Садржај

Увод............................................................................................................1Месопотамија...........................................................................................2Египат........................................................................................................3

Увод

Египат и Месопотамију историја је увек посебно изучавала са различитих аспеката, јер су ова два царства била највећи центри културе и уопште људске цивилизације.

Са становишта уметности, истраживања су показала да су оне имале највећи утицај како на Источне, тако и на Западне земље а из разлога што су се највише служили декорацијом која се лако преносила на друге народе.

Са становишта архитектуре, веома је битно изучавање ових јаких култура јер су у њихово време настале велелепне грађевине, којима се и дан данас савремено људско друштво диви и поштује. Чак су понеке грађевине остале мистерија са становишта њихове градње јер је остало несхватљиво да је било могуће градити такве објекте на њиховом нивоу цивилизованости и примене технологија за које сматрамо да су у то време биле импозантне.

1

Месопотамија

Месопотамија је заузимала подручје Блиског истока између две велике реке, Тигра и Еуфрата, па се оријентисала на пољопривреду због плодног земљишта и обиља воде у долини између река. Пољопривреда се на овом подручју развила око 6000 година пре наше ере. Забележено је да су из Месопотамије слане трговинске експедиције у Египат, Источни Медитеран, Анадолију, Кину и Индију око 4500 година пре наше ере. Цивилизација Месопотамије састојала се из великог броја градовa државица. Најстарија цивилизована држава је Акад, настала око 2300 год. пре наше ере. На овом подручју значајније државе биле су Асирија, Сумер, Персија, Хетитско краљевство, али је центар месопотамске цивилизације био у Вавилону. У Сумеру се појавило прво писмо у историји људског рода из потребе да би се регистровале трговинске трансакције. По археолошким остацима који су нађени, установљено је да су народи овог подручја интензивно трговали са Египтом и Индијом, а са трговином вршили и утицаје на развој суседних цивилизација. Чак су имали и развијен кредитни систем по којем су трговци позајмљивали робу, злато и сребро уз камату, а уговори су морали бити писани и оверавани печатом. Размена добара се вршила у градовима који су били утврђени и подигнути на високе земљане терасе, а у језгру је била изграђена колосална краљевска палата.

Градове Месопотамије одређује политичка воља односно владарска моћ са примесама божанских атрибута. Владари на овим просторима имали су потребу да им палате буду грађене тако да функционишу као посебан градски организам и да наравно буду великих димензија и заштићене снажним зидинама. За разлику од градова, сеоске куће у којима је живело становништво које се бавило пољопривредом, које је градило у почетку типичне неолитске куће. У долини две реке поплаве су биле изненадне и опасне по становништво а у неким деловима међуречја нема уопште ни дрвета ни камена па су има куће биле углавном саграђене од шибља и блата.

Главни допринос ризници светске архитектуре, Месопотамија је дала због проналаска конструкција, лука, свода и куполе прављених од земље (ћерпић, опека) која је директно утицала на архитектуру Мале Азије на Западу и Персије на истоку.

Културе које су егзистирале на тлу Месопотомије и које су се међусобно разликовале по свом утицају биле су: сумесрко-акадска (трајала је око VII векова), вавилонска, уметност Асирије као и култура персијанаца.

Културе Месопотамије развијале су систем грађења битуменом (мешавина земље, песка, шљунка и катрана), за разлику од архитектуре Египта која ту технику није познавала То је дало велики допринос самој архитектури Месопотамије, дајући јој трајност и чврстоћу и зато данас имамо много више археолошких налазишта на њеном тлу.

Главне одлике сумерско-акадске културе су пре свега моћ и богатство унутар државе, чему је допринело јачање трговачких веза. Формира се јединствена теократска монархија која је владала и допринела урбаном развоју ових области. Препознатљив тип куће са квадратним двориштем је једна од одлика ове културе као и то да се у урбанизму ове епохе користи модуларни

2

систем организовања и грађења – он доминира у пропорцијама палата, храма, зигурата...1

На сумерско-акадско културу се наставља вавилонска култура, која доживљава свој процват за време Хамурабија (1792-1796 г.п.н.е.). Његов допринос се огледа у санкционисању краљевског ауторитета као вољу бога сунца. Вавилон је разорен 689.г.п.н.е.

Након разарања Вавилон улази у састав Асирије која постаје самостална милитаристичка држава. Културу Асирије карактерише утицај претходних култура Сумера и Вавилона. Карактеристике плана градова су наслеђене тако да нема неких битних иновација у овом периоду. На културу Асирије се наставља култура Персијанаца. Значајно за ову културу, тј. Персију је то што представља једино место древних култура Оријента где храм није доминантна тема урбанизације. Насупрот томе сачувани су остаци раскошних палата који доминирају персијском државом.

Египат

Египат је као пустињска земља, располагао мањим обрадивим површинама које су се протезале поред реке Нил. Из тих разлога, ова цивилизација је била принуђена да тргује са другим цивилизацијама те на тај начин се снабдева потребним добрима. Трговина, која је спајала људе из пре свега егзистенцијалних развоја, а касније која је постала и главна грана привреде за богаћење појединаца, утицала је и на развој уметности и архитектуре. У Египту, пољопривреда се развила 4000 година пре наше ере и у великој мери је зависила од природних услова односно поплава реке Нил које су биле редовне. Конституисање Египта као државе учинило је да постане значајна војна сила која је у почетку покоравала суседне државе али касније, са њима остваривала значајне трговинске односе, нарочито са Месопотамијом и са унутрашњошћу Африке.

Египатска култура није дозвољавала преко 2500 година да буде нарушена од стране спољњих или унутрашњих утицаја, већ је дуго била затворена, под сталним надзором и влашћу теократа, што значи да су владари уједно били и врховни свештеници, односно сами богови. Сами египђани су били веома радни и мирни обрађивачи поља, у најужој вези са природом која га окружује и из које развија љубав према њој и репродукује форме. Живот људи био је заснован ,,на земљи и од земље''.

Архитектура Египта је пре свега позната по пирамидама, величанственим сакралним грађевинама посвећеним животу мртвих, грађених у тешкој каменој грађи. Својим колосалним димензијама мерљиви су са насељима те епохе, створених да доминирају пејзажом долине Нила. Египћани нису познавали, као што је наведено, технике грађења битуменом као у Месопотамији. Њихова насеља су била од ћерпића и опеке, а због честих поплава и бујица су разорена.2

1 Милић, Б. (1994); Развој града кроз сотлећа I, Праповијест-антика, Школска књига, Загреб,стр.49.

2 ИМБД, стр. 52.

3

Слика бр.1Царства оријента3

3 http://www.emersonkent.com/map_archive/oriental_empires_600_bc.htm (21.12.2011.)

4

Универзитет у ПриштиниФакултет техничких наукаСа седиштем у Косовској МитровициОдсек: Архитектура

Предмет: Историја и теорија урбанизма

ЕГИПАТ И МЕСОПОТАМИЈА-АНТИКА-

Студент: Тамара Јовановић 12/08

Косовска Митровица, Јануар, 2012.година

5