EKSPLOATACIJA TERMOENERGETSKIH POSTROJENJA

OSNOBNI zadatak koji svako termoenergetsko postrojenje treba da ostvari u eksploataciji je dugotrajna pouzdana proizvodnja goplotne i elektrine energije uz to nie trokove i to manji nepovoljan uticaj na okolinu, uz potpunu bezbednost ljudstva i sredstava. Za njegovo ostvarivanje potrebno je dobro rukovanje i upravljanje i dobro odravanje svih osnovnih i pomonih postrojenja i ureaja pojedinano, kao i termoenergetskog postrojenja u celini. Drugim reima, potreban je dobar pogon zasnovan na osnovnim savremenim principima rukovanja i upravljanja i kvalitetno tekue i remontno odravanje termoenergetskih postrojenja.

KRITERUMI ZA OCENU POUZDANOSTI, POGONSKE SPREMNOSTI I EKONOMINOSTI RADA

Za ocenu kvaliteta rada termoenergetskih postrojenja, koja u sebi sadri kvalitet pogona i odravanja, koriste se sledei osnovni pokazatelji rada:1. Koeficijent pouzdanosti rada

2. Koeficijent ispada

3. Koeficijent raspoloivosti, odnosno pogonske spremnosti

4. Koeficijent planskih zastoja, to jest remonta i nege

gde su:

- vrijeme rada, to jeste proizvodnje,- vrijeme trajanja zastoja ispada,- vrijeme provedeno u rezervi,- kalendarsko vrijeme posmatranom periodu

Najbolji pokazatelj rada termoenergetskog postrojenja, na koji utiu i pogon i odravanje je stepen korienja kapaciteta ili koeficijent snage:

gdje su:

- proizvedena energija za vrijeme T-a- nominalna snaga termoenergetskog postrojenja

isto ekonomsko merilo kvaliteta eksploatacije termoenergetskih postrojenja jeste uteda goriva. Ona seizraava koliinom goriva utroenog za proizvodnju jedinice elektrine (i toplotne) energije. Poto se kvalitet goriva u toku rada menja, a razliita goriva su i razliitog kvaliteta u smislu njihove toplotne moi, to se ekonomija iskorienja goriva izraava kao specifina po-tronja toplote (obrazac 25).

Najvii zahtev koji se postavlja pred termoenergetska postrojenja u eksploataciji je njihova bezbednost za ljude i sredstva. Mera bezbednosti je verovatnoa da nee doi do havarija, poara, razletanja, otkidanja i ruenja, pri kojima ne bi stradala samo oprema ve bi dolo do ugroavanja ivota i ostale imovine.