Dudit Malina, roena 1926, umrla je 10. aprila 2015. Pre skoro dve godine, The Living Theatre u Nju Jorku, njeno ivotno delo zajedno sa Dulianom Bekom, morao je biti zatvoren zbog etvoromesenog zakanjenja u plaanju najamnine premda je, uz pomo nekoliko slavnih glumaca, plaena Dudit je otila u staraki dom za glumce. I dalje je snevala predstaveDudit Malina, iz nemake jevrejske porodice koja je rano i pravovremeno emigrirala iz Nemake, srela je pesnika i slikara Duliana Beka u Americi, 1943. Ve 1947. osnovali su The Living Theatre, prvo eksperimentalno pozorite u Americi. Zamisao je bila politika i estetika anarhistiko, politiko pozorite, pre svega komadi Bertolda Brehta, i pozorite surovosti glavnog izvora i uzora Duliana Beka, Antonena Artoa. Uitelj Dudit Malina bio je Ervin Piskator, Brehtov prijatelj, stvaralac epskog pozorita, koji je u svome ivotu uvek bio na pravom mestu i u pravo vreme: vojnik na frontu za vreme I svetskog rata, reiser u Moskvi na poetku tridesetih godina, predava na New School u Nju Jorku (koja je i osnovana za evropske begunce pred nacizmom) od sredine tridesetih pa sve do makartizma, i reiser u Zapadnom Berlinu poetkom pedesetih, gde je uprizorio komad o odgovornosti Vatikana i pape Pija XII za holokaustSredinom ezdesetih godina morali su Dudit i Dulian iz Amerike, i uglavnom su radili u Evropi, gde je bilo malo vie razumevanja i mogunosti. Posle dogaaja u celoj globalnoj generaciji mladih 1968, vratili su se u Ameriku. Trupa se na putovanjima podelila na tri dela, iveli su kao prava hipi komuna i kolektivno smiljali predstave. Veza Dudit i Duliana bila je slobodna, Dulian je bio biseksualan, neke ljubavnike su delili, imali su i sina. Njihovo pozorite je propadalo, dizalo se, razdvajalo se, sastajalo, bilo je kola, praksa, politiki pokret zajedno. Provocirali su posvuda: poetkom sedamdesetih celu su trupu pohapsili u Brazilu, gde je vladala diktatura, ali su ih posle nekog vremena pustili i deportovali.The Living Theater sam gledala na prvom BITEF-u, septembra 1967, u pozoritu Atelje 212 u Beogradu. Bila sam na drugoj godini studija, reila sam da vidim Antigonu i otila sam sama u pozorite, jer niko od mojih prijatelja nije hteo sa mnom. I moj odnos do pozorita bio je neodreen. Sa osam godina, gledala sam u Ateljeu 212 u staroj zgradi lista Borba ekajui Godoa, i predstava mi se veoma dopala. Pozorite je nazvano po 212 stolica na sklapanje (Rex), dizajnirao ih je Niko Kralj, i toliko je moglo da ih stane u neveliku salu. No docnije sam gledala samo nekoliko dosadnih predstava u raznim pozoritima, i zato sam veinu svog poslepodnevnog i veernjeg akog i studentskog vremena, tanije skoro svaki dan, provodila u Kinoteci.Antigona je bila direktan udarac u glavu, od kojeg se, sreom, nikada nisam oporavila. Sofoklov tekst se mogao prepoznati, ali je igran na potpuno nov nain. Osnova tragedije je uistinu politika, protumaena je kao sukob vlasti i naroda, a ne samo Antigone kao usamljenog borca za prava svih. Glumci su menjali uloge, tekst se time delio na nova znaenja. Scena je bila prazna, ispunjavala su je samo tela u pokretu nezaboravni Dulian na dvokolicama od dva druga glumca Antigona nije vie postavljala jedno pitanje svoga prava da sahrani brata koji je poginuo na pogrenoj strani, ve je postavljala pitanje odrivosti bilo koje vlasti koja kri bilo koje ljudsko pravo. Politike asocijacije su se odnosile na ameriki sistem, na totalitarne sisteme, i dakako na drutvo u kojem je predstava tada igrana na jugoslovenski liberalni socijalizam, koji je slobode delio bar u to doba kaiicom, a kontrolu tekom akom. Velika razlika, jer se kaiica nije mogla ni zamisliti u zemljama sovjetskog bloka. I iznad svega, ova Antigona je opominjala na uas rata, pre svega vijetnamskog rata. Osetljivost na vijetnamski rat je ve postojala: iste te zime odrane su prve demonstracije solidarnosti sa vijetnamskim narodom. Publika je bila uvuena u predstavu, glumci su se kretali po gledalitu, a u zavrnoj sceni, glumci se u uasu povlae pre neprijateljem koji e ih unititi: pred nama, publikom.Nijedno proitano tumaenje Antigone nije ovako otvaralo svet predamnom: istorija se meala sa sadanjicom, vetaka udaljenost je nestala, shvatila sam osnovne razloge zato je uopte bila i nametena da bi se pred itanjem savremenika sakrio politiki, pre svega demokratski potencijal antike drame, najveeg proizvoda atinske demokratije. injenica da je drama preivela kratokoveku demokratiju za stolea i milenijume, govorila je o krhkosti demokratije i o izdrljivosti, ako ne venosti, misli o demokratiji. Antigone su se u socijalistikim zemljama namnoile u novim dramskim verzijama u potrebi da se neto kae, upravo o tome. Ali mo i sveina originala, genijalnog pesnika koji svojim sugraanima svima, okupljenim u pozoritu, jednom od javnih prostora atinske demokratije kroz usta ene bez graanskih prava govori o opasnostima vlasti, pojavila se tek u ovoj predstavi. Antigona The Living Theatra bila je revolucija na sceni, sa jasnom namerom da to izlije na ulice. Te noi se na ulicama nije deavalo nita, ali je i meni i svakome drugome ko je gledao predstavu, bilo jasno da emo kratko ekati na to. Za mene je kljuno bilo to to antiku vie nisam mogla gledati kao zatvoren i udaljen svet, pa ni kao prolost, ve kao stalni i uteni, i pri tome beskonani svet odgovora na svako, posebno zabranjeno, cenzurisano ili zaboravjeno pitanje iz sveta u kojem se odvijao moj ivot. Doivela sam, posle doba zabrana i utiavanja, i ovo, mnogo gore doba, u kojem se znanje iz prolosti unitava zaboravom i grubim izbacivanjem iz kola i sa svih mentalnih horizonata. Pozorite Dudit Malina i Duliana Beka tada je podsticalo na politizaciju svakodnevice i stvarnosti: danas je takvo, ne manje uzbudljivo pozorite, zamena za realnost, na koju vie ne moe nimalo da utie. Nekada je pozivalo na ostvarenje utopije, danas je ono samo utopijaDudit Malina i Dulian Bek, koji je umro 1985, nisu prestali da izazivaju svet u kojem su stvarali. Sreom, radili su svoj revolucionarni posao u doba u kojem se ve moglo mnogo i precizno beleiti. Snimci njihovih predstava postoje, arhivi pozorita na raspolaganju su istraivaima na univerzitetu Jejl, ge je Dulian studirao. Nastupali su i na filmu: odsjaj Duliana Beka iz Antigone naao se u njegovoj ulozi proroka Tejresije u Pazolinijevom filmu Kralj Ojdip: Pazolini se kod njega uio kako da postavi kljuna pitanja antikim svetovima u svojim filmovima. Dovoljno je dokaza kako je ovo dvoje pozorinih revolucionara menjalo svet, bar u jednome njegovom delu. Htela sam samo da dodam da su menjali i ljude, i da sem sebe znam jo nekoliko takvih, koji su svet poeli da vide drugaije posle iskustva sa The Living Theater.Pitanje savremenog politikog pozorita dakle nije demodirano i postkodirano, ve naprosto cenzurisano. Gledajmo ga ponovo!Peanik.net, 16.04.2015.