Embed Size (px)
DESCRIPTION
đubrenje
Citation preview
ĐUBRENJE VOĆNJAKA
VOĆARSTVO
U redovnom đubrenju voćnjaka razlikujemo đubrenje mladih nasada i đubrenje
nasada u rodu. Za osiguranje dobre ishrane u zemljište treba uneti sva neophodna
esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor,
gvožđe, bor, cink, mangan, bakar, molibden i još neke korisne elemente iz zemljišta.
Usvajanje i potreba za biljnim hranivima zavisi o više faktora poput voćne vrste,
starosti, rodnosti, vrste zemljišta, snabdevenosti zemljišta biljnim hranivima,
klimatskim uslovima, količini i kvalitetu planiranog prinosa, te o intenzivnosti
gajenja. Utvrđivanje pojedinih količina biljnih hraniva u redovnom đubrenju obavlja
se pomoću hemijske analize zemljišta.
Redovno đubrenje mineralnim đubrivima dugogodišnjih nasada obavlja se dva ili tri
puta godišnje. Sastoji se od osnovnog đubrenja i prihrane. U osnovnom đubrenju
primenjuje se đubrivo s manje azota, a više fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja
naglasak na azot. Za osnovno i meliorativno (pre podizanja nasada) đubrenje koriste
se NPK mineralna đubriva kao što su:
NPK 8-26-26 NPK 10-30-20 NPK 5-20-30 S (Florin 1) NPK 7-20-30 NPK 6-18-36 NPK 8-16-24.
Izbor formulacije zavisi o srazmeri i koncentraciji hraniva u zemljištu. Na zemljištima
s više od 40 mg K2O /100 g zemljišta može se primeniti MAP (NPK 12-52-0 ili NPK 13
-53 -0).
Osim azota tokom vegetacije dodaju se i sva ostala hraniva, a naročito
mikroelementi neophodni u pojedinim periodima vegetacijskog ciklusa. Osnovno
đubrenje vezano je uz jesenju obradu zemljišta i služi prvenstveno unošenju fosfora
i kalijuma u dublje slojeve zemljišta. Gde nije moguće duboko unošenje u zemljište
mineralna đubriva razbacuju se pred kišu.
Uz to se dodaje i deo azota, koji služi za ishranu korena tokom zime i njegovo
nakupljanje u tkivu drveta. U osnovno đubrenje spada i đubrenje organskim
đubrivima, a ono se obavlja u jesen, svake treće ili četvrte godine, zajedno sa
mineralnim đubrenjem.
Proletnje đubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obično je to UREA (Florin 7),
obavlja se pre kretanja vegetacije i pre plitke obrade zemljišta. Na zatravljenim ili
skeletnim (kamenim) zemljištima razbacuje se po površini najbolje pre kiše. Drugo
je prihranjivanje (KAN, Florin 6) najčešće iza zametanja plodova.
U posebnim uslovima pojedinih vrsta voćaka đubrenje se obavlja prema potrebama
pojedine vrste.
Tokom sušnih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je
prihranjivanje putem lista.
Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama, ili ako samo dajemo azot, s
UREOM. (Florin 7) Navedenu prihranu lista možemo kombinovati sa zaštitom pa
tako obavljamo dva agrotehnička zahvata istovremeno.
Koncentracija rastvora UREE (Florin 7) za voćnjake iznosi 0,5-2%, osim masline koja
može da podnese i 10%-tni rastvor UREE (Florin 7). Međutim, maslina se prihranjuje
s 3–5% koncentracijom UREE (Florin 7) što znači otopiti 3–5 kg UREE na 100 litara
vode.
ĐUBRENJE MLADIH VOĆAKA
Mladi voćnjaci su nasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voćaka. To period je
od sađenja voćnih sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s
obeležjem predviđenog oblika gajenja. Navedeni perios kraći je kod intenzivnih
nego ekstenzivnih zasada. Mlade voćke treba redovito đubriti kako bi se ubrzao brži
rast i razvoj. Od pravilnog đubrenja najviše zavisi brzina rasta i razvoja voćaka. U
prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno. Zona đubrenja oko voćaka treba
biti nešto šira od krošnje.
Prve godine, početkom vegetacije obavlja se prihranjivanje s 0,1 kg uree ili 0,2 kg
KAN-a (Florin 6) ili 0,3 kg NPK 15-15-15 (Florin 2) po stablu. Krajem maja ili
početkom juna obavlja se još jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom količinom
đubriva kao kod prvog prihranjivanja.
Prve godine gajenja, u osnovnom đubrenju voćaka s gustim sklopom, đubri se po
jednoj voćki s 0,15-0,20 kg s jednim od kompleksnih đubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-
36, NPK 7-14-21S (Florin 1) ili 0,1 kg NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.
U drugoj godini gajenja đubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama đubriva, s
tim da se količina poveća za 30 -50%.
U trećoj godini gajenja pa nadalje, đubrenje se obavlja po celoj površini voćnjaka
osim kod posebnih stabala, kada se dodaje 0,2 (NPK 10-30-20)–0,45 (NPK 5-20-30 S,
Florin 1) kg/stablo, dok se četvrte godine posebna stabla đubre od 0,3 (NPK 10-30-
20)–0,6 (5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo.
Vreme đubrenja i vrste đubriva iste su kao i kod đubrenja voćaka u rodu. Kod
prihranjivanja mladih voćaka azotom treba nastojati da se doda veća količina
đubriva voćkama koje se slabije razvijaju kako bi se voćke ujednačeno razvijale.
ĐUBRENJE VOĆAKA U RODU
Redovno godišnje đubrenje voćnjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih
agrotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Đubrenjem voćaka
osigurava se redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova, te ravnoteža razvoja
vegetativnih i generativnih organa.
U redovnom godišnjem đubrenju kod većine vrsta voćaka razlikuje se osnovno
đubrenje, rano proletnje đubrenje i prihrana.
Osnovno đubrenje koja se obavlja u jesen iza berbe predstavlja unošenje
kompleksnih NPK đubriva s malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno
đubrenje spada i đubrenje stajskim đubrivom.
U ranom proletnjem đubrenju unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebe
godišnje količine s jednim od azotnih đubriva (UREA, Florin 7, KAN, Florin 6) ili
kompleksnim NPK s naglašenim sadržajem azota (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15,
Florin 2). Đubrenje se obavlja prilikom prve proletnje obrade zemljišta. Tamo gde to
nije moguće razbacuje po travi ili pred kišu (skeletna zemljišta).
Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK
đubrivima s naglašenim azotom. U slučaju da se iz bilo kog razloga osnovno
đubrenje ne obavi u jesen, tada se količina biljnih hraniva predviđena za osnovno
đubrenje u jesen i ona za prvu proletnje đubrenje unese u zemljište zajedno,
prilikom prve proletnje obrade zemljišta (ili razbaca po površini na skeletnim
zemljištima).
Đubriva se primenjuju po celoj površini nasada. Izuzetno, u nasadima retkog sklopa
ili gde se radi o pojedinačnim stablima, dodaju se u zonu oko stabala, nešto širu od
krošnje.
Za visok prinos jezgričavog i koštičavog voća potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota
(N), 70-120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O). To znači da se u
osnovnom đubrenju iza berbe pođubri s 300 - 500 kg/ha (30–50 g/m2) NPK 6-18-36 ili
400 - 600 kg/ha (40 - 60 g/m2) NPK 8-26-26 ili NPK 5-20-30 S (Florin 1) ili NPK 7-20-30.
Najveća količina azota dodaje se u proleće Ureom (Florin 7) 150 -200 kg/ha (15 - 20
g/m2). Druga prihrana azotom obavlja se u aprilu KAN- om (Florin 6) u količini 150
kg/ha (15 g/m2).
Prihrana putem lista od važnosti je u određenim fenofazama voćke. Tako pre
cvetanja prska se Fertinom B kao 0,5 - rastvor (1/2 litre na 100 litara vode), po
potrebi (nedostatak bora) i kasnije kao 1% rastvor. Dodavanje većine mikro i makro
hraniva ostvarujemo putem Fertine V koju primenjujemo kao 2% rastvor, a
primenjujemo je u razmacima 10–15 dana, tokom ekstremnih suša i u kraćim
vremenskim periodima. Na karbonatnim zemljištima potrebno je tokom cele godine
tretirati sa rastvorom gvožđa Fertinom Fe u koncentraciji 0,3% (0,3 litre Fertine Fe
na 100 litara vode). Voće koje je osetljivo na nedostatak kalcijuma, potrebno je bar
4–6 puta prskati s rastvorma kalcijuma putem Fertine Ca u koncentraciji 2%
rastvora.
MELIORATIVNO ĐUBRENJE VOĆNJAKA
Pod meliorativnim đubrenjem podrazumevamo unošenje osnovnih hraniva u
zemljište zbog podizaja nivoa hraniva na optimum. Time se voćnjacima omogućuje
dovoljno snabdevanje*** hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su
fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum sumpor. Uz makrohraniva unose se i
mikrohraniva . Potrebna hraniva i njihove količine utvrđuju se hemijskom analizom
uzoraka zemljišta. Osim hemijskog poboljšanja zemljišta u vidu hranjiva (mineralnih
đubriva) potrebno je voditi računa o biološkim svojstvima i mehaničkoj građi
zemljišta (mehanički sastav, struktura, specifična težina, poroznost, konzistencija
zemljišta).
U svrhu poboljšanja strukture, vodovazdušnog režima, povećane propusnosti za
vodu, vazduh i toplinu u zemljište se unosi organska tvar. Kao organsku supstancu
možemo koristiti stajsko đubrivo (20 - 40 t ha) ili treset 30 - 60 m3/ha. Supstrati na
bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim đubrivom jer lakše se doziraju
obzirom na poznati sadržaj hraniva, nema štetnog ispiranja amonijaka, manja je
opasnost od bolesti i štetočina.
Ukoliko je zemljište kiselo potrebno je izvesti kalcizaciju (unošenje kalcijuma)
Fertdolomitom u količini 4–6 t/ha, koju je poželjno obaviti godinu dana pre
meliorativnog đubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka (zeleno đubrenje). Organska i mineralna đubriva u jesen rasipaju se po površini, a zatim rigolanjem
zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm).
Za meliorativnu i osnovno đubrenje možemo koristiti visoko koncentrirane
formulacije kompleksnih đubriva s naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma:
NPK 5-20-30 S NPK 6-18-36 NPK 8-16-24 NPK 8-26-26 NPK 7-20-30 NPK 10-30-20 NPK 12-52-0 (MAP)
prikladno za zemljišta bogata kalijumom, a siromašna fosforom (crvenice, karbonatna zemljišta na krečnjaku)
NPK 8-24-24+2%MgO
Sadržaj potrebnih hraniva određujemo na osnovu hemijske analize zemljišta pa se
količine NPK đubriva mogu kretati u vrednosti od 1000–2500 kg po hektaru.
Saveti za đubrenje voćnjaka i vinove loze
Voćke i vinova loza su višegodišnje biljke, za njihovo podizanje moraju se uložiti značajna sredstva, pa se zbog toga pri podizanju zasada mora poznavati zemljište sa sadržajem hranljivih materija i pH vrednosti. Na osnovu toga se može utvrditi vrsta i količina đubriva. Ukoliko se voćnjak ili vinograd podignu na neodgovarajućem zemljištu koja su zaslanjena što je čest slučaj dolazi do propadanja voćaka, a samim tim i do značajne ekonomske štete. Radi toga se podizanje voćnjaka i vinograda i njihovo đubrenje odvija u tri faze:
- đubrenje pre zasnivanja zasada - đubrenje mladih zasada - đubrenje zasada u rodu
Đubrenje pre zasnivanja zasada ima za cilj da se u zoni korenovog sistema obezbedi dovoljna količina fosfora i kalijuma.
Kod đubrenja vinove loze treba izvršiti meliorativno đubrenje a ono je u potpunosti isto kao i kod meliorativnog đubrenja voćnjaka.
Redovno đubrenje vinove loze
Kod redovnog đubrenja imamo prije svega đubrenje loze pri sadnji. Kod đubrenja pri sadnji posebnu pažnju obratiti na unošenje stajnjaka. U svaku sadnu rupu treba uneti oko 5 kg zgorelog stajnjaka i dobro ga izmešati sa zemljom, pored toga potrebno je dodati oko 100 gr NPK đubriva 15:15:15.
Kod mladog vinograda u drugoj godini ako je dobro izvršeno meliorativno đubrenje i uneto đubrivo u sadne rupe mlade sadnice imaju dovoljno hraniva i ne treba đubriti.
Đubrenje vinograda u rodu
Kod đubrenja vinograda u rodu kalijum u đubrivu treba da je u obliku kalijum sulfata jer hlor nepovoljno utiče na kvalitet grožđa i vina.
Pri đubrenju stonih sorti treba voditi računa o količini azota jer u prekomernoj primeni pogoršava kvalitet plodova. Radi toga treba izvršiti kontrolu hraniva u zemljištu i na osnovu toga izvršiti đubrenje.
Vinova loza sa prinosom od vagon grožđa po ha iznosi oko 100 kg azota, 50 kg fosfora i 120 kg kalijuma. Radi toga je potrebno pri osnovnoj obradi u jesen zaorati 400 kg NPK đubriva 8:16:24 po ha. U rano proleće potrebno je plitko zaorati 300 kg NPK đubriva 20:10:10 po ha, a nakon cvetanja izvršiti prihranu sa 150 kg KAN-a ili amonijum nitrata u količini manjoj za 24%.
Đubrenje preko lista
Voćke i vinova loza intenzivno usvajaju hranljive elemente preko lista pa se eventualni nedostatci u đubrenju preko zemljišta mogu nadoknaditi ishranom preko lista. Preko lista se koriste NPK tečna mineralna đubriva sa naglašenim azotom, fosforom ili kalijumom kao i đubriva sa
mikroelementima. Za primenu preko lista se može koristiti i 1% rastvor uree. Tečna mineralna đubriva sa azotom i fosforom se koriste kada je obimna lisna masa u prvom delu vegetacije zajedno sa zaštitnim sredstvima, a đubriva sa naglašenim kalijumom u drugoj polovini vegetacije. Od mikroelemenata najčešći nedostatak je cinka koji se unosi u početku vegetacije obično u dva navrata kod jabuke pre cvetanja, gvožđe se unosi kada se pojave prvi znaci hloroze u toku vegetacije. Bakar se takođe unosi u početku vegetacije a magnezijum i bor u toku vegetacije.
Saveti za meliorativno đubrenje
Ovo đubrenje ima za cilj da se u zemljištu poveća sadržaj hranljivih elemenata. Može se primeniti kod hranljivih elemenata čija je pokretljivost u zemljištu mala, to su pre svega fosfor i kalijum. Radi toga se oni moraju unositi u zemljišni profil u zonu korenovog sistema. Kod ovog načina đubrenja azot se ne unosi u zemljište zbog njegove velike pokretljivosti u zemljišnom profilu i opasnosti od njegovog ispiranja i zagađenja podzemnih voda. Pored unošenja fosfora i kalijuma đubrenjem na zalihu nužno je uneti 4 do 5 vagona stajnjaka po ha u cilju obezbeđenja hranivih materija, bolje mikrobiološke aktivnosti i boljeg vodnovazdušnog režima. Sve navedeno čini preduslove radi boljeg usvajanja hranljivih elemenata tokom plodonošenja. Meliorativno đubrenje se izvodi pri niskom i srednjem sadržaju fosfora u zemljištu, a potrebne količine hranljivih materija su iznete u tabeli.
Formulacija Odnos
N: P 2 O 5: K 2 O
9:18:18 1:2:2
0:25:25 0:1:1
8:16:24 1:2:3
0:10:30 0:1:3
3:10:20 1:3,2:6,6
5:20:30 (bez hlora) 1:4:6
8:16:24 + B 1:2:3
Za izvođenje meliorativnog đubrenja mogu se koristiti NPK đubriva 8:16:24, 5:20:30 i sl. Sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, gde bi dobro bilo da je kalijum u obliku kalijum sulfata.
Redovno đubrenje zasada
Redovno đubrenje zasada ima za cilj da se u zemljištu održava optimalan nivo hranljivih elemenata. Kod redovnog đubrenja treba razlikovati đubrenje mladih zasada i đubrenje zasada u rodu.
Đubrenje mladih zasada
Da bi se mlade voćke i vinova loza pravilno razvijale do plodonošenja treba obezbediti kontinuelnu ishranu mladih zasada. Što se obezbeđuje redovnim đubrenjem zasada kompleksnim đubrivom. U tabeli su navedene količine azota, fosfora i kalijuma koje treba obezbediti za voćke i vinovu lozu pre plodonošenja.
Osnovno đubrenje zasada
Izvodi se fosfornim i kalijumovim đubrivom unošenjem u zemljište od jeseni pa sve do početka vegetacije. Nakon rasturanja ovih đubriva treba ih zaorati i uneti što bliže korenovom sistemu voćaka.
Prihranjivanje zasada
Obavlja se azotnim đubrivima i počinje sa kretanjem vegetacije. Zavisno od količine padavina prihranjivanje se može obaviti u jednom ili više navrata. Kod osnovnog đubrenja treba koristiti formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom kao što su 8:16:24, 5:10:20 i sl, a formulacije sa naglašenim azotom treba primenjivati u rano proleće kao što su 20:10:10, 22:11:11 i sl.
VOĆARSTVO
ĐUBRENJE VOĆNJAKA
U redovnom đubrenju voćnjaka razlikujemo đubrenje mladih nasada i đubrenje
nasada u rodu. Za osiguranje dobre ishrane u zemljište treba uneti sva neophodna
esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor,
gvožđe, bor, cink, mangan, bakar, molibden i još neke korisne elemente iz zemljišta.
Usvajanje i potreba za biljnim hranivima zavisi o više faktora poput voćne vrste,
starosti, rodnosti, vrste zemljišta, snabdevenosti zemljišta biljnim hranivima,
klimatskim uslovima, količini i kvalitetu planiranog prinosa, te o intenzivnosti
gajenja. Utvrđivanje pojedinih količina biljnih hraniva u redovnom đubrenju obavlja
se pomoću hemijske analize zemljišta.
Redovno đubrenje mineralnim đubrivima dugogodišnjih nasada obavlja se dva ili tri
puta godišnje. Sastoji se od osnovnog đubrenja i prihrane. U osnovnom đubrenju
primenjuje se đubrivo s manje azota, a više fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja
naglasak na azot. Za osnovno i meliorativno (pre podizanja nasada) đubrenje koriste
se NPK mineralna đubriva kao što su:
NPK 8-26-26 NPK 10-30-20 NPK 5-20-30 S (Florin 1) NPK 7-20-30
NPK 6-18-36 NPK 8-16-24.
Izbor formulacije zavisi o srazmeri i koncentraciji hraniva u zemljištu. Na zemljištima
s više od 40 mg K2O /100 g zemljišta može se primeniti MAP (NPK 12-52-0 ili NPK 13
-53 -0).
Osim azota tokom vegetacije dodaju se i sva ostala hraniva, a naročito
mikroelementi neophodni u pojedinim periodima vegetacijskog ciklusa. Osnovno
đubrenje vezano je uz jesenju obradu zemljišta i služi prvenstveno unošenju fosfora
i kalijuma u dublje slojeve zemljišta. Gde nije moguće duboko unošenje u zemljište
mineralna đubriva razbacuju se pred kišu.
Uz to se dodaje i deo azota, koji služi za ishranu korena tokom zime i njegovo
nakupljanje u tkivu drveta. U osnovno đubrenje spada i đubrenje organskim
đubrivima, a ono se obavlja u jesen, svake treće ili četvrte godine, zajedno sa
mineralnim đubrenjem.
Proletnje đubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obično je to UREA (Florin 7),
obavlja se pre kretanja vegetacije i pre plitke obrade zemljišta. Na zatravljenim ili
skeletnim (kamenim) zemljištima razbacuje se po površini najbolje pre kiše. Drugo
je prihranjivanje (KAN, Florin 6) najčešće iza zametanja plodova.
U posebnim uslovima pojedinih vrsta voćaka đubrenje se obavlja prema potrebama
pojedine vrste.
Tokom sušnih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je
prihranjivanje putem lista.
Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama, ili ako samo dajemo azot, s
UREOM. (Florin 7) Navedenu prihranu lista možemo kombinovati sa zaštitom pa
tako obavljamo dva agrotehnička zahvata istovremeno.
Koncentracija rastvora UREE (Florin 7) za voćnjake iznosi 0,5-2%, osim masline koja
može da podnese i 10%-tni rastvor UREE (Florin 7). Međutim, maslina se prihranjuje
s 3–5% koncentracijom UREE (Florin 7) što znači otopiti 3–5 kg UREE na 100 litara
vode.
ĐUBRENJE MLADIH VOĆAKA
Mladi voćnjaci su nasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voćaka. To period je
od sađenja voćnih sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s
obeležjem predviđenog oblika gajenja. Navedeni perios kraći je kod intenzivnih
nego ekstenzivnih zasada. Mlade voćke treba redovito đubriti kako bi se ubrzao brži
rast i razvoj. Od pravilnog đubrenja najviše zavisi brzina rasta i razvoja voćaka. U
prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno. Zona đubrenja oko voćaka treba
biti nešto šira od krošnje.
Prve godine, početkom vegetacije obavlja se prihranjivanje s 0,1 kg uree ili 0,2 kg
KAN-a (Florin 6) ili 0,3 kg NPK 15-15-15 (Florin 2) po stablu. Krajem maja ili
početkom juna obavlja se još jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom količinom
đubriva kao kod prvog prihranjivanja.
Prve godine gajenja, u osnovnom đubrenju voćaka s gustim sklopom, đubri se po
jednoj voćki s 0,15-0,20 kg s jednim od kompleksnih đubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-
36, NPK 7-14-21S (Florin 1) ili 0,1 kg NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.
U drugoj godini gajenja đubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama đubriva, s
tim da se količina poveća za 30 -50%.
U trećoj godini gajenja pa nadalje, đubrenje se obavlja po celoj površini voćnjaka
osim kod posebnih stabala, kada se dodaje 0,2 (NPK 10-30-20)–0,45 (NPK 5-20-30 S,
Florin 1) kg/stablo, dok se četvrte godine posebna stabla đubre od 0,3 (NPK 10-30-
20)–0,6 (5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo.
Vreme đubrenja i vrste đubriva iste su kao i kod đubrenja voćaka u rodu. Kod
prihranjivanja mladih voćaka azotom treba nastojati da se doda veća količina
đubriva voćkama koje se slabije razvijaju kako bi se voćke ujednačeno razvijale.
ĐUBRENJE VOĆAKA U RODU
Redovno godišnje đubrenje voćnjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih
agrotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Đubrenjem voćaka
osigurava se redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova, te ravnoteža razvoja
vegetativnih i generativnih organa.
U redovnom godišnjem đubrenju kod većine vrsta voćaka razlikuje se osnovno
đubrenje, rano proletnje đubrenje i prihrana.
Osnovno đubrenje koja se obavlja u jesen iza berbe predstavlja unošenje
kompleksnih NPK đubriva s malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno
đubrenje spada i đubrenje stajskim đubrivom.
U ranom proletnjem đubrenju unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebe
godišnje količine s jednim od azotnih đubriva (UREA, Florin 7, KAN, Florin 6) ili
kompleksnim NPK s naglašenim sadržajem azota (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15,
Florin 2). Đubrenje se obavlja prilikom prve proletnje obrade zemljišta. Tamo gde to
nije moguće razbacuje po travi ili pred kišu (skeletna zemljišta).
Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK
đubrivima s naglašenim azotom. U slučaju da se iz bilo kog razloga osnovno
đubrenje ne obavi u jesen, tada se količina biljnih hraniva predviđena za osnovno
đubrenje u jesen i ona za prvu proletnje đubrenje unese u zemljište zajedno,
prilikom prve proletnje obrade zemljišta (ili razbaca po površini na skeletnim
zemljištima).
Đubriva se primenjuju po celoj površini nasada. Izuzetno, u nasadima retkog sklopa
ili gde se radi o pojedinačnim stablima, dodaju se u zonu oko stabala, nešto širu od
krošnje.
Za visok prinos jezgričavog i koštičavog voća potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota
(N), 70-120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O). To znači da se u
osnovnom đubrenju iza berbe pođubri s 300 - 500 kg/ha (30–50 g/m2) NPK 6-18-36 ili
400 - 600 kg/ha (40 - 60 g/m2) NPK 8-26-26 ili NPK 5-20-30 S (Florin 1) ili NPK 7-20-30.
Najveća količina azota dodaje se u proleće Ureom (Florin 7) 150 -200 kg/ha (15 - 20
g/m2). Druga prihrana azotom obavlja se u aprilu KAN- om (Florin 6) u količini 150
kg/ha (15 g/m2).
Prihrana putem lista od važnosti je u određenim fenofazama voćke. Tako pre
cvetanja prska se Fertinom B kao 0,5 - rastvor (1/2 litre na 100 litara vode), po
potrebi (nedostatak bora) i kasnije kao 1% rastvor. Dodavanje većine mikro i makro
hraniva ostvarujemo putem Fertine V koju primenjujemo kao 2% rastvor, a
primenjujemo je u razmacima 10–15 dana, tokom ekstremnih suša i u kraćim
vremenskim periodima. Na karbonatnim zemljištima potrebno je tokom cele godine
tretirati sa rastvorom gvožđa Fertinom Fe u koncentraciji 0,3% (0,3 litre Fertine Fe
na 100 litara vode). Voće koje je osetljivo na nedostatak kalcijuma, potrebno je bar
4–6 puta prskati s rastvorma kalcijuma putem Fertine Ca u koncentraciji 2%
rastvora.
MELIORATIVNO ĐUBRENJE VOĆNJAKA
Pod meliorativnim đubrenjem podrazumevamo unošenje osnovnih hraniva u
zemljište zbog podizaja nivoa hraniva na optimum. Time se voćnjacima omogućuje
dovoljno snabdevanje*** hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su
fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum sumpor. Uz makrohraniva unose se i
mikrohraniva . Potrebna hraniva i njihove količine utvrđuju se hemijskom analizom
uzoraka zemljišta. Osim hemijskog poboljšanja zemljišta u vidu hranjiva (mineralnih
đubriva) potrebno je voditi računa o biološkim svojstvima i mehaničkoj građi
zemljišta (mehanički sastav, struktura, specifična težina, poroznost, konzistencija
zemljišta).
U svrhu poboljšanja strukture, vodovazdušnog režima, povećane propusnosti za
vodu, vazduh i toplinu u zemljište se unosi organska tvar. Kao organsku supstancu
možemo koristiti stajsko đubrivo (20 - 40 t ha) ili treset 30 - 60 m3/ha. Supstrati na
bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim đubrivom jer lakše se doziraju
obzirom na poznati sadržaj hraniva, nema štetnog ispiranja amonijaka, manja je
opasnost od bolesti i štetočina.
Ukoliko je zemljište kiselo potrebno je izvesti kalcizaciju (unošenje kalcijuma)
Fertdolomitom u količini 4–6 t/ha, koju je poželjno obaviti godinu dana pre
meliorativnog đubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka (zeleno đubrenje). Organska i mineralna đubriva u jesen rasipaju se po površini, a zatim rigolanjem
zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm).
Za meliorativnu i osnovno đubrenje možemo koristiti visoko koncentrirane
formulacije kompleksnih đubriva s naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma:
NPK 5-20-30 S NPK 6-18-36 NPK 8-16-24 NPK 8-26-26 NPK 7-20-30 NPK 10-30-20 NPK 12-52-0 (MAP)
prikladno za zemljišta bogata kalijumom, a siromašna fosforom (crvenice, karbonatna zemljišta na krečnjaku)
NPK 8-24-24+2%MgO
Sadržaj potrebnih hraniva određujemo na osnovu hemijske analize zemljišta pa se
količine NPK đubriva mogu kretati u vrednosti od 1000–2500 kg po hektaru.
VINOGRADARSTVO
MELIORATIVNO ĐUBRENJE
Pre podizanja vinograda potrebno je uzeti uzorke zemljišta za hemijsku analizu na
osnovu koje se daje preporuka za đubrenjei obavlja meliorativno đubrenje.
Meliorativno đubrenje je đubrenje na zalihu prilikom koje se unose u zemljište vrlo
visoke količine hraniva u cilju podizanja plodnosti zemljišta i podizanja hraniva na
razinu optimalne snabevenosti koja će biti na raspolaganju vinovoj lozi dugi niz
godina. Pri meliorativnoj đubrenju koriste se visokokoncentrirana NPK mineralna
đubriva:
NPK 7-20-30 + Fe + Zn
NPK 8-26-26 + Fe + Zn
NPK 6-18-36
NPK 10-30-20
Mineralno se đubrivo razbaca po površini i zatim se obavi rigolanje na punu dubinu
rasprostiranja korena (cca 60-80 cm), to se obavlja 3-4 meseca ranije kako bi se
zemljište sleglo. Posle toga neposredno pre sađenja razbaca se 30-40 t/ha zrelog
stajskog đubriva i zaore na 30 cm, ako ga nema dovoljno tada se prilikom sađenja
dodaje 5-7 kg po sadnoj jami. Takođe se prilikom sađenja po sadnoj jami dodaje i 80
g NPK 20-10-10 ili 70 g KAN-a. U drugoj godini mladi vinograd nije potrebno đubriti
NPK đubrivima jer se koristi fosfor i kalijum iz meliorativnog đubrenja. U trećoj
godini kada vinograd donosi prvi rod počinje se s redovnim đubrenjem s tim da se
koriste manje količine đubriva jer su i prinosi manji. U jesen posle berbe primenjuje
se oko 260 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn, rano u proleće 70 kg/ha Uree 46% N (mart) i
u maj se obavi prihrana s 40 kg/ha KAN-a 27% N.
ĐUBRENJE VINOGRADA U RODNOSTI
Redovitom đubrenjem unose se u zemljište hraniva koje je vinova loza iznela
prinosom, a i stvaraju se zalihe svih onih hraniva koji nedostaju u zemljištu da bi se
osigurali redovan prinosi dobrog kvaliteta. Pod pojmom redovnog đubrenja
vinograda podrazumjeva se osnovno jesensko đubrenje kompleksnim NPK
đubrivima u kojima je naglašen sadržaj fosfora i kalijuma, zatim proletnje prihrana s
NPK đubrivima koja sadrže više azota, a manje fosfora i kalijuma (NPK 20-10-10,
NPK 15-15-15), te prihrana vinove loze azotnim đubrivima (UREA ili KAN). Važnost
osnovnog đubrenja je u tome što se jedino tada fosfor i kalijum unose u dublje
slojeve zemljišta i na taj način približe što više korenovom sistemu. Najbolje ga je
obaviti odmah posle berbe i ono bi trebalo biti neizostavna agrotehnička mera svih
vinogradara. Računa se da za urod od 10 tona grožđa po hektaru na zemljištima
siromašnim fosforom i kalijumom treba đubrenjem dodati godišnje 100-120 kg/ha
azota, 50-80 kg/ha fosfora i 85-150 kg/ha kalijuma.
Za osnovno jesenje đubrenje vinograda najpogodnije su sledeće formulacije NPK
đubriva:
NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3
NPK 5-20-30 + 26 SO3
NPK 7-20-30 + Fe + Zn
u ovim je formulacijama naglašen sadržaj fosfora i kalijuma,
a odnos hranjiva (1:2:3) odgovara potrebama vinove loze.
Formulacije NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3 i NPK 5-20-30 +
26 SO3 sadrže kalijum u sulfatnom obliku, a sumpor kao
biogeni element povećava nakupljanje suve tvari. Te sulfatne
formulacije znatno su povoljnije za primenu na karbonatnim i
krečnim zemljištima koja imaju visok pH, jer će sumpror iz
đubriva delovati na sniženje pH.
Preporuka đubrenja za prosečnu visinu uroda grožđa od 10
t/ha:
NPK đubrivo g/m2 kg/ha
7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3 70 700
5-20-30 + 26 SO3 50 500
6-18-36 40-45 400-4507-20-30 + Fe + Zn 50 500
Ovim količinama podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom
i kalijumom, a male količine azota koje se unesu jesenskim đubrenjem vinova loza
će iskoristiti za rast i razvoj korena u zimskom periodu. U jesen nije preporučljivo
obilno đubriti azotom jer se produžuje vegetacija pa postoji opasnost od
izmrzavanja loze. Osim toga može doći do ispiranja većih količina azota iz zemljišta
što nije poželjno iz ekoloških razloga. Opasnosti od ispiranja fosfora i kalijuma
nema jer je njihova pokretljivost u zemljištu vrlo slaba, a i vežu se na čestice
zemljišta. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum godišnje premeštaju svega
1 do 2 cm u dubinu. Posle rasipanja đubriva po zemljištu preporučava se đubrivo
uneti u zemljište oranjem ili ručno motikom, tako da efekat đubrenja bude što veći, a
gubici hranjiva što manji. Vinogradi koji su zatravljeni đubre se u prvim godinama
nešto većim količinama (do 30%) mineralnih đubriva, tako da ima dovoljno hraniva i
za lozu i za travnati pokrov.
Kalijum je vinovoj lozi najpotrebniji u fazi cvetanja i u fenofazi šare. Vinova loza se i
tretira kao kalijumova biljka koja kao i sve biljke koje proizvode škrob ili šećer traži i
zahteva mnogo kalijuma. Najviše ga usvoji od početka vegetacije do cvetanja i od
šare do dozrevanja. On utiče na povećanje količine sladora u grožđu, povoljno utiče
na povećanje otpornosti vinove loze na bolesti i niske zimske temperature. Dobra
snabdevenost biljaka kalijumom povećava obrastanje korena apsorpcijskim
žilicama, tako da je i sposobnost korena za usvajanjem vode i u njoj otopljenih
hraniva veća, a time i veća otpornost biljaka na sušu. Usled nedostatka kalijuma
grožđe je slabijeg kvaliteta, količina šećera je manja, osetljivije je na botritis
odnosno sivu plesan, porast mladica je slab i usporen, a lišće se po rubovima suši i
uvija prema dole.
Na mnogim vinogradarskim zemljištima često se javlja nedostatak fosfora, naročito
na tipu zemljišta pseudoglej, gde je fosfor zbog kiselosti fiksiran. Na takvim
zemljištima prvo treba rešiti problem kiselosti primenom Fertdolomita (kalcijum-
magnezijum karbonat) u količini 3 t/ha zavisno o kiselosti može i više. U slučaju
nedostatka fosfora smanjuje se prirod i kvalitet grožđa, u proleće kasni vegetacija i
kasnije je dozrevanje grožđa.
PRIHRANA VINOVE LOZE
Prihrana vinove loze azotnim đubrivom Ureom obavlja se rano u proleće kod prve
obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja.
Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota dodanu pri jesenjem đubrenju,
150-170 kg/ha ili 15-17 g/m2 UREE 46% N, odnosno 100 kg/ha ili 10 g/m2 KAN-a 27%
N. Prihrana se obavlja u dva obroka, i to početkom vegetacije i posle cvetanja.
Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo
pretjerati jer prekomerna količina azota pogotovo bez osnovne jesenske đubrenja
izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa te slabo dozrevanje grožđa i
rozgve. Vina dobivena s zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju
slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabiliziraju i čuvaju.
Uz redovito jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do
četvrte godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2.
Primenom stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskom tvari, popravljaju se
odnosi vode i vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i
celokupna plodnost zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen
odmah posle berbe.
FOLIJARNA PRIHRANA VINOVE LOZE
Prihrana vinove loze putem lista obavlja se tekućim mineralnim đubrivima
FERTINAMA. U svom proizvodnom programu Petrokemija za vinovu lozu nudi
Fertinu G, Fertinu B i Fertinu Fe. Ona su isključivo namenjena za dopunsku lisnu
ishranu vinove loze makro i mikrohranivima i to ponajpre hranivima kao što je
magnezijum (Mg), bor (B) i gvožđe (Fe) čiji se nedostatak često i javlja na
vinogradarskim zemljištima.
Fertina B je azotno-borni rastvor koji se primenjuje neposredno pre cvetanja u
koncentraciji 0,5-1%. Primenom Fertine B u ovom periodu omogućujemo vinovoj
lozi sigurnije cvetanje i oplodnju jer bor povećava klijavost i vitalnost polenovih
zrnaca, a i kasnije primene bora povoljno djeluju na razvoj zametnutih bobica.
Fertina G koja uz makrohraniva azot i kalijum, sadrži i magnezijum, bor i gvožđe
može se početi primenjivati već u periodu razvoja mladica u koncentraciji 1%. Drugo
tretiranje obavlja se pre cvetanja, a posle cvetanja koristi se u koncentraciji 2%
svakih 14 dana sve do kraja jula kada se prestaje sa svim prihranama.
Ukoliko je vinova loza posađena na zemljištu koje ima veći sadržaj karbonata, na
listovima će se pojaviti žućenje ili tipična hloroza koja je uzrokovana nedostatkom
gvožđa (Fe). U takvim nasadima vinove loze treba pre cvetanja primeniti Fertinu Fe
koja sadrži gvožđe u koncentraciji 0,2-0,3% (200-300 ml na 100 l vode).
Prednost tekućih đubriva odnosno prihrane vinove loze Fertinama putem lista je u
tome što se i malim količinama hraniva održava ishranjenost vinograda, posebno
ako nastupi duži sušniji period, kada su znatno smanjena usvajanja hraniva iz
zemljišta. Fertine se mogu primeniti same ili zajedno sa zaštitnim sredstvima u
ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima kako ne bi došlo do pojave
ožegotina na listu.
Primenom svih navedenih FERTINA omogućujemo zdrav rast i razvoj vinove loze,
veću otpornost na sušu i bolesti, te bolji kvalitet i više prinose uz preduslov da je
zemljište dobro snabdeveno ostalim biogenim elemntima.
