24.0
Bankarski poslovi su takvi pravni poslovi koji za svoj predmet
imaju promet novca i xov, kao i odredjene usluge koje banke vrse
svojim klijentima u vezi sa platnim prometom i tim hartijama.Banke
su privredni subjekti te i poslovi koje sklapaju su privredni.
Karakteristike:1) po pravilu su formalni2) po pravilu su adhezioni
( zakljucuju se pristupom klijenta i prihvatom opstih uslova
poslovanja)3) po pravilu su intuitu personae4) mogu se dokazivati
svim dokaznim sredstvimaVrste:(a) najcesce se klasifikuju na
aktivne, pasivne i neutralne. Kao aktivni se smatraju takvi poslovi
kod kojih se banka pojavljuje kao poverilac svog klijenta, kod
pasivnih se banka pojavljuje kao duznik klijenta, dok se neutralnim
smatraju oni poslovi kod kojih se banka ne pojavljuje ni kao
poverilac ni kao duznik vec obavlja odredjene poslove u platnom
prometu kao zastupnik, komisionar ili posrednik klijenta (npr.
Akreditiv). (b) druga podela je podela na bankarske depozite,
kreditne poslove i usluzne poslove.Bankarski depoziti su takvi
bankarski poslovi kod kojih klijent deponuje kod banke novcana
sredstva ili neke druge stvari, kod kreditnih banka stavlja na
raspolaganje klijentu odredjena novcana sredstva dok kod usluznih
banka po nalogu svog klijenta izvrsava odredjene usluge trecem licu
(npr bankarska garancija) kao I druge poslove.(c) postoje i druge
podele na devizne i dinarske poslove, kratkorocni i dugorocni,
domaci i medjunarodni, poslovi sa pravim i poslovi sa fizickim
licima. 25. e
Banka je obavezna da cuva kao poslovnu tajnu poverljive
informacije koje se ticu finansijske pozicije klijenta kao i
poslove koje je zakljucila sa klijentom. Ova obaveza tereti banku u
odnosima sa trecim licima, sto ne utice na ovlascenje banaka da
medjosobno razmenjuju informacije o klijentima (radi pravljenja
takozvanih crnih lista). Ova obaveza se odnosi na sve sluzbenike,
mogu biti oslobodjeni u odredjenim slucajevima propisanim
zakonom.Obaveze banke mogu da se grupisu u tri celine:1) obaveza
informisanja klijenta2) obaveza nemesanja u poslove klijenta3)
obaveza uvidjanja svojevrsnih zabluda klijenta i upozorenja na
to
Duzna je da u vrsenju svojih poslova postupa s povecanom paznjom
prema PRAVILIMA STRUKE I OBICAJIMA (paznja dobrog
strucnjaka)Odgovornost banke iz poslova koje zakljucuje sa
klijentima je podvrgnuta pravilima ugovorne odgovornosti i
oslobodjenja od odgovornosti, ali prema trecim licima je deliktnog
karaktera.
26. ( , , )
Ugovor o kreditu je takav bankarski posao kojim se banka
obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odredjeni
iznos novcanih sredstava, na odredjeno ili neodredjeno vreme, za
neku namenu ili bez utvrdjene namene, a korisnik se obavezuje da
banci placa ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i
na nacin utvrdjen ugovorom.Bitni elementi ugovora - prema ZOO
utvrdjuju se iznos, uslovi davanja, koriscenja i vracanja.Osobine
ugovora - formalni, dvostrano obavezni, teretni ugovor, intuitu
personae i ugovor po pristupu.Prava i obaveze ugovornih strana
:Obaveze kreditora: ima obavezu da korisniku kredita stavi na
raspolaganje novcani iznos. Zakasnjenje podleze pravilima duznicke
docnje.Obaveze korsnika kredita: da dobijeni kredit koristi
namenski ako je rec o takvom kreditu, kreditor tada ima ovlascenje
da primeni ugovorene sankcije. Korisnik ima obavezu placanja kamate
koja moze da bude fiksna ili plivajuca, takodje ima obavezu da
vrati iznos novca koji je pozajmio.Restriktivne klauzule u
ugovorima o kredituKada se trazilac kredita nalazi u trajnijem
stanju insolvenstnosti te mu preti stecaj, praksa je afirmisala ove
klauzule. One mogu da se odnose na ogranicenja u pogledu
upravljanja obrtnim sredstvima i fiksnim sredstvima, ogranicenja
mogucnosti dodatnog zaduzivanja, ogranicenja isplate zarada itd.
Posebnu vrstu predstavlja klauzula set off koja daje pravo bankama
da naplate potrazivanja iz sredstava koje korisnik ima na
depozitima kod kreditora, kao i iz potrazivanja kod kreditora. U
sirem smislu moze da se naplati iz depozita filijala.Posebni nacini
prestanka ugovora o kreditu 1) Banka moze da otkaze ugovor i pre
isteka roka ako korisnik koristi kredit suprotno njegovoj nameni.2)
Banka moze da otkaze ugovor i pre isteka roka u slucaju
insolventnosti , cak i kad insolventnost nije utvrdjena sudskom
odlukom.3) Moze da otkaze ugovor i u slucaju prestanka pravnog lica
i u drugim slucajevima.4) U slucaju neredovne otplate kredita.
Slucajevi kada korisnik otkazuje ugovor:
1) Moze da odustane pre nego sto je otpoceo da ga koristi uz
obavezu naknade stete.2) Moze da vrati kredit pre isteka ugovorenog
roka uz obavezu da unapred obavesti kreditora i uz obavezu naknade
stete.
27.
Vrste kredita prema domicilu kreditora: dele se na DOMACE I
MEDJUNARODNE . Predmet domaceg kredita je domaca valuta pa i kad je
stranac kreditor nerezident, predmet medjunarodnog je po pravilu
strana valuta i kreditor je stranac nerezident.Vrste kredita prema
statusu kreditora: mogu biti SUBJEKTI JAVNOG I PRIVATNOG PRAVA.
Kreditori koji imaju status drzave ili vladine organizacije
predstavljaju subjekte javnog prava svi ostali su privatni.Vrste
kredita prema predmetu: dele se na FINANSIJSKE ( novcane ) i ROBNE
( nenovcane ). Za razliku od finansijskih, predmet robnih kredita
su isporuka robe, izvrsenje odredjene usluge itd. U ulozi kreditora
se javljaju ne banke nego proizvodjaci ili prodavci roba, izvrsioca
usluga itd. Postoji mogucnost zakljucenja paralelno finansijskog I
robnog kredita.Vrste kredita prema roku: dele se na KRATKOROCNE (do
1 god), SREDNJEROCNE (od 1 do 5 god) i DUGOROCNE (preko 5
god).Vrste kredita prema nameni: dele se na NAMENSKE i NENAMENSKE.
Nenamenski sve vise ustupaju mesto namenskim. Namenski krediti su :
investicioni kredit, izvozni i uvozni kredit, potrosacki kredit,
poljoprivredni kredit.Vrste kredita prema svrsi: dele se na
POTROSACKE i PROIZVODJACKE. Potrosacki krediti daju se u svrhu
povecanja kupovne moci korisnika. To su iskljucivo fizicka lica.
Krediti se pustaju tehnikom asignacije tako da duznik na iznos
kredita dobija cekove kojima kupuje robu. Davalac ovog kredita moze
da bude i trgovac. Proizvodjacki kredit dize proizvodnu moc
kreditora.Vrste kredita prema nacinu obezbedjenja: mogu biti
PERSONALNA (licna sredstva obezbedjenja), REALNA (stvarna sr.
obezb) i KREDITI BEZ SREDSTVA OBEZBEDJENJA. Kao personalna sredstva
koriste se jemstvo nekog lica, garancija, avalirana menica,
zalaganje polise osiguranja zivota ili tzv. Vikulacija polise
osiguranja stvari koja je nabavljena kreditom kreditora. Kao realna
sredstva koriste se zalaganje pokretnih stvari i Hov ili hipoteka
na nepokretnosti.Vrste kredita prema nacinu pustanja u tecaj:
GOTOVINSKI kredit je redji oblik. Cesci je slucaj da se korisniku
predaju Hov kao npr cek. KREDIT U TRANSAMA, kod njega se ugovara
plan transi i njen system, najcesce ide preko kreditnog tekuceg
racuna. Banka moze da stavi kredit u tecaj IZDAVANJEM KREDITNOG
PISMA kojim ovlascuje korisnika da kod neke druge banke naplati
odredjeni iznos novca. Banka moze da stavi kredit u tecaj i
KORISCENJEM USTANOVE ASIGNACIJE - umesto korisniku kredita po
njegovom nalogu vrsi placanje trecem licu do iznosa odobrenog
kredita. Banka moze da stavi kredit u tecaj i KORISCENJEM TEKUCEG
RACUNA. U vreme kada je tekuci racun aktivan, naplacuje od banke
odredjenu kamatu tzv. Pasivna kamata, a u vreme kad je racun
pasivan, korisnik placa banci ugovorenu kamatu za koriscenje njenih
sredstava do iznosa odobrenog kredita tzv. aktivna kamata. Banka
moze da stavi kredit u tecaj i AKCEPTOVANJEM MENICE svog klijenta
cime postaje glavni menicni duznik. Ovaj kredit je povoljan za
klijenta jer takvu menicu moze eskontovati kod druge banke i time
dobiti gotovinu, povoljan je i za banku jer ona ne mora odmah da
angazuje gotovinska sredstva vec tek u vreme dospelosti menice.
Banka moze da stavi kredit u tecaj i akceptovanjem menice svog
klijenta s tim sto se taj kredit moze naplatiti samo uz
prezentaciju robnih dokumenata (RAMBURSNI KREDIT). To znaci da ovaj
posao obuhvata ustvari tri: akceptovanje menice, lombard i
dokumentarni akreditiv. Rambursni kredit obezbedjuje prodavca da
moze da dodje do gotovine unovcenjem menice pre roka dospelosti.
Taj kredit obezbedjuje i kupca jer prodavac moze robu da naplati
dobije akceptovanu menicu, samo posle isporuke robe i predaje
robnih dokumenata banci. Ovaj kredit obezbedjuje i banku jer je
njena menicna obaveza pokrivena robnim dokumentima koja su joj
urucena i koja glase na njeno ime.Vrste kredita prema nacinu
vracanja: krediti koji se vracaju ODJEDANPUT sa kamatom, krediti
koji se vracaju U RATAMA ,koji pored glavnice obuhvataju kamatu,
zovu se jos i anuitetni ili amortizacioni krediti. Anuiteti mogu da
budu jednaki i nejednaki. Krediti sa MIROVANJEM OTPLATE ODREDJENI
PERIOD VREMENA posle pocetka koriscenja kredita. Period mirovanja
po pravilu iznosi tri godine a za to vreme tece kamata na ceo iznos
kredita tzv. interkalarna kamata. Revolving krediti omogucavaju
automatsko obnavljanje po iskoriscenosti kredita do odredjenog
limita.
28. ( )
Prema ZOO ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartije od
vrednosti, banka odobrava kredite u odredjenom iznosu uz
obezbedjenje zalogom hov koje pripadaju korisniku kredita ili
trecem licu koje na to pristine. Zove se jos i lombardni
kredit.Pravna konstrukcija dakle podrazumeva: ugovor o kreditu i
ugovor o zalozi.Obaveze kreditora: stavljanje na raspolaganje
korisniku kredita odredjenog iznosa novcanih sredstava i vracanje
zalogodavcu zalozenih hartija kad kredit bude otplacen.Obaveze
korisnika kredita: predaja banci hov na koje se odnosi ugovor,
placanje ugovorene kamate i vracanje kreditnog iznosa u vreme i na
nacin kako je to dogovoreno.Ako korisnik kredita ne vrati kredit o
dospelosti, kreditor moze da namiri svoje potrazivanje na dva
nachina: (a) moze da proda zalozene hov,odnosno robu koje te hov
predstavljaju.(b) vrsenjem prava iz hartije.
Kreditor ne mora da ceka rok dospelosti vec moze i pre ovog roka
da ih zalozi kod nekog drugog kreditora ( izmedju dve banke) i na
taj nacin pribavi sebi novcana sredstva (ugovor o relombardu).
29. ( )
Ovim ugovorom imalac odredjene hov prodaje istu pre njene
dospelosti banci kreditoru. Kao predmet eskonta po pravilu
pojavljuju se nedospele Hov.Pravna konstrukcija je slozena : ima
elemenata kupovine i elemente zajma. Efekat je da prodavac stice
gotova novcana sredstva pre dospelosti potrazivanja iz npr.
menice.Banka otkupljuje Hov isplacujuci nominalni iznos uz odbitak
nedospelih kamata, svojih troskova i svoje provizije ( ovaj odbitak
se naziva diskont ). Eskontna banka je VLASNIK I moze da raspolaze
Hov kako hoce, moze je i sama eskontovati pre roka dospelosti I tad
je rec o ugovoru o reeskontu. Reeskont eskontovanih Hov vrsi
najcesce Centralna banka cime utice na kolicinu novca u
opticaju.
0.
Ugovor o faktoringu predstavlja takav pravni posao kod kog
faktor otkupljuje potrazivanje klijenta uz diskont, sa pravom
regresa faktora prema prodavcu potrazivanja ili bez njega pravi
faktoring, odnosno pravni posao kojim se ustupilac potrazivanja
obavezuje da prenese na faktora postojeca ili buduca potrazivanja
radi naplate, a faktor se obavezuje da uz proviziju i naplatu
troskova naplati potrazivanja nepravi faktoring.Spada u
neimenovane, dvostrano obavezne, formalne, teretne, ugovore sa
trajnim prestracijama, ugovore po pristupu, intuitu personae i
mesovite ugovore.Vrste: moguce je razlikovati domaci i medjunarodni
faktoring. Kod medjunarodnog se primenjuje Medjunarodna konvencija
o faktoringu i mora postojati strani element. Tu se javljaju 4
subjekta: prodavac, njegov domaci faktor, kupac u inostranstvu i
korespondentni faktor u zemlji kupca. Razlikuju se pravi faktoring
i kvazifaktoring. Pravi je onaj kod kog faktor otkupljuje
potrazivanje klijenta uz diskont o dospelosti ili otkupljuje
potrazivanje pre dospelosti vrseci time kreditiranje i druge
faktoring usluge. Kod ovog faktoringa izostaje garantna funkcija
faktora jer je potrazivanje definitivno otkupljeno a s druge strane
na osnovu posebne odredbe u ugovoru prenosilac ( prodavac)
potrazivanja moze garantovati faktoru naplativost potrazivanja od
duznika. Kvazifaktoring je faktoring kod kog faktor preuzima
potrazivanje samo radi naplate za ustupioca i po pravilu faktor
garantuje za naplativost potrazivanja.Obaveze klijenta: kad je rec
o pravom faktoringu osnovna je obaveza ustupioca potrazivanja da na
faktora prenese potrazivanje koje predstavlja predmet ugovora. Mogu
se preneti tacno specifikovana potrazivanja ili moze da se ugovori
i tzv. Globalna cesija. Mogu se prenositi i postojeca i buduca
potrazivanja. Ova se obaveza izvrsava tako sto klijent dostavlja
fakture sa pratecom dokumentacijom na kojima je uneta klauzula o
izvrsenoj cesiji i to sukcesivno (nedeljno,mesecno..). Potrebno je
da duznik o tome bude obavesten. Duznik ima pravo na sve prigovore
prema faktoru koje bi imao prema svom poveriocu iz osnovnog
ugovora. Druga obaveza proizlazi iz garancije naplate prodatog
potrazivanja date faktoru.Kod nepravog faktoringa, obaveza klijenta
proizlazi iz vrste faktoring usluge: ako one obuhvataju
kreditiranje klijenta, ustupilac ima obavezu da faktoru placa
kamatu na koriscenje sredstva kredita do momenta naplate
potrazivanja, zatim obavezu placanja svih troskova faktora, kao i
obavezu placanja provizije.Obaveze faktora: ukoliko se radi o
nepravom faktoringu, obaveze obuhvataju: naplatu potrazivanja,
kreditiranje, garancije naplate i ostale usluge. Kod pravog
faktoringa rec je o obavezama koje proizilaze iz otkupa
potrazivanja i drugih usluga. Osnovna funkcija faktora jeste
obavljanje svih pravnih i faktickih radnji u vezi sa naplatom
ustupljenog potrazivanja. Ukoliko je rec o pravom, rizik naplate
preuzima faktor. Ukoliko je faktor preuzeo potrazivanje samo na
naplatu (kvazifaktoring) on moze i da garantuje naplatu. U opstim
uslovima poslovanja faktoring kompanija detaljno se navode
slucajevi kad faktor moze da ne da garanciju kao i kad moze da
iskljuci svoju odgovornost. Redovna je funkcija i kreditiranje
klijenta, bez obzira da li je preuzeo rizike naplate i to u
odredjenom procentu vrednosti ustupljenih potrazivanja. Faktor
preuzima i niz dopunskih usluga kao sto je ispitivanje kreditne
sposobnosti duznika, vodjenje knjigovodstva, obracun poreza
31 .
Predstavlja takav pravni posao kod kojeg forfeter kupuje od svog
komitenta nedospelo novcano potrazivanje, uz odredjeni diskont koji
tereti komitenta ( klijenta) i uz odricanje prava na regres prema
prodavcu takve trazbine, ako ovo potrazivanje ostane neplaceno od
strane treceg lica. Dakle, mesoviti ugovor, neimenovan, dvostrano
obavezni ugovor, intuitu personae, formalni ugovor, formularni i
aleatorni. U njemu ucestvuju : domaci izvoznik (prodavac),
inostrani uvoznik i forfeter koji preuzima potrazivanje. U ovom
poslu najcesce ucestvuju I banka uvoznik i posrednicka banka.
Nacini prenosa potrazivanja: 1) putem ugovora o cesiji- pri cemu
dolazi samo do zamene poverioca, a potrazivanje ostaje neizmenjeno.
Raniji poverilac je odgovoran samo za postojanje ne i za
naplativost.2) otkupa menicnog potrazivanja - samo ako je rec o
sopstvenim menicama ili menica angloamerickog prava.3) prenosom
prenosivog dokumentarnog akreditiva- sa odlozenim rokom placanja,
cime komitent prenosi na banku akreditiv ugovoren u njegovu korist
i to pre roka dospelosti i tako finansira svoj izvozni posao.
32. ( , )
Postoji trodimenzionalni odnos ( davalac lizinga - lizing
drustvo, isporucilac predmeta lizinga i primalac - korisnik
lizinga).Isporucilac predmeta lizinga prenosi pravo svojine na
predmetu lizinga na davaoca lizinga radi njegovog davanja na
koriscenje i drzanje, uz ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu
primaocu lizinga. Davalac i isporucilac moraju biti razlicita lica.
Kada se gleda ekonomska strana onda ovaj ugovor predstavlja poseban
nacin kreditiranja. Spada u neimenovane ugovore, dvostrano
obavezne, teretne, formalne, ugovore sa svecanom formom, sa trajnim
izvrsenjem prestracija, ugovore po pristupu, intuitu personae i
mesovite ugovore.Obaveze davaoca lizinga: prva je predaja stvari na
koriscenje korisniku i pribavljanje predmeta lizinga od
isporucioca. Druga je odrzavanje objekta lizinga, treca je zastita
od evikcije. Najzad, davalac lizinga je obavezan ako je tako
ugovoreno da po isteku ugovora prenese svojinskopravna ovlascenja
na primaoca lizinga.Obaveze korisnika ( primaoca ) lizinga: prva
jeste preuzimanje predmeta lizinga, druga je placanje lizing
naknade. U lizing ratu redovno je ukljucena i odredjena stopa
amortizacije predmeta lizinga. Lizing, medjutim, pretpostavlja da
je rok amortizacije investicione opreme koja je najcesce predmet
lizinga duzi od roka trajanja ugovora ( tzv. zlatno pravilo
lizinga). Treca obaveza jeste iskoriscavanje predmeta lizinga na
ugovoren nacin i da omoguci kontrolu davaoca lizinga. Najzad,
korisnik je duzan da vrati predmet ako drugacije nije
dogovoreno.Obaveze isporucioca: prva obaveza jeste predaja predmeta
primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripatcima osim ako
ugovorom nije predvidjeno da je to obaveza davaoca. U slucaju
neizvrsenja primalac ima prema isporuciocu koja bi imao da je bio
strana u ugovoru sa isporuciocem, osim prava na raskid i ponistaj
ugovora zakljucenog izmedju davaoca lizinga i isporucioca, kao i
pravo na snizenje cene. Isporucilac ne moze biti odgovoran i
davaocu lizinga i primaocu za istu stetu. Ako je davalac lizinga
izvrsio izbor isporucioca, odgovara solidarno sa njim za neisporuku
ili isporuku s docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak.
Druga je obaveza isporucioca da ugovor koji je zakljucio sa
davaocem lizinga, na osnovu kojeg je davalac postao vlasnik
predmeta, ne moze naknadno menjati bez saglasnosti primaoca
lizinga.Ugovorne klauzule: u red uobicajenih klauzula koje se unose
u lizing ugovore spadaju: klauzula o nacinu i uslovima isporuke,
klauzula o osiguranju, klauzula o troskovima transporta, klauzula o
vlasnistvu na predmet lizinga itd. U red specificnih klauzula
spadaju: klauzule po kojima se iskljucuje odgovornost davaoca
lizinga za mane opreme, klauzule po kojima sve rizike u vezi s
opremom snosi korisnik, kaznene klauzule itd.
.
Indirektni (finansijski, pravi) lizing: ovo je trostrani pravni
posao u kome ucestvuju tri lica i zakljucuju se dva ugovora.
Centralnu poziciju ima davalac lizinga koji je subjekt oba ugovora.
Primalac lizinga daje davaocu lizinga specifikaciju opreme i bira
isporucioca, davalac lizinga na osnovu te specifikacije zakljucuje
ugovor o kupovini sa trecom stranom u skladu sa lizing ugovorom
koji je sklopio sa primaocem. Pravo svojine na opremi stice davalac
lizinga, sto mu pruza zastitu u slucaju stecaja primaoca.
Isporucilac opreme ce istu po nalogu davaoca lizinga isporuciti
primaocu neposredno. Prema Konvenciji o medjunarodnom finansijskom
lizingu, primalac lizinga moze se pozvati na obaveze isporucioca iz
ugovora o prodaji zakljucenog sa davaocem kao da je on ugovorna
strana. S druge strane, kad oprema nije isporucena ili je
isporucena sa zakasnjenjem ili nije saobrazna ugovoru primalac ima
pravo da odbije prijem opreme ili da raskine ugovor sa davaocem
lizinga. Prema Konvenciji davalac ne odgovara primaocu ukoliko
drugacije nije ugovoren, za stetu nanetu opremom, izuzev ako je
primalac pretrpeo stetu zbog toga sto se oslonio na strucnost
davaoca ili ako je ovaj imao ucesce u izboru isporucioca. Davalac
ne odgovara ni trecim licima za smrt, telesne povrede ili stetu na
imovini koju im prouzrokuje oprema. Ovo se zasniva na tome da je
davalac prvenstveno finansijer posla. Za finansijski lizing
karakteristicno je i odredjivanje tzv. Osnovnog roka u toku koga
ugovor o lizingu ne moze biti otkazan.Direktni ( nepravi, kvazi )
lizing: javljaju se samo dve strane : davalac lizinga koji je
istovremeno i prodavac (isporucilac) i kao druga strana korisnik
lizinga. Prodavac I posle zakljucenja ugovora o lizingu ostaje
vlasnik stvari koja je predmet koriscenja. Karakteristika je i
nepostojanje tzv. bazicnog roka unutar kog se ne moze otkazati
ugovor, te obe stranke mogu otkazati ugovor kad hoce.Ostale vrste :
lizing pokretnih I nepokretnih stvari, lizing opreme i plant
lizing, kratkorocni I dugorocni itd.
34.
Ugovor o novcanom depozitu predstavlja takav bankarski posao u
kome se deponent obavezuje da polozi kod banke odredjeni novcani
iznos, sa kojim banka moze da raspolaze, uz obavezu povracaja prema
uslovima zakljucenim u ugovoru. Spada u imenovane, neformalne,
komutativne, ugovore sa trajnim prestracijama, konsesualan ugovor.
Ugovorne strane jesu deponent i depozitar.Obaveze deponenta:
osnovna obaveza mu je polaganje ugovornog novcanog iznosa u
ugovoreno vreme kod depozitara. Predaja novca u depozit je akt
izvrsenja a ne akt zakljucenja. Deponent ima i obavezu da otkloni
dugovani saldo koji se pojavi na racunu depozita, ako je banka
izvrsavala njegove naloge i bez postojanja pokrica na racunu
depozita (precutno zakljucenje ugovora o kreditu). Deponent je
duzan da naloge za uplatu i isplatu sa depozitnog racuna upucuje u
sediste banke sa kojom je zakljucio ugovor o depozitu.Obaveze
depozitara: osnovno je pravilo da banka drzi deponovana sredstva za
racun svog deponenta i njegov je duznik. Banka je duzna da otvori
racun deponovanih sredstava, moze biti ugovoreno i da se po istom
ugovoru otvori vise samostalnih racuna. Namenski depozitni racuni
omogucuju banci da se mesa u raspolaganje sredstvima depozita
vrseci nadzor nad koriscenjem. Banka je duzna da vrsi isplate sa
racuna depozita po nalogu deponenta ili drugog ovlascenog lica. U
skladu sa nalogom banka je duzna da isplatu izvrsi deponentu ili
trecem licu za racun deponenta. Banka je duzna da izvestava
deponenta godisnje ili cesce o stanju na njegovom racunu. Banka je
obavezna da placa deponentu ugovorenu ili zakonsku kamatu buduci da
je ovlascena da raspolaze deponovanim novcanim sredstvima.Vrste: 1)
Depoziti po vidjenju: su depoziti kod kojih se potrazivanje
deponenta prema banci smatra uvek dospelim te je banka duzna
izvrsavati sve njegove naloge o isplatama.2) Oroceni depoziti: su
depoziti kod kojih je pravo deponenta da raspolaze deponovanim
novcanim sredstvima za vremenski period orocenosti iskljucen . Mogu
se podeliti na orocene na neodredjeno vreme sa otkaznim rokom
(deponent moze da raspolaze po isteku predvidjenog vremena od dana
otkazivanja) I na depozite orocene da odredjeno vreme bez otkaznog
roka.3) Namenski depoziti: kod njih je ugovoreno za koje namene
deponent moze da koristi deponovana sredstva, sto je banka duzna da
kontrolise uz mogucnost raskida ugovora.4) Nenamenski depoziti:
nije ugovorena namena koriscenja.Ako ugovorom nije opredeljena
vrsta depozita oboriva je pretpostavka da je zakljucen novcani
depozit po vidjenju i to nenamenski.
35.
Ugovor o ulogu na stednju predstavlja takav ugovor kod kog
ulagac predaje banci odredjenu svotu novca kojim ona moze
raspolagati ali sa obavezom vracanja prema uslovima ugovora. To je
imenovani, neformalni, teretni, jednostrano obavezni, komutativni i
REALAN ugovor ( akt njegovog zakljucenja je i predaja novca koje je
predmet ugovora).Razgranicenje od novcanog depozita: ulog na
stednju je realan dok je ugovor o novcanom depozitu konsesualan
ugovor. Drugo, kod prvog izdaje se stedna knjizica dok se kod
drugog izdaje potvrda ili certifikat, trece kod ugovora o ulogu na
stednju u ulozi depozitara moze da se pojavi banka a u ulozi
deponenta samo fizicko lice dok kod ugovora o novcanom depozitu u
ulozi depozitara pojavljuje se banka a u ulozi deponenta pravno
lice.Vrste: moze biti oroceni i neoroceni, namenski i nenamenski,
sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.Obaveze banke: ugovor o ulogu
na stednju kao JEDNOSTRANO obavezan stvara samo obaveze za banku.
Ima obavezu placanja ugovorene ili zatezne kamate, drugo da izvrsi
isplatu sredstava koja su oznacena u knjizici.Stedna knjizica:
predstavlja pismenu ispravu u koju se unose sve uplate i podizanje
novca. Ona je dokaz o deponovanim sredstvima ulagaca kod banke.
Upisi u njoj potvrdjeni pecatom banke I potpisom ovlascenog lica
dokaz su o uplatama odnosno podizanju novca. Ona je LEGITIMACIONI
PAPIR jer sluzi samo za legitimaciju, ali ima jacu dokaznu snagu od
legitimacionih papira a po legitimacionoj moci izjednacava se sa
Hov buduci da je na izdavaocu te knjizice da dokazuje ako posumnja
a je njen donosilac zakoniti imalac. Najcesce glasi na ime
odredjenog lica a moze glasiti i na donosioca ili poznavaoca
odredjene sifre. Podaci o ulozima predstavljaju poslovnu tajnu
banke.
6.
Prema ZOO ugovor o bankarskom tekucem racunu predstavlja
bankarski depozitni posao kojim se banka obavezuje da nekom licu
otvori poseban racun i da preko njega prima uplate i vrsi isplate u
granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita. Pravna I fizicka
lica mogu u bankama imati racune za placanje u dinarima i racune za
placanje u stranoj valuti. Mogu imati vise racuna u jednoj banci i
racune u vise banaka. Bankarski tekuci racun omogucuje
pojednostavljenje placanja i naplata mehanizmom automatske
kompenzacije uzajamnih potrazivanja unosenjem u tekuci racun. Ovim
mehanizmom omogucuje se ukidanje posebnih placanja po svakom
pojedinom osnovu i vrsi se niz sukcesivnih kompenzacija uzajamnih
potrazivanja i dugovanja na tekucem racunu a placanje se izvrsava u
periodima utvrdjivanja salda i od strane koja ima negativan saldo.
Funkcija mu je lakse odvijanje platnog prometa bez upotrebe gotovog
novca.Spada u dvostrano obavezne, teretne i komutativne ugovore,
formalne pravne poslove. Kako nije potrebno polaganje odredjenog
iznosa novca, nije rec o realnom ugovoru. Takodje je intuitu
personae, imenovani i mesoviti ugovor.Razgranicenje od novcanog
depozita: kod tekuceg racuna banka ima pravo da za obavljenu uslugu
naplati odredjenu proviziju i troskove, dok kod ugovora o novcanom
depozitu ima obavezu placanja kamate. Korisnik tekuceg racuna moze
sredstvima sa ovog racuna raspolagati i izdavanjem ceka dok
deponent iz ugovora o depozitu po pravilu ne moze.Tekuci racun ima
aktivnu stranu potrazne stavke I pasivnu dugovane stavke.Obaveze
banke: obaveza primanja uplata i vrsenja isplata, obaveza obracuna
i utvrdjivanja salda i obaveza dostavljanja izvoda korisniku
racuna.Uplatu na tekuci racun ( rimesa ) moze da vrsi korisnik
racuna i trece lice koje je u nekom pravnom odnosu sa korisnikom
racuna. Uplate se mogu vrsiti gotovim novcem (opsta uplatnica) ili
bez ( virmanski nalog). Banka je duzna da svaku uplatu koja stigne
na tekuci racun primi i da je na tom racunu proknjizi ( odobrenje
tekucem racunu klijenta ) . Ukoliko banka pogresno odobri tekucem
racunu klijenta odredjeni iznos koji je bio namenjen za drugi
tekuci racun, bice odgovorna za naknadu stete prouzrokovane trecem
licu, a korisnik tekuceg racuna koji se obogatio bez osnova bice
duzan da taj iznos vrati uz kamatu od dana opomene ili podnosenja
tuzbe. Po nalogu korisnika tekuceg racuna banka je duzna da vrsi
sve isplate sa tekuceg racuna u korist treceg lica. Nalozi za
isplatu mogu biti gotovinski ili obracunski. Banka je duzna da
obavlja isplate sa tekuceg racuna po nalozima korisnika ili
njegovog punomocnika u granicama raspolozivih sredstava.Banka je
duzna da vrsi obracun izvrsenih uplata i isplata i da utvrdjuje
saldo racuna. Ako je saldo pozitivan korisnik moze da raspolaze sa
njim. Korisnik ima pravo i da raspolaze kamatom na sredstvima na
tekucem racunu ali je duzan i da placa po pravilu visoku kamatu za
kreditiranje po tekucem racunu ( elementi kazne za tekuci racun bez
pokrica).Posebna obaveza banke je obaveza dostavljanja izvoda
korisniku racuna. Prilikom svake promene stanje banka je duzna da
izda izvod sa naznacenjem salda i preda ga klijentu. Naznacuje se
raniji saldo, izvrsena promena i novi saldo. Zakonska je
pretpostavka da je rec o roku od 15 dana. Postoji rok za
osporavanje izvoda salda i traje godinu dana od prijema racuna o
likvidaciji salda po zakljucenju tekuceg racuna.Obaveze korisnika (
deponenta ) ima obavezu da banci placa proviziju za izvrsene usluge
kao i naknadu za posebne troskove ucinjene u vezi sa tim uslugama.
Postoji pravilo u poslovnoj praksi da banka svoja potrazivanja
upisuje u svoju korist u tekuci racun kako ih korisnik ne bi
posebno placao.
37.
Ugovor o bankarskom nenovcanom depozitu predstavlja ugovor na
osnovu koga deponent predaje banci na cuvanje odredjene telesne
pokretne stvari uz placanje odredjene naknade, a banka se obavezuje
da primljene stvari cuva paznjom dobrog strucnjaka i da ih vrati
deponentu saglasno uslovima ugovora. Predmet mogu da budu razni
umetnicki predmeti, dragocenosti, dokumenti, Hov itd. Ovaj depozit
spade u prave depozite.Vrste: moze da bude oroceni i neoroceni, sa
otkaznim rokom i bez njega, posebno je znacajna podela na otvorene
i zatvorene depozite.Otvoreni nenovcani depoziti su takvi depoziti
kod kojih klijent predaje banci na cuvanje stvari koje nisu
zatvorene ili zapecacene. Pri zakljucenju ovog ugovora sastavlja se
spisak stvari koje su predate. Banka je duzna da cuva stvari
zavisno od njihovih svojstava i da ih po isteku vrati deponentu ili
lice koje on ovlasti.Zatvoreni nenovcani depoziti kod njih deponent
predaje banci na cuvanje stvari koje su zatvorene i propisno
zapecacene. Banka ne zna za sadrzaj i nema pravo da proverava ali
moze svojim opstim uslovima poslovanja da odredi koje stvari ne
mogu biti predmet ovog ugovora, te ukoliko nepostovanje prouzrokuje
stetu banci bio bi duzan da ih nadoknadi. Obaveza banke sastoji se
u nepovredivosti paketa, omota, kutije i nepovredivosti pecata.
Dakle ne odgovara za stanje stvari. Odgovornost banke u slucaju
nevracanja ogranicena je na vrednost stvari . Izdavanje stvari
deponentu vrsi se uz povracaj ostavnice ( potvrde depozitara) koju
je banka izdala deponentu prilikom zakljucenja ugovora.
8.
Ugovor o depozitu Hov predstavlja specijalnu vrstu nenovcanog
depozita. Spada u prave depozite. Sadrzaj ovog ugovora redovno
obuhvata izvestan broj operacija koje se vezuju za upravljanje
deponovanim Hov. Hov mogu da budu deponovane u banci na osnovu ovog
ugovora uz ocuvanje svoje individualnosti ili na tekuci racun uz
gubitak svake individualnosti. Sve se vise praktikuje tzv.
Dematerijalizacija Hov tj. Njihov upis na elektronski tekuci racun.
Depozit Hov vodi i materijalnom i pravnom cuvanju. Da bi banka
mogla da upravlja Hov i da bi mogla da ostvaruje prava iz njih ,
kao punomocnik deponenta, potrebno je da na to bude ovlascena
prenos Hov sa imaoca na banku mora da bude izvrsen kao prenos
punomocja. Nije iskljuceno da svojinskim prenosom hov na banku
imenovani vlasnik omoguci banci da ovu bankarsku uslugu vrsi
profesionalno i za svoj racun ili pak komisionim prenosom.Obaveze
banke: duzna je da obezbedi cuvanje hov SA BRIZLJIVOSCU KOJA SE
ZAHTEVA OD OSTAVOPRIMCA uz naknadu. Drugo, banka je duzna da
preduzima sve radnje ocuvanja i ostvarivanja prava iz hov, trece
banka je duzna da stavi na raspolaganje deponentu naplacene sume
ili direktno ili ako on ima kod banke racun sa novcanim depozitom,
upisom u korist tog racuna. Cetvrto, banka je duzna da deponentu
vrati deponovane hov ili vracanje moze da bude izvrseno placanjem
odgovarajuceg iznosa novca. Peto, banka je duzna da izvesti
deponenta o svakom zahtevu koje trece lice istakne u pogledu
deponovanih hov s tim sto banka vrsi povracaj hov uvek deponentu
ili njegovim pravnim sledbenicima ili licima koja oni oznace, pa
cak i kad se iz samih hov vidi da one pripadaju trecim licima.
Najzad, banka je duzna da obavlja sve ostale usluge.
39.
Ugovor o sefu je ugovor o obavljanju bankarskih usluga kod kojeg
se banka obavezuje da stavi sef na upotrebu korisniku za odredjeni
period vremena a korisnik se obavezuje da za to plati odredjenu
naknadu. Pod sefom se podrazumeva poseban boks, pregrada ili kaseta
u posebno obezbedjenoj prostoriji banke namenjenoj za cuvanje
dragocenosti, Hov itd. Spada u imenovane, teretne, dvostrano
obavezne, neformalne, konsesualne ugovore. Bitni elementi ovog
ugovora su : odredjenje sefa po broju, odredjenje vremena trajanja
i odredjenje naknade. Banka ne mora da zna sta je korisnik stavio u
sef.Obaveze korisnika sefa: ne sme da stavi u svoj sef predmet ili
proizvod koji moze da ugrozi sigurnost banke ili drugih sefova,
nepridrzavanje ovog cini osnov za raskid ugovora. Korisnik sefa je
duzan da uredno placa banci naknadu za koriscenje sefa jer
neplacanje maker i jednog obroka moze da bude osnov za raskid sa
otkaznim rokom od mesec dana.Sudsko otvaranje sefa: kad je banka
raskinula ugovor ili kad je on istekao banka ne sme da otvori sef.
Ako korisnik sefa ne isprazni sef ili ne preda kljuc, otvaranje se
vrsi sudskim putem . Nadjene stvari u sefu stavljaju se u sudski
deposit ili se poveravaju banci na cuvanje. Banka ima tzv. Pravo
prvenstva naplate dugovane naknade iz ugovora o sefu i to od
novcanog iznosa pronadjenog u sefu kao i iz cene dobijene prodajom
tih vrednosti.Odgovornost banke : sastoji se u preduzimanju svih
mera za obezbedjenje dobrog stanja i nadzora nad sefom. Pristup
sefu omogucen je samo njegovom korisniku ili punomocniku . Nadzor
nad sefom i tajnost sefa su dve osnovne karakteristike ugovora o
sefu.
40.
Akreditiv je instrument placanja kojim se akreditivna banka (
banka izdavalac) obavezuje da po nalogu nalogodavca na osnovu
dogovorenih dokumenata obavi placanje ili ovlasti drugu banku
(korespondentna banka) da obavi placanje trecem licu (korisniku
akreditiva) ili po njegovom nalogu (prenos akreditiva) ili da po
nalogu nalogodavca sama ili uz pomoc druge banke akceptuje ili
otkupi menicu vucenu od strane korisnika akreditiva, bez prava
regresa pod uslovom da je postupljeno u skladu sa uslovima
otvorenog akreditiva banke izdavaoca (akreditivna banka). Ne sme se
otvarati akreditiv plativ uz menicu na nalogodavca - trasirana
menica po sopstvenoj naredbi. Dakle ucestvuju najmanje tri lica:
Nalogodavac za otvaranje kredita (npr.kupac-uvoznik), korisnik
akreditiva (izvoznik). U ovom poslu cesto ucestvuje i banka sa
sedistem u zemlji korisnika, a najcesce se pojavljuje u ulozi
avizirajuce banke (banka koja izvestava korisnika da je u njegovu
korist otvoren akreditiv kod akreditovane banke) ili potvrdjujuce
koja preuzima obavezu isplate akreditiva korisniku. Pored
Jednoobraznih pravila kao osnovnog izvora prava medjunarodnog
dokumentarnog akreditiva, Medjunarodna trgovinska komora je donela
Jednoobrazna pravila za inkaso. Supsidijarni izvor prava za
dokumentarne akreditive jesu Incoterms pravila. ZOO sadrzi
regulative akreditiva kao i Opste uzanse za promet robom. U platnom
prometu nase zemlje sa inostranstvom primenjuju se Jednoobrazna
pravila. Znacaj akreditiva: Kada su se pojavile distancione
kupoprodaje trebalo je otkloniti kritican period izmedju gubitka
drzavine od strane prodavca do placanja kupovne cene i obrnuto. Taj
rizik je prevazidjen dokumentarnim akreditivom prodavac je siguran
da ce ostvariti naplatu cene iz prethodno otvorenog akreditiva od
strane kupca kod renomirane banke a kupac je siguran da mu je
izvrsena uredna isporuka jer banka nece honorisati ( prihvatiti I
odobriti isplatu sa akreditiva ) robna dokumenta koja ne
ispunjavaju uslove iz otvorenog akreditiva. Danas akreditiv ima
siroku primenu. Prvo, sluzi kao sredstvo placanja i sredstvo
obezbedjenja potrazivanja kod kupovine robe ili izvrsenja usluga.
Drugo, akreditiv u medjunarodnim placanjima sluzi i kao sredstvo za
razmenu novca. Trece, akreditiv omogucuje uzajamno kreditiranje
nalogodavca ili korisnika kredita. Cetvrto, koriscenjem mehanizma
prenosa akreditiva omogucuje se finansiranje vrednih poslova sto
omogucuje i medjusobni kliring. Peto, domiciliranjem akreditiva u
svojoj zemlji, korisnik akreditiva moze da obezbedi nadleznost
svojih sudova i primenu svog materijalnog i procesnog prava.Vrste
akreditiva: obicni i dokumentarni (robni) akreditiv. Ova podela je
izvrsena s obzirom da li korisnik akreditiva treba da ispuni neke
uslove za koriscenje akreditivne svote (uslovni) ili ne treba
(bezuslovni). Ispunjenje uslova vezano je za prezentaciju
odredjenih robnih dokumenata, dok se kod obicnog akreditiva od
korisnika zahteva samo da dokaze svoju aktivnu legitimaciju.
41.
Vrste obicnog akreditiva : U obicne svrstavaju se: licni,
kreditno pismo, trajni i budzetski akreditiv.LICNI AKREDITIV:
predstavlja takav akreditiv kod kog banka na zahtev svog klijenta
daje nalog drugoj banci da odredjenom korisniku akreditiva stavi na
raspolaganje odredjenu svotu novca za odredjeno vreme. Banka
izvrsilac akreditiva je istovremeno i avizirajuca banka, izvestava
korisnika i dostavlja mu kopiju koja mu sluzi kao legitimacija za
naplatu. Neiskoriscena sredstva banka izvrsilac vraca banci
nalogodavcu koja ih stavlja na raspolaganju klijentu.KREDITNO
PISMO: predstavlja vrstu akreditiva kod kog banka izdavalac pisma
ovlascuje svog klijenta (korisnika pisma) da podigne u ispravi
oznacenu svotu novca kod banke koja je izdala ispravu ili kod neke
druge banke. Za razliku od licnog akreditiva ovde se pismo predaje
korisniku. Postoji obicno (koje moze da naplati samo kod jedne) i
cirkularno (koje moze da naplati kod vise razlicitih banaka). U
slucaju izdavanja kreditnog pisma banka odredjue plafon na
iznos.PERMANENTNI AKREDITIV: ovde nalogodavac ovlascuje korisnika
da moze do isteka odredjenog vremena ili do opoziva trajno da
koristi novcana sredstva stavljena na raspolaganje uz mogucnost
obnavljanja posle iscrpljenja.BUDZETSKI AKREDITIV: predstavlja
vrstu akreditiva koja se koristi za izvrsenje budzeta odredjenih
drzavnih organa i organizacija. Koriste se po pravilu budzetskih
cekova.
42.
CETIRI SAMOSTALNA PRAVNA ODNOSA: Pravni odnosi idu sledecim
redom : odnos iz osnovnog ugovora (npr. Ugovor o prodaji), odnos
nalogodavaca (kupac iz osnovnog posla) - akreditivna banka (ugovor
o izdavanju akreditiva), odnos izmedju akreditivne banke i
korisnika akreditiva (prodavac iz osnovnog ugovora) i eventualni
pravni odnosi izmedju vise banaka koje ucestvuju.1. Pravni odnos iz
osnovnog ugovora otvaranje akreditiva redovno je izvrsenje tzv.
akreditivne klauzule iz onovnog ugovora. Kupac preuzima obavezu da
otvori akreditiv u odredjenom roku, kod odredjene banke i to
odredjenu vrstu akreditiva. Neizvrsenje ove klauzule moze biti
osnov raskidanja ugovora.2. Pravni odnos izmedju nalogodavca i
akreditivne banke nalogodavac daje nalog svojoj banci da otvori
akreditiv odredjene sadrzine. Prihvatanjem nastaje UGOVOR O
OTVARANJU AKREDITIVA. Ovaj ugovor stvara odredjene obaveze .
Obaveze banke su blagovremeno otvaranje akreditiva koji odgovara
kupcevim uputstvima i dostavljanje primljenih dokumenata od strane
korisnika akreditiva kupcu. Obaveze nalogodavca su placanje
provizije i troskova.3. Pravni odnos izmedju akreditivne banke i
korisnika- prema ZOO ovaj odnos se uspostavlja od dana kada je
korisniku akreditiva otvaranje akreditiva saopsteno. Za nastanak
akreditiva neophodno je postojanje pismene isprave koju izdaje i
potpisuje akreditivna banka. To je samostalan i nezavisan pravni
odnos koji se zasniva na jednostranoj izjavi volje akreditivne
banke. Akreditivna banka istupa u svoje ime i za svoj racun ili u
svoje ime a za racun nalogodavca i samostalno preuzima obaveze
prema korisniku. Obaveza banke je postala APSTRAKTNA i njena je
sadrzina odredjena iskljucivo sadrzinom sopstvene izdate isprave
koja je u rukama korisnika kredita. Ova obaveza sastoji se u
obavezi ispitivanja podnetih dokumenata korisnika s razumnom
paznjom i u razumnom roku kao i njihovom iskupljivanju na
odgovarajuci nacin (isplata,otkup menice, akcept). Banci se
priznaje pravo da odbije prevarne dokumente, da odbije iskup
dokumenata u slucaju prevarnih radnji u osnovnom poslu postupajuci
savesno. U ovakvim slucajevima nalogodavac ima pravo da privremenim
merama spreci banku da na odredjeni nacin iskupi robna dokumenta.
Banke ne preuzimaju odgovornost za kolicinu, kvalitet, tezinu
isporuke koju predstavljaju dokumenti.4. Pravni odnos izmedju
banaka koje ucestvuju u akreditivnom poslu treba razlikovati
nekoliko situacija :Prvo, po zahtevu svog klijenta banka mora da
angazuje drugu banku (korespondentna banka) koja otvara akreditiv.
Kupceva banka ima poziciju nalogodavca koja sa korespondentnom
bankom zakljucuje ugovor o izdavanju kredita . Preuzima prema
korespondentnoj banci sve obaveze koje ima kupac.Drugo, akreditivna
banka koja otvara akreditiv po zahtevu kupca moze da angazuje drugu
banku sa zadatkom da banci prenese uslove otvorenog akreditiva
(avizirajuca banka) . Ako akreditivna ili konfirmirajuca banka
ovlasti ovu banku da vrsi I neke druge radnje, prima i iskupljuje
dokumente, akceptuje menicu itd. rec je o ISPLATNOJ banci.
Korespondentna avizirajuca banka i korespondentna isplatna banka u
pravnom odnosu su samo sa svojim principalom.Trece, kupceva
akreditivna banka moze da zahteva od neke druge korespondentne
banke da izdatom akreditivu doda svoju potvrdu, ako potvrda bude
data onda je rec o potvrdjenom akreditivu. Potvrdjivanjem
akreditiva konfirmirajuca banka preuzima samostalnu obavezu prema
korisniku. Na ovaj nacin korisnik dobija dva solidna duznika -
akreditivnu i konfirmirajucu banku. Konfirmirajuca banka u odnosu
prema akreditivnoj istupa kao komisionar i ona nije u pravnom
odnosu sa nalogodavcem, sa njim je samo akreditivna. Akreditivna
banka naknadjuje konfirmirajucoj sve isplacene iznose korisniku iz
akreditivnog pokrica. Jednoobrazna pravila sadrza normu o
oslobodjenju od odgovornosti akreditivne banke kad u izvrsenju
zakljucenog ugovora o izdavanju akreditiva sa nalogodavcem koristi
usluge drugih banaka - cini to na racun i rizik nalogodavca.
43.
Osnovna nacela :
Nacelo autonomije akreditiva ima vise modaliteta. Prvo,
nezavisnost akreditiva prema osnovnom poslu: bancina obaveza je
nezavisna u odnosu na prigovore koji se ticu nemogucnosti izvrsenja
osnovnog posla. S druge strane, akreditivni posao ne vodi novaciji
osnovnog ugovora, te se odnosi izmedju ugovornih strana iz osnovnog
posla resavaju po pravilima koji vaze za taj posao. Drugo,
nezavisnost akreditiva od ugovora o izdavanju akreditiva i odnosa
izmedju banaka: banka ne moze korisniku da istice prigovore koji
poticu iz njenog odnosa sa nalogodavcem ili prigovore iz njenog
odnosa sa drugim korespondentnim bankama, kao sto ni korisnik ne
moze da se poziva na ugovorne odnose izmedju banaka ucesnika u
poslu ili odnose izmedju nalogodavca i akreditivne banke.Nacelo
poslovanja dokumentima a ne robom znaci da banke u ispunjavanju
svoje obaveze prema korisniku ispituju jedino podnete dokumente a
ne robu. Banka ispituje dokumenta prema nacelu stroge saobraznosti
prema svom spoljnom izgledu sa uslovima akreditiva. Ipak ona se
ponekad povija pod naletom potreba izvesnog diskrecionog prava
banke. Buduci da je ugovor o izdavanju akreditiva izmedju
nalogodavca i banke u osnovi ugovor o nalogu smatra se da banci
treba ostaviti mogucnost da odstupi od pravila o ispitivanju
dokumenta kad je to po njenoj oceni u interesu nalogodavca. Ovo
nacelo sve vise trpi izuzetke razvijanjem iskupa dokumenata uz
garanciju korisnika banci da ce je obestetiti za slucaj da kupac
odbije da primi takve dokumente. Isto dejstvo ima i iskup dokumenta
pod rezervom.
*ROBNA DOKUMENTA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA*Otpremna dokumenta
dokazuju izvrsenje isporuke - izvrsenje obaveze iz osnovnog
ugovora. Banke prihvataju kao ispravna za naplatu sledeca otpremna
dokumenta: konosman, tovarni list, skladisnicu, talon otpremnice,
postansku potvrdu o odasiljanju i bilo koji dokument koji nosi zig
prevoznika ili izdavaoca. Banke ce odbiti one vrste konosmana koji
ne dokazuju da je roba stvarno ukrcana.Ostala dokumenta dokumenta o
osiguranju, trgovacka faktura i ostali.
44.
Opozivi I neopozivi akreditiv- opozivi je takav akreditiv koji
ne vezuje akreditivnu banku, buduci da ga moze u svakom momentu
izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj
inicijativi ako je to u interesu nalogodavca. Ustanova opozivog
akreditiva za razliku od bankarske garancije koja ne moze biti
opoziva unosi mnogo neizvesnosti u akreditivni posao. Pogotovu sto
opoziv moze nastati u svako doba i bez obavestavanja korisnika.
Neopozivi dokumentarni akreditiv sadrzi cvrstu i neopozivu obavezu
akreditivne i konfirmirajuce banke. Ipak i ovaj akreditiv moze biti
opozvan ali samo uz saglasnost svih zainteresovanih strana:
akreditivne banke, konfirmirajuce banke i korisnika. Revizija
Jednoobraznih pravila je ustanovila pretpostavku neopozivosti
akreditiva.Potvrdjeni I nepotvrdjeni akreditiv Potvrdjeni
predstavlja takav akreditiv gde se prema korisniku ne nalazi samo
akreditivna banka vec i neka druga banka koja je potvrdila
akreditiv akreditivne banke. U ovom slucaju korisnik ima pred sobom
solidarne duznike: akreditivnu i konfirmirajucu banku. Obaveza
konformirajuce banke kao i obaveza ove druge takodje je samostalna
i neposredna. Potvrditi se moze samo neopozivi akreditiv. Akreditiv
kod kog u pravnom odnosu sa korisnikom kao duznik iz akreditiva
stoji samo akreditivna banka naziva se nepotvrdjeni. Konfirmacija
moze biti samo potpuna a ne i delimicna.Gotovinski,akceptacioni i
otkupni akreditiv Gotovinski akreditivi predstavljaju takve
akreditive kod kojih se honorisanje podnetih dokumenata sastoji u
njihovoj isplati prilikom prezentacije. Akceptacioni akreditivi
predstavljaju takve akreditive kod kojih je akreditivna banka
obavezna da akceptuje menice vucene od strane korisnika ili kod
kojih se ova banka obavezuje da trasiranu menicu vucenu na
nalogodavca ili druge trasate oznacene u akreditivu akceptuje i o
dospelosti plati. Dakle za razliku od gotovinskog akreditiva ovde
se obaveza banke ne sastoji u isplati podnetih dokumenata vec u
samostalnom akceptu ili odgovornosti za akcept. Akceptovana menica
vraca se korisniku a dokumenta koja prate robu banka zadrzava. Kod
akceptacionog akreditiva korisnik akreditiva ne dobija gotov novac
po prezentaciji dokumenata vec jedino akceptovanu menicu sto pored
akreditivnog posla vodi istovremenom uspostavljanju menicnopravnog
odnosa i primeni pravila menicnog prava. Korisnik akreditiva moze
da eskontuje menicu i tako odmah da dodje do novcanih sredstava i
pored prodaje robe na kredit ili moze da je zadrzi i o dospelosti
naplati od akceptanta.Otkupni akreditiv je takav akreditiv kod kog
korisnik akreditiva vuce menicu na nalogodavca ili drugog trasata
naznacenog u akreditivu a akreditivna banka se obavezuje da ce
korisniku i savesnim imaocima menice isplatiti akreditivnu svotu
ili da ce obezbediti otkup od strane druge banke a ako ova to ne
ucini da ce sama izvrsiti isplatu. Kod otkupnog akreditiva
akreditivna banka nema pravo regresa prema trasantu ili savesnim
imaocima menice jer je rec samo o odnosima iz ugovora o akreditivu
. Akreditivna banka ovde ima mogucnost da preda kupcu robna
dokumenta da bi mogao raspolagati robom uz zadrzavanje menice i da
izvrsi njenu naplatu od kupca nalogodavca u roku dospeca.Prenosivi
i neprenosivi akreditiv Prenosivi akreditiv predstavlja takav
akreditiv kod kog je korisnik ovlascen da moze dati nalog banci da
izvrsi placanje drugom korisniku ili drugim korisnicima.Ako se
prenos vrsi na vise korisnika ukupno preneseni iznos ne sme preci
iznos naveden u akreditivu. Akreditiv se moze prenositi u celini
Ili delimicno. Jednoobrazna pravila i Zoo konstituisu pravilo o
neprenosivosti akreditiva izuzev u slucaju kad je u akreditivu
naznaceno da je prenosiv. Ukoliko je naznacen da jeste onda se on
moze u celosti preneti samo JEDANPUT, ukoliko nije suprotno
ugovoreno. Delovi prenosivog akreditiva koji zajedno ne prelaze
iznos akreditiva mogu se prenositi odvojeno pod uslovom da
delimicne isporuke nisu zabranjene a celina tih prenosa smatrace se
da cini samo jedan prenos akreditiva. Jednoobrazna pravila
insistiraju na tome da se u akreditivima pored izraza prenosiv ne
upotrebljavaju drugi izrazi tipa deljiv, podeljiv, ustupiv itd. ZOO
poznaje i kategoriju prenosivog i deljivog akreditiva ali njihovo
razgranicenje ne vrsi na nacin koji bi trebalo. Preneti akreditiv
ne moze se preneti na zahtev drugog korisnika nijednom narednom
korisniku. U slucaju kada pored prvog postoji i drugi korisnik
akreditivna banka preuzima samostalnu obavezu kao i prema prvom.
Prava drugog korisnika mogu se kretati samo u okviru prava
prvog.Podakreditiv predstavlja takav dokumentarni akreditiv koji po
nalogu prodavca (prvi korisnik) na osnovu posebnog sporazuma o
pokricu ( banka od prodavca ne dobija novcano pokrice vec pravo
naplate glavnog akreditiva) izdaje banka u korist drugog korisnika
( koji je prodavac prvom korisniku iz drugog osnovnog posla). I
glavni i podakreditiv su pravno samostalni te podakreditivna banka,
posebno zbog karaktera pokrica kod ovog akreditiva mora da vodi
racuna da honorise samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od
glavnog akreditiva kako bi ih kasnije mogla naplatiti od banke koja
je izdala glavni akreditiv. Kad podakreditivna banka isplati
akreditiv koji je izdala, poziva prodavca da svojom fakturom zameni
fakturu korisnika iz podakreditiva i iskupljene dokumente
prezentuje akreditivnoj ili konfirmirajucoj banci iz glavnog
akreditiva.Ostale vrste dokumentarnih akreditiva - stand by
akreditiv koji je po svojim osobinama slicniji garancijama
regulisan je izvorima prava za akreditive, akreditiv sa odlozenim
placanjem koji se od akceptacionih i otkupnih akreditiva razlikuje
po tome sto nije pracen i menicom vec samo drugim dokumentima koji
prate robu, rotativni akreditivi kod kojih se akreditivni iznos
posle izvesnog vremena vraca na prvobitni iznos sve dotle dok se ne
dostigne odredjeni maksimum cija se visina odredjuje utvrdjenom
sumom ili brojem obnavljanja prvobitnog iznosa, packing akreditivi
predstavljaju takve akreditive kod kojih je korisnik ovlascen da
podigne jedan deo akreditivnog iznosa kao akontaciju pre podnosenja
otpremnih dokumenata. Jedan od oblika predstavljaju akreditivi sa
crvenom klauzulom kod kojih korisnik radi podizanja avansa
prezentuje banci menicu po vidjenju uz pismeno obavezivanje da ce
robna dokumenta kasnije podneti banci a akreditivi sa zelenom
klauzulom kod kojih se radi koriscenja avansa po pravilu zahteva da
prodata roba bude uskladistena u bancino ime .Zatim akreditivi
plativi u zemlji i u inostranstvu. Nostro akreditivi koji se
otvaraju u uvozu i Loro koji se otvaraju u izvozu, zatim
teletransmitovani akreditiv.
45.,
Prema ZOO bankarska garancija predstavlja pismenu ispravu kojom
se banka obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da ce mu za
slucaj da mu trece lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti
obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Izdavanje
bankarske garancije je teretnopravni posao te banka ima pravo na
odgovarajucu proviziju. Pravna priroda : Prema jednom shvatanju
bankarska garancija je ugovor izmedju banke i korisnika garancije i
to jednostrano obavezujuci jer obaveza nastaje samo za banku. Prema
drugom to je jednostrani pravni posao obaveza banke prema korisniku
nastaje jednostranom izjavom volje banke izrazenoj u datoj
garanciji i njena obaveza prema korisniku nastaje njenim
izdavanjem. ZOO prihvata koncepciju bankarske garancije kao
jednostranog akta.Razgranicenje od srodnih instituta: Prvo, kad je
garancija apstraktna onda se ona na osnovu svoje odvojenosti od
osnovnog posla jasno razgranicava od jemstva, ali kada je i uslovna
i akcesorna od osnovnog posla, onda se cini da je ovo razgranicenje
tesko napraviti, te pravna teorija govori o primeni pravila jemstva
na ovu vrstu garancije. Ipak postoje razlike, jemac odgovara za
istu obavezu glavnog duznika koja ne mora biti novcana, dok je kod
akcesorne bankarske garancije obaveza banke uvek novcana. Jemac
odgovara za tudju obavezu dok banka i kod ove garancije odgovara za
svoju obavezu. Cini se da ZOO pretpostavlja da je garancija
kauzalna osim kad je naznaceno da je apstraktna, dok se po
Konvenciji EU pretpostavlja suprotno. Drugo, od dokumentarnog
akreditiva bankarska garancija se razlikuje po tome sto ima samo
funkciju sredstva obezbedjenja placanja ali ne i funkciju sredstva
placanja kao sto to ima dokumentarni akreditiv. Trece, od ugovora o
osiguranju izvoznih kredita bankarska garancija se razlikuje po
tome sto je jednostrani pravni posao. Cetvrto, od menicnog avala se
razlikuje po tome sto ako je apstraktna predstavlja potpuno
samostalnu obavezu garanta dok obaveza avaliste moze da bude
nepunovazna zbog formalnih nedostataka obaveze honorata. U
medjunarodnom prometu bankarska garancija je sigurnije sredstvo
obezbedjenja od menicnog avala. Peto, od ugovora u korist treceg
lica bankarska garancija se razlikuje po tome sto kod ovog ugovora
korisnik stice izvorno pravo da od promitenta zahteva ono sto je
ugovoreno u njegovu korist, dok kod garancije stice pravo iz
garancije, a ne iz ugovora zakljucenog izmedju banke I nalogodavca.
Sesto, od pristupanja dugu se razlikuje po svojoj apstraktnosti,
dok je obaveza pristupnika akcesorna.
46.
Cetiri samostalna odnosa: u odnosima u vezi sa garancijom
pojavljuju se najmanje tri lica: nalogodavac ( duznik iz osnovnog
posla), banka garant, i korisnik garancije (poverilac iz osnovnog
posla sa nalogodavcem). U garancijski posao se moze ukljuciti vise
banaka. Nalogodavac daje nalog svojoj banci da neposredno ili uz
pomoc neke druge banke izda u svoje ime a za njegov racun garanciju
trecem licu korisniku garancije. Uspostavljanju pravnih odnosa iz
bankarske garancije prethodi zakljucenje osnovnog ugovora u kome je
sadrzana finansijska klauzula o obavezi duznika da poveriocu
pribavi garanciju odredjene banke. Posle ovog, duznik iz osnovnog
ugovora zakljucuje sa bankom ugovor o izdavanju bankarske garancije
i najzad banka u izvrsenju svoje obaveze iz ovog ugovora daje
garanciju korisniku. Svi ovi pravni odnosi su nezavisni. Garancije
mogu davati pored poslovnih banaka i narodne banke kao i drzavna i
drugi privredni subjekti.Prvi pravni odnos je odnos izmedju
poverioca i duznika iz osnovnog ugovora sa finansijskom klauzulom o
obavezi duznika da pribavi garanciju odredjene banke kao
obezbedjenje potrazivanja poverioca. Ovom klauzulom mora se resiti
oznacenje banke, iznos garancije, rok vazenja, vrsta garancije itd.
Nepostovanje ove klauzule daje poveriocu pravo na jednostrani
raskid ugovora i naknadu stete.Drugi pravni odnos je odnos izmedju
banke i nalogodavca (duznika iz osnovnog posla). Ovaj odnos nastaje
zakljucenjem ugovora o izdavanju bankarske garancije. Ovaj ugovor
spade u ugovore o nalogu, ali moze sadrzati elemente ugovora o
kreditu, ugovor je intuitu personae, takodje spade u teretne
poslove zbog provizije.Treci pravni odnos je odnos izmedju banke i
korisnika garancije (poverilac iz osnovnog posla). Ovaj pravni
odnos uspostavlja se davanjem garancije (po pravilu u vidu
garantnog pisma) banke korisniku garancije. Izdavanjem garancije za
banku nastaje obaveza da prema uslovima iz same garancije izvrsi
isplatu garantnog iznosa ako duznik iz osnovnog ugovora povredi
svoje ugovorne obaveze.Cetvrti pravni odnos je eventualni odnos
izmedju banke u zemlji I korisnika garancije i banke nalogodavca
ovoj banci za otvaranje garancije za njen racun, koja se nalazi u
zemlji nalogodavca, kao i odnos izmedju dve banke u slucaju
supergarancije.
47. ,
Bitni elementi: Svaka bankarska garancija kao formalan pravni
posao mora da ima sledece bitne elemente: poslovno ime i sediste
davaoca garancije, poslovno ime i sediste korisnika garancije,
podatke o osnovnom poslu, novcani iznos na koji garancija glasi,
rok vazenja bankarske garancije, mesto izdavanja bankarske
garancije, datum izdavanja i potpis ovlascenog lica.Ostali
elementi: klauzula o primeni merodavnog prava i resavanju sporova,
broj bankarske garancije, zlatne i valutne klauzule, klauzule o
kamatnoj stopi itd.Prenos garancije: ZOO resio je pitanje prenosa
prava iz bankarske garancije sa korisnika na trece lice time sto ga
je vezao za istovremeno ustupanje potrazivanja koje je obezbedjeno
garancijom. Dakle nije negocijabilna isprava i ne moze kruziti kao
Hov.Ako prenos bankarske garancije nije ugovoren ugovorom o njenom
izdavanju treba je smatrati neprenosivom, s tim da ovo ne utice na
prenos potrazivanja obezbedjenih garancijom.Izmene osnovnog ugovora
i bankarska garancija kad se radi o APSTRAKTNOJ garanciji onda zbog
njene nezavisnosti od osnovnog posla treba zauzeti stav da takve
izmene nemaju dejstva na bankarsku garanciju,ako je rec o
AKCESORNOJ onda zbog njene kauzalnosti sa osnovnim poslom mogu
nastati sporovi oko dejstava te je preporucljivo da se te izmene i
dopune osnovnog ugovora protegnu odgovarajucim izmenama i na
bankarsku garanciju.
48.
Licitaciona bankarska garancija njome se pokrivaju sve stete
koje bi investitor imao u slucaju da ucesnik na licitaciji cija je
ponuda prihvacena kao najpovoljnija, ne zakljuci ugovor ili ne
pribavi bankarsku garanciju za dobro izvrsenje posla. Rok vazenja
po pravilu se poklapa rokom do kog je investitor duzan da se
izjasni o prihvatanju ponuda prispelih na licitaciji.Garancija za
dobro izvrsenje posla ovim se banka obavezuje korisniku da mu
isplati odredjenu novcanu sumu ako duznik iz osnovnog posla ne
ispuni ili neuredno ispuni svoju ugovornu obavezu.Garancija za
vracanje avansa ovom garancijom banka preuzima obavezu da korisniku
garancije isplati garantnu sumu za slucaj da njegov duznik iz
osnovnog ugovora ne ispuni svoje obaveze za koje je on dao avans
ili ne vrati avans na drugi nacin. Visina garantnog iznosa po
pravilu je jednaka primljenom avansu.Uslovna i bezuslovna garancija
uslovne garancije predstavljaju garancije gde korisnik da bi
realizovao prava iz garancije mora prethodno da dokaze ispunjenost
odredjenog uslova: da je ispunio svoje obaveze iz osnovnog ugovora,
da je izostalo ispunjenje obaveze duznika iz osnovnog ugovora.
Bezuslovne garancije omogucuju korisniku da ostvaruje prava iz
garancije podnosenjem o roku vazenja garancije banci zahteva za
isplatu sa izjavom da duznik iz osnovnog ugovora nije o roku
ispunio svoje ugovorne obaveze.Akcesorna i apstraktna garancija
akcesorne predstavljaju specificno bankarsko jemstvo buduci da
banka garant moze prema korisniku da istakne sve prigovore iz
osnovnog posla koje bi mogao istaci nalogodavac kao duznik. Kod
apstraktne banka garant ne moze da istice korisniku garancije
prigovore koje nalogodavac kao duznik moze da istice prema
korisniku vec moze da se koristi samo prigovorima iz garancije -
nacelo autonomije garancije. Kad je rec o prevari ili zloupotrebi
prava iz osnovnog ugovora nalogodavac bi mogao da spreci banku da u
takvim slucajevima sa takvim dokazom izvrsi isplatu iznosa iz
garancije ishodjenjem kod suda privremene mere. Cini se da ZOO
stoji na stanovistu pune apstraktnosti garancije bez prigovora jer
propisuje da je nalogodavac duzan da plati banci svaki iznos koji
je ona platila korisniku garancije bez prigovora, a za uzvrat moze
da se obrati korisniku za povracaj nepravedno naplacenog
iznosa.Supergarancija i kontragarancija u izuzetno vrednim
poslovima pored banke garanta moze se pojaviti i jos jedna jaca
banka koja garantuje korisniku ispunjenje obaveze iz garancije
banke garanta, tad je rec o supergaranciji. Obe banke nalaze se u
neposrednom pravnom odnosu sa korisnikom i odgovaraju solidarno.
Kod kontragarancije korisniku garancije jedne banke - prve banke,
po nalogu te banke (koja je u odnosu na nju banka - nalogodavac)
moze se izdati garancija druge banke koja mu izdaje tu garanciju u
zamenu za kontragaranciju te banke.Konfirmirajuca i avizirajuca
garancija konfirmirajuca je takva vrsta garancije kod koje se pored
banke garanta pojavljuje i druga banka koja potvrdjuje obavezu iz
garancije banke - garanta i nalazi se takodje u neposrednom odnosu
sa korisnikom garancije kao i banka - garant. ZOO je izjednacava sa
supergarancijom. Avizirajuca predstavlja takvu vrstu kod koje druga
banka po molbi banke - garanta preuzima obavezu da u njeno ime i za
njen racun izvrsi isplatu garantnog iznosa korisniku garancije, dok
za razliku od konfirmirajuce ne preuzima nikakvu samostalnu obavezu
prema korisniku garancije banke - garanta.Cinidbene i novcane
garancije cinidbene se izdaju kad je predmet obaveze iz osnovnog
posla nenovcane prirode dok se novcane izdaju kad je predmet
novcane prirode. Pokrivene i nepokrivene Kod pokrivenih banka placa
garantni iznos iz pokrica nalogodavca, dok se kod nepokrivenih
uspostavlja kreditni odnos.Konzorcijalne i individualne
Konzorcijalne predstavljaju takve garancije kod kojih vise banaka
kao konzorcijum daje odredjenu garanciju dok u slucaju
individualnih jedna banka daje garanciju.Konosmanske garancije one
omogucavaju primaocu iz konosmana da raspolaze robom I pre prispeca
konosmana koji bi mogao prezentovati brodaru.Konsignacione
predstavljaju takve garancije kojima se banke obavezuju inostranom
vlasniku robe da ce mu isplatiti garantnu sumu ako zastupnik ne
vrati robu sa konsignacionog skladista u slucaju prestanka ugovora
o zastupanju, odnosno u slucaju da ne plati prodatu robu ili ne
izvrsi druge radnje iz osnovnog ugovora.Nostro i Loro garancije
koje izdaje domaca banka inostranim korisnicima nazivaju se nostro
dok garancije koje izdaju inostrane banke domacim korisnicima se
nazivaju loro garancije.
49. t
Pod platnim promet podrazumevaju se sva placanja koja se vrse
preko neke bankarske ili slicne organizacije u vezi sa bilo kojom
vrstom pravnih poslova. U poslove platnog prometa ne dolaze
neposredna placanja gotovim novcem. U platnom prometu, na strani
nalogodavca, pojavljuju se sva pravna lica, preduzetnici i fizicka
lica dok se na strani primaoca naloga i njegovog izvrsioca
(punomocnik) pojavljuje ovlascena organizacija za platni promet.
Pravna lica i preduzetnici su duzna da kod ovlascene organizacije
za platni promet otvore racune, to mogu uciniti i fizicka
lica.Vrste: domaci i platni promet sa inostranstvom, gotovinski i
bezgotovinski.Gotovinski: njega cine sva placanja kod kojih se
isplate vrse u gotovom novcu. Svaki pravni subjekt duzan je da
novac primljen u gotovu po bilo kom osnovu uplati istog dana na
svoj racun a najkasnije narednog dana. Pravni subjekt moze za
placanja u gotovu da podize sa racuna i da drzi u svojoj blagajni
gotov novac do visine tzv. blagajnickog maksimuma propisanog
odlukom Narodne banke. Pravni subjekt moze da podize i gotov novac
za isplate plata zaposlenih, dividendi akcionara fizickih lica,
placanja fizickim licima.Bezgotovinski: sastoji se u prenosu sa
jednog racuna na drugi. Bezgotovinski pravni promet je PRAVILO.
Stedi vreme, eliminise troskove, eliminise rizike prenosa,
omogucuje kontrolu raspolaganja novcanim sredstvima.Ovlascene
organizacije: to su banke i druge ovlascene organizacije koje
obavljaju poslove platnog prometa za sve pravne subjekte i
preduzetnike, sa sedistem u zemlji, kao i za fizicka lica na osnovu
ugovora, koji su duzni da kod nje, na svojim racunima, drze sva
novcana sredstva izuzev tzv. Blagajnickog maksimuma. Pravni
subjekti i preduzetnici vode svoje racune dinarskih i deviznih
sredstava.Racuni: pravni subjekti mogu voditi: tekuce racune,
racune izdvojenih sredstava (sredstva rezervi), sredstva za uplatu
prihoda jedinica lokalne samouprave , prolazne racune, racune
delova privrednih drustava itd.Nalozi za placanje: Pravni subjekti
i preduzetnici vrse placanje davanjem naloga za placanje. Ove
naloge potpisuju lica ovlascena za potpisivanje ciji su potpisi
deponovani kod ovlascenih organizacija za platni promet. Ta
organizacija je duzna da propisno izdate naloge izvrsi istog dana
ili najkasnije narednog tzv. Bankarskog dana ili na datum valute
ako je taj datum oznacen. Ako se racuni duznika i poverica nalaze u
istoj banci radi se o internom transferu ,a ako su u razlicitim rec
je o medjubankarskom transferu. Postupa sa uobicajenom paznjom.
Ovlascena organizacija vrsi placanje po primljenim nalozima
prvenstveno sa tekuceg racuna nalogodavca a ako na ovom racunu nema
dovoljno sredstava, prenos novcanih sredstava vrsi se sa drugih
racuna nalogodavca na njegov tekuci racun da bi se izvrsilo
placanje. Transakcija placanja moze biti transakcija odobrenja
(inicira je duznik davanjem naloga za placanje svojoj banci I
davanjem instrukcija za placanje poveriocu) i transakcija zaduzenja
(inicira je poverilac na osnovu ovlascenja koja duznik daje svojoj
banci i svom poveriocu).Redosled placanja: ako nema dovoljno
sredstava za izvrsenje svih naloga za placanje, nalozi se
izvrsavaju prema sledecem rasporedu: 1) nalozi za prinudnu naplatu
poreza, doprinosa, carina i drugih javnih prihoda na osnovu
izvrsnih resenje 2) nalozi za koje je zakonom utvrdjen prioritet 3)
nalozi koje poverioci izdaju na osnovu dospelih Hov, otvorenih
akreditiva itd 4) nalozi koje izdaju klijenti-vlasnici racuna-prema
datumu dospecaInstrumenti,doznake,obracuna i kreditni: sredstva
placanja treba uzimati u znacenju likvidne aktive, a pojam
instrumenata placanja u znacenju isprava za placanje. Instrumenti
platnog prometa mogu da se podele u tri grupe:Instrumenti doznake
sluze za neposredan prenos sredstava sa nalogodavca na korisnika u
okviru iste banke ili putem jedne kod druge. U ove instrumente
spada : gotovinska postanska uplatnica, budzetski akreditiv,
cekovi, virmanski nalog itd.Instrumenti obracuna sluze za
medjusobna izravnanja komitenata banke putem banke. Tu spadaju:
nalog za kompenzaciju, asignacioni i cesioni nalog itd.Kreditni
instrumenti su svi oni instrumenti koji se pojavljuju u funkciji
kreditiranja.Placanje bez naloga: Prinudnu naplatu vrsi ovlascena
organizacija za prinudnu naplatu osnovana posebnim zakonom sa svih
racuna klijenta na osnovu izvrsnih resenja poreskih, carinskih itd,
izvrsnih sudskih resenja, naloga poverilaca na osnovu dospelih
Hov.Virmanski nalog ( nalog za placanje ): to je poseban nalog
organizaciji i na osnovu njega uspostavlja se odnos nalogodavac -
banka. Opoziv je. Ne trazi se posebna forma kod automatizacije
platnog prometa u suprotnom se izdaje na posebnom formularu koji se
satoji od dva primerka. Prihvatanjem naloga od banke stvara se
mandatni odnos sa nalogodavcem.
50.
Dokumentarni inkaso predstavlja takav bankarski posao kod kog
banka preuzima obavezu da po nalogu i za racun svog komitenta
(nalogodavca) NAPLATI njegovo potrazivanje prema trecem licu
(trasatu - kupcu), uz predaju odredjenih dokumenata na osnovu kojih
ono moze raspolagati robom dok se komitent (nalogodavac) obavezuje
da za to isplati banci proviziju i troskove. Spada u poslove sa
trenutnim izvrsenjem cinidbe, u neimenovane poslove, u poslove
intuitu personae.Razlika od dokumentarnog akreditiva: kod
dokumentarnog inkasa banka se ne obavezuje da izvrsi placanje, vec
samo da preda dokumenta kupcu posle placanja cene ili akceptovanja
menice. Kod dokumentarnog inkasa banka deluje u korist nalogodavca
tj. prodavca dok kod akreditiva deluje u korist nalogodavca tj.
kupca. Kod dokumentarnog inkasa banka ne ispituje saobraznost
dokumenata vec samo da li su prisutni svi dokumenti navedeni u
nalogu. Kod dokumentarnog inkasa dokumenta iskupljuje kupac
(trasat) dok kod akreditiva to cini akreditivna banka. Sigurnost
prodavca kod dokumentarnog akreditiva da ce se naplatiti kupovna
cena daleko je veca. Provizija inkaso banke je niza.Vrste
dokumentarnog inkasa: razlikuje se cisti (nerobni) inkaso i robni
(dokumentarni ) inkaso. Pod cistim se podrazumeva naplata
potrazivanja izrazenih u obliku Hov, dok pod robnim podrazumeva
naplata Hov zajedno sa robnim dokumentima i naplata robnih
dokumenata bez Hov. Razlikuje se nostro inkaso i loro inkaso.
Razlikuje se dokumentarni inkaso sa placanjem u gotovom pri iskupu
dokumenata koji vrsi kupac od banke i dokumentarni inkaso sa
predajom dokumenata uz akcept menice.Ucesnici: nalogodavac, koji
angazuje svoju banku radi naplate potrazivanja, dostavna banka
remitent ( banka kojoj je nalogodavac poverio posao naplate ),
trasat kupac, koji je duzan da udovolji nalogu za naplatu ili
akcept menice. Moze da ucestvuje i vise banaka. Prvi pravni odnos
je odnos izmedju nalogodavca (prodavca) i trasata (kupca), koji je
izvan posla dokumentarnog inkasa i zasniva se na njihovom osnovnom
ugovoru. Drugi pravni odnos je odnos izmedju nalogodavca i dostavne
banke, koji predstavlja ugovor o dokumentarnom inkasu. Treci,
eventualni je odnos izmedju dostavne i inkaso banke. Dostavna banka
osim sto odgovara za izbor inkaso banke, odgovara i za njen rad.
Inkaso banka je duzna da se pridrzava naloga dostavne
banke.Odgovornost i oslobodjenje: sve banke duzne su da postupaju
strucno i profesionalno sa razumnom paznjom i savesno. Prema
Jednoobraznim pravilima banke su se veoma siroko ogradile od svoje
odgovornosti pa tako npr. nisu odgovorne za gubitak poruka, pisama,
dokumenata, ispravnost potpisa na menici itd.Postupanje sa robom
kod inkasa: sta ako kupac ne iskupi dokumenta? Prema Pravilima
banke nisu duzne da preduzmu bilo kakve radnje u vezi sa robom na
koju se odnosi dokumentarna naplata. Takodje izricito zabranjuju da
se roba salje direktno na banku bez njenog pristanka,a ako se to
ipak ucini banka nije duzna da preuzme robu.
51 .
Funkcije banaka na primarnom trzistu kapitala: osnovni ucesnici
operacija na primarnom trzistu jesu emitenti, berzanski i
finansijski posrednici. Berzanski i finansijski posrednici
obavljaju: pripremu emisije, administrativno i tehnicko
servisiranje emisije, pribavljanje dozvole za emisiju poslovi
agenta emisije. Banke mogu da obavljaju poslove preuzimanja rizika
plasmana nove emisije i distribucije emisije investitorima -
poslovi pokrovitelja emisije. Banka se moze pojaviti i kao garant
za emisiju Hov svojih klijenata.Funkcije banaka na sekundarnom
trzistu kapitala : na sekundarnom trzistu se obavlja stalna prodaja
emitovanih Hov i preprodaja otkupljenih Hov pri njihovoj emisiji.
Banke mogu da vrse brokerske usluge ili dilerske usluge, kao i
poslove marketmejkera ili poslove portfolio menadzera (upravljanje
Hov za nalogodavca). Banke mogu da upravljaju osnivanjem drustava
za upravljanje investicionim fondovima, mogu da pruzaju usluge
finansijskog konsaltinga. Banke mogu da konvertuju svoja
potrazivanja u Hov (akcije) tzv . sekjuritizacija bankarskih
plasmana. Mogu da prodaju kredite na kreditnom trzistu, mogu da
vode tzv. Starateljske racune - pored cuvanja deponovanih Hov
,njima i da upravljaju.Placanje domiciliranih Hov: kao punomocnik
domicilijanta, banka je obavezna da u svojstvu domicilijata izvrsi
placanje domiciliranih Hov.Ostale funkcije kod berze Hov : Osim
kupoprodaje Hov na berzi, banka moze da pruzi i druge usluge svojim
klijentima u vezi sa berzanskim operacijama.Ostali usluzni
bankarski poslovi: poslovi obavestavanja i savetovanja, raznovrsne
usluzne poslove vezane za novac npr. emisija novcanica i kovanog
novca.
36
