Egipat, Staro Carstvo, Grobnice (Mastabe i Piramide)

8/18/2019 Egipat, Staro Carstvo, Grobnice (Mastabe i Piramide)

http://slidepdf.com/reader/full/egipat-staro-carstvo-grobnice-mastabe-i-piramide 1/5

1

Egipiat, staro carstvo

Stari Egipat ili Drevni Egipat je naziv koji se koristi za civilizaciju koja je nastala oko 3300. godine

pne. u dolini, na području današnje države Egipat. Ona predstavlja jednu od najstarijih civilizacija u

istoriji, te je iala značajan uticaj na razvitak !ntičke "rčke, #iskog $arstva i zapadne civilizacijeuopšte. %ijedna druga civilizacija u vree egipatskih &araona nije se ogla takičiti sa drevni

Egipto ' o(no državo poznato po velelepni gra)evinaa i izuzetni *ogatstvo.

Osnovni razlog nado(i Egipta u to do*a *ila je velika geogra&ska prednost, oličena u o(noj

reci %il. %ekoliko hiljada godina centar života i razvoja u Egiptu *ila je upravo ova reka.

+očetak starog carstva nije odre)en neko političko prekretnico, ve( se nastavlja na tradiciju

ranodinastičkog Egipta. Ovaj terin nastao je u hronologiji -. veka i kao početak je uzet početak

tre(e dinastije. arakterišu ga velika centralizacija države, značajno unapre)enje u državnoj upravi,

adinistraciji i poresko sisteu i veliki graditeljski poduhvati od kojih su najve(i piraide,

gro*nice vladara četvrte dinastije. /avršava se raspado Egipta na kraju ose dinastije oko 10.godine. pne. Ogroan napredak u arhitekturi, uetnosti i tehnologiji je načinjen toko perioda

starog carstva, podstaknut pove(ano poljoprivredno produktivnoš(u, za šta zasluge idu do*ro

razvijenoj centralizovanoj adinistraciji. +od rukovodstvo vezira, državni služ*enici su prikupljali

poreze, koordinisali projekte navodnjavanja radi po*oljšanja prinosa useva, prikupljali seljake da

rade na izgradnji projekata i osnovali pravosudnog sistea za održavanje reda i ira. 2araoni su

tako)e darovali zeljište hraovia kako *i ove institucije iale sredstva da o*ožavaju &araone

posle njihove srti. %a kraju starog carstva, pet vekova tih &eudalnih praksi su polako uanjile

ekonosku o( &araona, koji više nisu ogli priuštiti održavanje velike centralizovane

adinistracije. ako je o( &araona *ila sanjena, regionalni guverneri zvani ,,noarsi su počeli

da osporavaju autoritet &araona. 4o je, zajedno sa teški sušaa ize)u 00. i 50. godine pne.,na kraju izazvalo ulazak države u 60 godina dug period gladi i suko*a poznat kao ,,prelazni

period.

7asta*e i piraide

+o verovanju Egip(ana, život ne prestaje posle &izičke srti, ali za večni život duše potre*no je

sačuvati telo urlog. Svaki čovek je u toku svog život orao da oprei svoju gro*nicu, da *i njegov

duh ogao da uživa u svi zadovoljstvia u kojia je i on sa uživao. %akon srti, telo je

*alzaovano a uz pokojnika je sahranjivana i njegova ode(a, dragocenosti, hrana, kao i &igure koje

su predstavljale njegovu porodicu, prijatelje i poslugu. "ro*nice su *ile prostrane i pravljene su tako

da *udu trajne da *i ogle zaštiti ui&icirano telo i sve što je uz njega sahranjeno. 7e)uti, sao

pripadnici vladaju(e klase iali su ogu(nost da se*i o*ez*ede ovakve gro*nice, dok su ro*ovi

sahranjivani u plitki rakaa iznad kojih je stavljano nisko o*eležje.

+rvo*itne gro*nice, koje su gra)ene u do*a vladavine prve tri dinastije *ile su asta*e 8reč



2

..asta*a na arapsko jeziku znači klupa, pošto podse(a na klupe od (erpiča koje služe za sedenje

na pustinjsko pesku9.

Presek mastabe

7asta*e su gra)ene od opeke ili kaena, sastavljene od podzenog i od nadzenog dela. :

nadzeno delu, koji je iao pravougaonu osnovu i nagnute spoljašnje strane, *ila je kapela ' ala

prostorija u kojoj su vršeni verski o*redi. apela je *ila ukrašena o*ojeni relje&ia i zidni

slikaa s prizoria iz svakodnevnog života i natpisia sa verski i agični &orulaa, koje su,

kako se verovalo, olakšavale pokojniku dugačko putavanje ka svetu rtvih, gde ga je čekao Ozirisov

sud. +ored kapele, tu je *ila i jedna ili više prostorija u kojia su čuvane dragocenosti i kip preinulog. Ove prostorije nazivale su se serda*i. Slike i skulpture u gro*nicaa iale su više

agijske nego estetske ciljeve. ada *i statua *ila završena, u nju je verski o*redo udahnut život

i po verovanju, ona je postajala ljudsko *i(e koje je njo *ilo predstavljeno. Statue kraljevskih

ličnosti iale su idealizovane crte lica i *ez o*zira na starost vlasnika, prikazivane su u cvatu

ladosti, dok su &igure seljaka i ro*ova prikazivane sa nogo više realiza. +odzeni deo asta*e

činila je gro*na koora, u kojoj se u kovčegu, sarko&agu, čuvalo ui&icirano telo pokojnika. Ona

se nalazila do 30 etara ispod nivoa tla, a sa nadzeni delo *ila je povezana vertikalni

kanalo. 7asta*e su o*ično *ile orijentisane u pravcu sever ; jug, po dužoj strani. %a severnoj

strani asta*e *ila su lažna vrata, koja su, po verovanju, služila za izlazak duše urlog, dok je ulaz

u kapelu *io sa južne strane. /a vree <<< dinastije, iz asta*e su se, dozidavanje jedne asta*e na

drugu, tako da svaka gornja *ude anja u odnosu na prethodnu, razvile stepenaste piraide, u

kojia su sahranjivani isključivo &araoni. %ajstarija i najpoznatija stepenasta piraida je piraida

&araona /osera u Sakari, kod 7e&isa, delo arhitekte <hotepa.



3

III dinastija, stepenasta piramida faraona Zosera

Sau piraidu čini šest asta*a različite veličine, postavljenih jedna na drugu. +iraide nisu *ile

podignute kao usaljene gra)evine usred pustinje, ve( kao prostrane gro*ljanske četvrti, sa

hraovia i drugi zgradaa koje su *ile pozornica verskih svečanosti za &araonovog života, a i

posle njega.

Prelaz od mastabe ka piramidi

4ako)e, /oserova stepenasta piraida nalazi se u sredini arhitektonske kopozicije, koja, se nje,

o*uhvata gro*ove plei(a i pogre*ne kapele okružene visoki *edeia. $ela kopozicija ia

dienzije 550 = >0 etara. Saa /oserova piraida visoka je oko 1 etar i predstavlja jedno od

najve(ih i najlepših ostvarenja egipatske arhitekture. +ojedini delovi ove kopozicije *ili su uzor

kasnije stvoreni delia egipatske arhitekture.

+ored /oserove, jedna od najstarijih stepenastih piraida je piraida &araona Sno&rua ili Sne&rua 8<?

dinastija9 kod 7edua. %ekada je ova piraida iala seda stepenika, ali do danas su sačuvana

sao tri. :kidanje stepenika stepenastih piraida do*ijen je najkarakterističniji o*lik egipatske

gro*nice ' pravilna piraida. %aziv piraida potiče od grčke reči ,,p@rais ' kolač od pšeničnog

*rašna. 2araon Sno&ru izgradio je prva pravilnu piraidu kod Dahšura za vree <? dinastije, Aila je

visoka -- etara, a stranica kvadratne osnove iznosila je 3 etara.



4

Dahšur, piramide faraona Snofrua, oko 2590

%ajve(e pravilne piraide su eopsova, e&renova i 7ikerinova, u "izi, u *lizini današnjeg aira.

Piramide !eopsa, !efrena i "ikerina, I# dinastija, oko 2550 $pne

Ovi onuentalni koplekso, savršeni po sietriji, dostignut je vrhunac u razvoju piraida.

%jihova unutrašnjost zidana je *lokovia od krečnjaka, a spoljna o*loga, koja je do danas sačuvana

sao na vrhu e&renove piraide, *ila je od granita. Ove tri piraide su po projektu i konstrukciji

e)uso*no veoa slične. 7anji deo unutrašnjosti piraide sačinjavale su gro*ne koore i hodnici

kojia su koore *ile e)uso*no povezane. :laz u piraide je *io zazidan i skriven ispod granitne

podloge. %ajstarija i najve(a od ove tri piraide je eopsova, čija je visina iznosila oko 6> etara, a

svaka stranica je dugačka oko 3 etra. +rea Berodotu, izgradnja eopsove piraide trajala je 0

godina. +iraida eopsovog sina e&rena visoka je 35 etara sa stranico od 5 etara, a

7ikerinova 11 etara sa stranico od 0> etara. +ovršina koju pokriva eopsova piraida je 5,5



5

hektara, njena zapreina je ,500.000. ku*nih etara. Oko ove tri velike piraide nalazi se nekoliko

anjih i ve(i *roj asta*a za &araonove ro)ake i dvorske dostojanstvenike. 4ako)e, sa istočne strane

svake od ovih piraida izgra)en je pogre*ni hra i pogre*ni put koji se dolazilo do piraide. Ove tri

veličanstvene gro*nice stari "rci su u*rajali u jedno od seda svetskih čuda.

: dolini e&renove piraide, pored hraa, nalazi se s&inga isklesana u steni, koja ia telo lava i carsku

glavu čije je lice verovatno portret &araona e&rena.

#elika sfin$a, oko 25%0 pne, I# dinastija

S&inga je dugačka C3 etara, a visoka -,>0 etara i, iako je toko vreena izgu*ila prvo*itne crte, i

danas svojo dostojanstvenoš(u uliva strahopoštovanje. e&ren ju je postavio za stražara svo

nadgro*no kopleksu jer si*oliše ljudsku udrost i životinjsku snagu. < hiljadu godina kasnije,

satrali su je liko *oga sunca.

+osle četvrte dinastije ovakve onuentalne piraide više nisu gra)ene, ada su i dalje podizane

piraide nogo anjih razera.

/a vree Srednjeg carstva, &araoni i drugi velikodostojnici su sahranjivani u gro*nicaa pravljeni u

prirodnoj steni. Ove gro*nice su nastale po ugledu na egipatsku palatu. :lazi su uglavno, radi zaštite,

*ili skriveni a izuzetak je anja gro*nica kod Aeni Basana, sa naglašeni predvorje. +oznate gro*nice

u Dolini kraljeva kod 4e*e Ai*an 'el ' 7aluk iaju veoa izdužen o*lik, a pri njihovoj izgradnji težilo

se osnoj sietričnosti. %jihova dužina iznosi od 10 do 50 etara. : Dolini kraljeva, e)unajznačajnije spadaju gro*nice u steni &araona Setia, #azesa <<, #azesa <<<, #azesa ?<, #azesa

< i 4utankaonova gro*nica.

"ro*nica 4utankaona, &araona koji je uro kada je iao osanaest godina jedina je gro*nica koja je

netaknute sadržine otkrivena u oderno do*a. Ostale su opljačkane, što je razuljivo s o*ziro na

vrednost aterijala prona)enih u ovoj gro*nici.

Documents

Egipat, Staro Carstvo, Grobnice (Mastabe i Piramide)