cm

y

N O V O G O D I [ W I

31. DECEMBAR 2011 - 2. JANUAR 2012. GODINEInternet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 23305CENA 35 DINARA * 0,50 EUR NOVI SAD

BOJAN PAJTI]

Vojvodina nikom ne}e ostati du`na

POSLEDWI SRPSKI PRAVEDNICI

Jevreje spasavali i ~etnici i partizani

ZA

Teofil Pan~i}, Bora Oti}, Dragica Srzenti},Aleksandar Ma}a{ev, Du{an Petrovi}...

NA[E prI^E:

Dobrodo{li u rajski vrt;Rokenrol je `udwa za slobodom;

Susret s korzikanskim separatistima...

gOVOrE I pI[U:

SRE]NA NOVA

2012.IVO JOSIPOVI]

Danas smoboqi qudi

ADAMOVI]I

Istorija i zaborav

VIDA OGWENOVI]

tra`itenemogu}e

EKSKLUZIVNO: U POSETI SVETSKOM DR@AVNOM NEPRIJATEQU BROJ 1

Dnevnik u Iranu

Slede}i brojDnevnika izlazi u utorak, 3. januara,

2012. godine

ZA[TO JE VOJVODINA SIMBOL DOBROG ZALOGAJA

trpeza za sit stomaki dugo pam}ewe

str. 34

str. 30

2 dnevnik31.decembar2011-2. januar2012.

C I T A T I

Mo ja naj ve }a gre {ka jeto {to 2008. ni sam iza -{ao pred gra |a ne i re kaoda smo osva nu li u pot pu -no dru ga ~i jem sve tu i dani je mo gu }e da ostva ri mosve {to smo obe }a li preiz bo ra

Bo ris Ta di}, pred sed nik re pu bli ke Sr bi je

Nikoli}:Makarmaloboqe

Predsednik Srpske naprednestrankeTomislavNikoli}po` e-leo je gra|anima Srbije da im2012.godinabudemakarmaloboqaodovekojajebilaveomate{kaiprepunaisku{ewa,podse}aju}idajenarednagodinaizborna.Gra|a-nimaSrbije`elimdamakarmaloboqe`ive,danestrepeodsutra-{wice, da se makar malo vratiosmehnalice,dasvakamladapo-rodicapo~nedarazmi{qaodobi-jawu deteta, rekao je Nikoli} unovogodi{woj izjavi FoNetu.Prema wegovoj oceni, pro{la jebilagodinaiznevereniho~ekiva-wa, i u kojoj nije dobijen statuskandidataza~lanstvouEU.Niko-li}jeizraziouvereweda}evlast,zbogtoga,narednegodinenaizbo-rimadastignekazna.O~ekujemdagra|anisagledajusituaciju{tasupro{li, {ta ih o~ekuje, ko vodidr` avu,komo` edajevodi,idaod-lu~epremasvojojsavesti,intere-simai`eqidaboqe`ive,rekaojeNikoli}.

Referendumneustavan

PredsednikSrbijeBorisTadi}upozorio jeda jenajavqenirefe-rendum na severu Kosova neusta-van,dajeizli{anidavodiprodu-bqivawu krize. Referendum mo-`edaizazoveme|unarodnureakci-juini~emuneslu` i,jersviusve-tuznajudaSrbinaseverunepri-hvataju {irewe pri{tinskih in-stitucija,amo` edovestiupitawebezbednost na{ih gra|ana, poru-~iojepredsednikSrbijeiistakaoda kod ovako va` nih pitawa nijedobromisliti samoo sebi.On jenakonferencijiupredsedni{tvurekaodapoliti~kisubjekti,kojipredla` uodre|enemere,morajudaobezbededatemerebuduuskladusaUstavom.Tadi}jeukazaodare-ferendumne}edoprinetinipoli-ti~komnitehni~komdijaloguBe-ogradaiPri{tine,nitidono{e-wu su{tinskog re{ewa za statusKosova.On je rekao da }eSrbijapredlo` itire{ewezaKosovoka-daseprocenidajedo{aotrenutakdaonomo` edabudedelotvorno.

PredsednikVladeVojvodi-ne dr Bojan Pajti} izja-viojeda}esenaizbori-

makojisledekandidovatizajo{jedanmandatna~elupokrajinskeadministracije,tedamunijeam-bicijapremijerskomesto,zakojeje nakon posledwih izbora imaopodr{ku Predsedni{tva Demo-kratskestranke.Onjeunovogodi-{wem intervjuu Dnevniku ot-krioida}ebitinosilacizborneliste DS-a na predstoje}im po-krajinskimizboirma.Kandidova}u se za jo{ jedan

mandat.Nijefrazakadka` emdasmouovommandatumnogotogaza-po~eli,{tobihvoleodazavr{i-mo.Tumislimnakonkretnepro-jekte, me|u kojima su izgradwaputne infrastrukture, tunelakroz Fru{ku goru, zdravstvenihustanova...a`elimodanastavimoi programe zapo{qavawa kojesmo zapo~eli i koji su, uprkossvemu, dali odli~ne rezultate.Uostalom, gra|ani Vojvodine supremasvimistra` ivawimaviso-ko ocewivali rad pokrajinskevladeimislimdabibilodobrodaposaokoji smozapo~eliina-stavimounarednommandatuka-zaonamjedrPajti},kojijeipot-predsednikDemokratskestranke.Powegovimre~ima,zarazliku

odprethodnihizbornihciklusa,DSnapokrajinskimizborimane-}e na izbornu listu ukqu~itidrugestranke,ve}samopredstav-nikemawinskihzajednica,jerbi,kakoocewuje,potencijalnepred-izbornekoalicijemogledovestido apstinencije dela bira~a de-mokrata, koji se sa takvim udru-`ivawima ne bi slo` ili.[irekoalicije su, dodao je,mogu}e je-dinonakonizbora,iakojeuverenda}eDSiunarednojtrciosvoji-ti ve}inu mandata u Skup{tiniVojvodine.l Ipak, po ka za lo se da je i u

ovom man da tu bi lo pro ble mau funk ci o ni sa wu po kra jin skevla sti, pre sve ga u po gle duobez be |i va wa nov ca za ka pi -tal ne in ve sti ci je u voj vo |an -skom bu xe tu, po seb no u go di niza na ma, zbog ~e ga je APV osta -la du ` na broj nim iz vo |a ~i mara do va. Da li }e i kad ti du go -vi bi ti iz mi re ni?Pokrajinanikomne}eostati

du` na. Po~etkom godine }e okomilijardu dinaraostatineizmi-renoizvo|a~imaradovanainve-sticijamauPokrajini,alio~eku-jemda}eve}tokomjanuaratobi-tire{eno.Tonamjeva` no,nesa-

mozato{tosmopokrenuliinve-sticionicikluskakavsenepam-tiuposledwetridecenijeuVoj-vodini, o ~emu svedo~e i stati-sti~kipodaci,ve}zato{tosuiz-vo|a~iradovanajvi{edoprinelitom ciklusu.Va` no je, dakle, daoni budu ispla}eni, jer se timepodr` avaigra|evinskaisveoneindustrije koje su na wu koope-rantskinaslowene.l Ali, sta ti sti~ ki po da ci o

ni vou raz vi je no sti Voj vo di nesu sa svim dru ga ~i ji, od no snouka zu ju da APV si ro ma {i i daje tre nut no na ni vou ne raz vi je -nog re gi o na?Tonijeta~anpodatak.Tajpo-

datak se, naime, izvodi iz samojednogparametra,atojeprose~nazarada.Dali jemogu}edaVojvo-dinaspadaunerazvijenijideoSr-bije ako je skoro polovina stra-nihinvesticijakojesuu{leuze-mqudo{louVojvodinuiakoVoj-vodnasagotovo40odstou~estvujeuizvozuSrbije?Problemje{toti statisti~ki podaci ne o~ita-vaju prihode poqoprivrednihproizvo|a~a,amiznamodasuzna-~ajniprofitiostvareniupravouoblasti agrara.Pa oko 50 postona{eprivredejevezanozaagrar.Nemo` eVojvodinabitinerazvi-

jeniregionSrbije,akoVojvo|aniimajumaweplate jedinoodBeo-gra|ana.l Ko li ki je na tom po qu

stva ra wa re al ne sli ke o si tu -a ci ji u Voj vo di ni pro blem{to APV ne ma sta ti sti~ ki za -vod?To jestevelikiproblem, jer

naprosto nemamo mogu|nost daraspola` emociqanimstatisti~-kimpodacimaidanatemequwihmo` dajo{efikasnijereagujemo.^iwenica jestedaiuVojvodiniimanerazvijenihdelova.Ali,po-daci koji se objavquju su ipakkontardiktorni. I upravo stogaradimonatomedaseuokviruNo-vosadskog univerzitetaformirastatisti~ki centar, koji bi pra-tioprivrednakretawauPokra-jini.Tobinamsvakakoolak{aloiplanirawe.l A da li }e po kra jin ska ad -

mi ni stra ci ja ini ci ra ti i do -no {e we za ko na o fi nan si ra wuAPV, ko ji je tre ba lo da bu deusvo jen jo{ pri li kom do no {e -wa Sta tu ta i Za ko na o nad le -`no sti ma?Uposledwih20godinajedi-

nizakonskipredlogSkup{tineVojvodine koji se na{ao u pro-ceduriSkup{tineSrbijebioje

2012.jegodinakojuuVelikojBritanijio~ekujemosaveli-kim nestrpqewem, ponosom,

ali i dubokim ose}ajem odgovor-nosti. London}eslede}egodinepostatiprvigradnasvetukojijepo tre}i put doma}in Olimpij-skihiParaolimpijskihigara. Ujednomnovomme|unarodnomambi-jentupotrudi}emosedasvojimgo-stimaizdvesta~etiridr` avesve-ta,aliirekordnommultimilion-skom auditorijumu koji }e Igredo` iveti putemmasmedija,pred-stavimo Britaniju u druga~ijemsvetlu. Uverensamda}e64godinekasnije celokupno iskustvo Lon-donaiBritanijebitizna~ajnobo-gatije,alibezsumwe veliko ine-ponovqivo.Olimpijska godina nam donosi

i druge va` ne jubileje. W.K.V.ElizabetaII }e5.junaproslavitisvoju dijamantsku godi{wicu,odnosno{ezdesetgodinaodstupa-wa na tron Ujediwenog Kraqev-stva i Komonvelta. Kraqevskoven~awe, odr` ano u maju 2011, ikraqi~ina Bo` i}na poslanica,nagovestilisunovuuloguiener-gijukojukraqevskaporodicauno-si u `ivote na{ih dru-{tava i zajednica. Hra-brost,razumevaweisoli-darnost su setokom2011.godine vi{e puta demon-striraninadelu,iunaj-te` im trenucima dopri-nosililak{emre{avawukriza i globalnih problema, po-put ratova, ekonomskih lomova,sanirawa posledica teroristi~-kih napada, prirodnih katastro-fa...Interesantnojeida}emoupra-

vo5.juna2012.uSrbijiimatiije-dan ekskluzivan, bilateralanpo-vodzaslavqe. Togdanasenavr{a-va175godinaodkakojemojpret-hodnik pukovnik ser Lojd XorxHoxispredaoakreditivesrpskomknezuMilo{u,postaoprvidiplo-matski predstavnik BritanskekruneuSrbiji,ipostavioosnoveizuzetno bogatih i dinami~nih,dvosmernihodnosana{ihdr` ava,dru{tavaikultura. Mojaambasa-da}esetruditidatokomcelego-dine razli~itim doga|ajima, go-stovawima,projektima,usaradwisasvojimlokalnimpartnerimadanov kreativni podsticaj vezama

koje premre` avaju ogroman pro-storpo~evodli~nih,porodi~-nih, vojnih ili nau~nih veza, dosporta,saradweupoqumedicine,borbe protiv organizovanog kri-minalailikreativnihindustri-ja. Imamutisakdaponekadanisa-minismosvesnikolikotogasmozaprethodnih175godinau~inilizajedno,aliikolikotogajo{mo-`emo...Mislim da je u trenucima bo-

`i}wihinovogodi{wihprijema,dodeqivawa razli~itih godi-{wih priznawa, nezaobilaznog{opingaiporodi~nihokupqawa,itekakokorisnorezervisatipartrenutaka za ozbiqniji osvrt nagodinuzanama. Va` nojerazumetipozicijenakojimasenalazimo,a

~estoikorisnoizvu}izakqu~kekojinammoguolak{atisusretesaizazovimakojinampredstoje.Kaonekokojeve}godinudanau

Srbiji,mogudaka` emdajezana-maizuzetnote{ka,alicelokupnoposmatranouspe{nagodina. Go-dina u kojoj su preduzeti odlu~ikoracipoputhap{ewaiizru~e-waposledwihha{kihbegunacauciqu re{avawa nekih velikih ibolnih pitawa za Srbiju iwenonajbli` eokru` ewe. Bilaje2011.tako|ei godina ukojoj su srpskeinstitucije i dru{tvo ispunilibrojneambiciozneciqevekojesuza sebe postavili krajem 2010. i,duboko verujem, popravili ambi-jentukome`iveiradeva{igra-|ani. Izsopstvenogiskustva`i-vota i rada u tranzicionim ze-mqamaznamkolikonekereformemogu biti zahtevne, i zato se di-

vimonojvrstiliderstvakoja`e-qeienergijugra|anaisunarodni-kakanali{eupravcuboqeg` ivo-ta.De{avawauSrbijise,naravno,

nemoguposmatratiizolovanoodcelokupneekonomskeipoliti~kedinamikeuEvropiisvetu. Dubi-naislo` enostekonomskekrizejetolikadajeizvesnoda}emonapo-pravqawuwenihbrojnihnegativ-nih posledica zajedno morati daradimo dugi niz godina. U tomsmislu }e odlu~no liderstvo, vi-zionarstvo i me|unarodna sarad-waimatijo{ve}uvrednost.Spremni smo da, kada se za to

steknu uslovi, pru` imo Srbijisvu podr{ku potrebnu za daqeformalno pridru` ivawe evrop-

skoj porodici dr` ava. U2012, aliiubudu}e,prekosunampotrebnikreativani fleksibilan pristupstvarima. Pristupkoji}ekao rezultat dati realnare{ewazapreostalaotvo-rena pitawa, prvenstveno

uvezisaodnosimaizme|uSrbijeiKosova. Evropskilideri`elenadeludavidepolitikukojakredi-bilnouveravauprivr` enostSr-bije integrativnim procesima zaceoregionZapadnogBalkana. Do-bar primer ovakvog pristupa jepo~etak sprovo|ewa dogovoraiz-me|uBeogradaiPri{tinaoslo-bodi kretawa, koji se primewujeod26.decembra. MiuLondonune-mamo nikakvu dilemu da je daqe{irewe jedinstvenog evropskogprostorazdravoikorisnozasve,ispremnismodaradimozajednosaliderimausvimoblastima`ivo-tauSrbijinaostvarivawuzajed-ni~kihinteresa.Svim~itaocimaisaradnicima

Dnevnika,`elimzdravuiuspe-{nu2012.godinu.

(autor je bri tan ski am ba sa dor u Sr bi ji)

PO GLED IZ BRI TAN SKE AM BA SA DE

LondonnemadilemuPi {e: Majkl De ven port

5. ju na 2012. na vr {a va se 175 go di naod ka ko je pu kov nik ser Lojd Yory ho yis pre dao

akre di ti ve srp skom kne zu Mi lo {u

UPRAV NI OD BOR ASO CI JA CI JE ME DI JA

Javniinterespre~iodzakulisnihigara

Neophodnoje{topreotklonitisvesumweozaku-lisnim poku{ajima kupoprodaje vlasni~kih udela uizdava~kimku}amaPolitikanovineimagazini,Kom-panijaNovostiiDnevnikVojvodinapres,isti~eseuzakqu~cimaUpravnogodboraAsocijacijemedijakojisuobjavqeniupetak.Imaju}iuvidumestoiulogusvetrinovinsko-izdava~keku}eusistemujavnoginfor-misawagra|anaSrbije,neophodnojemaksimalnopo-{tovawejavnoginteresauprocesupromenevlasni~-kestrukturei{topreotklonitisvesumweozakuli-snimpoku{ajimaprodaje,odnosnokupovinevlasni~-kihudela,isti~eseusaop{tewu.

Neulaze}iuspekulacijekobimoglidabudupoten-cijalniprodavciikupcivlasni~kihudelaupomenu-timmedijskimku}ama,UOAsocijacijemedijasmatradajedr` avaobaveznadasveorganeipojedincekojijekaojednogodsuvlasnikapredstavqajuuovimposlovi-ma,obave` enapotpunutransparentnost,po{tovawezakona i ugovorima predvi|enih procedura. Svakodruga~ije pona{awe zna~ilo bi kr{ewe zakona odonih koji su zadu` eni zawihovo sprovo|ewe, kao igrubonaru{avaweodnosanamedijskojsceniSrbijeitoupravoutrenutkukadajenedavnousvojenomMedij-skomstrategijomotvorenputzawenukonsolidaciju.

crna hronika

NA PO NO VQE NOM SU \E WU ZA UDES U NO VOM SA DU

Opetpetgodinarobijezadvesmrtiujugu

Novosa|aninDraganRaci}(26)okrivqenzaiza-zivawesaobra}ajnenesre}epredvegodineuKisa~-kojuliciuNovomSaduukojojsu`ivoteizgubiliNeboj{aNikoli}(45)iAleksandarKalajxi}(44),osu|enjeju~enapetgodinazatvorauponovqenompostupkupredve}emVi{egsudauNovomSadu.Ka-znajeistakaoionaizre~enauprethodnomprocesu.Predsednicave}aZlataRodi}-Kne` evi}napome-nulajedapresudanijepravosna` naidaApelacio-nisudmo` edajepotvrdiilipreina~i.Onajeobrazla` u}ipresudunaveladajezapre}e-

nakaznazatvorazate{kodeloprotivbezbednostijavnogsaobra}ajaoddvedo12godina,tedasuuovompostupkunalazive{takaukazalidaseokrivqenivoza~audijaa6minimalnokretaobrzinomod122kilometranasat,dokpremaprethodnomve{ta~ewuovabrzinanijebilaispod145kilometrana~as.Usvakomslu~aju,utvr|enojedajebrzinabilave}aoddozvoqenevi{enegodvostruko,idajeRaci}imaoprekodvapromilaalkoholaukrvi (odnosnoosamputavi{eoddozvoqenegranice).Nesre}asedogodilaoko{estsatiujutrouKi-

sa~kojulicinaraskrsnicisDositejevom.Nastra-dalisusenalaziliujugujedanjeizdahnuonali-

cumesta,adrugijepodlegaopovredamaistogdanauKlini~komcentruVojvodine.-Sud je tako|eokrivqenomizrekaokaomeru

bezbednosti zabranu upravqawamotornim vozi-limaBkategorijeutrajawuodtrigodineido-neoodlukudamuseprivremeno,dopravosna` no-stipresude,oduzmevoza~kadozvola jermeraza-braneupravqawamotornimvozilommo` edava-`isamouperiodudokokrivqeninijenaizdr` a-vawu kazne.O{te}eni su sa svojim imovinsko -pravnim zahtevom upu}eni na parnicu, a vremekoje je okrivqeni proveo u pritvoru ura~una}emu se u izre~enu kaznu zatvora. Na ovu presudupravo`albe imaju stranke koje nisu zadovoqneodlukom,kakobranilacokrivqenogtakoiVi{ejavno tu` ila{tvo uNovomSadu saop{tila jeju~e portparol Vi{eg suda sudija Svetlana To-mi}-Joki}.

Nakonobjavqivawapresudenekolikoosobaizpublikejeglasnoiskazalonezadovoqstvovisinomizre~enekaznesmatraju}idajeonablaga,apotomjenekouhodnikuuputiopsovkepremaokrivqnomko-jije`urnonapustiosudnicuisud.

M. Vu ja ~i}

PripadniciOdeqewazakrv-ne i seksualne delikte krimi-nalisti~ke policije Beograd,zajednosapripadnicimaSpeci-jalneantiteroristi~ke jedini-ce, uhapsili su Du{ana S.(1983)izop{tineSur~in,zbogsumwe da je 26. decembra ubioSne` anuPaji},vlasnicuzlata-re u Obrenovcu, saop{tilo jeMinistarstvo unutra{wih po-

slovaSrbije (MUP).Policijauhapsila i Gorana @ivkovi}aGolubaosumwi~enogda je ubioSne` anuPaji}.Prilikomhap-{ewa u Sur~inu, @ivkovi}pru` aootporipucaonapoli-ciju,alisugapripadnicipoli-cijeubrzosavladali.Kodwegasu prona|ena dva pi{toqa, sa-znajeRTS.Du{anS.sumwi~isedajezajednosaGoranom@ivko-

vi}em Golubom 26. decembra uzlatariuObrenovcupripoku-{ajupqa~kenaneopovredevla-sniciradweodkojihjeonapre-minula.Goran@ivkovi} je vi-{estruki povratnik u izvr{e-wu krivi~nih dela razbojni-{tvazbogkojihsedojunamese-ca ove godine nalazio na izdr-`avawuzatvorskekazneuKPZZabela.

Uhap{eneubicezlatarke

Foto: G. Muli}

c m ydnevnik 31.decembar2011-2.januar2012. 3

nemagoregdanau godiniodtogtridesetiprvogdecembra.Nitigoreve-

~eritonaro~ito!odve~eritridesetiprvogdecembra.Dajepravdenasvetunebitajdanni osvitao, nego bismo, lakoomamqeni, neosetno prelazi-liiztridesetoguve~euprvijanuarizjutra,ita~ka.Onako,kao kad putuje{ no}u, pa bla-`enozaspi{jo{preBogojeva,a probudi{ se pred morskompu~inom,kaodaizme|unijebi-lo ni~ega. Avaj, dok nauka nedosegne taj stepen razvoja,stvari}estajatiovako:odnas}eseidaqetihtridesetipr-vihdecembarao~ekivativi{enego{tomo` emoiumemoda-ti, a imi }emo od drugih, odcelogsvetakojinasokru` uje,odnekud zahtevati vi{e nego{toonmo` eiumedanampru-`i, amo` da i vi{enego{touop{tezaslu` ujemo.Sigurno je postojalo neko

vreme kadaqudi nisu ni zna-li,aikadsuznalinisumari-li, da ba{ te no}i ispra}ajujednu i do~ekuju drugu godinusvog kratkog zemaqskog biti-sawa.Nijedasutobilavese-lavremena,noopet,imane~e-gaprivla~nogutojnehajnostiprema najbanalnijim manife-stacijama protoka vremena.Sada je sve obrnuto, tiranijamerewaimesarskograsecawavremenskihodsekanaatomeupunomjezamahu,ijo{seodte-beo~ekujedaslavi{~iwenicudasi svedaqeodsopstvenogro|ewa, a sve bli` e smrti,jo{ sopstvenijoj, po{to si u

me|uvremenu, tokom `ivota,nekako postao mnogo vi{e tinego{to si to bio kad si serodio.Isvetonakon{toteje savremena nauka uspe{noubediladaseokane{ute{nihbapskihpri~ada}e{nakonkratkog perioda inkubacijenovog stawa vaskrsnuti naonomesvetu,zauvekveseloba-zaju}iVe~nimLovi{tima.Ta-kodasutiperspektive, kakogodokrene{,prili~nojadne,ijo{sesu` avaju.Pasetiondaraduj!Qudiipakustrajavajuutom

mazohisti~kom ritualu sa za-vidnom uporno{}u. Tiranija

glajh{altovawa po~iwe ~ak ipre decembra, diskretnimraspitivawimaodMarkaiodJanka gde-}ete-na-do~ek, ba{kaoda neko ili ne{to zaistadolazi(a{tonebido{losa-moodsebe,sveidagane}emo)pagavaqasve~anoodeveniumereno nacvrcan sa~ekatinastanici,dagre{komnepro-du` iuVrbas(gdega,ina~e,ta-ko|euzrujano~ekaju,strepe}ida }e nepa` wom odjezditi doTopole).Ondaito~udodo|eipro|e,malokose uistinudo-bro provede, svi odrade oba-vezansastaviuploveujanuarsose}awemgoru{iceodruskesalateioneneizvetrivepolu-

frustracije koja se gomila u~ovekukaonuklearniotpad.Aondaposlesviupore|ujume|u-sobno te svoje Do~eke onakokakoupore|ujuletovawapoza-kintosima,hurgadamai{arm-el-{eicima,ive}sveono{toqudi upore|uju kao majmuniku...kuruze.Tojetektu` no,tapredvidqivost manifestova-wa,tajstrahdaseune~emunezaostaneiodnekudneizosta-ne,kaodaionakonisitvrdoibeznadno zakqu~an/zato~en usebigdegodina~ebio,teilibilokojeno}i.Akovamsveovozvu~imrzo-

voqnoinadrndano,to jeotud

{to slobodan ~ovek ne mo` enebitimrzovoqankadsesuo-~isazapove{}udaseimado-broprovoditijertosvira-de (zapravo opona{aju}i ono{toimse~inidabitrebaloda ose}aju), isto kao {to nemo` e nebitivragolastoraz-draganondakadamusenaredidaimabititu` anisnu` denuime neke Op{te Stvari. Ne-{toseu~ovekubuni,odupire,migoqi,ne{toho}enapoqeiztogkaveza,patotije.Pa ipak, moram priznati,

pamtimbar jedanstvarnofe-nomenalan do~ek, proveo samsesavr{enousvakomsmislu,i sve je umeni i okomene te

davnenovogodi{weno}ibilounekojizuzetnojharmoniji,ka-kvasekandavi{enijeponovi-la, niti}eseponoviti.Ane-gdeve}uvelikonakonsvanu}a,krenuo sam sa popri{ta togprovodaku}i,dugomzagreba~-kom Vodnikovom ulicom, uzogradu Botani~kog vrta, noguprednogu,sasme{komignori-{u}iveselocincilikawepla-vihtramvajakojisumepoziva-li u svoje sve` e podgrejaneutrobe.Qudivoledaverujuda}eimnakonlepogdo~ekaigo-dinakojusudo~ekalibitile-pa, otuda vaqda sva ta frkaokotesilvestarskeno}i.Mo-`dasam,kozna,ijautovero-vao tog jutra, `udno udi{u}imladojanuarsku sve` inu aro-matizovanuegzoti~nimzimze-lenimbiqem.Asvudaokomenerasla jei ~vrsnulatatekro-|enabeba,tagodinaGospodwahiqadu devetsto devedeset iprva.Lepa jetobebabila,nesporim,samojekasnijenekako~udno porasla. Vaqda zato{tosehranilanagorelimqud-skimmesom.^uvajtesepredobrihdo~eka

nove godine, ostavite ne{tosre}eilepoteizakasnije.

n TeofilPan~i}

K A R M A K O M A

Sil ve ster ska ti ra ni ja

ako vam sve ovo zvu~i mrzovoqno i nadrndano, to je otud {to slobodan ~ovek ne mo`e

ne biti mrzovoqan kada se suo~i sa zapove{}uda se ima dobro provoditi jer to svi rade

za kon nad le ` no sti ma 2002. go di -ne, ta ko zva ni om ni bus za kon, apo tom i pred log Sta tu ta pre dvego di ne. To po ka zu je da in ci ja ti -ve da se pro ce du ra za usva ja we za -ko na o fi nan si ra wu Voj vo di nepo kre ne iz po kra jin skog par la -men ta uop {te ni su ra ci o nal ne,jer ima mo ne ga tiv no is ku stvo sata kvim po ku {a ji ma. A za {to sepred lo zi Skup {ti ne Voj vo di nete {ko na la ze na dnev nom re dure pu bli~ kog par la men ta, ni jepi ta we za nas, ve} za one ko ji vo -de Na rod nu skup {ti nu. Ali ~i -we ni ca je da bi i na ma i re pu -bli~ koj vla di `i vot bio la god -ni ji da je taj za kon do net i ja o~e -ku jem da se to pi ta we raz re {i.Jer, to je si stem ski za kon ko ji semo ra do ne ti.

Pod se ti }u na to da je De mo krat -ska stran ka pri li kom usva ja wano vog Usta va Sr bi je pred la ga lada se to pi ta we re {i Usta vom, ta -ko da ak ci ze na naf tu i naft ne de -ri va te, al ko hol i du van bu du deoko ji pri pa da po kra jin skom bu xe -tu. S tim se tad ni je slo ` i la je di -no stran ka G17 plus i to ni je pro -{lo, ali smo po tom us pe li da seiz bo ri mo da se u Usta vu na |e od -red ba po ko joj naj ma we se dam po -sto bu xe ta Re pu bli ke pri pa da Po -kra ji ni, {to je re {e we ko je da jeiz ve sne fi nan sij ske ga ran ci je.Mi smo sve sni da to re {e we ni jeide al no, jer se usa gla {a va sva kiput pri li kom do no {e wa bu xe taSr bi je ili we go vog re ba lan sa.Me |u tim, ono je ipak omo gu }i loda mi u pe ri o du od tri do ~e ti rigo di ne in ve sti ra mo pre ko 400 mi -li o na evra u in fra struk tu ru,zdrav stvo i obra zo va we u Voj vo di -ni. Za tim, da po kre ne mo pro gra meza po {qa va wa ko ji su omo gu }i lida kra jem no vem bra ima mo ma wene za po sle nih ne go u ja nu a ru ovego di ne, od no sno da je da nas na pro -sto ru APV bez po sla ma we od 200hi qa da qu di, dok ih je na po ~et kuman da ta pr ve po kra jin ske vla deko ju sam pred vo dio bi lo pre ko 280

hi qa da. A da ni je eko nom ske kri -ze, uve ren sam da bi re zul ta ti bi -li jo{ im pre siv ni ji, po seb no uko -li ko se uzmu u ob zir in stru men tiko ji ma mi u tom po gle du re al noras po la ` e mo.l Ipak, ka ko gra |a ni Voj vo -

di ne mo gu da raz u me ju to {tose dve go di ne na kon usva ja waSta tu ta ni je ni {ta po ma klo napla nu za ko na o fi nan si ra wunad le ` no sti APV?

Ni ja ne vi dim oprav da we za -{to to jo{ ni je ura |e no. Ta te ma

je naj bol ni ja upra vo po kra jin skojam di ni stra ci ji i mi stal no in si -sti ra mo da se to pi ta we si stem skire {i. Ali za to je neo p hod no da sepo stig ne kon sen zus u par la men -tar noj ve }i ni Skup {ti ne Sr bi je. l Po sto ji li u Be o gra du

strah od Voj vo di ne? Mi slim da ne po sto ji strah od

Voj vo di ne kod onih pol ti ~a ra ko -ji su ra ci o nal ni i ko ji shva ta ju daje taj strah be smi slen. Ali, po sto -ji zlo u po tre ba Voj vo di ne u po li -ti~ ke svr he i pro iz vod wa stra ho -va od Voj vo di ne kod gra |a na izdru gih de lo va Sr bi je. A stva ranstrah da bi mo glo do }i do se ce si je

re gi je u ko joj vi {e od dve tre }i nesta nov ni {tva ~i ni ve }in ski srp -ski na rod ni je re a lan. U Voj vo di -ni ne po sto ji ni ti jed na stran ka,ni ti jed no udru ` e we ko je se za ta -ko ne {to za la ` e. l Ko zlo u po tre bqva Voj vo -

di nu u po li ti~ ke svr he? Stran ke ko je se pro ti ve sva -

koj re for mi, sva koj evro pe i za ci jii mo der ni za ci ji na {eg dru {tva.To su stran ke ko je `e le da za u sta -ve evrop ski put Sr bi je. A mi uDS-u u evrop ski put Sr bi je ve ru je -

mo, ma ko li ko on ne kad bio i te ` ii tr no vi ti ji, jer taj put je je di na ipo li ti~ ka i eko nom ska al ter na -ti va ko ju ima mo.l I te stran ke mo gu da uti ~u

na do no {e we od lu ka u Vla diSr bi je? Ili mo ` da pro ble ma utom po gle du ima i u De mo krat -skoj stran ci?

Pro ble mi ni su u De mo krat -skoj stran ci, ve} DS ne ma ve }i nu ure pu bli~ kom par la men tu. Iako jenaj ve }a stran ka u ka o li ci ji, zasva ki je za kon tre ba po dr {ka svihosta lih ko a li ci o nih part ne ra.Ni sam ne ko ko stva ra ve }i nu u re -pu bli~ kom par la men tu i ne znam

ka kvi pro ble mi i sa ko jim stran -ka ma po sto je. Ali, to je ste struk -tur ni pro blem i za i sta je vi {e be -smi sle no da se kod sva kog bu xe tapre ga wa mo ko li ko }e bi ti nov ca uvoj vo |an skoj ka si.l U tom slu ~a ju DS-u on da ne

bi sme ta lo da po kra jin ski par -la ment po kre ne ta kvu za ko no -dav nu ini ci ja ti vu?

Ta kve ide je i kon struk ci je po -ti ~u od onih po li ti ~a ra ko ji ni su~la no vi DS-a, a ko ji ima ju po sla -ni ke u re pu bli~ kom par la men tu,

ali im ni ka da ni je pa lo na pa metda po kre nu ta kvu ini ci ja ti vu. Za -ko ni se ne do no se u Skup {ti niVoj vo di ne, ve} u Skup {ti ni Sr -bi je. Uosta lom, po na vqam, is ku -stvo nam po ka zu je da je naj bo qi na -~in da se ovo pi ta we ne re {i tajda se ta kva ini ci ja ti va po kre ne uSkup {ti ni Voj vo di ne. A one ko jita ko rev no sno za go va ra ju ta kvuini ci ja ti vu ni ko ne spre ~a va da jepo kre nu u re pu bli~ kom par la men -tu, gde bi ona ve} mo ` da mo gla i dauro di plo dom.l Ni je li ta kav od nos re -

pu bli~ kog par la men ta pre -ma po kra jin skom ni po da {ta -

va ju }i pre ma vo qi gra |a naVoj vo di ne?

Ne bih re kao da je to ni po da -{ta va we gra |a na Voj vo di ne, jer iu po kra jin skom i u re pu bli~ kompa ral men tu se de po sla ni ci iz Voj -vo di ne. Me |u tim, to {to pred lo ziSkup {ti ne Voj vo di ne, ko ja jeovla {}e ni pred la ga~, ne sti ` u dodnev nog re da re pu bli~ kog pa ral -men ta, je ste pro ble ma ti~ no sa sta -no vi {ta Usta va. l Da li je do ve den u pi ta we

pro ces evrop skih in te gra ci jaSr bi je, ne sa mo zbog to ga {to 9.de cem bra ni smo do bi li ze le -no sve tlo za kan di da tu ru, ve}za to {to su po ru ke na {ih zva -ni~ ni ka pri li~ no obes hra bru -ju }e?

Ja se naj vi {e pla {im, ne re -ak ci ja iz Bri se la na po ru ke na -{ih po li ti ~a ra, ve} to ga da pro -lon gi ra we kan di da tu re mo ` e dado ve de do znat nog sma we wa po dr -{ke evro in te gra ci ja ma me |u na -{im gra |a ni ma. Me |u tim, DS nevi di dru gu al ter na ti vu Evrop skojuni ji. I za Voj vo di nu, kao re gi juko ja je bi la uspe {na u pri vla ~e -wu stra nih in ve sti ci ja, ve o ma jebit no da ta kvih in ve sti ci ja bu dei ubu du }e. U sva kom slu ~a ju, {tagod da se do go di u po gle du na {ekan di da tu re u mar tu, mi se bi nemo ` e mo da pri u {ti mo taj luk suzda od u sta ne mo od evrop skih in te -gra ci ja, jer smo ve} iz gu bi li do -sta vre me na.l Vi tvr di te da je stav DS-a

da Evro pa ne ma al te ran ti vu,ali se to, me |u tim, ne bi mo gloza kqu ~i ti iz pri li~ no evro -skep ti~ nih iz ja va ne kih va {ihstra na~ kih ko le ga ko ji su na vi -so kim dr ` av nim funk ci ja ma?

Vi zi ja i stra te gi ja DS-a jeevrop ska Sr bi ja, od no sno pro cesre for mi sa wa dru {tva i kva li -tet ni ji `i vot gra |a na. To me mite ` i mo kao stran ka, ali je to i dr -`av na po li ti ka. I u tom smi slusmo i u~e stvo va li u re {a va wupro ble ma i sa vla da va wu pre per ka

na pu tu ka EU, sve sni da ti pro -ble mi s ko ji ma se su o ~a va mo mno -go vi {e ti {te nas ne go EU. I totre ba raz li ko va ti od po je di na~ -nih iz ja va ko je go vo re o po sle di -ci ma ne sti ca wa sta tu sa kan di da -ta. Za Sr bi ju je ne pri hva tqi vouslo vqa va we ko je zna ~i ospo ra va -we te ri to ri jal nog su ve re ni te taze mqe. Me |u tim, iz Bri se la to odnas ni ko i ne tra ` i. To tvr de svievrop ski zva ni~ ni ci. S dru gestra ne, tre ba da bu de ja sno i da jepro tok ro be i uslu ga sa Ko so vom ipri vred na sa rad wa s tom po kra ji -nom u na {em eko nom skom in te re -su. I ja ne vi dim da su u tom po gle -du na {i in te re si su ko bqe ni sain te re si ma EU. l Tre ba li on da Sr bi ja ne -

{to da ura di do mar ta, ili ne,s ob zi rom da ~u je mo po ru ke na -{ih zva~ ni ka da }e bi ti na sta -vqe na po li ti ka ko ja je do sa davo |e na, a ko ja nas ni je do ve lado ze le nog sve tla?

Po li ti ka ko ja se vo di la je stei{la u prav cu do bi ja wa sta tu sakan di da ta, a Evrop ska ko mi si ja jepro ce ni la da Sr bi ja za slu ` u je tajsta tus. Da ni je ta ko, bi lo bi smood bi je ni, a mi ni smo od bi je ni ve}je od lu ka sa mo od lo ` e na. Raz logpro lon gi ra wa kan di da tu re presve ga vi dim u pro ble mi ma s ko ji -ma se u ovom tre nut ku su o ~a va sa -ma EU. U sva kom slu ~a ju, uve rensam u to da }e i u na red nom pe ri o -du Sr bi ja bi ti ve o ma ak tiv na i da}e na ra ci o na lan na ~in i}i u su -sret re {a va wu pro ble ma s ko ji mase su o ~a va mo.l I vi ste ne dav no po ru ~i li

da po li ti ku sred weg pr sta tre -ba za me ni ti po li ti kom prst na~e lo. Zna ~i li to da ipak imaraz li ke iz me |u prin ci pa istra te gi je DS-a od na ~i na nako ji se oni re a li zu ju u prak si?Ima li ne za do voq stva unu tarDe mo krat ske stran ke zbog od -la ga we kan di da tu re?

Ne ma ne za do voq stva kod onih~la no vi DS-a ko ji zna ju {ta se sve~i ni da bi Sr bi ja po sta la ~la ni -ca EU i ko jim su ri zi ci ma bi liiz lo ` e ni oni ko ji su tu po li ti kuvo di li. Ko jim je ri zi ci ma bio iz -lo ` en Zo ran \in |i}, i ko ji ma jeda nas iz lo ` en Bo ris Ta di}. Onizna ju da DS ni je od stu pi la od svo -jih iz vor nih prin ci pa. A ti prin -ci pi su mo der ni za ci ja Sr bi je, re -for mi sa we dru {tva i ~lan stvo uEvrop skoj uni ji.n BrankaDragovi}-Savi}

Useiusvojekquse

(To pli ca Spa so je vi})

Do bar od go vor za kri zu mo -`e bi ti sa mo okre ta we

tr ` i {ti ma ze ma qa ko je ni suza hva }e ne re ce si jom i an ga -`o va wem do ma }ih ne is ko ri -{}e nih po ten ci ja la, pre sve -ga u ener ge ti ci i po qo pri -vre di.

Ni ova 2011. go di na ni je bi -la la ka, ali smo mi sli li da }ena red na bi ti bo qa. No, na sta -vi li su se lo {i tren do vi uEvrop skoj uni ji i ne ide namna ru ku eko nom ska kri za u trize mqe ko je ima ju naj vi {e ba -na ka u Sr bi ji, a to su Austri -ja, Ita li ja i Gr~ ka. Ima mokva li tet ne me na xe re, ne is ko -ri {}e ne ka pa ci te te i kraj weje vre me da se okre ne mo se bi isop stve nim po ten ci ja li ma ka -ko bi smo uspe {no od go vo ri lina iza zo ve ko je op {ta kri zano si. Kraj we je vre me da ono{to zna mo i {to ima mo is ko -ri sti mo za raz voj na {e ze mqe.Ne ma nam dru ge, jer se vi {e nemo ` e mo osla wa ti na one ko jisu i sa mi u pro ble mu.

Ima mo mo gu} no sti da seokre ne mo tr ` i {ti ma ko je ni -smo ili smo ih ma lo ko ri sti -li, kao {to je Ru si ja, Ka zah -stan, Be lo ru si ja, Ki na, In di -ja, ze mqe iz sve ta ne svr sta -nih. Sa svi ma tre ba us po sta -vi ti sa rad wu jer, na pro sto,

ni smo u pri li ci da bi ra mo...n

Punoizazova(Alek san dar Vla ho vi})

Na red ne go di ne bi }e te -{ko odr ` a ti eks ter nu

li kvid nost ze mqe i li kvid -nost bu xe ta, dok }e dr ` a va bi -ti su o ~e na s ne ko li ko iza zo va.Pr vi }e bi ti vra }a we de la dr -`av nog du ga od mi li jar du evra,dok je i 3,5 mi li jar de evra pri -vat nog du ga ta ko |e do spe lo nana pla tu, 600 mi li o na vra }a wadr ` av nog du ga iz krat ko ro~ neemi si je har ti ja od vred no stido spe va za na pla tu, a tre ba po -kri ti iz re al nih iz vo ra i de -fi cit od 1,3 mi li jar de evra.Sve za jed no ~e ka nas ja ko te -{ka go di na u ko joj }e bi ti te -{ko odr ` a ti rav no te ` u i li -kvid nost u bu xe tu.

Vla da ne mo ` e sa mo upo tre -bom fi skal nih in stru me na ta dapo mog ne re a li za ci ji pla ni ra nepri vred ne ak tiv no sti. Stogao~e ku jem da }e mo ne tar na po li -ti ka u 2012. bi ti re de fi ni sa na,te da ne }e ima ti sa mo je dan ciq,a to je ci qa na in fla ci ja, ve} ikre i ra we nov ~a ne ma se. To zna -~i da bi pre ko raz voj ne ban ke,~i je se osni va we o~e ku je, mo ne -tar na po li ti ka mo gla bi ti mno -go an ga ` o va ni ja. Ma da struk tur -ne re for me ni su po pu lar ne, po -go to vo par me se ci pre iz bo ra,ve} sa da tre ba mi sli ti o pe ri o -du po sle: bi }e neo p hod no pred u -ze ti set me |u sob no kom pa ti bil -nih me ra ko je }e zna ~i ti pro me -

nu struk tu re dr ` a ve. n

Ne u me sna po re |e wa sa SPS-om 90-tih

l Po je di na ana li ti ~a ri sma tra ju da zbog tre nut ne po li ti ke DS-aima pri li~ no sli~ no sti iz me |u me to da vla da wa va {e stran ke iSPS 90-ih go di na?

Ta kom pa ra ci ja apo slut no ne mo ` e da sto ji. DS ima naj vi {e po sla ni kau re pu bli~ kom pa ra lem ntu i naj vi {e mi ni sta ra u Vla di u Sr bi je, ali da le -ko od to ga da je ona to li ko su ve ra na u vla sti kao {to je to svo je vrem no biSPS. Uosta lom, da nas kqu~ ne eko nom ske po lu ge u Vla di ne dr ` i DS ne goG17 plus, dok u bez bed no snom si ste mu te po lu ge dr ` i SPS. A eko nom ske ibez bed no sne po lu ge su, ru ku na sr ce, osnov ne po lu ge upra vqa wa dr ` a vom. l Za {to je DS pri sta la na ta kav od nos po de le vla sti, po fe u -

dal nom prin ci pu? Za to {to je for mi ra we ova kve ve }i ne bi la je di na al ter na ti va na -

kon iz bo ra 2008. go di ne. Dru ga op ci ja je bi la da pu sti mo da se for mi ravla da ra di ka la, DSS-a i SPS-a. Mi slim da je ono {to smo u~i ni li ipakmno go bo qe ne go da smo pre pu stu li da ze mqu vo de iz ra zi to re tro grad nei an ti e vrop ske po li ti~ ke stran ke, uz sve pro ble me i ma ne ko je je ova kavkom pro mis do neo.

I N T E R V J U Dr BO JAN PAJ TI], PRED SED NIK PO KRA JIN SKE VLA DE

Vojvodinanikomne}eostatidu` na

{ta nas ~eka {ta nas ~eka

4 dnevnik31.decembar2011-2.januar2012.

Kao {to smo i obe }a li, pred -u ze li smo ko ra ke da ni ko nemo ` e da enorm no za ra |u je na

hra ni. Vla de Sr bi je do ne la je ju ~eured bu ko jom se tr go va~ ka mar ` a zaosnov ne `i vot ne na mir ni ce ogra ni -~a va na 10 pro ce na ta, a to va ` i zabra {no tip 400 i 500, {e }er, uqe,sviw sko, go ve |e, pi le }e me so i ri bu,osnov ne vr ste mle ka, jo gurt... izjavioje za Dnev ni k re pu bli~ ki mi ni -star za po qo pri vre du i tr go vi nu Du -{an Petrovi}.

Ured ba Vla de Sr bi je stu pa nasna gu da nas, a {to je ve o ma va ` no,ogra ni ~e ni su i ro ko vi pla }a wa, ito na 60 da na ukazao je ministar. Za ne po {to va we ured be pro pi sa nesu o{tre ka zne od 200.000 do dva mi -li o na di na ra za prav na li ca. Sve snismo da ni je naj bo qe re {e we ka da sead mi ni stra tiv nim me ra ma re gu li {etr ` i {te, ali po sto je si tu a ci je ka dani je mo gu }e na dru gi na ~in us po sta -vi ti rav no te ` u na we mu.

Po wegovim re~ima, poqo pri -vred ni ci }e sle de }e go di ne od dr -`a ve do bi ti vi {e nov ca i bi }e iz -mi re ne sve oba ve ze pre ma pro iz vo -|a ~i ma.

To zna ~i da }e mo is pla ti ti sve{to je pred vi |e no Ured bom o re gre -si ra wu ra tar ske pro iz vod we u 2011.go di ni, od no sno da va we u iz no su14.000 di na ra po hek ta ru za po se deve li ~i ne do 100 hek ta ra. Ovaj no vac}e bi ti is pla }en za kqu~ no sa 31. ja -nu a rom 2012. go di ne na ja vio jemnistar Pe tro vi}. lKo li ko }e agrar ni bu yet za

na red nu go di nu bi ti ve }i odovo go di {weg i gde taj vi {ak

pla ni ra te da usme ri te? Ko jimme ra ma na me ra va te da una pre -di te iz voz?

Bu xet Mi ni star stva po qo pri -vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do -pri vre de je ve }i za 47 od sto, od no -sno iz no si 49,5 mi li jar di di na ra, aagrar ni bu xet }e bi ti ne {to vi {eod 30 mi li jar di di na ra. Idu }e go di -ne }e bi ti is pla }e ne pre mi je zamle ko u iz no su 800 mi li o na di na rakao i za uma ti ~e na gr la u iz no su25.000 di na ra po gr lu, za {ta }e bi -ti iz dvo je no 300 mi li o na di na ra, asve na ime oba ve ze ko ju dr ` a va imaza ~e tvr ti kvar tal 2011. Obez be |enje no vac i za na sta vak pod sti ca wapro iz vod we mle ka kroz pre mi ju odpet di na ra za li tar i 25.000 di na raza uma ti ~e na gr la.

Oko mi li jar du di na ra pred vi |e -no je za pod sti ca we vi {e go di {wihza sa da. An ga ` o va we 1.500 agro no matre ba da po mog ne po qo pri vred ni -ci ma da vi {e za ra de u idu }oj go di -ni. Ce la ze mqa }e bi ti opre mqe name te o ro lo {kim sta ni ca ma i la bo -ra to ri ja ma za is pi ti va we ze mqi -{ta, ko je tre ba da do ve du do op ti mi -za ci je pri me ne mi ne ral nih |u bri vai sred sta va za za {ti tu bi qa, a ti me

i do po ve }a wa pro iz vod we, od no snoza ra de. Na sta vi }e mo sa pod sti ca ji -ma za osi gu ra we po qo pri vred nepro iz vod we i po ve }a we ka pa ci te tajav nih skla di {ta, ka ko si lo sa ta koi hlad wa ~a.lDa li su bu ye tom pla ni ra ne

sub ven ci je po hek ta ru i da li }epo vr {i ne bi ti ogra ni ~e ne na 30hek tra ili... Vra }a ju li se pre -mi je po ki lo gar mu za in du strij -sko bi qe?

Po li ti ku pod sti ca wa ra tar skepro iz vod we }e mo utvr di ti do kra jaja nu a ra, po sle kon sul ta ci ja sa udru -`e wi ma po qo pri vred ni ka i svimza in te re so va nim u~e sni ci ma. Ve o -ma je va ` no da ovi pod sti ca ji do ve -du do po ve }a wa pro iz vod we i iz vo -za, i to ta ko {to }e mo po ve }a ti iz -voz pre ra |e nih po qo pri vred nih

pro iz vo da. O~e ku jem da rob ne re -zer ve po sta nu ve o ma zna ~a jan u~e -snik u kre i ra wu agrar ne po li ti keza 2012. ta ko {to }e do pri ne ti sma -we wu tro {ko va pro iz vod we. lKa kve efek te o~e ku je te od

no vih in ve sti ci ja u na vod wa va -wu?

Ka da je re~ o na vod wa va wu, zaovu va ` nu agro teh ni~ ku me ru pred -vi |e no je da se utro {i pet mi li jar -di di na ra. Ne {to pre ko tri mi li -jar de di na ra }e ko {ta ti ~i {}e wepo sto je }e ka nal ske mre ` e, {to }eomo gu }i ti na vod wa va we 135.000hek ta ra ob ra di vih po vr {i na. Dvemi li jar de di na ra pred vi |e no je zaiz grad wu no ve ka nal ske mre ` e. Naovaj na ~in ula zi mo u ostva ri va we~e tvo ro go di {weg pla na da Sr bi jaima mi lion i sto ti nu hi qa da hek ta -

INTERVJU: DU [AN PE TRO VI], MI NI STAR PO QO PRI VRE DE

Paorimavi{eipravedan

Iz voz u Ru si ju, Azer bej yan... Sub ven ci o ni sa ni kre di ti za po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e }e i

na red ne go di ne bi ti fi nan si ra ni iz agrar nog bu xe ta {to tre ba dado ve de do po ve }a wa po qo pri vred ne pro iz vod we, od no sno si ro vi naza pre ra |i va~ ku in du stri ju na vo di mi ni star Pe tro vi}. O~e ku je -mo da }e se po ve }a ti iz voz u ze mqe EU, CEF TA, ali isto ta ko tre -ba o~e ki va ti i po ve }a we iz vo za u Ru sku Fe de ra ci ju i Azer bej xan.

Izme|uoptimizma

ikatastrofe

(Sto jan Sta men ko vi})

Gra |a ne Sr bi je ~e ka ve o mate {ka 2012, a pu no to ga }e,

ka da je re~ o eko nom skoj si tu a -ci ji u ze mqi, za vi si ti i od de -{a va wa u evro zo ni. Pa ra lel -no s kri zom u EU, u Sr bi ji sesre di nom na red ne go di ne odr -`a va ju i iz bo ri, a do bro je izra ni jeg pe ri o da po zna to da sepo la go di ne pre wih eko nom skapo li ti ka ne me wa i ne is pra -vqa se si stem. No, ~ak i da suiz bo ri bi li sa da, mi ne bi smobo qe `i ve li do go di ne.

Re zul ta ti eko nom ske po li ti -ke u Sr bi ji ne za vi se od raz voj nepo li ti ke i si stem skih pro me na,jer su oni, ma we ili vi {e, ve}pred o dre |e ni. Mo gao bi se o~e -ki va ti rast BDP od oko 2 od sto.In fla ci ja }e bi ti oko pet od -sto a re al na de pre sa ci ja oko se -dam od sto.

Bo qe ne }e bi ti ni po sle 2012.go di ne. Po sto ji ka ta stro fi~ ni,pro so ci jal ni, op ti mi sti~ ki ineo p ti mi sti~ ki sce na rio za iz -la zak iz te {ke eko nom ske si tu a -ci je. Ka ta stro fi~ ni je iz ve stanu uslo vi ma iner ci je do sa da {weeko nom ske po li ti ke. Pro so ci -jal ni sce na rio zna ~i pro se ~anrast BDP-a od 2013. do 2015. odoko tri od sto, rast po tro {weiz me |u dva i dva i po od sto go di -{we, rast in ve sti ci ja od dva od -sto. Po sle di ce ovog sce na ri ja susta bi li za ci o ni pro gram i sma -we we pri vred nog ra sta po sle2015. go di ne.

Na kra ju, op ti mi sti~ ki sce -na rio pred vi |a da Evro pa isvet iz la ze iz re ce si je na kra juna red ne go di ne. Sr bi ja bi ta damo ra la ima ti sta bi lan fi nan -sij ski sek tor, kre dit na iz lo ` e -nost ba na ka pre ma pri vre di bimo ra la bi ti na ni vou 2011. go -di ne, a pri liv stra nih di rekt -nih in ve sti ci ja bi i u na red nimgo di na ma bio na ovo go di {wemni vou od no sno oko pet od stoBDP-a.

Za po sle nost }e do go di ne i2013. opa da ti, a tek od 2014. go di -ne }e po ~e ti zna ~aj ni je da ra ste.No, i ov de po sto ji neo p ti mi -sti~ ki sce na rio: ako se kri za uEvro pi na sta vi i po sle 2012. go -di ne, kao i ako se za u sta vi pro -ces pri stu pa wa Sr bi je EU. n

{ta naS ~eka

Da do la zi te {ka go di na,slu {a mo ve} po du ` e. Sne {to vi {e op ti mi zma

eko no mi sta Svet ske ban ke zaSr bi ju La zar [e sto vi}, ka ` e zaDnev nik da uz na sta vak re for -mi i pra ve me re u na red nih dva -na est me se ci i ne mo ra da nambu de ta ko lo {e.

Na Sr bi ju }e se sva ka ko re -flek to va ti ono {to se do ga |ana tr ` i {ti ma u sve tu i Evro pi.Kri za je za hva ti la i re al ni ifi nan sij ski sek tor. Na na ma jeda se bo ri mo da pri vu ~e mo {tovi {e in ve sti ci ja i sma wi mo ne -za po sle nost. A da bi se to po -sti glo, po treb no je da se svi ko -ji do no se od lu ke fo ku si ra ju nano vu stra te gi ju ra sta, ko ja pod -ra zu me va ve }u otvo re nost pre masve tu. Uko li ko `e li mo di na -mi~ ni ji rast tre ba pre i spi ta tisve mo gu} no sti za ve }i iz voz.Re al no po sto ji mo gu} nost dasto pu ra sta bru to dru {tve nogpro iz vo da sa 1,5 po me ri mo na 2,5od sto. Uko li ko bi nam to po {lo

za ru kom, ima li bi smo 20.000 no -vih rad nih me sta. Sr bi ja imanaj ni ` e u~e {}e iz vo za od svihbiv {ih SFRJ re pu bli ka u BDP-u, kon ku rent nost nam je o~i -gled no na ni skom ni vou, pa bi ima we po ve }a we da lo bi do brere zul ta te.l Ka ko po ve }a ti kon ku rent -

nost ka da uglav nom iz vo zi -mio si ro vi ne i pro iz vo deni ` e fa ze pre ra de?

Ta~ no, iz vo zi mo pro iz vo desa, ka ko se stru~ no ka ` e, ni skomdo da tom vred no {}u. Svet skaban ka je ne dav no ura di la ana li -zu u obla sti in du stri je i po qo -pri vre de u Sr bi ji i do {li smodo za kqu~ ka da po sto ji re al namo gu} nost da se una pre di kva li -tet za {i rok spek tar ro ba iuslu ga, od no sno da se iz vo ze pro -iz vo di s vi {im ste pe nom ob ra -de. Osnov ni raz log {to se Sr bi -ja na {la tu gde je ste, to je {tosu in ve sti ci je i{le u pret hod -nih de set go di na naj vi {e u uslu -`ni sek tor. Pro iz vod wa je bi lada le ko ma we in te re sant na, pana ovo tr ` i {te ni su u{le no veteh no lo gi je. A to je ja ko bit no:

s wi ma do la zi obu ka rad ne sna -ge, ob u ~a va we no vim me to da mara da i rad nim na vi ka ma. To sve -u kup no po di ` e kva li te te eko -no mi je. Ova i pret hod ne vla desu do no si le me re u tom prav cu ione su da le re zul ta te, ali natom po qu tre ba bi ti mno go ak -tiv ni ji.l Za Voj vo di nu je po qo pri -

vre da po seb no za ni mqi va,ka ko tu sti }i do vi so ke teh -no lo gi je?

Po li ti ka ko ja je u toj obla -sti vo |e na pret hod ne de ce ni jebi la je kon tra pro duk tiv na,stal no su se me wa le stra te gi jepa sa mim tim i na ~in ra da. To jekod pri mar nih pro iz vo |a ~astvo ri lo ne iz ve snost. Ni su zna -li {ta mo gu da o~e ku ju ni u idu -}oj se zo ni, a ka mo li u par na -red nih go di na. Ne si gur nost supod jed na ko ose }a li i ma li pro -iz vo |a ~i i ve li ki si ste mi i ni -su mo gli da pla ni ra ju bu du} -nost. Dru ga bit na stvar ko ja jene ga tiv no uti ca la je ne do sta tak

broj nih in sti tu ci ja ko je tre bada kon tro li {u kva li tet. To jeosnov ni raz log {to da nas ne ma -mo ve }i iz voz mle~ nih pro iz vo -da ve }eg ste pe na ob ra de, a sko roisto va ` i i za me sne pre ra |e vi -ne. Mo ra ju se gra di ti kva li tet -ne in sti tu ci je spo sob ne da ra deser ti fi ko va we po zah te vi masvet skog tr ` i {ta. Ni je slu ~aj -no {to ni smo stvo ri li ta kon -trol na te la u skla du sa svet -skim me ri li ma. To je od razstal nih za o kre ta u vo |e wuagrar ne po li ti ke, iz me na pri o -ri te ta...

Po red to ga, na ma je agrar nibu xet stal no bio u pa du bi lore al no bi lo no mi nal no. We go vou~e {}e u ukup nom bu xe tu je is -pod pro se ka ne sa mo ze ma qaEvrop ske uni je ve} i onih u re -gi o nu. Da nas, ta ko |e, po sto jemo gu} no sti da se no vac na me wenza po qo pri vre du iz dr ` av ne ka -se ra ci o nal ni je ko ri sti. Re ci -mo, ume sto sub ven ci ja ko je se da -ju po ob ra di voj po vr {i ni, a po -ka za le su se kao ne ce lis hod ne,sred stva tre ba usme ri ti na in -ve sti ci je u una pre |e we kva li -

te ta po qo pri vred nih pro iz vo dai uvo |e we stan dar da bez bed no -sti hra ne, ka ko bi na {i pro iz -vo di bi li kon ku rent ni na dru -gim tr ` i {tim, a pre sve ga u EU.Za tim bi obu ku tre ba lo usme ri -ti na pro iz vo |a ~e. Tre ba da na -u ~e ka ko da rad pri la go de no vimteh no lo gi ja ma i kre nu u ko raksa sve tom.l Pre kri ze Sr bi ja je mo -

gla da ra ~u na na znat nu po -

mo} od me |u na rod nih in sti -tu ci ja pa i Svet ske ban ke.Ona je pret hod nih go di nasma we na. [ta nas ~e ka u na -red noj?

Svet ska ban ka i Evrop skaban ka za ob no vu i raz voj ne dav nosu ob ja vi le no vu sta te gi ju za po -dr {ku Sr bi ji. Ona ~ak pred vi -|a i bla go po ve }a we sred sta vasa na {e stra ne. Za na red ne dvego di ne Svet ska ban ka je pri pre -

mi la 340 mi li o na do la ra a to }emo }i da se po ve }a za jo{ 200 mi -li o na do la ra uko li ko se na sta -vi spro vo |e we re for mi. Kqu~ -no je da Sr bi ja ne sme da za sta nesa re form skim pro ce si ma, jersvi kon ku rent ni u re gi o nu do -bro na pre du ju u tom prav cu. [tobi re kli, na sta vak re for mi jeza na {e do bro. To je slo ` en pro -ces, ali to ni je pre te {ko da bise ne ke pro me ne spro ve le po -

treb no je tek ma lo do bre vo qe.Re ci mo, rad no vre me in spek cij -skih slu ` bi na gra ni~ nim pre -la zi ma mo ra se sin hro ni zo va tis okru ` e wem i EU. To bi sma -wi lo tro {ko ve po slov nih qu diko ji sa na ma ra de. Isto vre me notaj po tez ne iz i sku je ni na po reni do dat ni no vac.

Jed no od na {ih is tra ` i va wapo ka zu je da za kon tro lu jed nogkon tej ne ra na gra ni ci u Ma |ar -

skoj tre ba tri pu ta ma we vre me -na ne go kod nas. Ono {to bri neje da ne ma do bre vo qe za ovepro me ne. To po ka zu je i za stoj ugi qo ti ni pro pi sa, to je od li ~anpri mer. Jed no stav no po~ ne se,pa se za sta ne. Re zul tat su ne po -treb ni tro {ko vi i ne za do voq -stvo onih ko ji do la ze da po slu juu Sr bi ji. lSr bi ja se ipak pro me ni -

la za pret hod nih de set go di -na ka ko smo na pre do va li?

- ^e sto ni smo ni sve sni ko li -ko se to ga iz me ni lo za pret hod -nih de set go di na. Ban kar skisek tor je do bro re for mi san, ka -da su kros - bor der kre di ti po -~e li sla bi je da se odo bra va juban ke ko je ov de po slu ju su uspe -va le da po ve }a ju zaj mo ve pri vre -di i obez be de rast. Ste pen{ted we ta ko |e go vo ri da se vra -ti lo po ve re we u na{ si stem.Dru gim re ~i ma, ban kar ski sek -tor je i u te {kim vr me ni ma po -ka zao sta bil nost i da mo ` e dapo spe {i pri vred ni rast.Oblast rad nog za ko no dav stva jeta ko ` e re for mi sa na u do brojme ri, ali ve} je vre me da se kre -ne u no vu fa zu. No vac ko ji je na -me wen ne za po sle ni ma tre bausme ra va ti vi {e u pre kva li fi -ka ci ju a ma we u su me ko je do bi ja -ju dok ~e ka ja ju no vo rad no me sto.Neo p hod na je re for ma obra zo -va wa jer ima mo skup si stem ko ji{ko lu je qu de za 20. vek.l Ko li ko je Sr bi ja iz gu bi -

la {to ni je do bi la kan di da -tu ru za EU?

Te {ko je to re }i u broj ka ma,ali bi la bi nam bli ` a naj ra zvi -je ni ja tr ` i {ta i naj va ` ni ji iz -vo ri in ve sti ci ja. l Bi tan sa vet za 2012? Ima pu no za ko na ko je smo

do ne li i oni zna ~e har mo ni za -ci ju sa EU i raz vi je nim sve tom.Ali ka da ih do ne se mo, on da na -{i po li ti ~a ri ima ju obi ~aj daka ` u ka ko smo va ` an po sao za -vr {i li. A to je u stva ri po ~e -tak jer ka da se no vi si stem skiza kon do ne se, on da tre ba {topre do ne ti i sva pod za kon skaak ta i u~i ni ti sve da se on ispro ve de. Kod nas taj deo uprak si pre ~e sto iz o sta je. Za toiz o sta ju i efek ti i po boq {a -wa. Re ci mo, Za kon o pla ni ra wui iz grad wi je do neo do sta po -boq {a wa, ali je pro {lo do stavre me na od we go vog do no {e wadok ga lo kal ne smo u pra ve ni suim ple men ti ra le. Tu mo ra do }ido ubr za wa.

n Du{ankaVujo{evi}

ZA DNEVNIK O 2012. GOVORI GLAV NI EKO NO MI STA SVET SKE BAN KE ZA SR BI JU LA ZAR [E STO VI]

Investicijepresubvencija

Za na red ne dve go di ne Svet ska ban ka je pri pre mi la 340 mi li o na do la ra

za po mo} Sr bi ji,a to }e mo }i da se po ve }a za jo{ 200 mi li o na do la ra uko li ko se

na sta vi spro vo |e we re for mi

dnevnik 31.decembar2011-2.januar2012. 5c m y

ra ze mqi {ta pod na vod wa va -wem. Svi pro ra ~u ni go vo re da jego di {wa ne po sred na {te ta po lami li jar de evra, a da je ukup na iz -gu bqe na do bit vi {e stru ko ve }a.lOt ku pqi va ~i su rak ra na

srp ske po qo pri vre de. Ka dadr ` a va da pre mi je oni sni -`a va ju ce ne, kad se po ve }apri nos zbog na vod wa va waopet }e da ih obo re; ka ko na }iba lans i pri mo ra ti ot ku pqi -va ~e da po slu ju ko rekt no?

Mi slim da je pred vi dqi vostu po qo pri vre di je dan od naj va -`ni jih ele me na ta. O~e ku jem da}e po qo pri vred ni pro iz vo |a ~iima ti pred vi dqi vi je uslo ve po -slo va wa. Ve} sa da se mo gu vi de -ti na zna ke kod ugo va ra wa to vasvi wa, a o~e ku jem da se isto de sii u pro iz vod wi `i vin skog i ju -ne }eg me sa. Da kle o~e ku jem us -po sta vqa we ve }eg re da na tr ` i -{tu {to je, ko rak po ko rak, ot -po ~e lo u 2011. go di ni. Ulo ga jav -nih skla di {ta, ka ko si lo sa ta koi hlad wa ~a, bi }e od ve li kog zna -~a ja. Ce na sto~ ne hra ne je sta bi -li zo va na. Ta ko |e, s Na rod nomban kom Sr bi je vo di mo raz go vo -

re da sto ka po sta ne ade kvat naga ran ci ja ta ko da se qa ci ne mo -ra ju da da ju pod hi po te ku wi ve iku ce da bi do bi li kre dit.

Kao {to sam re kao, po li ti kasub ven ci o ni sa wa tre ba da nasdo ve de do to ga da po ve }a mo pro -iz vod wu in du strij skog bi qa ko -je }e bi ti pre tvo re no u in du -strij ske pro iz vo de ~i ji iz vozo~e ku jem da bu de zna ~aj no ve }ine go 2011. go di ne. O~e ku jem, na -i me, da u na red noj go di ni ostva -ri mo ve }i iz voz me sa i me snihpre ra |e vi na i pre ra |e vi na odmle ka. I ko na~ no, da sve ovo do -ve de do to ga da u na red noj go di niima mo sta bil no snab de va we do -ma }eg tr ` i {ta kva li tet nim`i vot nim na mir ni ca ma po po -voq nim ce na ma, kao i do to ga dase qa ci vi {e za ra de ne go u 2011.go di ni.lStal no se pra vi raz li ka

iz me |u voj vo |an ski ih i po qo -pri vred ni ka iz cen tral neSr bi je, iz me |u ma lih i ve -li kih, iz me |u ra ta ra i sto ~a -ra. Da li je to po li ti~ ko ilieko nom sko pi ta we...

Po sto je o~i gled ne raz li keiz me |u po qo pri vred nih pro iz -vo |a ~a u Sr bi ji. Dr ` a va mo ra dapro na |e na ~in da pod stak ne ipro iz vod wu i ve li kih i ma lih,bez ob zi ra da li se na la ze na se -ve ru ili ju gu ze mqe. Mi ni star -stvo po qo pri vre de, tr go vi ne,{u mar stva i vo do pri vre de }eu~i ni ti sve da ova kvu po li ti kuuna pre di u 2012. go di ni.

nSla|anaGlu{~evi}

I TR GO VI NE

paraotkup

Trebanampromenakursa

(MiodragZec)

Uovoj dr ` a vi de set go di napro ble mi su {tin ski ni su

re {e ni a ne }e to bi ti ni 2012.go di ne. Do sa da {we tri de mo -krat ske vla de stva ri su re {a va -le ti me {to su ih od la ga le.Kqu~ ne re for me su za po ~e te,ali su osta le ne do vr {e ne. Ma losmo se smi ri li ne ko li ko go di nazbog po ve }a nih pri ho da od pri va -ti za ci je, ula ska ka pi ta la krozno ve ban ke, tr ` ne cen tre, a on dasmo se po ~e li pre vi {e za du ` i va -ti i sa da na red na vla da mo ra pro -me ni ti kurs ap so lut no i pot pu -no, jer }e pro ble mi spoq ne li -kvid no sti po sta ti dra ma ti~ ni.

Pro blem bu xe ta, unu tra {weli kvid no sti, iz vo za... sve }e tona red ne go di ne po ka za ti svo jepra vo li ce, jer }e de sta bi li zo va -ti ma kro e ko nom ski si stem. Ni -jed na od stra te gij skih dis pro -por ci ja, od ko jih bo lu je na {edru {tvo i na {a pri vre da iz me -|u pro iz vod we i po tro {we, in -ve sti ci ja i do ma }e aku mu la ci je,uvo za i iz vo za, pro iz vod nog i ne -pro iz vod nog sek to ra, za po sle nihi ne za po sle nih, pen zi o ne ra i za -po sle nih, cen tra i pe ri fe ri je,ro |e nih i umr lih ni je re {e na.Svi ti pa ra me tri se po gro {a va jui mi smo jed no stav no do {li do -tle da struk tur ne pro me ne, ko jeni smo pre u ze li vo qom, sa da mo -ra mo si lom. U tom smi slu na red -na vla da }e mo ra ti da re {a va tapi ta wa i da po kre ne re for me ko -je su neo p hod ne ovom dru {tvu ibez ko jih ono ne mo ` e da qe.

Jav ni sek tor ko ji sa da ima re -la tiv nu sta bil nost za po sle no -sti ne }e mo }i sa ova kvom pri -vre dom da funk ci o ni {e. Ov desu svi okre nu ti na do ma }u tra -`wu a sa da se mo ra ju okre nu tika iz vo zu jer ov de vi {e ne ma re -{e wa. Da mi svi ku pi mo pun toiz Kra gu jev ca, to ni je do voq noda fa bri ka bu de ren ta bil na.Ove go di ne je pro da to 30.000 no -vih auto mo bi la, ali to ipak ni -je do voq no i od mah je mo gu za -tvo ri ti. Ona mo ra da pro da200.000 do 300.000 auto mo bi lana po qu da bi op sta la. Mo ra mose su o ~i ti s ~i we ni com da semo del raz vo ja mo ra pro me ni ti.To bo li i otu da stal na od la ga -wa. Ali vi {e ne }e mo mo }i ni dase za du ` i mo, jer smo do {li dokra ja pu ta. n

{ta naS ~ekaS

voj li~ ni dru {tve ni an -ga ` man ne vi dim sa mo ugra ni ca ma vi zu el ne kul -

tu re. Po ne kad pi {em i pre da -jem, nu dim po mo} ne vla di nimor ga ni za ci ja ma, a uli~ ni pro -test i da qe vi dim kao re la tiv -no do bro sred stvo da se na ne kipro blem skre ne pa ` wa, ka ` e zaDnev nik Alek san dar Ma }a -{ev, umet nik i kre a tor bren do -va svet skog gla sa sa ve o maozbiq nom ka ri je rom u Sje di we -nim Dr ` a va ma, ko ji ne pre za niod kri ti~ kog dru {tve nog an ga -`ma na i kul tur ne pro vo ka ci je.Be ~e jac ro dom, Ma }a {ev je tosvo je stre mqe we i dis tan cu pre -ma in du stri ji pro pa gan de is ka -zao na jed noj iz lo ` bi u Be o gra -du (gde je stu di rao i imao pr voza po sle we) sre di nom pro te klede ce ni je, ilu stru ju }i tvrd wu dase sa vre me na re klam na ma {i naza sni va na ge bel sov skom pra vi -lu da sto pu ta po no vqe na la`po sta je isti na. l Ima li ste uspe {nu i pro -

vo ka tiv nu iz lo ` bu o bren -do ma ni ji kao ge bel so ma ni -ji. Ka ko vi di te vla sti tidru {tve ni an ga ` man da nas?

Da, to je bio pro je kat Jo zefGe bels (www.goebbels.info) naBE LEF fe sti va lu 2005. gde jepo en ta ra da bi la da je isti na umas-me di ji ma pot pu no ire le -vant na. Me di ji vam ne nu de in -for ma ci je ne go pri ~e, a na va maje da u te pri ~e ve ru je te ili ne.Pro blem ni je u to me {topu bli ka to ne zna, ve} za to{to je lak {e ve ro va ti ne -go sum wa ti u ono {to vamse ser vi ra. Ti pi ~an pri -mer ge bel sov ske ko mu ni -ka ci o ne stra te gi je je be so -mu~ no po na vqa we Ko so voje Sr bi ja. I opet ni je tu pi ta -we da li je to isti na ili ne, ve}{ta to zna ~i. U pi ta wu su mi to -lo {ki na ci o nal ni pro blem ko -jim se kri ju stvar ni pro ble mikao {to su ne za po sle nost, ne pi -sme nost, si ro ma {tvo, fa {i -zam...l Ka da po re di te `i vot i

po sao u Sr bi ji s onim u Wu -jor ku, ko je su po va ma naj zna -~aj ni je raz li ke? Da li ose }a -te da su ne ke od wih ne sa vla -di ve ili ipak ima ju ne ka kavza jed ni~ ki ime ni teq?

Pred sta va o dru gim kul tu -ra ma je opet ve }i nom me dij skiin du ko va na. Ame ri ka je ili gla -mu ro zni obe }a ni raj ili zla im -pe ri ja ~i ji je omi qe ni sport po -ro bqa va we ne be skih na ro da.Dru gu kul tu ru mo ra te li~ no da

is ku si te ili bar da pro ba te sa -mi da je oce ni te na osno vu ne ka -kvih re le vant nih in for ma ci ja.Ne bih po re dio Sr bi ju i Wu jorkpr vo za to {to je jed no dr ` a va, adru go grad. Raz li ~i te kul tu rege ne ral no gle dam kao ne u po re -di ve, ta ko da po re |e wa ne ma juba{ ne ku svr hu. Aspi ra ci ja dase bu de ne {to dru go pot pu no jeap surd na, ali od dru gih kul tu ramo ` e mno go da se na u ~i. Na pri -mer, ni je bit no ko ju di plo muima te (i da li je ima te) ili ko javam je ti tu la, ne go {ta ume te dara di te. l Klin ci na fej su pro vo -

de sa te, a vi ima te na log i natvi tu ko ji vam o~i to po ma -`e da opi pa te puls oko li -ne... Ko ji me dij je po va ma da -nas naj u ti caj ni ji, da li TVjo{ uvek dr ` i pri mat ili jepo ~eo da za o sta je za in ter ne -tom? I ka kva je sud bi na no vi -na?

Za vi si gde se na la zi te, ka kome dij funk ci o ni {e i ~e mu qu diima ju naj vi {e pri stup. U Sr bi -ji se i da qe gle da u TV kao u ma -gi~ nu ku ti ju kroz ko ju vam se svego to vo ser vi ra. Se di te, gle da tei ne mi sli te, a sve ma we vi {esti ` e iz jed nog cen tra. In ter -ne tu je de cen tra li zo van i sa dr -`aj zah te va ma lo vi {e tru da okofil tri ra wa in for ma ci ja ikri ti~ kog pro mi {qa wa.

^i we ni ca je da {tam pa ne no -vi ne po la ko ne sta ju, po {to sve

te ve sti mo ` e te da na |e te bes -plat no na In ter ne tu. Ma ga zi nise po la ko pre ba cu ju u for mu za~i ta we na aj po du i sli~ nim ta -ble ti ma. Ipak, iz do sa da {wegis ku stva vi di mo da sta ri me -di ji ni ka da ne ne sta nu. Pa pir}e uvek bi ti ne za men qiv za od -re |e nu vr stu pu bli ka ci ja.

Me ni je, re ci mo, za ni mqi voka ko se sa dr ` aj pre si pa iz me di -ja u me dij. Sko ro je moj In ter -net pro je kat ChromaTweet(www.chromatweet.com) za vr {iokao 100 me ta ra du ga ~ak uli~ niprint u Wu jor ku. l Ka da kre i ra te no vi lo go,

{ta sma tra te uspe {nim re -{e wem? Da li je u pr vom pla -nu vi zu el na pre po zna tqi -vost ili je je di no me ri loipak uspeh na tr ` i {tu?

Bit no mi je za po ~e tak dalo go bu de do bro na cr tan. Zvu ~ikao ne {to {to se pod ra zu me va,ali sam se ipak na gle dao do brihide ja ko je u za vr {noj for mi neis pu wa va ju ni taj mi ni mum pri -stoj ne vi zu el ne ar ti ku la ci je.Lo go tre ba da ra di do bar po saoza kli jen ta i da {to bo qe ko mu -ni ci ra vred no sti kom pa ni je,pro iz vo da ili uslu ge. U isto

vre me tre ba da je pre po zna -tqiv u mo ru dru gih. Uzi ma -ju }i u ob zir do sta su ` e noli kov no po qe de lo va wa jer lo go je uvek re la tiv nojed no sta van pri kaz i pre -za si }e nost tr ` i {ta, po -{to sve sa da ima ne ka kav

lo go, za da tak iz gle da do sta te -`ak. S dru ge stra ne, sa vre me nime dij ski uslo vi zah te va ju flek -si bil na re {e wa, pa tu ima ma lovi {e slo bo de. Ni su to vi {e zna -ci kle sa ni u ka me nu.l Ko je su, po mi {qe wu vi -

zu el nog ko mu ni ka to ra po putvas, tj. ne ko ga ko ima i do -dir ne ta~ ke sa sve tom bi zni -sa - po ` eq ne top oso bi ne me -na xe ra ko ji dnev no uti ~u nakor po ra cij ske od lu ke, a ko jebi mo gle da nas iz vu ku iz sa -da {we kri ze?

Sum wam da }e me na xe ri bi -lo ko ga da va de iz kri ze. Pr vozbog to ga {to u Sr bi ji i da qepo sto ji ta fo te qa {ka kul tur nama tri ca gde je naj va ` ni je bi tidi rek tor, jer on da ni {ta ne mo -ra da se ra di. Bi lo bi le po, a i

ko ri sno da se pro mo vi {e kul tu -ra pro iz vo |e wa i ra dost stva ra -wa. A {to se ti ~e me nax men ta da se pro mo vi {e od go vor nost, ane po zi ci ja.lSaj mon An holt je pre ne ku

go di nu re kao: Pro se~ ni dr -`a vqa nin Bri ta ni je za imeSr bi ja ve zu je dva poj ma: rat ige no cid. Ka da bu de te us pe lida kre i ra te dve ide je ja ~e odove dve, a to ve ruj te mi ni su ma li ne, tru ba i spot naSi-En-Enu, ve ruj te mi da }e sesli ka o Sr bi ji br zo pro me -ni ti. Da kle, ka ko bren di -ra ti Sr bi ju? I da li uop {teima smi sla in si sti ra ti nana ci o nal nom bren du?

Bren di ra we dr ` a ve zvu ~iap surd no. Ne mo ` e te tek ta kobren di ra ti je dan ve o ma kom -plek san si stem. Taj si stem je uslu ~a ju Sr bi je i do sta ne de fi -ni san, jer je u pi ta wu re la tiv nomla da ze mqa, bez ob zi ra na na -tu re nu mi to lo gi ju o pra sta romna ro du. Uzmi te za pri mer srp -sku za sta vu. Pla va, be la i cr ve -na su ve ro vat no naj ~e {}e bo jeko je se ko ri ste za na ci o nal neza sta ve. Uz to jo{ sto ji i grb nesa jed nom ne go sa dve kru ne, iakoje Sr bi ja re pu bli ka. Him na jeBo ` e prav de iako je Sr bi jabar na pa pi ru se ku lar na dr ` a -va. Pri li~ no jed na ne sta bil nasli ka u sti lu za ko pa va we Ti tai ot ko pa va we Dra ` e.

A i ne znam ~e mu bi bren di -ra we slu ` i lo. Pro iz vod ne mo -

`e da se una pre di ako se sa mopre ma ` e, a ko li ko vi dim, bren -di ra we se tre ti ra kao ma za we.Bren di ra we je du go tra jan, ma loplan ski, a ma lo spon ta ni pro -ces kre i ra wa si ste ma vred no -sti ko ji se na do da je na so lid nokre i ran osnov ni pro iz vod. Haj -de re ci mo da kre ne mo od jed nogaspek ta, a to je sli ka Sr bi je usve tu. Da bi ste pro me ni li tusli ku, pr vo mo ra te da pro me ni -te Sr bi ju. Mir ko Ili} je u jed -nom sko ri jem pre da va wu spo me -nuo ka ko je be smi sle no smi -{qa ti ne ku do dat nu {min ku ka -da je Be o grad pre kri ven gra fi -ti ma mr ` we i neo na ci sti~ kimkr sto vi ma. Po red to ga u Sr bi jiima te ili pre na du va ni na ci o -nal ni po nos ili pri ~u ka ko jesve lo {e. Mo ` da ka da bi se tosve ma lo iz ba lan si ra lo... Po be -de u te ni su ili na pe smi Evro -vi zi je su do bar na ~in da se Sr -bi ja sta vi na ne ka kvu po zi tiv numa pu, ali to ni je do voq no. Sdru ge stra ne, ima do sta ve o mapo zi tiv nih ini ci ja ti va o ko ji -ma se uop {te ne pri ~a. Sli kaSr bi je ko ja se {a qe u svet jeuglav nom re ` im ska sli ka.lMo ` e li po zi tiv na sli -

ka o ne koj ze mqi da pre lo -mi po tro {a ~a u be lom sve -tu, ili }e on ku pi ti kaj mak, aj -var, kaj si je va ~u... iz Sr bi jesa mo ako ti pro iz vo di za i -sta va qa ju i upa ko va ni su udo bro di zaj ni ra nu am ba la -`u, a ne za to {to do la ze izze mqe No va ka \o ko vi }a, Eg -zi ta i Gu ~e?

Za vi si ka kvu sli ku ta ze mqaima u kul tu ri u ko joj se na la zi -te. I da li je uop {te ta sli kabit na. Ko li ko vam je bit no {tasto ji na kra ju onog madein. Ne -ke ze mqe i da qe ne mo gu da sere {e lo {e re pu ta ci je. Made inChina auto mat ski no si stig muda je u pi ta wu bofl ro ba iako se80 po sto stva ri u Ame ri ci pro iz vo di u Ki ni. To se ubla ` a -va ti me {to se po red onog madein do da je i na po me na gde je pro -iz vod di zaj ni ran.

U sva kom slu ~a ju, sum wam da}e iko da ku pu je kaj mak zbog \o -ko vi }a. Pro se ~an po tro {a~ sa -mo `e li do bar pro iz vod za svojno vac. Tu je vi {e u pi ta wu sli -ka kva li te ta, ne go sli ka ze mqe.Bez ob zi ra {ta ne ko mi slio oNe ma~ koj kao dr ` a vi ili kul -tur noj sre di ni, svi ima ju ve o mavi so ko mi {qe we o ne ~e mu {toje ne ma~ ki auto mo bil.

n ReqaKne` evi}nMiroslavStaji}

EKSKLUZIVNO: ALEK SAN DAR MA ]A [EV, BREND MEJ KER, VI ZU EL NI UMET NIK I DI ZAJ NER

ApsurdnobrendiraweSrbije

Slikakvalitetapre~ajeodslikezemqe.Sumwamda}e

ikodakupujekajmaksamozbog\okovi}a

Ba~ka lepotica, Jegri~ka,uskorobimogladado` ividrugumladost.Rekakojaje

godinama bila sinonim za sport-ski ribolov, ali i navodwavaweplodnecrnice,posledwihjegodi-nagotovozagu{enaogromnimko-li~inamamuqa.^i{}ewekoritaodtaloga,kojije,potvrdwamape-caro{a,dobranodebqiodnivoavode,veomajeskuppoduhvat,zako-ji,objektivno,dosadaVodeVoj-vodinenisumogledaizdvojepo-trebannovac.Re{ewesesada,me|utim,nazi-

re, jer je,kakoDnevniksaznaje,sto` erno vojvo|ansko vodopri-vredno preduze}e, u saradwi sapartnerimaizHrvatske,uokviruIPAprogramaprekograni~nesa-radwekonkurisalozaobimnera-doveuslivuJegri~ke,kojibiobu-hvatili i izmuqewe dela reke uop{tini Temerin, ali izgradwuure|ajazapre~i{}avawevode,sveu ciqu spre~avawa daqeg wenogzaga|ewa. Projektom je tako|epredvi|enoiporibqavawe vodo-toka, zatimure|ewerekreativnestazeuzJegri~ku,formiraweza-sada autohtonih biqnih vrsta naobali, te postavqawe dokova zapecawe,ukqu~uju}iiposebname-stazaosobesainvaliditetom.Rezultatikonkursao~ekujuseu

maju i ako aplikacija dobije ze-leno svetlo, a za to postoje svipreduslovi, ure|ewe Jegri~ke bise pridru` ilo listi od 10me|u-narodnih projekata, ukupno vred-nih ~ak 15 miliona evra, u ~ijojrealizaciji u~estvuju Vode Voj-vodine.Uzto,preduze}eu~estvu-je u 18 doma}ih nau~no-istra` i-va~kihistudijskihprojekata,kaoiudvaprojektausaradwisaMi-nistarstvomzanaukuitehnologi-ju, a trenutno je uproceduri jo{sedam aplikacija na razli~itimme|unarodnimkonkursima.Recimo, jedan od tih projekata

se odnosi na pripremu strate-{kih dokumenata za revitaliza-cijuBosuta,kaozajedni~kogvodo-toka Srbije i Hrvatske, koji jetre}inomnana{ojteritorijiasdve tre}ine kod na{ih zapadnihkom{ija.Ovaj projekat je, ina~e,izuzetnova` anizanasizawih,nesamozbogregulisawavodosnab-devawaBosuta,ukojemtokomletaimasvemawevode,negoizbogna-javqene izgradwe kanala koji bispojioDunaviSavu.Svi partneri ukqu~eni u ove

projekteodwihimajukorist,apo-sredno jeimajuigra|evinskaope-rativa,te,podrazumevase,gra|ani,zbogkojih,ukrajwojliniji,sveovoiradimo:poqoprivrednici,peca-ro{i, turisti... ka` e za novogo-di{wi Dnevnik direktor VodaVojvodineprof.drAtilaSalvai,uznapomenudajezapreduze}eveo-mava` nodali}eSrbijauskoroj

budu}nostidobitistatuskandida-ta,odnosnodali}emo}idara~unainasredstvaizpristupnihfondo-vaanesamoProgramaIPA.Ina~e,veomava` nopoglavqeu

me|unarodnomanga` ovawuVodapredstavqa i u~e{}e u projektuWaterways Forward, zajedno saFondom Evropski poslovi

APV, koji je fokusiran na una-pre|eweunutra{wihplovnihpu-teva, infrastrukture, socio-eko-nomskograzvojaikohezije,auko-jemu~estvuje~ak17partneraiz9

dr` ava~lanicaEU,plusSrbijaiNorve{ka.Ukupna vrednost pro-jekta je2,8milionaevra,aulogaVojvodineuprojektu jedadopri-neseunapre|ewuregionalnihak-cionih planova i strategija zarazvojkoje}ebitiintegrisaneustrate{kedokumenteEU.Projekat se sprovodi do kraja

2012. godine, sa mogu}no{}u na-stavka kroz naredne konkurseEvropske unije. Za o~ekivati je,ina~e,daWaterwaysFornwardbu-deijedanodprojekatakoji}ese

nasloniti na Dunavsku strategi-ju.Podsetimo,upitawujestrate-{kidokumentEU,koji}ebitije-danodtemeqanakoji}esepozi-vati aplikanti prilikom ispo-stavqawa zahteva za finansira-weaktivnostiuslivuVelikere-ke u predstoje}em buxetskom ci-klusuUnijeod2014.do2021.godi-

ne. A upravo kao va` na nota uStrategijinalaziseirevitali-zacijakanalskogsistema,odnosnounutra{wih plovnih puteva, jerjeocewenodaseradioizuzetnom

privrednomituristi~kompoten-cijalu.SvikanaliuVojvodini,apo-

gotovo oni iz osnovne kanalskemre` e,imajumultufunkcionalnikarakter, odnosno primarno sugra|enizaodvodwavaweinavod-wavawe,alimogudasekoristeizaplovidbu,turizamirekreaci-ju, vodosnabdevawe industrije...Mismove}pripremilinizproje-katakoji}eimatiupori{teuDu-navskojstrategiji,poputonogko-jiseodnosina~i{}eweiprodu-

bqivawe kanala Vrbas-Kula-Cr-venka, alido2014. godineimamodovoqno vremena za formulisa-wejo{jednogsetaprojekata~ijabi realizacija bila zna~ajna nesamo za vodoprivredu, ve} i zaekonomski i dru{tveni razvojVojvodine uop{te ka` e prof.Salvai.

U Vodama Vojvodine su, ina-~e,naro~itoponosninau~e{}euglobalnim nau~nim projektima:preduze}ejeusaradwisaUniver-zitetomuNovomSaduuovomtre-nutku,ukqu~enoudvaprojektaizFP7 programa, glavnog instru-mentaEvropskeunijezafinansi-rawenau~nihistra` ivawairaz-voja,kojijenasedmogodi{wemni-voute` akfascinantnih50mili-jardievra!!!Izsamojednogodtihprojekta Vode }e povu}i 90.000evra,koji}eimomogu}itidana-bavespecijalnemerneure|ajenaj-novijegeneracije,povezaneputemsatelita, za monitoring vla` no-stizemqi{taiodre|ivawenor-mezalivawazapojedinekulture.Saprojekatimaurealizaciji

isonimaskojimasmokonkurisa-li,realnogovore}i,dobranosmoiscrplina{eunutra{wekadrov-skeresurse, jersvepreuzeteoba-vezemorajubitiozbiqnoistru~-no ispuwene napomiwe prof.Salvai.No,kakonemamonamerudaispu{tamoprilikekojeseuka-zuju otvarawem novih i novihevropskih konkursa, u narednomperiodu}emopoku{atidatajpro-blemre{imozapo{qavawemmla-dih,obrazovanihqudisaUniver-ziteta,alineusamomjavnompre-duze}u,negoanga` ovawempopro-jektima,izkojih}esefinansira-tiiwihovezarade.

n Mi ro slav Sta ji}

6 dnevnik31.decembar2011-2.januar2012.

DNEVNIK SAZNAJE: VODEVOJVODINEPRIPREMAJUREVITALIZACIJUJEDNEODNAJLEP[IHVOJVO\ANSKIHREKA

Jegri~ku~isteevropskinovci

[irisemre` azanavodwavawe

UgodiniprednamaVodeVojvodineplanirajuzna~ajno{irewesistema za navodwavawe, potvrdionam je prof. drAtilaSalvai.Re~jeoizgradwinekolikoregionalnihhidrosistemaiposledwihdana2011.okon~anisujavnitenderizaprojektovawe,nakojimasusezasvojemestouovompoduhvatunadmetalemnogedoma}eprojektant-ske,gra|evinskeivodoprivredneku}e.Uovomtrenutkujenavojvo-|anskevodotoke,1.000kilometaraosnovneijo{20.000kilometaradetaqnekanalskemre` eprakti~nonaslowenopolamilionahekta-raoranica,dokbirealizacijapredvi|enihprojekatazna~ilada}esetepovr{inezna~ajnouve}ati.Drugaje,na` alost,pri~adali}eiukojojmeritopoqoprivredniproizvo|a~iiskoristiti,sobzi-romnatodase,premazvani~nojstatistici,ve}godinamauVojvodi-ninavodwavasvega30-takhiqadahektara,navodidirektorVoda.

Izbori}epojestigodinu

(NikolaPavi~i})

O ~ekujenasvi{ete{ko}ane-go pro{le godine jer ono{tosmoplanirali,nismoreali-zovaliitoseskupopla}a.Tekpo-~etkom2013.uSrbijisemoguo~e-kivati neki reformski koraci.Godinu samo zavr{ili s velikimspoqnotrgovinskim deficitom idodatnosmosezadu` iliuzemqiiinostranstvu.Nismosmawilijav-nupotro{wu,kojajeglavnirazlogproblemauSrbiji,ve}smojepove-}ali.Ulazimou2012.koja}ebitimnogote` a,jerjeukupnasituacijausvetuvrloslo` ena.Ono{tojezaSrbijuhendikepsuizbori.Mi}emo u najboqem slu~aju najesenimatinovuvladu,pa}etojvladitrebatijo{polagodinedanapra-vitemeqanprogramreformi,ito}eodneticelu2012.SudbinaSr-bijeugodiniprednamazapravoza-visi od onoga {to }e uraditi20.000sredwihimalihpreduze}ai kako }e se oni u te{koj eko-nomskojsituacijisna}i. n

Udarpopenzionerima

(ZoranPopov)

B i}e 2012. jo{ lo{ija nego2011, jer }e se ekonomskakrizaprodubqivatiasamimtimsrpska privreda jo{ vi{e tonu-ti. To }e pratiti pad `ivotnogstandarda.Posebno}etonasvo-joj ko` i osetiti deo stanovni-{tva sa niskim primawima apresvegapenzioneri.Onisutre-}inastanovni{tvakojaizdr` avanesamosebeve}imnogeokosebe.Trebao~ekivatida}ewihov`i-votnistandardopastirealnozaokodesetodsto.Jestedaseplani-raju dva pove}awa penzija u na-rednojgodini,alitolikomalada}eihinflacijapojestiiprene-go{tostignudopenzionera.Ono{tona{ojprivreditreba

zasadanijeninavidiku.Ovadr-`avanemajasnuekonomskupoli-tikuito}etakobitii2012.go-dine. Jedino {to je dobro jesteizgradwaputevaalitojemalodabiseprekorenuloekonomskosta-weudr` avi.Akoinovavladana-stavidatro{isvojevremenapo-ku{ajedau|euEUinasre|iva-westawanaKosovu,ondaodeko-nomije ni u narednim godinamani{ta biti ne}e. Nastavi}e daopadabrojzaposlenih,nezaposle-nost }e i daqe rasti, `ivotnistandard nastaviti trend pada,firme}esezatvarati.Minema-moindistrijuadr` avakojejene-ma i ne mo` e ra~unati na pri-vrednirast.Realno je stoga o~ekivati da

2012. bude godina velikihprote-sta. Jer,akonekoho}edanaterapoliti~are da rade kako treba,ondasuprotestijedinina~in. n

{ta nas ~eka

Pre` ive}emo(KostaJosifidis)

K ontinuirana neizvesnost istagniraju}a inertnost sukqu~nere~ikoje}enas`uqatitokom slede}e godine (i, po svojprilici, teku}e dekade). U ma-kroekonomskom smislu, o~ekujenas daqe ugro` avawe ekonomskeaktivnosti i na~ina `ivota,uzrokovano eksternim faktori-ma - globalna recesiona tenden-cija,evropskaagonijaukonsoli-davawuintegracionihprocesaipre` ivqavawaevropskeimone-tarneunijeievra,kaogodiobi-qemonihinternih izbornici-klus,hroni~nazavisnostodstra-nihinvesticija,platno-bilansnai buxetska neravnote` a, neade-kvatne strukturne i sektorskepolitike, nedostatak strategijakriznog pre` ivqavawa i dugo-ro~nograzvoja.U mikroekonomskom kontek-

stu,pojedinacifirme}emoratidasebaveiskqu~ivosobom,daseorganizujupoprincipunajni` ihtro{kova, bez zadu` ivawa, da{tedeenergijuisredstva...Ostajemootud,nemiposmatra-

~i svetske i evropske geopoli-ti~keigeoekonomskeprekompo-zicije, hroni~nog nedostatkamentora(izme|uanglosaksonskogigermanskog,ilibli` egZapadaidaqegIstoka,ilidalekogZa-padaibli` egIstoka),sudbinskizavisnici vlastitog mentalnogsklopainasle|a.Batrga}emosenamalomprostoru(ne)definisa-nogfeudaiekonomije,neodri~u-}ise~iwenice,ipak,dasmonaj-bli` i sopstvenom teritorijal-nomiemotivnomodre|ewu,atojedasmoevropskanacija.Dakle,bi}etojo{jednabiolo-

{ka godina disawa ni` eg, aliipak neprekinutog intenzitetanasvimnivoima(pojedinac,fir-ma,dr` ava),kalendarskiispuwe-nadvojkamaijedinicama.No,mismoidaqegenetskiiiskustveno`ilavi,pre` ive}emoiwu. n

Te{koibolno(Milan]ulibrk)

N aredne godine ne ~eka nasni{tadobro.Veomasumale{anse da }e biti ostvaren rastBDPod 1,5 odsto kao{to tvrdipremijerMirkoCvetkovi},zato{to je i po~etkom 2011. godinetvrdioda}erastbititriodsto,pasmawiona2,5,panadva,asadabive}inaekonomistabilasre}-naakobiimalibilokakavrast.Ono{tojevelikiproblemjestedasmomiudvaposledwakvartalaovegodineve}u{liurecesijuprivrednipad,{tozna~ida}enajednojtakvojsilaznojputawibi-ti te{ko preokrenuti stawe uprivredi i pove}ati privrednuaktivnost pogotovo ako imamo uvidudajecelaEvropa,apogotovona{i glavni spoqni partneri, ukrizi.Bilobisuperako2012.zabele-

`imobilokakavrast,takodave}sadamo` edasepri~adajepred-vi|enastopaod1,5odstoprevi{eoptimisti~kainijerealna.Ako,pak, imamonerealnepretpostav-ke,ondajejasnoda}ebitidodat-nihproblemaatozna~idamawakubuxetune}ebitikolikojepred-vi|en nego mnogo ve}i. To opetzna~ida}edr` avamoratidodat-nodasezadu` ujedabiizmirilasveobavezekojejeplanirala,atozna~ida}emoondaunarednompe-riodu za kamate i vra}awe dugamoratidaodvajamojo{vi{enov-caida}ebitimawenovcazapo-tro{wu, a sve to zna~i da }emo`ivetigorenego{tosmo`ive-liovegodine.Te{kojeo~ekivatiida}esenegativnitrendpove}a-wa nezaposlenosti zaustaviti.Jednostavnonemani jednogreal-nogosnovadabilokoverujeda}e-mo odjednom po~eti da otvaramoradnamesta.Rekordnastopaneza-poslenosti,kojajeve}sada22od-sto,mo` ebitijo{ve}ajermnogefirme }e 2012. godine do` ivetibankrotisamojepitawedanaka-da}etasadaprikrivenanezapo-slenostugledatisvetlodanaipo-kazatipravostawe.n

{ta nas ~eka

Qubinka Male{evi}

dnevnik 31.decembar2011-2.januar2012. 7c m y

8 dnevnik31.decembar2011-2.januar2012.

Ovih da na na vr {i la se 21. go -di na od pr vih vi {e stra na~ -kih iz bo ra u Sr bi ji. U me -

|u vre me nu iz la zi li smo osam pu tana bi ra li {ta. Sa mo u dva slu ~a jasu bi li re dov ni, dok su svi osta libi li van red ni. No, ma ko li ko bi -ra li po nu da je uvek bi la ista.Miks istih po li ti ~a ra iz la zioje na iz bo re bez no vi te ta ~ak i usop stve nim re do vi ma. Po sled wino vi po li ti ~ar ko ji se po ja viona srsp koj po li ti~ koj sce ni, iimao sre }e da od mah u|e u vlast, je -ste Jo van Kr ko ba bi}, li derPUPS-a i ak tu el ni pot pred sed nikVla de Sr bi je.

Za {to je to ta ko i za {to ne mano vih po li ti ~a ra na srp skoj po li -ti~ koj sce ni za no vo go di {wiDnev nik od go va ra pro fe sor drJo vi ca Tr ku qa sa Prav nog fa kul -te ta u Be o gra du.

Dva su raz lo ga za to. Pr vo, napo li ti~ koj sce ni Sr bi je do mi ni -ra ju po li ti ~a ri ko ji ne vi de da qe

od svo jih ban kov nih ra ~u na i par -tij skih ka bi ne ta i oni su po de fi -ni ci ji pro tiv no vih tj. dru ga ~i jihpo li ti ~a ra i po li ti~ kih ide ja.Po ra zni sal do wi ho ve vla da vi neje: dr ` av na tra ge di ja, ra za ra westo ` er nih na ci o nal nih in sti tu -ci ja, pqa~ ka pri rod nog i dru {tve -nog bo gat stva, le ga li za ci ja ne za ko -ni to ste ~e ne imo vi ne, iz gon naj -spo sob ni jih i naj o bra zo va ni jih, za -ti ra we sred we kla se i dra sti~ noosi ro ma {e we ve }i ne sta nov ni -{tva. Na taj na ~in, oni su ra zo ri libit ne pret po stav ke de mo krat skeprav ne dr ` a ve i vla da vi ne pra va,usto li ~i li sa mo vla {}e u pra vu,ma ki ja ve li zam u po li ti ci i ele -men te dik ta tu re u vla sti.

Dru gi raz log je ve zan za po li ti~ -ke stran ke ko je, na ` a lost ni su usta wu da iz ne dre no ve po li ti ~a redru ga ~i je od ovih kva zi li de ra ikva zi po li ti ~a ra. Po te zi ko je vu kui vlast i opo zi ci ja su prag mat sko-po li ti~ kog ka rak te ra, bez {i re dr -`av ni~ ke i po li ti~ ke stra te gi je,sra ~u na ti na za dr ` a va we ili pre u -zi ma we vla sti po sva ku ce nu. Da li je dve de ce ni je do -

voq no vre me na da se stvo reno vi po li ti ~a ri sa dru ga ~i jimre {e wi ma i po nu da ma?

Sa ova kvom po li ti~ kom eli tomna ~e lu, Sr bi ja je po sled wih de ce -ni ja ra to va la, sma wi va la se, si ro -ma {i la do afri~ kog ni voa, pro ` i -ma la se naj go rom ko rup ci jom i kri -mi na lom i sr qa la u na ci o nal nu,eko nom sku, dru {tve nu i po li ti~ kuka ta stro fu. Po sle 5. ok to bra 2000.go di ne po di gla se ma gla ko ja je po -kri va la ovo tra gi~ no sta we, ali ma -ske po li ti ~a ra jo{ ni su pa le. U me -te ` u na {e po gi be qi i da qe se igrano vi ket man. U srp skoj tra ge di jiko ja u po sled woj de ce ni ji ima sveod li ke an ti~ ke tra ge di je glum ciume sto li ca ima ju ma ske. To su: ro -do qup ci (pro fe si o nal ni iz ba vi te -qi na ci je i dr ` a ve), kva zi li de ri

(ma li fi re ri ne do ra sli vre me nu,na ci o nal nim ci qe vi ma i po tre ba -ma), ka me le o ni (ko ji me wa ju par ti -je, pro gra me i spon zo re kao ko {u -qe) i na kra ju ubo ge pri {i pe tqe ista ti sti.

Bu du }i da tu ni su po mo gli ni ra -to vi, ni NA TO bom be, ni do sov ska

de mo ra ti ja i tran spa rent nost, na -dam se da }e, mo ` da, po mo }i bi o lo -gi ja ne ki no vi klin ci }e ko na~ -no uklo ni ti ma ske i ma le glum ce uve li kim ro la ma. Na dam se da }e nasre }u srp skog na ro da ume sto do sa da -{we ge ne ra ci je srp skih po li ti ~a rado }i, i da ve} do la ze, ova kvi, no vi

mla di qu di u ~i joj je neo kr we noj ineo ka qa noj mla do sti po sled wa{an sa za spas ove ne sre} ne ze mqe. Za {to se srp ski in te lek tu -

al ci ne ukqu ~u ju u po li ti ku? Od go vor na ovo pi ta we ni je ni -

ma lo jed no sta van. Po mom su du srp -skih in te lek tu a la ca je u pro te kle

dve de ce ni je bi lo su vi {e u po li ti -ci. Re zul ta ti wi ho vog ope ra tiv no-po li ti~ kog de lo va wa pr vo je bi laiz da ja in te lek tu a la ca, a po tomauto kom pro mi ta ci ja in te lek tu a la -ca u Sr bi ji. U dra ma ti~ nom vre me -nu od 1990. do da nas srp ski in te lek -tu al ci su se kre ta li raz li ~i tim pu -

te vi ma. Pr vi put je bio put re zig ni -ra nog ba ca wa pe ra u tr we i di za -we ru ku od in te lek tu al nog ra da istva ra wa. Na tom pu tu se na {la ve -}i na na {ih in te lek tu al nih po sle -ni ka za te ~e na asi me tri jom iz me |uve li kih o~e ki va wa i su mor ne re al -no sti ko ja je gru bo raz ot kri la iz ne -ve re ne na de. Dru gi put je bio put po -li ti~ kog an ga ` ma na. Ula ze }i u po -li ti~ ku are nu oni su sa go re li kaona u~ ni ci i is tra ` i va ~i, a po tomkom pro mi to va li i po tro {i liiona ko skro man kre dit in te li gen -ci je u Sr bi ji. Ta ko je for mi ra napo li ti kant ska, va zal na in te li gen -ci ja sa ~i we na od broj ne ar mi je po -li ti~ kih ana li ti ~a ra, eks pe ra ta,no vi na ra, ured ni ka ...Da li je po sto jao i tre }i put

za na {u in te lek tu al nu eli tu? Tre }im pu tem je i{ao ma li

broj na {ih in te lek tu a la ca, sma -tra ju }i da je on je di no pri me renwi ho vom qud skom i pro fe si o nal -nom an ga ` ma nu. Re~ je o in te lek tu -al ci ma ko ji su od bi li da na ci o na -li sti~ kim stra sti ma i im be cil -nim po li ti~ kim od lu ka ma pri ba vein te lek tu al ni i mo ral ni auto ri -tet, ni su po sta li pro mo te ri mr -`we i ra ta; ni su za ra ~un svo jih

INTERVJU: DR JO VI CA TR KU QA, PRO FE SOR PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU

Kameleonisuna{asudbina

DNEVNIKOTKRIVA:KO SU NA [I PRA VED NI CI ME \U NA RO DI MA

Jevrejesuspasavaliipartizanii~etnici

Bio sam u Ze mu nu 1941, a oti -{ao u par ti za ne uje sen 1942.Do ju la 42. bio sam na pri -

nud nom ra du kod Ne ma ca. Pr vo smora di li u ze mun skom Ma gi stra tu. Se -}am se, pa tos je bio na ma zan uqem, aNem ci su tra ` i li da se ope re i bu -de `ut. Da li su nam ma snu so du, ko -le na su nam stra da la, ali na rav no dani ko od wih ni je na to obra }ao pa -`wu...

Ova ko je svo ju po tre snu `i vot nupri ~u za po ~eo Da ni lo Fo gel, je danod Je vre ja ko ji su stra ho te Dru gogsvet skog ra ta pre ` i ve li za hva qu ju -}i, iz me |u osta log, po ` r tvo va wudo brih qu di ko ji su ih kri li. Re~ jeo 128 gra |a na Sr bi je, ko ji ma su ka -sni je uru ~e ne me da qe Pra ved ni kame |u na ro di ma. Oni su se na {li uGa le ri ji pra ved ni ka Mu ze ja se }a wana `r tve ho lo ka u sta Jad Va {emza hva qu ju }i pred sed ni ci ma no vo -sad ske i ze mun ske je vrej ske op {ti neGo ra nu Le vi ju i Ne na du Fo ge lu, aDnev nik je do bio pri li ku da izpr ve ru ke ~i ta o ci ma pre ne se uti skeak te ra naj ve }e dra me u qud skojisto ri ji.

Da ni lo Fo gel je kao 18. go di {wimla di} pri nud no ra dio na vi {e lo -ka ci ja. Na Sa ni tet skom sla ga li {tuKra qev ske ju go slo ven ske voj ske bi -lo je po seb no ne u god no ka da je stra -da lo Sme de re vo. Nem ci su do {li ska mi o ni ma da ta mo no se sa ni tet skima te ri jal. E, to su bi li opa sni ga -do vi, te ra li su nas, po ` u ri va likun da ci ma na rad. A opet, bio je tuje dan obi ~an voj nik, Je ger se zvao, izFrank fur ta. Bio je iz u zet no blag ido bar pre ma na ma. ^ak nas je pu -{tao u {a tor da se od ma ra mo, dok jeon ~u vao stra ` u ako na i |u ofi ci ri.Za tim, u kow skoj voj noj bol ni ci uZe mu nu ru ka ma smo ~i sti li {ta le,ni su nam do zvo li li lo pa te, a naj go -re je bi lo u ko va~ ni ci, gde su pot ki -va li ko we. Na te ra li su me da dr ` imma zgu ko ja se ne mo ` e pot ki va ti kaokow woj se ve zu je no ga, pa se obo rina ze mqu. Tre snu la me je o zid ne ko -li ko pu ta, bio sam plav kao {qi va.Nem ci su u`i va li u to me, sme ja lise, pri se }a se Fo gel.

We mu je 26. ju la 1942. do {la Ru -`i ca Po ` ar i ja vi la mu da se te no -}i sku pqa ju svi Je vre ji iz Ze mu na i{a qu u lo gor te da se ja vi to ve ~e uGar do {ku uli cu kod Di mi tri ja Sta -ki }a, ak ti vi ste u po kre tu. Na i me,pa ra lel no s pri nud nim ra dom, or ga -ni za ci ja je vrej ske omla di ne Ha [o -mer Ha Ca ir (so ci ja li sti~ ki po -kret unu tar je vrej ske or ga ni za ci je,ko ji je spre mao ~la no ve za od la zak uPa le sti nu, da iz gra de no vu je vrej -

sku dr ` a vu) se 1941. ko lek tiv nopri kqu ~i la na rod no o slo bo di la~ -kom po kre tu.

- Kod Sta ki }a sam za te kao bra }uJo si pa i Ben ka Be he ra no, ka da po -~i we moj ile ga lan `i vot. @ao mi je{to ne znam sva ime na kod ko ga smo

bi li. Naj du ` e smo bi li kod Mar ti -ne Le vec, Slo ven ke, tri me se ca. Bi -li smo sme {te ni na ta va nu. Na sta -nu je ima la ~e ti ri ne ma~ ka ofi ci -ra, naj sta ri ji se hva lio ~lan skomkar tom Na ci o nal-so ci ja li sti~ kepar ti je ko ju je imao ma li broj Ne ma -ca, a ina ~e je bio ko man dant ze mun -skog aero dro ma. Ona je bi la vr lohra bra. Jed nom sam si {ao da po pra -vim ka u~, kad upa de onaj glav ni i pi -ta, ko je to? Ka ` e Mar ti na da samsto lar. On je bio za qu bqen u wu dou{i ju i sve {to bi ona re kla bi lo jeza kon. Po sle de se tak da na, zo ve meona opet da po pra vim {al ter zastru ju. Ta man otvo rim {al ter, etowe ga po no vo. Pi ta opet ko je to, aona ka ` e elek tri ~ar. Ka ko elek -tri ~ar, li ~i mi na onog sto la ra. Aona }e: Ne li ~i, sto lar je bio bezka pe, a ovaj ima ka pu.... On je bioto li ko za ble sa vqen da je i to pri -hva tio - pri ~a na sme ja ni Fo gel.

Po sle me sec da na je si {ao do le ibio pred sta vqen kao slu ga. Jed nove ~e Nem ci su se me |u sob no ras pra -vqa li, pa ka ` e je dan, ko ga su ina ~ezva li ko mu ni sta da ne }e mo }istal no da se na rod dr ` i pod oku pa -ci jom. A ko man dant ka ` e: Mi ima -mo sna gu da to dr ` i mo, mi smo naj ja -~a ra sa, ne ma iz gle da da se oni oslo -bo de. Ovaj bio upo ran, pa ka ` e:Ne ka to tra je i sto go di na, oni }ese opet oslo bo di ti, a ovaj ni pet,ni {est: Ne }u bi ti `iv, ba{ mebri ga {ta }e bi ti.

- I tu ras pra va kre ne o iber men -{u, nad ~o ve ku. I pi ta me ne je dan{ta ja ve lim. Ni {ta, o to me je pi -sao Ni ~e... A ne ko li ko da na pre to -ga is po sta vi lo se da je ko man dantpi sao se stri da je u toj gra |an skojpo ro di ci vi deo kla vir i ra dio. Ona

se za pre pa sti la ka ko je mo gu -}e da ti di vqa ci s Bal ka nazna ju {ta su ra dio i kla vir?Mar ti na je bi la stra {no uvre -|e na, bi la je ve li ki pa tri o ta.Kad se do go di lo to sa iber -men {om, pi ta Ne mac Mar ti -nu: Ot kud slu ga zna za Ni -~ea? A ona we mu Eh, pa kodnas ne mo ` e sva ko da bu de slu -ga, mo ra fa kul tet da za vr {ipr vo. To je bi la we na osve ta.

Nem ci su je dan put po mi sli -li da je go re ne {to sum wi vo, ato smo mi bi li kri vi. Do bi lismo ne ke ora he i raz bi ja li ihte gom za ve ` ba we o dim wak.Do le zve ~i, a Mar ti na nas psu -je kroz {pajz. Ko man dant jezgra bio pi {toq, a Mar ti na gaje u ve ra va la da su na ta va numa~ ke. Za qu bqen ~o vek, pa je

od u stao. Mi slim da je je dan od wihsum wao da kri je ne {to, onaj ko mu -ni sta ko ji je po sle ra ta pi sao Mar -ti ni.

Osim ta van skog `i vo ta, Da ni loFo gel krio se i u ne koj ne do vr {e nojku }i, za tim u Ri bar skoj uli ci, opet

na ta va nu ne ko li ko da na. Ta da mu jedo ma }in do neo ci ga re te, ali on ni jepu {io. Me |u tim, gle da ju }i krozpro zor ~e Ze mun, uli~ na sve tla no -}u, we gov grad, smu ~i lo mu se {to nemo ` e da iza |e na uli cu i za pa lio jepr vu ci ga re tu, od mu ke! Po tom jeusle dio `i vot s dva stu den ta, Pe -rom i Bran kom, kod sviw ske pi ja ce,gde je bio pred sta vqen kao iz be gli -ca iz Ma ra di ka.

- Mar ti na je mo ra la da ode u par -ti za ne. Ko man dant je in si sti rao daode s wim u Ne ma~ ku, ona ni je zna la{ta vi {e da mu ka ` e, pa mu je re klada je je vrej skog po re kla, sa mo da gase ota ra si. On ka ` e ne ka, sa mo tipri sta ni. Ova pra ved ni ca me |u na -ro di ma je pre ` i ve la rat i do ` i ve -la du bo ku sta rost.

Fo gel je po sle bo rav ka na ta va nuLe ve co ve oti {ao u par ti za ne. Ra ni -je ni je mo gao, zbog ofan zi ve na Fru -{ku go ru. Mo glo se po red usta {aiza }i, ali je bi lo ri zi~ no. Ze mun je1941. bio pod upra vom folk sdoj ~e rai kra jem 41. su usta {e pre u ze levlast, a tu se mo tao ge sta po, ` an dar -me ri ja, cr no ko {u qa {i, folk sdoj -~e ri, spe ci jal na po li ci ja i usta {e.Iza {li su naj e sen, ra no iz ju tra, ka -da rad ni ci idu na po sao. ^i ko, ho -}e{ me po ve sti, je bi la lo zin ka zapre voz autom. Usta {e ni su obra }a -le pa ` wu na wih od sil nih rad ni ka.Spo red nim pu te vi ma oti {li su u

Ba taj ni cu, a po sle pora znim srem skim se li -ma dok u ja nu a ru ni su za -vr {i li u Bo sni, gde imje ko man do vao Mar koPe ri ~in Ka me war, na -rod ni he roj. Ben ko je od -u stao od te ide je i vra -tio se u Be o grad, jer sepla {io da ga ne uhva te.Za ni mqi vo, bra }a su ida qe `i va: Ben ko u Ma -ri bo ru, a Jo sip u No vomSa du.

- Na pro le }e sam do -bio pe ga vi ti fus i biou ko mi 21 dan. Po sle samvra }en i Srem i tu samra dio na te re nu, u sre -skom ko mi te tu. Hteosam da se vra tim u je di -ni cu ali ni sam bio spo -so ban za pe {a ~e we -pri se }a se Fo gel, s ko -jim ne mo ` e mo a da neraz go va ra mo o fa {i zmuu Sr bi ji da nas.

- @ao mi je {to ne mapra vog re a go va wa na tepo ja ve, da se zna vi {e osrp skom fa {i zmu. Ce -

la stvar je za ma gqe na, kao da se iz -be ga va an ti fa {i sti~ ka bor ba, sa moza pro sla ve ili po se te stra nih dr -`av ni ka. Sra me ` qi vo to ra de, kaoda je sra mo ta bi ti an ti fa {i sta. Uta kvoj dru {tve noj kli mi ni je ni ~u -do {to se ja vqa ju mla di s ide ja mafa {i zma. Po re me }en je ~i tav niz

vred no sti. Ka ko je mo gu }e da se ~et -ni ci iz jed na ~a va ju sa par ti za ni ma?Ako je to mo gu }e, on da je sva {ta mo -gu }e. To me je po vre di lo, ne mi rimse s tim, ali je ~o vek ne mo }an, {tada ura di. Ni po sla ni ci ko ji su bi lipro tiv ni su ni {ta ura di li - re zi -mi ra Fo gel.

Na{ sa go vor nik uma lo ni je oti -{ao u Iz rael. U ra tu su mu stra da liotac, ma ti i dva bra ta pre ko 20~la no va {i re po ro di ce. Ostao jesam, dok ni je upo znao svo ju sa da {wu`e nu Zo ru, de vo ja~ ko Ra ki}, i za qu -bio se.

Pri ~a o rat nim stra da wi ma ipat wi, da kle, ima i dru gu stra nu onu he roj sku, hu ma nu. Bo ri vo je iGro zda na Bon xi} jed ni su od 128srp skih pra ved ni ka me |u na ro di ma,a wi hov sin Mi ro slav is pri ~ao namje da je pred rat, 1939, u Alek san dro -vac do {ao bra~ ni par Daj~, Ju li ja iLa di slav. Bi li su mla di le ka ri, za -po sle ni u zdrav stve noj za dru zi, pri -jat ni i le po pri mqe ni. Ju li jin otacKar lo, in du stri ja lac iz Z