DEVETAKUCA

1SKAZ PROGNAN1KA 1Z VUKOV ARA

Ovo je prica gospodina L N. iz Vukovara. Razgovor s njim vodila jeIrena Plejic, apsolventica etnologijc, 3.ozujka 1992. u Zagrebu,clanica istrazivacke grupc koja se, pod pokroviteljstvom Institutaza etnologiju i fokloristiku (u koordinaciji Ines Prica), bavizivotnim pricama prognanika.Gospodin N. je rado pristao na razgovor. Tvrdi da ga u zivotu pratisreca i smatra da i ova prica 0 tome 5to je protivio i kako se spasio,to potvrduje.(Transkripciju jc dosljedno izvela Irena Plcjic. Tckst je integralan.Naslov: Ines Prica. Inicijali su redakcijini. Rukopis je udokumcntaciji rEF-a, rkp 1392)

Zovem se 1.. .. Trideset i cetvrto sam godiste, roden u Vukovaru, praviVukovarac. Od drugog svibnja, kada je pocelo puiikaranje u Vukovaru,odnosno u Borovom Selu,ja sam se .I'venadao da ce to proCi. Tako, sa nekimmalim pucnjevima iprovokacijama. Medutim, sto je iSlo dalje idalje, Vukovarje bio sve blokiraniji. Ostali sma na jednoj cesti sa vezom preko Vinkovaca, toje ta takozvana Hrvatska cesta: Bogdanovci, Marinci, Nuiitar, Vinkovci. To jenovoizgradena cesta, da se ne ide preko srpskih seta, preko Brlfadina i tako. Iostali smo u gradu pored uspje!fnih branilaca, naJih mladih gardista ihosovaca.Is njima kontaktirajuCi svakodnevno. Dobio sam uvjeravanja, a i vidio samsvojim ocima da su oni zaista bili vje!iti borci, da su tukli neprijatetja na svimlinijama. Kako god bi oni pokusali negdje da krenu, oni su to tako vjesto ... i teeiitne tenkovske jedinice su oni porazbijaU ipjesadijske napade odbijali. I jasam stvarno bio u ubedenju, a i bord su me uvjeravali: ''Ne bojte se, pa nemogu oni proCi ne znam sta da rade''' I kad sam jos vidio da su oni oborili dvaaviona (jedan je stajao kraj mene kad je pucao sa onom specijalnom raketom iMIG 21 poru5'io), ja sam stvarno bio u ubedenju da oni neee lako Vukovarosvojit. A i mislio sam da oni ipak neee se usuditi toliko taj gradizbombardirati, tuc,je Ii. To je ipak grad i ipak ljudi ima tama, i talw.

Vi stc bili u vlastitom podrumu?Ja sam bio ... Mi imamo dvije kuee. Ja sam bio u vlastitom podrwnu, sa

mojom sestrom i sa moja dva pm. Kuea je cvrsto gradena, donji dio kueenaroCito. To su bili trideset centime tara betonski zidovi. I malo je ukopana uzcmlju, jcdno metar i dvadeset. Tako da sma mi imali, ,fto se toga tiee, dobarsmjdtaj. Poslije smo i zatvorili prozore sa vreeama pijeska, pa sa debelimfosnama hrastovim, u presjeku deset-petnaest centime lara ,paste strane inije

13

Nar. umjet. 29, 1992, str. 13·23, Deveta kuca

bilo tako opasno. M edutim nisi mogao iei van, jer nisi mao nikad kad eegranata da doleti, da pogines. I tako su ljudi i ginuli. J edan slucaj koji mi jeostao u sjeeanju ... Kad sam otiiiao u zagrebacku Namu da potraiim petriol zarasvjetu. Onda sam doso, bilo je osam sati ujutro, i jedan je gospodin stao .I'

bijelim "Golfom". I on je doso isto u red tamo, stao ... Ja ga mam, jedanVukovarae. I kad nas je ovaj pustio unutra, otvorio vrata, najedamput mainaeksplozija imi sma izaSli napolje, istrcali, stali. Kraj auta leii glava od njegoveiene koja je sedila u "Golfu". To je jeziva stvar, tako kad covek vidi. Njenaglavaje ldala tako pored auta, sav auto krvav, a truplo je bilo na sicu. Kakoje ... spriter je deletio i odsjekao prosto glavu. Tako, nevjerojatne scene kakvesma gledali, mistim, to covek, znate, kad ne iivite ... Mi to sada pricamo, ali tkoje to proiiveo, to su stvarno jezive scene. Medutim, covek otvrdne na to, izdana u dan se ginulo. Mog suseda, reeimo, isto ... poginuo je. ISo je ieni ponaoeale 11 stanu ikad se vraeo natrag, pala je granata ipoginllo. I sad sma gazakopali u vrt tamo odmah, poiito ne moie!! ti duboko kopati, jer oni stalnobombardiraju. To su stra.'ine stvari bile. Pa recimo ... kad je granata ona pala,djeca su poginula. To je izuzetno tdko gledati, znate. Ne znas od kud doletegranate. Sa svih strana: sa Dunava su tukli brodovi, preko Dunava .I'll

minobacaCi, iz smjera Negoslavaea - topovi, iz smjera Brsadina - minobaca6, izsamog grada - to jejedno nase!je, Petrova Gora, takozvano. Tamo su se naseliliBanijci i Korduna.'ii i oni su se tamo ... Jer bilo je i nasih, hrvatski !judi imalikuce gore i tako da!je. A oni su stalno minobacaCima tuW.

Oni su nasdjeni poslije rata?

Oni su se postije rata naselili. To je onaj Vlak bez voznog reda, dodo.'ii,kako smo mi rekli. Oni su ... Jezivo je to, to nisi mogo vjerovat. A do jucer suoni radiU, skupa smo sjedilL .'ita se u tom narodu pojavljuje, ne mam.Meclutim, .I've je to pocelo onim njihovim da su ugroieni. Ta parolaMiloseviceva 0 ugroienosti Srba u Hrvatskoj. Ja ne znam kako, po cemu suoni ugroieni? Ja sam dosta bio informiran u gradu, i kao privrednik i kaocovjek. Pa, ako uzmete, od dvadeset direktora u kombinatu "Borovo", bilo jedevetnaest Srba. Ako uzmete SUP - od sto je bilo osamdeset Srba. Svugdje,svugdje ih ima ... Mlstim, nisu bili ugroieni iito se toga tlce. A da li ... Oni susamo, kao - smeta im sahovnica i Tadman. Inteligentan narod u visestranackomsistemu mora postivati iprotivnika,je li? To je stvar verbalnog, dijaloga, a neda se ratuje zbog toga. Mislim da ... To je bilo .I've. (Stanka) Onda su nas .I'vevise bombardlrali, mi sma .I've vi.'ie zatvarali se u podrume, vise nije bilotrgovina, struje, vode ...

Kako jc bi10 s hranom?

Hranu smo pokupili. Ono .'ito smo imali ufriiiderima, kadje nestalostruje, u tim dubokim zamrzivaCima, to sma izvadili, pa smo pekli pa zativali umast. Oneia smo sortirali: tamo je krmenadla, tamo je pile bilo, i tako. Sto se ticeluane, mi konkretno, mojafamilija, a nas je bilo trinaest u podrumu kod mene i

14

Nar. umjet. 29. 1992. str. 13-23. Deveta kuca

sestre, mi smo se dobro hranili. Ne mozemo reei da smo bili gladni, {ak sma ipomagali drugim susjedima koji su dolazili. A ja sam cesto znao zapaliti i ukuhinju gardista, pa bi donio krumpira i taka, malo povrca sto su oni imali.

Trinacst vas je bilo. To je svc rodbina?

Trinaest: ja, sestra i svi susjedi oko nas. ad toga je bUo dvije Jamilijesrpske sa nama. Nismo nikad gledali na to. Medutim, kad smo dosli u podrumei svaki dan sve manje se moglo izlaziti zbog bombardiranja,jer nikad nisi znaokad ceo I, ovaj, sve smo se vise zatvarali unutra. Fronta se ... Vukovar se svevi§e opkoljavao, presekli su i ta jedinu vezu prema Bogdanovcima, nije semoglo vi.leproCi.

Znali stc da je veza prcsjeccna?

To smo znali od gardisla koji su dolazili tamo. Kod nas su navracaligardisti sa prve borbene linije, jer smo mi tu kuca odmah, pa kad bi vukliranjenike, onda su oni navracali kod nas da bi se sakrili malo, i eventualno dapomognemo tamo, da zavijemo neiito, koliko smo imali {ega - plahtu poderat itako. Kazem, kad su nosili munieiju gore, na prve linije borbene, oni su iz stabanosili munieiju, gdje je bio lastreb i komandni kadar, oni bi prolazUi pored nas,pa smo im mi znali nekad ispeCi ... Sestraje znala u masti... kao krafne ... tojetijesto kao od kruha. Napravi se - to dok smo jos imali germe - to se onda namasti peklo. To bi bilo toplo, pa bi pojeli. Imali sma alkohola, zestokih pica, pasmo pocastili nekad sa picem, i tako. Medutim, voda je bila u pitanju, vode nijebilo i to je bio problem. Ali smo pronasli jedan bunar, od jedno sto pedesetmetara od kuce, koji nije bio u upotrebi dugo. Onda smo ga otvorili, onje biopokriven jednom plocom. Tu smo plocu maknuli, pa smo izvlacUi vodu,prakuhavali ju i tako smo je pili.

A sto stc jeli kada viSc kruh nisle mogli pcCi?

Kad nismo pekli, kad nije bUo vise germe, ne moze se vise peei, ondasmo ... Sestra bi napravila tijesto, a imali smo stednjak jedan, na drva, i ondasmo na plolni ... male, onako, kao pogacice pekli. To je tvrdo bilo, ne moze se ...(Smijeh) Da. Onda smo to kvasili malo, nakvasis malo pa dobro opet. Dobra -jelo se. I krumpira se, tijesta se kuhalo. Onda nije bilo ni tijesta vise, nestalo itoga. Fa bi se onda od tog tijesta zamesali neki rezanci,jer to ne treba germa. Ajaje smo dobijali. Imali smo jednu kokasku koja je nosila. Dve koko.lke! lednaje poginila, paje ... (Smijeh) Da! lednaje nosila svaki danjaje. 1 onda smo takokoristili tu koko;'ku, i onda je i ta jedna poginila. Da, i ta je poginula. I to sutako dogodovWne te. Inace, jezivo je bilo. Na tristo metara od nas su bilicetniei, i ta srpska vojska, dobrovoljei. Nije bUo tama jos prave vojske.

15

Nar. um)et.29, 1992, sir. 13-23, Devetakuca

Vidjeli sle ih?

Kako nel Dovikivali sci Pa da. Jedan danje poginulo dosta cernika, napotezu prema Domu zdravlja. To je jedna uliea Josipa Krasa. I u toj uliei jepoginulo sigurno ... Ja sam to jutro krenuo da vidimjednu kucu od to dvoje ~'tosu bilL kako je njihova kuca ... Medutim, ja sam sa mopedom doso gore ividim ja, na cesti sta jeja sam mislio da je to pijesak, vreee, kao da je nekikamion pobaco sve. Medutim, onda me je jedan gardista zaustavio i rekao: "Nemozete gore, zar ne vidite ... njihove poginule." Ja mislim da ihje sigurno prekosto Idalo. Ja sam bio sa mopedom, imula sam stao. Kad ne mogu - ne mogu. Ionda je on skinuo megafon i njima viko: "Cejenil Ajde, mi cemo se po vue,dodite pa odvezite vase!" A onaj odozgo njemu vikne, isto tako megafonom.Opsuje majku, je Ii, i kaze: "Sameljite u fasirano meso' lonako nemate ftozderatil" I puste Mars na Drinu, onako glasno. Jezivo' To je bilo ... To je jedanprljavi rat, znas, to nije rat onako - da se to tae'e nafrontu, to je jednostavno ...Ovi nas'i deCki su se branili dok su imali oruija, alije svakim danom sve manjetog protutenkovskog oruija bilo, i oni su svakim danom sve vise stiskali,stiskali obruc. I dok se to moglo ... Recimo,jedan slucaj: Imali sujedan malitop. Taj top su vukli njih cetvoriea, znaJ. Pa tu opale. Pa onda pobegnudrugamo. Pa odatle. Oni su mislili da mi imamo deset topova, a ne, u stvari,jedan top koji Sll oni vukli okolo i pueali iz njega. Bilo je grdaka, mislim, uvodenju tog rata, koje smo imi koji nismo ratniei, primeeivali. Pa smo rekli:"Pa sta ne tue'ete tu Petrovu Goru! To su kuee, pa tromblonima, minamarazneti. Zasto da nas tuku odatle?" Pa kaie: "Ima Hrvata",jer su uzeli kao taoeejedan dio hrvatskog iivlja, tamo u kasarnu, u to naselje Petrova Gora. Onda oninisu zbog toga htjeli tuc;, da ne kate se: "Vidi, tuku i Hrvatel" ... Vjerovatno jeto bio razlog. I kad se to sve vee stisnulo tako, onda nismo smeli ni izlazitnapolje, jcr je to tuklo i noeu i danju, nije se biralo. To je stalno drmala sezemlja, tamo. I toga dana kod nas, mi smo culi daje vrlo kriticno. I dosao jejedan susjed, de veta kuca od nas i rekao je: "Komsija, koliko vas ima upodrumu? Koliko vas tu ima?" Ja sam mislio daje on doso da pita radi hrane,da ee neil doneti. Aja kaiem: "Trinaest". Kad, on ee: "Znate sta", onda mije tekrekao, kaie, "znate s'ta, rekla je vojska da vi dovedete vase Ijude kod menekuCi." Reko:" Koja vojska?" Kaie:"Vojska." Reko.·"Koja vojska, komsija? Je Iiimajupetokrake? Kojaje? Imaju Ii kokarde?" Kaze: "Ne znam nista. Ja samdrio po sata ruke u zraku. Oni su nam tada rekli da idem kod vas." A to je ...Nasa kuca je ovako stajala, a u ovoj ulici, tu su gardisti bili na prozorima,snajperisti. Jer samja to vece s njima razgovarao i znam gdje su bili postavljeni.Ja njemu kaiem:"Ne moiemo mi izic napolje, ovi ce pucati na sve." Gdje bijasad Ijude vodio tamo, moram proe i pored gardista. I ja kaiem: "Ne mogu ja iCinapolje." I mi smo onda primetili da je to... da su to ferniei se probili, jer visenismo culi da se puea na prvoj borbenoj liniji di su nasi bili. I moja sestra ijedan moj prijatelj koji je bio tamo sa dvoje djeee, ienom imamom njegovom, aciji je brat poginio pet dana prije toga brandi Vukovar, kaie - on neee os tat,kaie - to su cetniei, sigurno, oni bjeie prema bolniei. I sestra moja kaze. Jakaiem:"Sta ja znam sta jel Pa kud cete bjelat, nije sigurno ni izie napolje,pueaju!" A ovi su cetniei puca/i s jednog brega. Brisani prostor je bio na mostu.

16

Nar. umjet. 29, 1992, str. 13~23,Deveta kuca

Moralo se pree jednu rijeku Vuku, i tu je bio brisani prostor. Onda su ovipucali na te ljude koji su bjeiali.l ja sam reko: "Slusajte, ne znam ni sam stajegore, pa nismo mi nikom niiita napravili!" f e Ii, mislim ... 1ja sam imo dvijebombe, one kasikare, ija sam reko: "Ako me budu klali,ja cu bombu aktiviratii nek me raznese bomba, i njega i mene." I ja kaiem: "fa neeu iei." I... Da.Sestra meni kate: "Brate, ti ostani u,ja cu izac. Ako neko od nas preiivi, baremda zna ree jamiliji." Reko: "Dobro M ... ". I mi se tu pozdravimo i ona pobjegnena ovu stranu. I samo sto je otWa u dvoriste jedne susjede, odmah preko pUlasusjede, jer kroz ta dvorista su oni isli prema centru grada, prema mostu, a micujemo da udaraju u zid. ani su sve zidove cekiCima probijali, sa sjekirama, dasu doSti do nas, kroz dvorista i kroz sobe od tih drugih kuca, kako sunapravljene jedna do druge. DoW su kod nas u podrum, i taj je isti iz podrumamog puco na mene. fa sam stajao tamo na cesti ispred kuce i onje puco premameni i ja sam, onako, vee mislio ..Pa bome, ja njemu kaiem: "Pa sto pucas,vidis da stojim, nemoj, sta ti je?" Taj je, jasno, poceo vikat tamo, i odma -unutra, i tu su me uvatili ocima i odveli devet kuca dalje.

A ~toje bilo s drugim Ijudim3 iz va~eg skloni~ta?

Ovi koji SU ostali, oni su samnom isli ... bili u podrumu i ovaj je puco namene i vratio mene u podrum. I sada su povukli nas u tu devetu kucu, kod togsusjeda koji je dosao javiti. I kad smo dosli tamo, jedan njihov je bio ranjen uruku.l oni napadnu na mene da samja puco, odnosno daje puco taj koji ... fer,kaie: "Vas je bilo trinaest. Gdje je cervero?" A cervero stvarno pobjeglo. I jakaiem: "SIu.faj, otisli su tamo prema gradu, prema centru i ne znam, ne znam ..."I ne, i oni na mene, znas, prema meni vrlo drsko su se pona.fali, u uzeli su mi -ja sam imo pistolj svoj - i uzeli su mi pmolj. Bombe sam se resio kad su meterali tamo, kad smo kroz te zidove prolazili,ja sam bacio je od sebe. Iz te kuce,kad su mi uzeli pistolj, onda su nas sve odveli tamo gore na Brdo, sto mikaiemo u Vukovaru, pored jedne tekstilne .fkole, i tu sam ... Tu su mene izvuklivan i metili mi noi pod vrat i u leda mi onaj kalasnjikov, da ce me ubiti, ida dije taj moj kojije pucO. Reko: "Nemam pojma. On nije imao cim pucati,jer nijeimo oruije." Reko: "On i nije bio upodrumu, onje bjdo tamo preko centra."Pa reko: "Nije on imo nista kod sebe, nikakvo oruije!" Reko: "On i nije bio upodrumu, on je bjdo tamo preko centra." Pa reko: "Nije on imo nista kod sebe,nikakvo oruijel" I on mi, onako, noi kako mi je stavio pod bradu - u tommomentu vikne neko: "Cika N ...!" Mene. 1 ja ne mogu raspoznati glas, ali nemogu ni glavu okrenuti, jer mi ovaj drZi noi, bas spicu tu. I kad je doso blile ipocne vikat na njih: "Sta dirate te ljude,je Ii sam vam reko da sta vi imate sIjudimal" I ja pogledam - maskirne uniforme kao i na.fi gardisti sto su imali, ato je bio susjed moj, od moje kcerke prijatelj jedan, od jednog stolara sin, koji jeSrbin. Da, on je cak bio neki komandant tog dijela Petrove Gore, a prije desetdana skupa smo ... Odnosno prije mjesec dana smo skupa sjedi/i i pili, tamo kodmene, kod moje kuce,je Ii. Mi smo baS tu imali - druga kucaje tu hila gore, utom dijelu gdje smo sad bili. Ion meni kaie:"Cika N., u auto I" fa, mislim, koda gaje Bog poslo! fa, ono, znojan, neobrijan, bilo toplo, taj danje bio topao.l

17

Nar. umjet. 29,1992, str. 13-23. Devela kuca

ja dodem do auta, sednem odostrag 11. auto, on je osto .I' njima, nesto tamo -svadali se, viko na njih. Dode 11. auto i sjedne ija kaiem, aM ... se zvao, jakaiem: "M..., pa ko da te Bog pOSIOf" A on kale: "Ma reko sam im da sto oniimaju .I'Ijudima radit", kao, je li, da oni nemaju s nama ni>'ta.1 kaie:" Ne bojtese, neee yam se nista desiti, tamo je moj starae kao komandant." 1 tamo medoveo, tamo sam vee vidio - svi ti vukovarski Srbi 11. uniformi, pod oruljem ...Iznenadio sam se.

Kakvc su uniformc imali?Imali .I'll.jugoslavenske uniforme, od vojske, maslinaste, sivomaslinaste

one. I, ovaj, poznavali .I'll.me svi, ja sam .I'vepoznavao, ne znam ih po imenu.I've,ali poznavao sam. 1 oni znaju ko sam ja. 1 onda je do;'o njegov starae, irekao mi je:"Zna,{, morat ces biti tu 11. zatvoru, 11. podrumu, sa svima." Tamo subili i Srbi i Hrvati zatvoreni 11. podrumu. Jer oni Srbi koji se nisu njimeprikljuWi.l'u ispitivani zasto nisu ranije,je Ii, i tako.1 ja sam reko:"Dobro." 1sad sam ja prenoCio tu. Nas je bilo jedno cetristo, zatvoreno 11. tom podrumu,bez nekih higijenskih,jasno, uvjeta. Leiali smo na daskama ...

Kakav je to bio pod rum? Nckog poduzeca?To je skladiste poduzeea. Poduzeea "Velepromet". To je skladiste bilo,

da. 1 tu sam ja prenoCio. Nisu me tu maltretirali, nitko. Tamo je isto bio jedanprijatelj koji je tamo bio kao vojno lice, koji je pazio tamo. i tako ... ko isto semalo zgraiao nad svemu tom. Srbinje on, al isto kaie: "Ne vodi to niCim, nevalja to." 1ja sam onda tu prenoCio iujutro, oko pola deset iii devet sali, dosaoje autobus, ukrcali smo se 11. autobus i - za Sid. 1 kad samja iziso iz tog logora,kad samja vidio topove i uno sve sto je upereno na Vukovar, sto je bilo prematom selu Negoslavei, ja sam 11. sebi pomislio: "E, Tudmane, pa s Cim si se ti topoceo tud" 1 11. tom momentu stvarno mi je doslo to, jer je stvarno tolika silabila oko Vukovara, te haubice, ti topovi, a nasi deCki ... to sve nije bilonaoruianje. To su kala1njikovi, imali su te protutenkovske, dok .I'll.imali orulja.Zaistaje bilo ... Ja sam se iznenadio da .I'll.se nasi toliko mogli odupret toj sili.Ne znam, opsada Staljingrada i tako, ne znam, Varsava ... Ondaje to meni liWona to, da kad je Hitler napadao na Staljingrad, da je to fa stra1na artiljerija pucalapo Staljingradu. A taj mali grad Vukovar koji je zaista branilo tih malo Ijudi, isa tim naoruianjem, pa tu ... To je grozno bilo. 1ja sam tako zamisljen bio. 1kisica ... malo je rominjala kiSica ... Dodemo 11. Sid i oni nas utjeraju 11. dvoristeod milicije. Aja poznam taj teren, poznam Sid. Utjeraju nas 11. dvoriste, ali ne nahaustor, ne na kapiju. Ja nisam imo prtljage, samo ovu ta1nu preko ramena. Jasidem dole iz autobusa, i odma krenem prema haustoru. Mene nitko nijezaustavljao. Nije to bilo puno milieije, nego onako - izlazi narod, nose, nekokofer, neko deku, ko je sta nosio, il neko kaput. I ja prema izlazu. 1 dodem nahaustor, i niko me ne zaustavi. 1ja odmah iz haustora skrenem desno premasamom eentru, nema pedeset metara, i niko me ne zaustavi. 1 tu 11. tommomentu, kad sam ja krenuo prema centru tri koraka, ja ugledam pred sobom

18

Nar. umjet. 29, 1992, sIr. 13-23, Deveta kuca

jednog prijatelja mag, naseg familijarnog prijatelja koji je supovac bio, ionkaie: "I.. .! " I ja:"V ...!" Kaie: "A .fta ti radi.f ovde?" Reko: "Tu su nas dovezli.""Sedaj u autol" I on mene metne u auto, "Yugo", ija sjednem u auto. I kaie Iudvije reci, ija kaiem - uvatili me, zarobili me, bio sam u "Veleprometu", sadsam ovamo ... Kaie: "Ja cu tebe odvest sad na ieleznicku stanicu. Ja idem uVukovar po svaje", mamu i tatu on traii, "a ja cu tebe odvest na ielezniCkustanicu u ,~id. Ti idi do Rume, u Rumi sidi, i idi autobusom za Novi Sad, uulicu G ... Tamo je A ... moja". A iena muje Sokica. Kaie: "A... mojaje lamo,javi se njoj, okupaj .Ie, nek ti da moju robu, presvuci se i cekaj mene dok se nevratim". I ja sad doso u Sid, ova}, do.fa vlak, i ja do Rume, ali vojske ove, ovihrezervista, i samo pricaju 0 Hrvatima, 0 ustasamo i to. I ja sam u jednommomenta pomislio ... I kad sam doso u Rumu, kad sam siso s vlaka, ja sam sepravio gluvonem. ISo sam pivo popil, i reko sam: "Ammmm" i tako pokazo,jernisi,jednostavno se nisi usudio, vidit ce - Hrvat - ubit ce te netka.1 taka samjadoso, naveeer je bilo negde oko pola devet, u Novi Sad. Okupao se, uredio iceko njega. I kad je on doso sutradan, a ja sam bio kad njega, isprico se on, nijedoveo jos tatu i mamu iz Vukovara, jer ih nije nasao u Vukovaru. I rekao jemeni: "ICi cemo mi za dva-Iri dana,ja i ti", i iena njegova, u Vukovar. Kaiem:"Fa kud {emo iCi?" Meni se bas nije Wo,je li, ali me opet inleresiralo staje skucom, sta je slim.

Gdjc su bili ovi drugi ljudi iz vaseg sklortista?

Drugi ljudi su, dok su mene ti cerniei maltretirali, tamo oni su stajali igledali su.1 od tih srpskihfamilija koje su bile dYe lamo,ja mislim,jedanjemogao sa punim pravom (on je bio .liefcarine), on je mogo iziCi napolje pare(;:"Cujte ljudi, on je Hrvat, ali nas je - pa bili kod njega tri mjeseca upodrumu. I niko od nas nije pueo. Nije tocno da je on pUCO,on je s nama bio inije niko ... nismo imali iz cega pucati." Medutim, nika nije ni rijee kazao.lstosu njih doveli u taj logor tamo, sabirni, isto su ih odveli tamo. I, kad sam jadosao u Novi Sad, ja sam sacekao tog V..., i kad je on dosao naveCer stvarnokasno kuCi, mi nismo, mislim, spavali ... pricali, i tako. Onda mi je on rekao:"ICicemo mi u Vukovar, da pogledamo njega i da dovezemo jedan aparat" (stoje njegova cerka iz Njemacke uvezla, pa da se to spasi ako moie). I roditeljenjegove da pogleda gdje su.1 mene bilo strah, al krenuo sam. Racunam: onjesupovac bio i znaju ga tako. DoW smo u Sid i u Komandu grada, dobilipropusnice i - za Vukovar! DoW u Vukovar. Kad smo dosli u Vukovar,pogleda/i smo tamo uz put prvo jednu moju kucu porusenu. Porusena je bilagornja kuca gde je cerka stanovala. lzbombardirana. Spustili se dole u donjukucu, ja sam uzo neke dve sitnice, jer nemas ni gde. Oni su, jasno, vozili sebineke stvari iz kuce. I otisli kod njih. Uzeli su, taj aparat su nasli u stanu, i uzelisu, ne znam, jos neke stvari, natrpali u auto iseli, ivratili smo se nazad u NoviSad. I kad smo dosli u Novi Sad, ja sam se sutradan javio mojim poslovnimparrnerima, 10mpoduzeCu "S... ", tom direktoru, i oni su me vrlo fino primili, itako. Kaie, islo ni oni nisu mislili da ce se to tako izvrnuti, taj rat strasni i taka.Ali, pitali su me da Iija imam tog materijala, jer ioni su se bavili iSlim poslom,

19

Nar. umjel. 29, 1992, str. 13-23, Deveta kuca

pa sam reko: "Imam materijala, ali tamo je. Poru§eno je sve." I ondaje on menireko: "I... , mi smo dobili posao da ostaklimo kasarnu vukovarsku. Ajde da mitebe metnemo kao §efa gradilista, na.'ieg kalkulanta, da ideS tamo." A ja opetmislim, ono, ajde, nesto da bi si spasio, moida iz kuee ida vidim sta ... I njimada to donesem. Sta, svejedno ee to propasti. Ta stakla, elektrode, to ne trebanikom, to ee porazbijat neko i baeil. A da im prodam, pa ..neki dinar. I idem jasa kamioni'icem njihovim, imao sam propusnicu od korpusa novosadskog.

Sami stc bili?Nije, isao sam s njihovim kalkulantomjednim. I otisao sam u Vukovar,

medutim (to ti je tri dana bilo nakon sto sam bio), do.fo sam, i kad smo doSti domoje kuee da cemo ... To je malo, stvarno, to smo u kutijama mogli pokupit, tu,di je puduzeee bilo i di je eerka stanovala. Sve je bilo zapaljeno, cijela kuea jeizgorila. I opljaCkano: vidim da su skinuli plamenika sa kotiova,pa sa ... Tako, ipolili verovatno naftom i zapalili. To je,jasno, bilo strasno onda. I vratimo sedole u drugu kueu. Ita druga kuca je bila zapaljena isto. lzgorio celi prvi kat ikrov, i ovaj, kad sam vidio to, jasno, ovaj, bilo mi je stralino. Ono, mislim, tonisu vise cetnici zapalili, to je neko od ovih mojih sugradana zapalio, je Ii, iopljaCkao. Vidio sam puno ljudi koji nose slvari iz kuca ... Da Ii su to njihove ...Verovatno i nisu, al nosilo se,jasno, is traktorima iz lih seta, s prikolieama.londa sam se vratio u Novi Sad i kad sam se vratio u Novi Sad, onda samisprico to tom direktoru i onda je on reko: "E, moieS iCijOs ako hoce§. Za tridana idu u Vukovar dva kamiona od korpusa, pa, ja eu razgovarati s timgeneralom da ti ideS s njima", s vojskom, da natovare te deke u vukovarskojbolnici, i plahte, da se doveze u Novi Sad i u korpus, pa da se opere i da sevrati. I ja opet tako, igrajuc se s glavom ... mogo je neko u Vukovaru da pokaieprstom u mene , kaie :"Treba ga likvidirati"', iubiju te, sta, pojeo te mrak. I jaopet odem u Vukovar misleri da CUopet nesto spasiti - u toj donjoj kuCi nijepodrum izgorio.

Sto stc mislili uzcti?Pa mislio sam uzet od toga alata, ja sam imo to ... jako skup alat je bio

moj, .'itosam imo . .fa sam njega posakrivao. Medutim, zbog toga alata sam iiiodole, medutim.nista. Dono sam ieni eetiri slike idono sam jednu alatljiku kojusam naso, to sam dono. I to ne bi donio da nije bio kapetan jedan iz tognovosadskog korpusa koji mi je pomogao, koji je ... on u.{o sa mnom u kueu,UZO, izneo i metio u kamion i to smo preveli u Novi Sad . .fer je bila vojskavee ... neka vojska koja je imala neke oznake, neke plave-crvene trake narukavima i tako,pijani, idu tamo, ruse, gradje razruJen,pucaju. Ne znas hoeepucat u tebe, neee ... i tako. Ion je bio samnom, ionda, ion je reko: ".~ta,samouzmite to. Ne treba nama ni propusnica!" I on jf to metio u kamion, i mi smoposle plahte ... bili u bolnici, ti doktori me znaju, ti u bolnici, kad su videli,iznenadili su se. ani koji su bili lamo, umrli i poginuli, oni su bili u toj zgradipreko pUla bolnice, njih su bas taj dan nosili na kamion i vozili na ciglanu da se

20

Nar. urn)el. 29, 1992, sIr. 13-23, Deveta kuca

identifikacija vrIi, i tako dalje. fezivo je to bilo gledat. To je ... U onim kesamanajlon, to su bili mrtvaci. To je ... (Stanka)

Tko je jos bio u bolnici?

Bio je ... doktor 1... je bio, doktor F ... , doktor U... P ... Onje inace rodeniVukovarac, kao djeca se znamo. Njemu je strasno bilo, barem po njemu samtako primjetio, imalo sto smo razgovarali nasamo, cak je suznih ociju govorio,je li: "Eto sta su nam napravili od grada, neeemo vise imati grad!" I tako, to je ...A bolnica je jezivo izgledalal Grozno! To je kao ... Razruseno, ono,izbombardiranaje dosta bila, ne dosta - suvise, svaje razbijena bila, u slVari. Tabomba sto je pala, ona krmaca, taje do podruma otWa dole. Taje razbila celojedM krilo, onako, vidi .Ie daje sve ... Ali i inaee, od tih granata - ispucano sve.f ezivo je izgledalal I taj dan sam se ja, kad smo se vracali natrag, dosti sma dotog logora na izlasku iz grada preko Negoslavaca, naiso sam na jednu mojupoznanicu, odMsno nasu poznanicu iona je otina prema svojoj kul'i i tamo jeubio jedan. (Stanka)

To stc vidjc1i?

(Stanka) Ne. fa sam bio vidio ... Tamo smo mi prolazili s tim kamioMm,ona je i.'ilasa svojim prijateljem, od njene snahe OIac iz Bogova, da uzmu nekestvari. I pred kucom suje ubili. Vjerovatno bez veze. fer onaje doria po slVari,ija sam samo euo da su vikali ovom: "Makni se til" Ovom iz Bogova eoveku.1ja, ne ... fa sam .Ie oznojio jednostavno, meni je tako stra.sno bilo to. I ja sam sevratio to veee u Novi Sad. I kad sam se vratio to veee u Novi Sad, s timkapetanom putem sam razgovarao, bilo mi je strasno,jer sam isa nekim mojimsugradanima koji su me vidili, ja iziso iz kamiona iporazgovaro s njima, eakovaj jedan mije reko: "Pa nismo se mi protiv vas Hrvata borili!" Nisamja htiokomentirati,jer mije bilo straSno i nemas ni skim komentirati, da razgovaraS ...I onda sam doso u Novi Sad i taj moj prijatelj kod koga sam stanovao mi kaleda su me traiili iz vojnog odseka da se javim, u Novi Sad. I jao! fa sam seohladio. Al on mi je isto reko, jer smo mi jaka dobri prijatelji bili, ion je praviLala iz Beeeja, radio je samnom u Borovu petnaest godina, sesnaest, i on mijereko: "AI znm', ja sam raeuno na to ija sam iiio pitat kad imas ti autobus", jersam ja njemu reko: "fa nekako moram zbrisat iz Novog Sada

'" Kaie:"lmas

autoblls ujutro II pola osam." I ja i on odmah ujutro odemo na autobusnikolodvor, izvadimo kartu za taj aUlObus ujutru. I ja ujutru, umesto u vojniodsek, sednem u autobus i... prema Sarajevu. U Zvorniku smo imali jednukontrolu vojnu, pregledavali dokumenta. fa sam svagdje davo jugoslavenskipaso.l,jer su mi ukra Ii u Novom Sadu i legitimaciju i novG'anik i novce i sve.1ja sam taj jugoslavenski pasos davao i do.sao sam nekako do Sarajeva, i uSarajevu sam prespavao kod jedne gospode koja je bila udana za jednogVukovareanina kojeg samja znao, mog susjeda, kojije radio u "Oslobodenju".Inaee, Srhin po nacionalnosti, a onaje Hrvatica, Bosanka.1 ona me tako lijepoprimila i kod nje sam prespavao i veeerao. I snijeg je padao, bilo je lose

21

Nar. um)et. 29, 1992. sir. 13-23, Deveta kuca

vrijeme.lsprieali smo se,ja sam im kucu vidio njihovu, oni imajujos kucu uVukovaru, ona i njen muz, blizu mene, nije porusena. I onda sam ujutro u polasest sjeo na autobus i preko Kupresa za Split. Ne preko Capljine dole naMostar, vee preko Kupresa. I doso sam u Split ujedan sat popodne.l onda usedam sati naveeer sam sjeo na trajekt, onaj "Slavija" koji je vozio Split -Rijeka,ibio u sedam sati ujutro u Rijeci. fasno, nisam spavao, putem smo prieali. Taposada, oni su dosli par dana prije iz Dubrovnika, iz one misije kada su pucalina njih i tako, svi sma prieali svoje, iz rata, i tako, sto smo proW. I onda samdoso do Zagreba, iz Rijeke. Doso sam upravo desetog dvanaestog, na rodendanunuCice. fa sam zelio sarno njih da vidim, predugo snw bili odsutni, i sve sto jecovjek preiivio ...

Supruga yam jc bila tu?Supruga je doSia u sedmom mjesecu na operaciju i cerka je dovezla, i

preseko se put preko Okucana, i tako su ostali tu. Kazem, to je jedna ... Ne daeovjek materijalno ... Sad yam tek dolazi u glavu uno ifta sma .I'veimali, sta smaizgubili. Onaj prvi moment nije to ni bilo bi/no, ono, sarno da izvueeS iivuglavu. I sa ovim utiscima zaista mi mozemo kazati da je Vukovar branjen zbiljasa tim mladim snagama. Bilo je tu Zagrepeana, Zagoraca, Dakoveana, izBroda ... To su deeki strasni' fedan deta!j: jednu noc,jednu ... vee je to bio kraj,onih zadnjih dana, eujem ndto lupeta po cesti. fa sam dao moj auto, jedanveliki "Opel" su vozili ... ove ranjenike i, nema guma, ma kakvi, ne gleda se to,samo da se vuee i - vozi! Onda, imao sam goriva tanw, pa sam im dao igoriva,tri karnistera onakva, ali ovaj ... Vuee ne.fto, lupa po cesti. Mi iz podrumaizidemo, a uno - na Ijestvama svog prijatelja vuee, tesko ranjenog. To je straSnaranjen taj deCko bio, u kuk sa tromblonom, raznesen celi kuk. I mi smo ga vukliu podrum, a pucaju ovi ko ... ko ... ne mozes oti o!Vorit! I onda smo ga vukli upodrum, i onda je dotrcala i bolnicarka isto, jedna iena, gardistica. On jehos()vac bio, ustvari, i ondaje i ona dotreala i mi smo plahtom tamo nekakvomstezali ... on s nama razgovara normalno' Paja,ja ... fa se ne mogu iscudit! fakad sam doso u Zagreb, ja sam iso te deCke traiit. fa sam ih znao po imenu sve.Hao sam i kod hosovaca u stofer pa sam trailo i kod njih. Sarno dvojica suiiva, ostali su poginuli. Pravi deeki su bili, i ovi nasi gardisti su bili pravi, iZagorci i...s!Varna branili Vukovar kao da je to njihov grad. Mislim, !judi su ...ginulo se od tih bombardiranja. To je pakao bio. Ljudi izidu napo!je, ono padagranata, poginu tri, dva, pet. A kafem, pocelo je tako da u Vukovaru nijenijedan Srbin poginio. Poginio je jedan u selu Brsadin, i to je napadnut tamo nasilasu. a na silosu su bili gardisti i ani su ga ubili. To je jezivo bilo, da ce to ..Moje je mWjenje, daje pet posto na§ih pravoslavaca, ne Srba, reklo: "NemojteIjudi, kaki rat, kakvo bjazanje, neeu da bjeiim'" fer nisu oni imali razloga nitkoda bjeii. Pa neee zastava ga pojest. fa sam bios jednim koji je ostao u naifojmiliciji, hrvatskoj policiji, je li, pa kad je metio .fahovnicu, on je rasirio onezlatne .'ito idu okolo, one ra.'iirio da mu pokriju grb. fa ne znam zasto su sebojali tog grba i te hrvatske zastave. To mislim da nije trebalo biti. Zaista je ...,'ta je u,'lo u taj narod? Mislim da su se oni dali nagovorit. Da su oni na.'ii

22

Nar. umjet. 29.1992. slr. 13-23. Devela kuca

domaCi Srbi tama koji su tu zivili stotiflLlma godina i imali zemlju dobru i bogatibili. Pa ta sela srpska, pa to ... slusajte, Bogota, Negoslavci ... ja sam radio s tim!judima, mislim, nikad nisam ja od njih doliv!javao nikak:ve neugodnosti, prije.Kako, pa zadnji ... u Negoslavcima sam radio, vee se pucalo, barikade bile.Vozili mi !judi, dovezu, mislim,ja kao Hrvat ...niko me nikad nije pito,je Ii. fasam strasno ... Prosto ne mogu ... kao da je omadijao neko taj narod. A to jevjerovatno ti doIljaci koji su dolazili, nagovorili ih. Bjeiite, bjeiite, i iene idjeca bi ... fa kaiemjednoj kojaje radila tamo kao CistaCica: "Pa kud cd ti?"Kale: "Pobit ce." "Ma ko ce te pobit, ko ce te?" Prosto ih natjerali. Bjefite,bjeiite, djeca neka bjde, i tako. Mislim da to nije trebalo, ali mislim i da sma tonajgore proW. Polako zaboravljamo fILl to naIe, znas, sto njih sad ceka? I aninemirno spavaju iii ne spavaju nikako. Sigurno. fa mirnije spavam u Zagrebu,iako nemam nista, pored sveg tog sto smo imali, i kapitala i tog dobroga,pedeset godina smo radili i ja i lena i dijcte, da stvaramo i stvarali smo.Naialost, to je ... covjek kad prode tako taj put, osjeea se nekad tolikonemocnim, a !judi su toliko zli. Sa !judima sa kojima si do jucer sjedio i pio ...On te taka gleda, u tebi kao zvjerku ... Hoce da te zaka!je. Ne znam.

23