dr.rudolf steiner-antropozofski vodeći stavovi

8/13/2019 dr.rudolf steiner-antropozofski vodei stavovi

1/49

DR.RUDOLF STEINER

ANTROPOZOFSKI

VODEI

STAVOVI

NAPISANO:OD 27.2.1924 DO

12.4.1925.


2/49


3/49

DR.RUDOLF STEINER


4/49


5/49


6/49


7/49


8/49


9/49


10/49


11/49


12/49


13/49

prosuivanja koja su duhovna bia jednog vieg sveta u

vremenima spavanja utisnula astralnom telu, ali koja su

skrivena zemaljskoj svesti. ovek jo jednom proivljava

svoj zemaljski ivot ipak tako, to je njegova duevnasadrina sada to prosuivanje njegovih ina i miljenja sastanovita duhovnog sveta. To proivljavanje se odvija

unazad: Prvo poslednja no, pa pretposlednja itd.

25. Posle prolaska kroz dveri smrti ovo, u

astralnom telu doivljeno prosuivanje ivota, traje

onoliko koliko je za vreme zemaljskog ivota proteklo

vremena u spavanju.26. Tek posle odlaganja astralnog tela posleprosuivanja proteklog ivota ulazi ovek u duhovni svet.

U ovom stoji on prema biima isto duhovne vrste u

takvom odnosu kao na Zemlji prema biima i procesimaprirodnog carstva. Sve to je u zemaljskom ivotu bio

spoljanji svet, to u duhovnom doivljavanju tada postaje

unutranji svet. ovek tad ne samo da opaa spoljanji

svet, nego ga doivljava u njegovoj duhovnosti koja mu je

na Zemlji bila skrivena sada kao svoj unutranji svet.

27. ovek onakav kakav je na Zemlji, u duhovnojoblasti postaje spoljanji svet. Na ovog oveka se gleda

kao to se na Zemlji gledaju zvezde, oblaci, bregovi, reke.

A ovaj spoljanji svet nije manje sadrajan nego kao to se

pojave kosmosa pojavljuju zemaljskom ivotu.

28. U duhovnoj oblasti iz duha ovekovogobrazovane snage deluju dalje u uoblienju zemaljskog

oveka tako, kao to one u fizikom oveku izvrene

ini deluju u ivotu posle smrti dalje kao duevne

sadrine.

29. U razvijenom imaginativnom saznanju deluje

ono to duevno-duhovno ivi u unutranjosti oveka i to

u njegovom ivotu uobliuje fiziko telo i na ijoj podlozi

10


14/49

se razvija oveje postojanje u fizikom svetu. Tom u

izmeni materija stalno obnavljanom fizikom telu stoji tu

nasuprot u svom biu od roenja (odnosno zaea) do

smrti unutranje ovekovo bie, koje se neprekidnorazvija, tom prostornom telu jedno vremensko telo.30. U inspirisanom saznanju nalazi se u slici ono to

je ljudsko bie u duhovnoj okolini doivelo u vremenu

izmeu smrti i novog roenja. Tu je vidljivo ta je ovek

bez svog fizikog i eterskog tela pomou kojih je proao

zemaljsko postojanje, ta je on prema svom biu u odnosu

svetova.31. U intuitivnom saznanju dolazi do svestiprenoenje delovanja ranijih zemaljskih ivota u sadanji.

Ovi raniji zemaljski ivoti su u svom daljem razvoju

odbacili te odnose u kojima su oni stajali sa fizikimsvetom. Oni su postali isto duhovna jezgra bia ovekovog

i kao takva deluju u sadanjem ivotu. Ali time su ona i

predmet saznanja, koje se pokazuje razvijanjem

imaginirajueg i inspirisanog.

32. U glavi ovekovoj jeste fizika organizacija

otisak duhovne individualnosti. Fiziki i eterski deo glavestoje kao zatvorene slike duhovnoga, a pored njih u

samostalnom duevno-duhovnom biu nalazi se deo

astralnoga i Ja. Stoga se tu u glavi ovekovoj ima posla sa

razvojem jednog pored drugog, s jedne strane relativno

samostalnog fizikog i eterskog, a s druge strane astralnogi organizacije Ja.

33. U delu udova i izmene materija oveka prisnosu povezana ta etiri lana ovekovog bia. Organizacija

Ja i astralno telo nisu pored fizikog i eterskog tela. Oni su

u ovome; oni njih oivljuju, deluju u raenju, u

sposobnosti njihovog kretanja itd. Ali time je taj deo

udova i izmene materija kao neka klica koja eli dalje da

11


15/49


16/49

Uz prethodne vodee stavove o prirodi obrazovanja oveka

38. Ako je ovek postigao da u smeru naznaenompreko prethodnih vodeih stavova posmatra oveka unjegovoj slikastoj prirodi i u duhovnosti koja se time

otkriva, onda se stoji pred tim da se u duhovnom svetu, u

kojem se ovek gleda kao vladajue duhovno bie, da se tu

takoe sagledavaju i duevno-moralni zakoni u njihovoj

stvarnosti. Jer moralni poredak sveta prikazuje se tada

kao zemaljsko odslikavanje nekog poretka koji pripadaduhovnom svetu. A fiziki i moralni svetski poredakulanjavaju se zajedno kao jedinstvo.

39. Iz oveka deluje volja. Prema prirodnim

zakonima koji se dobijaju u spoljanjem svetu ona stojisasvim strano. Bie ulnih organa se jo moe upoznati

prema njegovoj slinosti sa spoljanjim predmetima

prirode. U njihovoj delatnosti jo se ne moe razvijati

volja. Bie koje se otkriva u ritmikom sistemu ovekovom

ve je neslinije svemu spoljanjem. U ovaj sistem moe

volja da zahvati vedo izvesnog stepena. Ali ovaj sistem jeobuhvaen u nastajanju i prolaenju. Sa ovim sistemom je

volja jo povezana.

40. U sistemu izmene materija i udova otkriva se

dodue neko bie preko materije i procesa u materiji, ali

ova materija i ovi procesi sa tim nemaju nieg zajednikogkao ni slikar i njegovo sredstvo sa zavrenom slikom.

Stoga u ovo bie moe volja neposredno zahvatiti. Ako seiza ove ovekove organizacije koja se nalazi iza prirodnih

zakona shvati ono ovekovo sutastvo koje lebdi u

duhovnome, onda se u tome ima jedna oblast u kojoj ovek

moe da bude svestan delovanja volje. U odnosu na oblast

ula ostaje oveja volja neka rebez ikakve sadrine. A

13


17/49

ko nju hoe da shvati u ovoj oblasti, on naputa saznavanje

tog pravog bia volje i na njeno mesto postavlja neto

drugo.

41. Preko treeg vodeeg stava prethodne grupeukazalo se na bie ovekove volje. Tek kada je oveksvestan ovog bia, stoji on sa svojim pojmovima u sveri

sveta u kojoj deluje sudbina (karma). Sve dotle dok se

sagledava samo zakonomernost koja vlada u odnosima

stvari i injenica prirode, ostaje se sasvim udaljen od

onoga to zakonomerno deluje u sudbini.

42. U takvom shvatanju zakonomernosti u sudbiniotkriva se takoe da se ovo preko toka pojedinanihfizikih zemaljskih ivota ne moe dovesti do postojanja.

Sve dok ovek ivi u istom fizikom telu, moe on moralnu

sadrinu svoje volje da pusti da postane stvarnost samotako, kako je fiziko telo to uobliilo u fizikom svetu. Tek

kada je ovek kroz dveri smrti uao u duhovnu sveru,

moe to duhovno bie volje da dostigne do pune stvarnosti.

Tu e ono dobro u svojim njemu odgovarajuim

rezultatima, ono ravo u svojim, doi pre svega do

duhovnog ostvarenja.43. U ovom duhovnom ostvarenju uobliava ovek

sam sebe izmeu smrti i novog roenja; on sutinski

postaje odslikavanje onoga to je on uinio u zemaljskom

ivotu. Iz ovog svog sutastvenog uobliuje on zatim svoj

fiziki ivot pri ponovnom stupanju na Zemlju. Duhovnokoje vlada u sudbini moe u fizikom nai svoje

ostvarenje samo, ako se pred ovim ostvarenjem njegovoodgovarajue prouzrokovanje povuklo u duhovnu oblast.

Jer iz tog duhovnog, ne u sledu fizikog pojavljivanja

uobliuje se ono to se kao sudbonosno iivljava.

44. Do prelaza ka duhovno-naunom

posmatranju pitanja sudbine trebalo bi da se dovede time,

14


18/49

to se na primerima iz doivljavanja pojedinanih ljudi taj

tok sudbonosnoga pretrese u njegovom znaenju za taj tok

ivota; na primer kako jedan mladiki doivljaj, koji

sasvim sigurno nije sproveden u punoj slobodi preko nekelinosti, moe jednim velikim delom da uoblii itav kasnijiivot.

45. Trebalo bi da se opie znaenje te injenice, to

u toku fizikog ivota izmeu roenja i smrti moe dobro

da bude nesreno u spoljanjem ivotu, a zlo bar prividno

sreno. Primeri u slikama jesu za ovo izlaganje vaniji

nego teorijska razlaganja, poto ona bolje pripremajuduhovno-nauno razmatranje.46. Trebalo bi na sluajevima sudbine koji u

postojanje ovekovo ulaze takvi da se njihovi uslovi ne

mogu nai prema prilikama u sadanjem zemaljskomivotu trebalo bi pokazati kako u odnosu na takve

sudbonosne dogaaje ve isto razumsko gledanje ivota

ukazuje na ranije doivljavanje. Mora nam naravno iz tog

naina prikazivanja biti jasno, da se sa takvim

prikazivanjem ne tvrdi neto obavezno, vesamo da treba

da se kae neto to misli usmerava ka duhovno naunomposmatranju pitanja sudbine.

47. Ono to se u uobliavanju sudbine ovekove

nalazi, to samo sasvim najmanjim delom ulazi u obinu

svest, to veinom vlada u nesvesnome. Ali upravo preko

otkrivanja tog sudbonosnog postaje vidljivo, kakonesvesno moe da se dovese do svesti. Apsolutno nisu u

pravu oni koji o tom privremeno nesvesnom govore tako,kao da bi to moralo ostati apsolutno u oblasti nepoznatog i

da tako predstavlja neku granicu saznavanja. Sa svakim

delom koji se oveku od njegove sudbine otkriva, uzdie on

neto ranije nesvesno u oblast svesti.

15


19/49

48. Takvim uzdizanjem ovek upoznaje kako u

toku ivota izmeu roenja i smrti se ne uplie ono

sudbonosno; time se upravo u pitanju sudbine ukazuje na

razmatranje ivota izmeu smrti i novog roenja.49. U pretresanju ovog ukazivanja iz tog ovekovogdoivljavanja iz samog sebe na pitanju sudbine, moi e

ovek da razvija pravo oseanje za odnos ulnoga i

duhovnoga. Onaj ko u ovekovom biu gleda kako vlada

sudbina, taj vestoji u duhovnome. Jer odnosi sudbine po

sebi nemaju ba nita od neeg prirodinog.

50. Od sasvim naroite vanosti je ukazati na to,kako se razmatranje istorijskog ivota oveanstva

oivljuje time to se pokae, da su same ljudske due te

koje posledice jedne istorijske epohe prenose u drugu, time

to one u svojim ponavljenim zemaljskim ivotima idu odepohe do epohe.

51. Protiv takvog razmatranja lako se prigovara, da

ono od istorije oduzima ono elementarno i naivno; ali sa

time se ne radi ispravno. Njime se mnogo vie produbljuje

to posmatranje istorijskoga koje se prati sve do onog

najunutranjijeg ovekovog bia. Time istorija postajebogatija i konkretnija, ne siromanija i apstraktnija. Mora

se samo u tom prikazivanju razviti srce i ulo za ive

ljudske due, u koje se time duboko gleda.

52. Epohe u ivotu izmeu smrti i novog roenja

treba obraditi u odnosu na obrazovanje karme. Onokako ovog postupka obrazovanja karme treba da

obrazuje sadrinu daljih vodeih stavova.53. Odvijanje ovekovog ivota izmeu smrti i

novog roenja dogaa se u stupnjevima koji se reaju

jedan za drugim. U toku nekoliko dana neposredno posle

prolaska kroz dveri smrti sagledava se u slikama protekli

zemaljski ivot. Ovo sagledavanje pokazuje istovremeno

16


20/49

odvajanje tog nosioca ovoga ivota od onog ljudskog

duevno-duhovnog sutastva.

54. U vremenu koje obuhvata otprilike jednu

treinu upravo zavrenog zemaljskog ivota, u duhovnomdoivljavanju kakvo ima dua doivljuje se to delovanjekoje je u smislu etiki opravdanog svetskog poretka morao

da ima prethodni zemaljski ivot. Za vreme ovog

doivljavanja stvara se namera, da se naredni zemaljski

ivot za poravnanje prethodnoga uoblii tako, kako to

odgovara ovom doivljavanju.

55. Sledi jedna dugotrajnaisto duhovna epohapostojanja, u kojoj ovekova dua sa drugim sa njom

karmiki povezanim ljudskim duama i sa biima viih

hierarhija u smislu karme uobliuje taj dolazei zemaljski

ivot.56. Epoha postojanja izmeu smrti i novog roenja

u kojoj se uobliuje karma ovekova moe se prikazati

samo na osnovu rezultata duhovnog istraivanja. Ali uvek

treba drati u svesti to da je ovo prikazivanje za um jasno.

Ono samo treba nepristrasno da razmatra to bie ulne

stvarnosti, tada e se razjasniti da ono isto tako ukazuje naneto duhovno, kao oblik lea na ivot koji je u njemu bio.

57. Rezultati nauke o duhu pokazuju da ovek

izmeu smrti i roenja pripada duhovnom carstvu isto

tako kao to izmeu roenja i smrti pripada trima

carstvima prirode, mineralnom, biljnom i ivotinjskom.58. Mineralno carstvo se moe prepoznati u

trenutnom uoblienju oveka, biljno je kao etersko telo,osnova njegovog postojanja i raenja, ivotinjsko kao

astralno telo impuls za razvijanje oseaja i volje.

Krunisanje svesnog ivota oseaja i volje u samosvesnom

duhovnom ivotu ini vezu oveka sa duhovnim svetom

neposredno uoljivom.

17


21/49

18

59. Neposredno posmatranje miljenja pokazuje da

te misli obine svesti nemaju sopstvenog postojanja, da one

nastupaju samo kao ogledalne slike neega. Ali ovek sebe

osea ivim u tim mislima. Te misli ne ive; ali on ivi utim mislima. Ovaj ivot da je prvobitno bio u biima duha,koja se ( u smislu moje Nauke o skrivenom) mogu da

nazovu kao trea hijerarhija, kao nekog carstva duha.

60. Proirivanje ovog nepristrasnog posmatranja na

oseanje pokazuje da se oseaji izdiu iz organizma, ali da

ovaj njih ne moe da proizvodi. Jer njihov ivot nosi u sebi

neko bie nezavisno od organizma.

ovek se sa svojimorganizmom moe oseati u svetu prirode. Ali upravo tada

kada on to uini samom sebi razumljivim, osetie se on da

je u nekom duhovnom carstvu sa svojim svetom

oseanja.To je ono druge hijerarhije.61. Kao bie volje obraa se ovek ne na svoj

organizam nego na spoljanji svet. Kada eli da ide on ne

pita ta ja oseam u svojim nogama, nego kakav je tamo

napolju cilj ka kojem ja hou da doem. On zaboravlja

svoj organizam onda kada hoe. U svojoj volji on ne

pripada svojoj prirodi. On tu pripada duhovnom carstvuprve hijerarhije.


22/49

Neto o razumevanju duha i doivljavanjusudbine

62. Svet ula u opaanjima ula na povrinu iznosisamo jedan deo bia koje ona skriva u svojim talasnimdubinama. Pri prodornijem duhovnom posmatranjupokazuje on, da su u ovim dubinama naknadna delovanja

onoga to su ljudske due inile jo u davno proteklimvremenima.

63. Svet oveje unutranjosti obinomposmatranju sebe otkriva samo jedan deo onoga u emu seon nalazi. On pri osnaenom doivljavanju pokazuje, da seon u duhovno ivoj stvarnosti nalazi.

64. U sudbini ovekovoj ne otkriva se samo

delatnost spoljanjeg sveta, nego i ona sopstvenogasamstva.

65. U doivljavanju oveje due ne otkriva se samoneko samstvo, nego i duhovni svet, za koji to samstvo uduhovnom saznavanju moe znati da je povezan sasopstvenim biem.

66. Bia tree hijerarhije otkrivaju se u ivotu, koji

se u ovejem miljenju razvio kao pozadina duha. Ovajivot se skriva u delatnosti ovejeg miljenja. Ako bi ovadalje delovala kao sopstveno bie, onda ovek ne bi dospeodo slobode. Tamo gde prestaje delatnost kosmikogmiljenja, tu poinje delatnost ovejeg miljenja.

67. Bia druge hijerarhije otkrivaju se u neemvanljudskom duevnom, koje je za ovekovo seanje

skriveno kao kosmiko-duevno dogaanje. Ovokosmiko-duevno stvara u pozadini ovekovog oseanja.

1


23/49

Ono to ljudsko-sutinsko uobliava u organizam oseanjapre nego to u njemu samom to oseanje moe da ivi.

68. Bia prve hijerarhije otkrivaju se u nekom

vanljudskom duhovnom stvaranju koje se u ovekovomhtenju nalazi kao kosmiko-duhovno bie. To kosmiko-dhovno doivljuje samo sebe stvaralaki, onda kad ovekhoe. To uobliuje vezu oveje sutastvenosti savanljudskim svetom, pre nego to ovek preko svogorganizma volje postane bie koje slobodno hoe.

Carstvo duhovnog sveta i saznavanjeovekovog samstva

69. Trea hijerarhija se otkriva kao neto isto

duhovno-duevno. Ona tka u tome to ovek sasvimunutranje doivljuje na duevan nain. Niti u eterskomeniti u fizikome ne bi mogli nastati procesi, ako bi delovalasamo ova hijerarhija. Duevno bi tu moglo da bude smo.

70. Druga hijerarhija se otkriva kao neto duhovno-duevno to deluje u eterskome. Sve etersko jesteotkrivenje druge hijerarhije. Ali ona se ne otkriva

neposredno u fizikome. Njene snage dostiu samo doeterskih procesa. Postojalo bi samo duevno i etersko, akobi delovale samo trea i druga hijerarhija.

71. Najsnanija, prva hijerarhija otkriva se kao onoduhovno delatno u fizikome. Ona taj fiziki svet uobliujeu kosmos. Trea i druga hijerarhija su pri tome bia kojaslue.

72. im ovek pristupa na vie lanove ovekovogbia: etersko, astralno telo i organizaciju Ja, on je

2


24/49

prinuen da trai odnos oveka prema biima duhovnogcarstva. Samo organizacija fizikog tela moe se osvetlitiiz tri carstva fizike prirode.

73. U eterskom telu ulanjava se ovekovom biuinteligencija kosmosa. Da bi ovo moglo da se dogodi,pretpostavlja se delatnost bia sveta koja u svomzajednikom delovanju etersko telo uobliuju onako kaofizike snage ono fiziko.

74. U astralno telo duhovni svet utiskuje ovekovombiu moralne impulse. Da ovi mogu tu u ovekovoj

organizaciji da ive, zavisno je od delatnosti takvih biakoja ono duhovno mogu ne samo da misle, nego mogu

sutinski da uobliuju.75. U organizaciji Ja ovek u fizikom telu

doivljuje samog sebe kao duha. Da ovo moe da sedogodi, nuna je delatnost bia koja sama kao duhovnoive u fizikom svetu.

Kako da se primene vodei stavovi

76. Ako se eli da izazove neka predstava prvehierarhije (Serafimi, Heruvimi i Troni), onda e se to

morati traiti na takav nain da se uobli

e slike, u kojimase duhovno (samo natulno vidljivo) otkriva kako deluje u

oblicima, koji se u ulnom svetu pojavljuju.Duhovno uulnoj slikovitosti mora biti sadrina misli o prvojhijerarhiji.

77. Ako se eli da izazove predstava drugehijerarhije (Kirioteti, Dinamisi i Eksusiji), onda se to moratraiti na takav nain da se uoblie slike, u kojima seduhovno ne otkriva u oblicima koji dolaze u ula nego na

3


25/49

isto duhovan nain. Duhovno u ne ulno upadljivom, negoista duhovna slikovitost mora biti sadrina misli o drugojhijerarhiji.

78. Ako se eli da izazove predstava treehijerarhije (Arhaji, Arhaneli i Aneli), onda se to moratraiti na takav nain da se uoblie slike, u kojima seduhovno ne otkriva u ulno opaljivim oblicima, ali takoeni na isto duhovan nain, nego tako kao to se miljenje,oseanje i htenje doivljuju u ovekovoj dui. Duhovno uduevnoj slikovitosti mora biti sadrina misli o treoj

hijerarhiji.

Na poetku Mihailovog razdoblja

79. Treoj hijerarhiji (Arhaji, Arhaneli i Aneli)moe se duhovno pristupiti ako se miljenje, oseanje ihtenje upoznaju tako, da se u njima opaa duh koji delujeu dui.Miljenje treba na prvom mestu da postavlja samo slike,

ne neto stvarno u svet. seanje tka u ovom slikastom,ono govori o neem stvarnom u oveku, ali to ne moe da

iivi. Htenje razvija neku stvarnost za koju jepretpostavljeno telo, ali na njenom uoblienju ne moesvesno da sudeluje. To sutinsko to ivi u miljenju da bitelo uinilo podlogom ovog miljenja, to sutinsko to ivi useanju da bi telo uinilo sadoivljavaem nekestvarnosti, to sutinsko to u htenju ivi da bi na njegovom

4


26/49

uoblienju svesno sauestvovalo, to jeste ivo u treojhirearhiji.

80. Drugoj hijerarhiji (Eksusiji, Dinamisi i

Kirioteti) moe se duhovno pristupiti ako se injeniceprirode posmatraju kao pojave neeg duhovnog koje unjoj ivi. Tada druga hijrerahija ima prirodu kao svojeboravite, da bi u njoj delovala na due.

81. Prvoj hijeraqrhiji (Serafimi,Heruvimi i Troni)moe se duhovno pristupiti ako se injenice koje postoje ucarstvu prirode i ljudi posmatraju kao ini

(tvorevine) neeg duhovnog to u njima deluje. Tada prvahijerarhija to carstvo prirode i ljudi ima radi svoga

delovanja u kojem se ona razvija.82. ovek gleda gore na zvezdane svetove; ono to

se tu prua ulima jesu samo spoljanja otkrivenja onihduhovnih bia i njihovih ina, o kojima je govoreno uprethodnim razmatranjima kao o biima duhovnogcarstva (hijerarhija).

83. Zemlja je pozornica tri carstva prirode i carstvaovekovog, ukoliko ona otkriva spoljanji ulni izgleddelatnosti duhovnih sutastava.

84. One snage, koje od strane duhovnih bia delujuu zemaljskim carstvima prirode i u carstvu ljudi, otkrivajuse ovekovom duhu pomou istinskog duhuodgovarajuem saznanju zvezdanih svetova.

Stanje ovekove due pre poetkaMihailovog razdoblja

85. U budnoj dnevnoj svesti doivljuje ovek najpresebe u sadanjem razdoblju sveta. Ovo doivljavanje

5


27/49


28/49

vidi delovanje prethodnog zemaljskog ivota usudbinskom toku (karmi) sadanjega.

91. U obinu svest u dananjem razdoblju sveta

volja stupa samo preko misli. Ali ova obina svest moe dase nadovezuje samo na ono ulno opaljivo. Ona zahvatatakoe u sopstvenoj volji samo ono, to od nje ulazi u svetulno opaanog. ovek u ovoj svesti zna o svojim voljnimimpulsima samo preko predstavljajueg posmatranjasamoga sebe, kao to on o spoljanjem svetu zna samopreko posmatranja.

92. Karma koja deluje u volji jeste neka osobinakoja je njoj pridodata iz prethodnog zemaljskog ivota.Stoga se ova ne moe shvatiti pomou predstava obinogulnog bivanja koje su orijentisane samo na sadanjizemaljski doivljaj.

93. Poto ove predstave ne mogu shvatiti karmu,ukazuju one na neto nerazumljivo to stupa u susretovekovim voljnim impulsima u mistinoj tamikonstitucije tela, dok je to ustvari delovanje prethodnogzemaljskog ivota.

94. Sa ivotom obinih predstava koje sesaoptavaju preko ula stoji ovek u fizikom svetu. Da biove primio u svoju svest, mora karma da u ivotupredstava uti. ovek kao onaj koji predstavlja zaboravljana neki nain svoju karmu.

95. U otkrivenjima volje deluje karma. Ali todelovanje ostaje u nesvesnome. Pomou uzdizanja doimaginacije onoga to u volji deluje zahvata se karma.ovek u sebi osea svoju sudbinu.

96. Ako nastupi inspiracija i intuicija u imaginaciju,tada se u voljnim delovanjima sadanjosti opaa i rezultatprethodnog zemaljskog ivota. Protekli ivot prikazuje se

kao dalatan u sadanjem.

7


29/49

97. Neko grublje prikazivanje sme da kae: u duioveka ivi miljenje, seanje i htenje. Neko finije morarei: Miljenje uvek sadri neku podlogu seanja i htenja,

seanje neku takvu miljenja i htenja, a htenje miljenja iseanja. Preovlaujue u odnosu na druge duevnesadrine u misaonom ivotu je smo miljenje, uoseajnom ivotu seanje, u voljnom ivotu htenje.

98. seanje i htenje misaonog ivota sadrekarmiki rezultat prethodnog zemaljskog ivota. Miljenjei htenje oseajnog ivota na karmiki nain odreuju

karakter. Miljenje i seanje voljnog ivota istrusadanji zemaljski ivot iz te karmike zavisnosti.

99. U seanju i htenju miljenja iivljava oveksvoju karmu prolosti; u miljenju i seanju htenjapriprema on karmu budunosti.

100. Misli imaju svoje pravo sedite u eterskom teluovekovom. Ali tu su one ivo-sutinske snage. One seutiskuju fizikom telu. A kao takve utisnute misli imajuone taj senkasti nain, na koji ih poznaje obina svest.

101. Ono to kao seanje u mislima ivi, to dolaziiz astralnog tela, a ono kao htenje iz Ja. U spavanjuizrauje etersko telo ovekovo potpuno u ovaj svet misli;samo to ovek ne uestvuje u tome, poto je on iz eterskogi fizikog tela seanje misli izvukao sa astralnim telom, ahtenje njihovo sa Ja.

102. U onom trenutku u kojem za vreme spavanjaastralno telo i Ja raskidaju taj odnos prema mislimaeterskog tela, sklapaju oni neto tako u karmu, uposmatranje dogaanja kroz ponavljane zemaljske ivote.Ovo posmatranje je uskraeno za obinu svest; natulnasvest ulazi u njega.

Predmihailovski i Mihailov put

8


30/49

103. U oveanskom razvoju sputa se svest nalestvicama razvijanja misli. Postoji prva etapa svesti: tudoivljuje ovek misli u Ja kao produhovljeno,produevljeno oivljeno bie. U drugoj etapi doivljujeovek misli u astralnom telu; tu one predstavljaju samovie produevljena i oivljena odslikavanja duhovnih bia.

U treoj etapi doivljuje

ovek misli u eterskom telu; onepredstavljaju samo neku unutranju pokretljivost kao

naknadno zvuanje neeg duevnog. U etvrtoj, sadanjojetapi doivljuje ovek misli u fizikom telu; onepredstavljaju mrtve seni duhovnoga.

104. U istoj meri u kojoj se u ovekovom miljenjupovlai to duhovno-duevno-ivo, oivljuje ovekovasopstvena volja; sloboda postaje mogua.

105. Mihailov zadatak jeste da oveka ponovodovede na kolosek volje tamo odakle je on doao, poto seon na putevima miljenja spustio od doivljavanjanadulnog ka doivljavanju ulnoga sa svojomzemaljskom sveu.

Mihailov zadatak u Ahrimanovoj sferi

106. Mihailo ide ponovo nagore onim putem kojimje oveanstvo na stupnjevima duhovnog razvoja silonadole sve do uestvovanja inteligencije. Samo e Mihailo

9


31/49

volju voditi nagore onim putevima kojima je mudrost ilanadole do svog poslednjeg stupnja inteligencije.

107. Kao to Mihailo od ovog trenutka svetskog

razvoja svoj put samo pokazuje, tako da ovek njime moeii u slobodi, a ime se ovo Mihailovo voenje razlikuje odvoenja svih ranijih Arhanela, pa ak i od svih ranijihMihailovih voenja. Ova voenja su delovala u oveku;ona samo nisu pokazivala svoje delovanje tako da ovektada u svojima nije mogao biti slobodan.

108. Ovo uvideti jeste sadanji zadatak ovekov, da

bi saitavom svojom duom u Mihailovom razdobljumogao nai svoj put do duha.

Iskustva i doivljaji Mihaila za vremeispunjenja njegove kosmike misije

109. Biti veoma svestan te Mihailove delatnosti uvezi sa duhovnim svetom, to znai reiti zagonetku ovejeslobode iz tih kosmikih odnosa, ukoliko je to reenjepotrebno zemaljskom oveku.

110. Jer ta sloboda jeste neposredno data kaoinjenica svakom oveku, koji samog sebe razume u

sadanjem odseku oveanskog razvoja. Niko, ako ne elida porie jednu otkrivenu injenicu, ne sme rei slobodanije. Ali moe se nai protivurenost izmeu onog to jetako injeniki dato i tih procesa u kosmosu. Urazmatranju Mihailove misije u kosmosu otpada ovaprotivurenost.

111. U mojoj Filozofiji slobode nalazi se ta

sloboda ovekovog bia u vremenu sadanjeg sveta

10


32/49

dokazana kao sadrina svesti; u prikazivanju Mihailovemisije koja je ovde data nalazi se taj postanak oveslobode kosmiki zasnovan.

Budunost oveanstva i Mihailovadelatnost

112. Boansko-duhovno dolazi u kosmosu doizraaja na razne naine u sledeim etapama: 1. prekosvog iskonskog sutastva; 2. preko otkrivenja ovogsutastva; 3. preko delatnosti kada se to sutastvo povukloiz otkrivenja; 4. preko tvorevine, kada u toj vasioni koja sepojavljuje nije vie ono boansko nego samo njegovi oblici.

113. ovek u sadanjem posmatranju prirode nema

neki odnos prema boanskome, nego samo prema njegovojtvorevini. Sa onim to se ovekovom duevnom nastrojenjusaoptava preko ovih gledanja moe se ovek kao ovekpovezati kako sa Hristovim moima tako i saahrimanikim silama.

114. Mihailo je proet tom tenjom, da u oveku iztih vremen dolaenja do izraaja boanskih bia i

otkrivenja sauvani odnos prema kosmosu, da u

ovekunjega preko svog slobodno delujueg uzora ljudsko-

kosmikog razvoja, utelovi na takav nain, da ono togovori isto u slici, to govori gledanje prirode koje seodnosi na taj oblik boanskog, da to ue u neko vie duhusaobrazno gledanje prirode. Ovo e dodue postojati uoveku; ali ono e biti upravo neki oveji naknadnidoivljaj boanskog odnosa prema kosmosu za vreme tedve prve etape kosmikog razvoja. Antropozofija

11


33/49

potvruje na taj nain posmatranje prirode ovograzdoblja due sveti; ali ona to upotpunjuje pomou onogato se pokazuje pred pogledom duhovnog oka.

ovekov doivljaj Mihaila i Hrista

115. ovek ide svojim putem kroz kosmos tako damu se osvrt na davnanji svet moe da bude falsifikovan

preko luciferikog impulsa i da razmiljanje unapred obudunosti biva moe da bude zavaravano prekoahrimanikih zavoenja.

116. Prema luciferikim falsifikovanjima nalaziovek pravi stav, pomou proimanja svoga nastrojenja zasaznavanjem i ivljenjem sa biem Mihaila i misijomMihaila.

117. Ali time se ovek uva takoe i odahrimanikih zavoenja jer put duha u spoljanjuprirodu, koji se podstie preko Mihaila, vodi do pravogstava prema tom ahrimanikom, poto biva naeno pravodoivljavanje sa Hristom.

Mihailova misija u svetskom razdoblju

ovekove slobode

118. Slobodno postupanje moe biti samo ono, prikojem u ili izvan oveka ne sudeluje nikakvo dogaanjeprirode.

12


34/49

119. Tome nasuprot kao polarna suprotnost stoji,da se u slobodnom delovanju ovekove individualnosti uovoj potiskuje neko prirodno dogaanje, koje bi bilo tu

kod neslobodnog postupanja i u kojem bi ovejem biudavalo svoje kosmiki unapred odreeno uoblienje.120. Ovo uoblienje koje oveku ne prilazi na

prirodan nain, oveku koji u svome biu sadoivljujesadanji i budui stadijum razvoja svetova, to uoblienjedolazi njemu na duhu saobrazan nain preko povezivanjasebe sa Mihailom, a time on takoe nalazi put ka Hristu.

Svetske misli u delovanju Mihaila i udelovanju Ahrimana

121. ovek neto to deluje u svetu npr. svetske

misli jo nije sagledao u njihovom znaenju za svet, akose zaustavi pri tom po sebi delujuem, ve on morasaznavajui da gleda na ona bia od kojih ovo delujuepotie; npr. za svetske misli, da li njih u i kroz svet nosiMihailo ili Ahriman.

122. Ono to potie od onog jednog bia zbognjegovog odnosa prema svetu moe delovati spasonosno

i stvaralaki, a to se moe pokazati kao kodljivo i razornoako proizilazi od nekog drugog bia. Svetske misli noseoveka u budunost, ako on njih prima od Mihaila; onenjega odvode od za njega spasonosne budunosti, ako njihnjemu Ahriman moe da daje.

123. Ovakvim razmatranjem ovek se sve vie i viedovodi do toga, da nadvlada shvatanje o nekoj

neodreenoj duhovnosti koja bi trebalo panteistiki davlada u osnovi stvari; i ovek se dovodi do jedne odreene,

13


35/49

konkretne, koja moe da se uini predstavama o duhovnimbiima viih hijerarhija. Jer stvarnost se svuda sastoji usutastvima; a ono to u njima nije sutastveno, to je

delatnost koja se odigrava u odnosima bia prema biima.To se moe shvatiti samo, ako se moe baciti pogled na tadelatna bia.

Prvo razmatranje: kako Mihailo svoju zemaljsku misijupred dverima due svesti nadzemaljski pripremanadvladavanjem Lucifera

124. Nailaenjem razvoja due svesti (15.vek) usumraku due razuma ili duevnosti prethodi poveanoluciferiko delovanje, koje se nastavlja jo neko vreme uovoj novoj eposi.

125. Ovo luciferiko delovanje bi htelo naneispravan nain da sauva stare oblike slikastogpredstavljanja sveta i da zaustavi oveka pred tim dafiziko postojanje sveta pojmi preko intelektualnosti i dase u ovo uivi.

126. Mihailo se povezuje sa delovanjem oveanstvada bi samostalna intelektualnost ostala kod onognasleenog boansko-duhovnog, ali ne na Luciferiki nona ispravan nain.

Drugo razmatranje: kako Mihailove snagedeluju na prvi razvoj due svesti

127. Ljudska dua na poetku razdoblja due svestijo u ogranienoj meri razvija svoje intelektualne snage.

14


36/49

Tu nastaje neko nemanje veze izmeu onoga emu teidua u svojim nesvesnim osnovama i onoga to joj mogudati snage iz regiona u kojem je Mihailo.

128. U ovom nemanju veze sastoji se poveanamogunost za luciferike moi, da oveka zadri nasnagama kosmikog detinjstva i da mu ne dopusti daljirazvoj na putevima boansko-duhovnih moi sa kojima jeod poetka bio povezan, nego da doe na luciferike.

129. Postoji dalje poveana mogunost zaahrimanike moi, da oveka odvoji od snaga kosmikog

detinjstva i da ga za dalji razvoj uvue u sopstvenopodruje.

130. Oba ova se nisu dogodila poto su Mihailovesnage ipak bile delatne; ali duhovni razvoj oveanstvamorao se zbivati kroz smetnje, nastale preko ovihmogunosti i time je postao ono to je do sada postao.

Nastavak drugog razmatranja: sputavanja ipotpomaganja Mihailovih snaga unadolazeem razdoblju due svesti

131. U zapoetom razdoblju due svesti eli se da seu oveku emancipovana intelektualnost bavi sa istinamaveroispovesti i kulta. ovekov duevni ivot mora zbogtoga da doivi kolebanje. ovek eli da ono sutinsko to jeranije doivljavao duevno, da to dokae logiki. ovekeli da sadrinu kulta, koja se mora u imaginacijamapojmiti, da nju shvati sa logikim zakljucima; tavie da

ih prema ovim uoblii.

15


37/49


38/49

136. Tako mora Mihailo u vremenu koje jeprethodilo njegovoj zemaljskoj delatnosti, da s brigom itugom gleda razvoj oveanstva. Jer oveanstvo

uskrauje svako posmatranje duha i time od sebe odvajasve to ga povezuje sa Mihailom.

Razmatranje o Boiu: Misterija Logosa

137. Delatnost u razvoju sveta i oveanstva, koja seostvaruje preko Mihailovih snaga, ponavlja se ritmiki pamakar u promenjenoj i naprednoj formi pre i posleMisterije na Golgoti.

138. Misterija na Golgoti jeste jednokratan najveidogaaj u razvoju oveanstva. Tu ne moe biti govora onekom ritmikom ponavljanju. Jer makar da razvoj

oveanstva stoji u nekom monom ritmu svetova, ipak jeon upravo neki daleko produen u ovom ritmu lan. Prenego to je razvoj jedan od ritma lan postao, bilo jeoveanstvo neto sutinski drugaije kao oveanstvo;posle toga e ono opet biti neto drugo. Dakle za vremeoveanskog razvoja bilo je mnogo Mihailovih dogaaja,ali samo jedan dogaaj na Golgoti.

139. U brzom ritmikom ponavljanju toka jednegodine izvrava ovo dogaanje boansko-duhovno bie

koje se spustilo u zemaljske dubine radi produhovljavanjatog prirodnog dogaanja. Produevljenje prirode saprvobitnim i venim snagama prikazuje kako to moraostati delatno, kako sputen dole Hristos prikazujeproduevljenje oveanstva sa prvobitnim i venimLogosom, koji za spas oveanstva nikad ne treba daprestane sa svojom delatnou.

17


39/49

Istorija neba, mitoloka istorija, istorijaZemlje, misterija na Golgoti.

140. Kosmiko dogaanje, u kojem je upletenrazvoj oveanstva i koje se u ovejoj svesti odslikava kaoistorija u najobuhvatnijem smislu, raslanjava se na:

dugotrajnu istoriju neba, krau mitoloku istoriju israzmerno sasvim kratku istoriju Zemlje.

141.Ovo kosmiko dogaanje razdvaja se sada uneproraunljivo delovanje boansko-duhovnih bia,koja stvaraju u slobodnoj inteligenciji i slobodnoj volji, i uono proraunljivo dogaanje tela svetova.

142. Protiv ovog proraunljivog tela svetova

postavljaju se luciferika, a protiv ovoga to stvara uslobodnoj inteligenciji i slobodnoj volji postavljaju seahrimanike moi.

143. Dogaaj na Golgoti jeste slobodan kosmikiin, koji potie iz ljubavi svetova i koji se moe shvatitisamo pomou ljubavi ljudi.

ta se otkriva kada se osvrne na ponovljene zemaljskeivote

144. Ako se osvrne na ponovljene zemaljske ivotenekog oveka onda se ovi raslanjavaju na tri razliitastadijuma: jedan najstariji u kojem ovek jo ne postojiindividualno-sutinski nego kao klica u boansko-

duhovnom sutastvu. Tu se pri osvrtanju jo ne nalazi nekiovek, veboansko-duhovna bia (Prasnage, Arhaji).

18


40/49

145. Na to se prikljuuje jedan srednji stadijum, ukojem ovek dodue vepostoji individualno-sutinski, alijo ne odvojen od miljenja i htenja i bia boansko-

duhovnog sveta. On tu jo nema svoju sadanju linostkoja je vezana sa tim, da je on neko potpuno sopstvenobie u svojoj zemaljskoj pojavi, odvojen od boansko-duhovnog sveta.

146. Kao trei stadijum prikazuje se tek ovajsadanji. ovek doivljuje sebe u svom obliku oveka,izdvojenim od boansko-duhovnog sveta; i on taj svet

doivljuje kao okolinu, prema kojoj on stoji individualno-lino. Ovaj stadijum poinje u Atlansko vreme.

Prvi deo razmatranja: ta se otkriva kad se

osvrne na prethodni ivot izmeu smrti inovog roenja.ovek je ideal bogova i cilj bogova.

147. Takoe i ivot izmeu smrti i novog roenjapokazuje tri periode. U jednoj, prvoj ivi ovek sasvim uhierarhiji Arhaja. Oni za fiziki svet pripremaju njegovkasniji ljudski lik.

148. Arhaji s tim oveji lik pripremaju za to, dakasnije razvije slobodnu samosvest; jer ova se moerazvijati samo u biima koja to preko lika koji se ovde

19


41/49

stvara moe, da iz nekog unutranjeg impulsa due dovededo predstavljanja.

149. Time se pokazuje kako klice oveanskih

osobina i oveanskih snaga, koje u nae doba svetovadolaze do otkrivenja, kako se postavljaju u davnoproteklim svetskim vremenima i kako mikrokosmosizrasta iz makrokosmosa.

Drugi deo razmatranja: ta se otkriva kadase osvrne na prethodni ivot izmeu smrti inovog roenja?

150. U drugoj periodi razvoja ivota izmeu smrti inovog roenja stupa ovek u podruje Arhanela. Zavreme ovoga postavlja se u duevno klica za kasnijusamosvesnost prema tome kako je ona u uoblienjuljudskoga lika u prvoj periodi bila podeena.

151. ovek za vreme ove druge periode prekoluciferikih i ahrimanikih uticaja biva potisnut dublje ufiziko, nego to bi se to dogodilo bez ovih uticaja.

152. U treoj periodi dospeva ovek u podruje

Anela, ali oni samo u astralnom telu i Ja ostvaruju svojuticaj. Ova perioda jeste ova sadanja. Ono to se dogodilou prve dve periode, ivi i dalje u ljudskom razvoju iobjanjava tu injenicu, to je u razdoblju due svesti (u19.veku) ovek u duhovni svet ukoeno gleda kao u nekupotpunu tamu.

ta je u stvari Zemlja u makrokosmosu?

20


42/49

153. ovek se na poetku razvoja due svesti

navikao da upravlja pogled na prostorno-fiziku veliinu

vasione, te da pre svega njih osea. Stoga se Zemlja nazivazrncem praine u ovoj vasioni koja se fiziki monopojavljuje.

154. Pred gledajuom svesti otkriva se ovo zrncepraine kao podloga klice jednog novo nastajuegmakrokosmosa, dok se onaj stari pokazuje kao odumro.On je morao da odumre, da bi ovek sa punom samosveu

mogao da se odvoji od njega.155. Sa svojim na tom odumrlom njegaoslobaajuim misaonim snagama, sa svojim zanjega prema svome biu skrivenim snagama volje naonom kao zemaljsko bie klijajuem, sa tim u ovojkosmikoj sadanjosti sudeluje ovek na ponovooivljavajuem makrokosmosu.

Spavanje i bdenje u svetlu prethodnihrazmatranja

156. U budnom stanju mora ovek, da bi doiveo

sebe u punoj slobodnoj samosvesti, da se odrekne oddoivljavanja istinskog vida stvarnosti u sopstvenom i uprirodnom postojanju. On se izdie iz mora ove stvarnosti,da bi u misaonim senima sopstveno Ja uinio istinskisopstvenim doivljajem.

157. U stanju spavanja ivi ovek sa ivotomokruenja zemlje; ali ovaj ivot zagauje njegovu

samosvest.

21


43/49

158. U snovima u polusvesti usplamsava snage punobivanje svetova, iz kojeg je ovekovo bie satkano i izkojeg on pri silaenju iz duhovnog sveta obrazuje svoje

telo.U zemaljskom ivotu ovo puno snage bivanje svetovadovodi se u oveku do odumiranja misaone seni sve do useni, poto to samo tako moe biti podloga za samosvesnogoveka.

Gnoza i Antropozofija

159. Gnoza se u svom sopstvenom vidu razvijala urazdoblju due oseaja (4. do 1. hiljade godina prenastupanja misterije na Golgoti). To boansko otkrivase oveku u ovom razdoblju u unutranjosti kao sadrinaduha, dok se u prethodnom razdoblju tela oseaja

otkrivalo na ulnim utiscima spoljanjeg sveta.160. U razdoblju due razuma ili duevnosti moese ta sadrina duha boanskoga doiveti samo naizbledeli nain. Gnoza je bila uvana u strogimmisterijama, a kad ljudi to vie nisu mogli poto vie nisubili u stanju da oive duu oseaja, onda je u srednji vekbila preneta preko duhovnih bia dodue ne sadrina

saznanja nego sadrina oseanja. (Legenda o Gralu sadrinaznake o tome). Uporedo s tim bila je iskorenjena

egzoterina gnoza koja prodire u duu razuma iliduevnosti.

161. Antropozofija ne moe biti neko obnavljanjegnoze, jer ona zavisi od razvoja due oseaja.Antropozofija mora u svetlu Mihailove delatnosti iz duesveti da razvija razumevanje sveta i Hrista. Gnoza je bilataj iz starih vremena sauvani nain saznavanja, koji je

22


44/49

Misteriju na Golgoti kod njenog nastupanja mogaonajbolje da dovede do ovekovog razumevanja.

Sloboda ovekova i Mihailovo razdoblje

162. U predstavljanju ivi ovek sa svojom duomsvesti ne u bivanju, nego u slikastom bivanju, u nebivanju.Time je on osloboen od sadoivljavanja sa kosmosom.

Slike ne prinuavaju. Smo bivanje prinuava. Ako seovek ipak usmerava prema slikama, onda je to od tihslika potpuno nezavisno, to znai u slobodi od sveta.

163. U trenutku nekog takvog predstavljanjazavistan je ovek sa tim bivanjem sveta samo preko onogato je on postao iz prolosti svoga ranijeg zemaljskogivota i svoga ivota izmeu smrti i roenja.

164. Ovaj skok preko nebivanja u odnosu nakosmos moe ovek izvriti samo pomou delovanjaMihaila i impulsa Hrista.

ovek u svom makrokosmikom sutastvu

168. Na poetku razdoblja due svesti nastupilo jepriguivanje oseanja pripadnosti oveka savanzemaljskim kosmosom. Nasuprot tome bilo jeto oseanje pripadnosti sa zemaljskim u doivljavanjuulnih utisaka upravo kod znanstvenih ljudi tako jako, daje to predstavljalo neku zagluenost.

23


45/49

169. U okviru ove zagluenosti deluju ahrimanikemoi naroito opasno, jer ovek ivi u iluziji da je suviejako zagluujue doivljavanje ulnih utisaka ono pravo i

istinski napredak u razvoju.170. ovek mora nai snagu da svoj svet idejaprosvetli i prosvetljen doivi, pa i kad se on sa njim neoslanja na taj zagluujui svet ula. Na ovom doivljavanjutog samostalnog, u njegovoj samostalnosti prosvetljenogsveta ideja probudie se oseanje pripadnosti savanzemaljskim kosmosom. Iz toga e nastati osnova za

praznik Mihaila.

Organizacija ovekovih ula i miljenja uodnosu prema svetu

171. Organizacija ovekovih ula ne pripadaovekovom sutastvu, nego je u ovo za vreme zemaljskogivota ugraena iz okolnog sveta. Oko koje opaa jesteprostorno u oveku, sutinski jeste ono u svetu. I oveksvoje duhovno-duevno bie prua u ono, to svet prekonjegovih ula u njemu doivljuje. ovek za vreme svogzemaljskog ivota ne prima u sebe tu fiziku okolinu, ve

on sa svojim duhovno-duevnim biem urasta u tu okolinu.172. Slino je sa organizacijom miljenja. ovekpreko nje urasta u postojanje zvezda. On samog sebesaznaje kao svet zvezda. U mislima sveta tka i ivi ovekonda kad je u doivljavajuem saznavanju izbrisaoorganizaciju ula.

173. Posle brisanja oba, zemaljskog i zvezdanog

sveta, stoji ovek pred sobom kao duhovno-duevno bie.On tu tada nije vie svet, tu je on u pravom smislu ovek.

24


46/49

A sagledavati ta on tu doivljava, to se naziva saznavanjesebe, kao to se postajanje sagledavanja toga ta je uorganizaciji ula i miljenja naziva saznavanje sveta.

Pamenje i savest

174. ovek je sa dve strane duhovno-telesnoorganizovan. Prvo iz fiziko-eterskog kosmosa. Ono to uovu organizaciju zrai iz boansko-duhovnog sutastva uoveje sutastvo, to u ovome ivi kao snaga opaanjaulima, sposobnost pamenja i bavljenje fantazijom.

175. Drugo je ovek organizovan iz njegovihprethodnih zemaljskih ivota. Ova organizacija je sasvim

duhovno-duevna i u oveku ivi preko astralnog tela i Ja.Ono to se od boansko-duhovnih sutastava uivljava uovo ljudsko sutastvo, njihovo delovanje zasvetli u ovekukao glas savesti i sve to je sa tim srodno.

176. U svojoj ritmikoj organizaciji ima ovektrajno povezivanje obe te strane boansko-duhovnihimpulsa. U doivljavanju ritma unosi se snaga pamenja u

bivanje volje i mosavesti u bivanje ideja.

Prividno gaenje saznavanja duha u novomvremenu

25


47/49

177. Ko duevni pogled baci na razvoj oveanstvau prirodno-naunom razdoblju, njemu se najpre pruaalosna perspektiva. Sjajno biva saznavanje ovekovo u

pogledu na sve ono to je spoljanji svet. Tome nasuprotdolazi neka vrsta svesti, kao da saznanje o duhovnomsvetu uopte vie nije mogue.

178. To se pokazuje kao da su takvo saznanje ljudiimali samo u starim vremenima, te kao da bi se u pogleduna duhovni svet moralo zadovoljiti upravo time, da seprimaju stare tradicije i da se uine predmetom verovanja.

179. Iz nesigurnosti koja se u srednjem vekupojavila u pogledu odnosa oveka prema duhovnom svetunastaje neverovanje u duhovnu sadrinu ideja unominalizmu, iji je nastavak moderno posmatranjeprirode, a kao znanje o realnosti ideja neki realizam, alikoji tek preko antropozofije moe nai svoje ispunjenje.

Istorijski potresi pri nailaenju due svesti

180. Grci i Rimljani su za razvoj due razuma iliduevnosti naroito nadareni narodi. Oni ovaj stadijumdue razvijaju do savrenstva. Ali oni u sebi ne nose klicu

da bi na pravolinijski nain napredovali ka dui svesti.Njihov duevni ivot sputa se unutra u duu razuma ili

duevnosti.181. Ali sad u vremenu od nastajanja Hrianstva

sve do u vreme razvoja due svesti vlada jedan svet duha,koji se ne sjedinjuje sa snagama ljudskih dua. Ovajrazjanjava duhovni svet, ali ga ne doivljuje.

182. U narodima, koji sa takozvanom seobomnaroda sa severoistoka prodiru ka rimskom carstvu, ivi

26


48/49

neko oseajno shvatanje due razuma ili duevnosti. Tomeu susret izobraava se u njihovim duama u ovo saobraznooseanju uloena dua svesti. Unutranji ivot ovih naroda

eka na vreme, u kojem e opet biti mogua potpunasjedinjenost due sa svetom duha.

Od prirode ka pod-prirodi

183. U prirodnonaunom razdoblju koje poinjeoko sredine 19. veka upada kulturna delatnost ljudipostepeno ne samo u najnie oblasti prirode, nego i doleispod prirode. Tehnika postaje pod-priroda.

184. To zahteva da ovek doivljavajui nae nekosaznavanje duha, u kojem se on uzdie upravo tako visokou nad-prirodu, koliko je duboko sa bavljenjem

podprirodnom tehnikom utonuo ispod prirode. Time on usvojoj unutranjosti stvara snagu da ne potone.185. Ranije shvatanje prirode jo je u sebi skrivalo

duh sa kojim je povezano poreklo ovekovog razvoja;postepeno je ovaj duh iezao iz shvatanja prirode i unjega se uvuklo ono isto ahrimaniko i iz njega se prelilou tehniku kulturu.

NAPOMENE:

1. Iz ovog ciklusa su prevedeni samo stavovi, a ne iobjanjenja koja su njima prethodila.

2. U originalnom tekstu na nemakom jeziku izostavljenoje pet strana sa takama 165, 166 i 167.

27


49/49

Beograd, decembar 2011.g.

Prevodilac: Vojislav Jankovi,u saradnji sa Olgicom Jankovi i Latinkom SimiMarjanovi

Documents

dr.rudolf steiner-antropozofski vodeći stavovi