimični poremećaj.

F. Ovaj poremećaj se ne javlja samotokom hroničnih psihosomatskih bolesti,kao što su šizofrenija ili poremećaj usledžalosti.

G. Ovi simptomi nisu posledica direk-tnog fiziološkog uticaja neke materije (npr.upotreba droge ili lekova) ili opšteg zdrav -stvenog stanja (npr. hipotiroidizam (oslab -ljena funkcija tiroidne žlezde)).

H. Ovi simptomi izazivaju klinički zna -čajan potres ili ometaju funkcionisanječovekovog organizma u društvenom, pro-fesionalnom ili nekim drugim važnimaspektima života.

American Psychiatric Association) (1994). Diagnostic andStatistical Manual of Mental Disorders (4th ed). Washin -gton D.C.

DODACI 201

Dodatak 4

Zvanični psihijatrijski simptomi distimije

Bipolarni poremećaj je ne tako davnobio poznatiji pod nazivom manična depre-sija. Ovaj poremećaj se odlikuje drastič -nom promenom raspoloženja, od teškedepresije do preterane ushićenosti. Među -tim, detaljnija istraživanja pokazuju da kodnekih ljudi može postojati mnogo različitihnivoa i stupnjeva promene raspoloženja.Ovaj problem se ne može tako lako defini -sati kao što se nekad mislilo.

Hipokrat je bio jedan od prvih koji suzapazili da melanholija (depresivno stanje)i ma nična stanja nastaju kao posledicabioloških procesa koji se odvijaju u čove -kovom telu i umu,1 a ne delovanja nat-prirodnih sila. U 19. veku, stručnjaci supokušali da suze definiciju manije i melan-holije, i tako je nastao termin depresija.Medicina je smatrala da ove poremećajeizazivaju poremećaje u ličnosti a ne uintelektu. Nemački psihijatar Emil Kreplin(Kraeplin) je detaljno istraživao ove pore-mećaje i došao do zaključka da su oviporemećaji, iako predstavljaju dva ekstre -ma u spektru ponašanja, dve naizmeničnemanifestacije jedne iste bolesti.2

Kreplin je maniju opisao kao stanjeekstremnog bežanja od ideja, ushićenosti ipreterane aktivnosti. Depresiju je smatraostanjem mrzovolje, tuge i zabrinutosti iusporenog razmišljanja i delovanja. On jeovu bolest posmatrao kao neprekidan nizpromena raspoloženja, od blažih do onihizraženijih, i to na oba kraja bihevioralnogspektra. U zavisnosti od intenziteta, ovepromene mogu i da uopšte ne ometajunormalno funkcionisanje, ali i da, u sluča-ju izrazito intenzivne manije i depresije,postepeno oslabe čovekov organizam.

Osoba koja dobije maničnu epizodumože biti u stanju prave euforije ili krajnje

razdražljivosti. Njihov način razmišljanjamože biti da misle da su najbolji šta godda rade, ili paranoičan, kada oni zamišlja-ju da vanzemaljci nadziru svaki njihovpokret. I dok se njihove misli nižu brzinommunje, a ideje smenjuju brzinom svetlosti,oni se lako zbune i gube koncentraciju. Uostale simptome spadaju loše rasuđivanje,uvredljivo agresivno ponašanje, promisku -i tetnost, rasipništvo, nepromišljenost, po -ve ća na energija i aktivnost i smanjenapotreba za snom.

Da bi se kod nekoga postavila dijag-noza poremećaj podvojene ličnosti, ta oso -ba mora biti zatečena u napadu manije (iliga je imala u bliskoj prošlosti), morala jeprethodno doživeti napad teškog oblikadepresije, manije ili i jednog i drugog kojise ne može objasniti prisustvom nekogdrugog šizoidnog, psihotičnog ili pore-mećaja usled žalosti.3 Kriterijumi za dijag-nostikovanje napada manije prikazani su utabeli 1.4

Ispitivanja ukazuju na to da postojimogućnost da otprilike 30% depresivnihpacijenata koji se nalaze pod nekom tera -pijom ima bipolarni poremećaj.5,6 Skoro2% ukupnog broja odraslih osoba u SADpati od ove bolesti.7 Pregled mnogih studi-ja pokazuje da 25 do 50% pacijenata kojiboluju od bipolarnog poremećaja barjedanput pokuša da izvrši samoubistvo.8Nas tavak tog istraživanja pokazao je da15% njih uspe u tome, što je 30 puta većabrojka nego kada se posmatra stopa sa -mo u bistava u celokupnom stanovništvu.9

Postoji mogućnost da su u bipolarniporemećaj uključeni mnogi delovi mozga.Ja neću ulaziti u tehničke detalje, već ćureći da u njih spadaju amigdala, hipokam-pus, talamus, mali mozak, prefrontalni


Dodatak 5

Bipolarni poremećaj

kor teks, strijatum i palidus. (Vidi 1. pog -lavlje, struktura mozga.) Postoje dva glav-na toka za koje smatra da su uključeni uporemećaje raspoloženja. Poremećaji po -na šanja poput manije i depresije mogu bitiposledica disfunkcije veza u ovim delovimameđu njenim različitim tokovima.10

Istraživači počinju da proučavaju fizič -ku strukturu mozga kako bi ustanovili da lipostoje razlike između normalnog mozga imozga osobe sa poremećajem podvojeneličnosti. Prve studije rađene na MRI ukazu-ju na to da možda postoje neke abnormal-nosti u strukturi i protoku krvi u ovimposebnim delovima mozga, ali još nijeurađeno dovoljno studija uz odgovarajućukontrolu da bi se došlo do konačnog zak -ljučka.11,12,13,14 Ono što sigurno znamo jeda serotonin i dopamin igraju ključnuulogu u ovim mrežama, a svaka smetnjamože doprineti nastanku nekog poremeća-ja raspoloženja.

Ova bolest se najverovatnije leči doži -votnim uzimanjem lekova i navodi nas dapoverujemo u to da postoji, možda, nekatrajna promena ili razlika u strukturi i građimozga osobe sa poremećajem podvojenogponašanja. Vrste lekova koje se trenutnosmatraju najefikasnijima jesu antidepresivibupropion (Wellbutrin) i lekovi iz grupeSSRI. IMAO (inhibitori monoamin oksi-daze) se, takođe, mogu koristiti, ali se tri-ciklici retko upotrebljavaju i nisu mnogoproučavani u vezi sa ovim poremećajem.

Pri upotrebi antidepresiva u lečenjudepresije treba biti veoma pažljiv zato štooni, zapravo, mogu izazvati maniju kododređenih osoba. Stoga je pri lečenjuosobe koja pati od poremećaja podvojeneličnosti često potrebno koristiti stabilizatorraspoloženja – litijum je standardni lek uovoj grupi – u kombinaciji sa antidepre-sivom da depresija ne bi prerasla maniju.15

Maniju izaziva preterana aktivnost ili zastojsistema neurotransmitera u gore pomenu-tim delovima mozga. Izgleda da stabiliza-tori raspoloženja inhibiraju prevelik brojneuronskih signala, a pomažu i u spreča-

DODACI 203

Tabela 1. Kriterijumi za napad manije

A. Nastaje period konstantnog nenormalnoushićenog, ekspanzivnog ili razdražljivograspoloženja koji traje najmanje sedmicuda na (neophodna hospitalizacija na bilo kojiperiod).

B. Tokom tog perioda poremećajaraspoloženja, konstantno su prisutna iveoma izražena tri (ili više) od dole nave-denih simptoma (četiri ako je osoba samorazdražljiva): - Visoko mišljenje o sebi ili preterano istica -nje sebe- Smanjena potreba za snom (npr. osoba seoseća odmornom nakon 3 sata spavanja)- Neuobičajena pričljivost ili potreba za pri -čanjem - pritisak da mora da nastavi da pri -ča.- Nerealne i nepraktične ideje ili subjektivnidoživljaj da misli prosto lete.- Pažnja lako popušta (tj. preusmerava sena nevažne ili besmislene spoljašnje stimu-luse)- Preterana usredsređenost na neke ciljevei pojačana aktivnost u tom pravcu (udruštvu, na poslu ili u školi, ili na seksual-nom planu) kao psihomotorna agitacija- Preterano bavljenje prijatnim aktivnostimakoje pružaju zadovoljstvo, a na kraju moguimati bolne posledice (npr. nekontrolisanokupovanje i rasipanje novca, nepromišljeniseksualni odnosi ili riskantna ulaganja naposlovnom planu).

C. Ovi simptomi ne ispunjavaju kriterijumemešovitog napada.

D. Ovaj poremećaj raspoloženja je dovoljnoozbiljan da može da izazove velike smetnjeu funkcionisanju na poslovnom planu ili uuobičajenim društvenim aktivnostima iliodnosima sa drugim ljudima ili da dovededo toga da bolničko lečenje postaneneophodno kako pacijent ne bi povrediosebe ili druge, ili su prisutne psihotičneosobine.

E. Ovi simptomi nisu posledica direktnih psi-holoških efekata neke supstance (npr.droge, lekova ili nekih drugih vidova lečen-ja) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr.hipotiroidizam).

vanju pokretanja nepotrebnih signa -la.16,17,18,19

Nedavno je otkriveno da i neki drugilekovi mogu uspešno zamenjivati litijum ustabilizaciji raspoloženja. To su antikonvul -zanti i sa njima se mora biti veoma opre -zan. U njih spadaju valproat (Depakote),lamotrigin (Lamictal), gabapentin (Neu -ron tin), topiramat (Topamax) i olanzapin(Zyprexa). Svi ovi lekovi mogu prouzroko-vati dobitak telesne težine (pored mnogihdrugih ozbiljnijih neželjenih efekata), osimleka Topamax koji, zapravo, može izazvatigubtak težine.

Nedavno je u oblasti ishrane otkrivenoi to da omega-3 mogu doprineti ublaža -vanju simptoma kod bipolarnih pacijenatai uspešno zameniti litijum u stabilizacijiraspoloženja tako što inhibiraju neuronskesignale.20 U poređenju sa periodom preindustrijske revolucije i sa državama poputJapana,21,22 u ishrani stanovnika SAD iZapadne Evrope omega-3 masne kiselinedanas gotovo da nisu ni zastupljene, štopredstavlja indirektan dokaz da takvaishrana može biti delimično kriva za sveveći broj slučajeva depresije. Broj obolelihod teške depresije je porastao, a starosnagranica se poslednjih decenija prošlogveka sve više smanjivala.23 Tokom posled-njih 100 godina, omega-3 su skoro u pot-punosti zamenjene omega-6 masnim kise -linama, što može da utiče na povećanjebroja onih koji pate od bolesti koronarniharterija. U 4. poglavlju se detaljnije opisu-ju omega-3 i njihova nutritivna vrednost.

Iako je riblje ulje trenutno najpopu-larniji izvor omega-3, znamo da ulje lane -nog semena može biti mnogo bolji izvor, aprvi testovi pokazuju da ono možeuspešno zameniti riblje ulje. Na primer, natestovima rađenim sa bipolarnim pacijenti-ma, sadržaj omega-3 u ribljem ulju zahte-vao je da ti pacijenti piju 30 kapsuladnevno da bi uneli dovoljnu količinu ovihmasnih kiselina, što se pokazalo kaoveoma naporan zadatak. Ulje lanenogsemena je dovoljno koncentrovano da jepotrebno uzeti samo nekoliko kapsula

dnevno. Pokazalo se da, osim toga štopacijente zastrašuje ogroman broj kapsulakoje moraju da uzimaju, mnogima od njihne prija ni ukus ribljeg ulja.

Rezultati testova rađenih sa kapsulamaribljeg ulja pokazali su da je 64% pacije-nata koji su uzimali omega-3 pozitivno re -a govalo na tu terapiju i ostalo je uravno -teženo mnogo duže nakon prestanka uzi-manja ovog dodatka od onih koji su bili ukontrolnoj grupi.24 Studije o ulju lanenogsemena tek su u povoju, ali se već sadamože dokazati da ono predstavlja mnogobolji izvor omega-3 u lečenju poremećajapodvojene ličnosti.

Na kraju dolazimo do elektrokonvul -zivne terapije (ECT). Ona se naročito ko -risti kod teško bolesnih pacijenata, najbržepostiže efekat i verovatno je najuspešnijaod svih terapija.25 Ona je, možda, najbo ljaterapija kojom treba započeti lečenje onihkoji su ožalošćeni ili koji spadaju u visoko-rizičnu grupu kada je u pitanju samoubis -tvo.26 Negativna strana ove terapije je re -la tivno visoka stopa vraćanja bolesti.

Nažalost, bipolarni poremećaj zahtevadoživotno lečenje lekovima u ovo vreme.Ipak, odgovarajućom ishranom u kojoj suzastupljene omega-3, ova se bolest moželakše i uspešnije držati pod kontrolom.

Literatura:1 Georgotas A, Cancro R, eds. Depression and Mania.New York, NY:Elsevier Science Inc;1988:4-6.2 Kraeplin E, ed. Manic-Depressive Insanity and Paranoia.Edinburgh, Scotland: ES Livingstone; 1921.3 American Psychiatric Association. Diagnostic andStatistical Manual of Mental Disorders, 4 th ed.Washington, DC. American Psychiatric Associa tion; 1994:p. 356.4 American Psychiatric Association. Diagnostic andStatistical Manual of Mental Disorders, 4 th ed. Was -hington, DC. American Psychiatric Associa ti on; 1994: p.332.5 Cassano G, Akiskal H, et al. Proposed subtypes ofBipolar II a related disorder: With hypomanic episodes (orcyclothymia) and with hyperthymic temperment. J AffectDis 1992;26:127-140.6 Rao A, Nammalvar N. The course and outcome indepressive illness: A follow-up study of 122 cases inMandurai, India. Br J Psychiatry 1977;130:392-396.7 U.S. Department of Health and Human Services. MentalHealth: A Report of the Surgeon General. Rockville, MD:


U.S Department of Health and Human Services, Sub -stance Abuse and Mental Health Services Administration,Center for Mental Health Services, National Institutes ofHealth, National Insti-tute of Mental Health, 1999.8 Compton M, Nemeroff C. The treatment of bipolardepression. J Clin Psychiatry 2000;61(suppl 9):57-67.9 Goodwin F, Jamison K. Manic-Depressive Illness. NewYork, NY: Oxford University Press: 1990.10 Soares J, Mann JJ. The functional neuroanatomy ofmood disorders. J Psychiat Res 1997; 31(4) : 393-432.11 Soares J, Mann J. The functional neuroanatomy ofmood dis-orders. J Psychiat Res 1997; 31(4) : 393-432.12 Norris S, Krishnan R, Ahearn E. Structrual changes inthe brain of patients with bipolar affective disorder byMRI: A re-view of the literature. Prog Neuro-Psychopharmacol & Biol Psychiat 1997 Sep;21:1323-1337.13 Strakowski S, DelBello, M, et al. Brain magnetic reso-nance imaging of structural abnormalities in bipolar disor-der. Arch Gen Psychiatry 1999 Mar; 56:254-259.14 Pearlson, G. Structural and functional brain changes inbipo-lar disorder: A selective review. SchizophreniaResearch 1999;39:133-140.15 Frances A, Kahn D, et al. The expert consensus guide-lines for treating depression in bipolar disorder. J ClinPsychiatry 1998;59(suppl 4):73-79.16 Stoll A, Severus E. Mood stabilizers: shared mecha-nisms of action at post-synaptic signal transduction andkindling processes. Harvard Review of Psychiatry1996;4:77-89.

17 Leviel V, Naquet R. A study of the action of valproicacid on the kindling effect. Epilepsia 1977; 18: 229-234.18 Wurpel J, Iyer S. Calcium channel blockers verapamiland nimodipine inhibit kindling in adult and immaturerats. Epilepsia 1994;35:443-449.19 O’Donnel R, Miller A. The effect of lamotrigine upondevelopment of cortical kindled seizures in the rat. Neuro-pharmacology 1991;30:253-258.20 Stoll A, Locke C, et al. Omega-3 fatty acids and bipo-lar disorder: A review. Prostaglandins, Leukotrienes andEssential Fatty Acids 1999; 60 (5&6): 330-331.21 Leaf A, Weber P. A new era for science in nutrition. AmJ Clin Nutr 1987;43:1048-1053.22 Hibbeln J. Fish consumption and major depression.Lancet 1998;351:1213.23 Weissman M, Bland R, et al. Cross-national epidemilo-gy of major depression and bipolar disorder. JAMA1996;276:293-299.24 Stoll A, Locke C, et al. Omega-3 fatty acids and bipo-lar disorder: A review. Prostaglandins, Leukotrienes andEssential Fatty Acids 1999; 60(5&6):334.25 Frances A, Kahn D, et al. The expert consensus guide-lines for treating depression in bipolar disorder. J ClinPsychiatry 1998;59(suppl 4):73-79.26 Goodwin F, Jamison K. Manic-Depressive Illness. NewYork, NY:Oxford University Press; 1990.

DODACI 205


Dodatak 6

Zdravstveni problemi povezani sa depresijom

Sindrom

Neurološki

Endokrini

Metabolički/ishrana

Infektivni/upalni

Ostalo

Poremećaj

Demencija, hidrocefalus, Hantingto no -va chorea, infektivne (uključujući HIV,neurosifilis), migrene, multipla sklero -za, myasthenia gravis, Parkinsonovabo lest, epileptični poremećaji, moždaniudar, trauma, tumori, vaskulitis, Vilso -nova bo lest

Adisonova bolest, Kušingov sindrom,dijabetes, hiperparatiroidizam, hiperti -ro i dizam, hipoparatiroidizam, hipotiro i -di zam, depresija povezana sa menstru-alnim ciklusom, postporođajna depresi-ja

Nedostatak folata, hiperkalcemija,hipo kal cemija, hiponatremija, palegra,porfirija, uremija, nedostatak vitaminaB12

Influenca, hepatitis, mononukleoza,upa la pluća, reumatoidni artritis, Sjor -grenova bolest, systemic lupus erythe-matosus, tuberkuloza

Anemija, kardiopulmonarna bolest, ne -o plazma (uključujući gastrointestinalne,plućne, pankreasne), zastoji u disanjupri spavanju

Milner K. Psychiatr Clin North Am – 1999. Dec; 22(4): 755-77

*Zvezdica označava da se najmanje 3%pacijenata koji koriste taj lek izjasnilo dapati od depresije

Accupril (Quinapril Hydrochloride)Accuretic (Hydrochlorothiazide, QuinaprilHydrochloride)Accutane (Isotretinoin)Aceon (Perindopril Erbumine)Aciphex (Rabeprazole Sodium)*Actimmune (Interferon Gamma-1B)Activella (Estradiol, Norethindrone Acetate)*Actonel (Risedronate Sodium)Adalat (Nifedipine)Aerobid (Flunisolide)*Agenerase (Amprenavir)Agrylin (Anagrelide Hydrochloride)Aldoclor (Chlorothiazide, Methyldopa)Aldomet (Methyldopate Hydrochloride)Aldoril (Hydrochlorothiazide, Methyldopa)Alesse- (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Alferon (Interferon alfa-N3 (Human Leukocyte Derived))Alphagan (Brimonidine Tartrate)Altace (Ramipril)Ambien (Zolpidem Tartrate)AmBisome (Amphotericin B)Amerge (Naratriptan Hydrochloride)*Androderm (Testosterone)Andro (Testosterone)*Android (Methyltestosterone)Arava (Leflunomide)*Aricept (Donepezil Hydrochloride)*Arimidex (Anastrozole)*Aromasin (Exemestane)Arthrotec (Diclofenac Sodium, Misoprostol)Asacol (Mesalamine)Atacand (Candesartan Cilexetil)Ativan (Lorazepam)Avalide (Hydrochlorothiazide, Irbesartan)Avapro (Irbesartan)Avelox (Moxifloxacin Hydrochloride)Avonex (Interferon Beta-1a)Aygestin (Norethindrone Acetate)Azmacort (Triamcinolone Acetonide)Azulfidine (Sulfasalazine)Bactrim (Sulfamethoxazole, Trimethoprim)Baycol (Cerivastatin Sodium)Beclovent (Beclomethasone Dipropionate)Beconase (Beclomethasone Dipropionate Monohydrate)Betagan (Levobunolol Hydrochloride)Betaseron (Interferon Beta-1b)

Betoptic (Betaxolol Hydrochloride)Blocadren (Timolol Maleate)Brevibloc (Esmolol Hydrochloride)Brevicon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)Captopril (Captopril)Betapace (Sotalol Hydrochloride)Carbatrol (Carbamazepine)Cardizem (Diltiazem Hydrochloride)*Carnitor (Levocarnitine)Carteolol Hydrochloride (Carteolol Hydrochloride)Cartrol (Carteolol Hydrochloride)*Casodex (Bicalutamide)Cataflam (Diclofenac Potassium)Catapres (Clonidine Hydrochloride)Celebrex (Celecoxib)Celestone (Betamethasone Acetate,Betamethasone Sodium Phosphate)Celexa (Citalopram Hydrobromide)*CellCept (Mycophenolate Mofetil)Celontin (Methsuximide)*Cenestin (Estrogens, Conjugated, Synthetic A)Cerebyx (Fosphenytoin Sodium)Chibroxin (Norfloxacin)Cipro (Ciprofloxacin)Claritin (Loratadine, Pseudoephedrine Sulfate)Climara (Estradiol)Clinoril (Sulindac)Clomid (Clomiphene Citrate)Clorpres (Chlorthalidone, Clonidine Hydrochloride)Clozaril (Clozapine)Cogentin (Benztropine Mesylate)*Cognex (Tacrine Hydrochloride)Colazal (Balsalazide Disodium)Colocort (Hydrocortisone)Combipres (Chlorthalidone, Clonidine Hydrochloride)Concerta (Methylphenidate Hydrochloride)Copaxone (Glatiramer Acetate)Coreg (Carvedilol)Cortenema (Hydrocortisone)Cortone Acetate (Cortisone Acetate)Corzide (Bendroflumethiazide, Nadolol)Cosopt (Dorzolamide Hydrochloride, Timolol Maleate)Cozaar (Losartan Potassium)*Crinone (Progesterone)Crixivan (Indinavir Sulfate)Cylert (Pemoline)Cytovene (Ganciclovir)Danocrine (Danazol)Dantrium (Dantrolene Sodium)Daranide (Dichlorphenamide)*DaunoXome (Daunorubicin Citrate)Daypro (Oxaprozin)

DODACI 207

Dodatak 7

Lekovi koji se povezuju sa depresijom

DDAVP (Desmopressin Acetate)Decadron (Dexamethasone)Delatestryl (Testosterone Enanthate)Demser (Metyrosine)Demulen (Ethinyl Estradiol, Ethynodiol Diacetate)*Depacon (Valproate Sodium)*Depakene (Valproic Acid)*Depakote (Divalproex Sodium)Depo-Provera (Medroxyprogesterone Acetate)Desmopressin Acetate (Desmopressin Acetate)Desogen (Desogestrel, Ethinyl Estradiol)Diastat (Diazepam)Didronel (Etidronate Disodium)Dilaudid Ampules (Hydromorphone Hydrochloride)Diovan (Valsartan)Dipentum (Olsalazine Sodium)Diprivan Injectable Emulsion (Propofol)Dolobid (Diflunisal)*Dostinex (Cabergoline)Doxil (Doxorubicin Hydrochloride)Duraclon (Clonidine Hydrochloride)*Duragesic (Fentanyl)Duranest (Etidocaine Hydrochloride)Dynabac (Dirithromycin)*Effexor (Venlafaxine Hydrochloride)8-MOP (Methoxsalen)Eldepryl (Selegiline Hydrochloride)Elmiron (Pentosan Polysulfate Sodium)Elspar Asparaginase)Enbrel (Etanercept)Ergamisol (Levamisole Hydrochloride)Esclim (Estradiol)Estinyl (Ethinyl Estradiol)Estrace (Estradiol)Estratab (Estrogens, Esterified)Estratest (Estrogens, Esterified, Methyltestosterone)Estring (Estradiol)Estrostep (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate)Eulexin (Flutamide)*Evista (Raloxifene Hydrochloride)Evoxac (Cevimeline Hydrochloride)*Exelon (Rivastigmine Tartrate)Fareston (Toremifene Citrate)*Felbatol Oral Suspension (Felbamate)Feldene (Piroxicam)Femara (Letrozole)*Femhrt (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate)Flagyl (Metronidazole)Flexeril (Cyclobenzaprine Hydrochloride)*Flolan (Epoprostenol Sodium)Flovent (Fluticasone Propionate)Floxin (Ofloxacin)Fludara (Fludarabine Phosphate)Flumadine (Rimantadine Hydrochloride)Fortovase (Saquinavir)*Foscavir (Foscarnet Sodium)*Gabitril (Tiagabine Hydrochloride)Gastrocrom (Cromolyn Sodium)Gengraf (Cyclosporine)*Gliadel (Carmustine (BCNU))Glucotrol (Glipizide)Halcion (Triazolam)Haldol Decanoate (Haloperidol Decanoate)

*Herceptin (Trastuzumab)Hivid (Zalcitabine)Hydrocortone Acetate (Hydrocortisone Acetate)Hytrin (Terazosin Hydrochloride)Hyzaar (Hydrochlorothiazide, Losartan Potassium)Imdur (Isosorbide Mononitrate)Imitrex (Sumatriptan Succinate)Indapamide (Indapamide)Inderal (Propranolol Hydrochloride)Inderide (Hydrochlorothiazide, Propranolol Hydrochloride)Indocin (Indomethacin)*Infergen (Interferon Alfacon-1)*Intron (Interferon alfa-2B, Recombinant)Invirase (Saquinavir Mesylate)Iopidine (Apraclonidine Hydrochloride)Kadian (Morphine Sulfate)*Keppra (Levetiracetam)Kerlone (Betaxolol Hydrochloride)*Klonopin (Clonazepam)*Lamictal (Lamotrigine)Lanoxicaps (Digoxin)Lanoxin (Digoxin)Lariam (Mefloquine Hydrochloride)Lescol (Fluvastatin Sodium)Levaquin (Levofloxacin)Levlen (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Levo-Dromoran (Levorphanol Tartrate)Levora (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Lexxel (Enalapril Maleate, Felodipine)Lidoderm (Lidocaine)Lipitor (Atorvastatin Calcium)Lodine (Etodolac)Loestrin (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate)Lomotil (Atropine Sulfate, Diphenoxylate Hydrochloride)Lo/Ovral (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)Lopid (Gemfibrozil)Lotronex (Alosetron Hydrochloride)Low-Ogestrel (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)*Lupron Depot (Leuprolide Acetate)Luvox (Fluvoxamine Maleate)LYMErix (Lyme Disease Vaccine (Recombinant OspA))Macrobid (Nitrofurantoin Monohydrate)Macrodantin (Nitrofurantoin)Marinol (Dronabinol)Matulane (Procarbazine Hydrochloride)Maxair (Pirbuterol Acetate)Maxalt-MLT (Rizatriptan Benzoate)Maxaquin (Lomefloxacin Hydrochloride)Maxzide (Hydrochlorothiazide, Triamterene)Mebaral (Mephobarbital)Megace (Megestrol Acetate)Menest (Estrogens, Esterified)*Meridia (Sibutramine Hydrochloride Monohydrate)Merrem (Meropenem)Metadate (Methylphenidate Hydrochloride)Methylin (Methylphenidate Hydrochloride)Metro (Metronidazole)Mevacor (Lovastatin)Mexitil (Mexiletine Hydrochloride)Miacalcin (Calcitonin-Salmon)Micardis (Telmisartan)Midamor (Amiloride Hydrochloride)Migranal (Dihydroergotamine Mesylate)


Minipress (Prazosin Hydrochloride)Minizide (Polythiazide, Prazosin Hydrochloride)Mintezol (Thiabendazole)Mirapex (Pramipexole Dihydrochloride)Mithracin (Plicamycin)Moban (Molindone Hydrochloride)Mobic (Meloxicam)Modicon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)Moduretic (Amiloride Hydrochloride, Hydrochlorothiazide)Monopril (Fosinopril Sodium)Motofen (Atropine Sulfate, Difenoxin Hydrochloride)Motrin (Ibuprofen, Pseudoephedrine Hydrochloride)MS Contin (Morphine Sulfate)MSIR (Morphine Sulfate)Mykrox (Metolazone)*Mylotarg (Gemtuzumab ozogamicin)Nadolol (Nadolol)Nalfon (Fenoprofen Calcium)Naprelan (Naproxen Sodium)Naropin (Ropivacaine Hydrochloride)Nasacort (Triamcinolone Acetonide)Necon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)Neoral (Cyclosporine)Nesacaine (Chloroprocaine Hydrochloride)Neurontin (Gabapentin)Nicotrol (Nicotine)*Nilandron (Nilutamide)Nimotop (Nimodipine)*Nipent (Pentostatin)Nizoral (Ketoconazole)Nolvadex (Tamoxifen Citrate)Nordette (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Norinyl 1 + 35 (Ethinyl Estradiol, Norethidrone)Norinyl 1 + 50 (Mestranol, Norethindrone)Normodyne (Labetalol Hydrochloride)Noroxin (Norfloxacin)Norvasc (Amlodipine Besylate)Norvir (Ritonavir)Novarel (Chorionic Gonadotropin)Nubain (Nalbuphine Hydrochloride)Numorphan (Oxymorphone Hydrochloride)Ocupress (Carteolol Hydrochloride)Ogen (Estropipate)Ogestrel (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)OptiPranolol (Metipranolol)Oramorph (Morphine Sulfate)*Orap (Pimozide)Orlaam (Levomethadyl Acetate Hydrochloride)Ortho Tri-Cyclen (Ethinyl Estradiol, Norgestimate)Ortho-Cept (Desogestrel, Ethinyl Estradiol)Ortho-Cyclen (Ethinyl Estradiol, Norgestimate)Ortho-Est (Estropipate)Ortho-Novum (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)*Ortho-Prefest (Estradiol, Norgestimate)Orudis (Ketoprofen)Oruvail (Ketoprofen)Ovcon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)Ovral (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)Ovrette (Norgestrel)Oxandrin (Oxandrolone)Oxsoralen (Methoxsalen)OxyContin (Oxycodone Hydrochoride)Paxil (Paroxetine Hydrochloride)

Pediazole (Erythromycin Ethylsuccinate,Sulfisoxazole Acetyl)Penetrex (Enoxacin)Pentasa (Mesalamine)Pepcid (Famotidine)*Permax (Pergolide Mesylate)*Plavix (Clopidogrel Bisulfate)Plendil (Felodipine)Ponstel (Mefenamic Acid)Pravachol (Pravastatin Sodium)Pregnyl (Chorionic Gonadotropin)Prelone (Prednisolone)Premarin (Estrogens, Conjugated)Premphase (Estrogens, Conjugated, Medroxypro ges tero -ne Acetate)*Prempro (Estrogens, Conjugated, MedroxyprogesteroneAcetate)Prevacid (Lansoprazole)PREVPAC (Amoxicillin, Clarithromycin, Lansoprazole)Prilosec (Omeprazole)Prinivil (Lisinopril)Prinzide (Hydrochlorothiazide, Lisinopril)Procanbid (Procainamide Hydrochloride)Procardia (Nifedipine)Profasi (Chorionic Gonadotropin)*Prograf (Tacrolimus)Proleukin (Aldesleukin)*Prometrium (Progesterone)ProSom (Estazolam)Protonix (Pantoprazole Sodium)Proventil (Albuterol Sulfate)Provera (Medroxyprogesterone Acetate)*Provigil (Modafinil)Prozac (Fluoxetine Hydrochloride)Pulmicort (Budesonide)Quinaglute (Quinidine Gluconate)Quinidex (Quinidine Sulfate)Quinidine Gluconate (Quinidine Gluconate)*Rapamune (Sirolimus)*Rebetron (Interferon alfa-2B, Recombinant, Ribavirin)Reglan (Metoclopramide Hydrochloride)Relafen (Nabumetone)Remeron (Mirtazapine)Remicade (Infliximab)Requip (Ropinirole Hydrochloride)Retrovir (Zidovudine)*ReVia (Naltrexone Hydrochloride)Rhinocort (Budesonide)Rilutek (Riluzole)Risperdal (Risperidone)Ritalin (Methylphenidate Hydrochloride)*Rituxan (Rituximab)*Roferon (Interferon alfa-2A, Recombinant)Romazicon (Flumazenil)Rythmol (Propafenone Hydrochloride)Salagen (Pilocarpine Hydrochloride)Sandimmune (Cyclosporine)*Sandostatin (Octreotide Acetate)Sectral (Acebutolol Hydrochloride)Sedapap (Acetaminophen, Butalbital)Sensorcaine-MPF with Epinephrine (Bupivacaine Hydro -chlo ri de, Epinephrine Bitartrate)Sensorcaine-MPF (Bupivacaine Hydrochloride)

DODACI 209

Septra (Sulfamethoxazole, Trimethoprim)Serophene (Clomiphene Citrate)*Serostim (Somatropin)Serzone (Nefazodone Hydrochloride)*Simulect (Basiliximab)Sinemet (Carbidopa, Levodopa)Solu-Medrol (Methylprednisolone Sodium Succinate)Sonata (Zaleplon)*Soriatane (Acitretin)Sporanox (Itraconazole)Stadol (Butorphanol Tartrate)Sular (Nisoldipine)Sustiva (Efavirenz)Symmetrel (Amantadine Hydrochloride)*Synarel (Nafarelin Acetate)Tagamet (Cimetidine)Talacen (Pentazocine Hydrochloride)Talwin (Aspirin, Pentazocine Hydrochloride)Talwin Nx (Naloxone Hydrochloride, Pentazocine Hydro -chloride)Tambocor (Flecainide Acetate)Targretin (Bexarotene)Tasmar (Tolcapone)Tegretol (Carbamazepine)*Temodar (Temozolomide)Tenex (Guanfacine Hydrochloride)*Tenoretic (Atenolol, Chlorthalidone)*Tenormin (Atenolol)Tequin (Gatifloxacin)Testoderm (Testosterone)Testred (Methyltestosterone)Teveten (Eprosartan Mesylate)Thalomid (Thalidomide)Tiazac (Diltiazem Hydrochloride)Tigan (Trimethobenzamide Hydrochloride)Timolide (Hydrochlorothiazide, Timolol Maleate)Timoptic (Timolol Maleate)Tolectin (Tolmetin Sodium)Tonocard (Tocainide Hydrochloride)*Topamax (Topiramate)Toprol (Metoprolol Succinate)Toradol (Ketorolac Tromethamine)Tranxene (Clorazepate Dipotassium)Trecator (Ethionamide)Trental (Pentoxifylline)Tricor Micronized (Fenofibrate)

Tri-Levlen (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Triphasil (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Trivora (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)Trovan (Trovafloxacin Mesylate)Ultram (Tramadol Hydrochloride)Uniretic (Hydrochlorothiazide, MoexiprilHydrochloride)Valium (Diazepam)Valtrex (Valacyclovir Hydrochloride)Vanceril (Beclomethasone Dipropionate)Vascor (Bepridil Hydrochloride)Vaseretic (Enalapril Maleate, Hydrochlorothiazide)Vasotec (Enalaprilat)Velban (Vinblastine Sulfate)*Vesanoid (Tretinoin)Viagra (Sildenafil Citrate)Vicoprofen (Hydrocodone Bitartrate, Ibuprofen)Vioxx (Rofecoxib)Viracept (Nelfinavir Mesylate)Vistide (Cidofovir)Vivelle (Estradiol)Voltaren (Diclofenac Sodium)Wellbutrin (Bupropion Hydrochloride)Winstrol (Stanozolol)*Xanax (Alprazolam)Xenical (Orlistat)Zagam (Sparfloxacin)Zanaflex (Tizanidine Hydrochloride)Zantac (Ranitidine Hydrochloride)Zarontin (Ethosuximide)Zaroxolyn (Metolazone)Zebeta (Bisoprolol Fumarate)*Zenapax (Daclizumab)Zestoretic (Hydrochlorothiazide, Lisinopril)Zestril (Lisinopril)Ziac (Bisoprolol Fumarate, Hydrochlorothiazide)Zocor (Simvastatin)*Zoladex (Goserelin Acetate)Zoloft (Sertraline Hydrochloride)Zomig (Zolmitriptan)*Zonegran (Zonisamide)Zosyn (Piperacillin Sodium, Tazobactam Sodium)Zovia (Ethinyl Estradiol, Ethynodiol Diacetate)Zyban (Bupropion Hydrochloride)Zyprexa (Olanzapine)Zyrtec (Cetirizine Hydrochloride)


1. Izaziva hipnotički efekat, zaobilazećipro ce nu od strane frontalnog režnjamozga2. Često podstiče seksualnu želju3. Povećava sklonost ka agresivnom i na -sil ničkom ponašanju4. Remeti ravnotežu mozga, doprinosećipo javi depresije i putem svog sadržaja ihip notičkog efekta5. Može biti ozbiljan faktor stresa6. Smanjuje interesovanje za čitanje i uče -nje7. Slabi moć mozga8. Podstiče loše životne navike9. Podstiče neumerenost10. Povećava sanjarenje u negativnomsmi s lu11. Umanjuje kreativnost12. Može umanjiti našu sposobnost da raz-likujemo dobro od lošeg

13. Navikava na nereagovanje14. Izaziva zavisnost15. Oduzima vreme koje se može upotre -biti za postizanje nečeg korisnog16. Oduzima vreme koje treba provesti urazgovoru sa članovima porodice17. Negativno utiče na duhovna ubeđenja

Ovi štetni efekti svi zajedno pozivaju nahitno delovanje – danas. Jasno je da tele-vizija ne utiče negativno samo na taj načinšto pojačava sklonost ka depresiji. Samamoralna svest, bilo vaša ili članova vašeporodice – smeštena u frontalnom režnjuva šeg mozga – možda je “na klackalici”.

Literatura: Nedley N. Proof Positive: How to ReliablzCombat Disease and Achieve Optimal Health throughNutrition and Lifestyle. Admore, OK: Nedley Publishing,1999 pp. 280-287.

DODACI 211

Dodatak 8

Poređenje omega-3 sa omega-6

Omega-3Namirnica Količina Omega-6 Omega-3 Omega-6

Skuša 1 šolja 8,0 2.639 329Spanać (konzerva) 1 šolja 5,3 353 66Ulje lanenog semena 1 sup. kaš. 4,1 7.540 1.822Ulje kanola 1 sup. kaš. 0,4 1.266 2.776Orasi, engleski ¼ šolje 0,2 2.043 9.540Orasi, crni ¼ šolje 0,1 1.031 10.468

Dodatak 9

Pregled 17 štetnih posledica gledanja televizije

1. poglavlje1 Mental Health: A Report of the Surgeon GeneralDepartment of Health and Human Services, NationalInstitutes of Health, National Institutes of Mental Health,1999 p. 32.2 Mental Health: A Report of the Surgeon GeneralDepartment of Health and Human Services, NationalInstitutes of Health, National Institutes of Mental Health,1999 p. 32.3 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook ofMedicine, 21st Ed., 2000:2036,2037.4 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook ofMedicine, 21st Ed., 2000:2036.5 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook ofMedicine, 21st Ed., 2000:2034.6 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook ofMedicine, 21st Ed., 2000:2035.7 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook ofMedicine, 21st Ed., 2000:2037.8 Goetz C, Pappert E, Textbook of Clinical Neurology, 1stEd., 1999:34.9 Simon R, Sunseri M, Goldman:Cecil Textbook ofMedicine, 21st Ed., 2000:2037,2038.10 Gould E, Reeves AJ, et al. Neurogenesis in the neo-cortex of adult primates. Science 1999 Oct;286:548-552.11 Frances Collins, director of the human genome project,quoted at a speech to the National Institutes of Health,January 18, 2001. Previous numbers of genes were esti-mated to be 80,000 but new research puts the number atabout 35,000. Published work on this due soon.12 Ephesians 4:23. The Holy Bible. KJV.13 Srole L. Mental health in the metropolis: the MidtownManhattan study. 1962 New York:Mcgraw-Hill.14 Epidemiologic Catchment Area (ECA) Program of thenational institute of mental health, division of biometryand epidemiology. 1981, 82.15 Kessler RC, McGonagle KA, et.al., Lifetime and 12month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders inthe United States. Results from the National ComorbiditySurvey. Arch Gen Psychiatry 1994 Jan;51(1):8-19.16 Regier DA, Narrow WE, et.al., Community estimates ofmedical necessity. G.Andrews & S. Henderson, Unmetneeds in mental health service delivery. Cambridge,England: Cambridge University Press 2000.17 Kessler RC, Berglund PA, et.al., The 12 month preva-lence and correlates of serious mental illness.Manderscheid, R., & Sonnenschein MA, Mental health,United States, 1996. p. 59-70 Washington D.C. U.S.Government Printing Office.18 Kessler RC, McGonagle KA, et.al., Lifetime and 12month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders in

the United States. Results from the National ComorbiditySurvey. Arch Gen Psychiatry 1994 Jan;51(1):8-19.19 National Advisory Mental Health Council 1993.20 Kessler RC. Comorbidity of DSM-III-R major depressivedisorder in the general population: results from the USNational Comorbidity Survey. Br J Psychiatry Suppl 1996Jun;(30):17-30.21 Rucker L. Feasibility and usefulness of depressionscreening in medical outpatients. Arch Intern Med 1986Apr;146(4):729-731.22 Birmaher B, Ryan ND, et al. Childhood and adolescentdepression: a review of the past 10 years. Part I. J AmAcad Child Adoles Psychiatry 1996;35(11):1427-1439.23 Klerman, GL, Weissman, MM. Increasing rates ofdepression. JAMA 1989;261:2229-2235.24 Cross-National Collaborative Group The changing rateof major depression: cross-national comparisons. JAMA1992;268:3098-3105.25 Kessler RC, McGonagle KA, Nelson CB, Hughes M,Swartz M, and Blazer DG. Sex and depression in theNational Comorbidity Survey. II: cohort effects. J AffDisord 1994;30:15-26.26 Narrow WE. One-year prevalence of depressive disor-ders among adults 18 and over in the U.S.: NIMH ECAprospective data. Population estimates based on U.S.Census estimated residential population age 18 and overon July 1, 1998. Unpublished but cited by the NationalInstitute of Mental Health in a paper entitled "TheInvisible Disease: Depression" found at www.nimh.nih.gov/publicat/invisible.cfm.27 Regier DA, Narrow WE, et al. The de facto mental andaddictive disorders service system. EpidemiologicCatchment Area prospective 1-year prevalence rates ofdisorders and services. Arch Gen Psychiatry 1993;50(2):85-94.28 Mental Illness: A Rising Workplace Loss. Wall StreetJournal June 13, 2001.29 IMS Health as quoted by Wall Street Journal June 13,2001. Mental Illness A Rising Workplace Loss.30 IMS Health as quoted by Wall Street Journal June 13,2001. Mental Illness A Rising Workplace Loss.31 Mental Health: A Report of the Surgeon GeneralDepartment of Health and Human Services, NationalInstitutes of Health, National Institutes of Mental Health,1999 p. 247.

2. poglavlje1 Mental Health: A Report of the Surgeon General.Executive Summary. Department of Health and HumanServices. National Institutes of Health, National Instituteof Mental Health, 1999, p 5,6.


Literatura

2 Takeida K, Nishi M, Miyake H. Mental depression anddeath in elderly persons. J Epidemiol 1997 Dec;7(4):210-213.3 Hippisley-Cox J, Fielding K, Pringle M. Depression as arisk factor for ischaemic heart disease in men: populationbased case-control study. BMJ 1998;316:1714-1719.4 Everson SA, et al. Depressive symptoms and increasedrisk of stroke mortality over a 29-year period. Arch InternMed 1998 May 25;158(10):1133-1138.5 Roose SP. Treatment of depression in patients withheart disease. J Clin Psychiatry 1999; 60 Suppl 20: 34-37.6 Harbuz MS. Stress, hormones and your brain. JNeuroendocrinology 2000;2(5):381-382.7 Murray CJ, Lopez AD. Mortality by cause for eightregions of the world: Global Burden of Disease Study.Lancet 1997 May 3;349(9061):1269-1276.8 Irvine J. Depression and risk of sudden cardiac deathafter acute myocardial infarction: testing for the con-founding effects of fatigue. Psychosom Med 1999 Nov-Dec;61(6):729-737.9 Irvine J. Depression and risk of sudden cardiac deathafter acute myocardial infarction: testing for the con-founding effects of fatigue. Psychosom Med 1999 Nov-Dec;61(6):729-737.10 Carney RM, Freedland KE, et al. Major depression,heart rate, and plasma norepinephrine in patients withcoronary heart disease. Biol Psychiatry 1999 Feb15;45(4):458-463.11 Watkins LL, Grossman P. Association of depressivesymptoms with reduced baroreflex cardiac control in coro-nary artery disease. Am Heart J 1999 Mar;137(3):453-457.12 McKhann GM, Borowicz LM, et al. Depression and cog-nitive decline after coronary artery bypass grafting.Lancet 1997 May 3;349(9061):1282-1284.13 Hippisley-Cox, J. Depression as a risk factor forischaemic heart disease in men: population-based case-control study. BMJ 1998;316:1714-1719.14 Ariyo AA, Haan M, et al. Depressive Symptoms andRisks of Coronary Heart Disease and Mortality in ElderlyAmericans Circulation 2000;102:1773-1779.15 Forrest KY, Becker DJ, et al. Are predictors of coronaryheart disease and lower-extremity arterial disease in type1 diabetes the same? A prospective study. Atherosclerosis2000 Jan;148(1):159-169.16 Hippisley-Cox, J. Depression as a risk factor forischemic heart disease in men: population-based case-control study. BMJ 1998;316:1714-1719.17 Fawzy FI, Cousins N, et al. A structured psychiatricintervention for cancer patients. Changes over time inmethods of coping and affective disturbance. Arch GenPsychiatry 1990;47:720.18 Fawzy FI, Fawzy NW, et al. Malignant melanoma:Effects of an early structured psychiatric intervention,coping, and affective state on recurrence and survival 6years later. Arch Gen Psychiatry 1993;50:681.19 Spiegel D, Bloom JR, et al: Effects of psychosocialtreatment on survival of patients with metastatic breastcancer. Lancet 1989;2:888.20 Stein M, Miller AH, Trestman RL. Depression, theimmune system, and health and illness. Arch GenPsychiatry 1991;48:171.

21 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Chronically depressedmood and cancer risk in older persons. J Natl Cancer Inst1998 Dec 16;90(24):1888-1893.22 Preliminary data on births and deaths-United States,1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct25;45(42):914-919.23 Takeida K, Nishi M, Miyake H. Mental depression anddeath in elderly persons. J Epidemiol 1997 Dec;7(4):210-213.24 Schulz R, Beach SR, et al. Association between depres-sion and mortality in older adults: the cardiovascularhealth study. Arch Intern29 Med 2000;160:1761-1768.25 Schulz R, Beach SR, et al. Association between depres-sion and mortality in older adults: the cardiovascularhealth study. Arch Intern Med 2000;160:1766.26 Schulz R, Beach SR, et al. Association between depres-sion and mortality in older adults: the cardiovascularhealth study. Arch Intern Med 2000;160:1766-1767.27 Sheline YI, Sanghavi M, et al. Depression duration butnot age predicts hippocampal volume loss in medicallyhealthy women with recurrent major depression. JNeuroscience 1999 June 15:19(12):5034-5043.28 Tasman: Psychiatry, 1 st ed. W. B. Saunders Company.1997, p 998-999.29 O’Toole SM, Sekula LK, Rubin RT. Pituitary-adrenal cor-tical axis measures as predictors of sustained remission inmajor depression. Biol Psychiatry 1997;42:85.30 Lupien SJ, de Leon M, et al. Cortisol levels duringhuman aging predict hippocampal atrophy and memorydeficits. Nat Neurosci 1998 May;1(1):69-73.31 Porter NM, Landfield PW. Stress hormones and brainaging: adding injury to insult? Nat Neurosci 1998May;1(1):3-4.32 Cameron HA, McKay RD. Restoring production of hip-pocampal neurons in old age. Nat Neurosci 1999Oct;2(10):894-897.33 World Health Organization (WHO). The World HealthReport 1995: Bridging the Gaps. Geneva, Switzerland:World Health Organization, 1995.34 Abelow BJ, Holford TR, Insogna KL. Cross-culturalassociation between dietary animal protein and hip frac-ture: a hypothesis. Calcif Tissue Int 1992 Jan;50(1):14-18.35 Michelson D, Stratakis C, et al. Bone mineral density inwomen with depression. NEJM 1996 Oct 17; 335(16):1176.36 Schweiger U. Weber B. et al. Lumbar bone mineraldensity in patients with major depression: evidence ofincreased bone loss at follow-up. Am J Psychiatry 2000Jan;157(1):118-120.37 Proverbs 15:30, 16:24, 17:22. The Holy Bible. KJV38 Jonas BS, Lando JF. Negative affect as a prospectiverisk factor for hypertension. Psychosom Med 2000 Mar-Apr;62(2):188-196.39 McGrady A. Horner J. Role of mood in outcome ofbiofeedback assisted relaxation therapy in insulin depend-ent diabetes mellitus. Appl Psychophysiology Biofeedback1999 Mar 24;(1):79-88.40 Jonas BS, Wagener DK, et al. Symptoms of Anxietyand Depression as Risk Factors for Development ofAsthma. J Appl Biobehav Research 1999;4:91-110.

LITERATURA 213

41 Lipchik GL, Rains JC, et al. Recurrent headache: a neg-lected women’s health problem. Women’s Health Issues1998 Jan-Feb;8(1):60-64.42 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Depressive symptomsand physical decline in community-dwelling older persons.JAMA 1998 Jun 3;279(21):1720-1726.43 Penninx BW, Leveille S, et al. Exploring the effect ofdepression on physical disability: longitudinal evidencefrom the established populations for epidemiologic stud-ies of the elderly. Am J Public Health 1999 Sep; 89(9):1346-1352.44 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Depressive symptomsand physical decline in community-dwelling older persons.JAMA 1998 Jun 3;279(21):1720-1726.45 Hesdorffer DC, Hauser WA, et al. Major depression isa risk factor for seizures in older adults. Ann Neurology2000 Feb 47(2):246-249.46 Domar AD. Distress and conception in infertile women:a complementary approach. J Am Med Womens Assoc1999 Fall;54(4):196-198.47 Schweiger U. Deuschle M., et.al. Testosterone,gonadotropin, and cortisol secretion in male patients withmajor depression. Psychosom Med 1999;61(3):292-296.48 Berndt ER, Koran LM, et al. Lost human capital fromearly-onset chronic depression. Am J Psychiatry. 2000Jun;157(6):940-947.49 Breslau N, Peterson EL, et al. Major depression andstages of smoking. A longitudinal investigation. Arch GenPsychiatry 1998 Feb;55(2):161-166.50 Breslau N, Peterson EL, et al. Major depression andstages of smoking. A longitudinal investigation. Arch GenPsychiatry 1998 Feb;55(2):161-166.51 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1998,pages 408-412.52 Greenfield SF, Weiss RD, et al. The effect of depressionon return to drinking: a prospective study. Arch GenPsychiatry 1998 Mar;55(3):259-265.53 Angst J, Angst F, Stassen HH. Suicide risk in patientswith major depressive disorder. J Clinical Psychiatry1999;60 Suppl 2:57-62;discussion 75-76,113-116.54 U.S. Department of Health and Human Services:Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.Department of Health and Human Services, SubstanceAbuse and Mental Health Services Administration, Centerfor Mental Health Services, National Institutes of Health,National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,1999, p. 245.55 U.S. Department of Health and Human Services:Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.Department of Health and Human Services, SubstanceAbuse and Mental Health Services Administration, Centerfor Mental Health Services, National Institutes of Health,National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,1999 p 245.56 Wintemute GJ, Parham CA, et al. Mortality amongrecent purchasers of handguns. NE M 1999;341:1583.57 Potter LB. Suicide in youth: a public health framework.J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1998 May; 37(5):484-487.58 Public Health Advisory Board Report, May 1999.

59 U.S. Department of Health and Human Services:Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.Department of Health and Human Services, SubstanceAbuse and Mental Health Services Administration, Centerfor Mental Health Services, National Institutes of Health,National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,1999, pp 150-152.60 Eddleston, Sheriff MH, Hawton K. Deliberate self harmin Sri Lanka: an overlooked tragedy in the developingworld. BMJ 1998 Jul 11;317(7151):133-135.61 Angst J. Angst F. Stassen HH. Suicide risk in patientswith major depressive disorder. J Clin Psychiatry 1999;60Suppl 2:57-62;discussion 75-76,113-116.62 Angst J. Angst F. Stassen HH. Suicide risk in patientswith major depressive disorder. J Clin Psychiatry 1999;60Suppl 2:57-62;discussion 75-76,113-116.63 U.S. Department of Health and Human Services:Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.Department of Health and Human Services, SubstanceAbuse and Mental Health Services Administration, Centerfor Mental Health Services, National Institutes of Health,National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,1999, p. 245.64 Cornelius JR, Salloum IM, et al. Disproportionate suici-dality in patients with comorbid major depression andalcoholism. Am J Psychiatry 1995;152:358.65 Weiss RD, Hufford MR. Substance abuse and suicide.The Harvard Medical School Guide to Suicide Assessmentand Intervention. Jacobs DG, Ed. Jossey-Bass Publishers,San Francisco, 1999, p 300.66 Hyman SE, Rudorfer MV. Depressive and Bipolar MoodDisorders. Scientific American May 2000.67 Garofalo R, Wolf RC, et al. Sexual Orientation and Riskof Suicide Attempts Among a Representative Sample ofYouth Arch Ped Adolesc Med 1999 May;153(5):487-493.68 Cochran SD, Mays VM. Lifetime prevalence of suicidesymptoms and affective disorders among men reportingsame-sex sexual partners. Am J Public Health 2000Apr;90(4):573-578.69 Scheel KR, Westefeld JS. Heavy metal music and ado-lescent suicidality: an empirical investigation. Adolesc1999 Sum-mer;34(134):253-273.70 Blumenthal SJ. Suicide: A guide to risk factors, assess-ment, and treatment of suicidal patients. Med Clin N Amer1988;72:937-971.71 U.S. Department of Health and Human Services:Mental Health: A Report of the Surgeon General. U.S.Department of Health and Human Services, SubstanceAbuse and Mental Health Services Administration, Centerfor Mental Health Services, National Institutes of Health,National Institute of Mental Health, Rockville, Maryland,1999, p 244.72 Tasman: Psychiatry, 1 st ed. W. B. Saunders Company.1997, p 995.73 Borges G, Walters EE, Kessler RC. Associations of sub-stance use, abuse, and dependence with subsequent sui-cidal behavior. Am J Epidemiol. 2000 Apr 15;151(8):781-789.74 Smith GS, Branas CC, Miller TR. Fatal nontraffic injuriesinvolving alcohol: A metaanalysis. Ann Emer Med 1999Jun;33(6):659-668.75 Borges G, Walters EE, Kessler RC. Associations of sub-stance use, abuse, and dependence with subsequent sui-


cidal behavior. Am J Epidemiol. 2000 Apr 15;151(8):781-789.76 McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in theUnited States. JAMA 1993 Nov 10;270(18);2207-2212.77 Nedley N. Proof Positive: How to reliably combat dis-ease and achieve optimal health through nutrition andlifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1998, p. 425.78 Birckmayer J, Hemenway D. Minimum-age drinkinglaws and youth suicide, 1970-1990. Am J Public Health1999 Sep;89(9):1365-1368.79 Borges G, Walters EE, Kessler RC. Associations of sub-stance use, abuse, and dependence with subsequent sui-cidal behavior. Am J Epidemiol. 2000 Apr 15;151(8):781-789.80 Beck AT, Kovacs M, Weissman A. Hopelessness andsuicidal behavior: an overview. JAMA 1975;234:1146.81 Whitley E, Gunnell D, et al. Ecological study of socialfragmentation, poverty, and suicide. BMJ 1999 Oct16;319(7216):1034-1037.82 Cole MG, Bellavance F, Mansour A. Prognosis ofdepression in elderly community and primary care popu-lations: a systematic review and meta-analysis. Am JPsychiatry 1999;156:1182.83 Stenager EN, Madsen C, et al. Suicide in patients withstroke: epidemiological study. BMJ 1998 April 18;316:1206-1210.84 Cassem EH. Depressive disorders in the medically ill.An overview. Psychosom 1995 Mar-Apr;36(2):S2-10.85 Cochran SD, Mays VM. Lifetime prevalence of suicidesymptoms and affective disorders among men reportingsame-sex sexual partners: results from NHANES III. Am JPublic Health 2000 Apr;90(4):573-578.86 Garofalo R, Wolf RC, et al. Sexual Orientation and Riskof Suicide Attempts Among a Representative Sample ofYouth Arch Ped Adolesc Med 1999 May;153(5):487-493.87 Scheel KR, Westefeld JS. Heavy metal music and ado-lescent suicidality: an empirical investigation. Adolesc1999;34(134):253-273.88 Tice DM, Bratslavsky E. Emotional Distress RegulationTakes Precedence Over Impulse Control: If You Feel Bad!J Pers Soc Psych 2001;80:53-67.89 Carpenter KM, Hasin DS, et al. Relationships betweenobesity and DSM-IV major depressive disorder, suicideideation, and suicide attempts: results from a generalpopulation study. Am J Pub Health 2000 Feb;90(2):251-257.90 Albertini RS, Phillips KA. Thirty-three cases of bodydysmorphic disorder in children and adolescents J AmAcad Child Adolesc Psych-iatry 1999 Apr;38(4):453-459.91 Herzog DB. Mortality in eating disorders: a descriptivestudy. Int J Eat Disord 2000 Jul;28(1):20-26.

3. poglavlje1 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: DepressiveDisorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). 1997W. B. Saunders Com-pany; P. 996.2 Kessler RC, McConagle KA, et al. Lifetime and 12-monthprevalence of DSM IIIR psychiatric disorders in the UnitedStates. Arch Gen Psy-chiatry 1994;51:8-19.3 US Congress, Office of Technology Assessment:Adolescent Health. Washington, US Government Printing

Office, 1991 (cited in Post D, Carr C, Weigand J.Teenagers: mental health and psychological issues. PrimCare 1998 Mar;25(1):181-192).4 Emslie GE, Weinberg WA, et al. Depressive symptomsby self-report in adolescence: Phase I of the developmentof a questionnaire for de-pression by self-report. J ChildNeurol 1990;5:114-121.5 Rao U, Hammen C, Daley S. Continuity of depressionduring the transition to adulthood: a 5-year longitudinalstudy of young women. J Am Acad Child AdolescPsychiatry 1999 Jul;38(7):908-915.6 Emslie GE, Weinberg WA, et al. Depressive symptomsby self-report in adolescence: Phase I of the developmentof a questionnaire for de-pression by self-report. J ChildNeurol 1990;5:114-121.7 Weissman MM, Bruce ML, et al. Affective disorders.Robins LN, Regier DA (eds): Psychiatric Disorders inAmerica. New York: Free Press, 1991:53-80.8 Weissman MM, Bruce ML, et al. Affective disorders.Robins LN, Regier DA (eds): Psychiatric Disorders inAmerica. New York: Free Press, 1991:53-80.9 Depression Guideline Panel: Depression in PrimaryCare, Volume 1, Detection and Diagnosis. Clinical PracticeGuideline, Number 5. Rockville, MD: U.S. Department ofHealth and Human Services, Agency for Health CarePolicy and Research, 1993. AHCPR publica-tion 93-0550.10 Weissman MM, Bland RC, et al. Cross-national epi-demiology of major depression and bipolar disorder. JAMA1996;276:293.11 Weissman MM, Wolk S, et al, Depressed adolescentsgrown up. JAMA 1999 May 12;281(18):1707-1713.12 Warner V, Weissman MM, et al. Grandparents, parents,and grand-children at high risk for depression: a three-generation study. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry1999 Mar;38(3):289-296.13 Weissman MM, Kidd KK, Prusoff BA: Variability in ratesof affec-tive disorders in relatives of depressed and nor-mal probands. Arch Gen Psychiatry 1982;39:1397.14 Biederman J, et al. Patterns of psychopathology anddysfunction in high-risk children of parents with panic dis-order and major depression. Am J Psychiatry2001;158:49-57.15 Smith KA. Relapse of depression after rapid depletionof tryptophan. Lancet 1997 Mar 29;349(9056):915-919.17 Hibbeln JR. Fish consumption and major depression.Lancet 1998 Apr 18;351(9110):1213.18 Hibbeln JR, Umhau JC, et al. Do plasma polyunsatu-rates predict hostility and depression? World Rev NutrDiet 1997;82:175-186.19 Fava M, Borus JS, et al. Folate, vitamin B 12 , andhomocysteine in major depressive disorder. Am JPsychiatry 1997 Mar;154(3):426-428.20 Snowdon DA, Tully CL, et al. Serum folate and theseverity of atrophy of the neocortex in Alzheimer disease:findings from the Nun study. Am J Clin Nutr 2000Apr;71(4):993-998.21 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Vitamin B 12 deficien-cy and depression in physically disabled older women:epidemiologic evidence from the Women’s Health andAging Study. Am J Psychiatry 2000 May;157(5):715-721.22 Coppen A, Bailey J. Enhancement of the antidepres-sant action of fluoxetine by folic acid: a randomised,

LITERATURA 215

placebo controlled trial. J Affect Disord 2000Nov;60(2):121-130.23 Bottiglieri T, Laundy M, et al. Homocysteine, folate,methylation, and monoamine metabolism in depression. JNeurol Neurosurg Psychia-try 2000 Aug; 69(2):228-232.24 Hayward C, Killen JD, et al. Psychiatric risk associatedwith early puberty in adolescent girls. J Am Acad ChildAdolesc Psychiatry 1997 Feb;36(2):255-262.25 Herman-Giddens ME, Slora EJ, et al. Secondary sexu-al characteristics and menses in young girls seen in officepractice: a study from the Pediatric Research in OfficeSettings network. Pediatrics 1997 Apr;99(4):505-512.26 Berkey CS. Relation of childhood diet and body size tomenarche and adolescent growth in girls. Am J Epidemiol2000;152:446-452.27 Azzena A, Zen T, et al. Risk factors for breast cancer.Case-control study results. Eur J Gynaecol Oncol1994;15(5):386-392.28 Campbell TC. Muscling out the meat myth. NewCentury Nutrition 1996 Jul;2(7):1-2.29 Lucca A. Neutral amino acid availability in two majorpsychiatric disorders. Prog Neuropsychopharmacol BiolPsychiatry 1995 Jul;9(4):615-626.30 Lucca A. Plasma tryptophan levels and plasma trypto-phan/neutral amino acids ratio in patients with mood dis-order, patients with obsessive-compulsive disorder, andnormal subjects. Psychiatry Res 1992 Nov;44(2):85-91.31 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancerincidence and mortality in different countries, with specialreference to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr15;15(4):617-631.32 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.147.33 Christensen L, Somers S. Adequacy of the dietaryintake of depressed individuals. J Am Coll Nutr 1994Dec;13(6):597-600.34 Trimble MR. The role of toxins in disorders of moodand affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.35 White RF, Feldman RG, Proctor SP. BehavioralSyndromes in Neurotoxicology in Fogel BS, Schiffer RB,Rao SM (eds): Neuropsy-chiatry. Baltimore, Williams andWilkins, 1996, pp. 959-969.36 Baker EL, Feldman RG, et al. Occupational lead neuro-toxicity: A behavioral and electrophysiological evaluation.Study design and one year results. Br J Indust Med1984;41:352-361.37 Baker EL, White RF, et al. Occupational lead neurotox-icity: Im-provement in behavioral effects following expo-sure reduction. Br J Indust Med 1985;42:507-516.38 Needleman HL. The neurobehavioral consequences oflow lead ex-posure in childhood. Neurobehav ToxicolTeratol 1982;4:729-732.39 Adler R, Moore C. Herbal vitamins: lead toxicity anddevelopmental delay. Pediatrics 2000 Sep;106(3):600-602.40 Ross EA. Lead content of calcium supplements. JAMA2000 Sep 20;284(11):1425-1429.41 Lucas SR, Sexton M, et al. Relationship between bloodlead and nutritional factors in preschool children: a cross-sectional study. Pedi-atrics 1996 Jan;97(1):74-78.

42 Ambrose TM, Al-Lozi M, Scott MG. Bone lead concen-trations assessed by in-vivo X-ray fluorescence. Clin Chem2000 Aug; 46(8 Pt 1):1171-1178.43 Schwartz B. Associations of Blood Lead,Dimercaptosuccinic Acid-Chelatable Lead, and Tibia Leadwith Polymorphisms in the Vitamin D Receptor andAminolevulinic Acid Dehydratase Genes. Environ-mentalHealth Perspectives 2000 Oct;108(10):949-954.44 Hanninen H: The behavioral effects of occupationalexposure to mercury and lead. Acta Neurol Scand66(suppl 92):167-175, 1982.45 Lishman WA: Organic Psychiatry, 3rd ed. BlackwellScientific as quoted by Trimble MR, In: The role of toxinsin disorders of mood and affect. Neurol Clin 2000Aug;18(3):649-664.46 Adler R, Moore C. Herbal vitamins: lead toxicity anddevelopmental delay. Pediatrics 2000 Sep;106(3):600-602.47 McRill C, Boyer LV, et al. Mercury toxicity due to use ofa cosmetic cream. J Occup Environ Med 2000 Jan;42(1):4-7.48 Summary of the joint statement on thimerosal in vac-cines. American Academy of Family Physicians, AmericanAcademy of Pediatrics, Advisory Committee onImmunization Practices, Public Health Ser-vice. MMWRMorb Mortal Wkly Rep 2000 Jul 14;49(27):622,631.49 Egeland GM, Middaugh JP. Balancing fish consumptionbenefits with mercury exposure. Science 1997 Dec12;278(5345):1904-1905.50 Sorensen N, Murata K, et al. Prenatal methylmercuryexposure as a cardiovascular risk factor at seven years ofage. Epidemiol 1999;10:370-375.51 Nierenberg DW, Nordgren RE, et al. Delayed cerebel-lar disease and death after accidental exposure todimethylmercury. N Eng J Med 1998;338(23):1672-1676.52 Kulig K. A tragic reminder about organic mercury. NEng J Med 1998;338(23):1692-1693.53 Trimble MR. The role of toxins in disorders of moodand affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.54 Gorell JM, Johnson CC. Occupational exposures tometals as risk factors for Parkinson’s disease. Neurol 1997Mar;48(3):650-658.55 Trimble MR. The role of toxins in disorders of moodand affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.56 Trimble MR. The role of toxins in disorders of moodand affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.57 Hartmann DE: Neuropsychological Toxicology:Identification and assessment of human neurotoxic syn-dromes. New York, Plenum Press, 1995, pp. 79-148. Asquoted by Trimble MR, In: The role of toxins in disordersof mood and affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.58 Trimble MR. The role of toxins in disorders of moodand affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.59 Trimble MR. The role of toxins in disorders of moodand affect. Neurol Clin 2000 Aug;18(3):649-664.60 Kendler KS, Kessler RC, et al. The prediction of majordepression in women: Toward an integrated etiologicmodel. Am J Psychiatry 1993;150:1139-1147.61 Minkler M, Fuller-Thomson E. The health of grandpar-ents raising grandchildren: results of a national study. AmJ Public Health 1999 Sep;89(9):1384-1389.


62 Cheasty M. Relation between sexual abuse in child-hood and adult depression: case-control study. BMJ 1998Jan 17;316(7126):198-201.63 Harlow HF, Harlow MK. Social deprivation in monkeys.Sci Am 1962;207:136-146.64 Peirce RS, Frone MR, et al. A longitudinal model ofsocial contact, social support, depression, and alcoholuse. Health Psychol 2000 Jan;19(1):28-38.65 Sullivan HS. The Interpersonal Theory of Psychiatry.New York: Norton, 1953.66 Lewinsohn PM. A behavioral approach to depression.In: Friedman RJ, Katz MM (eds): The Psychology ofDepression: Contemporary Theory and Research. NewYork: John Wiley & Sons, 1974 p. 157-178.67 Klerman GL, Weissman MM, et al. InterpersonalPsychotherapy of Depression. New York: Basic Books,1984.68 Post RM. Transduction of psychosocial stress into theneurobiology of recurrent affective disorder. Am JPsychiatry 1992;149:999-1010.69 Kendler KS, Kessler RC, et al. The prediction of majordepression in women: Toward an integrated etiologicmodel. Am J Psychiatry 1993;150:1139-1147.70 Mausner-Dorsch H, Eaton WW. Psychosocial WorkEnvironment and Depression: Epidemiologic Assessmentof the Demand-Control Model. Am J Pub Health2000;90(11):1765-1770.71 Genesis 2:18. The Holy Bible. New American StandardVersion.72 Hemfelt R, Minirth F, Meier P. Love Is A Choice, copy-right 1989, Thomas Nelson Publishers, Nashville, TN, p.13.73 Fuller JA. Family stressors as predictors of codepen-dency. Genet Soc Gen Psychol Monogr, 2000 Feb;126(1):5-22.74 Hemfelt R, Minirth F, Meier P. Love Is A Choice, copy-right 1989, Thomas Nelson Publishers, Nashville, TN, p.13.75 Lindley NR. Codependency: predictors and psychome-tric issues. J Clin Psychol, 1999 Jan;55(1):59-64.76 Martsolf DS. Codependency and related health vari-ables. Arch Psychiatr Nurs, 2000 Jun;14(3):150-158.77 Scientific American Medicine May 200078 Milani RV, Lavie CJ, Cassidy MM. Effects of cardiacrehabilitation and exercise training programs on depres-sion in patients after major coronary events. Am Heart J1996;132(4):726-732.79 Frasure-Smith N, Lesperance F, Talajic M. Depressionfollowing myocardial infarction. JAMA 1993;270:1819-1825.80 Czeisler CA: Human circadian physiology: Internalorganization of temperature, sleep-wake and neuroen-docrine rhythms monitored in an environment free of timecues (dissertation). Stanford, CA, Stanford University,1978.81 Harrington JM. Shift work and health: A critical reviewof the literature on working hours. Ann Acad MedSingapore 1994 Sep;23(5):699-705.82 Boivin DB, Czeisler CA, et al. Complex interaction ofthe sleep-wake cycle and circadian phase modulatesmood in healthy subjects. Arch Gen Psychiatry 1997Feb;54(2):145-152.

83 Riemann D, Hohagen F. Advanced vs. normal sleeptiming: effects on depressed mood after response tosleep deprivation in patients with a major depressive dis-order. J Affect Disord 1996 Apr 12;37(2-3):121-128.84 Faedda GL, Tondo L, et al. Seasonal mood disorders:patterns of seasonal recurrence in mania and depression.Arch Gen Psychiatry 1993;50:17.85 Lam RW, Gorman CP, et al. Multicenter, placebo-con-trolled study of fluoxetine in seasonal affective disorder.Am J Psychiatry 1995;152:1765.86 Terman M, Terman JS, Ross DC. A controlled trial oftimed bright light and negative air ionization for treatmentof winter depression. Arch Gen Psychiatry 1998;55:875.87 Breslau N, Peterson EL, et al. Major depression andstages of smoking. A longitudinal investigation. Arch GenPsychiatry 1998 Feb;55(2):161-166.88 Brown RA, Lewinsohn PM, et al. Cigarette smoking,major depression, and other psychiatric disorders amongadolescents. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1996Dec;35(12):1602-1610.89 Harlow BL, Cohen LS, et al. Prevalence and predictorsof depressive symptoms in older premenopausal women:the Harvard Study of Moods and Cycles. Arch GenPsychiatry 1999 May;56(5):418-424.90 Jacobsen BK, Hansen V. Caffeine and health. BMJ(Clinical Res Ed) 1988 Jan 23;296(6617)291.91 Physician’s Desk Reference, 55th edition. Montvale,NJ: Medical Economics Company, Inc., 2001, p. 2721.92 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: DepressiveDisorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). 1997W. B. Saunders Com-pany; p. 994.93 Binder LM. Persisting symptoms after mild head injury:A review of the post concussive syndrome. J Clin ExpNeuropsychol 1988;8:323.94 Evans RW. The post concussion syndrome and thesequelae of mild head injury. Neurol Clin 1992;10:815.95 Collins MW, Grindel SH, et al. Relationship betweenconcussion and neuropsychological performance in col-lege football players. JAMA 1999 Sep 8;282(10):964-970.96 Powell J, Barber-Foss K. Traumatic brain injury in highschool athletes. JAMA 1999 Sep 8;282(10):958-963.97 DH Smith, Chen X-H, et al. Accumulation of amyloid Band tau and the formation of neurofilament inclusions fol-lowing diffuse brain injury in the pig. J NeuropatholExperim Neurol 1999;58(9):982-992.98 Plassman BL, Harlik RJ, et al. Documented head injuryin early adulthood and risk of Alzheimer’s disease andother dementias. Neurol 2000 Oct;55(8):1158-1166.99 Depression Guideline Panel: Depression in PrimaryCare, Volume 1, Detection and Diagnosis. Clinical PracticeGuideline, Number 5. Rockville, MD: U.S. Department ofHealth and Human Services, Agency for Health CarePolicy and Research, 1993. AHCPR publica-tion 93-0550.100 Kessler RC, McGonagle KA, et al. Lifetime and 12-month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders inthe United States. Arch Gen Psychiatry 1994;51:8-19.101 Steffens DC, Helms MJ, et al. Cerebrovascular diseaseand depression symptoms in the cardiovascular healthstudy. Stroke 1999 Oct;30(10):2159-2166.102 Pohjasvaara T, Leppavuori A, et al. Frequency andClinical Determinants of Poststroke Depression (HelsinkiUniv Central Hosp; Univ of Helsinki). Stroke 1998;29:2311-2317.

LITERATURA 217

103 Gonzalez MB, Snyderman TB, et al. Depression inpatients with coronary artery disease. Depression1996;4(2):57-62.104 Frasure-Smith N, Lesperance F, et al. Gender, depres-sion, and one-year prognosis after myocardial infarction.Psychosom Med 1999;61:26.105 Nedley N, Chapter 3 through Chapter 6, Chapter 16In: Proof Posi-tive: How to Reliably Combat Disease andAchieve Optimal Health through Nutrition and Lifestyle.Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999.106 Hyman SE, Rudorfer MV. Depressive and BipolarMood Disorders; Depression in the Medically Ill. ScientificAmerican May 2000.107 Hyman SE, Rudorfer MV. Depressive and BipolarMood Disorders; Depression in the Medically Ill. ScientificAmerican May 2000.108 Singer EJ. Headache in ambulatory HIV-1-infectedmen enrolled in a longitudinal study. Neurol 1996 Aug;47(2): 487-494.109 Cote TR, Biggar RJ, Dannenberg AL. Risk of suicideamong persons with AIDS. A national assessment. JAMA1992 Oct 21;268(15):2066-2068.110 Nedley N, Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.347-368.111 Pezzoli G. Hydrocarbon exposure and Parkinson’s dis-ease. Neurology 2000 Sep 12;55(5):667-673.112 Racette, BA, et al. Welding-related parkinsonism:Clinical features, treatment, and pathophysiology.Neurology 2001 Jan 9;56(1):8-13.113 Betarbet R, et al. Chronic systemic pesticide exposurereproduces features of Parkinson’s disease. Nat Neurosci2000 Dec;3(12):1301-1306.114 Gorell JM, et al. Occupational exposures to metals asrisk factors for Parkinson’s disease. Neurology 1997Mar;48(3):650-658.115 Prusiner S, Nobel Prize winner addressing the annualmeeting of the American Neurological Association.116 LaVaute T, Smith S, et al. Targeted deletion of thegene encoding iron regulatory protein-2 causes misregu-lation of iron metabolism and neurodegenerative diseasein mice. Nature Genetics 2001;27(2):209-214.117 Sveinbjornsdottir, S, et al. Familial aggregation ofparkinson’s disease in Iceland. N Engl J Med 2000 Dec14;343(24):1765-1770.118 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: DepressiveDisorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). W.B. Saunders Company, 1997 p. 993.119 Cummings JL. Depression and Parkinson’s disease: areview. Am J Psychiatry 1992;149:443-454.120 Sclar DA, Robison LM, et al. Depression in diabetesmellitus: a national survey of office-based encounters,1990-1995. Diabetes Educ 1999 May-Jun;25(3): 331,332,335,340.121 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset majordepression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-645.122 Kendell RE, Chalmers JD, Platz C. Epidemiology ofpuerperal purposes. Br J Psychiatry 1987;150:662-673.123 Pop VJ. Prevalence of postpartum depression—or is itpost-puerpe-rium depression? Acta Obstet Gynecol Scand1993 Jul;72(5):354-358.

124 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset majordepression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-645.125 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset majordepression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-645.126 Stern G. Multi-disciplinary perspectives on postpar-tum depression: an anthropological critique. Soc Sci Med1983;17(15):1027-1041.127 Rees WD, Lutkins SG. Parental depression before andafter child-birth: An assessment with the Beck DepressionInventory. J R Coll Gen Practice 1971;21:26-31.128 Stowe AN. Women at risk for postpartum-onset majordepression. Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):639-645.129 Pearlstein TB. Symposium–Women and Depression:Who is at risk? Am J Obstet Gynecol 1995Aug;173(2):646-653.130 Pearlstein TB. Symposium–Women and Depression:Who is at risk? Am J Obstet Gynecol 1995 Aug;173(2):646-653.131 Pearlstein TB, Frank E, et al. Prevalence of axis I andaxis II disorders in women with late luteal phase dys-phoric disorder. J Affective Disord 1990;20:129-134.132 Pearlstein TB. Symposium–Women and Depression:Who is at risk? Am J Obstet Gynecol 1995Aug;173(2):646-653.133 Wilson CA, Turner CW, Keye WR Jr. Firstborn adoles-cent daughters and mothers with and without premen-strual syndrome: a comparison. J Adolesc Health 1991;12: 130-137.134 Wyatt KM. Efficacy of vitamin B-6 in the treatment ofpre-menstrual syndrome: systematic review. Br Med J1999 May 22;318(7195):1375-1381.135 Bendich A. The potential for dietary supplements toreduce pre-menstrual syndrome (PMS) symptoms. J AmColl Nutr 2000 Feb;19(1):3-12.136 Thys-Jacobs S. Calcium carbonate and the premen-strual syndrome: effects on premenstrual and menstrualsymptoms. Am J Obstet Gynecol 1998 Aug;179(2)444-452.137 Bendich A. The potential for dietary supplements toreduce pre-menstrual syndrome (PMS) symptoms. J AmColl Nutr 2000 Feb;19(1):3-12.138 Barnard ND. Diet and sex-hormone binding globulin,dysmenorrhea, and premenstrual symptoms. ObstetGynecol 2000 Feb;95(2):245-250.139 Leigh H, Kramer SI. The psychiatric manifestation ofendocrine disorders. Adv Intern Med 1984;29:413-445.140 Gruenberg AM, Goldstein RD. Chapter 54: DepressiveDisorders. In: Psychiatry, 1st ed. (Tasman A, editor). W.B. Saunders Company, 1997 p. 994.141 Cummings JL. Frontal-subcortical circuits and humanbehavior. Arch Neurol 1993 Aug;50(8):873-880.142 Burbeau J, Brisson C, Allaire S. Pevalence of the sickbuilding syndrome symptoms in office workers before andsix months and three years after being exposed to abuilding with an improved ventilation system. OccupEnviron Med 1997 Jan;54(1):49-53.143 Menzies D, Pasztor J, et al. Germicidal ultraviolet irra-diation in air conditioning systems: effect on office work-er health and wellbeing: a pilot study. Occup Environ Med1999 Jun;56(6):397-402.


144 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.33,34,226,243,250,251,383,540,542.145 Chen CH. High seroprevalence of Borna virus infec-tion in schizophrenic patients, family members and men-tal health workers in Taiwan. Mol Psych 1999 Jan;4(1):33-38.146 Machon RA, Mednick SA, Huttunen MO. Adult majoraffective disorder after prenatal exposure to an influenzaepidemic. Arch Gen Psych 1997 Apr;54(4):322-328.

4. poglavlje1 Hyman S, Rudorfer M. Depressive and bipolar mood dis-orders. Scientific American Medicine May 2000.2 ESHA Research. 2nd edition. 1990.3 Lucca A. Plasma tryptophan levels and plasma trypto-phan/neutral amino acids ratio in patients with mood dis-order, patients with obsessive-compulsive disorder, andnormal subjects. Psychiatry Res 1992 Nov;44(2):85-91.4 ESHA Research. 2nd edition. 1990.5 Hibbeln JR, Fish consumption and major depression.Lancet April 18;351:1213.6 Edwards R, Peet M, et al. Omega-3 polyunsaturatedfatty acid levels in the diet and in red blood cell mem-branes of depressed patients. J Affect Disord. 1998Mar;48(2-3):149-155.7 Adams PB, Lawson S, et al. Arachidonic to eicosapen-taenoic acid ratio in blood correlates positively with clini-cal symptoms of depression. Lipids 1996;31:S-167-176.8 Stoll AL, Severus WE, et al. Omega 3 fatty acids in bipo-lar disorder: a preliminary double-blind, placebo-con-trolled trial. Arch Gen Psychiatry 1999 May;56(5):407-412.9 ESHA Research. 2nd edition. 1990.10 Nedley N, Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.116.11 Schardt D, Schmidt S. fishing for safe seafood.Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.12 Schardt D, Schmidt S. fishing for safe seafood.Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.13 Food and Drug Administration Pesticide Program.Residue Monitoring 1992. J Assoc Off Anal Chemists. 1993Sep/Oct;76.14 Schardt D, Schmidt S. fishing for safe seafood.Nutrition Action Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.15 Waxman MF. When pest control gets out of control.Occ Health Safety May 1993:81-87.16 Schneider K. New pesticide plan puts safety first. TheNew York Times 143:49,461 (September, 21, 1993), p.A19.17 Huff JE, Haseman JK. News Forum. Risk assessment ofpesticides. Exposure to certain pesticides may pose realcarcinogenic risk. Engineering News 1991;69(1):33-36.18 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fishis warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984Jul/Aug;14(4):40-43.

19 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fishis warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984 Jul/Aug;14(4):40-43.20 Craig WJ. Fishing for Trouble. In: Nutrition For TheNineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.76-84.21 Environmental Protection Agency (EPA). NationalWater Quality Inventory. 1994 Report to Congress. p. 141.22 Environmental Protection Agency (EPA). NationalWater Quality Inventory. 1994 Report to Congress. p. 143.23 Craig WJ. Fishing for trouble. In: Nutrition for theNineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.76-84.24 Nadakavukaren A. Pests and pesticides. In: Man andEnvironment, A Health Perspective, Third Edition.Prospect Heights, IL: Waveland25 Nadakavukaren A. Pests and pesticides. In: Man andEnvironment, A Health Perspective, Third Edition.Prospect Heights, IL: Waveland Press, 1990.26 U.S. EPA. Office of Science and Technology. Office ofWater. Guidance for assessing chemical contaminant datafor use in fish advisories. Volume 1: Fish Sampling andAnalysis-Second Edition. September 1995; EPA 823-R-95-007; p. 1.27 Falck F Jr, Ricci A Jr, et al. Pesticides and polychlori-nated biphenyl residues in human breast lipids and theirrelation to breast cancer. Arch Environ Health 1992 Mar-Apr;47(2):143-146.28 Igbedioh SO. Effects of agricultural pesticides onhumans, animals and higher plants in developing coun-tries. Arch Environ Health 1991 Jul-Aug;46(4):218-224.29 Nicola RM, Branchflower R, Pierce D. Chemical con-taminants in bottomfish. J Environ Health 1987;49(6):342-347.30 Hovinga ME, Sowers M, Humphrey HE. Environmentalexposure and lifestyle predictors of lead, cadmium, PCB,and DDT levels in Great Lakes fish eaters. Arch EnvironHealth 1993 Mar-Apr;48(2):98-104.31 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, anddibenzofurans in Environmental and OccupationalMedicine-2nd edition (editor: WN Rom). Boston MA: LittleBrown and Co, 1992 p. 927-933.32 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, anddibenzofurans in Environmental and OccupationalMedicine-2nd edition (editor: WN Rom). Boston MA: LittleBrown and Co., 1992 p. 927-933.33 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedingsof the US Environmental Protection Agency’s NationalTechnical Workshop “PCBs in Fish Tissue.” September1993. EPA/823-R-93-003; p. 2-27 to 2-30.34 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedingsof the US Environmental Protection Agency’s NationalTechnical Workshop “PCBs in Fish Tissue.” September1993. EPA/823-R-93-003; p. 2-27 to 2-30.35 Jacobson JL, Jacobson SW. Intellectual impairment inchildren exposed to polychlorinated biphenyls in utero.NEJM 1996 Sept 12;335(11):783-789.36 Maine issues mercury warning reported June 29, 1994.37 Rosenman KD. Chemical Contamination Episodes inEnvironmental and Occupational Medicine-2nd edition(editor: WN Rom). Boston, MA: Little Brown and Co.,1992 p. 935-940.

LITERATURA 219

38 Swain WR. Effects of organochlorine chemicals on thereproductive outcome of humans who consumed contam-inated Great Lakes fish: an epidemiologic consideration. JToxicol Environ Health 1991 Aug;33(4):587-639.39 Freudenheim JL, Marshall JR, et al. Exposure to breastmilk in in-fancy and the risk of breast cancer.Epidemiology 1994 May;5(3):324-331.40 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.115.41 Stoll AL, Severus WE, et al. Omega-3 fatty acids inbipolar disorder: a preliminary double-blind, placebo-con-trolled trial. Arch Gen Psychia-try 1999 May;56(5):407-412.42 Rogan WJ, Gladen BC. Breast-feeding and cognitivedevelopment. Early Hum Dev 1993 Jan;31(3):181-193.43 Lucas A, Morley R, et al. Breast milk and subsequentintelligence quotient in children born preterm. Lancet1992 Feb 1;339(8788):261-264.44 Anderson JW, Johnstone BM, Remley DT. Breast-feed-ing and cognitive development: a meta-analysis. Am JClin Nutr 1999 Oct;70(4):525-35.45 Dorner G, Grychtolik H. Long-lasting ill-effects ofneonatal qualitative and/or quantitative dysnutrition inthe human. Endokrinologie 1978 Feb;71(1):81-88.46 Yokota A. Relationship between polyunsaturated fattyacid (PUFA) and learning ability in the brain of rat fetusand newborn. Nippon Sanka Fujinka Gakkai Zasshi 1993Jan;45(1):15-22.47 Bourre JM, Bonneil M, et al. Function of dietary polyun-saturated fatty acids in the nervous system. Prosta -glandins Leukot Essent Fatty Acids 1993 Jan;48(1): 5-15.48 Makrides M, Neumann MA, et al. Erythrocyte fattyacids of term infants fed either breast milk, standard for-mula, or formula supplemented with long-chain polyun-saturates. Lipids 1995 Oct;30(10):941-948.49 Jackson KA, Gibson RA. Weaning foods cannot replacebreast milk as sources of long-chain polyunsaturated fattyacids. Am J Clin Nutr 1989 Nov;50(5):980-982.50 Coscina DV, Yehuda S. Learning is improved by a soy-bean oil diet in rats. Life Sci 1986 May 12;38(19):1789-1794.51 Yehuda S, Carasso RL. Modulation of learning, painthresholds, and thermoregulation in the rat by prepara-tions of free purified alpha-lino-lenic and linoleic acids:determination of the optimal omega-3-to-omega-6 ratio.Proc Natl Acad Sci USA 1993 Nov 1;90(21):10345-10349.52 Baldwin BE. Diet and the brain. Ministry Magazine1990 Mar:25-27.53 Rosenberg IH, Miller JW. Nutritional factors in physicaland cognitive functions of elderly people. Am J Clin Nutr1992 Jun;55(6 Suppl):1237S-1243S.54 Tucker DM, Penland JG, et al. Nutrition status andbrain function in aging. Am J Clin Nutr 1990 Jul;52(1):93-102.55 La Rue A, Koehler KM, et al. Nutritional status and cog-nitive functioning in a normally aging sample: a 6-yrreassessment. Am J Clin Nutr 1997 Jan;65(1):20-29.56 Fava, Maurizio. Folate, vitamin B12, and homocysteinein major depressive disorder. Am J Psychiatry1997;154:426-428.57 ESHA Research. 2nd edition. 1990.

58 Penninx BW, Guralnik JM, et al. Vitamin B12 deficiencyand depression in physically disabled older women: epi-demiologic evidence from the Women’s Health and AgingStudy. Am J Psychiatry 2000 May;157(5):715-721.59 Mozafar A. Enrichment of some B-vitamins in plantswith application of organic fertilizers. Plant and Soil1994;167:305-311.60 ESHA Research. 2nd edition. 1990.61 Ornish D, Brown SE et al. 1990. Can lifestyle changesreverse coronary heart disease? The lifestyle heart trial.Lancet Jul21,336(8707):129-133.62 Rodriguez Jiminez J, Rodriguez JR, Gonzalez MJ. [indi-cators of anxiety and depression in subjects with differentkinds of diet: vegetarian and omnivores] Bol Assoc MedPR 1998 Apr-Jun; 90(4-6):58-68.

5. poglavlje1 Farmer ME, Locke BZ, et al. Physical activity and depres-sive symptoms: the NHANES I Epidemiologic follow-upstudy. Am J Epidemiol 1988Dec;128(6):1340-1351.2 Paluska SA, Schwenk TL. Physical activity and mentalhealth: current concepts. Sports Med 2000 Mar;29(3):167-180.3 Blumenthal JA, et al. Effects of exercise training onolder patients with major depression. Arch Intern Med1999 Oct 25;159(19) 2349-56.4 Blumenthal JA, Babyak MA, et al. Effects of exercisetraining on older patients with major depression. ArchIntern Med 1999 Oct 25;159(19):2349-2356.5 Tkachuk GA, Martin GL. Professional Psychology:Research and Practice 1999;30:275-282.6 Tkachuk GA, Martin GL. Professional Psychology:Research and Practice 1999;30:275-282.7 Moore KA, presented by Duke University at the Societyof Behavioral Medicine, San Francisco, California, April 17,1997.8 Blumenthal J, et al. J of Aging and Physical Activity2001;9.9 Kritz-Silverstein D, Barrett-Connor E, Corbeau C. Cross-sectional and prospective ptudy of exercise and depre -ssed mood in the elderly: the rancho bernardo study. AmJ Epidemiol 2001 Mar 15;153:596-603.10 Physical activity and cardiovascular health. NIH Con -sensus Development Panel on Physical Activity andCardiovascular Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246.11 Surgeon General’s report on physical activity andhealth. From the Centers for Disease Control andPrevention. JAMA 1996 Aug 21;276(7):522.12 Leitzmann MF, Rimm EB, et al. Recreational physicalactivity and the risk of cholecystectomy in women. N EnglJ Med 1999 Sep 9;341(11):777-784.13 Nedley N. Chapter 20 Beyond the leading causes ofdeath, In: Proof Positive: How to Reliably Combat Diseaseand Achieve Optimal Health through Nutrition andLifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1998, p. 492-496.14 Bernardi L, Spadacini G, Bellwon J, Hajric R, RoskammH, Frey AW. Effect of breathing rate on oxygen saturationand exercise performance in chronic heart failure. Lancet1998 May 2;351 (9112):1309-11.


15 Author’s Clinical Experience.16 Munger MA, Stanek E, et al. Arterial oxygen saturationin chronic congestive heart failure. Am J Cardiol1994;73:180-185.17 Bernardi L. Effect of breathing rate on oxygen satura-tion and exercise performance in chronic heart failure.Lancet 1998 May;35:1308-1311.18 Smith JM. Child Guidance. Hagerstown, MD: Reviewand Herald Publishing Association, 1954, p. 364-365.19 1 Samuel 16:15. The Holy Bible. KJV.20 1 Samuel 16:23. The Holy Bible. KJV.21 McKinney CH, Antoni MH, et al. Effects of guidedimagery and music (GIM) therapy on mood and cortisol inhealthy adults. Health Psychology 1997; 16:390-400.22 McCabe P, et al. Effects of guided imagery and music(GIM) therapy on mood and cortisol in healthy adults.Lancet 1998:351:1308-1311.23 Ford DE, Kamerow DB. Epidemiologic study of sleepdisturbances and psychiatric disorders. An opportunity forprevention? JAMA 1989 Sept 15;262(11):1479-1484.24 Mellinger G, Balter M, Uhlenhuth E. Insomnia and itstreatment: Prevalence and correlates. Arch GenPsychiatry 1985;42:225-232.25 Edinger JD, Morey MC, et al. Aerobic fitness, acuteexercise and sleep in older men. Sleep 1993;16:351-359.26 Bonnet MH, Arand DL. Twenty-four-hour metabolicrate in insomniacs and matched normal sleepers. Sleep1995;18:581-588.27 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the MayoSleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester,Minnesota. Clinics in Chest Med 1998Mar;10(1):157. Copyright 1998 W. B. Saunders Company.28 Reiter RJ, Robinson J. The best antioxidant. In:Melatonin: Your Body’s Natural Wonder Drug. New York,NY: Bantam Books, 1995 p. 20.29 Nedley N. Chapter 9. Melatonin. In: Proof Positive:How to Reliably Combat Disease and Achieve OptimalHealth through Nutrition and Lifestyle. Ardmore, OK:Nedley Publishing, 1999, p. 193.30 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients StopSmoking: A National Cancer Institute Manual forPhysicians. National Institutes of Health PublicationNumber 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37.31 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the MayoSleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester, Minne -sota. Clinics in Chest Med 1998Mar;10(1):157. Copyright 1998 W. B. Saunders Company.32 Nakajima T, Nippon Drug-induced sleep disorders.Rinsho Hyoka 1998 Feb;56(2):469-74.33 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the MayoSleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester, Minne -sota. Clinics in Chest Med 1998 Mar;10(1):163. Copyright1998 W. B. Saunders Company.34 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the MayoSleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester,Minnesota. Clinics in Chest Med 1998 Mar;10(1):163.Copyright 1998 W. B. Saunders Company.35 Hauri, P. Sleep disorders, insomnia. From the MayoSleep Disorders Center, Mayo Clinic, Rochester,Minnesota. Clinics in Chest Med 1998 Mar;10(1):163.Copyright 1998 W. B. Saunders Company.36 Harrington ME, Rusak B, et al. Anatomy and physiolo-gy of the mammalian circadian system. In Kryger MH,

Roth T, Dement WC (eds): principles and practice of sleepmedicine, ed 2. Philadelphia, WB Saunders Company,1994, pp. 286-300.37 Terman M: Light treatment. In Kryger MH, Roth T,Dement WC (eds): principles and practice of sleep medi-cine, ed 2. Philadelphia, WB Saunders Company, 1994,pp. 1012-1029.38 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin:Your Body’s Natural Wonder Drug. New York, NY: BantamBooks, 1995 p. 161.39 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin:Your Body’s Natural Wonder Drug. New York, NY: BantamBooks, 1995 p 161.40 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influenceof photo-therapy on serotonin and melatonin in non-sea-sonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158.41 Laakso ML, Porkka-Heiskanen T, et al. Twenty-four-hour patterns of pineal melatonin and pituitary and plas-ma prolactin in male rats under ‘natural’ and artificiallighting conditions. Neuroendocrinology 1988 Sep;48(3):308-313.42 Wagner DR. Sleep disorders; disorders of the circadi-an sleep-wake cycle. Neurologic Clinics 1996Aug;14(3):651.43 Terman M. A controlled trial of timed bright light andnegative air ionization for treatment of winter depression.Arch Gen Psychiatry 1998 Oct;55(10):875-882.44 Terman M. A controlled trial of timed bright light andnegative air ionization for treatment of winter depression.Arch Gen Psychiatry 1998 Oct;55(10):875-882.45 Robinson-Whelen S. J Personality and SocialPsychology 1997;73:1345-1353.46 Smith, JM. Ministry of Healing, Hagerstown, MD:Review and Herald Publishing Association, 1905, p. 251.47 Koenig HG, George LK, et al. Religiosity and remissionof depression in medically ill older patients. Am JPsychiatry 1998 Apr;155(4):536-542.48 Miller L, Warner V, et al. Religiosity and depression:ten-year follow-up of depressed mothers and offspring. JAm Acad Child Adolesc Psychiatry 1997 Oct;36(10):1416-1425.49 McCullough ME, Larson DB. Religion and depression: areview of the literature. Twin Res 1999 Jun;(2):126-136.50 Koening HG, Smiley M, Gonzales JA: Religion, healthand aging: a review and theoretical integration. NewYork, Greenwood Press, 1988.51 McCullough ME, Larson DB. Religion and depression: areview of the literature. Twin Res 1999 Jun;(2):126-136.52 www.fast.st based in Ann Arbor, Michigan.53 Kaufman IC, Stynes AJ. Depression can be induced ina bonnet macaque infant. Psychosom Med 1978Feb;40(1):71-75.54 Frasure-Smith N. Circulation. J Am Heart Association2000;101:1919-1924.55 Hagerty BM, Williams RA. The effects of sense ofbelonging, social support, conflict, and loneliness ondepression. Nurs Res 1999 Jul-Aug; 48(4):215-219.56 Hyman S, Rudorfer M. Depressive and bipolar mooddisorders. Scientific American Medicine May 2000.57 Thase ME, Greenhouse JB, et al. Treatment of majordepression with psychotherapy-pharmacotherapy combi-nations. Arch Gen Psychiatry 1997;54:1009.

LITERATURA 221

58 Gloaguen V, Cottraux J, et al. A meta-analysis of theeffects of cognitive therapy in depressed patients. J AffectDisord 1998;49:59.59 Schulberg HC, Pilkonis PA, Houck P. The severity ofmajor depression and choice of treatment in primary carepractice. J Consult Clin Psychol 1998;66:932.60 DeRubeis RJ, Gelfand LA, et al. Medications versuscognitive behavior therapy for severely depressed outpa-tients: mega-analysis of four randomized comparisons.Am J Psychiatry 1999;156:1007.61 Katon W, Robinson P, et al. A multifaceted interventionto improve treatment of depression in primary care. ArchGen Psychiatry 1996;53:924.62 Keller MB, McCullough JP, et al. A comparison of nefa-zodone, the cognitive behavioral-analysis system of psy-chotherapy, and their combination for the treatment ofchronic depression. N Engl J Med 2000 May 18;342(20):1462-1470.63 Lindley NR. Codependency: predictors and psychome-tric issues. J Clin Psychol, 1999 Jan;55(1):59-64.64 Rimljanima 5,8. 65 Smith, JM. Ministry of Healing, p. 135. (1905).66 Rom 8:35. The Holy Bible. KJV.67 Rom 8:38-39. The Holy Bible. KJV.68 Smith JM. Desire of Ages. Public domain book. 1898.Smith JM. The Story of Redemption. 1947. 69 Webster’s New World Dictionary, 2 nd College edition,1984.70 Lindley NR. Codependency: predictors and psychome-tric issues. J Clin Psychol 1999 Jan;55(1):59-64.71 Cook DL. Relationship between social support, self-esteem and codependency in the African Americanfemale. J Cult Divers 1997 Spring;4(1):32-38.72 Phil 2:3 The Holy Bible. KJV.73 Deut 6:5 and Matthew 22:37-40. The Holy Bible. KJV.74 John 14:15. The Holy Bible. KJV.75 Raina P, Waltner-Toews D, et al. Influence of compan-ion animals on the physical and psychological health ofolder people: an analysis of a one-year longitudinal study.J Am Ger Soc 1999 Mar;47(3):323.76 Siegel JM, Angulo FJ, et al. AIDS diagnosis and depres-sion in the Multicenter AIDS cohort study: the ameliorat-ing impact of pet ownership. AIDS Care 1999 Apr;11(2):157-170.77 Meyers JA. Depression may respond to a warm bath.Internal Medicine World Report 1996 Jul;11(13):32.78 Mental Health: A Report of the Surgeon GeneralDepartment of Health and Human Services, NationalInstitutes of Health, National Institutes of Mental Health,1999 p. 253.79 Mental Health: A Report of the Surgeon GeneralDepartment of Health and Human Services, NationalInstitutes of Health, National Institutes of Mental Health,1999 p. 252,253.

6. poglavlje1 Gyllenhaal C, Merritt SL, et al. Efficacy and safety ofherbal stimulants and sedatives in sleep disorders. SleepMed Rev June 2000;4(3):229-251.2 Gaster B, Holroyd J. St. John’s wort for depression: Asystematic review. Arch Intern Med 2000 Jan;160(2):152-

156.3 Gaster B, Holroyd J. St. John’s wort for depression: Asystematic review. Arch Intern Med 2000 Jan;160(2):152-156.4 Meier B, Liske E, Rosinus V. Efficacy and safety of St.John’s wort whole extract in patients with depressivesymptomatology of different degrees. Forsch Kompli men -tarmed 1997 April;4(2):87-93.5 Vorbach EU, Arnoldt KH, Wolpert E. St John’s wort: apotential therapy for elderly depressed patients? DrugsAging. 2000 Mar;16(3):189-197.6 Schrader E, et al. Hypericum treatment of mild-moder-ate depression in a placebo-controlled study. A prospec-tive, double-blind, random-ized, placebo-controlled, mul-ticentre study. Human Psychopharmacology 1998;13:163-169.7 Harrer G, et al. Comparison of equivalence between theSt. John’s wort extract LoHyp-57 and fluoxetine.Arzneimittelforschung 1999 Apr; 49(4):289-296.8 Philipp M, et al. Hypericum extract versus imipramine orplacebo in patients with moderate depression:Randomised multicentre study of treatment for eightweeks. Br Med J 1999;319:1534-1539.9 Shelton RC, et al. Effectiveness of St. John’s wort inmajor depression: A randomized controlled trial. JAMA2001 Apr 18; 285 (15): 1978-86.10 Lieberman S. Nutriceutical review of St. John’s wort(Hypericum perforatum) for the treatment of depression.J Women’s Health 1998;7:177-182.11 Miller AL. St. John’s wort (Hypericum perforatum):clinical effects on depression and other conditions. AlternMed Rev 1998;3:18-26.12 Doraiswamy M. Public Health Nutr 2001;3:18-26.13 Piscitelli SC, Burstein AH, et al. Indinavir concentra-tions and St John’s wort. Lancet 2000;355(9203):547-548.14 Schardt D. St. John’s Worts and all. Nutrition ActionHealthletter 2000 Sep;27(7):7-9.15 Food and Drug Administration.16 Mason PF, Morris VA, Balcezak, TJ. Serotonin syn-drome, presentation of 2 cases and review of the litera-ture. Medicine July 2000;79(4).17 Gaster B. S-adenosylmethionine (SAMe) for treatmentof depression. Alternative Med Alert 1999 Dec;2(12):133-135.18 Rosenbaum JF, Fava M, et al. The antidepressantpotential of oral S-adenosyl-l-methionine. Acta PsychiatrScand 1990 May;81(5):432-436.19 Bressa GM. S-adenosyl-l-methionine (SAMe) as antide-pressant: Meta-analysis of clinical studies. Acta NeurolScand Suppl 1994;154(3):7-14.20 Eikelboom JW, et al. Homocysteine and cardiovasculardisease: A critical review of the epidemiologic evidence.Ann Intern Med 1999 Sep 7;131(5):363-375.21 Kagan BL, et al. Oral S-adenosylmethionine in depres-sion: A randomized, double-blind, placebo-controlled trial.Am J Psychiatry 1990 May;147(5):591-595.22 Schardt D. SAMe SO-SO. Nutrition Action Healthletter.2001 March;28(2):10.23 Schardt D. SAMe SO-SO. Nutrition Action Healthletter.2001 March;28(2):11.24 Klepser T, Nisly N 5-Hydroxytryptophan (5-HTP) fortreatment of depression. Alternative Med Alert 2000


Nov;3(11):123.25 Klepser T, Nisly N 5-Hydroxytryptophan (5-HTP) fortreatment of depression. Alternative Med Alert 2000Nov;3(11):122,123.26 Klepser T, Nisly N 5-Hydroxytryptophan (5-HTP) fortreatment of depression. Alternative Med Alert 2000Nov;3(11):123.27 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition;1998:961-963.28 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition; 1998:1171-1173.29 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition;1998:871-873.30 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdi-tion; 1998:1043-1045.31 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdi-tion; 1998:1043.32 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition;1998:929-930.33 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition;1998:967-969.34 Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdi-tion; 1998:1204-1207.35 Elkin I, Shea MT, Watkins JT, et al. National Instituteof Mental Health Treatment of Depression CollaborativeResearch Program: general effectiveness of treatment.Arch Gen Psychiatry 1989;46:971.36 Practice guideline for major depressive disorder inadults. Am J Psychiatry 1993;150(suppl):1.37 Schulberg HC, Katon W, Simon GE, et al. Treatingmajor depression in primary care practice: an update ofthe Agency for Health Care Policy and Research practiceguidelines. Arch Gen Psychiatry 1998;55:1121.38 Practice guideline for major depressive disorder inadults. Am J Psychiatry 1993;150(suppl):1.39 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmacolo gictreatment of depression. N Engl J Med 1991;325:633.40 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmacolog-ic treatment of depression. N Engl J Med 1991;325:633.41 Rudorfer MV, Potter WZ. Antidepressants: A compara-tive review of the clinical pharmacology and therapeuticuse of the ‘newer’ versus the ‘older’ drugs. Drugs1989;37:713.42 Potter WZ, Manji HK, Rudorfer MV. Tricyclics and tetra-cyclics. Text-book of Psychopharmacology, 2nd ed.Schatzberg AF, Nemeroff CB, Eds. American PsychiatricPress, Washington, DC, 1998, p 199.43 Glassman AH. Psychiatry and cigarettes. Arch GenPsychiatry 1998;55:692.44 Hubbard R. Exposure to commonly prescribed drugsand the etiology of cryptogenic fibrosing alveolitis: a case-control study. Am J Respiratory and Critical Care Med1998;157(3 Pt 1):743-747.45 Wilens TE, Biederman J, Spencer TJ. Case study:Adverse effects of smoking marijuana while receiving tri-cyclic antidepressants. J AM Acad Child Adolesc Psychiatry1996;36(1):45-48.46 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmacolog-ic treatment of depression. N Engl J Med 1991;325:633.47 Rudorfer MV, Potter WZ. Antidepressants: A compara-tive review of the clinical pharmacology and therapeuticuse of the ‘newer’ versus the ‘older’ drugs. Drugs1989;37:713.

48 Mulrow CD, Williams JW Jr, Trivedi M, et al. Treatmentof depres-sion: Newer pharmacotherapies. Evidence-based Practice Center/University of Texas Health ScienceCenter at San Antonio, Agency for Health Care Policy andResearch, Evidence Report/Technology Assessment No 7,1999. Psychopharmacol Bull (in press).49 Schatzberg AF. Antidepressant effectiveness in severedepression and melancholia. J Clin Psychiatry 1999; 60(suppl 4):14.50 Schatzberg AF. Antidepressant effectiveness in severedepression and melancholia. J Clin Psychiatry1999;60(suppl 4):14.51 Danish University Antidepressant Group: Citalopram:Clinical effect profile in comparison with clomipramine: acontrolled multicenter study. Psychopharmacology1986;90:131.52 Danish University Antidepressant Group: Paroxetine: Aselective serotonin reuptake inhibitor showing better tol-erance, but weaker anti-depressant effect than clomi -pramine in a controlled multicenter study. J Affect Disord1990;18:289.53 Roose SP, Glassman AH, Attia E, et al. Comparativeefficacy of selective serotonin reuptake inhibitors and tri-cyclics in the treatment of melancholia. Am J Psychiatry1994;151:1735.54 Hall SM, Reus VI, Munoz RF, et al: Nortriptyline andcognitive-behavioral therapy in the treatment of cigarettesmoking. Arch Gen Psychiatry 1998;55:683.55 Smith AJ. The analgesic effects of selective serotoninreuptake inhibitors. J Psychopharmacol 1998;12:407.56 Potter WZ, Manji HK, Rudorfer MV. Tricyclics and tetra-cyclics. Text-book of Psychopharmacology, 2nd ed.Schatzberg AF, Nemeroff CB, Eds. American PsychiatricPress, Washington, DC, 1998, p. 199.57 Keller MB, Kocsis JH, Thase ME, et al. Maintenancephase efficacy of sertraline for chronic depression: A ran-domized controlled trial. JAMA 1998;280:1665.58 Smith AJ. The analgesic effects of selective serotoninreuptake inhibitors. J Psychopharmacol 1998;12:407.59 Physicians’ Desk Reference 55th Edition 2001 pub-lished by Medical Economics Company, Inc. Montavale, NJ07645-1742.60 Rudorfer MV: Monoamine oxidase inhibitors: Rever -sible and irreversible. Psychopharmacol Bull 1992;28:45.61 Thase ME, Trivedi MH, Rush AJ. MAOIs in the contem-porary treatment of depression. Neuropsychophar ma -cology 1995;12:185.62 Nierenberg AA, Alpert JE, et al. Course and treatmentof atypical depression. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl18):5.63 Stewart JW, Garfinkel R, Nunes EV, et al. Atypical fea-tures and treatment response in the National Institute ofMental Health Treatment of Depression CollaborativeResearch Program. J Clin Psychopharmacol 1998;18:429.64 Jarrett RB, Schaffer M, et al. Treatment of atypicaldepression with cognitive therapy or phenelzine: A dou-ble-blind, placebo-controlled trial. Arch Gen Psychiatry1999;56:431.65 Rudorfer MV. Monoamine oxidase inhibitors: Reversibleand irreversible. Psychopharmacol Bull 1992;28:45.66 Rudorfer MV, Manji HK, Potter WZ. Comparative toler-ability profiles of the newer versus older antidepressants.Drug Saf 1994;10:18.

LITERATURA 223

67 Griffin L, Mellon S. Proceedings of the National Acade -my of Sciences 1999;96:13512-13517.68 Foster S. Herbs for Your Health. Loveland, Colorado:Interweave Press, 1996.69 2001 Mosby’s Genrx: A Comprehensive Reference ForGeneric and Brand Prescription Drugs, 11 th Edition.St.Louis, MO:Mosby (Harcourt Health Sciences), 2001.70 Rudorfer MV, Manji HK, Potter WZ. Comparative toler-ability profiles of the newer versus older antidepressants.Drug Saf 1994;10:18.71 Michelson D, Amsterdam JD, et al. Changes in weightduring a 1-year trial of fluoxetine. Am J Psychiatry1999;156:1170.72 Donovan S, et al. Deliberate self-harm and antidepres-sant drugs: Investigation of a possible link. Fr J Psychiatry2000:177(6):551-556 Lane R, Baldwin D. Selective sero-tonin reuptake inhibitor-induced serotonin syndrome: re -view. J Clin Psychopharmacol 1997;17:208.73 Moscicki EK Identification of suicide risk factors usingepidemio-logic studies. Psychiatr Clin North Am 1997 Sep;20(3): 499-51774 Lane R, Baldwin D. Selective serotonin reuptakeinhibitor-induced serotonin syndrome: review. J ClinPsychopharmacol 1997;17:208.75 Nemeroff CB, DeVane CL, Pollock BG. Newer antide-pressants and the cytochrome P450 system. Am JPsychiatry 1996;153:311.76 De Abajo FJ, Rodriguez LA, Montero D. Associationbetween selective serotonin reuptake inhibitors and uppergastrointestinal bleeding: Population based case-controlstudy. BMJ 1999 Oct 23;319(7217):1106-1109.77 Donovan S, et al. Deliberate self-harm and antidepres-sant drugs: Investigation of a possible link. Br J Psychiatry2000;177(6):551-556.78 Zajecka J, Mitchell S, Fawcett J: Treatment-emergentchanges in sexual function with selective serotonin reup-take inhibitors as measured with Rush Sexual Inventory.Psychopharmacol Bull 1997;33:755.79 Waldinger MD, Hengeveld MW, Zwinderman AH, et al.Effect of SSRI antidepressants on ejaculation: A double-blind, randomized, placebo-controlled study with fluoxe-tine, fluvoxamine, paroxetine, and sertraline. J ClinPsychopharmacol 1998;8:274.80 Rosen RC, Lane RM, Menza M: Effects of SSRIs on sex-ual function; a critical review. J Clin Psychopharmacol1999;19:67.81 Landén M, Eriksson E, Ágren H, et al. Effect ofbusiprone on sexual dysfunction in depressed patientstreated with selective serotonin reuptake inhibitors. J ClinPsychopharmcol 1999;19:268.82 Golden RN, et al. Trazodone, nefazodone, bupropion,and mirtazapine. Textbook of Psychopharmacology, 2nded. Schartzberg AF, Nemeroff CB, Eds. AmericanPsychiatric Press, Washington, DC, 1998, p. 251.83 Bupropion to aid smoking cessation. Drug Ther Bull2000 Oct;38(10):73-75.84 Wilens TE, et al. A Controlled Clinical Trial of Bupropionfor Attention Deficit Hyperactivity Disorder in Adults. AmJ of Psychiatry 2001;158:282-288.85 Scientific American Medicine May 2000.86 Kasper S, el Giamal N, Hilger E. Reboxetine: the firstselective noradrenaline re-uptake inhibitor. Expert opinPharmacother 200 May; 1(4):771-782.

87 Mucci M. Reboxetine: a review of antidepressant toler-ability. J Psychopharmacol 1997;11(4 suppl):S33-7.88 Scientific American Medicine May 2000.89 Golden RN, Dawkins K, Nicholas L, et al: Trazodone,nefazodone, bupropion, and mirtazapine. Textbook ofPsychopharmacology, 2nd ed. Schatzberg AF, NemeroffCB, Eds. American Psychiatric Press, Washington, DC,1998, p. 251.90 Davis JM: Is mirtazapine a better antidepressant thanthe SSRIs? Essent Psychopharmacol 2:309, 1998.91 Carpenter LL, Jocic Z, Hal JM, et al: Mirtazapine aug-mentation in the treatment of refractgory depression. JClin Psychiatry 60:45,1999.92 Depressive and bipolar mood disorders. ScientificAmerican Medicine 2000 May:9.93 Depressive and bipolar mood disorders. ScientificAmerican Medicine 2000 May:9.94 Depressive and bipolar mood disorders. ScientificAmerican Medicine 2000 May:9.95 Heit S, Nemeroff CB. Lithium augmentation of antide-pressants in treatment-refractory depression. J ClinPsychiatry 1998;59(suppl 6):28.96 Austin PPV, Souza FGM, et al. Lithium augmentation inantidepres-sant-resistant patients: A quantitative analy-sis. Br J Psychiatry 1991;159:510-514.97 Nemeroff CB. Augmentation strategies in patients withrefractory depression. Depress Anxiety 1996;4:169-181.98 Regier DA, Farmer ME, et al. Comorbidity of mentaldisorders with alcohol and other drug abuse: Results fromthe epidemiologic catch-ment area (ECA) Study. JAMA1990;264:2511.99 Wu LT, Kouzis AC, Leaf PJ. Influence of comorbid alco-hol and psychiatric disorders on utilization mental healthservices in the National Comorbidity Survey. Am JPsychiatry 1999;156:1230.100 Panzarino PJ Jr. The costs of depression: Direct andindirect; treatment versus nontreatment. J Clin Psychiatry1998;59(suppl 20):11.101 Thompson D, Hylan TR, et al. Predictors of a medical-offset effect among patients receiving antidepressanttherapy. Am J Psychiatry 1998;155:824.102 Rudorfer MV, Manji HK, Potter WZ. Comparative tol-erability profiles of the newer versus older antidepres-sants. Drug Saf 1994;10:18.103 Rudorfer MV, Potter WZ. The role of metabolites ofantidepressants in the treatment of depression. CNSDrugs 1997;7:273.104 Rudorfer MV, Potter WZ. Metabolism of tricyclic anti-depressants. Cell Mol Neurobiol 1999;19:373.105 Sternbach H, State R: Antibiotics: Neuropsychiatriceffects and psychotropic interactions. Harv Rev Psychiatry1997;5:214.106 Brown ES, Suppes T. Mood symptoms during corti-costeroid therapy: A review. Harv Rev Psychiatry1998;5:239.107 Cohen LS, Rosenbaum JF. Psychotropic drug use dur-ing pregnancy: Weighing the risks. J Clin Psychiatry1998;59(suppl 2):18.108 Cohen LS, Rosenbaum JF. Psychotropic drug use dur-ing pregnancy: Weighing the risks. J Clin Psychiatry1998;59(suppl 2):18.109 Altshuler LL, Cohen L, et al. Pharmacologic manage-ment of psychi-atric illness during pregnancy: dilemmas


and guidelines. Am J Psychiatry 1996;153:592.110 Wisner KL, Perel JM, Findling RL. Antidepressanttreatment during breast-feeding. Am J Psychiatry 1996;153: 1132.111 Kulin N. JAMA 1998;279:609-610.112 Therapeutic Research Center. Preganancy. Prescri -ber’s Letter 2000 Nov;7(11):65,66.113 Nonacs R, Cohen LS. Postpartum mood disorders:Diagnosis and treatment guidelines. J Clin Psychiatry1998;59(suppl 2):34.114 Appleby L, Warner R, et al. A controlled study of flu-oxetine and cognitive-behavioural counseling in the treat-ment of postnatal depression. BMJ 1997;314:932.115 Little JT, Reynolds CF III, Dew MA, et al. How com-mon is resistance to treatment in recurrent, nonpsychoticgeriatric depression? Am J Psychiatry 1998;155:1035.116 Roose SP, Suthers KM: Antidepressant response inlate-lifedepression. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl 10):4.117 Mulrow CD, Williams JW Jr, et al. Treatment ofdepression: Newer pharmacotherapies. Evidence-basedPractice Center/University of Texas Health Science Centerat San Antonio, Agency for Health Care Policy andResearch, Evidence Report/Technology Assessment No 7,1999. Psychopharmacol Bull (in press).118 Roose SP, Suthers KM. Antidepressant response inlate-lifedepression. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl 10):4.119 Reynolds CF III, Miller MD, et al. Treatment ofbereavement-re-lated major depressive episodes in laterlife: A controlled study of acute and continuation treat-ment with nortriptyline and interpersonal psy-chotherapy.Am J Psychiatry 1999;156:202.120 Lebowitz BD, Pearson JL, et al. Diagnosis and treat-ment of depression in late life: Consensus statementupdate. JAMA 1997;278:1186.121 Potter WZ, Rudorfer MV, Manji HK. The pharmaco-logic treatment of depression. N Engl J Med1991;325:633.122 Reynolds CF III, Buysse DJ, et al. Maintenance nor-triptyline effects on electroencephalographic sleep in eld-erly patients with recurrent major depression: Double-blind, placebo- and plasma-level-controlled evalu-ation.Biol Psychiatry 1997;42:560.123 Rudorfer MV, Henry ME, Sackeim HA. Electro -convulsive therapy. Psychiatry. Tasman A, Kay J,Lieberman JA, Eds. WB Saunders Co, Philadelphia, 1997,p. 1535.124 Ruthazer R, Lipsitz LA. Antidepressants and fallsamong elderly people in long-term care. Am J PublicHealth 1993;83:746.125 Liu B, Anderson G, Mittmann N, et al. Use of selec-tive serotonin-reuptake inhibitors or tricyclic antidepres-sants and risk of hip fractures in elderly people. Lancet1998;351:1303.126 Thapa PB, Gideon P, et al. Antidepressants and therisk of falls among nursing home residents. N Engl J Med1998;339:875.127 Leipzig RM, Cumming RG, Tinetti ME: Drugs and fallsin older people: a systematic review and meta-analysis: I.Psychotropic drugs. J Am Geriatr Soc 1999;47:30.128 Birmaher B. Should we use antidepressant medica-tions for children and adolescents with depressive disor-ders? Psychopharmacol Bull 1998;34:35.129 Safer DJ. Changing patterns of psychotropic medica-

tions prescribed by child psychiatrists in the 1990s. J ChildAdolesc Psychopharmacol 1997;7:267.130 Jensen PS, Bhatara VS, et al. Psychoactive medica-tion prescribing practices for U.S. children: Gaps betweenresearch and clinical practice.J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1999;38:557.131 Strober M, DeAntonio M, et al. The pharmacotherapyof depressive illness in adolescents: An open-label com-parison of fluoxetine with imi-pramine-treated historicalcontrols. J Clin Psychiatry 1999;60:164.132 Emslie GJ, Rush AJ, et al. A double-blind, random-ized, placebo-controlled trial of fluoxetine in children andadolescents with depression. Arch Gen Psychiatry 1997;54: 1031.136 Dilsaver SC, Greden JF. Antidepressant withdrawalphenomina. Biol Psychiatry 1984;19:237-256.137 Wolfe RM. Antidepressant withdrawal reactions. AmFamily Phy 1997 Aug ;56(2):457.138 Zajecka J, et al. Discontinuation symptoms aftertreatment with serotonin reuptake inhibitors: A literaturereview. J Clin Psychiatry 1997 July;58(7):291-297.139 Wolfe RM. Antidepressant withdrawal reactions. AmFamily Phy 1997 Aug;56(2):456.140 Wolfe RM. Antidepressant withdrawal reactions. AmFamily Phy 1997 Aug;56(2):458.133 Alderman J, Wolkow R, et al. Sertraline treatment ofchildren and adolescents with obsessive-compulsive dis-order or depression: Pharmacokinetics, tolerability, andefficacy. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1998;37:38.134 Ryan ND, Varma D. Child and adolescent mood dis-orders-experience with serotonin-based therapies. BiolPsychiatry1998;44:336.135 Emslie GJ, Rush AJ, et al. Fluocetine in child and ado-lescent depression: Acute and maintenance treatment.Depress Anxiety 1998;7:32.141 Physicians’ Desk Reference 55th Edition 2001 pub-lished by Medical Economics Company, Inc. Montavale, NJ07645-1742.142 National Depressive and Manic-Depressive Assoc.2000 Nov 29.143 Melfi CA, Chawla AJ, et al. The effects of adherenceto antidepressant treatment guidelines on relapse andrecurrence of depression. Arch Gen Psychiatry 1998;55:1128.144 Viguera AC, Baldessarini RJ, Friedberg J. Discon -tinuing antidepressant treatment in major depression.Harv Rev Psychiatry 1998;5:293.145 Haddad P. Newer antidepressants and the discontin-uation syndrome. J Clin Psychiatry 1997; 58 (suppl 7): 17-22.146 Dilsaver SC. Withdrawal phenomena associated withantidepressant and antipsychotic agents. Drug Safety1994; 10: 103-104.147 Haddad P. Newer antidepressants and the discontin-uation syndrome. J Clin Psychiatry 1997; 58 (suppl 7): 17-22.148 Rosenbaum JF, Fava M, et. al, Selective serotoninreuptake inhibitor discontinuation syndrome: A random-ized clinical trial. Biol Psychiatry 1998; 44: 77-87.149 National Depressive and Manic-DepressiveAssociation. Most patients report troublesome sideeffects, modest inprovement using current anti-depres-sion treatments: New survey also shows satisfaction with

LITERATURA 225

treatment and care among people with depression. PressRelease. Nov 30, 1999. http://www.ndmda.org/dep-treat.htm.150 National Depressive and Manic-Depressive Assoc.2000 Nov 29.151 Byrne SE, Rothschild AJ. Loss of antidepressant effi-cacy during maintenance therapy: Possible mechanismsand treatments. J Clin Psychiatry 1998; 59: 279-288.

7. poglavlje1 Goldberg DP, Lecrubier Y. (1995). Form and frequencyof mental disorders across centres. In T. B. Ustun & N.Sartorius (Eds.), Mental illness in general health care: Aninternational study. (pp. 323–334). New York: John Wiley& Sons.2 Magee WJ, Eaton WW, et al. (1996). Agoraphobia, sim-ple phobia, and social phobia in the National ComorbiditySurvey. Archives of General Psychiatry, 53, 159–168.3 Regier DA, Farmer M E. (1990). Comorbidity of mentaldisorders with alcohol and other drug abuse. Results fromthe Epidemiologic Catchment Area (ECA) Study. Journal ofthe American Medical Association, 264, 2511–2518.4 National Institute of Mental Health. Facts about anxietydisorders. 2000 Dec 7.5 Sax LJ. The 34th annual survey of over 360,000 US col-lege freshmen. University of California, Los Angeles(UCLA). Reuters Limited 1999 Jan 24.6 Crystal DS. Psychological maladjustment and academicachievement: A cross-cultural study of Japanese, Chinese,and American high school students. Child Dev 1994 Jun;65(3):738-53.7 Weinberg A, Creed F. Stress and psychiatric disorder inhealthcare professionals and hospital staff. Lancet 2000Feb 12;355(9203):533-537.8 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci1973 Nov-Dec; 61(6):692-699.9 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci1973 Nov-Dec; 61(6):692-699.10 Guyton AC. The autonomic nervous system: the adre-nal medulla. In: Textbook of Medical Physiology–8th edi-tion. Philadelphia, PA:WB Saunders, Co., 1991 p. 672-676.11 Ephesians 4:26. The Holy Bible. Authorized King JamesVersion.12 National Institute of Diabetes and Digestive andKidney Disease. National Diabetis Clearinghouse. NIHPublication No. 99-3892, March 1999.13 Maeda K, Tanimoto K, et al. Neurobiol Aging1991;12:161-163.14 Inael TR, Kalla NH, et al. The dexamethasone sup-pression test in obsessive-compulsive disorder. PsychiatrRes 1982;6:152-160.15 Roy-Byrns PP,Uhda TW, et al. The CRH stimulation testin patients with panic disorder. Am J Psychiatry1986;143:396-399.16 Gold PW, Gwirtsman H, et al. Abnormal hypothalamic-pituitary-adrenal function in anorexia nervosa: patho-physiologic mechanisms in underweight and weight-cor-rected patients. N Engl J Med 986;314:1335-1342.17 Seeman TE, McEwen BS, et al. Increase in urinary cor-tisol excretion and memory declines: MacArthur Studies

of Successful Aging. J Clin Endocrinol Metab 1997;82:2458-2465.18 Lupien SJ. Stress-induced declarative memory impair-ment in healthy elderly subjects: relationship to cortisolreactivity. J Clin Endocrinol Metab 1997 Jul;82(7):2070-2075.19 Lupien SJ. Cortisol levels during human aging predicthippocampal atrophy and memory deficits. Nat Neurosci1998 May 1(1):69-73.20 Lupien SJ. Stress-induced declarative memory impair-ment in healthy elderly subjects: Relationship to cortisolreactivity. J Clin Endocrinol Metab 1997 Jul;82(7):2070-2075.21 Bender BG, Lerner JA, Poland JE. Association betweencorticoster-oids and psychologic change in hospitalizedasthmatic children. Ann Allergy 1991;66:414-419.22 Lupien SJ. Cortisol levels during human aging predicthippocampal atrophy and memory deficit. Nat Neurosci1998 May 1(1): 69-73.23 Chrousos GP, Gold PW. The concepts of stress andstress system disorders, overview of physical and behav-ioral homeostasis. JAMA 1992 Mar;267(9):1244-1252.24 Chrousos GP. A healthy body in a healthy mind—andvice versa—the damaging power of “uncontrollable”stress. J Clin Endocrinol Metab 1998 Jun;83(6):1842-1845.25 Malazowaki S, Muzzo S, et al. The hypothalamic-pitu-itary-adrenal axis in infantile malnutrition. Clin Endocrinol1990;32:461-465.26 Risher-Flowers D, Adinoff B, et al. Circadian rhythms ofcortisol during alcohol withdrawal. Adv Alcohol SubstAbuse 1988;7(3-4):37-41.27 Von Bardeleben U, Heuser I, et al. CRH stimulationresponse during acute withdrawal and after medium-termabstention from alcohol abuse. Psychoneuro endo cri nolo -gy 1989;14(6):441-449.28 Wand GS, Dobs AS. Alterations in the hypothalamic-pituitary-adrenal axis in actively drinking alcoholics. J ClinEndocrinol Metab 1991 Jun;72(6):1290-1295.29 Chrousos GP, Gold PW. The concepts of stress andstress system disorders, overview of physical and behav-ioral homeostasis. JAMA 1992 Mar;267(9):1244-1252.30 Sephton SE. Diurnal cortisol rhythm as a predictor ofbreast cancer survival. J Natl Cancer Inst 2000 Jun21;92(12):994-1000.31 Nedley N, Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 pp.171,183,184.32 Sephton SE. Diurnal cortisol rhythm as a predictor ofbreast cancer survival. J Natl Cancer Inst 2000 Jun21;92(12):994-1000.33 Kiecolt-Glaser JK, Glaser R, Strain EC, et al. Modulationof cellular immunity in medical students. J Behav Med1986;9(1):5-21.34 Jahn I, Becker U, Jockel KH, Pohlabeln H. Occupationallife course and lung cancer risk in men. Findings from asocio-epidemiological analysis of job-changing histories ina case-control study. Soc Sci Med 1995 Apr;40(7):961-75.35 Blumenthal JA, et al. Stress management and exercisetraining in cardiac patients with myocardial ischemia.Effects on prognosis and evaluation of mechanisms. ArchIntern Med 1997 Oct 27;157(19):2213-2223.


36 Gullette EC, et al. Effects of mental stress on myocar-dial ischemia during daily life. JAMA 1997 May21;277(19):1521-1526.37 Matthews KA, et al. Stress-induced pulse pressurechange predicts women’s carotid atherosclerosis. Stroke1998 Aug;29(8): 1525-1530.38 Kamack TW, et al. Exaggerated blood pressureresponses during mental stress are associated withenhanced carotid atherosclerosis in middle-aged Finnishmen: Findings from the Kuopio Ischemic Heart DiseaseStudy. Circulation 1997 Dec 2; 96(11):3842-3848.39 Stoney CM, Hughes JW. Lipid reactivity among menwith a parental history of myocardial infarction.Psychophysiology 1999 Jul;36(4):484-490.40 Lampert R, et al. Destabilizing effects of mental stresson ventricular arrhythmias in patients with implantablecardioverter-defibrillators. Circulation 2000 Jan 18;101(2): 158-164.41 Everson SA, Lynch JW. Interaction of workplacedemands and cardiovascular reactivity in progression ofcarotid atherosclerosis: Population based study. BMJ 1997February 22;314:553.42 Cohen F, Kemeny ME, Kearney KA, Zegans LS,Neuhaus JM, Conant MA. Persistent stress as a predictorof genital herpes recurrence. Arch Intern Med 1999;159(20): 2430-2436.43 Gordon GH, Bernstein MJ. Psychiatric mimics of aller-gic airway disease. Immun and Aller Cl of North Am 1996February;16(1):199-214.44 Klinnert MD, Mrazek PJ, Mrazek DA. Early asthmaonset: The interaction between family stressors andadaptive parenting. Psychiatry 1994 Feb;57(1):51-61.45 Geoffrey GH, Bernstein MJ. Psychiatric mimics of aller-gic airway disease. Immun and Aller Cl of North Am1996February;16(1):199-214.46 Evans DL, Leserman J. Severe life stress as a predic-tor of early disease progression in HIV infection Am JPsychiatry 1997;154(5):630-634.47 Theoharides TC, Singh LK, et al. Corticotropin-releas-ing hormone induces skin mast cell degranulation andincreased vascular permeability, a possible explanation forits proinflammatory effects. Endocrinology 1998 Jan;139(1): 403-413.48 Chassany O, Marquis P. Validation of a specific qualityof life questionnaire for functional digestive disorders.Gut1999 Apr;44(4):527-533.49 Ge RS, Hardy DO. Developmental changes in gluco-corticoid receptor and 11beta-hydroxysteroid dehydroge-nase oxidative and reductive activities in rat Leydig cells.Endocrinology 1997 Dec;138(12):5089-5095.50 Luke B, Avni M. Work and pregnancy: The role offatigue and the “second shift” on antenatal morbidity. AmJ Obstet Gynecol 1999 Nov;181(5 Pt 1):1172-1179.51 Light KC. Stress in employed women: A woman’s workis never done if she’s a working mom. Psychosom Med1997 Jul-Aug;59(4):360-361.52 Carmichael SL, Shaw GM. Maternal life event stressand congenital anomalies. Epidemiology 2000 Jan;11(1):30-35.53 Brett KM, et al. Employment, job strain, and pretermdelivery among women in North Carolina. Am J PublicHealth 1997 Feb;87(2):199-204.54 Forsen L, et al. Mental distress and risk of hip fracture.

Do broken hearts lead to broken bones? J EpidemiolCommunity Health 1999 Jun;53(6):343-347.55 Greyson B. Dissociation in people who have near-death experiences: Out of their bodies or out of theirminds? The Lancet 2000;355:460-463.56 Surgeon General’s Report materials: Chapter 4 Adultsand Mental Health.57 Taylor J, et al. Individual differences in electrodermalresponsivity to predictable aversive stimuli and substancedependence. Psychophysiol-ogy 1999 Mar;36(2):193-198.58 Goetzel RZ, et al. The relationship between modifiablehealth risks and health care expenditures. An analysis ofthe multi-employer HERO health risk and cost database.The Health Enhancement Research Or-ganization (HERO)Research Committee. J Occup Environ Med 1998Oct;40(10):843-854.59 The material in this section is based on several refer-ences that are not shown as specific endnotes. These ref-erences are:a. Mental Health: A Report of the Surgeon General, chap-ter 4.b. National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders.NIH Publication No. 97-3879 Printed 1994, Reprinted1995, 1997 Accessed on line at http://www.nimh.nih.gov/anxiety/anxiety.cfmc. National Institute of Mental Health. Anxiety DisordersResearch Fact Sheet. NIH Publication No. 00-4504.Printed May 2000. No specific endnote notations areshown when the material was ob-tained from one ofthese sources. However, information used from othersources is cited where appropriate.60 Cauffman E, et al. Posttraumatic stress disorder amongfemale juvenile offenders. J Am Acad Child AdolescPsychiatry 1998 Nov;37(11):1209-1216.61 Boscarino JA, Chang J. Electrocardiogram abnormali-ties among men with stress-related psychiatric disorders:Implications for coronary heart disease and clinicalresearch. Ann Behav Med 1999 Summer;21(3):227-234.62 Summerfield D. War and mental health: A briefoverview. BMJ 2000 Jul 22;321(7255):232-235.63 Summerfield D. War and mental health: A briefoverview. BMJ 2000Jul 22;321(7255):232-235.64 National Institute of Mental Health. Press Release.“Launch of the NIMH Anxiety Disorders EducationProgram” www.nimh.nih.gov/ publicat/anxiety.htm;accessed on August 3, 2000.65 Goenjian AK, et al. Prospective study of posttraumaticstress, anxiety, and depressive reactions after earthquakeand political violence Am J Psychiatry 2000 Jun;157:911-916. National Institute of Mental Health. Press Release.“Launch of the NIMH Anxiety Disorders Education Pro -gram” www.nimh.nih.gov/publicat/anxiety.htm; accessedon August 3, 2000.66 National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders.NIH Publication No. 97-3879 Printed 1994, Reprinted1995, 1997 Accessed on line at http://www.nimh.nih.gov/anxiety/anxiety.cfm.67 National Institute of Mental Health. Panic disordertreatment and referral: Information for health care pro-fessionals. NIH Publication No. 94-3642 Printed 1994.68 National Institute of Mental Health. Anxiety Disorders.

LITERATURA 227

NIH Publication No. 97-3879 Printed 1994, Reprinted1995, 1997 Accessed on line at http://www.nimh.nih.gov/anxiety/anxiety.cfm.69 National Institute of Mental Health. Press Release.“Launch of the NIMH Anxiety Disorders EducationProgram” www.nimh.nih.gov/ publicat/anxiety.htm; acce -ssed on August 3, 2000.70 Mental Health: A Report of the Surgeon General.Department of Health and Human Services, NationalInstitutes of Health, National Institutes of Mental Health,1999 p. 244.71 Angst J, Angst F, Stassen HH. Suicide risk in patientswith major depressive disorder. J Clin Psychiatry 1999; 60Suppl 2:57-62; discussion 75-6, 113-116. Cited in: MentalHealth: A Report of the Surgeon General, chapter 4.

8. poglavljem1 Tanji JL The benefits of exercise for women. ClinicalSports Med 2000 Apr; 19(2):175-85, vii.2 Glenister D. Exercise and mental health: A review. J RSoc Health 1996 Feb;116(1):7-13.3 Hoffman-Goetz L, Pedersen BK. Exercise and theimmune system: A model of the stress response?Immunol Today 1994 Aug;15(8):382-387.4 Nieman DC, Henson DA, et al. Physical activity andimmune function in elderly women. Med Sci Sports Exerc1993 Jul;25(7):823-831.5 Nieman DC. Exercise, infection, and immunity. Int JSports Med 1994 Oct;15 Suppl 3():S131-141.6 Carmack CL, et al. Aerobic fitness and leisure physicalactivity as moderators of the stress-illness relation. AnnBehav Med 1999 Summer; 21(3):251-257.7 Martinsen EW. Physical fitness, anxiety and depression.Br J Hosp Med 1990 Mar;43(3):194,196,199.8 Hales RE, Stolt J. Exercise as a treatment option foranxiety and depressive disorders. Mil Med 1987Jun;152(6):299-302.9 Moraska A, Fleshner M. Voluntary physical activity pre-vents stress-induced behavioral depression and anti-KLHantibody suppression. Am J Physiol Regul Integr CompPhysiol 2001 Aug;281(2):R484-9.10 Field T. J Pediatr Psychol 1997 Oct; 22(5):607-617.11 Field T. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1992 Jan;31(1):125-131.12 American Psychiatric Association. Diagnostic andStatistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV). 1996. P212-214.13 Nedley N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.411.14 Heinz A, Mann K, et al. Serotonergic dysfunction, neg-ative mood states, and response to alcohol. Alcohol ClinExp Res 2001 Apr;25(4):487-495.15 Lee S, et al. Prolonged exposure to intermittent alco-hol vapors blunts hypothalamic responsiveness toimmune and non-immune signals. Alcohol Clin Exp Res2000 Jan;24(1):110-122.16 Chrousos G, et al. Annals of Internal Medicine August1,1998; 129:229-240.17 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence

of photo-therapy on serotonin and melatonin in non-sea-sonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158.18 Nedley, N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.193-210.19 National Institute of Mental Health. Anxiety DisordersResearch Fact Sheet. NIH Publication No. 00-4504.Printed May 2000.20 Liu D, et al. Maternal care, hippocampal glucocorticoidreceptors, and hypothalamic-pituitary-adrenal responsesto stress. Science 1997 Sep 12;277(5332):1659-1662.21 Eisenberg L. Experience, brain, and behavior: Theimportance of a head start. Pediatrics 1999 May;103(5 Pt1):1031-1035.22 Wyman PA, et al. Caregiving and developmental fac-tors differentiating young at-risk urban children showingresilient versus stress-af-fected outcomes: A replicationand extension. Child Dev 1999 May-Jun; 70(3):645-659.23 Schedler J, Health 1997 April; 74-78.24 Weinstein L, Xie X, Cleanthous CC. Purpose in life,boredom, and volunteerism in a group of retirees. PsycholRep 1995 Apr;76(2):482.25 Viswanathan R. Death anxiety, locus of control, andpurpose in life of physicians. Their relationship to patientdeath notification. Psycho-somatics 1996 Jul-Aug;37(4):339-345.26 Jenkins CD, Stanton BA, Jono RT. Quantifying and pre-dicting recovery after heart surgery. Psychosom Med 1994May-Jun;56(3):203-212.27 Caine J. The effects of music on the selected stressbehaviors, weight, caloric and formula intake, and lengthof hospital stay of premature and low birth weightneonates in a newborn intensive care unit. J Music Ther1991 Winter;28(4):180-192.28 Grafman J, Schwab K, et al. Frontal lobe injuries, vio-lence, and aggression: A report of the Vietnam HeadInjury Study Neurology 1996 May;46(5):1231-1238.29 Nedley, N. Proof Positive: How to Reliably CombatDisease and Achieve Optimal Health through Nutritionand Lifestyle. Ardmore, OK: Nedley Publishing, 1999 p.211-236.30 Perl J. Sleep right in five nights: A clear and effectiveguide for conquering insomnia. New York, NY: WilliamMorrow and Com-pany Inc., 1993 p. 167.31 Smith JM. Mind Cure. In: The Ministry of Healing.Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association, 1905. p.251.32 Smith JM. True Worship. In: Bible Training School.1902-1917 (a periodical) October p. 1. Found In: John G.Smith Estate. The Pub-lished Writings of John G. Smith.Version 2.0 (CD-ROM), 1995.33 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditationand Biofeed-back. In: Stress and Health: Principles andPractice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 309.34 Rice PL. The concentration techniques: Meditation andbiofeed-back. In: Stress and Health: Principles andPractice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 313.35 Rice PL. The concentration techniques: Meditation andbiofeed-back. In: Stress and Health: Principles and


Practice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 313.36 Rice PL. The concentration techniques: Meditation andbiofeed-back. In: Stress and Health: Principles andPractice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 305-312.37 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology 8th edition.Philadel-phia, PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 662-663.38 Rice PL. The concentration techniques: Meditation andbiofeed-back. In: Stress and Health: Principles andPractice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 308.39 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY:William Morrow and Company Inc., 1975 p. 19.40 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY:William Morrow and Company Inc., 1975 p. 19.41 Rice PL. The concentration techniques: Meditation andbiofeed-back. In: Stress and Health: Principles andPractice for Coping and Wellness. Pacific Grove, CA:Brooks/Cole Publishing Company, 1987 p. 308.42 Wenger MA, Bagchi BK. Studies of autonomic functionin practitioners of Yoga in India. Behavioral Science1961;6:312-323.43 Puente AE, Beiman I. The effects of behavior therapy,self-relaxation, and transcendental meditation on cardio-vascular stress response. J Clin Psychol 1980 Jan;36(1):291-295.44 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and thePractice of Medicine. New York, NY. HarperCollinsPublishers, 1993:62-63.45 Smith JM. Desire of Ages. Public domain book.1898;Pp. 328-333.46 Matthew 11:28. The Holy Bible. KJV.47 Matthew 11:29. The Holy Bible. KJV.48 1 Peter 5:7. The Holy Bible. KJV.49 Psalm 147:4. The Holy Bible. KJV.50 Psalm 147:3. The Holy Bible. KJV.51 As did Hezekiah in Isaiah 37:14. The Holy Bible. KJV.52 Psalm 40:8. The Holy Bible. KJV.53 John 6:38. The Holy Bible. KJV.54 Matthew 6:26-34. The Holy Bible. KJV.55 Revelation 21:6. The Holy Bible. KJV.56 Ex. 33:13, 14. The Holy Bible. KJV.57 Jer. 6:16. The Holy Bible. KJV.58 Isa. 48:18. The Holy Bible. KJV.59 Isa. 26:3. The Holy Bible. KJV.60 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition; 1998:1043-1045.61 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition; 1998:929-930.62 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition; 1998:967-969.63 Physicians' Desk Reference for Herbal Medicines, FirstEdition; 1998:1204-1207.64 Schafer AT, Microscopic examination of Guarana pow-der-Paullinia cupana Kunth Arch Kriminol 1999 Jul-Aug;204(1-2):23-27.65 Ehrenfried JA , Evers M, et al. Caloric restrictionincreases the expression of heat shock protein in the gut.Annals of surgery 1996 May(5):593.66 Kiecolt-Glaser JK, et al. Modulation of cellular immuni-ty in medical students. J Behav Med 1986 Feb;9(1):5-21.67 "Biofeedback: A tool in learning to regulate the body"

Oct 20, 1999 issue of The Integrative Medicine Consult.68 Holroyd KA, Penzien DB. Pharmacological versus non-pharmacological prophylaxis of recurrent migraineheadache: A meta analytic review of clinical trials. Pain.1990;42:1-13.69 Lubar JF, et al. Evaluation of the effectiveness of EEGneurofeedback training for ADHD in a clinical setting asmeasured by changes in T.O.V.A. scores, behavioral rat-ings, and WISC-R performance. Bio-feedback and SelfRegul. 1995 Mar;20(1):83-99.70 Mathewson-Chapman M. Pelvic muscle exercise/bio -feedback for urinary incontinence after prostatectomy: Aneducation program. J Cancer Educ. 1997;12(4):218-223.71 Freedman RR. Physiological mechanisms of tempera-ture biofeed-back. Biofeedback Self Regul 1991;Jun;16(2): 95-115.72 Freedman RR Physiological mechanisms of tempera-ture biofeed-back. Biofeedback Self Regul 1991;Jun;16(2):95-115.73 Saxby E; Peniston EG. Alpha-theta brainwave neuro-feedback training: An effective treatment for male andfemale alcoholics with depressive symptoms. J ClinPsychol. 1995 Sep;51(5):685-693.74 Peniston E, Kulkosky P. Alpha-theta brainwave trainingand beta-endorphin levels in alcoholics. Alcohol Clin ExpRes 1989 Apr;13(2):271-279.

9. poglavlje1 Details on the life of Phineas Gage were obtained fromthe following sources:Constantian HM. The CountryDoctor and His Illustrious Pa-tient. Worchester MedicalNews, Sept-Oct. 1972. Damasio H, Grabowski T, et al. Thereturn of Phineas Gage: clues about the brain from theskull of a famous patient. Science 1994 May 20;264(5162) :1102-1105. Fuster J. The Prefrontal Cortex,Anatomy, Physiology, and Neuropsychology of the FrontalLobe—2nd edition. New York: Raven Press, 1989 p.126. Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The dark side ofthe house. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII.Damasio H, Grabowski T, et al. The return of PhineasGage: clues about the brain from the skull of a famouspatient. Science 1994 May 20;264(5162):1102-1105.2 Robinson RG, Szetela B. Mood change following lefthemispheric brain injury. Ann Neurol 1981;9:447-453.3 Robinson R, Kubos K, et al. Mood disorders in strokepatients: Importance of location of lesion. Brain1984;107:81-93.4 Bench C, Friston K, et al. The anatomy of melancholia—focal abnormalities of cerebral blood flow in majordepression. Psychol Med 1992;22:607-615.5 Baxter L Jr, Schwartz J, et al. Reduction of prefrontalcortex glucose metabolism common to three types ofdepression. Arch Gen Psychiatry 1989;46:243-250.6 Sarazin M, Pillon B, et al. Clinicometabolic dissociationof cognitive functions and social behavior in frontal lobelesions. Neurology 1998 Jul;51(1):142-148.7 Tasman: Psychiatry, 1st ed. W. B. Saunders Company.1997 p. 491-492.8 Galynker I, Cai J, et al. Hypofrontality and negativesymptoms in major depressive disorder. J Nucl Med 1998Apr 39(4):608-612.

LITERATURA 229

9 Videbech P. PET measurements of brain glucose metab-olism and blood flow in major depressive disorder: A crit-ical review. Acta Psychiatr Scand 2000 Jan;101(1):11-20.10 Luria A. Higher cortical functions in man. New York:Basic Books.11 Dubois B, Levy R, et al. Experimental approach to pre-frontal functions in humans. In: Grafman J, Boller F,Holyoak KJ, eds. Structure and functions of the humanprefrontal cortex. Ann NY Acad Sci 1995;179:41-60.12 Damasio A, Tranel D, Damasio H. Somatic markers andthe guidance of behavior: Theory and preliminary testing.In: Levin HS, Eisenberg H, Benton A, eds. Frontal lobefunction and dysfunction. Ox-ford: Oxford UniversityPress, 1991:217-229.13 Stuss D, Benson D. The frontal lobes. New York: RavenPress, 1986. 14 Lhermitte F, Pillon B, Serdaru M. Humanautonomy and the frontal lobes. Part I: Imitation and uti-lization behaviors: A neuro-psychological study of 75patients. Ann Neurol 1986;19:326-334.15 Dubois B, Levy R, et al. Experimental approach to pre-frontal functions in humans. In: Grafman J, Boller F,Holyoak KJ, eds. Structure and functions of the humanprefrontal cortex. Ann NY Acad Sci 1995;179:41-60.16 Damasio A, Tranel D, Damasio H. Somatic markers andthe guidance of behavior: Theory and preliminary testing.In: Levin HS, Eisenberg H, Benton A, eds. Frontal lobefunction and dysfunction. Ox-ford:Oxford University Press, 1991:217-229.17 Sarazin M, Pillon B, et al. Clinicometabolic dissociationof cognitive functions and social behavior in frontal lobelesions. Neurology 1998 Jul;51(1):142-148.18 Kim J, Choi-Kwon S. Poststroke depression and emo-tional inconti-nence: Correlation with lesion location.Neurology 2000;54(9):1805-1810.19 Hirono N, Mori E, et al. Frontal lobe hypometabolismand depression in Alzheimer’s disease. Neurology 1998Feb;50(2):380-383.20 Drevets W. Prefrontal cortical-amygdalar metabolismin major depression. Ann N Y Acad Sci 1999 Jun 29;877:614-637.21 Steingard R, Yurgelun-Todd D, et al. Increasedorbitofrontal cortex levels of choline in depressed adoles-cents as detected by in vivo proton magnetic resonancespectroscopy. Biol Psychiatry 2000 Dec 1;48(11):1053-1061.22 Lane R, Reiman E, Ahern GL, et al.. Neuroanatomicalcorrelates of happiness, sadness, and disgust. Am JPsychiatry 1997;154:926-933.23 Bench C, Friston J, et al. Regional cerebral blood flowin depression measured by positron emission tomogra-phy: The relationship with clinical dimensions. PsycholMed 1993;23:579-590.24 Bench C, Frackowiak R, Dolan R. Changes in regionalcerebral blood flow on recovery from depression. PsycholMed 1995 Mar;25(2):247-261.25 Drevets W. Functional anatomical abnormalities in lim-bic and pre-frontal cortical structures in major depression.Prog Brain Res 2000;126:413-431.26 Steingard R, Renshaw P, et al. Structural abnormalitiesin brain magnetic resonance images of depressed chil-dren. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 1996 Mar;35(3):307-11.27 Sapolsky R. Glucocorticoids and hippocampal atrophy

in neuropsychiatric disorders. Arch Gen Psychiatry2000;57:925-935.28 Drevets W. Prefrontal cortical-amygdalar metabolismin major depression. Ann N Y Acad Sci 1999 Jun 29;877:614-637.29 Drevets W. Functional anatomical abnormalities in lim-bic and prefrontal cortical structures in major depression.Prog Brain Res 2000;126:413-431.30 Parashos I, Tupler L, et al. Magnetic-resonance mor-phometry in patients with major depression. PsychiatryRes 1998 Nov 9;84(1):7-15.31 Drevets W. Prefrontal cortical-amygdalar metabolismin major depression. Ann N Y Acad Sci 1999 Jun 29;877:614-637.32 Price B, Daffner KR, et al. The compartmental learningdisabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;113 (Pt 5): 1383-1393.33 Stuss D, Benson D. The Frontal Lobes. New York:Raven Press, 1986 p. 5, 204.34 Fulton J, editor. The Frontal Lobes. New York: HafnerPublishing. Company, 1966 p. 27,59.35 Moore K. Clinically Oriented Anatomy. Baltimore, MD:Williams and Wilkens, 1980 p. 935.36 Baldwin B. The Front-Brain. Journal of Health andHealing 1983;9(1):8-10,26,27,30.37 Price B, Daffner K, et al. The compartmental learningdisabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990Oct;113(Pt 5):1383-1393.38 Fuster J. The prefrontal cortex, anatomy, physiology,and neuropsychology of the frontal lobe 2nd edition. NewYork: Raven Press, 1989 p. 129,154.39 Guyton A. Textbook of medical physiology 6th edition.Philadelphia: WB Saunders Company, 1981 p. 689-690.40 Best C, Taylor N. The physiological basis of medicalpractice 5th edition. Baltimore, MD: Williams and WilkinsCompany, 1950 p. 1023,1024.41 Baldwin B. The front brain. Journal of Health andHealing 1983;9(1):9.42 George M, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET imag-ing in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54Suppl:6-13.43 Robert, J. Behavioural disorders are overdiagnosed inU.S. British Medical Journal 1996 March 16;312(7032):657.44 Stuss D, Benson D. The frontal fobes. New York: RavenPress, 1986 p. 243.45 Baldwin B. The front brain and the minister. MinistryMagazine 1990 Jan:20-23.46 Sarazin M, Pillon B, et al. Clinicometabolic dissociationof cognitive functions and social behavior in frontal lobelesions. Neurology 1998 Jul;51(1):142-148.47 Grafman J, Schwab K, et al. Frontal lobe injuries, vio-lence, and aggression: A report of the Vietnam HeadInjury Study. Neurology May 1996;46(5):1231-1238.48 Asnis G, Kaplan M, et al. Violence and homicidalbehaviors in psychiatric disorders. Psychiatric Clinics ofNorth America June 1997;20(2):405-425.49 Jordan K, Schlenger W, Fairbank J, et al. Prevalence ofpsychiatric disorders among incarcerated women: II.Convicted felons entering prison. Arch Gen Psychiatry1996;53:513-519.50 Arango V, Underwood M, et al. Localized alterations inpre- and postsynaptic serotonin binding sites in the ven-


trolateral prefrontal cortex of suicide victims. Brain Res1995;688:121-133.51 Mann J, Huang Y, et al. Serotonin transporter genepromoter polymorphism (5-HTTLPR) and prefrontal corti-cal binding in major depression and suicide. Arch GenPsychiatry 2000;57:729-738.52 Arango V, Underwood M, et al. Localized alterations inpre- and postsynaptic serotonin binding sites in the ven-trolateral prefrontal cortex of suicide victims. Brain Res1995;688:121-133.53 Mann J. Violence and aggression. In: Bloom FE, KupferDJ, eds. Psychopharmacology: The fourth generation ofprogress. New York, NY: Raven Press; 1995:1919-1928.54 Weiner R. Retrograde amnesia with electroconvulsivetherapy: characteristics and implications Arch GenPsychiatry 2000 June;57(6):591,592.55 Kelly K, Zisselman M. Update on electroconvulsivetherapy (ECT) in older adults. J Am Geriatr Soc 2000May;48(5):560-566.56 Nobler M, Sackeim HA, et al. Regional cerebral bloodflow in mood disorders, III: Treatment and clinicalresponse. Arch Gen Psychiatry 1994;51:884-897.57 Fink M, Kellner CH. Certification in ECT. J ECT1998;14:1-4.58 Weiner R. Retrograde amnesia with electroconvulsivetherapy: characteristics and implications Arch GenPsychiatry 2000 June;57(6):591,592.59 Squire L, Slater PC, Miller PL. Retrograde amnesia andbilateral electroconvulsive therapy: Long-term follow-up.Arch Gen Psychiatry 1981;38:89-95.60 Squire L. Amnesia for remote events following electro-convulsive therapy. Behav Biol 1974;12:119-125.61 Weiner R, Rogers HJ, et al. Effects of stimulus param-eters on cognitive side effects. Ann N Y Acad Sci1986;462:315-325.62 Squire L, Slater PC. Electroconvulsive therapy andcomplaints of memory dysfunction: A prospective three-year follow-up study. Br J Psychiatry 1983;142:1-8.63 Lisanby S, Maddox JH, et al. The effects of electro-convulsive therapy on memory of autobiographical andpublic events. Arch Gen Psychiatry 2000;57:581-590.64 Kelly K, Zisselman M. Update on electroconvulsivetherapy (ECT) in older adults. J Am Geriatr Soc 2000May;48(5):560-566.65 George MS, Lisanby SH, Sackeim HA. TranscranialMagnetic Stimulation: Applications in neuropsychiatry.Arch Gen Psychiatry 1999;56:300-311.66 Menkes D, Bodnar P, et al. Right frontal lobe slow fre-quency repetitive transcranial magnetic stimulation (SF r-TMS) is an effective treatment for depression: A case-control pilot study of safety and efficacy. J NeurolNeurosurg Psychiatry 1999 Jul;67(1):113-115.67 Galynker I, Cai J, et al. Hypofrontality and negativesymptoms in major depressive disorder. J Nucl Med 1998Apr; 39(4):608-612.68 Bench C, Friston KJ, et al. Regional cerebral blood flowin depression measured by positron emission tomogra-phy: The relationship with clinical dimensions. PsycholMed 1993;23:579-590.69 Bench C, Frackowiak R, Dolan R. Changes in regionalcerebral blood flow on recovery from depression. PsycholMed 1995 Mar;25(2):247-261.70 Pascual-Leone A, Rubio B, et al. Beneficial effect of

rapid-rate transcranial magnetic stimulation of the leftdorsolateral prefrontal cortex in drug resistant depression.Lancet 1996;348:233-237.71 Teneback C, Nahas Z, et al. Changes in prefrontal cor-tex and paralimbic activity in depression following twoweeks of daily left pre-frontal TMS. J Neuropsychiatry ClinNeurosci 1999 Fall;11(4):426-435.72 George M, Wassermann EM, et al. Daily repetitive tran-scranial magnetic stimulation (rTMS) improves mood indepression. Neuroreport 1995;6:1853-1856.73 Figiel GS, Epstein C, et al. The use of rapid rate tran-scranial magnetic stimulation (rTMS) in refractorydepressed patients. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 1998;10:20-25.74 Menkes D, Bodnar P, et al. Right frontal lobe slow fre-quency repetitive transcranial magnetic stimulation (SF r-TMS) is an effective treatment for depression: a case-con-trol pilot study of safety and efficacy. J Neurol NeurosurgPsychiatry 1999 Jul;67(1):113-115.75 Klein E, Kreinin I, et al. Therapeutic efficacy of rightprefrontal slow repetitive transcranial magnetic stimula-tion in major depression: A double-blind controlled study.Arch Gen Psychiatry. 1999 Apr;56(4):315-320.76 George M, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranial mag-netic stimulation: Applications in neuropsychiatry. ArchGen Psychiatry 1999;56:300-311.77 George MS, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranialmagnetic stimulation: Applications in neuropsychiatry.Arch Gen Psychiatry 1999;56:300-311.78 Grunhaus L, Dannon PN, et al. Repetitive transcranialmagnetic stimulation is as effective as electroconvulsivetherapy in the treatment of nondelusional major depres-sive disorder: An open study. Biol Psychiatry 2000 Feb15;47(4):314-324.79 Pascual-Leone A, Rubio B, et al. Beneficial effect ofrapid-rate transcranial magnetic stimulation of the leftdorsolateral prefrontal cortex in drug-resistant depres-sion. Lancet 1996;348:233-237.80 Segman R, Shapira B, et al. Onset and time course ofantidepressant action: Psychopharmacological implica-tions of a controlled trial of electroconvulsive therapy.Psychopharmacology 1995;119:440-448.81 Nobler MS, Sackeim HA, et al. Quantifying the speedof symptomatic improvement with electroconvulsive ther-apy: Comparison of alternative statistical methods. Con -vul sive Ther 1997;13:208-221.82 Grunhaus L, Dannon P, Schrieber S. Effects of tran-scranial magnetic stimulation on severe depression:Similarities with ECT [ab-stract]. Biol Psychiatry 1998; 43:76.83 Conca A, Koppi S, et al. Transcranial magnetic stimu-lation: A novel antidepressive strategy? Neuropsycho bio -logy 1996;34:204-207.84 Saypol JM, Roth BJ, et al. A theoretical comparison ofelectric and magnetic stimulation of the brain. AnnBiomed Eng 1991;19:317-328.85 Fink M. Convulsive Therapy: Theory and Practice. NewYork, NY: Raven Press; 1979.86 George MS, Lisanby SH, Sackeim HA. Transcranialmagnetic stimulation: Applications in neuropsychiatry.Arch Gen Psychiatry 1999;56:300-311.87 Pascual-Leone A, Hallett M. Induction of errors in adelayed response task by repetitive transcranial magnetic

LITERATURA 231

stimulation of the dorsolateral prefrontal cortex.Neuroreport 1994;5:2517-2520.88 Grafman J, Pascual-Leone A, et al. Induction of a recalldeficit by rapid-rate transcranial magnetic stimulation.Neuroreport 1994;5:1157-1160.89 Little JT, Kimbrell TA, et al. Cognitive effects of 1- and20-hertz repetitive transcranial magnetic stimulation indepression: Preliminary report. Neuropsychiatry Neuro -psy chol Behav Neurol 2000 Apr;13(2):119-124.90 Pascual-Leone A, Catala M, et al. Lateralized effect ofrapid-rate transcranial magnetic stimulation of the pre-frontal cortex on mood. Neurology 1996 Feb;46(2):499-502.91 Mosimann UP, Rihs TA, et al. Mood effects of repetitivetranscranial magnetic stimulation of left prefrontal cortexin healthy volunteers. Psychiatry Res 2000 Jul 17;94(3):251-256.92 George MS, Wassermann EM, et al. Changes in moodand hormone levels after rapid-rate transcranial magneticstimulation (rTMS) of the prefrontal cortex. J Neuro -psychiatry Clin Neurosci 1996 Spring;8(2):172-180.93 Ahlbom A, Day N, et al. A pooled analysis of magne ticfields and childhood leukaemia. Br J Cancer 2000 Sep;83(5): 692-698.94 Monitoring the future survey. Released December 20,1996 by Donna Shalala, Secretrary Department of Healthand Human Services. Also National Parents ResearchInsti tute for Drug Education (PRIDE) survey, September,1996. Atlanta GA.95 Mathias R. Studies show cognitive impairments lingerin heavy marijuana users. NIDA notes (National Instituteon Drug Abuse) May/June 1996;11(3):1,4,9.96 Fried PA, Gray R, Watkinson B. A follow-up study ofattentional behavior in 6-year-old children exposed pre-natally to marihuana, cigarettes, and alcohol. Neuroto -xicology & Teratology 1992 Sep-Oct; 14(5):299-311.97 Wang GJ, Volkow ND, et al. Functional importance ofventricular enlargement and cortical atrophy in healthysubjects and alcoholics as assessed with PET, MR imag-ing, and neuropsychologic testing. Radiol-ogy 1993Jan;186(1):59-65.98 Parker DA, Parker ES, et al. Alcohol use and cognitiveloss among employed men and women. Am J PublicHealth 1983 May;73(5):521-526.99 Zador PL. Alcohol-related relative risk of fatal driverinjuries in relation to driver age and sex. J Stud Alcohol1991 Jul;52(4):302-310.100 Kruger A. Chronic psychiatric patients’ use of caf-feine: Pharmacological effects and mechanisms. PsycholRep 1996 Jun;78(3 Pt 1):915-923.101 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine onpsychological functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36.102 Ferre S, Popoli P, et al. Postsynaptic antagonisticinteraction between adenosine A1 and dopamine D1receptors. Neuroreport 1994 Dec 30;6(1):73-76.103 Ferre S, O’Connor WT, et al. Antagonistic interactionbetween adenosine A2A receptors and dopamine D2receptors in the ventral striopallidal system. Implicationsfor the treatment of schizophrenia. Neuroscience 1994Dec;63(3):765-773.104 Baldessarini RJ. Drugs and the treatment of psychi-atric disorders. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors.Goodman and Gilman’s The Pharmacologic Basis of

Therapeutics 7th edition. New York, NY: MacMillanPublishing Company, 1985 p. 396-397,595.105 George MS, Ketter TA, Post RM. SPECT and PETimaging in mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54Suppl():6-13.106 Passero S, Nardini M, Battistini N. Regional cerebralblood flow changes following chronic administration ofantidepressant drugs. Prog Neuropsychopharmacol BiolPsychiatry 1995 Jul;19(4):627-636.107 Mathew RJ, Barr DL, Weinman ML Caffeine and cere-bral blood flow. Br J Psychiatry 1983 Dec;143:604-8.108 Mathew RJ, Wilson WH. Caffeine induced changes incerebral circulation. Stroke 1985 Sep-Oct;16(5):814-817.109 Cameron OG, Modell JG, Hariharan M. Caffeine andhuman cerebral blood flow: A positron emission tomogra-phy study. Life Sci 1990;47(13):1141-1146.110 Jacobsen BK , Hansen V. Caffeine and health. Br MedJ (Clin Res Ed) 1988 Jan 23;296(6617):291.111 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhancesadenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. BrainRes 1990 Jun 18;520(1-2):322-323.112 Shi D, Nikodijevic O, et al. Chronic caffeine alters thedensity of adenosine, adrenergic, cholinergic, GABA, andserotonin receptors and calcium channels in mouse brain.Cell Mol Neurobiol 1993 Jun;13(3):247-261.113 Curatolo PW, Robertson D. The health consequencesof caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653.114 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhancesadenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. BrainRes 1990 Jun 18;520(1-2):322-323.115 Moriyama T, Uezu K, et al. Effects of dietary phos-phatidylcholine on memory in memory deficient mice withlow brain acetylcholine concentration. Life Sci 1996;58(6):PL111-118.116 Floyd EA, Young-Seigler AC, et al. Chronic ethanolingestion produces cholinergic hypofunction in rat brain.Alcohol 1997 Jan-Feb; 14(1):93-98.117 Curatolo PW, Robertson D. The health consequencesof caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653.118 Curatolo PW, Robertson D. The health consequencesof caffeine. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653.119 Rall TW. Central nervous system stimulants [contin-ued]: The Methylxanthines . In: Gilman AG, Goodman LS,et al, editors. Goodman and Gilman’s The PharmacologicBasis of Therapeutics 7th edition. New York, NY: Mac -Millan Publishing Company, 1985 p. 595-596.120 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine onpsychological functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36.121 Smoke gets in your brain. Science News 1993 Jan16;143(3):46-47.122 Boden-Albala B, Sacco RL Lifestyle factors and strokerisk: Exercise, alcohol, diet, obesity, smoking, drug use,and stress. Curr Atheroscler Rep 2000 Mar;2(2):160-166.123 Doll R, Peto R, et al. Smoking and dementia in maleBritish doctors: Prospective study. BMJ 2000 April22;320:1097-1102.124 Tyas SL, Pederson LL, Koval JJ. Is smoking associat-ed with the risk of developing Alzheimer’s disease?Results from three Canadian data sets. Ann Epidemiol2000 Oct;10(7):409-16.


125 Fox NL, Hebel JR, Sexton M. Prenatal exposure totobacco: II. Ef-fects on cognitive functioning at age three.Int J Epidemiol 1990 Mar;19(1):72-77.126 Breslau N. Psychiatric comorbidity of smoking andnicotine dependence. Behav Genet 1995 Mar;25(2):95-101.127 Breslau N, Kilbey M, Andreski P Nicotine dependence,major depression, and anxiety in young adults. Arch GenPsychiatry 1991 Dec;48(12):1069-1074.128 Kendler KS, Neale MC, et al. Smoking and majordepression. A causal analysis. Arch Gen Psychiatry 1993Jan;50(1):36-43.129 Wennmalm A Effect of cigarette smoking on basaland carbon dioxide stimulated cerebral blood flow in man.Clin Physiol 1982 Dec;2(6):529-535.130 Nakamura H, Tanaka A, et al. Activation of fronto-lim-bic system in the human brain by cigarette smoking: Eva -lu ated by a CBF measurement. Keio J Med 2000 Feb;49Suppl 1:A122-124.131 Domino EF, Minoshima S, et al. Nicotine effects onregional cerebral blood flow in awake, resting tobaccosmokers. Synapse 2000 Dec 1;38(3):313-321.132 Othmer E, Othmer JP, Othmer SC. Brain functions andpsychiatric disorders: A clinical view. Psychiatric Clinics ofNorth America 1998 Sept 21(3):517-s566.133 Quattrocki E, Baird A, Yurgelun-Todd D. Biologicalaspects of the link between smoking and depression.Harvard Rev Psychiatry 2000;8:99-110.134 Mander J. Four Arguments for the Elimination ofTelevision. New York, NY: Quill, 1977 p. 195-202.135 Jerry Mander quoting Merrelyn and Fred Emery, thenat the Center for Continuing Education, AustralianNational University at Canberra. In: Mander J. FourArguments for the Elimination of Television. New York,NY: Quill, 1977 p. 205-211.136 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology 8th edi-tion. Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 662-663.137 Mander J. Four Arguments for the Elimination ofTelevision. New York, NY: Quill, 1977 p. 196.138 Frumkin LR, Ripley HS, Cox GB. Changes in cerebralhemispheric lateralization with hypnosis. Biol Psychiatry1978 Dec;13(6):741-750.139 Crawford H, Crawford K, Koperski BJ. Hypnosis andlateral cerebral function as assessed by dichotic listening.Biol Psychiatry 1983 Apr;18(4):415-427.140 Crawford H, Clarke SW, Kitner-Triolo M. Self-generat-ed happy and sad emotions in low and highly hypnotiza-ble persons during waking and hypnosis: Laterality andregional EEG activity differences. Int J Psychophysiol 1996Dec;24(3):239-66.141 De Pascalis V, Ray WJ, et al. EEG activity and heartrate during recall of emotional events in hypnosis:Relationships with hypnotiz-ability and suggestibility. Int JPsychophysiol 1998 Aug;29(3):255-275.142 Morris, F as quoted in Mander J. Four Arguments forthe Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.208.143 Zuckerman D, Zuckerman B. Television’s impact onchildren. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.144 Mander J. Four Arguments for the Elimination ofTelevision. New York, NY: Quill, 1977 p. 194-196.145 Peterson J, Moore K, Furstenberg F Jr. Television

viewing and early initiation of sexual intercourse: Is therea link? J Homosex 1991;21(1-2):93-118.146 Hundt, Reed E. Chairman, Federal CommunicationsCommission. Delivered before the National Press Club,Washington, D, July 27, 1995.147 Tucker D, Dawson S. Asymmetric EEG changes asmethod actors generated emotions. Biol Psychol 1984Aug;19(1):63-75.148 Stoleru S, Gregoire MC, et al. Neuroanatomical corre-lates of visually evoked sexual arousal in human males.Arch Sex Behav 1999 Feb;28(1):1-21.149 Hammen C, Henry R, Daley S. Depression and sensi-tization to stressors among young women as a function ofchildhood adversity. J Con-sult Clin Psychol 2000Oct;68(5):782-787.150 Daley S, Hammen C, Rao U Predictors of first onsetand recurrence of major depression in young women dur-ing the 5 years following high school graduation. J Ab -norm Psychol 2000 Aug;109(3):525-533.151 Simons D, Silveira WR. Post-traumatic stress disorderin children after television programmes. BMJ 1994 Feb5;308:389-390.152 Forbes F, McClure I. The terror of television: Madeworse by family stress BMJ 1994 Mar 12;308:714.153 Baillie M, Thompson A, Kaplan C. The terror of tele-vision. Anxious children at greater risk. BMJ. 1994 Mar12;308(6930):714.154 Morris, F as quoted Mander J. Four Arguments for theElimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.197.155 Mander J. Four Arguments for the Elimination ofTelevision. New York, NY: Quill, 1977 p. 210.156 Krugman, H as cited in Mander J. Four Arguments forthe Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.209.157 Peper, E. as cited in Mander J. Four Arguments for theElimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p.211.158 Toffler A. Future Shock. New York, NY: RandomHouse Inc., 1970.159 Rubinstein E. Television and behavior. Research con-clusions of the 1982 NIMH Report and their policy impli-cations. American Psychologist, 1983 p. 820-825.160 Zuckerman D, Zuckerman B. Television’s impact onchildren. Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.161 Dietz W, Gortmaker S. TV or not TV: Fat is the ques-tion. Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501.162 Lyle J, Hoffman H. Children’s Use of Television andOther Media. In: Rubinstein EA, Comstock GA, Murray JP,editors. Television and Social Behavior, 4: Television inDay-to-Day Life: Patterns of Use. Wash-ington, DC: U.S.Government Printing Office, 1972.163 Shapira N. Psychiatric features of individuals withproblematic internet use. J Affect Disord 2000 Jan-Mar;57 (1-3):267-72.164 Kraut R, et al. Internet paradox. A social technologythat reduces social involvement and psychological well-being? Am Psychol 1998 Sep; 53(9):1017-1031.165 Young K. Psychology of computer use: XL. Addictiveuse of the Internet: A case that breaks the stereotype.Psychol Rep - 1996 Dec; 79 (3 Pt 1): 899-902.Young K. Internet addiction affects lives and marriages.Annual meeting of the American Psychological Associ -

LITERATURA 233

ation, August 1999, Boston, MA.166 George M, Ketter T, et al. Brain activity during tran-sient sadness and happiness in healthy women. Am JPsychiatry 1995 Mar;152(3):341-351.167 Byrne A, Byrne D. The effect of exercise on depres-sion, anxiety and other mood states: A review. JPsychosom Res 1993 Sep;37(6):565-574.168 Petruzzello S, Landers D. State anxiety reduction andexercise: Does hemispheric activation reflect suchchanges? Med Sci Sports Exerc 1994 Aug;26(8):1028-1035.169 Jones N, Field T. Massage and music therapies atten-uate frontal EEG asymmetry in depressed adolescents.Adolescence 1999 Fall;34(135):529-534.170 Field T, Ironson G, et al. Massage therapy reducesanxiety and enhances EEG pattern of alertness and mathcomputations. Int J Neurosci 1996 Sep;86(3-4):197-205.171 Guyton A. Textbook of Medical Physiology 8th edition.Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685.172 Guyton A. Textbook of Medical Physiology 8th edition.Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685.173 Prinz R, Riddle D. Associations between nutrition andbehavior in 5-year-old children. Nutr Rev 1986 May;44Suppl:151-158.174 Blackman J, Towle V, et al. Hypoglycemic thresholdsfor cognitive dysfunction in humans. Diabetes 1990Jul;39(7):828-835.175 Ryan C, Atchison J, et al. Mild hypoglycemia associ-ated with deterioration of mental efficiency in childrenwith insulin-dependent diabetes mellitus. J Pediatr 1990Jul;117(1 Pt 1):32-38.176 Haber G, Heaton KW, et al. Depletion and disruptionof dietary fiber. Effects on satiety, plasma-glucose, andserum-insulin. Lancet 1977 Oct 1;2(8040):679-682.177 Beaser R. Outsmarting diabetes: A dynamic approachfor reducing the effects of insulin-dependent diabetes.(Joslin Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN:Chronimed Publishing, 1994 p. 87.178 Jenkins D. Carbohydrates: (B) Dietary fiber. In: ShilsM, Young V, editors. Modern Nutrition in Health andDisease 7th edition. Philadel-phia, PA: Lea and Febiger,1988 p. 61-63.179 Fernstrom J. Diet-induced changes in plasma aminoacid pattern: Effects on the brain uptake of large neutralamino acids, and on brain serotonin synthesis. J NeuralTransm Suppl 1979;(15):55-67.180 Fernstrom J. Dietary amino acids and brain function.J Am Diet Assoc 1994 Jan;94(1):71-77.181 Wurtman R, Wurtman J. Do carbohydrates affect foodintake via neu-rotransmitter activity? Appetite 1988;11Suppl 1:42-47.182 Wurtman RJ, Wurtman JJ. Brain serotonin, carbohy-drate-craving, obesity and depression. Obes Res 1995Nov;3 Suppl 4:477S-480S.183 Bremner J, Innis R, Salomon R, et al. Positron emis-sion tomography measurement of cerebral metabolic cor-relates of tryptophan depletion-induced depressiverelapse. (Yale Univ, New Haven, Conn; Natl ctr for post-traumatic stress disorder, West Haven, Conn) Arch GenPsychiatry 54:364-374, 1997.184 Markus C, Panhuysen G, et al. Does carbohydrate-rich, protein-poor food prevent a deterioration of moodand cognitive performance of stress-prone subjects when

subjected to a stressful task? Appetite 1998 Aug;31(1):49-65.185 Markus R, Panhuysen G, et al. Effects of food on cor-tisol and mood in vulnerable subjects under controllableand uncontrollable stress. Physiol Behav 2000 Aug-Sep;70(3-4):333-342.186 Epel E, Lapidus R, et al. Stress may add bite toappetite in women: a laboratory study of stress-inducedcortisol and eating behavior. Psychoneuroendocrinology2001 Jan;26(1):37-49.187 Pennington J. Supplementary tables: Sugars. In:Bowes and Church’s Food Values of Portions CommonlyUsed, Fifteenth Edition. Philadel-phia, PA: JB LippincottCompany, 1989.188 Lloyd H, Green M, Rogers P. Mood and cognitive per-formance effects of isocaloric lunches differing in fat andcarbohydrate content. Physiol Behav 1994 Jul;56(1):51-57.189 Beauchene R, Bales C, et al. Effect of age of initiationof feed restriction on growth, body composition, andlongevity of rats. J Gerontol 1986 Jan;41(1):13-19.190 Means L, Higgins J, Fernandez T. Mid-life onset ofdietary restriction extends life and prolongs cognitivefunctioning. Physiol Behav 1993 Sep;54(3):503-508.191 Fraser G, Singh P, Bennett H. Variables associatedwith cognitive function in elderly California Seventh-dayAdventists. Am J Epidemiol 1996 Jun 15;143(12):1181-1190.192 Field T, Martinez A, et al. Music shifts frontal EEG indepressed adolescents. Adolescence 1998 Spring;33(129): 109-116.193 Jones NA, Field T. Massage and music therapiesattenuate frontal EEG asymmetry in depressed adoles-cents. Adolescence 1999 Fall;34(135):529-534.194 McElwain J. Personal Communication. Retired Chair ofMusic Therapy Department, Phillips University. Enid, OK.195 McElwain J. Personal Communication. Retired Chair ofMusic Therapy Department, Phillips University. Enid, OK.196 Schreckenberg G, Bird HH. Neural plasticity of MUSmusculus in response to disharmonic sound. The Bulletin,New Jersey Acad of Science 1987 Fall;32(2):77-86.197 Scheel K, Westefeld J. Heavy metal music and ado-lescent suicidality: An empirical investigation. Adolescen -ce 1999 Summer;34(134):253-273.198 Rauscher F, Shaw G, Ky KN. Listening to Mozartenhances spatial-temporal reasoning: Towards a neuro-physiological basis. Neuroscience netter 1995;185:44-47.199 Rauscher F, Shaw G, Ky K. Listening to Mozartenhances spatial-temporal reasoning: Towards a neuro-physiological basis. Neuroscience Letter 1995;185:46.200 Rauscher F, Shaw G, et al. Music and Spatial TaskPerformance: A causal relationship. Presented at theAmerican Psychological Association 102nd AnnualConvention in Los Angeles, CA, August 12-16, 1994.201 Schlaug G, Jancke L, et al. In vivo evidence of struc-tural brain asymmetry in musicians. Science 1995 Feb3;267(5198):699-701.202 Grout D. A History of Western Music 3rd edition. NewYork: W.W.Norton & Company, 1980.203 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer andthe Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollinsPublishers, 1993 p. xvi-xix.204 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and


the Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollinsPublishers, 1993 p. xviii.205 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer andthe Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollinsPublishers, 1993 p. 30-32.206 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer andthe Practice of Medicine. New York, NY: HarperCollinsPublishers, 1993 p. 241.207 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer andthe Practice of Medicine. New York, NY: Harper CollinsPublishers, 1993 p. 62-63.208 I Kings 19:4. The Holy Bible. KJV.209 I Kings 19:10. The Holy Bible. KJV.210 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associ-ated risk factors for acute brain infarction among personsof working age. Stroke 1997 Jan;28(1):26-30.211 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associ-ated risk factors for acute brain infarction among personsof working age. Stroke 1997 Jan;28(1):26-30.212 Moss M, Scholey A. Oxygen administration enhancesmemory formation in healthy young adults. Psycopha rma -cology 1996 Apr 124:255-260.213 Rao M, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influenceof phototherapy on serotonin and melatonin in non-sea-sonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158.214 Laakso M, Porkka-Heiskanen T, et al. Twenty-four-hour patterns of pineal melatonin and pituitary and plas-ma prolactin in male rats under ‘natural’ and artificiallighting conditions. Neuroendocrinology 1988 Sep;48(3):308-313.215 Stanley M, Brown G. Melatonin levels are reduced inthe pineal glands of suicide victims. Psychopharmacol Bull1988;24(3):484-488.216 Maestroni G , Conti A. Anti-stress role of the mela-tonin-immuno-opioid network: Evidence for a physiologi-cal mechanism involving T cell-derived, immunoreactivebeta-endorphin and MET-enkephalin binding to thymicopioid receptors. Int J Neurosci 1991 Dec;61(3-4):289-298.217 Stephan K, Fink G, et al. Functional anatomy of themental representation of upper extremity movements inhealthy subjects. J Neurophysiol 1995 Jan;73(1):373-386.218 Rodriguez-Esteban C, Schwabe J, et al. Radical fringepositions the apical ectodermal ridge at the dorsoventralboundary of the vertebrate limb. Nature 1997 Mar 27;386(6623): 360-366.219 Smith E. The Bible a means of both mental and moralculture. In: Advent Review and Sabbath Herald, 1883Sept 25, p. 25. Found In: John G. Smith Estate. The Publi -shed Writings of John G. Smith. Version 2.0 (CD-ROM),1995.220 Smith E. Mind, Character, and Personality. Hager -stown, MD: Review and Herald Publishing Association,1977 p.93.221 Smith E. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown,MD: Review and Herald Publishing Association, 1976 p.29.222 Smith E. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Reviewand Herald Publishing Association, 1985 p. 142.223 Smith E. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Reviewand Herald Publishing Association, 1985 p. 142.

10. poglavlje1 Rorsman B, Gräsbeck A, Hagnell O, Lanke J, Öhman R,Öjesjö L,Otterbeck L. A prospective study of first-inci-dence depression: The lundby study, 1957-72.Br J Psychi -atry.1990;156:336-342.2 Freeling P, Rao BM, Paykel ES, Sireling LI, Burton RH.Unrecognised depression in general practice. Br Med J(Clin Res Ed). 1985;290:1880-1883.3 Hirschfeld RMA, Keller MB, Panico S, Arons BS, BarlowD, Davidoff F, Endicott J, Froom J, Goldstein M, GormanJM, Guthrie D, Marek RG, Maurer TA, Meyer R, Phillips K,Ross J, Schwenk TL, Sharfstein SS, Thase ME, Wyatt RJ.The National Depressive and Manic-De-pressiveAssociation consensus statement on the undertreatmentof depression. JAMA. 1997;277:333-340.4 One study showed recurrence of depression in nearly80% of patients switched to a placebo as quoted byKupfer DJ, FrankE, Perel JM, Cornes C, Mallinger AG,Thase ME, McEachran AB, Grochocinski VJ. Five-year out-come for maintenance therapies in re-current depression.Arch Gen Psychiatry 1992 Oct;49(10):769-73.5 National Depressive and Manic-Depressive Association.Most patients report troublesome side effects, modestinprovement using cuent anti-depression treatments:New survey also shows satisfaction with treatment andcare among people with depression. Press Release. Nov30, 1999. http://www.ndmda.org/deptreat.htm.6 Hurt RD, et al. Chapter 15—Treating Nicotine Addictionin Pa-tients with Other Addictive Disorders, in NicotineAddiction: Principles and Managment (Orleans CT, SladeJ, editors), Oxford, England: Oxford University Press,1993, p.310-326.7 DeRose DJ, et al. Alternative and complementary ther-apies for nicotine addiction. Complementary HealthPractice Review 2000 Fall;6(1)98.8 Jevrejima 12,11-13.9 Gruenber AM, Goldstein RD. Chapter 54 - DepressiveDisorders in Tasman Psychiatry, 1st edition (Tasman A,Kay J, Lieberman JA, edi-tors), Philadelphia, PA: HarcourtBrace & Company, 1997, p.1005.10 3. Jovanova 2. poglavlje.

LITERATURA 235

Preporučujemo:- ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA, Dr Nil Nidli“Najkorisnija knjiga koja promoviše zdrav način života koja je napisana u ovoj generaciji.” (J. A. Šarfenberg (J. A. Scharffenberg), Doktor medicinskih naukaIstraživač u oblasti ishrane i Profesor ishrane na Univerzitetu Loma Linda)Vaše zdravlje se spominje u vestima ovih dana. Meso koje jedete zauzima naslovne

stranice časopisa. Pritivrečne studije o raku neprestano se objavljuju. Koji je vaš stav ozdravom načinu života?

Knjiga dr. Nidlija Zakoni zdravlja i i zlečenja: Kako se pouzdano boriti protivbolesti i poboljšati zdravlje ishranom i zdravim načinom života je ono što vamje potrebno da biste utvrdili šta valja, a šta ne valja kada je u pitanju vaše zdravlje.

U ovoj visoko cenjenoj i priznatoj knjizi, autor predstavlja široku lepezu direktnoupotrebljivih i već dokazano pozitivnih činjenica o zdravlju koje vam mogu pomoći dasprečite i izlečite mnoge bolesti. Uz podršku najnovijih i najpreciznijih medicinskih inaučnih informacija, ova knjiga je pravi vodič za postizanje najboljeg mogućeg zdrav -stvenog stanja vašeg organizma.

Naučite kako da postignete i održite dobro zdravlje na prirodan način i izbegnete ilismanjite upotrebu sintetičkih lekova.

Onima koji već dugo pate od neke bolesti, ova knjiga pokazuje kako da ojačaju imunisistem organizma, oslobode se zavisnosti, poboljšaju moć zdravog rasuđivanja i izborese sa stresom.

DŽEPNA IZDANJA- Načela zdravog života, Dr Pol Volk- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rodžer- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez- Otrov sa velikim K, Dr Agata Treš- Lečenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi- Kako samo pobedila rak, Dr Lorin Dej

Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046

Documents

depresija