Sadraj

Uvod

Ekonomska politika je skup aktivnosti koje preduzima drava a usmerava ih na realizaciju najvanijih privrednih ciljeva. Raspoloivim merama i instrumentima ekonomske politike, drava ini napore da aktivnosti privrednih uesnika usmeri u eljenom pravcu, na koji nain se realizuju kratkoroni i dugoroni drutveno-ekonomski ciljevi. Na osnovu najnovijih spoznaja ekonomske nauke, savremena drava ini napore da brojnim i najraznovrsnijim merama kreira adekvatnu ekono-msku politiku. Kao posebna oblast nauke, ekonomska politika se bavi istraivanjem instrumenata i mera pomou kojih se ostvaruju definisani ekonomski ciljevi.U planiranju svojih aktivnosti ekonomska politika svoje polazite ima u savremenoj makroekonomskoj analizi i na nju se neposredno oslanja. Ekonomska politika podrazumeva posredne metode delovanja na tok privrednih procesa. Sutina njenog angamana nije direktno pomeranje resursa na poeljne upotrebe nego delovanje na subjekte koji raspolau resursima i donose odluke o pravcima njihovog angaovanja. "Shvaena kao skup postupaka i akcija koji imaju karakter posrednog upravljanja ekonomska politika pretpostavlja da su ispunjeni odreeni uslovi.Oni se sastoje u respozivnosti privrednih subjekata, koji autono-mno odluuju u jednom privrednom ambijentu, na upravljake impulse koje ekonomska politika emituje putem svojih mera i akcija. Za to je potrebna dovoljno jaka motivacija subjekata odluivanja da dostignu to vee vrednosti svojih funkcija cilja,kao i njihova sposobnost da biraju odluke i formuliu politiku koja je najvie na liniji takve optimizacije'" Dakle,instrumentima i merama ekonomske politike drava kreira ponaanje uesnika u ekonomskom ivotu,odnosno ona u uslovima trinog naina privreivanja ne ograniava slobodu izbora uesnika u ekonomskim procesima. Slobodu uesnika u ekonomskom ivotu bitno determinie privredni i pravni ambijent koga u znaajnom stepenu oblikuju upravo instrumenti ekonomske politike.

1. Atributi ekonomske politike

U najoptijem smislu, re politika odnosi se na principe kojim se ruko-vodi neka akcija usmerena na realizaciju precizno definisanih ciljeva. Definisa-nje tih principa podrazumeva odreivanje nosilaca akcije, kao i ciljeva, mera, sredstava pomou kojih se postavljeni zadaci ostvaruiu.[footnoteRef:2] Reju, ekonomskom politikom drava kontroloe ekonomske aktivnosti. Osnovni atributi ekono-mske politike su: 1) nosioci, 2) ciljevi, instrumenti i 4) mere. [2: Boulding, K. (1958) Priciples of Economic Policv, Englewood Cliffs, str. 1.]

1) Nosioci ekonomske politike su subjekti koji donose mere i realizuju zacrtane ekonomske ciljeve. U najirem smislu, to su dravni i paradravni organi, a ree politike partije i ostale politike i interesne grupe koje imaju uticaja na proces donoenja najrazliitijih ekonomskih odluka. Neke od ovih institucija mogu donositi ekonomske odluke koje su obavezne samo za svoje lanove. 2) Ciljevi ekonomske politike su poeljna stanja ekonomskog sistema, kao to su puna zaposlenost, stabilne cene, preraspodela dohotka. Mogu biti: nezavisni, komplementarni, konfliktni, kratkoroni, dugoroni. Nezavisni su oni kod kojih ostvarenje jednog ne dovodi u pitanje realizaciju drugog cilja. Kod komplementarnih ostvarenje jednog doprinosi deliminoj ili potpunoj realizaciji drugog cilja. Ilustracije radi, izraenija stopa privrednog rasta uslovljava manju nezaposlenost, Konjfliktni su oni ciljevi kod kojih ostvarenje jednog cilja otea-va ili onemoguava ostvarenje drugog cilja. Primera radi, poveanje izvoza uz isti obim proizvodnje uslovljava loiju snabdevenost domaeg trita. Kratkoroni ili operativni ciljevi su neizostavna komponenta tekue ekonomske politike. U grupu kratkoronih ciljeva ekonomske politike mogue je navesti stabilnost cena, poboljanje platnog bilansa zemlje i tome siino. Najvaniji dugoroni ciljevi ekonomske politike se odnose na privredni rast, poveanje ekonomske efikasnosti, smanjenje neravnomernosti u raspodeli dohotka, poveanje meunarodne konkurentnosti i tako dalje. 3) Insirumenti su sredstva pomou kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve. Putem instrumenata, drava deluje na ponaanje pojedinih aktera privreivanja. Instrumenti moraju biti od strane drave dobro osmiljeni, a njihova upotreba podrazumeva izuzetnu koordinisanost akcija. Korienjem razliitih instrumenata drava deluje posrednim putem na promenu ponaanja pojedinih ekonomskih subjekata. Instrumenti ekonomske politike su varijable koje kontrolie drava i pomou kojih ona deluje na ekonomski mehanizam u cilju ostvarenja kljunih ekonomskih ciljeva. Treba napomeniti da dejstvo instrumenata ekonomske politike nije jednoznano. Uticajem u pravcu ostvarenja nekog precizno definisanog zadatka moe se istovremeno oteati ispunjenje drugog cilja. To u krajnjoj instanci upuuje na zakljuak da je proces kreiranja i realizacije ekonomske politike izuzetno sloen postupak koji je neminovno praen rizikom pogrenih procena i povlaenja nesvrsishodnih poteza.Osnovm problem u adekvatnom izbom i kvantitativnom dimenzioniranju pojedinih instrumenata proizilazi iz mnogostruke meuzavisnosti ciljeva i instrumenata ekonomske politike. Gotovo da i nema instrumenta ekonomske politike kojim se deluje samo na jedan cilj, ali su retki i ciljevi koji su pod dejstvom samo jednog instrumenta. Stvar dodatno komplikuje injenica da su i ciljevi i instrumenti meusobno veoma zavisni. U prinicipu, to je vei broj instrumenata ekonomske politike, put do koncipiranja konzistentne ekonomske politike je laki. Ukratko, multiinstrumentalnost je jedna od bitnih karakteri-stika ekonomske politike.[footnoteRef:3] [3: Jurkovi, P. (1997) Fiskalna politika u ekonomskoj teoriji i praksi, Informator, Zagreb, str. 21.]

U literaturi postoji veliki broj razliitih naina razvrstavanja instrumenata ekonomske politike. Po jednom broju autora sve instrumente ekonomske politike mogue je podeliti u sledeih pet grupa: 1) instrumente javnih finansija, 2) instrumente novca i kredita, 3) instrumente deviznog kursa, 4) instrumente direktne kontrole i 5) instrumente promene institucionalnih aranmana.[footnoteRef:4] Interesantan je pristup grupe britanskih ekonomista koji sve instrumente ekonomske politike dele na: 1) instrumente fiskalne politike, 2) instrumente monetarne politike, 3) instmmente kontrole cena i dohodaka, 4) instrumente deviznog kursa i 5) instrumente politike zapoljavanja u javnom sektoru.[footnoteRef:5] Razumljivo je da postoje i drugaiji naini razvrstavanja najvanijih instrumenata ekonomske politike, ali se na njihovoj elaboraciji neemo detaljnije zadravati. [4: Bornstein, M. (1989) Comparaiive Economie Svstems. Irwin, Homewood. str. 1-3] [5: 4Shaw. G. McCrostie, M. Greenaway, D. (1997) Macroeconomics, Balackwell Business, str. 324-332.5Shaw. G. McCrostie. M. Greenaway D. op. cit. str. 332-333.]

4) Mere ekonomske politike su postupci usmereni u pravcu promene ili ukidanja postojeih instrumenata ili. pak, uvoenja novih instrumenata ekonomske politike. Merama ekonomske politike drava deluje na aktivnosti privrednih uesnika u eljenom smeru. Pomou njih se realizuju kratkoroni i dugoroni ekonomski ciljevi. Na temelju najnovijih spoznaja ekonomske teorije, savremena drava nastoji da paletom najraznovrsnijih mera kreira najefikasniju ekonomsku politiku.

2. Ogranienja ekonomske politike

Prilikom istraivanja osnovnih atributa ekonomske politike u ekonomskoj literaturi se esto govori i o njenim objektivnim ogranienjima. Premda u vezi ovog pitanja ne postoji jedinstvo miljenja mogue je kao posebna izdvojiti sledea etiri uzroka ogranienja ekonomske politike: 1) meunarodni ugovori, 2) postojanje neekonomskih ciljeva, 3) ogranienja koja dolaze od zakonodavne vlasti i 4) neizvesnosti u primeni pojedinih instrumenata i mera ekonomske politike.51) Osnovna ogranienja sa kojima se suoavaju polismejkeri u kreiranju i primeni pojedinih instrumenata i mera ekonomske politike proizilaze iz meunarodnih sporazuma zemalja lanica Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizaciie, Evropske unije. Ovakvi spora-zumi ograniavaju mogunosti menjanja tarifa, kvota, poreskih stopa, a mogu uticati i na obaveze striktnog kontrolisanja koliine novca u opticaju i tome slino. Savremenu praksu politikih i ekonomskih odnosa u svetu karakterie globalizacija ekonomske politike, koja podrazumeva prenos dela ekonomskog suvereniteta zemalja (pojedinano) na meunarodne institucije i asocijacije. U meunarodnim ekonomskim odnosima postoje odgovarajua pravila ponaanja i politika meunarodnih ekonomskih asocijacija (Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske unije, Svetske trgovinske organizacije, na primer), pa svoju ekonomsku politiku svaka zemlja mora usklaivati sa njiho-vim pravilima i politikom. Usklaivanje ekonomske politike konkretne zemlje sa meunarodnim okruenjem ima za osnovni cilj korienje meunarodnog ekonomskog okruenja kao pozitivnog faktora u reavanju svojih tekuih i razvojnih problema u ekonomiji.[footnoteRef:6] [6: 5Boi, M. (2000) Ekonomska politika. Bona Fides. Ni. str. 10]

2) U postupku formulisanja kljunih ekonomskih ciljeva u svim trinim ekonomijama vanu ulogu ima princip jednakosti. Potreba za ustanovljavanjem sistema raspodele dohotka i poresko-transfernog sistema koji je prihvaen kao "pravedan", moe u znaajnoj meri relativizirati efikasnost primene pojedinih mera ekonomske politike koje imaju za cilj podsticanje privrednog rasta. Izdvajanje vee sume tednje u cilju zadovoljenja pravinosti u sadanjosti moe usloviti niu stopu privrednog rasta u budunosti i analogno tome nie zarade zaposlenih. Na taj nain struktura poreza procenjena kao progresivna u statikom pogledu, moe biti krajnje nesvrsishodna u dinamikom smislu posmatrana i obratno. Kao ograniavajui faktor u primeni ekonomske politike moe se pojaviti i itav niz situacija kada rasprostranjeno verovanje u svrsisho-dnost slobodne trine konkurencije i neintervecionistikog odnosa prema kljunim ekonomskim pitanjima moe spreiti prihvatanje pojedinih mera eko-nomske politike ili pak oteati njihovo delovanje.3) Primena pojedinih mera ekonomske politike od strane izvrne vlasti podrazumeva esto saglasnost najvieg dravnog zakonodavnog tela. Oganienja koja se na ovom planu mogu pojaviti kao i stepen njihovog uticaja na modifikaciju sadraja ponude polismejkera su determinisani relevantnim politikim uticaiima. Ilustracije radi, u SAD pojedini oblici ekonomske politike koje najavljuje predsednik drave mogu se sukobiti sa suprotnim miljenjem kongresne veine alternativne politike opcije.4) I najzad, fenomen neizvesnosti je jedan od najznaajnijih limitirajuih faktora u realizaciji ekonomske politike. Nesigumost moe odvratiti polisme-jkere od prihvatanja politike koja bi ex post mogla biti optimalna primenjujui ona reenja koja ex ante minimiziraju rizik neprihvatljivih posledica.

3. Efikasnost ekonomske politike

Kljuno pitanje svake ekonomske politike odnosi se na njenu efikasnost. Sledeih pet faktora determiinie fenomen efikasnosti ekonomske politike: 1) realnost ciljeva, 2) usklaenost ciljeva i instrumenata, 3) koordiniranost samih instrumenata, odnosno usaglaenost mera ekonomske politike, 4) selekcija naje-fikasnijih mera ekonomske politike i 5) pravovremenost u preduzimanju mera i izboru instrumenata. 1) Realnost pojedinih ciljeva ekonomske politike u potpunosti determinie aktuelna ekonomska situacija kao i odnos izmeu politikih snaga u zemlji u odreenom vremenskom intervalu. Tu se pre svega ima u vidu dostignuti nivo privrednog, i ire, dostignuti nivo drutvenog razvoja, struktura privrede, faza razvojnog ciklusa u kojoj se privreda nalazi, odnos svetskog okruenja prema pojedinim dravama i tome slino. Sasvim je razumljivo da u zavisnosti od prirode i karaktera pojedinih ciljeva, uticaj napred pomenutih faktora moe biti krajnje razliit. Ilustracije radi, kod strategijskih ciljeva odluujuu ulogu i znaaj imaju faktori koji govore o dostignutom stepenu privrednog razvoja zemlje, strukturi privrede, dometima u osvajanju novih tehnologija, odnosno faktori koji determiniu nivo potencijalne ponude. Nasuprot tome, kada su po sredi faktori ekonomske politike kratkoronog karaktera, daleko izraeniji uticaj e imati inioci koji govore o konjunktuvnim prilikama, faktori egzogenog karaktera delovanja i tome slino. 2) Usklaenost ciljeva i instrumenata je od izuzetno velikog znaaja za efikasnost ekonomske politike. tavie, od usklaenosti ciljeva i instrumenata zavisi i mogunost primene konkretnih oblika ekonomske politike uopte. Usklaenost ciljeva i instrumenata ekonomske politike mogue je poveati tako to e se: a) poveati broj instrumenta, b) neki od prvobitno formulisanih ciljeva supstituisati novim ciljem i c) odustati od zahteva za punom realizacijom postavljenih ciljeva. 3) Koordiniranost samih instrumenata, odnosno usaglaenost komponenata ekonomske politike podrazumeva kako vertikalnu tako i horizontalnu usaglaenost odluka subjekata ekonomske politike u okviru iste komponente ili istog instrumenta ekonomske politike. Pod vertikalnom koordinacijom se po-drazumeva usaglaenost delovanja subjekata na razliitim nivoima odluivanja, dok se pod horizontalnom koordinacijom ima u vidu usklaivanje aktivnosti subjekata na identinim nivoima odluivanja. Znajui da neutralnost i selekti-vnost instrumenata ekonomske politike nije esta pojava, proizilazi da se pitanje njihove vertikalne i horizontalne koordiniranosti namee svom svojom aktue-lnou, uvek kada postoji vei broj subjekata i vie nivoa odluivanja, to je u praksi i najee prisutan sluaj. Jer, po pravilu, vrednost promenljive cilja zavisi od vrednosti vrlo velikog broja instrumentalnih varijabli, to ukazuje na meuuslovljenost ciljeva i instrumenata. U uslovima trinog privreivanja i naglaene decentralizacije upravljanja, proces koordinacij e, najjednostavnije reeno, je postupak traenja optimalnog nivoa odluivanja, koga karakterie minimum delovanja negativnih eksternih efekata. Kada je u pitanju privredni razvoj oigledno je da prostorno nekoordinisane odluke mogu imati izuzetno negativan uticaj na efikasnu alokaciju raspoloivih proizvodnih faktora. Na alokaciju resursa mogu negativno delovati i sve odluke koje menjaju trino uspostavljen relativan odnos cena faktora proizvodnje ili koje na bilo koji nain spreavaju slobodno kretanje proizvoda i usluga na jedinstvenom ekonomskom prostoru.Ostvarenju konkretnog cilja ne moe se prii izolovano od mnogih drugih ciljeva razvoja. Isto tako, odreivanje vrednosti konkretnog instrumenta ima smisla iskljuivo u sklopu poznavanja opte meuzavisnosti ciljeva i instrume-nata ekonomske politike. Ovaj problem je praktino prisutan kod svih decentralizovanih koordinacionih sistema odluivanja.U ostvarivanju mera ekonomske politike veliku ulogu ima i selekcija instrumenata, kao i izbor mera pomou kojih se ona realizuje. Najee se prilikom selekcije instrumenata daje prednost socijalno neutralnim instrume-ntima, instrumentima ireg spektra delovanja i instrumentima iji su trokovi implementacije nii u odnosu na instrumente koji nemaju socijalno neutralno delovanje, zatim instrumentima selektivnog delovanja i instrumentima iji su trokovi implementacije vei u odnosu na druge instrumente. Bez obzira na visoku efikasnost i dobar distributivni efekat, primena konkretnog instrumenata ekonomske politike je neprihvatijiva u sluaju kada je u suprotnosti sa logikom osnovnih privrednosistemskih atributa ili kada je u konfliktnosti sa osnovnim ideolokim preferencijama nosilaca ekonomske politike.5) Pravovremenost se odnosi na najpoeljniji trenutak preduzimanja pojedinih mera ekonomske politike. Karakter ovog pitanja naglaeno uslonjava injenica da primena pojedinih oblika ekonomske politike podrazu-meva odreenu tehnologiju odluivanja. Problem dodatno komplikuje ispolja-vanje tzv. odloenih efekata ekonomske politike. Odloeno delovanje ekono-mske politike rezultat je veeg broja faktora koji direktno ili indirektno deluju u pravcu pomeranja vremena ispoljavanja odreene realne ekonomske varijable. Ovo i iz razloga to najvei broj mera ekonomske politike deluje indirektno, preko uticaja na promenu ponaanja ekonomskih subjekata.Jedno od centralnih pitanja u koncipiranju i realizaciji pojedinih mera ekonomske politike odnosi se na definisanje trenutka kada poinje odreena mera da se primenjuje kao i preciziranje duine njenog trajanja tzv. tajming (timing). Tajming predstavlja umenost kreatora u izboru profila ekonomske politike, u odreivanju duine njenog trajanja kao i smanjenju ili poveavanju intenziteta delovanja pojedinih mera ekonomske politike u zavisnosti od stanja privredne aktivnosti.

4. Kljuni ekonomsko-socijalni ciljevi razvoja trinih privreda

Nezavisno od nivoa ekonomske razvijenosti mogue je prepoznati listu osnovnih ekonomskih ciljeva koja je manje, vie ista u veini ekonomski prosperitetnih drava. Kao kljune ekonomsko-socijalne ciljeve u razvoju svake nacionalne ekonomije mogue je navesti sledee: rast proizvodnje materijalnih dobara i usluga, reprodukciju stanovnitva, uz to vei nivo zaposlenosti, obrazovanja i inovacionih sposobnosti, rast ekonomske efikasnosti privreivanja, odravanje stabilnog nivoa cena, postojanje ekonomskih sloboda, obezbeenje to pravednije raspodele dohotka garantovanje ekonomsko-socijalne sigumosti, racionalni bilans meunarodne trgovine i meunarodnog kapitala, postojanje zdravog prirodnog okruenja.[footnoteRef:7] [7: Vukmirica, V. (1996) Ekonomiks i dravni mendment, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd, str.36.]

Gregori Mankju sa Harvarda kao etiri najznaajmja postulata o kojiima svaka ekonomska politika mora voditi rauna izdvaja sledee:1) Nivo ivotnog standarda stanovnitva date zemlje u dugom periodu odreen je veliinom ekonomskog potencijala. Ekonomski potencijal, sa svoje strane, definie ukupnu ponudu roba i usluga na nacionalnom nivou, odnosno odreuje veliinu bruto domaeg proizvoda, koji, pak sa svoje strane definie nivo i kvalitet ivotnog standarda.2) U kratkom roku ekonomski potencijal je data veliina, to znai da se veliina bruto domaeg proizvoda i nivo ivotnog standarda moe uveati iskljuivo pod uticajem promena u agregatnoj tranji (monetarna i fiskalna politika).3) Nezaposlenost u dugom roku je mogue eliminisati iskljuivo prome-nama strukture trita rada, a ne manipulacijam novanom masom i4) Altemativa izmeu nezaposlenosti i inflacije je aktuelnaa iskljuivo u kratkom roku.[footnoteRef:8] [8: 7 Mankiw, G. (1992) Economics, Worth Publishers.]

Menkju takoe decidno pie o sledea etiri problema za koje ekonomska terorija i ekonomska politika nije u dosadanjem periodu nala efikasna reenja:1) kojim metodama ekonomske politike se moe poveati proizvodni potencijal?2) da li je prinicipijelno mogue stabilizovati privredu?3) kakav je i koliki je uticaj inflacije na ekonomsku aktivnost?4) koje su posledice deficita dravnog budeta?

Isticanje vanosti ekonomske politike koja je maksimalno usredsreena maksimizaciji veliine ponude, odnosno uveanju ekonomskih potencijala i proizvodnje, ne umanjuje ni u kom sluaju veliine koje u razvoju svake zemlje mogu imati finansijski agregati. Razumljivo, da lanice Evropske Unije u koncipiranju i realizaciji svoje ekonomske politike moraju voditi rauna o napred istaknutim momentima. Jedino pod pretpostavkom uvaavanja osnovnih postulata ekonomske teorije i ekonomske politike one mogu doprineti ostvarenju ciljeva Unije. Drave lanice i Unija deluju potujui princip otvorene trine privrede sa slobodnom konkurencijom, uz davanje prioriteta efikasnoj raspodeli resursa.[footnoteRef:9] [9: Osnivaki itgovori Evropske unije (2003) Beograd, str. 95]

U sklopu istraivanja kljunih pitanja ekonomske politike zemalja Evropske unije, pored uvaavanja napred iznesenih opservacija, bitne su sledee dve injenice. Prvo, apsolutno sve nacionalne ekonomije lanice ove regionalne integracije funkcioniu u okviru privredno-sistemskog ambijenta koga odlikuju kvalitetno iste privredno-sistemske odrednice (dominacija privatne svojine, decentralizovan sistem donoenja ekonomskih odluka koji se nalazi u rukama vlasnika sredstava za proizvodnju, odluke o proizvodnji, razmeni raspodeli i potronji su koordinisane trinim mehanizmom, dok pravnoekonomske aktere u ostvarivanju njihovih ciljeva motiviu prevashodno materijalni motivi). Takoe, sve zemlje EU karakterie: liberalizacija poslovanja, konkurentni ambi-jent privreivanja i finansijska i monetarna disciplina. Drugo, i pored te injenice, ekonomska i politika tradicija zemalja lanica se znaajno razlikuje u pogledu odnosa drave i trita, odnosno u pogledu meusobne koordinacije podsistema spontane (trine) i svesne (dravne) makroregulacije. Ovo i pored nesporne injenice da se pod uticajem globalizacije afirniu potpuno nova polja ekonomske regulacije u njima, to implicite upuuje na stav o imperativu svojevrsne harmonizacije aktivnosti upravljanja globalnim razvojem. Kreiranje ekonomske politike u Evropskoj uniji, a posebno u jo tenje poveznoj Evro-pskoi monetarnoj uniji, bie uspeno samo ako se ona zasniva na zajednikim prinicipima politikog ureenja. Ekonomsko-politika tradicija zemalja lanica, meutim, veoma se razlikuje u pogledu odnosa plana i trita. U Francuskoj, jo od vremena ana B. Kolbera, postoji duga tradicija centralizovanog upravljanja privredom, koja se samo polako moe potisnuti. Velika Britanija, od vremena Margaret Taer, sledi skoro potpuno ist liberalni kurs u privredi. U Nemakoj, bar u teoriji, u domenu politikog ureenja uzor predstavljaju svatanja Ludviga Erharda, odnosno koncept socijalno trine privrede iako u praksi nedostaje orijentacija prema globalnom trino-privrednom modelu.[footnoteRef:10] [10: Vajdenfeld, V. Vesels, V. (2003) Evropa od A do prirunik za evropsku integraciju, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, str. 72.]

5. Razliitost ekonomsko-politikih tradicija zemalja lanica EU

Sutinu privrednog sistema treba vezati za prirodu upravljakog podsistema privrede. "Privredni sistem je mehanizam koji povezuje prirodne resusrse, radnu snagu, tehnologiju i neophodne preduzetnike i manaderske sposobnosti. Iako privredni sistem jedne zemlje predstavlja rezultat politike odluke,on je takoe, i to u jo veoj meri, rezultat istorijskog iskustva koje vremenom prerasta u nacionalnu kulturu.Upravljanje podrazumeva dolaenje do informacija koje mogu ge-nerisati razliiti mehanizmi samoregulacije i spoljne regulacije. esto, potrebne informacije ne moe generisati trite ve to moe da uini iskljuivo svesni upravljaki podsistem. To znai da pored trinog me-hanizma na makroekonomskom planu mora da postoji i svesni upravlja-ki podsistem, koji se aktivira svuda i uvek kada nije mogue upravljati na osnovu korienja spontanih trinih informaija.Sve je oiglednije da se odreene potrebe mogu zadovoljiti samo na nivou veih organizovanih grupa, ukljuujui tu i najvii nivo nacio- nalne ekonomije. I zaista, u savremenim privredama postoje mnoge funkcije koje trite ne moe da realizuje. Ponekada ono to i moe ali uz daleko vee drutvene trokove i uz manji stepen efikasnosti u odnosu na svesni upravljaki mehanizam.Ekonomska nauka je jedinstvena u stavu da se privrednim aktivno-stima upravlja na dva osnovna naina: 1. spontanom tj. automatskom regulacijom i 2. svesnom,odnosno spoljanjom regulacijom. Prvi nain upravljanja privrednim aktivnostima podrazumeva regulaciju na osnovu trainih zakonitosti, dok se svesno upravljanje vezuje za aktivnosti drave i u najveem stepenu se ostvaruje instrume-ntima makroekonomske politike.Sadraj privrednog sistema najispravnije je vezati za nain funkci-onisanja velikog ekonomskog sistema. U tom kontekstu mogue je rei da privredni sistem ini skup delova koji su na osnovu odreenih principa povezani u relativno samostalnu funkcionalnu celinu iju fizi- onomiju odreuju tano precizirane komponente i njihove odlike, kara-kter i distribucija razliitih oblika svojine i vlasnikih prava, raspodela moi odluivanja, struktura informacija na osnovu kojih se odluuje, motivi donosilaca odluka i sistem motivacija u privredi, nain regulisa-nja i koncipiranja ekonomskih odnosa sa inostranstvom, uloga drave i politikih inilaca u privreivanju, zakoni i odluke vlade kojima se formalno regulie funkcionisanje privrede, neformalna pravila i ostalo. Najire, privredni sistem se definie kao ekonomski odnos kojim se reguliu tokovi reprodukcije (proizvodnje, raspodele, razmene i potro-nje), to drugim reima znai da "privredni sistem predstavlja skup institucija i mehanizama kojima se, relativno trajno, na dui rok regulie proces drutvene reprodukcije.Modeliranje odreenog privrednog sistema se odvija i zavisi od svojevrsnog politikog sporazuma najznaajnijih politikih snaga u sva-kom drutvu.Privredni sistem ini ambijentalni okvir u okviru koga privreda posmatrane zemlje funkcionie, raste i razvija se. To je na poseban nain ureen sistem veza i odnosa izmeu privrednih subjekata jednog dru-tva.Smisao postojanja privrednog sistema,bez obzira na nain kako je organizovan, je izgradnja elemenata informacionog sistema koji treba da prue odgovor na tri osnovna pitanja privrednog ivota: ta, kako i za koga proizvoditi.Po Polu Gregoriju i Robertu Stjuartu, amerikim profesorima ko-mparativnih privrednih sistema, sve privredne sisteme mogue je opera-cionalizovati pomou etiri osnovne komponente:a) dominantan oblik svojine,b) kljuni motivi privrednih subjekata prilikom donoenja odluka o proizvodnji, razmeni, raspodeli i potronji,c) organizacija angamana za donoenja odluka privrednih subjekata o proizvodnji, razmeni, raspodeli i potronji id) koordinacioni mehanizam, odnosno sistem institucija, mehani-zama i informacija na osnovu kojih se ekonomski uesnici meuso-bno povezuju i putem kojih se regulie proces drutvene repro-dukcije. Dominantan oblik svojine je kljuna privredno sistemska odre-dnica. U tabeli 1. dat je pregled etiri napred navedene privredno - ekonomske odrednice i mogunosti njihovog ispoljavanja u realnim privrednim sistemima. U koloni opcije sa desne strane tabele dat je pregled istih opcija pojedinih privredno-sistemskih atributa i istaknuta je mogunost njihovog najrazliitijeg kombinovanja.

Tabela 1.Kljune privredno-sistemske odrednice

Privredno-sistemske odredniceOpcije

Dominantan oblik svojinePrivatniKooperativni KOBINOVANIJavni

Kljuni motivi privrednih subjekata prilikom donoenja odluka o proizvodnji, razmeni, raspodeli i potronji,Moralni KOMBINOVANOMaterijalni

Organizacija aramana za donoenje odluka privrednih subjekata o proizvodnji, razmeni, raspodeli i potronjiCentralizacija KOMBINOVANODecentralizacija

Koordinacioni mehanizam, odnosno sistem institucija, mehanizama i informacija na osnovu kojih se ekonomski uesnici meuso-bno povezuju i putem kojih se regulie pro-ces drutvene reprodukcijePlanKOMBINOVANOTrite

Meoviti privredni sistemi podrazumevaju istovremeno prisustvo i trita i drave. Oni su izrasli uz oslonac, a i nadalje se u punoj meri oslanjaju na iste (pravne) svojinske odnose, uz jasno definisana prava i obaveze izmeu ekonomskih uesnika. Ovo znai da sistem poiva i funkcionie na ekonomskoj prinudi, da vlasnik snosi trine sankcije za neefikasno poslovanje; da dunik snosi krivinu odgovornost ako name-rno izbegava da plaa dugove, da radnik gubi zaposlenje ako posla nema, da drava putem svog socijalnog programa privremeno preuzima brigu o njemu, da osnovnu selekciju izmeu sposobnih i nesposobnih uesnika vri trina konkurencija, da zdrav novac predstavlja osnovu ekonomske stabilnosti zemlje, da drava ne moe da troi vie nego to prihoduje.Ovi jedinstveni principi su bili i ostaju fundament privrednih siste-ma dananjih razvijenih privreda i njih nikakvi socijalni ili bilo kakvi drugi ciljevi ne mogu da ponite.Najkrae, u okviru Evropske unije mogue je razlikovati zemlje koje svoju ekonomsku politiku, razume se i ekonomsku politiku Zajedni-ce grade na modelu: a) socijalno trine privrede (Nemaka),b) modelu koji podrazumeva znaajnu ulogu makroekonomskog planiranja indikativnog tipa u kreiranju ekonomskog ambijenta (Francuska),c) ekonomije koje u voenju ekonomske politike slede naglaeni liberalni kurs (Velika Britanija) i d) Drava blagostanja (vedska,).Zemlje Evropske unije, odnosno u ranijem periodu Evropske zaje-dnice su tokom itavog postojanja upotrebljavale fiskalnu i monetarnu politiku kao sredstvo poveanja tranje, a u novijem periodu i kao sredstvo poveanja ponude.

6. Koncipiranje ekonomske politike u Evropskoj uniji

Evropska unija je Ugovorom iz Mastrihta 1993 godine potvrdila opredeljenje za model otvorene trine privrede,odnosno privrede sa slobodnom konkurencijom kao osnovom ekonomskog uredjenja.Zemlje Evropske unije ekonomsku politiku smatraju pitanjem od prvorazrednog zajednikog interesa. Preciznije reeno, Ugovor iz Mastri-hta nije utvrdio jedinstvenu ekonomsku vladu na nivou Evropske unije i pored injenice da je njime uveden Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) i Evropska centralna banka (ECB). Aktivnosti i mere ekonomske politike zemlje Evropske unije usaglaavaju u okviru Evropskog saveta. Savet, meutim, ne predstavlja nadnacionalnu "Ekonomsku vladu EU" budui da se radi o klasinoj meuvladinoj saradnji. Otuda se mnogi zagovornici federalizma u EU zalau za jaanje uloge Komisije na ovom polju.Oni smatraju da bi jaanjem ekonomskih kompetencija Komisije s obzirom na njen nadnacionalni karakter i nezavisno delovanje, bili postavljeni "temelji evropske vlade". Time bi se otilo korak dalje u pravcu stvaranja federalistike budunosti EU. Savet odluuje kvalifiko-vanom veinom. Po preporuci Komisija usvaja predlog optih smernica ekonomskih politika drava lanica i Unije i o tome podnosi izvetaj Evropskom Savetu.U cilju realizacije zajednikih ciljeva drave lanice su jedan deo svojih suverenih prava prenele na Evropsku uniju.Unija je zasnovana na naelima slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, na vladavinu prava, naelima koga su zajednika svim dravama lanicama. U cilju obavljanja aktivnosti koji- ma se realizuju zajedniki interesi u skladu sa principom vladavine prava i naelom podele vlasti na nivou Evropske unije izvrena je podela nadlenosti izmeu napred pomenutih institucija Saveta Evropske unije, Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Suda Evropske unije, i Finansijskog suda.Podela vlasti na nivou Evropske unije je funkcionalna. Osnivaki ugovori definiu i niz pitanja kojim se regulie struktura privrednog sistema zajednikog dravama lanicama. Federalna pravna struktura Evropske unije temelji se na principima neposrednog dejstva pravnih akata zajednice i nadlenosti komunitarnog prava u odnosu na nacionalno zakonodavstvo.U cilju to izraenije koordinacije ekonomskih politika Savet na osnovu izvetaja koji podnosi Komisija,vodi rauna o ekonomskom razvoju u svakoj od drava lanica, kao i o usaglaenosti njihovih ekono-mskih politika sa optim smernicama.Za potrebe multilateralnog nadzora, drave lanice dostavljaju Komisiji informacije o znaajnim merama koje su preduzele u oblasti ekonomske politike. Kada se utvrdi da ekonomska politika odreene drave lanice nije u skladu sa definisanim i usvojenim naelima, Savet moe da toj dravi uputi neophodne preporuke.Savet takoe moe usvojiti mere u skladu sa ekonomskom situaci-jom, posebno ukoliko doe do problema u snabdevanju odreenim proizvodima. I vie od toga, kada neka drava lanica zapadne u tekoe, Savet joj moe, pod odreenim uslovima, odobriti i finansijsku pomo Unije.Zabranjuje se Evropskoj centralnoj banci kao i nacionalnim centra-lnim bankama da odobravaju minusni saldo, odnosno bilo koji drugi tip kredita ustanovama ili organima Unije, centralnim upravama, regiona-lnim, lokalnim ili drugim javnim organizacijama ili preduzeima drava lanica.Zabranjane su i sve mere koje se ne temelje na procenama finansijakog karaktera, a koje obezbeuju institucijama ili telima Unije, regionalnim u lokalnim upravama, ostalim javnim organima odnosno ostalim javnim organizacijama ili preduzeima drava lanica povlaen pristup finansijskim organizacijama.Unija nije odgovorna za obaveze centralnih administracija, regio-nalnih ili lokalnih organa, ostalih dravnih organa, odnosno dravnih organizacija ili preduzea neke drave lanice, niti ih preuzima na sebe, to ne utie na potovanje meusobnih finansijskih garancija za zajedni-ku realizaciju nekog specifinog projekta.Drava lanica ne odgovara za obaveze centralnih administracija, regionalnih ili lokalnih organa, odnosno drugih dravnih organizacija ili preduzea neke drave lanice, niti ih preuzima na sebe, to ne utie na potovanje meusobne finansijske garancije za zajedniku realizaciju nekog posebnog projekta.Vaan princip u voenju ekonomske politike zemalja Evropske unije odnosi se na njihovu obavezu da izbegavaju postojanje prekomer- nih javnih deficita.U nadlenosti Komisije je nadzor nad razvojem budetske situacije i praenje veliine javnog duga u dravama lanicama. Osnovni kriterijumi kojih se Komisija pridrava u zakljuivanju o tome da li se potuje budetska disciplina su sledei:a) da li odnos izmeu predvienog i javnog deficita i bruto domaeg proizvoda prevazilazi odreenu referentnu vrednost osim ako: se taj odnos nije bitno i konstantno smanjivao da bi se dostigao nivo koji je blizu referentne vrednosti; odnosno ako je prevazilaenje refenentne vrednosti samo izuzetno i privremeno, a taj odnos ostaje blizu referentne vrednosti;b) da li odnos izmeu javnog duga i bruto domaeg proizvoda prevazilazi odreenu referentnu vrednost, izuzev ako se taj odnos ne smanjuje na zadovoljavajui nain i ne pribliava dovoljnom dinamikom nivou referentne vrednosti.Ukoliko Savet doe do zakljuka da prekomerni deficit postoji on upuuje preporuke dravi lanici da okona u odreenom roku takvu situaciju. Pod pretpostavkom da ovakva preporuka ostane bez efekta Savet moe da preduzme sledee mere: da od odnosne drave lanice zatrai da objavi dodatne informa-cije, koje bi precizirao Savet, pre nego to ona emituje obveznice i hartije od vrednosti, da pozove evropsku investicionu banku da preispita svoju kreditnu politiku prema dotinoj dravi lanici, da zahteva od odnosne drave lanice da pri Zajednici uloi beskamatni depozit na neki utvreni iznos, sve dok po miljenju Saveta prekomerni deficit ne bude korigovan, da izrekne novanu kaznu odgovarajueg iznosa.Ukoliko je po miljenju Saveta prekomerni deficit budeta elemini-san Savet ukida neke ili sve napred istaknute odluke.

7. Zajednike ekonomske politike

Konferencija u Hagu kojom je predsedavao britanski premijer Vinston eril (1949) oznaava formiranje Saveta Evrope i promociju principa ujedinjavanja Zapadne Evrope u cilju ostvarenja zajednikog ekonomskog napretka. Na ovom skupu je posebno apostrofiran znaaj slobodnog kretanja roba, kapitala, ljudi i ideja.umanova deklaracija iz maja 1950 godine predstavlja krupan napredak u oblasti evropskih ekonomskih integracionih kretanja. U osnovi oznaava operacionalizaciju ideje stavljanja proizvodnje uglja u Francuskoj i Nemakoj pod zajedniku upravu, to je predhodilo stvara-nju Evropske zajednice za ugalj i elik (1951) ije funkcionisanje je imalo za rezultat povezivanje est drava (Zapadna Nemaka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg) u strateki sektor proizvodnje uglja i elika. Drave lanice su neopozivo prenele deo vlastite nadle-nosti u oblasti upravljanja proizvodnjom uglja i elika na Visoku vlast koja funkcionie izvan nacionalne kontrole. Razumljivo da je iza ovog prvenstveno ekonomskog cilja mogue prepoznati iroku paletu politi-kih ciljeva, koji meutim, nisu predmet naih prouavanja.Rimskim ugovorom (1957) kojim je stvorena EEZ lansirana je zajednika poljoprivredna politika i uspostavljena je carinska unija est drava. Prvenstvo ekonomske integracije nad politikom, odnosno realizacija principa funkcionisanja zajednikog trita i slobodne konku-rencije posebno jer ovom prilikom dolo do izraaja. U cilju fuzije nacionalnih trita u zajedniko trite kao kljunom preduslovu realiza-cije dinaminijeg ekonomskog rasta i zadovoljavajueg uveanja ivo-tnog standarda u zemljama lanicama, Rimski ugovor predvia usposta-vljanje carinske unije lanica, odnosno eleminisanje carina i ostalih kva-ntitativnih ogranienja na proizvode zemalja lanica. Ovo pretpostavlja uspostavljanje zajednike carinske tarife prema proizvodima zemalja nelanica. Kljuni princip funkcionisanja zajednikog trita je slobodna konkurencija i harmonizacija nacionalnih zakonodavstsva u pogledu zabrane dravne pomoi i zloupotrebe dominantnog poloaja na zajedni-kom tritu. Uspostavljanje zajednikog trita Zajednice podrazumeva koncipiranje i sprovoenje zajednikih politika u oblasti poljoprivrede, trgovine, saobraaja i razvoja. Zajednika politika ribolova poinje da se primenjuje od 1970 godine, od kada EU ima i opti budet.Uporedo sa prvim proirenjem EEZ, 1973 godine kada su nove lanice ove regionalne integracije postale Velika Britanija, Danska i Irska, uvedena je zajednika socijalna, regionalna i ekoloka politika. U pokuaju iznalaenja to efikasnijeg odgovora na izazove koje je sobom nosila velika naftna kriza iz sedamdesetih godina prolog veka stvoren je Evropski monetarni sistem sa kljunim zadatkom ouvanja stabilnog kursa i finansijske discipline na prostoru ove regionalne integracije.Nakon drugog (1973) godina, nova lanica Grka i treeg proire-nja (1986 godina, nove lanice Portugalija i panija) dolo je do odree-nog zastoja u realizaciji ideje evropskih integracija. Vrlo vaan, mome-nat u nastavku intezivnog razvoja evropskih integracija, meutim, predstavlja usvajanje Jedinstvenog evropskog akta (1986) koj de fakto operacionalizuje ideju stvaranja jedinstvenog unutranjeg trita.Ugovorom o osnivanju EU (Mastriht,1992.) ire se oblasti zajednikih politika. Takoe se pojaavaju komunitarne nadlenosti u oblastima regionalnog razvoja, istraivanja i razvoja tehnologije, zatite ivotne sredine. Ovim ugovorom uvedena su i nova podruja delovanja Zajednice: industrijska politika, transevropske mree komunikacija u saobraaju, energetici i telekomunikacijama.

2