Припремио Завод за антирабичнузаштиту “Луј Пастер” Нови Сад

Бити обавештен, најбољи је начин одбране од беснила

БЕСНИЛОИ АНТИРАБИЧНА ЗАШТИТАУ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

� Од беснила у свету умре годишње> 55.000 људи (СЗО) и милиони животиња

� Сваких 10 минута једна особа у светуумре од беснила

� Око 10 милиона људи сепостекспозиционо антирабично третира

� Већина случајева беснила у Азији иАфрици

� 30 до 50% деца < 15 година старости

Значај беснила

�Беснило је болест која је познатау медицини већ 4000 година!

� Акутно инфективно обољење– акутни прогресивниенцефаломијелитис са смртнимисходом у скоро свим случајевима

� Зооантропоноза - оболевају дивљеживотиње, домаће животињеали и човек

Шта је беснило?

Узрочник беснила

� RNK вирус

� (фамилија Rhabdoviridae, род Lyssavirus)

� Неуротропни вирус

� Леталитет скоро 100% када се појаве клинички знаци беснила

Morfologija – oblik metkaHeliksno RNP jezgro

RNA Struktura iorganizacija

Вирус беснила

улази у тело

Инфекција вирусом беснила

Rabies – Besnilo

Беснило животиња уЕвропи 2007. године

13265 случајева(без слепих мишева)

Rabies - Bulletin - EuropeRabies Information System of theWHO Collaboration Centre for Rabies Surveillance and Research

Број регистрованих оболелих домаћих и дивљих животиња у Европи

1990. до 2007. године

98319174

13265

5452

21049

5082

11086

0

5000

10000

15000

20000

25000

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Године

Број случајева

Дивље животиње

Домаће животиње

Укупно

Rabies bulletin Europe Europe

Беснило слепихмишева у Европи

2007. године.(28 случајева)

Rabies - Bulletin - EuropeRabies Information System of theWHO Collaboration Centre for Rabies Surveillance and Research

Регистровани случајеви беснила код слепих мишева у Европи 1990 до 2007. године

40

15 14

18

85

16

25

32

42

33

39

25

34

46

32

36

28

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

Године

Број случајева

Слепи мишеви

12 хуманихслучајева беснила уЕвропи 2007. године

Rabies - Bulletin - EuropeRabies Information System of the

WHO Collaboration Centre for Rabies Surveillance and Research

Број регистрованих случајева беснила код људи у Европи

1990. до 2007. год.

1312

2

27

13

0

5

10

15

20

25

30

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Године

Број случ

ајев

а

Rabies Bulletin Europe

� Животиње које не припадају сисарима НЕ могу да буду носиоци вирусабеснила у природи (гмизавци, водоземци, безкичмењаци)

� Беснило код малих глодара (веверице, мишеви, пацови хрчкови, и др.) као и зечева и кунића скоро никад не настаје у природним условима. У овим случајевима - консултовати стручњаке

Ко оболева од беснила?Сви сисари, првенствено месождери

�Дивље животиње:

Лисице, вукови, шакали којоти, ракуни, творови, слепи мишеви и др.

�Домаће животиње:

Пси и мачке, говеда, овце, козе и др.

�Човек

� Европа лисица, слепи мишеви - инсективори� Средњи исток вук, пас� Азија пас

� Африка пас, мунгос� Сев. Америка лисице, творови, ракуни,

слепи мишеви - инсективори� Јуж. Америка пас, слепи мишеви - вампири

ГлавниГлавни резервоарирезервоаривирусавируса беснилабеснила уу природиприроди

Беснило у Европи

�Силватично беснило – лисица(заступљено у Републици Србији)

� Урбано беснило – пас

� Беснило слепих мишева

� Беснило кунопаса

Како се беснило преноси ?

� Беснило се преноси путем саливеобично угризом бесне животиње

� Вирус беснила присутан у саливиоболеле животиње

� Остали документовани путеви преноса: � контакт слузокоже (очи, нос, уста) са инфективном саливом

� Трансплантација ткива и органа

� Путем аеросола (лабораторијски услови)

НЕ преноси се путем контакта са урином, фецесом, иликрвљу оболеле животиње

Може се пренeти путeм огрeботинe (мачка лижe свoјe шапe)

Дијагностиковано беснило животиња у Републици Србији 1994. - 2007. године

46

118 11098 103

113

152

245

218232

202

107

192

160

0

50

100

150

200

250

300

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Године

Дијагностиковано беснило животиња у Републици Србији 2001. - 2007. године

245

218232

202

107

192

160

0

50

100

150

200

250

300

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Године

Дијагностиковано беснило животиња у Републици Србији 2007. године

141; 88,1%

2; 1,3%17; 10,6%

ЛИСИЦА

ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕОСТАЛЕ*

DOMAĆE ŽIVOTINJEUKUPNO**

* 1 куна, 1 ласица** 6 паса, 10 мачaka, 1 крава

Регистровани случајевибеснила животињау Републици Србији

2007. год.

Ma kač

Pas

Ostalo*

Lisica

1 крава1 куна1 ласица

Пастеров завод Нови Сад уз сагласност Управе за ветеринуМинистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

160

7НишXII

20КраљевоXI

13ЗајечарX

11ЈагодинаIX

28ПожаревацVIII

9ШабацVII

0СмоборVI

0СуботицаV

10ЗрењанинIV

20Нови СадIII

25ПанчевоII

17БеоградI

Бројслучајевабеснила

Епизоотиолошкоподручје

141106

3

XII

X

VIII

II

IV

XI

IX

IVII

III

Ma kač

Pas

Ostalo*

Lisica

3 шакала, 2 дивље мачке, 1 јазавац, 1 коза

Завод за антирабичну заштиту “Луј Пастер” Нови Сад уз сагласност Управе за ветеринуМинистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Регистровани случајевибеснила животињау Републици Србији

за првих осам месеци 2008.

126104

7147

5НишXII

21КраљевоXI

21ЗајечарX

19ЈагодинаIX

30ПожаревацVIII

3ШабацVII

0СмоборVI

1СуботицаV

18ЗрењанинIV

12Нови СадIII

12ПанчевоII

5БеоградI

Бројслучајевабеснила

Епизоотиолошкоподручје

XII

X

VIII

II

IV

XI

IX

IVII

III

Како препознатибеснило код животиња?

� Беснило се карактерише абнормалним понашањемса неуролошким поремећајима.

� Често постоји период агресије који прогредира упарализе, иако агресивно понашање не мора увекда се испољи

� Дивље животиње се спорије крећу и могу деловатикао да су питоме – губитак страха од човека(нпр. појава лисице у насељеном месту)

� Кућни љубимац може почети да режи или чак дапокуша да угризе власника.

� Општи изглед - утисак болесне животиње

� Појава парализа (животиња видно храмље),

повлачи се у замрачене кутке

(тзв. тихи или паралитични облик беснила)

� Појачана саливација

(појава слине која цури из чељусти)

� Проблеми са гутањем

(опрез при сумњи на страно тело)

� Агресија

(фуриозни облик беснила посебно код мачака)

Centers for Disease Control and Prevention

Бесан пас савидљивомпљувачкомкоја му цурииз уста

Агресивнамачка

Оболеле животиње

Беснило у људи

� Вирус беснила инфицира централни нервнисистем, узрокујући енцефалитис и на крају смрт.

� Рани симптоми - нису специфични(грозница, главобоља, општа слабост).

� Узнапредовала болест - појава неуролошкихсимптома и знакова (несаница, анксиозност, конфузно стање, слабе или делимичне парализе, ексцитација, агитирано стање, хиперсаливација, тешкоће у гутању, хидрофобија - страх од воде идр.

� Смрт - унутар неколико дана од почетка првихсимптома.

Фуриозни тип беснила (80%) Паралитични тип беснила (20%)

Боцкање / парестезије Боцкање / парестезије

на месту уједа на месту уједа

Неспецифични симптоми Неспецифични симптоми

(Температура, малаксалост, (Температура, малаксалост

главобоља итд.) главобоља итд.)

Hydrophоbia, Aerophobia Асцендентна Парализа

Photоphоbia Кома

Смрт (кардио респираторно Смрт (кардио респираторно

затајивање) затајивање)

Преживљавање : 3 – 5 дана Преживљавање : 7 – 21 дана

Клиничке манифестације беснила људи

Дијагностика беснила код животиња

� На основу клиничких знакова може се само

посумњати на беснило.

� Беснило се дијагностикује искључиво

лабораторијском претрагом и то

после смрти животиње прегледом мозга

техником флуоресцентних антитела

� Потврда беснила биолошким огледом

(бели мишеви или ћелијска култура)

� Код животиња се не ради заживотно тестирање

Дијагностика беснила код људи

� На основу клиничких знакова може се само посумњати на беснило.

� Беснило се дијагностикује искључиво лабораторијском претрагом и то

пост мортем, техником флуоресцентних антитела из узорка мозга

� Потврда беснила биолошким огледом

(бели мишеви или ћелијска култура)

� Код људи ради се и заживотна дијагностика: - биолошки оглед из узорка саливе и ликвора

� - преглед нухалне биопсије техником флуоресцентних антитела

(присуство вируса беснила у длачним фоликулима коже)

� Анализа серума на присуство вирус неутрализујућих антитела код

особа које нису имунизоване против беснила

Антирабична заштита

� ИСТОРИЈА� 1885 године, први пут ефикасна заштите одбеснила давањем вакцине против беснила.

� 9. годишњи дечак Joseph Meisterи Louis Pasteur

� ДАНАС� Савремене нешкодљиве вакцине противбеснила са културе ћелија

� Хумани антирабични имуноглобулин

Превенција беснила код људи

� Спречити контакт са бесном животињом

� У случају повреде од бесне или на беснилосумњиве животиње пост-експозициона профилакса

� Локална обрада ране

� Пасивна имунизација – давање ХРИГ-а(хумани антирабични имуноглобулин)

� Активна имунизација – давање вакцине противбеснила

Третман уједних рана

Елиминација вируса беснила са места инфекцијефизичким и хемијским путем

�Интезнивно прање и испирање ране сапуном и водом(минимално 5-10 мин.)

�Кватернарне амонијумове базе (1% Асепсол®)(претходно одстранити сапун)

�Тинктура или водена солуција јода,Повидон јодид, 70% Алкохол

Антитетанусна профилакса & евентуално антибиотска терапија

Одложити сутуреАко је неопходно само након апликације ХРИГ-а

Пост експозиционапрофилакса (ПЕП)

� 5 доза вакцине против беснила(“Essen” шема СЗО: 0., 3., 7., 14. и 28 дана И.М.у делтоидни мишић)

� ХРИГ (хумани антирабични имуноглобулин)у дози од 20 И.Ј.по кг. телесне масе у рану иоко ране и остатак И.М. у глутеални мишић.

� Претходно имунизоване особе против беснила

� Две дозе вакцине против беснила

� 0. и 3. данаБез ХРИГ-а

Стандардна интрамускуларна шема. Једна доза вакцине у делтоидни предеоу следеће дане:

Essen шема

СЗО препоручена ПЕП шема

5 вакцина5 посета

Дан 0 3 7 14 28

ХРИГ

Пре-експозициона имунизација

� Обавезна за лабораторијске раднике, ветеринаре, ветеринарске техничаре, ветеринарске хигијеничаре, зоохигијеничаре, ловочуваре, шумаре, препаратореживотиња, крзнаре, и лица која професионално долазеу контакт са слепим мишевима.

� Такође препоручена код особа које проводе 1 или вишемесеци у земљама са ендемичним псећим беснилом,

где се очекује значајно кашњење у започињању ПЕП

због географске удаљености, недостатке медицинскеинфраструктуре или имунобиолошких препарата.

Пре-експозициона имунизација

� Шема: 3 дозе вакцине 0., 7. и 21. дана

� Дозирање: 1.0 мл И.М. у горњи делтоиднипредео

� 2. – 4. недеље од последње дозе врши секонтрола имунитета - одређивање титраантитела против вируса беснила.

� Титар треба да буде >= 0.5 И.Ј./мл., упротивном неопходна примена бустер дозе

� У случају нове експозиције вирусу беснилаапликација само вакцине 0. и 3. данабез ХРИГ-а)

СЗО препорученапре-експозициона шема

3-дозе вакцине интрамускуларно

Пре-експ.. шема

Експозиција: Не апликовати ХРИГ

дан 0 7 21 дан 0 3

Улога лекара опште праксе усистему антирабичне заштите

� Испитати околности уједа, одн. озледе од животиње у циљу одређивања степена хитностипружања антирабичне заштите у антирабичној амбуланти:

� Хитно: Место (глава, врат) и обимне озледе?

� Ујед непровоциран? � ујед дивље животиње ?� Животиња показује знаке обољења?

� Није хитно:� ујед од пса или мачке познатог власника?� пас вакцинисан против беснила?� Провоциран ујед?

Први степен хитности у случају: � Непровоциран ујед мачке

� Ујед/контакт дивље животиње (посебно лисице)� Ујед живитње која показује знаке обољења

� Спровести локалну обраду ране(детаљно испирање ране 1% раствором Асепсола, превијање ране са Повидон јодидом.

� Спровести АТ заштиту.� ОБАВЕЗНО УПУТИТИ ПАЦИЈЕНТА У АНТИРАБИЧНУ АМБУЛАНТУ

Број пост-експозиционоантирабично третираних особа

у Републици Србији у 2007. годиниу односу на животињу која је нанела озледу

978; 77%

198; 16%

26; 2% 68; 5%

пас МАЧКА ЛИСИЦА ОСТАЛО

Од стране животиња озлеђено 8319 особа. Од тога је постекспозиционо антирабично третирано1270 особа

Број пост-експозиционоантирабично третираних особа

у Републици Србији у 2007. годиниу односу на животињу која је нанела озледу

1СВИЊА4МИШ

1КОЊ4ДИВЉАСВИЊА

1ХРЧАК5СЛЕПИ МИШ

1ДИВЉАМАЧКА

10КРАВА

2МАЈМУН26ЛИСИЦА

2КУНА28ПАЦОВ

3ВЕВЕРИЦА198МАЧКА

3ЛАСИЦА978ПАС

3721232Zlatiborski Okrug

2020315Zaječarski Okrug

42101427Zapadno-Bački Okrug

2813123Šumadijski Okrug

91132364Sremski Okrug

1281512092Južno-Banatski Okrug

1552121131Južno-Bački Okrug

91134Raški Okrug

30131214Rasinski Okrug

5212049Pomoravski Okrug

1810116Pirotski Okrug

1600115Pčinjski Okrug

4201932Severno-Banatski Okrug

69131847Severno-Bački Okrug

1221201298Nišavski Okrug

2121117Moravički Okrug

91134Mačvanski Okrug

2420121Kosovsko-Mitrovački Okrug

3413822Kolubarski Okrug

9110783Jablanički Okrug

4830342Podunavski Okrug

3201724Srednje-Banatski Okrug

4801641Braničevski Okrug

104523265Grad Beograd

Ukupnoostalolisicamačkapas

Пост-експозиционо антирабично третиране особеу Републици Србији у 2007. години

у односу на животињу која је нанела озледу по окрузима