EKUMENIZAM I VREME APOSTASIJE1389.org.rs/dok/Ekumenizam i vreme apostasije.pdf · Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom

EKUMENIZAM I VREMEEKUMENIZAM I VREMEAPOSTASIJEAPOSTASIJE

2

S A D R @ A J :S A D R @ A J :• JERES NAD JERESIMA

• POÊCI EKUMENIZMA

• CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G.

• SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI

• SVETSKI SAVEZ CRKAVA

• EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE

• PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOG PRETHODNIKA

• APOSTOLI EKUMENIZMA

• SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA

• KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA

• PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA

• SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991

• GLASOVI SAVESTI I OBRAÛN SA WIMA

• NASTAVAK APOSTASIJE

• NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ

• EKUMENISTI^KA TRAGIKOMEDIJA NA UPSALI

• UNIJA SA MONOFIZITIMA

• PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA

• SABOR U CARIGRADU 1993

• PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA

• TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE

• UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE

• PAPIZAM KAO SESTRINSKA CRKVA

• OBRAÛN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA

• A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA

• CIQEVI EKUMENIZMA

• [TA ÎNITI?

3

ali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pra-voslavna Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista ibogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, prekoSvetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{aCrkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Katoli~anskom (sabornom),jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom ( Òrqo,doxh ~Ekklhsi,a) jer je"Crkva Boga ìvoga, stub i tv|ava istine." (1 Tim 3,15) i "vrata

paklena ne}e je nadvladati" (Mt. 16,18). Jedino je za wu Gospod rekao "...i evo ja samsa vama u sve dane do svr{etka vijeka." (Mt. 28,20). Drugim re~ima, ne postojinikakva sumwa oko toga da je Istinita i Jedina Crkva koju je Gospod osnovao,upravo ona koja besprekorno ~uva istinu Hristovu. U burnoj istoriji HristoveCrkve bilo je brojnih poku{aja da se re~ Evan|eqa prilagodi palom ogrehovqenom~oveku, da se Evan|eqe reinterpretira, ali je Crkva uspela da sa~uva svojedevi~anstvo neuprqana duhom ovoga sveta, i oduvek je bila i uvek }e biti stranaovome svetu i veku. Zato tradicionalizam, koji u dana{we vreme ima prili~nonegativnu konotaciju, predstavqa jedan od najva`nijih atributa PravoslavneCrkve. Gospod nam je predao svoju istinu jednom zauvek i na{a nastojawa treba da seogledaju u tome da tom istinom zaìvimo i da je delatno poznamo, a ne da je nau~no-bogoslovski otkrivamo, jer ne postoji apstraktna istina, ve} jedino Gospod koji jejedini "put, istina i ìvot." Ujedno Gospod nas poziva da u puno}u PravoslavneCrkve privedemo sve qude, a ne da veru prilago|avamo qudima. Upravo jedan odnajva`nijih zadataka na{e Crkve nije da Carstvo Nebesko spusti na zemqu ve} daqude uzdigne u Carstvo Nebesko, da ih oboì i sa celom preobraènom tvarisjedini u Hristu.

S druge strane mnogo je vrsta nepravoslavnih (heterodoksnih) "hri{}ana" -jeretika koji se nalaze izvan Crkve Hristove i ~ine zajednice ne~astivih,(susth,mata ponhreuo,menwn)1. jer "kako mogu biti u Katoli~anskoj Crkvi, pita se Sv.Atanasije Veliki, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumiteqinovih zlih dela, oni koji su ostavili boànske re~i Pisma, a qudske obmane

1 Sv Kiril Jerusalimski, PG t.33, col 1048A

"Mi stojimo u borbi za na{e zajedni~ko Predawe, zabogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca." (Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243)."Jer }e do}i vrijeme kada zdrave nauke ne}e podnositi,nego }e po svojim èqama okupiti sebi u~iteqe da ih~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od istine, a okrenutise bajkama." (2Tim 4, 3-4)::

"Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni proroci ipokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako budemogu}e i izabrane." (Mt. 24, 24)

"Ne saobraàvajte se ovome vijeku, nego sepreobraàvajte obnovqewem svoga uma..." (Rim. 12, 2)

4

proglasili novom mudro{}u."1 [tavi{e, oni koji su ostavili veru bogomdanu nemogu se nazivati ni hri{}anima.2

Naàlost, u na{a smutna vremena pojavili su se i u okviru Pravoslavne Crkvepojedinci, koji na svoju Crkvu gledaju druga~ije nego {to su to ~inili Sveti Oci,mu~enici i ispovednici. Ovi moderni odstupnici od Pravoslavqa i protagonistinove jeresi ekumenizma3 aktivno rade na stvarawu jednog "Novog Hri{}anstva"preko kojeg neprijateq qudskoga roda èli da osnuje svoju la`nu Crkvu (Anti-Crkvu) i uz wenu pomo} pripremi dolazak la`nog Hrista. Wihov ciq je da Crkvudovedu u korak sa dana{wim vremenom i stide se pred "slobodoumnim" i"naprednim" zapadnim svetom da javno priznaju istinu o svojoj Crkvi i veripravoslavnoj. Oni zajedno pod ruku sa raznim jereticima u "la`nom smirewu" hulena Crkvu priznaju}i da su vrata adska ve} nadvladala Hristovu Crkvu4, da je onapodeqena i da "svi treba da se pokajemo i izmirimo". Tek tada }emo, po re~ima ovihnovih apostata, ponovo "prona}i" jednu, nedeqivu i istinsku Crkvu Hristovu. Jo{do ju~er su se ti isti pravdali da u~estvuju u dijalogu sa jereticima kako bi predwima svedo~ili istinu Pravoslavqa, a sada to isto Pravoslavqe prodaju u bescewe,bacaju}i bisere sviwama.

Ipak, mi zasigurno znamo da se ovi mra~ni ciqevi nikada ne}e ostvariti, jer jeCrkva Hristova neuni{tiva. Ona }e i na svr{etku ovoga veka do~ekati svogaènika Hrista ~ista i neporo~na, neoskvrwena grehom apostasije. Pitawe je samokoliko }e qudi u woj prepoznavati istinsku Crkvu Bo`ju i u woj na}i spasewe?

JERES NAD JERESIMA Sadràj

Pravoslavna Crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uvaneoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristospreko svetih apostola i Svetih Otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}omopasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvoPravoslavne Crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo.

Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dostapi{e i s pravom se moè re}i da se radi o jednoj veoma sloènoj pojavi. Za razlikuod drevnih jeresi koje su unakaàvale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa ibogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznimplanovima crkvenog ìvota. U su{tini radi se o ~itavom nizu jeresi koje udarju nasam koren pravoslavne vere - wenu Crkvu. Zato je ekumenizam pre svegaeklisiolo{ka jeres. "Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvojiverne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu "Crkvu

1 Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 col 152C2 Isti Sveti Otac, apostolski i svetoota~ki blagovesti svu istinu o pravoslavnoj veri govore}i:"Mi drìmo veru Katoli~anske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovedi{e, Ocio~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana, i ko otpadne od we, taj nije hri{}anin niti se moè nazivatihri{}aninom." (Ad Serapionem 1,28: PG t.26. col. 593C-596A)3 "Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu susrcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve tepsevdocrkve nisu drugo ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres."Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popovi}, Solun 1974.g.4 Episkop Averkije xordanvilski kaè: "Vrata pakla ne}e nadvladati Crkvu". ali su nadvladala isigurno mogu nadvladati mnoge koji smatraju sebe stubovima Crkve, kao {to se pokazalo u crkvenojistoriji."

5

Hristovu", (la`nog i falsifikovanog Hrista prim.prev)..., i da pretvori samoTelo Hristovo u jednu "ekumensku" organizaciju, kako bi na taj na~in pripremiodolazak svog izabranika - Antihrista..."1 Ekumenizam, dakle, samovlasno "koriguje"bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke ipacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezboènim i sekularizovanimevropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu "Novogdoba" (New Age) i time otvara dveri Crkve za sve ostale jeresi i novotarije.

U drevnoj Crkvi re~ oikoumeniko,j (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo|ewasvih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne Katoli~anske Crkve. Otuda jetaj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske Patrijar{ije. Danas se ovaj izrazkoristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih(ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}ebogo~ove~anske istine "kompromisu qubavi", sa krajwim ciqem ostvarewasavr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga.

Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro|ena u okriqu racionalisti~kog ihumanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnihhri{}ana sve do po~etka ovoga veka kada ulazi u Pravoslavnu Crkvu na mala vrata,potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}omklasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske Patrijar{ije, obrazovanih napapisti~kom i protestantskom Zapadu.

POÊCI EKUMENIZMA Sadràj

Magna Charta ekumenizma utemeqena je jo{ krajem pro{log veka, ta~nije 1897 g. nakonferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu formulisani suosnovni principi ekumenske unije hri{}anskih "crkava". Lambetska konferencijaafirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo trebatraìti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Minimalnuzajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta SvetogPredawa), Nikejsko-carigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe iEvharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewudrugih "crkava" i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i princip Lambetskekonferencije je ~uvena Teorija grana (Branch Theory) koja polazi od ~iwenice da jeHristova Crkva kao razgranato drvo, ~ije stablo predstavqa jednu nedeqivu Crkvu.Grane su razne "crkve" koje su me|usobno ravnopravne i predstavqajumanifestaciju jedne Crkve. Nijedna grana pojedina~no nije Crkva niti posedujepuno}u istine, te zato pojedina bogoslovska predawa lokalnih "crkava" treba krozdijalog usaglasiti kako bi se "rekonstruisala" jedna istina i vidqivo ostvarilajedna Crkva.2

Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protes-tantskih "crkava" odràna Svetska misionarska konferencija (International Mis-sionary Society) na kojoj je odlu~eno da se organizuje Svetski pokret hri{}ana za 1 Jeromonah Serafim Rouz, "The Orthodox Word", No 5(70) Sept-Oct. 1976 - "The Royal Path/ TrueOrthodoxy in an age of Apostasy"2 Ekumenisti ~esto koriste pore|ewe sa razbijenim ogledalom na suncu. Svaki od razbijenih komadareflektuje sun~eve zrake iako je ogledalo u par~i}ima. Tako i svaka "crkva" poseduje puno}u istine,iako ne postoji wihovo vidqivo jedinstvo.

6

pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovre-meno sa ovim pokretom delovao je i pokret "ìvot i Rad" (Life and Work) ~iji jezadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnimìvotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948.g. ujediniti u tzv. "Svetski SavezCrkava" (The World Council of Churches) sa sedi{tem u ènevi. Paralelno sa ovomte`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenihme|unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewesveta. Tako je 1914. g. formirana u {vajcarskoj tzv. "Liga Naroda" koja predstavqaza~etak "Organizacije ujediwenih nacija". U delovawu oba ova pokreta primetna jejedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima ìvota ali ne uli~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini radi se o jednoj"hilijasti~koj" ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja seprojavquje u raznim vidovima kroz papizam1, humanizam, marksizam, masoneriju idruge pokrete sli~ne orijentacije.

Me|utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo jePravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom premasvakoj modernisti~koj reinterpretaciji Hri{}anstva i stavom da je istinskomerilo i na~in prevazilaèwa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~ovekaGospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi moè ostvariti jedino uPravoslavnoj Crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. Pri~e{}u ijedinstvenom ispovedawu apostolske vere. Trebalo je dakle uvu}i i PravoslavnuCrkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o Crkvi ekumenisti~komeklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imajunajve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom Svetu. Ubrzo su pored protestanataglavni akteri ekumenizma, naàlost, postali i pravoslavni.

CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 GODINE Sadràj

Prvi ustupak ekumenizmu koji je u~inila Carigradska Patrijar{ija bio je ujanuaru 1920.g. kada je izdana Enciklika, upu}ena "svim Crkvama Hristovim", kojomje izme|u ostalog predloèno uvo|ewe grigorijanskog kalendara. Uvo|ewe novogkalendara, koji je kao prethodni julijanski astronomski neta~an, samo po sebi nepredstavqa toliki problem koliko je ovaj gest samo vidqiva projava namereCarigrada da se pribliì Zapadu, na {tetu vekovnog bogoslu`benog jedinstvaPravoslavnih Crkava.2 Sam sadràj ove Enciklike koju je potpisao tada{wi locum

1 Ovo je najispravniji naziv za rimokatoli~ko reformisano hri{}anstvo koje je palo u potpunisekularizam i postalo carstvo ovoga sveta, jedna crkveno-politi~ka organizacija."Hri{}anstvo na Zapadu prestalo je da postoji kao Crkva: postalo je ideologija, skup eti~kihzakona. Dakle prakti~nim ìvotom ~ovek ostvaruje spasewe. Ovo je imalo za posledicu da jeHri{}anstvo preto~eno u norme koje imaju boànski karakter i kao takve se nalaze u osnoviostvarewa Carstva nebeskog na zemqi." ep. Igwatije Midi}, "Savremeni svet i PravoslavnaCrkva", Hri{}anska misao, 6-8&1993.2 Lokalni Sabor u Carigradu iz 1583, sazvan kao reakcija na poziv Grigorija XIII, rimskog pape, dapravoslavni prihvate novi rimski kalendar, na kome su u~estvovali patrijarh Jeremija carigradski,Silvester patrijarh aleksandrijski, Sofronije patrijarh jerusalimski i brojni drugi saborski ociizme|u ostalog jasno kaè:"Ko god ne sledi obi~ajima Crkve koji su utvr|eni na Vaseqenskim Saborima, i svetoj Pashi ikalendaru koji nam oni odre|uju da sledimo, nego ho}e da se ravna po novoizmi{qeno pashaliji iwenom kalendaru papinih bezbo`nih astronoma i protive}i im se (obi~ajima Crkve) èli da odbaci

7

tenens Carigradske Patrijar{ije, mitropolit Dorotej Pruski sa jo{ jedanaestmitropolita, pokazuje sasvim novi ton u pore|ewu sa prethodnim zvani~nimdokumentima Patrijar{ije. Obratimo pa`wu na neke formulacije iz oveEnciklike: U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju "Crkvama", ve} jetaj naziv sasvim ravnopravno prvi put do tada pridodat raznim jereti~kimkonfesijama. Na samom po~etku se kaè:"... me|usobno pribliàvawe raznihhri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne moè biti odba~eno zbog dogmatskihrazlika koje postoje me|u wima..." Enciklika apeluje da treba raditi na "pripremii omogu}avawu potpunog jedinstva", ali ne spomiwe da je ono jedino mogu}e u puno}ipravoslavne istine Crkve Hristove. Razne jereti~ke grupe naziva "Crkvama kojenam nisu strane i tu|e, ve} srodne i bliske u Hristu" i koje su nam "sanaslednici isatelesnici obe}awa Bo`jih u Hristu" (Ef.3,5). Kao prvi korak u izgradwime|usobnog poverewa i qubavi smatra se potrebnim uvo|ewe novog kalendara "radiistovremenog proslavqawa velikih hri{}anskih praznika od strane svih Crkava".Pored toga predlaè se "svoj bra}i i na Istoku i na Zapadu, svim po{tovanimhri{}anskim Crkvama" da se uspostavi praksa bliè saradwe, me|usobnog raz-mewivawa prazni~nih gramata, razmene studenata bogoslovskih {kola kao iuspostavqawe jednog svehri{}anskog saveta na kome bi se odlu~ivalo o pitawimaod obostranog interesa. Enciklika je izazvala burno odu{evqewe ekumenskogsveta. Pohvale i panigirici stizali su sa svih strana, od anglikanaca,episkopalaca, luterana. Za to vreme pravoslavni svet obuzela je velika smutwa inedoumica pred ovim postupkom Carigrada koji je zaista bio bez presedana.1

Modernisti su bili odu{evqeni, a tradicionalisti, posebno mona{tvo, nièsve{tenstvo i narod bili su krajwe razo~arani. Ubrzo patrijarh MeletijeMetaksakis, koji je bio zvani~no prvi carigradski patrijarh koji je zapo~eoekumenisti~ke aktivnosti, 1923. god. saziva sabor u Carigradu2 koji je doneoodgovaraju}e odluke u skladu sa predlozima Enciklike iz 1920. i objavio uvo|ewenovog kalendara bez postoje}eg koncenzusa svih pomesnih Pravoslavnih Crkava potom pitawu.

U to vreme cela Gr~ka Crkva bila je zahva}ena velikim talasom modernizacije ievropeizacije koju su zdu{no pomagali dvor kraqa Otona i novostvorena zapad-nomisle}a inteligencija. "Oni su, pi{e Makrijanis u svojim memoarima, upro- i oskvrni dogmate i obi~aje Crkve koje smo nasledili od na{in Otaca, neka bude na takvogaANATEMA i neka bude odlu~en od Crkve i zajednice vernih."Uvo|ewe novog kalendara, pored toga {to razbija bogoslu`beno jedinstvo, Pravoslavne Crkve,unosi ~itav niz anomalija u bogoslu`beni ciklus godine. Tako, npr. Petrovski post po novomkalendaru se smawuje, tako da ima godina kada traje samo 2 dana. Pored toga de{ava se da Blagovestpadnu van velikoposnog perioda i dr.1 Kakav je bio raniji stav Carigrada po tim pitawima moèmo da vidimo i iz saop{tewa Sabora uKonstantinopoqu iz 1724. g. kojim je predsedavao carigradski patrijarh Jeremija III. Sabor je sazvanzbog sve intenzivnijih prozelitisti~kih aktivnosti papista na podru~ju Antiohijske Patrijar{ije.U saop{tewu Sabora se kaè: "Oni koji su se udaqili od blago~e{}a i ostavili ota~ke ipravoverne dogmate na{e vere i zajedni~kog Predawa Crkve, pav{i i skrenuv{i u novotarije i tu|eideje kao i (druge) nepravoslavne obi~aje, i koji krivotvori{e i oskvrni{e istinu blago~e{}a,takvi vi{e nisu niti se mogu nazivati istinskim hri{}anima, ve} se kao nepravoslavni i inovatoriodsecaju i odequju od hri{}anske i crkvene zajednice i izbacuju iz sve{tenog tora, kao zaraèneovce i satruleli udovi, te podleù krajwim i najve}im crkvenim kaznama, i budu}i potpuno otu|eniod boànske blagodati sa |avolom na ve~ni pakao bivaju osu|eni." Mansi t.37, col. 2092 Na ovom Sinodu se raspravqalo pored pitawa promene kalendara, tako|e pitawe odre|ivawafiksiranog dana proslave Vaskrsa (promena pashalije je ina~e zabrawena 1. Vas. Saborom iAntiohijskim Saborom pod pretwom ra{~iwewa klirika koji to poku{a), zatim stupawe u brak|akona i prezvitera posle rukopoloèwa, drugi brak sve{tanika, pitawa ublaàvawa posta,pomerawe ve}ih svetiteqskih praznika u nedeqne dane.

8

pastili na{u domovinu i veru, kojom sada upravqaju bezbo`nici. U vreme turskogropstva nije pomeren ni jedan kamen sa starih crkava. Ali ovi zalu|enici povezalisu se u svojim interesima sa zaraènim fanariotima i sli~nim koji su se zarazili uEvropi i oni su upropa{tavali na{e manastire i crkve, neke oskrnavquju}i, adruge pretvaraju}i u {tale. Ovo su nam ~inili mnogi takvi sve{tenici i laici,vojnici i politi~ari. Iako smo prolili svoju krv u opasnosti smo da izgubimosvoju domovinu i veru..." "Poluobrazovani intelektualci su ~inili sve {to sumogli da izmene istinu svoje vere i da priceme sekularizam i racionalizam nasveto drvo Pravoslavqa koje je vekovima ostalo nedirnuto od varvarskih osvaja~a".Najvi{e su stradali manastiri, neki su zatvoreni, nekima je konfiskovanaimovina, a u druge su poslani "progresivni" igumani... "1 Crkva i prosveta su u tovreme bile pod jakom kontrolom dràve koja je sve ~inila da se saobrazi Zapadu,forsiraju}i ideju jelinsko-hri{}anske civilizacije. Tradicionalna vizantijskamuzika je u gradskim crkvama zamewivana teatralnim vi{eglasnim horskimevropskim pevawem. U to vreme dolazi i do degradacije tradicionalne ikono-grafske umetnosti. U crkve se ubrzano uvodi elektrika, (~ak i elektri~na kandila)i postavqaju se klupe. Teolozi i budu}i crkveni pastiri ve}inom su obrazovani napapisti~kom i protestantskom Zapadu, gde su do{li u kontakt sa najnovijimekumenisti~kim tendencijama. Razlike izme|u Pravoslavne Crkve i zapadnih"crkava" oni su videli iskqu~ivo na poqu dogmatskih formula koje su se nekakomogle uskladiti i nisu razumevali da je na Zapadu lik Gospoda Hrista zamewenhumanisti~kim evropskim ~ovekom, da tamo i nema pravog Hri{}anstva, te da serazlike ne mogu ispraviti kompromisnim sporazumima i dijalogom ve} jedinoistinskim i dubokim pokajawem - preumqewem jeretika. Istina pravoslavne verenije samo skup izvesnih mrtvih dogmatskih pravila, ve} sama bogo~ove~anska ikonaGospoda Hrista, ~iji je lik ome|en evan|elskim i svetoota~kim u~ewima ipravilima kao nepogre{ivim orijentirima blago~e{}a. Oduzeti makar i najmawuzapovest zna~i oskrnaviti celi lik Bo`ji.2 Zato u tim pitawima nema i ne sme bitikompromisa. Svaki kompromis u su{tinskim pitawima vere ravan je izdaji Hristai idolopoklonstvu, bez obzira kakvi se ciqevi tim kompromisom nameravajuostvariti.

SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI Sadràj

U me|uvremenu poznato nam je kakva je situacija zadesila Rusiju i wen verni narod.Posle boq{evi~ke revolucije 1917. koju su organizovale sionisti~ko-masonskeorganizacije3, komunisti su aktivno radili na uni{tewu Ruske Pravoslavne Crkvekoja je bila duhovna savest celog ruskog naroda i ~uvar wegovog sve{tenogistorijskog predawa. Do{lo se do re{ewa da je najlak{e uni{titi Crkvu iznutra.Tako je nastao tzv. pokret "ìve Crkve" koji je uz pomo} bezbo`nih vlasti trebaoda sru{i patrijarha Tihona i da reformira Crkvu na ~isto protestantski na~in i 1 Against False Union, Aleksandar Kalomiros, 19672 Sveti Jovan Zlatousti pi{e: "Ako i najmawe o{teti{ pe~at na carskoj nov~anici, cela nov~anicapostaje falsifikat. Tako isto ako zdravu veru i u ne~emu najmawe izmeni{ cela biva oskvrwena ipostaje gora umesto boqa. Gde su sada oni koji nas optuùju za agresivnost zbog na{eg stava premajereticima? Gde su sada oni koji kaù da me|u nama nema ni{ta razli~ito, ve} da razlike bivajuzbog vlastoqubqa. Neka poslu{aju Pavla koji govori da Evan|eqe izmeni{e oni koji i u najmawemuvode novotarije." (PG t.61 col. 622)3 Od 22 ~lana prve komunisti~ke vlade 17 su bili Jevreji. Pored toga, va`no je napomenuti da su od554 vi{a rukovodioca Sovjetskog Saveza u postrevolucionarnom periodu 447 bili jevrejskogporekla. O~igledno je da su revoluciju organizovale ve}inom ne-ruske snage uz pomo} belosvetskihslobodnih zidara. Najve}e `rtve ove revolucije podneo je pravoslavni ruski narod sa svojom Crkvom

9

pretvori je u efikasno oru|e bezbo`nog sistema. Do prave apostasije dolazi umartu 1927. g. kada je mitropolit Sergije Stragorodski, posle nekoliko meseciprovedenih u boq{evi~kom zatvoru, pu{ten na slobodu, da bi ubrzo 24. jula tegodine izdao zloglasnu "Deklaraciju" kojom je Ruska Crkva zvani~no pozdravilabezbo`ni komunisti~ki reìm. "Deklaracija" otvoreno pozdravqa Sovjetski Savezkao svoju novu domovinu i izjavquje da su sve radosti i uspesi Sovjetskog Saveza, ra-dosti i uspesi Crkve, i da su sve wene àlosti tako|e àlosti Ruske Crkve.Mitropolit Sergije je na taj na~in svoju crkvenu organizaciju u~inio produènimpropagandnim organom komunisti~ke dràve. U to vreme ta ista vlast provodila jekrvavi progon Ruske Crkve, koji je bio stra{niji od progona hri{}ana u dobastarog Rimskog carstva. Veliki broj sve{tenika, monaha, i vernika bio je mu~kiubijan, zatvarali su ili uni{tavali hiqade crkava i manastira. Podlegav{ipritisku Mitropolit Sergije je otvoreno pred svetom porekao da u Rusiji postojeprogoni zbog verskih ube|ewa. Sve one jerarhe i druge hri{}ane koji su odbili dau~estvuju u wegovoj apostasiji nazivao je "politi~kim kriminalcima", a sovjetskavlast ih je hapsila i slala u sibirske logore smrti. Oni koji su ga braniligovorili su da on na taj na~in spasava Crkvu da potpuno ne bude uni{tena."Sergijanizam" je prakti~no postao sinonim za izdaju vernosti Hristu, radio~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, wenog ovozemaqskog blagostawa ila`nog mira. Vernici su bili prisiqeni da pokaù bespogovorno poslu{awezvani~nim vo|ama Crkve koji su sledili ovu politiku, {to je ~esto sprovo|eno pos-redstvom samih dràvnih vlasti. Kada je ova struja kona~no pobedila, mitropolitSergije zauzeo mesto Patrijarha i sva opozicija bila u}utkana, "sergijanizam" jepostao zvani~na politika Ruske Crkve koja je oblikovala wen duhovni i crkveniìvot u narednim decenijama. U periodu 1969-70 "sergijanizam" je izvezen na Zapadformirawem tzv. "Ameri~ke Mitropolije" koja je dobila priznawe od Moskve kaoautokefalna Crkva pod moskovskim sponzorstvom. U tome je posebnu zaslugu imaomitropolit Nikodim lewingradski, poznati ekumenista i latinofil (koji je svojìvot zavr{io sr~anim udarom prilikom audijencije kod Pape). Jerarsi"Mitropolije" ne samo da su podràvali crkveni kurs Moskve, ve} su bili ~esto iapologete ruskog politi~kog reìma. Jedan episkop te Crkve je posle poseteRusiji, umesto da posvedo~i stra{ne progone pravoslavnih hri{}ana i stradawabrojnih novomu~enika i ispovednika u Sibiru, hladno izjavio da su qudi uSovjetskom Savezu "sre}ni i dobro obu~eni, a ako se neko i àli na vlast, pa, togaima i u Americi, zar ne??!" Danas je Ameri~ka Pravoslavna Crkva (OCA), koja jenastala iz Mitropolije, poznata po svome krajwem liberalizmu i veomaintenzivnoj ekumenisti~koj aktivnosti.

Nakon boq{evi~ke revolucije ruska emigracija formirala je svoju posebnucrkvenu organizaciju pod nazivom Ruska Zagrani~na Crkva1 koju je poveo mitro-polit Antonije Hrapovicki. Na woj je leào veliki zadatak da slobodno, bezideolo{kih pritisaka svedo~i u raznim krajevima sveta, gde je postojala ruskadijaspora, istinu Pravoslavqa i istinu o stradawima Ruske Crkve i da nastavibogate duhovne i intelektualne tradicije iz vremena pre dolaska komunista. Za tovreme reforme sergijanista su, dodu{e, odbacili i mnogi episkopi i vernici uzemqi, me|u wima i mitropoliti Josif Petrogradski i Kiril Kazanski. Tajpokret je s vremenom prerastao u tzv. "Katakombnu Rusku Crkvu" (za ~ije jestvarawe na~elno dao blagoslov jo{ i patrijarh Tihon), koja sve do dana{wih danaìvi potpuno prekrivena velom tajne. Posledwih godina vi{e se saznaje o toj

1 Osnovana u Sremskim Karlovcima 1920.g. sa blagoslovom patrijarha Tihona

10

mu~eni~koj Crkvi, koja jo{ nije u kanonskom op{tewu sa oficijelnom MoskovskomPatrijar{ijom.1

Sovjetska vlast je, dakle nastojala, da uni{ti Crkvu preko wenih duhovnih vo|a,koji su bili apologete sovjetskog reìma u inostranstvu i propovedali tzv."komunisti~ko hri{}anstvo" koje je ideolo{ki pripremalo put za trijumfkomunizma, ne samo kao univerzalnog politi~kog reìma, ve} kao ideolo{ke ipseudoreligiozne tiranije. Da bismo ovo razumeli potrebno je da shvatimo {ta jekomunizam. To nije samo jedan suludi politi~ki reìm, ve} ideolo{ko-religioznisistem ~iji je ciq da zbaci i iskoreni sve druge sisteme, posebno Hri{}anstvo.Komunizam je zapravo veoma mo}na jeres2, ~ija je osnovna postavka hilijazam ilimilenarizam - istorija }e dosti}i svoju kulminaciju u nedefinisanom stawuzemaqskog blaènstva, kao usavr{eno ~ove~anstvo koje ìvi u savr{enom miru iharmoniji. Ovo Evan|eqe, postalo je oficijelno Sveto Pismo mnogih moskovskihvladika koji su po~eli da organizuju razne ekumenske, antiratne, mirovne,ekolo{ke i me|ureligiozne skupove u grandioznim halama Staqinovih soc-realisti~kih palata, uz svestran patronat dràve. Crkva je ovim stavom davalasavr{en alibi zlo~ina~kim i antihri{}anskim aktivnostima boq{evika. Za tovreme istinska Ruska Crkva, verni narod Ruske zemqe uz nekolicinu episkopa isve{tenika, sa brojnim ispovednicima i mu~enicima od Solovki do dalekog Sibiratrpeli su nevi|ena stradawa i progone. O tome niko od moskovskih vladika nijegovorio. Bila je to tabu tema. Pred svet je mogla da ode jedino "istina" da u Rusijinema verskih progona, a oni koji su u logorima su politi~ki zatvorenici. Raskolkoji je dakle, nastao u Rusiji dolaskom boq{evika na vlast nije samo politi~kiraskol izme|u crvenih i belih vladika kako se to uobi~ajeno tvrdi, ve} otvorenisukob izme|u "Carstva ovozemaqskog" i "Nebeskog Carstva Hristovog", sukobizme|u dva shvatawa istinskog zadatka Crkve na zemqi. S jedne strane imamo"sergijanisti~ki" metod o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, na ra~un izdajeduha Crkve Hristove, i mu~eni~kog puta na kojem Crkva spoqa strada, ali iznutraja~a i duhovno se regeneri{e. Svakako, to ne zna~i da nema blagodati Crkva koju suvodili "sergijevci" i danas je vode wihovi naslednici, me|u kojima ima onih koji suotvoreno radili na {tetu Crkve po diktatu vlasti, a to ne priznaju. Nipo{to. Toje i daqe Crkva Hristova, koja daje svoje svetiteqe, podvi`nike i ispovednike, alikoja je duboko postradala i propatila zbog bezbo`nih postupaka svojih pseudopastira. Crkva se nikada ne moè poistovetiti sa jerarhijom i jurisdikcijom. âkiako ve}ina jerarhije otpadne od bogo~ove~anskog puta Hristovog, Crkva i daqeìvi, ali strada kao stado u koje raspu|uju la`ni pastiri. Granice jurisdikcija nemogu, dakle, ograni~avati Bo`ju blagodat.3 Koliko je krajwe nepravedno osuditi

1 Katakombna Crkva u Rusiji nikada nije oti{la toliko daleko da izjavi da svete tajne zvani~neCrkve nisu ispravne. Ona se, dodu{e, potpuno odvojila od zvani~ne jerarhije koja je sledilasergijanisti~ki kurs kolaboracionizma sa komunistima, mada svojim vernicima nije zabrawivalada se po potrebi pri~e{}uju i u crkvama Moskovske Patrijar{ije u koje su imali poverewa.2 Veoma va`na ~iwenica u razumevawu fenomena komunizma jeste da on nije samo ideologija ve}religija, i zato u komunisti~kim zemqama ne moèmo govoriti o ateizmu ve} o antiteizmu,bogoborstvu. Komunizam je vulgarizovao izvesne crkvene obi~aje i rituale i zamenio ih svojimsurogatima. Litije su zamewene prvomajskim paradama, svete ikone svuda prisutnim portretimavelikih vo|a, bogosluèwa sletovima, opela, zaupokojenim liturgijama, svete mo{ti balzamovanimle{evima partijskih vo|a. Otuda on se ne moè ukinuti dekretom ve} se kao i svaka jeres le~ijedino pokajawem -preumqewem.3 Otac Serafim je u svojim kasnijim godinama pisao: "Su{tina "sergijanizma" je u problemu koji jekarakteristi~an za sve Pravoslavne Crkve danas - gubitak ose}aja za Pravoslavqe, shvatawe Crkve

11

mnoge sve{tenike i vernike koji su ostali verni svojim arhipastirima i poredwihovog otvorenog ekumenizma i saradwe sa komunisti~kom partijom, toliko je jo{nepravednije osuditi i one koji su se od wih odvojili da bi uspeli da sa~uvaju svojuveru i predawe, ali pritom ne prestaju da molitveno sastradavaju svojoj posrnulojbra}i.

Moskovska Patrijar{ija je, zanimqivo, u po~etku pokazivala izvesne znakeopreznosti prema ekumenizmu. O tome svedo~i i sabor episkopa pomesnih crkavaodràn u Moskvi od 8-18.7.1948.g., povodom 500 godi{wice progla{ewaautokefalnosti Ruske Pravoslavne Crkve. Na tom saboru su predstavnicialeksandrijske, antiohijske, ruske, srpske, rumunske, gruzijske, bugarske, poqske,~ehoslova~ke i albanske Crkve odbacili u~e{}e u svetskom ekumenskom pokretu iSSC1, koji je upravo u to vreme formiran. Me|utim ubrzo posle toga usledpritiska komunisti~kih vlasti u pojedinim zemqama s jedne strane i VaseqenskePatrijar{ije s druge, sve ove Crkve su ubrzo postale ~lanice SSC. Moskva se utome posebno isticala, tako da je 29. decembra 1969.g. objavila i intercommunio sarimokatolicima. Po~eli su ekumenski susreti, molitvena sasluìvawa sa jereti-cima. U tom smeru je pod pritiskom sovjetskih vlasti razvijena aktivna saradwasvih religija na teritoriji SSSR, koje su morale zajedno da rade u korist " svojevelike domovine". Danas, u postkomunisti~koj eri, kada zvani~na Ruska Crkva imasve uslove za slobodno delawe jo{ je primetno da Moskva izbegava da se odlu~nooslobodi "sergijanske" pro{losti, da otvoreno osudi jeres ekumenizma, da prizna iproslavi hiqade novomu~enika i da ispravi izvesne kanonske i crkveneneispravnosti koje su se javile u vreme sovjetske tiranije. To su i osnovni razlozikoji trenutno onemogu}avaju objediwewe cele Ruske Crkve u zemqi i inostranstvupod jednom jurisdikcijom.

SVETSKI SAVEZ CRKAVA Sadràj

U me|uvremenu dolazi do gorepomenutog organizovawa ekumenskog pokreta koji jekona~no objediwen 1948. g. formirawem Svetskog Saveza Crkava.êtiri godinekasnije carigradski patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952.g. u kojoj pozivasve poglavare Pomesnih Pravoslavnih Crkava da se pridruè Svetskom SavezuCrkava2. Kao osnovni razlog za to navode se sasvim banalni razlozi - potreba"pribliàvawa naroda i nacija" u ciqu "suo~avawa sa velikim problemimasada{wice". Patrijarh hvali SSC, jer "on omogu}ava zajedni~ke aktivnostiCrkava i razvija kooperaciju". Sve u svemu radi se o dokumentu potpunosekularisti~ke orijentacije u kome se koristi jezik uobi~ajen u me|unarodnojpolitici i diplomatiji. kao ne~ega {to se samo po sebi razume, shvatawe "organizacije" kao tela Hristovog i verovawe da sublagodat i svete tajne ne{to automatsko..." Not of This World, Platina 1994.

1 Iz ~lanka iza{log u ~asopisu ORTHODOX PRESS SERVICE (br.47, 29.11.1994.g.) pod naslovom"Ruska Pravoslavna Crkva razmatra povla~ewe iz ekumenskih organizacija" saznajemo da jeformirano konsultativno telo pri Moskovskoj Patrijar{iji koje treba da razmotri uslove imogu}e posledice povla~ewa RPC iz SSC i prekid dijaloga sa jereticima. Jedan od glavnih razlogaza to jeste nekontrolisani rimokatoli~ki i protestantski prozelitizam na teritoriji Rusije.Vatikan i pored sporazuma u Valamandu (1993) nastavqa da tretira Rusiju kao svoju terra missionis.2 Ava Justin Popovi} naziva SSC "jereti~kim, humanisti~kim i ~ovekopokloni~kim saborom kojise sastoji od 263 jeresi, a svaka od wih je duhovna smrt. Za wega je ova organizacija "ni{ta drugo dooìvqewe bezbo`nog ~ovekopokloni{tva -idolatrije" (cit. gore)

12

Ve} od 1952. g. pojedine Pravoslavne Pomesne Crkve po~ele su da se ukqu~uju uSSC, a 1955.g. Vaseqenska Patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centraluSSC, u ènevi. Godine 1959. Centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sapredstavnicima svih Pravoslavnih Crkava. Na ovome skupu ekumenizam jeprakti~no u{ao me|u zidove Pravoslavqa.1 Od 1961. pravoslavni ekumenistisazivali su niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. 1964.g.odràna je tre}a konferencija na Rodosu. Papa, kenterberijski anglikanskiarhiepiskop i generalni sekretear SSC poslali su svoje pozdrave. Pravoslavniekumenisti su sa zahvalno{}u uzvratili. Na ovom skupu odlu~eno je da se vode"dijalozi" sa jereticima "na ravnopravnoj osnovi". Pored toga afirmisano je pravoda svaka pomesna Pravoslavna Crkva samostalno neguje "bratske odnose" sajereti~kim zajednicama. Te iste godine (1964), patrijarh Atinagora se susreo sarimskim papom u Jerusalimu, a naredne godine Carigrad skida anateme protivpapske jeresi iz 1054.g. iako Rim ostaje nepokajan u svim svojim novotarijama.

Po{to sada ulazimo u period veoma aktivnih ekumenisti~kih kontakata, smatramopotrebnim da iznesemo neke autenti~ne izjave prvojerarha CarigradskePatrijar{ije ~iji put wegovi naslednici ve} decenijama uporno nastavqaju.

EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE - "VREME DOGMATAJE PRO[LO"2 Sadràj

Patrijarh Atinagora poznat je po svojim proekumenisti~kim stavovima jo{ izperioda kada je izabran za mitropolita Krfa (1922) i arhiepiskopa Amerike (1947)god. Odmah po preuzimawu du`nosti u Carigradu (1949) on {aqe arhiepiskopaameri~kog Jakova kako bi papi Jovanu Pavlu XXIII preneo usmeni panigiri~nipozdrav nazivaju}i ga "drugim Prete~om"3!?! Wegovim dolaskom na carigradskipresto, ekumenizam je na {iroka vrata u{ao u Pravoslavnu Crkvu. U svojojekumenisti~koj teologiji "jedinstva crkava" patrijarh Atinagora polazi od~iwenice da me|u hri{}anskim veroispovestima ne postoji su{tinska razlika.4

Sve one ~ine jednu jedinstvenu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, mada je me|uwima do{lo do izvesnog otu|ewa usled razlika u u~ewu. Osnovni zadatak koji sepostavqa pred hri{}ane na{eg veka jeste da se razvije svest o tome da su svi bra}a u

1 Samo nekoliko godina na êtvrtoj Svepravoslavnoj Konferenciji u {ambeziju, èneva, donesena jeodluka u kojoj se kaè: "Me|upravoslavna komisija koja se sastala u ènevi izraàva zajedni~kusvest Pravoslavne Crkve, da predstavqa organski deo Svetskog Saveza Crkava, kao i wenu ~vrstuodluku da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolagawu, bogoslovska i druga, za uspeh i napredakcelokupnog rada Svetskog Saveza Crkava." (Odluka br. 1.) O~igledno radi se o jednoj krajweprotivpravoslavnoj odluci koja progla{ava jeres da Jedna Sveta i Katoli~anska Pravoslavna Crkvapredstavqa deo jedne jereti~ke "nadcrkvene" organizacije.2 Iz izjave patrijarha Atinagore 29.6.633 "Va{a Svetosti, moj Patrijarh me je ovlastio da vam kaèm da je {esti stih prve glave Evan|eqaod Jovana napisan za Vas i da on veruje da ste Vi onaj ~ovek koji je poslan od Boga i ~ije je ime Jovan,te da se sedmi stih iste glave odnosi na va{u misiju. Kao {to je on "do|e za svedo~anstvo, da svedo~iza svetlost, da svi veruju kroz wega", na isti na~in i za isti zadatak ste Vi izabrani. Vi sami nistesvetlost, ali ste uzdignuti na Rimski Tron da biste "svedo~ili za svetlost" (Jn. 1,6-8)" Izpozdravne besede.4"Mi ne vidimo nikakvu prepreku na putu sjediwewa Rimske i Isto~ne Crkve. Ne vidimo nikakvuprepreku iz najprostijeg razloga, {to takve prepreke ne postoje"(Orqo,doxoj tu,poj)

13

Hristu, jedne i istinite Crkve Hristove1. Dosada{wi poku{aji ostvarewajedinstva kroz bogoslovske rasprave nisu dovele do rezultata jer su se dogmatskerazlike ispre~avale na putu ostvarewa zajedni{tva, zato patrijarh Atinagorasmatraju}i da je sada do{lo novo vreme, vreme "Svetog Duha" veruje da je jedini putka jedinstvu "dijalog qubavi"2 kroz koji }e sam Duh Sveti projaviti jedinstvo jednei nepodeqene Crkve Hristove. Da bi se dijalog qubavi vodio, potrebno je, pre svegajednostavno "ostaviti pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele" i potruditi seda "uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."3 Kako i sam u svojoj "nadahnutoj"besedi kaè: "Do{lo je vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnumr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost."4 "Hri{}anstvo, pore~ima ovog patrijarha moderniste, ima danas potrebu za jednom novom teologijompomirewa."5 O~igledno, potrebno je izvr{iti punu reviziju pravoslavnog u~ewa,posebno wegove eklisiologije. Vekovno u~ewe i duboko uverewe hiqada svetihmu~enika i ispovednika vere pravoslavne da je Pravoslavna Crkva jedina istinitaCrkva Hristova i da je samo u woj mogu}e spasewe javqa se kao anahronizampro{losti, za ekumeniste toliko bremenite agresivno{}u i netolerancijom.Drè}i se duha bran{-teorije potrebno je da sve crkve zajedno "ponovo osnuju"jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu6, da ponovo na|u Hrista7. Ali nakoji na~in? "Mi kao sredstvo sjediwewa predlaèmo Svetu â{u..." kaè u jednojbesedi patrijarh Atinagora. Upravo communio inter sacris8 je osnovni ciq "dijalogaqubavi"9 Dakle, treba ostvariti uniju na bazi dogmatskog minimalizma, a sverazlike jednostavno ostaviti kao lokalna bogoslovska predawa koja nisu obaveznaza druge.

Da bi se stvorila povoqna klima za napredovawe u ovom smeru bilo je neophodnoukinuti anateme iz 1054. g. [to je i sve~ano u~iweno 7.12.1965. Jednostavnim po- 1 "Mi pravoslavni i katolici smo bra}a. Petar i Andrej su bili bra}a, samo jedan u Rimu, a drugi uGr~koj. To treba da budemo i mi: Katolici i Pravoslavni, saradnici i bra}a. Vrata nas ~ekajuotvorena, treba samo da u|emo." (Kaqolikh, 24.1.62)2 "Savremeni "dijalog qubavi" koji se obavqa u formi golog sentimentalizma u stvari je maloverniotkaz od spasonosne "svetiwe Duha i vere Istine". Su{tina qubavi je Istina, i qubav ìviistinuju}i....U Hristu se ìvi "istinuju}i u qubavi. Jereti~ko humanisti~ko deqewe i razdvajaweQubavi i Istine samo je znak nedostatka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anskeravnoteè i zdravoumqa. U svakom slu~aju to nikada nije put svetih Otaca ." Ava Justin (gore cit.)3 Iz pozdrava melhitskom unijatskom patrijarhu Maksimu IV, (Kaqolikh, 22.11964): "ìvimo u jednomnovom vremenu. Ostavimo pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele, ostavimo ih onima koji su zato nadle`ni, a mi se potrudimo da od ovoga trenutka uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."4 "Zapo~nimo tre}i period Crkve, period qubavi, u pomirewu i me|usobnom jedinstvu... Do{lo je,dakle, vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinui utamni~enu realnost." (Kaqolikh 3.5.1967).5 "Pozivam (sve) da ostavimo polemi~ke tonove i suprotstavqawa u teologiji i da je zasnujemo naduhu prou~avawa i traèwa istine u qubavi i trpqewu. Hri{}anstvo danas ima potrebu za jednomteologijom pomirewa." (Iz besede na beogradskom bogoslovskom fakultetu, Eqnoj 13.10.67)6 "Na putu ka jedinstvu ne treba da se jedna Crkva kre}e prema drugoj, nego da svi zajedno ponovoosnujemo jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, koja }e postojati na Istoku i Zapadu, kao{to smo ìveli do 1054 i pored tada postoje}ih teolo{kih razlika." (Iz boì}ne poslanice 1967)7 Pri susretu sa Papom u Jerusalimu patrijarh je izjavio: "(ovo) nije samo susret izme|u dva ~ovekaod odgovornosti. On ima veliki ciq, da ponovo na|emo Hrista (na, paneurw,men to,n Cristo,n) koji jesamo me|u sjediwenim, a ne razdvojenim." (Iz kwige Eirhnopoi, str 135)8 "Intercommunio op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito u svetoj Evharistiji, to jenajbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele CrkveHristove..." Ava Justin (gore cit.)9 "Ovaj dijalog vodimo sa osnovnom namerom da stignemo na isti ciq, koji je zajedni~ka ~a{a kojusmo imali hiqadu godina do 1054. I tada smo imali razlike, jer smo i tada imali teologe... a imalismo svetotajinsko op{tewe." (iz besede u Londonu 13.11.67)

14

tezom pera je izbrisana anatema protiv papizma i Rimska "crkva" progla{ena je za"Sestrinsku Crkvu".1 Nakon ovoga u obra}awu Carigradskog Patrijarha i wegovihmitropolita Papi ne prime}uje se nikakvo ustezawe. Koriste se izrazi i tituleuobi~ajeni za odnose izme|u dve sestrinske Pravoslavne Crkve.2 {tavi{e, imePape se unosi u diptihe Carigradske Crkve {to je jedan od osnovnih pokazateqapriznawa pravoslavnosti onima koji ispovedaju jeresi osu|ene Svetim Ocima iSvetim Saborima.3

Ideja o ujediwewu svih hri{}anskih, pa i nehri{}anskih konfesija, u svojojsu{tini o~igledno je samo prvi korak ka sveop{tem objediwewu celog ~ove~anstva,{to je jedan od va`nijih zadataka koji pred sobom vide patrijarh Atinagora i papaPavle VI4 Ujediwewe hri{}anskog sveta samo je prva faza u op{tem planu. Pogledpatrijarha Atinagore na nehri{}anske vere potpuno je neprihvatqiv za jednogpravoslavnog episkopa. On u potpunosti izraàva jereti~ko shvatawe Boga i vere,5

i u istu ravan stavqa pravoslavnu veru sa raznim neznaboà~kim i jereti~kimu~ewima. Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost zamodernizacijom i reformacijom Pravoslavne Crkve, wenih crkvenih obi~aja ipravila ìvota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawima prime}ujemopotpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovog zna~aja za o~uvaweduhovnog identiteta Pravoslavne Crkve. U svakom slu~aju kao i u svim prethodnonavedenim primerima radi se o nekanonskom i jereti~kom pona{awu. Mnoge od tihizjava izazvale su burne reakcije.6

1 Nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva nije zvani~no protestvovala pred ovim nekanonskim iantipravoslavnim aktom. Proteste su, dodu{e samo uputili pojedinci i predstavnici RuskeZagrani~ne Crkve i starokalendarci. Po{to se radi o jednom nekanonskom i protivpredawskomaktu s pravom se moè zakqu~iti da on su{tinski ne obavezuje nijednog pravoslavca da ga prihvati.2 Jedan od mno{tva primera je pozdrav patrijarha Atinagore papi Pavlu VI prilikom dolaska u Rim1967 g. "Ose}amo posebnu radost {to dolazimo u Rim vrlom Arhijereju, nosiocu apostolskeblagodati i nasledniku plejade svetih i mudrih muèva, koji u ~asti i poretku zauzima prvi presto uzajednici hri{}anskih Crkava cele vaseqene..." (Kaqolikh, 7.12.67.)3 "Nalaze}i se pored Va{e po{tovane Svetosti uvek u duhu i srcu, posebno se se}amo Vas i Va{enajsvetije Rimokatoli~ke Crkve u molitvi, na svetoj liturgiji u sve~asnom patrijar{ijskom hramu."(Kaqolikh 4.11.69)4 "Nadajmo se da }e se uskoro ostvariti san hri{}ana svih vremena o ujediwewu Crkava... Ovajdijalog }e dovesti do jedinstva hri{}anskih Crkava {to }e biti prvi korak ka ujediwewu usvetskim razmerama." (Kaqolikh, 18.8.63) "Nalazimo se u vremenu u kome Papa rimski ide ispred svihnas. Qubqeni moj brat Pavle II - zovem ga Drugim, a ne {estim zato {to je trebalo da se rodi odmahiza apostola Pavla po svome delu - pokazao je toliko dalekovidnosti i smelosti, da ga uvr{tavamme|u najve}e pape u istoriji" (Kaqolikh, 24.5.67)5 "Varamo se i gre{imo ako mislimo da je pravoslavna vera si{la sa neba, da druge konfesije nemajuvrednosti. Tristotine miliona qudi su izabrali islam da bi do{li do svoga Boga, a druge stotinemiliona su protestanti, katolici, budisti. Ciq svake religije je da obogati ~oveka." (Orqo,doxojtu,poj dec. 1968)6 Kao primer navodimo neke delove intervjua patrijarha Atinagore listu Eqnoj od 20.3.1970. Oveskandalozne izjave imale su za poseldicu da su ~etiri mitropolita Gr~ke Crkve na ~elu saAvgustinom florinskim, prekinuli pomiwawe patrijarha.."Danas mantija ne zna~i vi{e ni{ta,.... Mantija ne ~ini sve{tenika, sve{tenik mora da pokaèsebe bez mantije. U tome je stvar. Sigurno, treba da budemo realisti i pre svega da ne ne pla{imoistine. êsto puta kaèmo da je ovo ili ono tradicija i da treba da ostane. Gre{ka, velika gre{ka.Koliko samo obi~aja u Crkvi nije autenti~no, nije drevno, i stoga se borimo da se toga oslobodimo...Sasvim se slaèm sa brakom klirika i posle rukopoloèwa. Rukopoloèwe nije preprekabraku....Optuùju nas da ne drìmo dobar kurs. Mnogo bih se radovao da nam predloè svoje re{eweza poku{aj sjediwewa Crkava...Mi kao sredstvo sjediwewa predlaèmo Svetu â{u. Imali smozajedni~ku â{u i kada smo bili odvojeni od Zapada do 1050. Do{lo je do Raskola i prestali smo.Do{lo je do anateme izme|u dve Crkve, Zapadne i Konstantinopoqske. {ta je prepreka?... Imamo

15

Ovo su samo neke od najradikalnijih izjava koje je izrekao Patrijarh Atinagora ikoje odraàvaju novi duh razmi{qawa Vaseqenske Patrijar{ije. Mnogo se moègovoriti o wegovim ekumenskim susretima sa papistima u Carigradu i Rimu,zajedni~kom susretu i molitvi sa Papom u Jerusalimu, famoznom "skidawu anatema"7.12.1965. godine, molitvenim skupovima sa jermenskim monofizitima ianglikancima, poseti Rimu u oktobru 1967.g. kada je sasluìvao sa papom PavlomVI, zajedno sa wim blagosiqao okupqeni narod uz freneti~ne aplauze i blicevefotoaparata1. Ovu "pozori{nu predstavu" vide}emo opet 1979. g. prilikom posete

mnoge razlike, kaù. Koje? Filiokve? Pa, on postoji jo{ od sedmog veka, a Crkve se nisu razdvojile.Primat i nepogre{ivost? {ta se to nas ti~e? Neka svaka svaka Crkva drì svoje obi~aje. Ako toèli Katoli~ka Crkva neka to drì. Ali vas pitam, gde je ta nepogre{ivost danas, kada papa imastalni petnaesto~lani savet koji odlu~uje. Uostalom, svi sami sebe smatramo nepogre{ivim. U svomposlu, mislima u svemu. Da li te pita tvoja èna koliko }e soli da stavi u jelo? Naravno da ne. Onaima svoju nepogre{ivost. Neka ima i papa ako to èli. Mi to ne traìmo. Teolo{ki dijalog ne}edoneti rezultate. Nismo spremni i treba}e nam vekovi. Samo je jedan dijalog mogu} - dijalogqubavi."1 Kako bismo boqe upoznali lice ekumenizma navodimo donekle skra}ene izvode iz pro-ekumenisti~ke kwige "Mirotvorci" koja podrobno opisuje ekumenisti~ku odiseju patrijarhaAtinagore. Sli~na reìja primetna je i u svim sli~nim spektaklima wegovih nasledinka iistomi{qenika.

SUSRET U JERUSALIMUSusret pape Pavla {estog i patrijarha Atinagore u Jerusalimu bio je prvi susret poglavara Rima iCarigrada u posledwih 526 godina, ta~nije od susreta u Ferari izme|u patrijarha Josifa Drugog ipape Evgenija êtvrtog. Po{to su zajedni~ki pro~itali molitvu "O~e na{", izmenili celiv mira izajedni~ki blagoslovili narod, na kraju je Patrijarh darivao papu skupocenom arhijerejskompanagijom, sa predstavom Gospoda kao U~iteqa, simvolom episkopske ~asti pravoslavnih jerarha.Prisutni Grci su uzviknuli:"Svjatjej{i, stavite mu je oko vrata!" Ovo je bilo prevedeno papi i onje sa suzama u o~ima skinuo stolu, neku vrstu epitrahiqa, dok mu je patrijarh svojim rukama, koje suse tresle od uzbu|ewa stavio panagiju. Tada su svi uzviknuli: "Aksios (dostojan!) Aksios!" prediznena|enim pogledima ~lanova papine pratwe koji su prvi put ~uli gromki liturgijski pokli~pravoslavne hirotonije. Ovaj pokli~ bio je najre~itije priznawe jedinstva sve{tenstva svetskeCrkve. Papa Pavle {esti je priznat od strane prvoprestolnih klirika i vernog narodaa kao ~lanwihovog episkopskog tela. Ovu panagiju je papa nosio na grudima kada se vratio u Rim i prilikomsvih slede}ih susreta sa patrijarhom. Posle toga je patrijarh papi poklonio zlatni krst sa proslavehiqadugodi{wice Svete Gore, prefiwene umetni~ke obrade, a ostalim ~lanovima pratwe drugedarove sa iste proslave. Ponovo izmeniv{i re~i uzajamne blagodarnosti iza{li su na mali balkonpatrijar{ijskog dvora da bi blagoslovili narod koji je bio unaokolo saku{qen i koji im je klicao.Blagoslovili su ga i opet su zajedno jedan drugom pred narodom dali bratski celiv u Hristu, a potomse povukli.

SKIDAWE ANATEMAOd osam ~lanova sinoda patrijarha Atinagore, dokument o "skidawu" anatema potpisalo je {est.Nisu se sloìli i odbili su da potpi{u Jakov derkijski i Maksim sardski. Ceremonija je obavqena7. decembra 1965. godine istovremeno na Fanaru i u Rimu. Pravoslavnu delegaciju ~inili sumitropolit Meliton iliupoqski, arhiepiskop Jakov ameri~ki i mitropoliti Atinagora tijatirskii Hrizostom austrijski u pratwi arhimandrita Maksima Agiorgusija i |akona VartolomejaArhondonija (dana{weg Vaseqenskog Patrijarha). Pogledajmo {ta o tome kaè ekumenisti~kakwiga "Mirotvorci":"U 11.10. u patrijar{ijski hram dolazi papina delegacija na ~elu sa kardinalom LaurencijemSehanom. Obu~eni su u sve~ane stole i odvode ih do soleje. Patrijarh silazi sa svoga trona grli iceliva Kardinala, nadbiskupa i druge ~lanove pratwe. Kardinal se pewe na sporedni tron, anadbiskup seda u obli`wu stasidiju. Kada je boànska liturgija do{la do trentka ~itawaEvan|eqa, sekretar Svetoga Sinoda arhimandrit Gavril je sa amvona pro~itao zajedni~ku izjavupape i patrijarha." Vrhunac je nastupio kada je arhimandrit pro~itao re~i kojima:" ...tako|eodbacuju i ukidaju iz se}awa Crkve anateme koje su bile usledile, jer se}awe na wih sve do danaspredstvqa prepreku uzajamnom pribliàvawu u qubavi i stoga iste predaju zaboravu.... i kona~noizraàvaju àqewe zbog tu`nih doga|aja koji su prethodili i usledili (anatemama) i koji su usleddelovawa raznih faktora, me|u kojima je i me|usobni nedostatak razumevawa i poverewa, kona~no

16

doveli do potpunog prekida crkvenog op{tewa.." Nakon toga je patrijarh sve~ano sa trona pro~itaosve~ani akt ukidawa anatema. Istog dana u 19.00 u rimokatoli~kom hramu Svetog Duha u Carigradusluèna je pontifikalna misa i otpevana je sve~ana doksologija TE DEUM.

{ta se toga dana doga|alo u Vatikanu? "Predsednik patrijar{ijske delegacije MitropolitMeliton stiè u Rim u 16.00 ~asova 7. decembra. Na aerodromu ga do~ekuju vatikanskivelikodostojnici. U 20.30 patrijar{ijsku delegaciju uvode u baziliku Svetog Petra prepunuvelikodostojnika i naroda. Na ulazu mitropolit Meliton obla~i mandiju. U pratwi kardinalaJohana Vilenbransa koji je bio obu~en u puno biskupsko odjejanje kao i drugih ~lanova delegacije,ulazi u hram i sme{taju se na sedi{ta desno od centralnog oltara "Ispovedawa" odmah dopredstavnika kraqevskih ku}a. U dirqivoj i veli~anstvenoj atmosferi po~iwe slu`ba. Ulazilitija koju ~ini 2399 ~lanova Drugog Vatikanskog Koncila, patrijarsi, kardinali, nadbiskupi,biskupi u liturgijskom odjejawu zakqu~no sa Papom Pavlom {estim, koji ulazi pe{ke (pape su dotada nosili u nosiqci prim.prev.), obu~en tako|e u belu arhijerejsku ode`du sa zlatovezenommitrom nose}i u ruci arhipastirski {tap. Blagosiqa narod i uspiwe se u svoj presto." Nakonproizno{ewa razli~itih litanija i saop{tewa ~etiri posledwe odredbe Koncila, papin sekretarnadbiskup Periklo Feli}i najavquje kardinala Vilenbransa, sekretara povereni{tva za jedinstvohri{}ana, koji je nakon burnog aplauza na francuskom jeziku pro~itao zajedni~ku izjavu patrijarhai pape. Uskoro je po~ela pontifikalna misa u kojoj je sasluìvalo 24 jerarha. U jednom trenutkumitropolit Meliton je u pratwi kardinala priveden pred papin tron gde je kardinal Bea pro~itaopapski akt o ukidawu anatema na latinskom (AMBULATE IN DILECTIONE - hodite u qubavi) u komese izraàva àqewe zbog nemilih doga|aja iz pro{losti i izraàva nada da }e skidawe anatemaomogu}iti uspostavqawe punog jedinstva. Papa potom sve~ano predaje Melitonu akt izmeniv{i sawim celiv mira koji je propra}en silovitim aplauzom. Sve je to direktno prenosila papska radiostanica u sve krajeve sveta. Nakon mise papa prima u svojoj palati carigradsku delegaciju.Mitropolit Meliton je tom prilikom izjavio:"Danas se izme|u dva prva Trona Zapada i Istokaoficijelno i crkveno ostvaruje osnovna pretpostavka postepenog prevazilaèwa razlika u bratskojqubavi... Ti, kao prvi episkop Hri{}anstva i drugi po redu brat tvoj, Episkop konstantinopoqski,nakon ovog dana{weg sve{tenog doga|aja, moète ove godine da se po prvi put nakon dugih vekova,jednim ustima i jednim srcem obratite qudima, koji u Crkvi i van we, u bolu o~ekuju blagovoqewe imir."

PAPA PAVLE VI U KONSTANTINOPOQU

"Papa nose}i panagiju koju mu je patrijarh poklonio u Jerusalimu stiè pred kapiju Patrijar{ije.Zvona zvonko odjekuju, a okupqeno mno{tvo pozdravqa aplauzom i poklicima. Do~ekuju gamitropoliti halkidonski Meliton i derkijski Jakov. Papi prilazi sve~ana litija koju ~ine |akonii arhimandriti obu~eni u zlatotkane ode`de i prate ga do ulaska u patrijar{ijski hrama Sv.Georgija. Tamo ga ~eka Patrijarh koji nosi svoju sve~anu mandiju. Sa suzama u o~ima izmewuju celivu Hristu i zajedno ulaze unutra{wost hrama, dok tridesetopeto~lani vizantijski hor peva. "{ta jedobro i {ta lijepo nego kada bra}a ìve zajedno" (Ps. 132,1)Dvojica prvojerarha pewu se na jednu oniù platformu na kojoj su dva identi~na trona ispredcarskih dveri ikonostasa. Tu se mole, "uzimaju vreme" kao da }e zajedno da sluè. Desno od pape jeporedan Sveti Sinod i gostuju}i jerarsi. Levo od patrijarha su kardinali i nadbiskupi iz papinepratwe. Posle tropara Svetom Duhu, apostolima Petru i Pavlu i Bogorodici, slede stihovi izvelikog slavoslovqa i jektenije koje ~itaju |akoni. Po prvi put u posledwih petstotina i vi{egodina ~uje se iz jednih pravoslavnih usta gromka prozba- JO{ SE MOLIMO ZA NAJSVETIJEGPAPU RIMSKOG I ARHIEPISKOPA I PATRIJARHA NA{EG... Bila je to zaista dirqivaistorijska zajedni~ka molitva, prva pred `rtvenikom i narodom." Slu`ba je zavr{enapatrijarhovom molitvom i zajedni~kim ~itawem "O~e na{". Potom su usledili pozdravi dvojicejerarha u formi dijaloga:

PAPA: Brate, mnogoqubqeni u Hristu! Pre vi{e od tri godine Bog nam je u svojoj beskrajnojdobroti darovao da se susretnemo sa Vama u Svetoj Zemqi gde je Hristos osnovao svoju Crkvu iprolio svoju krv za wu... Danas ta ista qubav Hristova i Wegove Crkve dovodi nas da izmenimoceliv bratske qubavi ovde gde oci na{i u veri preminu{e i ispovedi{e jednim srcem SvetuTrojicu, nerazdeqivu i jedinosu{nu.PATRIJARH: Najsvetiji i mnogoqubqeni u Hristu brate! Slava Bogu koji ~ini ~udesa koji nas jedanas udostojio u svojoj beskrajnoj qubavi i najve}oj ~asti da primimo Va{u nam toliko qubqenu i

17

po{tovanu Svetost koja nam dolazi iz starog Rima nose}i wen celiv svojoj mla|oj sestri. (CrkviNovog Rima - Konstantinopoqa, prim. prev.)PAPA: U svetlosti qubavi na{e prema Hristu i me|usobne bratske qubavi otkrivamo opet dubokujednakost na{e vere, a stvari u kojima jo{ nismo saglasni ne treba da nas spre~avaju da ose}amo toduboko jedinstvo.PATRIJARH: Gospod nas je postepeno vodio i doveo nas pred bolne ta~ke na{e zajedni~ke istorije.I naredio nam je da dignemo zavesu koja nas razdvaja.... Ukazuju}i poslu{awe Wegovoj voqi, teìmojedinstvu svih i punom op{tewu qubavi i vere u sasluèwu zajedni~ke â{e Hristove...PAPA: Qubav nam dozvoqava da vidimo na{e jedinstvo kako raste u sasluìvawu i podsti~e nas dasve snage pokrenemo kako bismo ubrzali dolazak tog dana Gospodweg... priznavaju}i i po{tuju}ijedni druge... brinu}i se o celovitosti i uzrastawu naroda Bo`jeg i izbegavaju}i sve {to bi mogloda ga razdeli. Qubav je vitalna ta~ka, nezamewiva za rast vere, a op{tewe u istini je uslov punemanifestacije qubavi koja se izraàva u sasluìvawu.PATRIJARH: Sagradi}emo telo Hristovo, sakupi}emo ono {to je razasuto zajedni~kim crkvenimnastojawima.... usmeravaju}i teolo{ki dijalog ka principima pune jednakosti u temeqnim osnovamaistine i slobode...PAPA: Sa nelicemernom qubavqu celivamo Vas svetim celivom.PATRIJARH: Blagosloven si brate koji dolazi{ u ime Gospodwe."

Posle ovog razgovora usledila je razmena darova. Patrijarh poklawa papi zlatotkani epitrahiq iz{esnaestog veka. Na wemu je ispisana posveta koja kaè: kao znak da jo{ od Apostola imamozajedni~ko blago sve{tenstva. Kada je patrijarh stavio papi epitrahiq oko vrata narod je spontanopo~eo da kli~e - Aksios! Aksios! Papa je zauzvrat poklonio ikonu, rad slikara Trenta Logaretija,kojoj se patrijarh poklonio i celivao je. Slu`ba se zavr{ila zajedni~kim blagoslovom. Papa jeizgovorio latinski posledwi stih 2. poslanice Korin}anima, a patrijarh je zavr{io otpustom sveteliturgije. Hor je potom zapevao mnogoqetstvije Papi i Patrijarhu. "NAJSVETIJEM INAJBLA@ENIJEM PAPI RIMSKOM PAVLU [ESTOM, MNOGAJA QETA!" Usledili suburni aplauzi. Potom su iza{li iz crkve i zajedni~ki blagoslovili narod. U razgovoru koji jeusledio u Patrijar{ijskom dvoru papa je zamolio patrijarha da prilikom svoje predstoje}e posetepravoslavnim patrijarsima prenese bratske izraze qubavi i da sa svoje strane u~ini sve {to odwega zavisi da do|e dan ujediwewa.

U 21.10. papa je do{ao u latinsku crkvu Sv. Duha. Do~ekan je gromkom zvowavom. Jedva uspeva sapratwom da se probije kroz masu naroda koji se sakupio. Me{oviti hor uz pratwu orguqa peva himnu"Christus vincit". Nakon stiha sa molitvom za papu, hor peva:"ATHENAGORAS ARCHIEPISCOPOCONSTANTINOPOLITANO ET OECUMENICO PATRIARCHA VITA, PAX ET FELICITASPERPETUA." Dvojica prvoprestolnika sedaju na sve~ane tronove postavqene ispred oltara. Papanosi panagiju iz Jerusalima i zlatotkani epitrahiq, a patrijarh zlatni krst pape Jovana XXIII.Slu`ba je po~ela himnom Svetom Duhu "Veni creator spiritus". Potom je papa pro~itao molitvu, anakon toga je usledilo ~itawe Apostola (Ef 3, 8-21) i Evan|eqa (Jn. 14, 23-30). Hor je opet zapevaohimnu "Ubi caritas" a onda su po~ele litanije za oba prvojerarha. Sasluèwe je zavr{eno molitvomotpusta i pro~itanim "O~e na{" na oba jezika. Nakon {to su papa i patrijarh izmenili celiv mirai zajedni~ki blagoslovili klir i narod napustili su hram dok je hor pevao "Magnificat anima meadominum" (Veli~a du{a moja Gospoda)

PATRIJARH ATINAGORA U VATIKANU

U petak 26. oktobra 1967.g. Papa Pavle {esti i Patrijarh Atinagora susreli su se po tre}i put. Sasuzama su izmenili izraze misti~ne qubavi, sveti bratski celiv {to je pred o~ima milionagledalaca koji su sve to posmatrali preko Evrovizije zaista ~inilo dirqivu scenu. To je bio najja~idokaz jedinstva u Hristu. Dvojica prvojerarha blagosloviv{i narod ulaze u prepuni hram u kome suve} mesto zauzeli kardinali, preko dvestotine ~lanova Biskupskog Sinoda, klir i predstavniciredovni~kih zajednica Rima, ~lanovi diplomatskog kora i druge zvanice. Na po~etku su sepoklonili pred kapelom Svetih Tajni i Bogorodice, a potom se uputili do groba apostola Petra dokje hor sikstinske kapele pevao razne himne. Tamo su se obojica tiho pomolila i patrijarh je darovaojedno vizantijsko kandilo koje je sam i zapalio. Posle toga uspiwu se na centralni oltar iznadgroba apostola Petra koji pokriva veli~anstveni Berninijev ciborij. Prvi put u istoriji papstvapored papinog trona postavqen je jo{ jedan za prvoprestolnike Starog i Novog Rima. Odatle supapa i patrijarh u~estvovali u bogosluèwu koji je u stvari bio skra}ena boànska liturgija bezproskomidije, osve}ewa darova i pri~e{}a; ne{to kao liturgija pre|eosve}enih darova, samo bez

18

carigradskog patrijarha Dimitrija Rimu. Sve ove ne~uvene aktivnosti isentimentalno-proro~ke izjave za~iwene bujnom gr~kom retorikom izazvale sunezadrìvo nezadovoqstvo i buru me|u mnogim pravoslavnim hri{}anima.Mitropolit florinski Avgustin je 1969. god. podneo predstavku sinodu zbog"nekanonskih i nepravoslavnih aktivnosti Patrijarha". Sveta Gora je jo{ ranijeprotestvovala 1964.g. kada su atonski monasi osudili "ove prounijatske aktivnostii stavove Vaseqenskog Patrijarha i wegovih istomi{qenika" Oni su apelovali naPatrijarha da prestane sa ekumenisti~kim aktivnostima, a ukoliko ustraje u wimazapretili su da }e prekinuti op{tewe sa wim. Protesti dolaze sa svih strana.Poglavar Ruske zagrani~ne Crkve, mitropolit Filaret u svome pismu patrijarhuAtinagori povodom "skidawa anatema" isti~e da niko nema pravo da u ime celeCrkve ~ini ono {to je protivno u~ewu i crkvenim kanonima. On se poziva na 15.kanon Prvodrugog sabora u Carigradu iz 861 g. koji naziva "~asnim me|upravoslavnim hri{}anima" one episkope i klirike koji prekinu op{tewe sa svojimpatrijarhom ukoliko on otvoreno propoveda jeres. Sa svih strana se ~uje stav "danema kompromisa u stvarima pravoslavne vere". Kakav je odgovor Carigrada na sveovo?

Potpuno ignorisawe. Vaseqenska Patrijar{ija do dan danas nije objavila nikakavdemant, ili barem obja{wewe svojih jereti~kih stavova i aktivnosti, nego je sawima nastavila jo{ daqe. Ostale pomesne Pravoslavne Crkve ne samo da su }utkeprelazile pored svega {to se de{ava ~uvaju}i la`ni mir u Crkvi i time pre}utnoaminuju}i uvo|ewe nove jeresi u okvire Crkve, ve} su pojedini predstavniciwihove jerarhije i sami po~eli da aktivno u~estvuju u ekumenizmu prevazilaze}i~esto i "kardinale sa Fanara".

Ekumenski krugovi videli su u patrijarhu Atinagori "proroka novog vremena","duhovnog oca pravoslavne renesanse" (arhiepiskop Jakov ameri~ki)1. âsopisEkklhsi,a predwa~io je u pohvalama prikazuju}i ga kao svetiteqa. (Ekklhsi,a1.15.1972). Arhiepiskop atinski Jeronim, koji je ostao upam}en kao veliki prijateqrimokatolika i ekumenista bez ikakve rezerve, povodom smrti patrijarhaAtinagore 1972.g. izjavio je da "veliki ne umiru, a Atinagora je zaista bio veliki...

evharistijskog dela koji }e se ukqu~iti onda kada sve bude spremno za sasluìvawe, odnosno kadaSveti duh to omogu}i svojim nadahnu}em. Bogosluèwe je po~elo 118. psalmom, uvodnom molitvom,~itawem apostola (Fil.2,1-11) na latinskom jeziku. Potom je usledila himna "UBI CARITAS".Pro~itano je i Evan|eqe (Jn. 13, 1-15) koga je pro~itao u vizantijskom napevu na gr~kom jezikuVeliki Arhi|akon. Posle toga po~ele su jektenije vernih na {est jezika na koje je narod gromkoodgovarao Ku,rie ele,hson. Pro~itan je prolog "uzno{ewa" sa jednom dugom papinom molitvom zajedinstvo Crkve. Nakon toga hor je otpevao pesmu: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot. Svi su pro~itali"O~e na{", posle ~ega su usledili pozdravi. Nakon ove slu`be si{li su u kriptu pred grob papeJovana XXIII gde je patrijarh Atinagora vidno uzbu|en pripalio sve}u, okadio grob i otpevaonekoliko pesama iz slu`be za upokojene. Nakon toga je na grob poloìo tri klasa uz re~i Evan|eqa:"Ako zrno ìta padnuv{i na zemqu ne umre, samo ostaje, a ako umre mnogi rod donosi." (Jn 12,24)Papa je potom rekao: "Vi predstavqate predawe Crkava Ponta, Galatije, Kapadokije, Azije iVitinije. Patrijarh mu je odgovorio: "A vi ste nosilac apostolske blagodati i naslednik plejadesvetih qudi koji su pozvani na Tron prvi u ~asti i poretku u Vaseqenskoj Crkvi."Bogosluèwe je zavr{eno molitvom Patrijarha za mir Crkve i sveta i apostolskim blagoslovomdvojice prvoprestolnika. Potom su obi{li glavni oltar dok je hor pevao himnu:"Pevajte Gospodupesmu novu." (Ps. 97)1 Arhiepiskop Jakov je dao da se podigne velika statua patrijarha Atinagore u parku bogoslovske{kole u Bostonu. Statua predstavqa patrijarha sa putirom u ruci kako poziva sve hri{}ane naop{tewe u jednoj ~a{i. Ne bi bilo ~udo da ekumenisti jednoga dana pokrenu i proces kanonizacijepatrijarha Atinagore. To bi bio jedini "svetiteq" Crkve koji je podràvao ekumenisti~ke stavove.

19

To da je bio veliki najboqe potvr|uje ne samo wegov ìvot ve} i wegova smrt. Jernikada do sada u istoriji Pravoslavne Crkve smrt jednog poglavara nije izazvalatakvu svehri{}ansku àlost i saose}awe celoga sveta." âk je i Sve{tana op{tinaSvete Gore uputila telegram u kome izraàva molitvenu èqu "da se du{a pokojnogpatrijarha na|e u zajednici sa Zlatoustim, Vasilijem, Grigorijem i FotijemVelikim". Te{ko je razumeti do koje mere poltronska kurtoazija moè da dovedehri{}ansku savest. âstan je pomena primer jednog atinskog |akona koji je odbio dasluì parastos patrijarhu Atinagori po{to je on jeretik. Svakako, mnogo jepravoslavnih hri{}ana u Gr~koj koji su bili uàsnuti ne~uvenom izdajomPravoslavqa na Fanaru, ali naàlost na takve tonove retko nailazimo u izjavamacrkvenih zvani~nika. Ipak glasovi protesta dolazili su od strane velikihduhovnika kao {to su bili o. Epifanije Teodoropulos1 i otac Filotej Zervakos,iguman manastira Longovarda na Parosu koji je kao verno duhovno ~edo sv.Nektarija Eginskog na vreme osetio opasnosti ekumenisti~ke jeresi.2

Protestvovao je i mitropolit Filaret iz Wujorka svojim ~uvenim "pismima bola",zatim brojni teolozi i savesni hri{}ani iz celog sveta.

Zvani~na Srpska Crkva je pred svim ovim }utala. Jedino se ~uo glas arhimandritaJustina "elijskog, koji je u posleratnom periodu op{te apostasije i ko-laboracionizma sa bezbo`nim vlastima, bio i ostao "duhovni Patrijarh" pra-voslavnog srpskog naroda. On je duboko ose}aju}i i liturgijski proìvqavaju}i duhapostolske i svetoota~ke istine napisao povodom patrijarha Atinagore: "Apatrijarh carigradski? On svojim neopapisti~kim pona{awem svojim re~ima idelima sabla`wava ve} decenijama pravoslavne savesti odri~u}i jedinstvenu isvespasonosnu istinu Pravoslavne Crkve i vere, priznavaju}i Rimskog vrhovnogprvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u..... "

Ove re~i jasno izraàvaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stav prema patrijarhujeretiku kao i preciznu dijagnozu osnovnih namera Carigrada koje naslednicipatrijarha Atinagore sve do danas sprovode na o~igled i pre}utno odobravawezvani~nika Crkve.

Svi ovi doga|aji i aktivnosti prvojerarha Carigradske Crkve i wegovih is-tomi{qenika {irom pravoslavnog sveta plasti~no odraàvaju osnovni duhfilosofije 20 veka koja iako razjediwena u stotinama raznih filosofskih pravacai ideologija ipak ima zajedni~ki imeniteq. Wu je mo`da najjasnije izrazio IvanKaramazov koji kaè: "Bog je mrtav, zato ~ovek postaje Bog i sve je mogu}e." Ovamisao je sr` savremenog nihilizma, anarhizma i ekumenizma. Ekumenisti upornospomiwu sintagmu "Nova Epoha". U korenu te ideje leì drevna jeres hilijazma, jer{ta bi drugo moglo opravdati takve radikalne promene i monstruozna izopa~ewa 1 Arhimandrit Teofanije Teodoropulos je napisao svetoota~ki o{tro otvoreno pismo patrijarhuAtinagori u kojem raskrinkava wegovu izdaju Pravoslavne vere. Pismo je iza{lo u ~asopisu "TriJerarha" br. 1228, 1965g.2 Otac Filotej Zervakos je napisao jedno otvoreno pismo patrijarhu Atinagori u kome musvetoota~ki o{tro daje pouku o smirewu i poru~uje: "Ako zaista voli{ papu, idi i kaì mu celuistinu: - Dragi papa, po{to te volim re}i }u ti nepobitnu istinu. Slu{aj ako ima{ u{i da ~uje{.Ti si prvi u gordosti, a ja sam odmah za tobom. Ti, zbog toga {to kaè{ da si nepogre{iv, a ja zato{to me zovu Najsvetijim. Obojica smo laòvi, zato {to ni ti nisi nepogre{ivv ni ja nisamnajsvetiji. A, ako nas qudi, u nameri da nam laskaju, zovu nepogre{ivim i najsvetijim, kaìmo imistinu. Mi nismo ono {to mislite. Mi smo gre{nici. Kaìte im ono {to je Bogo~ovek, Gospod na{Isus Hristos rekao bogatom mladi}u: "{to me zove{ dobrim. Niko nije dobar osim jednoga Boga."(Mk. 10,18)..." Patrijarh je qutito vratio pismo o. Filoteju ne zadràv{i ga kod sebe kako ne biostalo u patrijar{ijskim arhivama. Orqo,doxoj tu,poj Atina 1979. godine.

20

Pravoslavqa osim ~iwenice da ulazimo u nove istorijske okolnosti, novu vrstuvremena u kojoj ideje pro{losti vi{e nisu va`ne. Osnovni rukovodilac svih ovihkretawa zapravo je duh vremena. Rimokatoli~ka "crkva" vekovima vodi borbu dapreobrazi Hri{}anstvo u humanizam. Na Drugom Vatikanskom Koncilu istaknuta jepotreba posavremewewa crkve u svakom pogledu - aggiornamento (posavremewewe).Papa Pavle VI proro~ki izjavquje: "VOX TEMPI - VOX DEI" (Glas vremena je glasBo`ji). Koliko je to samo suprotno svetoota~kom na~inu razmi{qawa velikogispovednika Pravoslavqa - Sv. Atanasija Velikog koji je govorio "Znajte damoramo da sluìmo ne (ovom) vremenu ve} Bogu." Bilo je, dakle, potrebno da sereforma sprovede i na Istoku. Patrijarh Atinagora je uporno radio na uvo|ewunovog duha u Crkvu ne obaziru}i se na to da time kr{i desetine kanona i celokupnusve{tenu tradiciju Crkve. Uostalom, wegovi istomi{qenici nikada nisu nipoku{avali da ga opravdaju kao teologa ili tradicionalistu. Za wih je on "proroknovog vremena" ~ije se ideje ne mogu osuditi zato {to on ve} ìvi u "novomvremenu" ispred svoga vremena i svoje generacije. Sam Patrijarh ~esto je govorio o"Tre}em dobu Svetoga Duha". Radi se o staroj hilijasti~koj ideji koju je propovedaoi Ber|ajev, a moè se pratiti u pro{lost direktno do Joakima od Fiore, aindirektno do montanista. Ideja Novog doba proìma gotovo celu evropsku misao uperiodu posledwa dva veka. Ove ideje posebno su aktuelne u mnogim savremenimpokretima obediwenim pod imenom New Age (Novo Doba), ili The Age of Aquarius(Doba vodewaka) {to ozna~ava po~etak novog astrolo{kog ciklusa i kraj jednogcivilizacijskog perioda u kome je dominiralo Hri{}anstvo. U nameri da kona~noot{krinu dveri hiqadugodi{weg carstva mira i blagostawa na zemqi, glavniinspiratori ovih ideja konstantno su forsirali pojam "progresa" koji je kqu~nare~ svih evropskih revolucija. Stalno se govori o novoj moralnosti, novompoimawu religije, bratstvu svih naroda i vera, toleranciji i kompromisu, prole}uHri{}anstva i potrebi reinterpretacije pojma Crkve. A sve ove pomenute idejepored wima sli~nih u oblasti politike i ekonomije sastavni su deo Novog svetskogporetka, koji ima za ciq da izvr{i prepravku Bo`jeg Poretka, i da stvori qudskocarstvo na zemqi bez Boga. Naàlost, i pored verovatno iskrenih dobrih nameranekih naivnih ekumenista, ovaj pokret sluì upravo sasvim suprotnom ciqu,uni{tewu Crkve i Pravoslavne vere i ostvarewu zemaqskoga carstva Antihrista.

PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOGAPRETHODNIKA Sadràj

Patrijarha Atinagoru je na prestolu Carigradske Crkve nasledio 1972. g. patrijarhDimitrije. Mnogi su verovali da }e Atinagorin naslednik napustiti dotada{wikurs, po{to se radilo o ~oveku koji se izme|u ostalih potencijalnih kandidata (kao{to je infamni ekumenista arhiep. Jakov ameri~ki), nije preterano isticao uekumenisti~kim nastrojewima. Me|utim ve} na osnovu wegove besede na ustoli~ewubilo je jasno da on nastavqa put svoga prethodnika. Evo wegovih re~i:

"Sa ovoga mesta, kao prvi me|u jednakim Svete Pravoslavne Crkve pozdravqamoNajsvetijeg i Najblaènijeg Papu Rimskog Pavla VI i prvog me|u jednakim u celojCrkvi Hristovoj, brata po{tovanog i starijeg, Episkopa Starog Rima i PatrijarhaZapada; najblaènije poglavare drevnih apostolskih Crkava, Wegovu MilostArhiepiskopa Kenterberijskog, po{tovanog poglavara Starokatoli~ke Crkve i svepoglavare Hri{}anskih Crkava, Veroispovesti i sa wima Svetski Savez Crkava...i izraàvamo svoju re{enost da u vernosti dosada{wem delu VaseqenskogPatrijarha sledujemo svetome i velikom putu velikog na{eg prethodnika

21

blaènopo~iv{eg patrijarha Atinagore I u izgradwni svepravoslavne sloge ime|uhri{}anskog jedinstva. Nikako ne}emo propu{tati svoju obavezu da nastavimodijalog najpre sa Islamom, a onda i sa ostalim ve}im monoteisti~kim religijama..."

Obratimo pa`wu na prve re~i Patrijarha. One sasvim jasno pokazuju jasan stav daPravoslavna Crkva nije jedina Crkva Hristova i da Patrijarh Carigrada kao prvime|u jednakim u Pravoslavnoj Crkvi nije prvi me|u jednakim u Crkvi Hristovoj,jer to mesto pripada Papi Rimskom. Dakle, opet, identi~an stav. Fanar se pona{akao da raskola nema, kao da Rimska "crkva" nije pre deset vekova otpala odKatoli~anske i Apostolske Crkve Bo`je.

Na dan uo~i samog izbora patrijarha Dimitrija, 15. jula, na liturgiji u patri-jar{ijskom hramu Sv. Georgija, sve{tenik Panajotis Hinaras je u prisustvu vi{emitropolita carigradskog prestola pri~estio grupu rimokatoli~kih turista izBelgije. Uskoro posle su usledile prve reakcije na ovaj skandal. Orqo,doxoj tu,pojizme|u ostalog zakqu~uje da ako Wegova Svetost }utke pre|e preko ovog doga|aja"to 'e yna;iti da novi patrijarh Dimitrije namerava da nastavi jereti;ki put svogprethodnika, [to 'e biti prava propast ya Veliku Crkvu Hristovu."1

U svojim stavovima prema raznim hri{}anskim konfesijama kao i prema ne-hri{}anskim religijama Patrijarh koristi uobi~ajeni ekumenisti~ki vokabular.Za wega jereti~ki monofiziti Kopti i pravoslavni "nisu tu|i jedni drugima ve} su"jednostavno odvojeni". Papisti su bra}a u Hristu" kojima je dozvoqeno da za vremeliturgije ulaze u oltar (kao {to je bio slu~aj sa papisti~kim sve{tenikomEdmondom Vutsinom koji je u trenutku hirotonije pomo}nog episkopa mitropolitaHalkidonskog, po svedo~ewu rimokatoli~kog gr~kog ~asopisa Kaqolikh, stajao uzsamu ~asnu trpezu patrijar{ijskog hrama Sv. Georgija.)

U svojoj poslanici muslimanima povodom wihovog praznika Bajrama, patrijarhDimitrije im poru~uje: " Jedan Veliki Bog, ~ija smo svi mi deca, svi koji verujemo iklawamo se Wemu, èli da se svi spasemo i da budemo bra}a." Zaista te{ko jerazumeti kako mogu biti deca Bo`ja oni koji ne prihvataju wegovog Sinajedinorodnog i kakvo je bratstvo i zajednica mogu}a sa laì i neistinom.2 Bogzaista èli da se svi spasemo, ali samo je jedno ime u kojem se spasavamo - ime IsusaHrista ( sr. DA 4,12). Svakako, ekumenisti smatraju da je na{a du`nost i obaveza daprosvetlimo zabludele istinom Pravoslavqa i da je neophodno da je propovedamomuslimanima, budistima i drugim. Ali, da li ih prosvetqujemo ~estitaju}i imBajram i pomirqivim re~ima govore}i im da smo svi mi bra}a i da treba da ~inimodobro, pre}utuju}i istinu da je vera wihova od "oca laì". Da li su svetinovomu~enici ~estitali Turcima wihove bezbo`ne praznike? Da li je to ~inio Sv.Kozma Etolski ili bilo koji svetiteq Crkve Hristove? Da li su Sveti Oci slalijereticima ~estitke za wihove praznike i dolazili na wihova rukopoloèwa i

1 Orqo,doxoj tu,poj god. II 167-168, 1. i 15. avgust2 U vezi bratstva sa muslimanima ponavqamo re~i Sv. Vladike Nikolaja: "Bog je Tvorac sviju qudi.A Bog je Otac samo onih qudi koji veruju u Sina Bo`jega i u sinovstvo. "Koji se god odri~e Sina, tajni Oca nema, a ko priznaje Sina, taj ima i Oca". (1Jn. 2,23) - Svi su qudi stvorewa Bo`ja ipotencijalno sinovi Bo`ji. Ali istinski su sinovi Boìji "oni koji Ga primi{e i kojima se dadevlast da se nazovu sinovi Bo`ji, koji veruju u ime Wegovo, koji se ne rodi{e od krvi... nego od Boga"(Jn. 1,12-13). Ova razlika izme|u hri{}ana i nehri{}ana, tj. izme|u ro|enih i stvorenih mora senaro~ito isticati u na{e vreme vulgarne propagande da su sve vere jednake, sniùju}i planinu udoline, a ne diù}i doline u visinu planine."

22

klicali im "Aksios" - dostojan? Na kraju krajeva, da li su svi Sveti Oci bili uzabludi i bez qubavi Bo`je kada su istinu Bo`ju svedo~ili ispovedaju}i je kaojedino spasavaju}u pod kapom nebeskom. Ideja da u~e{}em u ekumenskom pokretupomaèmo nepravoslavnim da spoznaju istinu Pravoslavqa samo je prazan izgovorili u krajwem slu~aju znak potpune naivnosti i zablude. Koliko smo za ovihnekoliko decenija svedo~ewa Pravoslavqa uspeli da "prosvetlimo" anglikance,luterane i druge protestante koji sada na o~igled pravoslavnih episkopa drskorukopolaù ène za sve{tenike, otvoreno opravdavaju homoseksualnost, razvijajukrajwi verski sinkretizam; ili koliko smo prosvetlili papiste koji neskrivenopodràvaju razbojni~ke aktivnosti unijata u Ukrajini, Rumuniji i drugde i ni ujednoj joti ne odstupaju od bogohulnih u~ewa o "boànskoj instituciji papskogprimata" , nepravilnog trijadolo{kog u~ewa, i drugih jeresi. Kako smo u~estvuju}iu "dijalogu qubavi" do{li do takvih impozantnih rezultata? Samo tako {to smopropovedali la`nu qubav, qubav nezasnovanu na istini. Opredelili smo se zalicemerni sentimentalizam. Sveti Maksim ispovednik otvoreno kaè:" Savetujemda jereticima kao jereticima ne treba pomagati pruàju}i podr{ku wihovombezumnom verovawu, jer ja ne nazivam qubavqu, nego ÔVEKOMR@OM iotpadawem od boànske qubavi kada neko pomaè jereti~ku zabludu na jo{ ve}upropast onih koji se drè te zablude." Neko }e mo`da da kaè da ekumenisti nepodràvaju jeres, ve} svedo~e jedinu istinu Pravoslavqa. Bez sumwe mnogo jepravoslavnih ekumenista koji u~estvuju u ovom pokretu sa iskrenim namerama,me|utim postavqamo pitawe: Koliko je jedan papista ili protestant ube|en iuveren da je Pravoslavna Crkva jedina i celovita Crkva Hristova i da su druge"crkvene zajednice" jeresi, kada pravoslavni episkopi sa po{tovawem prisustvujuslu`bama jeretika, zajedno sa wihovim biskupima blagosiqaju narod, u~estvuju upojedinim delovima "bogosluèwa", a da ne spomiwemo krajwe primere zabranekr{tewa jeretika, otvorenog priznawa wihovih "sv. tajni" i pri~e{}ivawe sawima. Sve ove aktivnosti upravo podsti~u jeretike u ube|ewu da smo svi mi jednoisto i da jedan rimokatolik nema potrebe da prelazi u Pravoslavqe ve} da ostane usvome "lokalnom crkvenom predawu" i tako se spase. U tom kontekstu moèmo darazumemo za{to je za unioniste pitawe uvo|ewa zapadnog kalendara tako va`no.Te{ko je, naime, ubediti prost narod koji se drì svoje vere i svojih praznika da suisto {to i Latini, me|utim kada slavimo praznike u isto vreme sa jereticima,argumenti su mnogo sna`niji. Zapad se za Pravoslavqe u su{tini interesujearheolo{ki i estetski, nalaze}i u wemu veliko duhovno bogatstvo izraza, ali ne isu{tinu bogo~ove~anske istine. Verovatno }e neki u odbranu svojih stavova navestida ne bi bilo obra}enika papista u Pravoslavqe da na{a Crkva nije u~estvovala uekumenisti~kim aktivnostima. Me|utim, ~iwenica je da one koji su se obratili izpapizma ili protestantizma u Pravoslavqe nisu obratili niti ih za Pravoslavqeodu{evili na{i ekumenisti na Zapadu, ve} pre svega oni koji svoju Pravoslavnuveru svetoota~ki ìve i misle (a me|u takvim velikim duhovnicima nema nijednogjedinog pobornika ekumenizma). Najvi{e je tih obra}enika upravo odlu~ilo dapre|e u Pravoslavqe na Svetoj Gori koja je najve}i bastion pravoslavnogtradicionalizma i antiekumenizma. Ali, napomenimo da su mnogi od wih imalivelikih muka da na|u episkope koji }e ih primiti u Pravoslavnu Crkvu jer im jebilo stalo da ne remete svoje dobre odnose sa Rimom. I dan danas Svetogorci tajnokr{tavaju jeretike, jer je to zvani~no zabraweno iz Carigrada, po{to je wihovokr{tewe za Carigrad sasvim punova`no. To je pravo lice ekumenizma.

Pogledajmo, daqe, na primer, kako patrijarh Dimitrije ~estita godi{wicu us-toli~ewa papi Pavlu VI:

23

"U dubokoj zajednici qubavi slavimo sa Svetom Rimskom Crkvom desetogodi{wicuVa{eg po milosti Bo`joj izbora i ustoli~ewa na presto naslednika apostolaPetra. Proslavqamo ovu godi{wicu uz molitvu za Vas, Najsvetiji i stariji brate,za Svetu Rimsku Crkvu, za hri{}ansko jedinstvo.."1

Mnogi ekumenisti se brane da su ovakve i sli~ne izjave uobi~ajena retorika ucrkvenoj korespondenciji. Dovoqno je, me|utim, pogledati sli~ne dokumente izranijih perioda Crkve i uveriti se da to nije nikakvo opravdawe. Ovakvi izrazisasvim su uobi~ajeni u me|usobnim odnosima poglavara Sestrinskih PravoslavnihCrkava, ali nipo{to u odnosu prema predstavnicima jeresi koje su anatemisane.Pre }e biti zaista da je u pitawu duboko uverewe carigradskih prvojerarha da:papisti~ka "crkva" nije jereti~ka zajednica ve} sestrinska "Crkva Bo`ja", dapapisti poseduju ispravne svete tajne, da raskol nije posledica uvo|ewa jeresi odstrane Rima u u~ewe Crkve ve} rezultat nesre}nih istorijskih okolnosti koje semogu ispraviti dobrom voqom, zaboravom i dijalogom qubavi, te da su teolo{kerazlike u u~ewu rezultat razli~itog izraàvawa jedne iste bogoslovske tradicije.Dodu{e, jo{ ni na jednom zvani~nom pravoslavnom saboru ove ta~ke nisu usvojene,mada ih svojim delima ispoveda veliki broj ekumenista.

Pogledajmo, sada, kakav je konkretno stav patrijarha Dimitrija povodom primatapape i vrednosti papisti~kih "svetih tajni":

"...Ova Va{a poseta, bra}o, izme|u ostalog daje poseban naglasak najve}em doga|ajuove godine, navr{avawu celih deset godina od kako je Gospod ovamo doveo na{egstarijeg brata, PRVOG EPISKOPA HRI[]ANSTVA (prw,tou Episko,pouCristianosu,nhj)...., a posebno {to imamo zajedni~ke Svete Tajne, tj. zajedni~koKr{tewe, zajedni~ku Evharistiju i zajedni~ko neprekinuto apostolsko prejemstvosve{tenstva. Ovoga ~asa u mislima grlimo qubqenog u Hristu ArhipastirastarogRima, brata Papu Pavla VI i wegovu Crkvu."2

Ovakav stav sasvim je u skladu zloglasnog "Tijatirskog Veroispovedawa" mitro-polita tijatirskog Atinagore, poznatog ekumeniste, gde se izme|u ostalog kaè:"Hri{}ani veruju da istinsko rukopoloèwe i sve{tenstvo imaju i prenose:pravoslavni episkopi, kopto-jermenski i etiopski episkopi, anglikanskiepiskopi... Zato su i svete tajne anglikanaca zaista tajne Jedne Svete Katoli~anskei Apostolske Crkve kao {to su i svete tajne Rimokatolika." (Omologei,a Qeiatei,rwnLondon 19753. Ovaj stav je Moskovska Patrijar{ija prakti~no ostvarila svojom

1 Ekklhsi,a 80&26 1973.2 Obra}awe patrijarha Dimitrija kardinalu Johanu Vilembrandsu 30. novembra 1977.3 Kada smo ve} kod arhiepiskopa Atinagore Kokinakija nave{}emo jednu wegovu ne~uvenu izjavu kojuje objavio ~asopis Sv. Grigorije Palama br. 658 mart-april 1977. g.:"Op{te je poznato da su mnogi na{i episkopi u Evropi i Americi, jo{ mnogo pre pozitivnesinodalne odluke Moskovske Patrijar{ije, kojom se dopu{ta da se rimokatoli~ki hri{}ani uRusiji pri~e{}uju u pravoslavnim crkvama, davali i sada daju boànsko pri~e{}e Rimokatolicimai drugim hri{}anima. To, dodu{e, nije odluka cele Pravoslavne Crkve, ve} ose}aj potrebe nekihpojedinih Episkopa, koji po svojoj savesti ne mogu da odbiju pobo`ne i verne hri{}ane od svete~a{e kojoj prilaze sa du`nom skru{eno{}u, sa verom i qubavqu. Na posledwoj sednici episkopaVaseqenske Patrijar{ije u Patrijar{ijskom Centru u ènevi (februara 1976g.) ovo pitawe jerazmotreno jer se sa time susre}u svi episkopi i deluju po ose}aju svoje savesti i proceni potrebekao i qudi koji im dolaze.

24

odlukom od 29. decambra 1969.g. kada je odlu~eno da se uspostavi intercommunio sarimokatolicima. Otac Justin Popovi} nazvao je ovu odluku Judinom i "suprotnomsvim svetim dogmatima i kanonima Pravoslavne Crkve." On daqe nastavqa:"Saovom odlukom, jedinstvenoj u istoriji Pravoslavne Crkve i wenom dogmatskom ikanonskom predawu, o svetotajinskom op{tewu sa otvorenim jereticima celobogo~ove~ansko telo Pravoslavqa je duboko raweno, svi Oci i svi Sinodi suobezvre|eni, crkveni dogmati i kanoni su pogaèni, Crkva Hristova, neporo~nanevesta je ba~ena na otrovno |ubri{te jeretika."

U dana{we vreme kada se aktivno radi na sjediwewu sa monofizitima veoma jezanimqivo primetiti da Carigrad jo{ i daqe ima svoj jedinstven stav o tome.Obra}aju}i se koptskom patrijarhu {enudi, patrijarh Dimitrije izjavquje:" Najblaèniji brate..... najsvetije Koptske Crkve,

Naàlost, tako je mnogo vekova pro{lo u (me|usobnoj) otu|enosti... Nakonpoznatih optu`bi sve{tenih qudi sa obe strane, raskol je za Kopte bio vi{esredstvo nacionalnog oslobo|ewa, dok su dogmatske stvari bile samo PROSTARAZLIKA U IZRAZU.1

Isti princip se moè primetiti i u odnosu prema anglikancima. U obra}awuarhiepiskopu Koganu patrijarh smelo govori:"...Jer verujemo na Istoku da je Vaskrsli Hristos prisutan do svr{etka veka uCrkvi i tamo gde je ona pomesno prisutna preko neprekinutog apostolskog pre-jemstva kanonskog episkopa i svete tajne Evharistije koju on svr{ava. U toj verina{ Pravoslavni Istok prima Va{u Milost u ovom sve{tenom sredi{tu Pra-voslavqa..." 2

Poznato je da je jedan od osnovnih zadataka svetskog ekumenizma bio usagla{avawekalendara. Ta namera je delimi~no i ostvarena uvo|ewem gregorijanskog kalendarau nekim pomesnim pravoslavnim Crkvama, naàlost uz stra{ne i neprebolne rane iraskole koje je takav nepromi{qeni korak izazvao. Me|utim, pitawe usagla{avawazajedni~kog proslavqawa Vaskrsewa Hristovog bilo je mnogo teè usaglasitipo{to je promena pashalije prihva}ene na Prvom vaseqenskom saboru u Nikejikanonski zabrawena.3 Drugi Vatikanski koncil 4. decembra 1963.g. nalaè "da seustanovi nepokretna nedeqa za praznik Pashe...". Ovu inicijativu DrugogVatikanskog sabora patrijarh Atinagora je odu{evqeno prihvatio u svojojVaskrsnoj Poslanici 1966.g. u kojoj se zalaè da Vaskrs bude nepokretni praznikkoji bi se slavio u isti dan u celom Hri{}anstvu. Naslednik patrijarha Atinagoretako|e se u svojoj Vaskrsnoj Poslanici 1974.g. zalaè za istu ideju. Danas pashalijajo{ nije promewena, mada je Finska Crkva na svoju ruku odlu~ila da Vaskrs slavi uisto vreme kada i ve}inski luteranci (dakle po rimokatoli~koj pashaliji). Kao i u

Me|utim, nezavisno o toga liturzi treba iskreno da procene da li su pripravni za pri{e{}epravoslavni hri{}ani koji prilaze â{i Evharistije. Da li su oni pripremqeni verom? Da li suoni spremni vi{e od drugih. Vremena nam name}u potrebu da razmotrimo licemerne i gorde stavoveo bezgre{nosti i spremnosti pravoslavnih i gre{nosti i nespremnosti rimokatolika, anglikanacai drugih hri{}ana."1 Episkeyij br. 169 od 15.5.1977.g. Episkeyij ar)64 1.10.1982.2 Isto3 "Svi oni, koji se usude da povrede naredbu Svetog i Velikog Sabora, koji se sakupio u Nikeji uprisustvu blago~estivog i Bogu omiqenoga Cara Konstantina, u pogledu praznika spasiteqnePashe, imaju biti odlu~eni i iskqu~eni iz Crkve, ako po svojoj raspolo`nosti k prepirawu ostanuuporni protivu dobre ustanove..." 1.kanon Antiohijskog Pomesnog Sabora

25

sli~nim slu~ajevima nije bilo nikakvih protesta, iako se radi o grubom kanonskomprekr{aju. Crkvena savest na{eg vremena izgleda da spava dubokim snom.

Priznawe ostalih hri{}anskih zajednica kao istinskih Crkava Bo`jih zaekumeniste nije samo stvar kurtoazne retorike, ve} jednog dubokog uverewa da je uwima mogu}e spasewe. U svome pozdravnom pismu patrijarhu Dimitriju kardinalVilembrands otvoreno kaè:"Na{e Crkve, kao organi spasewa nastavqaju svoju prosvetiteqsku misiju,propovedaju}i re~ Bo`ju koja nam je data u u~ewu Apostola, otelotvoruju}i noveu~enike u Hristu, sve{tenovr{e}i tajnu spasewa - boànsku Evharistiju."

Patrijarh odgovara slede}im re~ima: "Zajedno ispovedamo ono {to je Va{a, vrlonam draga, Eminencija rekla u svome obra}awu... Danas Vas primamo kao zajedni~areu svedo~ewu vernosti prema Isusu i èlimo da imamo sa Vama ovo zajedni~kosvedo~ewe pred celim hri{}anskim i nehri{}anskim svetom."1

Nekoliko godina kasnije Patrijarh }e istom kardinalu uputiti slede}e re~i:"Primamo Vas i susre}emo se sa Vama u liturgijskoj molitvi u ovom sve{tenomhramu gde se jo{ ose}a duhovno prisustvo onoga koji Vas je poslao" (Pape)2

Prilikom dolaska pape Jovana Pavla II 1979.g. u Carigrad uprili~eno je prigodnoekumenisti~ko sasluìvawe sli~no ve} pomenutim spektaklima iz vremenapatrijarha Atinagore. Patrijarh, obu~en u sve~anu mandiju, do~ekao je Papu u portipatrijar{ijskog hrama odakle su zajedno uz pevawe hora u{li u crkvu. Po~ele sumolitve, zajedno je pro~itan O~e na{, otpevana su mnogoqetstvija, a na kraju suusledili pozdravni govori propra}eni freneti~nim aplauzima. Velikodostojnicisu na kraju u sve~anoj litiji iza{li iz crkve uz zvowavu zvona i u{li u zgraduPatrijar{ije. Uve~e istog dana Papa je sluìo misu u latinskoj crkvi Sv. Duha uCarigradu. Pred po~etak obreda u{ao je Patrijarh, obu~en u mandiju; u pratwimitropolita i uz gromoglasni aplauz izmenio celiv mira sa Papom na soleji. Horje na latinskom pevao posebnu himnu u ~ast Patrijarha. Posle slu`be je usledioprijem u nuncijatu. Nakon nekoliko dana, na sam praznik Sv. Apostola Andreja,patrijarh Dimitrije je sa ve}im brojem mitropolita sluìo sve~anu liturgiju upatrijar{ijskom hramu. Papa Jovan Pavle II je do{ao pred po~etak slu`be ido~ekao ga je sam Patrijarh u punom arhijerejskom odjejaniju. Uz aplauzeodu{evqewa Patrijarh je Papu uveo u sve~ani tron odakle je pratio celu slu`bu. Uvreme celiva mira Patrijarh je iza{ao kroz carske dveri i pri{ao Papi kako biizmenili celiv. O~e na{ je ~itao sam Papa na latinskom jeziku. Po zavr{etkuliturgije usledile su razmena darova, pozdravne besede i neizbe`na mnogoqetstvijaposle ~ega su prvojerarsi izmenili ponovo celiv mira i zajedno blagoslovilinarod. Po izlasku iz crkve Patrijarh i Papa su opet blagoslovili narod sa terasepatrijar{ijskog dvora. U svojoj besedi Papi, Patrijarh je izme|u ostalog sazanosom izjavio: "Verujemo da se ovde u ovom trenutku me|u nama nalazi sam Gospod,a nad nama Duh Ute{iteq, da se sa nama vesele bra}a Petar i Andrej i da raduju du-hovi zajedni~kih Otaca i mu~enika koji nas podse}aju da se pred nama, i na{ojodgovornosti, nalazi nestrpqivo o~ekivawe razdeqenih Hri{}ana, bol ~oveka bezBoga i bez Hrista..."3

1 Epi,skeyij br. 90 11.12.1973.g.2 Episkeyij 30.novembar 19803 Na osnovu pisawa lista austrijske mitropolije br. 52-67,

26

Sli~nu scenografiju imali smo priliku da vidimo u vreme Patrijarhove poseteRimu 1986 god. kada su se ponovile skandalozne scene prethodne posete patrijarhaAtinagore Rimu. Reìja je bila sli~na onoj u Carigradu. Patrijarh, u sve~anojmandiji, uveden je na oltarsku platformu prepune crkve Sv. Petra, gde su bilapostavqena dva trona. Patrijarhov arhi|akon je u toku papske mise uzeo u~e{}e unekoj vrsti malog vhoda, da bi posle ~itao Evan|eqe na gr~kom i po zavr{etku~itawa prineo Evan|eqe Papi na celivawe i blagoslov. Papa i Patrijarh ~italisu Simvol vere na gr~kom jeziku bez dodatka Filioque.1 I ovde se ponovio neizbe`ni"celiv mira" koji je postao glavna atrakcija svake ekumenisti~ke predstave. Udubokom ganu}u dva prvojerarha su izmenila celiv dok je narod izraàvao svojenezadrìvo zadovoqstvo gromoglasnim aplauzom. Ostalo vreme slu`be Patrijarh jesa svojom pratwom proveo u sve~anoj loì. U trenutku "osve}ewa darova" kada jePapa uzdigao hostiju, svi ~lanovi carigradske delegacije u dubokom po{tovawu suoborili glave. Nisu izostali ni zajedni~ki blagoslovi, ganutqive besede i sve~analitija. Celi ovaj doga|aj je prenosila televizija. Na taj na~in su pred milionimagledalaca vekovna predawa i kanoni Pravoslavne Crkve drsko pogaèni i ismejanikao prevazi|eni. Patrijarh sa svojom pratwom u kojoj je vidno mesto zauzimao isada{wi vaseqenski patrijarh Vartolomej, nastavio je svoj "put mira" posetomEngleskoj gde se ponovilo sli~no sasluèwe sa arhiepiskopom kenterberijskim.Potom je izvr{ena poseta ènevi, Svetskom Savezu Crkava gde su posle zajedni~kemolitve izmeweni darovi qubavi. Tom prilikom je zgradu centrale SSC patrijarhnazvao "na{im domom". Moèmo samo sa prorokom Davidom da uzviknemo: "Blago~ovjeku koji ne ide na vije}e bezbo`ni~ko, i na putu grije{ni~kom ne stoji, i udru{tvu nevaqalijeh qudi ne sjedi!"2

Slede}i svog prethodnika, patrijarh Dimitrije gotovo otvoreno negira da je Pra-voslavna Crkva jedna i jedina i nerazdeqiva Crkva Bo`ja i zastupa jereti~ku idejurazdeqene Crkve koju je potrebno opet ujediniti. U svojoj Boì}noj poslanici1978. godine, on izjavquje: "Sa ovoga svesve{tenog vaseqenskog trona upu}ujemoslede}i apel i poziv vaseqeni: Od razlika izme|u Crkava i na{ih crkvenih pitawakrenu}emo prema jednoj i ujediwenoj Crkvi Hristovoj. A od mno{tva, razlika,...u}i}emo u sjediwenu i zbratimqenu sve~ove~ansku zajednicu. Ujediwena Crkva uujediwenom ~ove~anstvu."3

Umesto da poziva svet da primi svespasonosnu pravoslavnu istinu Hristovu isjedini se u duhu istine i qubavi, Carigrad uporno propoveda "novo humanisti~koEvan|eqe"- sjediwewa "crkava" u kompromisu qubavi, {to je samo put kasveop{tem ujediwewu celog ~ove~anstva. Iako nismo kompetentni da zakqu~ujemoda li je Patrijarh imao veze sa masonskim pokretom, ipak ne moèmo a da neprimetimo da wegove ideje, kao i mnoge ideje wegove dvojice prethodnika

1 Ovo je posebno odu{evilo mnoge ekumeniste, iako svi dobro znamo da papa redovno ispoveda i ~itana misama Simvol vere sa tim dodatkom. Rimokatolici prvobitni tekst Nikejskog Simvola gledajukao jedan od stadijuma u evoluciji hri{}anske dogme (posebno {to se ti~e trijadologije). On je zawih zanimqiv istorijski kuriozitet kao i neki drugi stari simvoli koje povremeno koriste. Rim usu{tini veruje da je pravoslavna teologija zastala na jednom stepenu svoga razvoja, tako dapravoslavni iako poseduju istinsku veru, ne poseduju svu wenu puno}u koju je Sveti Duh "otkrio"rimokatolicima u narednim vekovima posle Velikih Sabora. U~ewe o tzv. "evoluciji dogmatskogu~ewa" daje alibi papistima da uvode i formuli{u nova dogmatska u~ewa, koja niko od SvetihOtaca nije ispovedao.2 Ps 1,13 Boì}na poruka patrijarha Dimitrija 1978

27

neodoqivo odi{u duhom masonskih teorija o ujediwewu sveta, naàlost, mnogovi{e nego duhom Hristovog Evan|eqa.

U celom ovom nizu ekumenisti~kih izjava nisu izostale ni prakti~ne potvrde"teologije sestrinskih crkava" od strane carigradskih jerarha. Doga|aj u pra-voslavnom hramu u {ambeziju samo je jedan primer liturgijskog gostoqubqa koje jepostalo uobi~ajeno {irom Evrope. Po navodu lista Orqo,doxoj tu,poj od 2.5.1974.g. ,prilikom susreta pravoslavnih i protestanata u Patrijar{ijskom Centru u ènevimitropolit tranupolski Damaskin ustupio je nema~kom nadbiskupu Kunsupravoslavni hram Centra kako bi u wemu mogli da odsluè protestantsku misu. Izaista, protestanti su sluìli na pravoslavnoj ~asnoj trpezi koriste}i ipravoslavne svete sasude! Zaista, gostoqubqe bez presedana!1

Sve ove aktivnosti propra}ene neskrivenim izrazima uverewa da je sazrelo vremeda se uspostavi jedinstvo Crkve, kao da je Crkva tobo` li{ena jedinstva,feleri~na i nepotpuna, samo su pripreme za Veliki Vaseqenski Sabor kojiCarigrad uporno ve} decenijama priprema. Nije te{ko zakqu~iti da se radi ojednom unionisti~kom saboru na kome }e stotine hri{}anskih jeresi biti saborskii kompromisno ujediwene sa pravoslavnom istinom spasewa. Moèmo samozamisliti na osnovu ovih nekoliko najradikalnijih primera koreografiju togsabora kao i sentimentalnu retoriku kojom }e obilovati besede wegovihprotagonista. Opasnost ovog unionisti~kog sabora na vreme je uvideo i sv. otacJustin "elijski koji je odmah napisao predstavku Sinodu u kome upozorava naopasnost odràvawa ovog sabora u ovakvim istorijskim okolnostima.

Pored prvojerarha carigradskog trona ~ije ekumenisti~ke izjave po{to dolaze sanajvi{eg nivoa imaju i najve}u teìnu, mnogo je i drugih poslenika na ovom poqukoji svojim skandaloznim izjavama ne samo da ne zaostaju za gore spomenutim ve} ihi u mnogo ~emu otvoreno nadma{uju u svojoj smelosti.

APOSTOLI EKUMENIZMA Sadràj

Jedan od najaktivnijih ~lanova ekumenskog pokreta pri Carigradskoj Patrijar{ijije svakako sada{wi arhiepiskop Jakov ameri~ki, koji je jo{ od vremena patrijarhaAtinagore redovno u~estvovao u svim ve}im ekumenisti~kim susretima. U crkvenimkrugovima on je nadaleko poznat po najprovokativnijem modernizmu, a klasi~anprimer toga je wegova izjava iz 1967 u kojoj izraàva potrebu za jednim "novimHri{}anstvom", zasnovanim na sasvim novim shvatawima i definicijama2. On je

1 Prema pravilima Pravoslavne Crkve, hram na ~ijoj su ~asnoj trpezi jeretici svr{avali svojebogomrske tajne treba ponovo osvetiti. Ovo pravilo se potpuno prenebregava. Danas su u dijaspori~esti slu~ajevi "pozajmqivawa Crkava", mada Sveti Oci govore da je boqe liturgiju odsluìti poddrvetom na otvorenom vazduhu nego li u jereti~kom hramu. (Povodom ovoga pitawa, moèmo danapomenemo da je na vest o poseti anglikanskog arhiepiskopa Beogradu, kada je doti~ni uveden uoltar i usput "udelio" blagoslov sluà{~em jeromonahu (?!), otac Justin "elijski izjavio da Crkvutreba ponovo osvetiti.)2Zanimqiv je celi odlomak "nadahnute" besede ovog jerarha:" Potrebno je da se oslobodimojelinisti~kih ideja koje su vekovima vladale hri{}anskom religijom i da ih zamenimo drugim jerelinisti~ke ideje ne zna~e vi{e ni{ta savremenom ~oveku. Potrebno nam je jedno novoHri{}anstvo, zasnovano na sasvim novim shvatawima i definicijama (we are in need of a NewChristianity, based on entirely new perceptions and definitions), jer kada kaèmo Vrhovno Bi}e u zna~ewuBoga, omladina to ne razume. U~ewe o Logosu, kao {to je ovaplo}ewe Boga Logosa u li;nosti Isusa

28

aktivni u~esnik u svim me|unarodnim verskim pokretima i redovno u~estvuje uekumenskim "bogosluèwima" ne samo zajedno sa predstavnicima konfesijahri{}anske orijentacije ve} i sa budistima, muslimanima i Jevrejima. Mnogi sese}aju posete patrijarha Dimitrija Americi kada je u Linkolnovom memorijaluuprili~en veliki ekumenski spektakl (jedna sinkretisti~ka predstava) tzv."Ecumenical Doxology of Peace" (Ekumenska doksologija mira) - u kojoj su poredpatrijarha Dimitrija, mitropolita halkidonskog Vartolomeja (sada{wegPatrijarha) u~estvovali: arhiepiskop Jakov kao doma}in, kardinal Xejms Hiki,nadbiskup Vilijam Kiler, jedan biskup episkopalne "crkve", luteranski biskup,predstavnici SSC, vrhovni rabin SAD, direktor islamskog centra imam FejzalHan, predstavnici jermenske "crkve" i mnoge druge zvanice. Rimokatoli~kikardinal ~itao je Evan|eqe dok mu je gr~ki pravoslavni hor pevao Aliluja. Potomsu ~itali molitve i protestanti, a hor je pevao tropar Pedesetnice.1 Nakon togajevrejski rabin pro~itao je jedan psalam dok je muslimanski imam "nadahnuto"pro~itao odse~ak iz Kurana. Ovo "slavqe" je zakqu~eno himnom "Neka je imeGospodwe blagosloveno od sada i do veka". Zajedni~ke molitve, ~itawa izEvan|eqa, Psalama i Kurana bila su za~iwena pevawem velikog me{ovitogme|uverskog hora, uz pratwu instrumentalnog orkestra sa neizbe`nim zvucimaorguqa, koje su ina~e postale sve ~e{}i element crkvenog dekora gr~kih crkavaCarigradske Patrijar{ije u Americi. Arhiepiskop Jakov je poznat po sli~nimspektaklima koji se redovno organizuju na podru~ju SAD. Poznat je wegov stav kojije vi{e puta izraàvao da Crkva ne sme da ostane vezana za istorijske pretpostavkepro{lih epoha i da insistira na nekom posebnom na~inu ìvota. To je zaarhiepiskopa Jakova "odricawe ìvoga predawa koje se razvija sa duhom vremena".On smatra da su takvi stavovi suprotni Pravoslavqu jer Pravoslavnu Crkvu svodena nivo jereti~ke sekte. U svom avangardnom hipermodernizmu gr~ki prvojerarhameri~kog kontinenta, pokrenuo je ideju za izgradwu hramova koje je nazvaonedogmatski hramovi u kojima bi pripadnici raznih religija mogli da se klawajuBogu nevidqivom "koji nije dogmatski ve} jedino qubavqu odre|en i definisan"(who is dogmatically unspecified and defined only by love))22. O~igledno radi se o la`nombogu omiqene antihri{}anske jeresi tzv. "agapizma".3

Druga li~nost iz Carigradske Patrijar{ije, koja upravqa Australijskom arhie-piskopijom je arhiepiskop Stilijan Harkianakis. Ovaj jerarh je poput arhie-

Hrista, posebno dogmat o Svetoj Trojici i wenim svojstvima kao i o wenoj svemo}i danas ne mogupro}i, kada su elinisti~ke ideje prevazi|ene novim dostignu}ima. Ne moèmo da (qude) u~imo onomhri{}anstvu koje smo mi upoznali... " (New York Times 25.9.67)1 Ekumenisti ~esto govore da je nova epoha u stvari novo vreme "Svetog Duha". Dok je tradicionalnipojam Crkve zasnovan na drugoj li~nosti Svete Trojice, ovaplo}enom Sinu Bo`jem, ~ije je Crkvaistinsko telo, "Crkva Novog Doba" je pneumatolo{kog karaktera. Duh Sveti objediwuje razbijenoogledalo razjediwene Crkve. Takva eklisiolo{ka teorija vrlo je privla~na i za nehri{}anskereligije, u kojima po mi{qewu nekih pravoslavnih ekumenista (kao {to je episkop Georgije Kodr,Antiohijska Patrijar{ija) prisutno nadahnu}e Svetoga Duha. Zaista, besprimerna blasfemija!2 Estia, 17.8.1972.g.3 Prema pisawu lista "The Hellenic Chronicle" od 8. jula 1993.g. biv{i predsednici SAD, gospodaKarter i Regan iz qubavi i uvaàvawa prema arhiepiskopu Jakovu, pokrenuli su kampawu zaprikupqawe desetak miliona dolara koji }e biti materijalna baza za osnivawe "Fondaarhiepiskopa Jakova". Taj novac bi}e predat Nacionalnom savetu hri{}anskih crkava Amerike iSSC radi nastavqawa ekumenisti~ke delatnosti. Fond }e davati sredstva za sastanke teologa ipoglavara raznih crkava, sa ciqem ujediwewa. Naro~ito }e se starati o finansirawu bogoslovija imladih crkvenih poslenika koji }e se pripremati za va`ne uloge u ekumenskom pokretu.Arhiepiskop Jakov je tako dobio "~ast" da mu ekumenski nastrojeni protestanti jo{ za ìvotana~ine fond koji }e nositi wegovo ime.

29

piskopa Jakova poznat po nizu svojih pretencioznih teolo{kih izjava koje ve}godinama sabla`wavaju verni narod Australije, {to je u novije vreme bilo i povodvelikih sukoba izme|u Carigrada i Jerusalima. Me|u najsabla`wivije izjave ovogarhiepiskopa svakako spada wegova Boì}na poslanica vernicima 1988. g. u kojoj jeotvoreno ispovedio da je Gospod Hristos posedovao gre{ne porive u svojoj~ove~anskoj prirodi.1 Ovakav jereti~ki stav osu|en je na Petom i {estomVaseqenskom Saboru. Arhiepiskop Stilijan je ovaj svoj stav ve} prethodno izraziou svojoj skandaloznoj izjavi na drugom kanalu australijske televizije 9. oktobra teiste godine kada je u emisiji u kojoj su u~estvovali predstavnici raznih religija natemu Skorcezeovog blasfemnog filma "Posledwe Hristovo isku{ewe", otvorenokazao da u tom delu nema ni{ta bogohulno, dok su drugi u~esnici razgovoraosu|ivali ovaj opsceni film.2 Sigurno, svi imaju pravo na li~no mi{qewe, alikada takvo svoje mi{qewe izraàva duhovni pastir miliona pravoslavnih vernikabilo preko poslanice ili pred ekranima dràvne televizije to ve} ima mnogoozbiqnije implikacije. Naàlost do dana dana{weg svaki protest protiv ovakvihi sli~nih novotarija gu{i se sa pre}utnom podr{kom Carigrada.3 Rezultat ovogastawa status quo jeste da sve vi{e mladih Australijanaca gr~kog porekla traìizlaz u drugim jurisdikcijama zbog otvorenog ekumenizma i administrativnetiranije predstavnika gr~ke arhidijeceze. U Australiji ìvi brojna gr~kadijaspora, prili~no velike ekonomske mo}i, tako da je Carigradu stalo da posedujekompletnu kontrolu nad duhovnim ìvotom Grka ovog kontinenta. Poku{ajiJerusalimske Patrijar{ije da omogu}i Grcima da imaju mogu}nost prelaska u drugukanonsku gr~ku jurisdikciju doveo je do velikog loma izme|u Carigrada iJerusalima, koji je kako }emo kasnije videti rezultirao ra{~iwewima i ozbiqnimpretwama.

SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA Sadràj

U novije vreme sve su ~e{}a nastojawa da se organizuju ekumenisti~ka bogosluèwau kojima u~estvuju predstavnici raznih konfesija. Od 24. jula do 10. avugsta 1983. uVankuveru odràn je veliki skup Svetskog Saveza Crkava. Izme|u ostalih "ta~akaprograma" sluèna je protestantska misa kojoj je po svedo~ewu ~asopisa Newsweekprisustvovalo oko 3.500 hri{}ana iz raznih krajeva sveta. Tu su bilirimokatoli~ki sve{tenici, pravoslavni episkopi koji su po re~ima ovog lista "donedavno izbegavali ovakve skupove". Slu`bu je sluìo arhiepiskop kenterberijskiRobert Ransi sa dve sve{tenice, dok su pravoslavni, rimokatolici i monofizitiu~estvovali u proizno{ewu jektenija. Rimokatoli~ki biskup Paul Verner je ~itao

1 "Onaj koji misli da je ~ove~anska Hristova priroda pala sa neba savr{ena i bezgre{na, kao nekimeteor u magijskom iznena|ewu, dakle mehani~ki i bezbolno, otprilike kao {to je Deus ex machina uanti~ko vreme, on nikada ne}e razumeti stepen isto{~anija (kenosisa) koji je na sebe uzeo Bo`jiLogos." Arhiepiskop Stilianos svojom poslanicom otvoreno u~i da je Hristos u po~etku biogre{an i da je bestrasnost dostigao postepeno kroz borbu izme|u svoje dve prirode i dve voqe. (VidiVoice of Orthodoxy (lista australijske arhiepiskopije) dec. 1988g.2 Jo{ u septembru mesecu iste godine on je izjavio od re~i do re~i radiostanici 2AE: "Kwigu koja sezove "Posledwe isu{ewe" pro~itao sam pre vi{e godina... Se}am se sna`nog utiska koji je ona namene u~inila, kao jedno ìvo, izuzetno ìvo {tivo... Mene taj tekst nije sablaznio. Nije mesablaznio iako sam tada bio student teologije, jer sam video da je Kazancakis poku{ao da prikaèpotpuno qudsku prirodu Hristovu." (24.9.1988)3 Pored pomenutih izjava arhiepiskopa, poznato je da on otvoreno priznaje da ~ovek vu~e poreklo odmajmuna (Voice of Orthodoxy jan-feb 1987.g. Zbog svih ovih izjava mitropolit florinski Avgustin jeotvoreno protestvovao u Carigradu. Me|utim opet ni{ta nije u~iweno.

30

Evan|eqe, a Arhiepiskop Kiril iz Moskovske Patrijar{ije pomolio se da "uskorosteknemo vidqivo op{tewe u telu Hristovom, kroz lomqewe hleba i blagoslov~a{e oko jedne trpeze." Gr~ki arhiepiskop Jakov je tog istog dana Preobraèwasluìo posebnu liturgiju na kojoj je davao sveto pri~e{}e ne samo pravoslavnimave} i svima drugima koji su prilazili ~a{i.1 U toku ove vankuverske skup{tineSSC, protestanti feministi~ke orijentacije àlili su se na polnudiskriminaciju prisutnu u tekstu Svetog Pisma.2 Pored toga, na ovom bezakonomskupu SSC, u~esnici su prisustvovali i uzdizawu i postavqawu jednog indijanskogtotema - idola, koji su kanadski Indijanci poslali "hri{}anskim" ekumenistima.Naàlost i tu je bilo pravoslavnih.

KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA Sadràj

Zanimqivo je da ekumenski pokret koji je zapravo potekao me|u "hri{}anskimcrkvama" pro{iruje aktivno svoje delovawe i na poqu sve otvorenije saradwe sanehri{}anskim i paganskim religijama. Antiohijski patrijarh Ignatije ostao jezapam}en po svojoj izjavi na panislamskoj konferenciji u Taifu, SaudijskojArabiji. Izme|u ostalog on je rekao: "Kao i vi , mi hri{}ani Istoka nalazimo se utraèwu lica Bo`jeg... kao i vi i mi se obra}amo Tvorcu neba i zemqe i traìmo usvako doba Bo`ji opro{taj. U Jerusalimu svaki poklonik jednoga Boga uzdiè svojumolitvu." Svoje izlagawe je zavr{io èqom "da Bog po{aqe vama svoju bogatumilost. Neka je Bog sa vama!"

Ina~e, poku{aji me|ureligijskog kontakta sa Islamom vrlo su delikatni s obziromda se radi o religiji koja je vekovima pokazivala krajwu netrpeqivost iagresivnost posebno prema Pravoslavqu. Koliko pravoslavni mogu da idu ukoketeriji sa islamom potvr|uje i ~lanak aleksandrijskog patrijarha Partenijakoji je poznat po izuzetno aktivnom dijalogu sa islamom. U ~asopisu Ilisios (maj-juni 1982g.) objavqen je wegov ~lanak u kome Patrijarh ni mawe ni vi{e, islamnaziva "religijom Velikog Boga i wegovog apostola Muhameda" (qrhskei,a tou/Mega,lou Qeou/ kai. tou/ Aposto,lou tou/ Mwa,meq).3U istom ~lanku aleksandrijskipatrijarh apeluje na ja~awe dijaloga sa islamom.

1 Na osnovu Enciklike Sinoda Ruske Zagrani~ne Crkve iz 1983.g.2 One su predlagale da pojam "Bog Otac" bude zamewen pojmom "bogiwa majka". Da bi se Re~ Bo`ja"o~istila od seksualnosti" SSC se dosetio da izda novi savremeni prevod Svetog Pisma. On jeiza{ao 1983.g. kao tzv. "Inclusive Language Lectionary" Bog Otac je "Bog Otac&Majka", "Sinôve~iji"- "Dete ôve~je", "Carstvo Bo`je" - "Sfera Bo`ja", Gospod je postao "Suveren". âk su ineke svetske novine kao Wujork Tajms, Wusvik i Tajm doneli vrlo o{tre osvrte na ovakav poduhvat.3 Kako bi na{i ~itaoci mogli da uporede ovakve izjave ekumenista sa autenti~nim svetoota~kimstavom o islamu nave{}emo samo nekoliko citata iz Velikog trebnika sa primerima kakobogoslu`beni tekstovi karakteri{u islam. U ~inu odricawa od "saracenskog tojest turskog(islamskog) zlovernog bezbo`ja" od onoga koji èli da pre|e iz islama u Pravoslavqe se traì dase "u svemu odrekne bogoprotivne turske vere i celokupnog wihovog ne~istog umovawa" i da ihprokune, "da se odrekne Muhameda...kao |avolskog, a ne Bo`jeg sluge, i la`nog proroka.", da seodrekne svih Muhamedovih pristalica kao la`nih u~iteqa i da ih prokune kao "bogoprotivne|avolske sluge". Posebno se traì odricawe "od celog bogohulnog pisawa prokletog Muhameda, kojese zove Al Kuran, i svih u~ewa i zakonskih odredbi, predawa i hula wegovih" i da ih "kaobogoprotivne i du{egubne" prokune. U nastavku ~ina se traì odricawe od "la`qivih i hulnihu~ewa turskih i svih bogohulnih i brbqivih basana Muhamedovih, ...koje su o nekom bogu svekovanomi o raju i o ìvotiwskom i ne~istom u wemu ìvotu wihovom po vaskrsewu, o braku i bra~nimrazre{ewima i sve o ènama i nalo`nicama ne~istim i o svemu sli~nom ovome." Na kraju seizraàva odricawe "od svih ne~istih Muhamedovih uredaba o molitvi, o haxiluku u Meku, o

31

Uz ove izjave moèmo da navedemo i re~i pokojnog ruskog patrijarha Pimena koji je~estitao vrhovnom muftiji za evropski deo tada{weg SSSR 1100 godi{wicu"potur~ewa" ruskog naroda i to ovim re~ima:

"Srda~no Vas pozdravqam, dragi brate, i svu va{u duhovnu decu povodom ju-bileja 1100 godina pojave Islama u Povol`ju i Priuralju...Sa dubokim zado-voqstvom potvr|ujemo postoje}e tradicionalno bratsko i mirotvora~kosatrudni{tvo me|u nama kao i na{e patriotsko sluèwe. Izraàvam nadu da }e teme|ureligiozne veze i daqe sluìti napretku na{e velike Domovine, uzrastawumira i pravednosti me|u svima narodima. Neka je blagosloveno Va{e sluèwenarodu Bo`jem. S bratskom qubavqu patrijarh Pimen." 1

Sigurno bi nam trebalo jo{ ovoliko prostora da navedemo brojne ekumenske izjavetog ruskog patrijarha i ostalih ruskih ekumenista, koji svojim susretima sapapistima, luteranima, budistima, muslimanima i drugim gaze po svim svetiwamasvete Ruske Crkve i ismevaju svetiteqe kao {to su sv. Aleksandar Nevski, JovPo~ajevski, Sergije Radowe{ki i mnogi drugi koji su se borili protiv jeresi imuhamedanskog bezbo`ja.

Povodom 20-godi{wice osnivawa UN u San Francisku je odràn "Sabor svihreligija za mir u svetu." Pred 10 000 gledalaca govorili su na temu verskiuslovqenog mira: jedan Indus, jedan budista, musliman, Jevrejin, protestant, ri-mokatolik i jedan pravoslavni predstavnik, dok je pevao "me|uverski" hor pesmesvih tih vera. U Americi je npr. osnovan "Hram razumevawa" kao i "Udruèwesjediwenih religija" sa ciqem da sagradi sve~ove~anski simboli~ki Hram u raznimdelovima sveta. Na prvom sastanku tog udruèwa u Kalkuti rimokatoli~ki monahTomas Merton2 je izjavio: "Mi smo ve} novo jedinstvo. Treba jo{ da dosegnemo dona{eg izvornog jedinstva.". Na drugom sastanku u ènevi 80 predstavnika desetnajve}ih religija sveta razmatrali su "Projekt o stvarawu Svetske zajednice molitvenim domovima koji su tamo i toga samog mesta koje se naziva Meka i sve okoline wegove, isvih skupova i molitvenih obi~aja turskih." (Veliki trebnik, str. 399-401)Na osnovu ovoga moèmo mnogo jasnije da vidimo koliko savremeni ekumenizam nastupa u jednomsasvim novom duhu. Patrijarh Atinagora je bos ulazio u Omarevu xamiju da bi se pomolio, srpskiepiskopi u Bosni su pre po~etka rata organizovali bezakone molitvene skupove sa hoxama, govori seo dijalogu... Kakav je dijalog mogu} sa islamom? Ukoliko se ne radi o potpunom bezumqu, re~ jesigurno o licemerju koje nikome nije na ~ast.U istom Velikom trebniku nalazi se i "~in primawa odraslih Jevreja u Pravoslavnu Crkvu" u komese pripadnik jevrejske vere naziva ~ovekom "koji je zalutao od puta spasewa i koji je veoma pomra~enjevrejskim neverjem". Koliko je ovakav stav suprotan stavovima nekih dana{wih vladika koji sezajedno sa rabinima, svi obu~eni u bogoslu`bena odjejawa zajedno mole za postradale `rtvefa{izma? Naàlost, ~ini se da ìvimo u vremenu u kome ~ovekougodni{tvo zamewuje bogoqubqe.1 ùrnal Moskovske Patrijar{ije 1990, br. 32 Poznati rimokatoli~ki filosof i mislilac koji je bio jedan od najja~ih advokata NovogHri{}anstva koji je otvoreno po~eo da propoveda papa Jovan XXIII. "Optimizam pape Jovana, pi{eMerton, zaista je ne{to novo u hri{}anskoj misli, jer on ozraàva nedvosmislenu nadu da svetobi~nih qudi, svet u kome mnogi nisu hri{}ani i ~ak ne veruju u Boga, moè jo{ da bude svet mira,ako se qudi budu odnosili jedni prema drugim na osnovu wima Bogom danog razuma i sa punimpo{tovawem prema neotu|ivim pravima drugih qudi...Rat mora biti uni{ten. Mora se uspostavitisvetska vlada... jedna istinska me|unarodna vlast je jedini odgovor kriti~nim potrebama i o~ajnimproblemima ~oveka". Merton je ina~e zastupnik humanisti~ke ideje da je danas zadatak hri{}anstva"da izgradi svet koji }e ìveti u jedinstvu i miru" Ove misli pokazuju su{tinu ideja koje su doveledo razvoja ekumenizma, do Drugog Vatikanskog Koncila i vrlo su sli~ne izjavama patrijarhaAtinagore. To je u su{tini jedno la`no evan|eqe socijalnog idealizma i politi~kog utopizma. Toje u stvari ekumenisti~ko evan|eqe èneve, Asizija, Rima i Carigrada - gledati i voleti ovajprolazni svet kao ne{to ve~no. Papa Pavle VI je jednom prilikom izjavio: "Mi treba da volimona{e vreme, na{u civilizaciju, na{u tehni~ku nauku, na{u umetnost, sport, na{ svet..." To vi{enije hri{}anstvo, ve} otvoreni humanisti~ki idealizam, a u svojoj ogoqenosti jeres hilijazma.

32

religija" Tada{wi generalni sekretar SSC dr Juxin Blejk uputio je tada pozivpoglavarima svetskih religija da se ujedine. U protestantskoj katedrali Sv. Petrau ènevi odràno je do tada nevi|eno natkonfesionalno bogosluèwe, pod motom"vernici svih religija pozvani su da zajedni~ki ìve u kultu istoga Boga." Svakipredstvnik se molio na svom jeziku, a po obi~aju religije koju predstavqa. (sli~nokao u Asiziju nekoliko godina kasnije). Ovim ~inom su vernici svih religija bilipozvani da se zajedno mole u slavu "istoga Boga". Taj obred je zavr{en molitvom"O~e na{". "Hram razumevawa" je izneo u javnost da je na vrhovnom sastanku u SAD1971. g. uzeo u~e{}e i mitropolit Emilijan Timijadis iz CarigradskePatrijar{ije. Na "vrhovnoj konferenciji" Udruèwa je predloèno ipravoslavnim delegatima da doprinesu organizovawu "Svetske zajednice religija"kako bi se ostvario san ~ove~anstva o miru i razumevawu i saglasnosti safilosofijom Vivekanande, Ramakri{ne, Gandija, Alberta {vajcera i ostalihosniva~a raznih religija. Na kraju su svi delegati pozvani da u~estvuju unatkonfesionalnom obredu, gde se istovremeno svaki molio na svoj na~in.

Jedan pravoslavni teolog i episkop koji je posebno aktivan na poqu "dijaloga" sanehri{}anskim religijama je Georgije Kodr, mitropolit libanski iz AntiohijskePatrijar{ije. Jo{ 1970 godine u Adis Abebi, na zasedawu centralnog odbora SSC(kada je prakti~no zapo~eo dijalog SSC sa nehri{}anima) on je sablaznio ~ak imnoge protestante u svome referatu "Hri{}anstvo u pluralisti~kom svetu -ikonomija Svetog Duha", kada je izjavio da mi ne treba samo da vodimo "dijalog" sanehri{}anskim religijama, nego i da "izu~avamo" izvorni duhovni ìvot"nekr{tenih" i na taj na~in da obogatimo svoje iskustvo "biserima" univerzalnereligijske zajednice, jer, po neprihvatqivom u~ewu ovog mitropolita, kada nekibraman, budista ili musliman ~ita svoje svete kwige, on tada u blagodatnomnadahnu}u, prima u vidu svetlosti samoga Hrista...1. Pored toga libanskimitropolit otvoreno govori: "Duh deluje svojim energijama u skladu sa svojomvlastitom ikonomijom, i moèmo na osnovu ovog stanovi{ta, da smatramo da su inehri{}anske religije prostor gde je prisutno wegovo nadahnu}e. Svi oni kojiprimaju posetu Duha, su Bo`ji narod."2Ove misli su kqu~ne za razumevawe"eklisiologije" Crkve "Novog Doba", "Vremena Svetog Duha". Da li je ovajavangardni mitropolit mo`da promenio svoje jereti~ke stavove? Verovatno, samona gore, jer ~itaju}i wegov referat sa "Pete Svetske konferencije za veru iporedak" u sklopu SSC odrànoj u Santjagu de Kompostela, {panija, od 13-14.8.1993.g., na kojoj je pored Kodra u~estvovala pro{irena pravoslavna delegacijaod 46 ~lanova, moèmo da zakqu~imo da se radi o jednoj zabludi nesagledivihrazmera.3 Pitamo se: Quo Vadite Oecumenisti Orthodoxi?1

1 Christian Century 10. februar 1971.g.2 George Khodr, Metropolitan of Mount Liban :"Christianity in a Pluralistic World - The World of the Holy Spirit"3 Mitropolit libanski kaè:"...Ali, Duh di{e gde èli i svetost shva}enu kao prosvetqewe iproslavqewe mogu imati svi qudi posvuda...Dijalog na putu istine treba nastaviti. Hri{}ani kojisu pozvani Hristu kao istini, ne}e praviti prepreke istinama koje se nalaze rasejane u religioznimtradicijama koje ih okruùju. Sve ove istine izviru iz istog boànskog izvora. Hri{}ani treba daprime svaku duhovnu ìvotodavnu hranu, ne kao qudsku re~, ve} kao hleb sa neba. Svaka propoved sesuprotstavqa nekoj drugoj propovedi i svi spisi se suprotstavqaju drugim razli~itim spisima. Zatoje ciq dijaloga pre svega da napreduje izvan religioznih predawa, da na|e boànske istine skriveneiza raznih znakova i simvola. To ne relativizira hri{}ansku poruku, to nije sinkretizam, to je samHristos kome se mi klawamo, koji putuje kroz beskrajne prostore drugih religija. Zato se od nastraì da razvijamo jedan kenoti~an na~in mi{qewa. Kenozis (isto{~anije) je svedo~ewe bez re~i imoè da bude plodonosno. U dijalogu Crkva se otvara, ide dubqe i upoznaje sebe samu..." Up.: ThomasBest - Gunther Gassmann, " On the Way to Fuller Koinonia." Official Report of the Fifth World Conference on Faithand Order, Santiago de Compostela 1993.g Faith and Order Paper No 166, WCC Publications, Geneva 1994.

33

U Asiziju je 27. oktobra 1986. godine odràna prva zajedni~ka molitva predstav-nika svih svetskih vera. To je bio jedinstven slu~aj u svetskoj istoriji. Pored Pape,koji je bio glavni spiritus movens celog skupa, na{lo se 150 predstavnika svetskihrelitija, izme|u ostalih i Dalaj Lama, afri~ki magovi, indijski gurui, tibetanski{amani, protestanti, pravoslavni mitropoliti, indijanski vra~evi, koji supu{ili lule mira. Ova nadkonfesionalna papazjanija zaista je bila bez presedana.Carigradsku patrijar{iju predvodio arhiepiskop Metodije tijatirski. Pored Grkaprisutvovalo je i nekoliko ruskih episkopa. Ritual je po~eo dvosatnom zajedni~kommolitvom u rimokatoli~kom hramu Sv. Marije od An|ela, a potom je nastavqen navelikom gradskom trgu Frawe Asi{kog.2

Jedna od osnovnih karakteristika ekumenizma jeste wegova naklonost premasinkretizmu i objediwavawu "duhovnih tradicija" raznih religija. Institut zasvetsku duhovnost - The Institute for World Spirituality - u Sjediwenim Dràvamasvake godine organizuje letwi seminar u jednoj od ~etiri duhovne institucije uokolini îkaga. Pored vedantskog vivekenandinog Manastira iz Mi~igena,benediktinske opatije sv. Prokopija i tibetanskog budisti~kog manastira izOregona, jedan od aktivnih u~estnika u letwem interkonfesionalnom seminaru je isrpski pravoslavni manastir Sv. Save u LibertviluSv. Save u Libertvilu. Pored niza predavawaseminar pruà mogu}nost svojim u~esnicima da posvete izvesno vreme i meditacijiu samom manastiru i u wegovoj okolini. U izve{taju sa ovog seminara koji je odrànsa blagoslovom oblasnog pravoslavnog (srpskog) arhijereja3, posebno upe~atqivomesto zauzima fotografija koja prikazuje u~esnike seminara kako meditiraju ulotos poziciji pred ikonom Presvete Bogorodice u samom manastiru. Pogledajmosada ne{to vi{e o sli~nim aktivnostima parlamenta svetskog religija.

PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA Sadràj

Od 28. avgusta do 5. septembra 1993 g odràn je u îkagu samoreklamirani "najve}iskup verskih vo|a u istoriji" pod imenom" Drugi parlament svetskih religija".OvajParlament u potpunosti je razotkrio celu ideju ekumenisti~kog pokreta. Prviparlament svetskih religija odràn je 1893. g. Po{to je, po re~ima Xona Barousa,"religija, kao belo nebesko svetlo razloèna na mnoge raznobrojne fragmente krozrazli~ite prizme qudskih verovawa, jedan od ciqeva Parlamenta Religija bio je daponovo sabere razloènu svetlost u belu svetlost nebeske istine." Posebna zvezdatoga skupa bio je Svami Vivekananda, hinduista, koji je tom prilikom ostaoupam}en po svojoj poruci da "ne treba da se brinemo o dogmama, ili sektama,crkvama ili hramovima. Sve je to ni{ta prema duhovnosti koja je su{tina qudskeegzistencije." Dakle radi se o poku{aju stvarawa jedne nadkonfesionalneorganizacije. Drugi Parlament je uprili~en na stogodi{wicu odràvawa prvogaskupa. Ciq organizatora bio je da omogu}i svim u~esnicima u~estvovawe u verskimobredima, liturgijama, meditacijama drugih vera. Na skupu se 1993.g. okupilo {est ipo hiqada u~esnika koji su predstavqali oko 120 svetskih religija. Tu su se na{libudisti, pravoslavci, hinduisti, muslimani, judaisti, ameri~ki indijanci,

1 "Kuda idete pravoslavni ekumenisti?"2 Ova tradicija skupova u Asiziju naàlost se nastavqa i u na{e vreme. Ove godine (1994) i SrpskaPravoslavna Crkva poslala je svog predstavnika na ovaj bezakoni skup. Za{to gaziti svoje predawei kanone ota~ke samo da bismo uveravali Zapad da smo mirotvorci. Istinsko mirotvorstvo nije u~ovekougodni~kom licemerju ve} u istinskom sluèwu jedinome Caru Mira - Gospodu Isusu Hristu.3 Mitropolita sredwezapadno ameri~kog g. Hristifora

34

protestanti, rimokatolici, siki i zoroastrijanci i dr. Pored ovihtradicionalnih religija, na skupu su se na{le i "egzoti~ne" grupe, metafizi~ari,humanisti, neopaganisti~ki sledbenici bogiwe Izide, Venere itd. Svaki dan suorganizovane molitve, meditacije, plenarne sednice. Centralni skup je zakqu~enceremonijom u kojoj su predstavnici svih religija prizivali blagoslov na 21 vek.Sastanci su bili za~iweni ìvom diskusijom, plesovima Indijanaca i sli~nimritualima. Predstavnici gr~ke severnoameri~ke arhiepiskopije ipak su se povuklisa Parlamenta uvre|eni zbog prisustva neopagana. (Pitamo se da li bi ostali daneopagana nije bilo na skupu?) Me|utim ostali pravoslavni predstavnici, me|ukojima i arhiepiskop Anastasije iz albanske pravoslavne crkve nije otkazaou~e{}e. Freneti~ne aplauze svih prisutnih izazvale su re~i jednog luteranskogpastora koji je kazao da: samo hri{}anstvo nije vi{e dovoqno da odgovorizahtevima budu}nosti. Jedan od velikih problema na ovom skupu bio je upotrebare~i Bog, tako da je ova re~ izbegavana zbog razli~itog shvatawa Boga u raznimreligijama. U zavr{nom dokumentu Parlamenta religija istaknuta je potreba zastvarawem jedne nove "globalne etike" (Global Ethic), novih moralnih kriterijumasavremenog sveta koji ne}e biti apsolutizirani od strane nijedne svetske religije.Ta "globalna etika" bi se ispoqavala kroz nenasiqe, socijalnu pravdu, ekumenizam,pluralizam, feminizam, enviromentalizam, politi~ka i qudska prava, ukidawesvih socijalnih, ekonomskih i polnih diskriminacija, kao i kroz "transformacijusavesti". Jedan od glavnih kreatora ove ideje bio je, sada pokojni, liberalnirimokatoli~ki teolog Hans Kung1. Sam dosada{wi pojam religije okarakterisan jekao neadekvatan novom vremenu sinteza jer je doprinosio konfrontaciji me|uqudima, agresivnom fanatizmu i mr`wi. Na poqu hri{}anskih veroispovestiistaknuta je potreba sinteze i stvarawa "globalnog hri{}anstva". Sve podele u"hri{}anskoj porodici" po tuma~ewu ideologa Svetskog parlamenta posledica supreovladavawa jedne od 4 osnovne komponente hri{}anstva. (Pismo, predawe, razumi iskustvo). U klasifikaciji raznih hri{}anskih konfesija, Pravoslavqe jesvrstano u isti rang sa adventisti~kom sektom, munijevcima, jehovincima i drugimgrupama. Sve ovo jasno pokazuje ~emu vodi svetski ekumenizam i koji su wegovikrajwi ciqevi i koliko je vi{egodi{we svedo~ewe pravoslavnih ekumenistapokazalo svetu istinu o Pravoslavnoj Crkvi.

Osnovni program ekumenizma, koji je zacrtan na Svetskom Parlamentu 1993.g. jestesinkretizam, proìmawe svih religija, ali ne u smislu klasi~ne unije, tj. starawajedne religije, jednog rituala sa jednim vo|om, ve} pre svega razvijawem atmosferetolerancije i op{teg verovawa da sve religije vode Bogu i da su sve religijeboànskog porekla.2 Kada svi predstavnici religija budu prihvatili u potpunostiovaj stav unija }e biti ve} stvorena. Ovu ideju ve} odavno zastupaju teozofi koji sujedni od pokreta~a Prvog parlamenta religija. Oni su na posledwem skupuneskriveno likovali jer je wihova teorija progla{ena za oficijelnuekumenisti~ku dogmu. Teozofija smatra da su sve religije izrazi nastojawa ~ovekada prona|e odnos prema sebi i svetu oko sebe kao i krajwem smislu postojawa. Po 1 Potpuniji uvid u wegove stavove moè se ste}i iz wegove kwige: "Op{ta odgovornost - u traèwunove svetske etike" (Global Responsability: In Search of a New World Ethic)2 U ovoj strategiji krije se veliko lukavstvo kreatora nove svetske religije. Stvarawe jednog novogunificiranog rituala sa jednim vo|om moglo bi da provocira pravoslavne hri{}ane na otpor.Su{tina nove religije je zapravo u stvarawu nove religiozne svesti koja }e omogu}itipripadnicima svih religija da bez ikakvih ograni~ewa upra`wavaju svoje obi~aje i rituale, samopod uslovom da se odreknu svih netolerantnih i ekskluzivisti~kih stavova prema drugima i daprihvate ideju da su sve religije tek samo razli~iti odrazi (u zavisnosti od kulture, podnebqa idrugih faktora) jedne duhovne stvarnosti i da su u su{tini jedno-te-isto.

35

wima se pojedine religije razlikuju utoliko {to su one izrazi tog nastojawaprilago|eni odre|enom vremenu, mestu, kulturi i potrebi. Zato se teozofija moèsmatrati jednim od va`nijih izvora duhovnosti "Novoga Doba" (New Age).

SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991 Sadràj

Od 7-20 februara 1991 godine u Kanberi, u Australiji, odràn je 7. Generalnakonferencija SSC. Na woj su pored predstavnika brojnih protestantskih sekti,u~estvovali i predstavnici svih Pomesnih Pravoslavnih Crkvava (osim je-rusalimske Patrijar{ije koja je istupila iz SSC) kao i predstavnici Vatikana na~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem. Za razliku od posledweg velikog skupaSSC u Vankuveru 1983. god. na ovom skupu u~estvovali su i mnogobrojnipredstavnici nehri{}anskih vera. Sve u svemu bio je to skup svih belosvetskihjeresi me|u kojima su naàlost, bili i Pravoslavni. Odràvani su mnogobrojnekonferencije, rituali predstavnika pojedinih "crkava" pa ~ak i neznaboà~ki imagijski rituali Aborixana ili doktorke âng, Koreanke, spiritistiwe, koja je nao~igled celog skupa prizivala duhove predaka, dece koju je Irod pobio, da bi se naposletku usudila da priziva i duh "Isusa iz Nazareta", a potom pred svima zapalilapapiri}e sa wihovim imenima. (Na toj istoj bini su kasnije pravoslavni sluìliliturgiju). Zaista je bilo potresno gledati zajedno u istom zboru predstavnikePravoslavne Crkve u dru{tvu sa protestantskim sve{tenicama, spiritistima,pastorima, feministkiwama i javnim homoseksualcima. Ovaj skup je naàlostpotvrdio da Pravoslavna Crkva svojim dugogodi{wim u~estvovawem u radu SSC, nesamo da nije uspela da pomogne nepravoslavnima da na|u istinski put doautenti~nog predawa i apostolske vere, ve} se duboko zaplela u mreènajperfidnijih ekumenisti~kih teorija i prisustvom svojih predstavnika jo{jednom dala snaàn alibi stotinama jeresi i novotarija. Kako druga~ije shvatitiili objasniti da jedan pravoslavni mitropolit, sada{wi patrijarh Carigradski,pristane da na ovom bezakonom skupu bude izabran za podpredsednika??! Kakorazumeti da pravoslavni predstavnici mirne du{e bez ijedne javne re~i protestaprisustvuju "misama" koje sluè ène i pri~e{}uju narod? Kako prihvatiti~iwenicu da pravoslavni i daqe ostaju u organizaciji koja afirmi{e pravahomoseksualaca sve{tenika i ~ak im dozvoqava sluèwe wihovih posebnih misa,kao pripadnika tzv. seksualnih mawina (sexual minorities) ) i zalaè se za pravosklapawa crkvenih brakova me|u pripadicima istog pola, pa ~ak i za mogu}nost dausvajaju decu? Ovakvi susreti su jo{ pre nekoliko godina izgledali sasvimbezazleno u pore|ewu sa dana{wim medijskim spektaklima. O ~emu se tu zapravoradi? Predstavnici Pravoslavnih Crkava dovedeni su prakti~no pred nuàn izbor:da li da nastave sa dosada{wim bezumqem koje i pored, verovatno iskrene èqepojedinih predstavnika da propovedaju Pravoslavqe, nije dovelo do ba{ nikakvihrezultata, ili da se potpuno povuku iz tog "sabora ne~astivih" i otvoreno bezlicemerja ispovede istinu da je jedina istinska Crkva Hristova jedinoPravoslavna Crkva i da je samo u woj kao jedinoj blagodatnoj riznici spasewamogu}e na}i Hrista i da taj stav delatno potvrde demonstrativnim istupawem izSSC. 1

1 Postavqamo pitawe DO KADA }e i na{a Srpska Pravoslavna Crkva u~estvovati u radu jednetakve belosvetske organizacije kao {to je SSC. U~estvovawe jedne Pravoslavne Crikve u takvojorganizaciji predstavqa odricawe eklisiolo{ke i sotiriolo{ke ekskluzivnosti Pravoslavqa i defacto priznawe crkvenosti raznim jeresima. Otac Justin, u~e{}e SPC u ovom saboru ne~estivihnaziva "ne~uvenom izdajom" i "stra{nim ponièwem". Jo{ se pitamo da li je ova stra{na golgota

36

Nastavak ekumenskih aktivnosti posle Kanbere jasan je pokazateq da ekumenizamulazi u zavr{nu fazu. Ve} se ozbiqno radi na reinterpretaciji pojma Crkve ibogoslovskom tuma~ewu mogu}nosti intercommuni-a ili barem "evharistijskoggostoqubqa" (eucharistic hospitality). Zajedni~ko pri~e{}ivawe ne moè bitiprihva}eno sa pravoslavne ta~ke gledi{ta kao sredstvo za postizawe spoqa{wegjedinstva jer je op{tewe u svetim tajnama izraz i pe~at ve} postoje}eg unutra{wegjedinstva u okviru Jedne Katoli~anske i Apostolske Crkve. Sveti Irinej Lionskije jo{ u drugom veku pisao: "Na{a vera je saglasna sa Evharistijom i Evharistijapotvr|uje na{u veru." Zajedni~ka evharistija je osnovni pokazateq da oni koji uwoj u~estvuju ~ine jedno telo Hristovo, jednu Crkvu. Naàlost, me|uekumenisti~kim krugovima sve vi{e ja~a ideja da je deqewe zajedni~ke â{e, ilikako se to popularno naziva eucharistic sharing, upravo sredstvo za postizawejedinstva, koje je mogu}e i pored brojnih razlika u u~ewu. Te razlike seminimaliziraju i svode na razlike u izrazima lokalnih bogoslovskih predawa"crkava". Otuda sve vi{e poku{aja da se pravoslavni uvuku u neku vrstubogosluèwa sa jereticima. Generalni sekretar SSC Emilio Kastro izraàva svojcri-du-cour zbog toga {to svi u~esnici skupa u Kanberi nisu u~estvovali uzajedni~kom pri~e{}u (pravoslavni i rimokatolici ipak su sluìli odvojeno) iupu}uje jasan apel svim u~esnicima da "ne}emo vi{e skup{tinu SSC sa odvojenimpri~e{}em!" iznose}i svoje mi{qewe, da smo mi hri{}ani "licemerni pred Bogomkada se ovako okupqamo i molimo zajedno, a ne delimo pri~e{}e." Zanimqivo je daje stav rimokatoli~ke delegacije po ovom pitawu bio mnogo tradicionalniji odmlakog i stidqivog stava pravoslavnih. Kardinal Kasidi je izjavio da je"evharistijsko op{tewe krajwi znak i pe~at (ultimate sign and seal) crkvenogjedinstva... U~inili bismo vi{e zla nego dobra kada bi se pri~e{}ivali zajednopre nego {to se sva ostala sporna pitawa ra{~iste." Protestanti su u svemu,izgleda, najnestrpqiviji, prvenstveno zbog misijskih razloga jer u svojimmisionarskim aktivnostima nailaze na velike probleme, po{to hri{}anska verane nastupa jedinstveno pred nehri{}anima. Otuda èqa za bilo kakvom vrstomspoqa{weg jedinstva koje }e se ispoqavati u zajedni~ke tri svete tajne: Kr{tewu,Sve{tenstvu i Evharistiji.

Na ovom skupu u Kanberi usvojen je jedan veoma zanimqiv dokument. Re~ je o jednomnovom stavu o jedinstvu "crkava" pod imenom "Jedinstvo Crkve kao Op{tewe(kinonija): Dar i Poziv" (The Unity of the Church as Koinonia: Gift and Calling). SSCupu}uje ovaj dokument kao apel jedne nadcrkvene organizacije svim "crkvama" kakobi prihvatile sedam osnovnih teza "u ciqu punog vidqivog jedinstva." Te teze suukratko navedene slede}e:

1.me|usobno priznawe kr{tewa 2. prihvatawe Nikejsko-carigradskog Simvola verekao zajedni~kog izraza apostolske vere 3. evharistijsko op{tewe 4. me|usobnopriznavawe sve{tenstva 5. zajedni~ko svedo~ewe Evan|eqa 6. zajedni~ko delovawe uciqu o~uvawa mira i poretka u svetu 7. omogu}avawe parohijama i zajednicama daizraze na odgovaraju}i na~in lokalno stepen postoje}eg op{tewa.

koju prolazi srpski pravoslavni narod izme|u ostalih, mnogobrojnih na{ih grehova, posledica ijereti~kog ekumenisti~kog kursa koji sledi SPC ve} trideset godina. Izlazak SPC iz SSC iprekid svih ekumenisti~kih kontakata oprao bi obraz celom pravoslavnom srpskom narodu, iako bineprijateqi na{e vere i roda to iskoristili da optuè Crkvu za "agresivni militarizam".

37

U su{tini osnovni ciq ovog dokumenta jeste da apeluje na sve hri{}anske "crkve"da one priznaju jedna drugu kao Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu u svojojpuno}i. Zanimqivo je kako je sada{wi patrijarh Vartolomej mogao da prihvatijedan ovakav tekst kao predsednik nadle`ne komisije za ova pitawa?!

{ta za Pravoslavnu Crkvu zna~i priznawe ijedne od ovih ta~aka? Ni{ta dopotpuna izdaja vere Svetih Apostola i Svetih Otaca. Priznati jereti~ko kr{tewekao potpuno ispravno (~ak i bez potrebe da se po crkvenoj ikonimiji osnaì sv.miropomazawem), zna~i de facto priznati jereticima sv. tajnu sve{tenstva iautomatski i sv. tajnu evharistije. Zajedni~ko svedo~ewe evan|elske istine zna~ilobi da pravoslavnu veru tuma~imo u okviru jednog zajedni~kog prihva}enogbogoslovqa zasnovanog na minimalnom kompromisu, bogoslovqa skrojenog po meriracionalizma i ar{inima palog ~oveka.

GLASOVI SAVESTI I OBRAÛNI SA WIMA Sadràj

Da li su svi ovi skandalozni doga|aji nai{li na ikakav otpor u pravoslavnomsvetu? Svakako. Ne smemo da zaboravimo protest Svete Gore protiv patrijarhovogodlaska u Rim1, brojne pojedina~ne proteste savesnih hri{}ana iz cele Gr~ke.Me|utim ono {to je najzabriwavaju}e, nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva koja je ukanonskom op{tewu sa Carigradom nije uloìla svoj protest pred ovim otvorenimkr{ewem kanona, ve} su {tovi{e ~esto i slali svoje predstavnike na ove bezakoneskupove. Izuzetak, naravno, predstavqaju Sveta Gora, Ruska Zagrani~na Crkva ipojedine starokalendarske zajednice koje su redovno slale proteste protiv ovihjereti~kih aktivnosti Carigrada, Moskve i drugih centara pravoslavnogekumenizma.2 Iz Carigrada nije bilo nikakvog odgovora osim sve u~estalijih

1 Sabor dvadeset svetogorskih manastira je jo{ 1984.g. izjavio slede}e: "Ose}amo duboki nemir ve}vi{e godina zbog svojevrsne izdaje koju prime}ujemo od strane nekih autokefalnih PomesnihPravoslavnih Crkava kao i nekih pojedinih jerarha... ako se oni koji su skrenuli sa puta istine neisprave, na kraju }emo biti prisiqeni da zauzmemo zvani~an stav o tome pitawu" Orqo,doxoj tu,poj br.595 24. feb. 1984.g. Neposredno nakon posete patrijarha Dimitrija Rimu Sveta Gora je poslala triigumana (Hristodula kutlumu{skog, Vasilija ivironskog i Georgija grigorijatskog) kao svojeizaslanike u Carigrad da izraze ozbiqan protest zbog doga|aja u Rimu. U svom izve{taju Sve{tenojop{tini igumani izjavquju:"Naglasili smo da je ono {to nas posebno uznemirava odstupawe odpravoslavne eklisiologije, posebno stavovi da druge "crkve" tako|e ~ine Jednu, Svetu,Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, i da rimokatolici nisu jeretici. Otuda i indirektno priznawewihovih tajni... Pored toga smo traìli da se vodi ra~una u obra}awu papi i drugim nepravoslavnimvelikodostnojnicima i da se uz du`nu pristojnost ne ignori{u razlike koje postoje u veri, zatim dane sme biti celiva mira sa nepravoslavnim kliricima na vozglas "Qubimo jedni druge..." naboànskoj liturgiji, da se ne smeju odràvati zajedni~ke molitve u ode`dama niti da nepravoslavniblagosiqaju pravoslavn verni narod i propovedaju u vreme liturgije u pravoslavnim Crkvama."Orqo,doxoj tu,poj br.800 26. avg.1988.g.2 Na svom arhijerejskom saboru Ruska Zagrani~na Crkva donela je ANATEMU PROTIVEKUMENIZMA koja glasi:"Onima koji Crkvu Hristovu napadaju mudrovawem da je ona podeqena na takozvane grane koje serazlikuju u~ewem i na~inom ìvota, i onima koji tvrde da Crkva ne postoji na vidqiv na~in, nego}e nastati u budu}nosti kad se sve grane ili sekte ili ~ak religije ujedine u jedno telo, i onima kojine razlikuju istinsko sve{tenstvo i tajne Crkve od jereti~kih, nego vele da su kr{tewe i pri~e{}ejeretika dovoqni za wihovo spasewe, i onima koji op{te sa gorepomenutim jereticima, ili pomaùili brane wigovu novu jeres ekumenizma pod izgovorom bratske qubavi ili kao put sjediwewaodeqenih Hri{}ana: ANATEMA!!" (Orthodox Life, 1983.g.)

38

optu`bi da su Ruska Zagrani~na Crkva i starokalendarske Crkve bezblagodatne ivan Pravoslavne Crkve, pa nisu ni kompetentni da daju svoje primedbe.

Carigrad je preduzeo o{tre mere da neutrali{e pojedine glasove pravoslavnesavesti. Donesena je odluka da se iguman manastira Esfigmena arhm. Atanasije,(koji se zilotski jo{ od ranije suprotstavio ovome kursu Carigrada), i jo{ trimonaha iz esfigmenskog bratstva policijski udaqe sa Svete Gore. 1974. godine jedonesena jo{ jedna odluka o ra{~iwewu pomenutog arhimandrita, {to je izazvaloburne reakcije svetogorskog mona{tva. Blizu ~etiri stotine monaha potpisalo jepeticiju u kojoj se izraàva o{tar protest protiv ovakvih ne~uvenih postupaka. SaSvete Gore je tako|e udaqen i iguman manastira Ksenofonta arhm. Evdokim koji seve} 49 godina podvizavao u tom manastiru, a posledwih 22 godine bio je wegoviguman. Tako|e je smewen i iguman manastira Svetog Pavla arhm. Andrej. Carigradje sasvim jasno pokazao da }e se svaki iguman koji odbije da pomiwe ime VaseqenskogPatrijarha na svetoj liturgiji suo~iti sa istom sudbinom koja je zadesila pomenuteSvetogorce. Pored pomenutih jo{ su sa Svete Gore udaqeni jedan jeromonah i dvamonaha zbog {irewa antiekumenisti~kog raspoloèwa me|u monasima. Osim togaPatrijarh je posebnim aktom zabranio svetogorskim manastirima da daju kelijemonasima zilotima.

NASTAVAK APOSTASIJE Sadràj

Prilikom ustoli~ewa novog primata anglikanske crkve, arhiepiskopa kenter-berijskog Xorxa Kerija 20.4.1991.g. Carigrad je kao i u drugim sli~nim prilikamaposlao svoje predstavnike. Oni su se tu na{li u velikom broju zvanica me|u kojimaje bilo anglikanskih èna biskupa i sve{tenica. Vaseqenski tron su predstavqalihalkindonski Vartolomej i pergamski Jovan Zizjulas, kao i arhiepiskop tijatirskiGrigorije. Mitropolit Vartolomej je novog britanskog primata darovao zlatnimkrstom, a svoju pozdravnu besedu zavr{io je karakteristi~nim pravoslavnimpoklikom: Eij polla, eth De,spota (Na mnogaja qeta, Vladiko!)1

Vredno je pro~itati i tuma~ewe done{ene anateme arhiepiskopa ènevskog Antonija , koji izme|uostalog poru~uje vernicima: ":uvajte ih se (ekumenista). Pripadali su nama ali su nas za nekogvremena ostavili, oni vi{e uop{te nisu deo nas. Crkva stub i tvr|ava istine ih predaje premasvedo~ewu apostolovom najvi{em sudu - sudu Bo`jem.... Hri{}ani moraju ìveti u uzajamnoj qubavi,ali ne smeju iz toga razloga `rtvovati istinu." (èneva, maj 1984.g.)Sada{wi arhiepiskop RZC g. Vitalije u svom ~lanku u vezi ove anateme napisao je: "Dono{ewem oveanateme za{titili smo svoju pastvu od ovog apokalipti~kog isku{ewa i time smo nehoticeistovremeno postavili ozbiqno pitawe savesti svih pomesnih Crkava koje moraju pre ili kasnije,ovako ili onako da daju odgovor. Wihova duhovna budu}nost u univerzalnoj Pravoslavnoj Crkvizavisi}e od odgovora na to pitawe. Mada je po crkvenom pravu ova anatema koju smo doneli ~istolokalnog karaktera i stvar Ruske, tj Pravoslavne Crkve u Dijaspori, ipak je ona de facto odogromnog istorijskog zna~aja, za celi svet, istoriju i Crkvu jer je sam ekumenizam jeres svetskihrazmera... Za nas je ovo veliki krst koji nam je Gospod dao, ali nismo vi{e mogli da }utimo jer je"UTAWE ISTO {TO I IZDAJA ISTINE , od koje da nas Gospod sve sa~uva." (Orthodox Life 1984,No 4., Christian Witness, sept. 1984)1 Darivaju}i novog arhiepiskopa krstom mitropolit Vartolomej je izme|u ostalog izjavio: "U ovomsve~anom trenutku Crkva Konstantinopoqska se se}a duge istorije svojih pozitivnih odnosa saAnglikanskom zajednicom i duboko ceni ~iwenicu da Crkve Anglikanska i Pravoslavna nastavqajubogoslovski dijalog u duhu zajedni~ke qubavi i po{tovawa. Uvereni smo da }e Va{e nadahnutovo|stvo jo{ vi{e osnaìti i u~vrstiti dubqe bratske veze izme|u dve na{e Crkve. Sa izrazima tevere, nade i qubavi, dopustite mi Va{a Milosti da Vam u ime Wegove Svetosti Patrijarhapoklonimo ovaj dar kao znak bratske qubavi , sa najboqim èqama na{eg patrijarha i Wegovog

39

Predstavnici Vaseqenske Patrijar{ije su nakon dva meseca u~estvovali na hra-movnoj slavi crkve Sv. Petra u Rimu, predvo|eni opet mitropolitom Vartolomejem.Dan uo~i praznika, 28. juna, Papa je proizveo 23 nova kardinala u prisustvu mnogihzvanica i oko 7000 qudi. Prilikom te slu`be je na najotvoreniji na~in projavqenajeres papskog primata, jer su novoimenovani kardinali po{to su ispovedili veru uTroji~nog Boga i Katoli~ku Crkvu poloìli i zakletvu vernosti "Svetom Ocu".Tada je hor sve~ano zapevao "Ti si Petar i na tom kamenu sazida}u Crkvu". U jednomtrenutku ovog obreda najstariji kardinal, Edvard Kasidi pri{ao je da ~estitanovim kardinalima, a potom je produìo te izmenio i celiv mira sapredstavnicima Carigradske Patrijar{ije, dok je narod odu{evqeno aplaudirao.1

(Pitamo se, da li su na toj sve~anosti i carigradski mitropoliti mo`daunapre|eni u papine kardinale, ili je to sve ipak stvar qubaznosti doma}ina?!)Narednog dana dok je Papa sasluìvao sa novim kardinalima na Trgu Svetog Petra,izmenio je celiv mira ne samo sa kardinalima, ve} i sa prisutnim carigradskimmitropolitima. Tog dana je mitropolit Vartolomej pro~itao pozdravno pismopatrijarha Dimitrija Papi.

Sahrana patrijarha Dimitrija tako|e je pro{la u ekumenisti~koj reìji. Poredpravoslavih mitropolita, svetogorskih igumana Hilandara, Dohijara, Dionisijatai Lavre, na opelu u patrijar{ijskom hramu po~asno mesto zauzimali su pred-stavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem, unijatskimepiskopom Petrom Dipreom, papskim nuncijem i nadbiskupom Carigrada. (Bili suobu~eni u crvene stole, dakle u neku vrstu bogoslu`bene ode}e). Nasuprot latinskedelegacije stajali su pradstavnici Kopta, Jermena, protivhalkidonaca, ar-hiepiskop kenterberijski (tako|e u bogoslu`benoj ode}i) kao i carigradski ar-hirabin. Kada su se predstavnici sinoda Carigradske Patrijar{ije opra{talicelivom odra Patrijarha, izmenili su celiv i sa predstavnicima "Svete Stolice"2

Naàlost svemu tome prisustvovali su i svetogorski igumani. Jo{ jednom susvetogorski monasi morali da stidom pokriju o~i savesti.

NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ Sadràj

Jedan sli~an susret uprili~en je ubrzo povodom jednog drugog doga|aja - ustoli~ewanovog carigradskog patrijarha Vartolomeja Arhondonisa, dotada{weg mitropolitahalkidonskog i najblièg saradnika patrijarha Dimitrija. Novi patrijarh duhovnoje stasao u atmosferi ekumenisti~kih ideja, u okriqu mitropolita Melitona(najblièg savetnika patrijarha Atinagore) koji ga je zamona{io i rukopoloìo za|akona 1961. g. Od 1963-1968 godine kao stipendista Carigradske Patrijar{ijeposlan je na "Institut za Isto~ne Studije" u Rim (u okviru vatikanskoguniverziteta Gregorianum), a zatim i na "Ekumenski institut" u Bozeu u{vajcarskoj. Na Gregorijanumu je doktorirao u oblasti crkvenog prava na temu: "Okodifikaciji sve{tenih kanona i kanonskih odredbi u Pravoslavnoj Crkvi".Dobar je poznavalac gr~kog, turskog, italijanskog, latinskog, engleskog i nema~kogjezika. Posle povratka iz inostranstva 1968 g. radio je kao profesor na Halki, azatim je naredne godine rukopoloèn za prezvitera i odlikovan ~inom Svetog i sve{tenog Sinoda kao i na{e delegacije. Na mnogaja qeta, Vladiko!" Episkeyij br. 465 od15.7.1992.g.1 Kaqolikh, 16.7.1991.g.2 Detaqan opis izme|u ostalih donosi i Kaqolikh, od 15. oktobra 1991.g.

40

arhimandrita. Dolaskom patrijarha Dimitrija na carigradski tron arhimandritVartolomej zauzima mesto {efa Patrijarhovog kabineta. Za episkopafiladelfijskog hirotonisan je 1973.g., a od 1974.g zauzima redovno mesto u pa-trijar{ijskom Sinodu. U~estvovao je u osnivawu "Dru{tva za Isto~ne Crkve" ~ijije bio potpredsednik, a od 1975. g. bio je i ~lan, a celih osam godina i potpresednikkomisije "Vera i Poredak" pri SSC. Kao predstavnik Vaseqenske Patrijar{ijeu~estvovao je na svim ve}im skupovima SSC, i to na Upsali 1968., Vankuveru 1983.,i Kanberi 1991.g. Na ovom posledwem skupu izabran je za ~lana izvr{nog odbora kaoi centralnog odbora SSC. Jo{ kao |akon u Rimu bio je u pravoslavnoj delegacijikoja je u~estvovala u skidawu anatema 1965.g. Zajedno sa patrijarhom Dimitrijemu~estvovao je u svim gore navedenim ekumenisti~kim susretima i zajedni~kimmolitvama, u Vatikanu, Londonu, Va{ingtonu itd. Po~asni je ~lan rimokatoli~keorganizacije "PRO ORIENTE" sa sedi{tem u Be~u.1 Na osnovu ove kratkebiografije nije te{ko zakqu~iti da se radi ne samo o poborniku ekumenisti~kihideja, ve} jednom od glavnih protagonista ekumenisti~kih aktivnosti Carigradaposledwih decenija. Jo{ 30. novembra 1969. g. na patrijar{ijskoj liturgiji naFanaru u prisustvu ~lanova delegacije rimskog pape, predvo|ene kardinalomJohanom Vilenbrandsom, sada{wi Patrijarh Vartolomej je kao arhimandrit odrào"nadahnutu" besedu u kojoj otvoreno izraàva svoje unionisti~ke te`we, kao da jeraskol sa Rimom stvar nesporazuma, a ne grubog izvrtawa vere ota~ke i svetihSabora2. Zanimqivo je da se uop{te kod ekumenista susre}emo sa bole}ivomsentimentalno{}u prema jereticima koja potpuno zasewuje trezveno bogoslovskorazmi{qawe, dok nasuprot u odnosu prema svim protivnicima ekumenizma ti istiqudi "mira i qubavi" otvoreno pokazuju krajwu o{trinu i nepopustqivu surovost3.

Mnogi }e se setiti wegove posete Rimu 29.6.1989. g. u svojstvu predvodnikadelegacije Vaseqenske Patrijar{ije. Tom prilikom je u svojoj pozdravnoj besedipred papom Jovanom Pavlom Drgim, mitropolit Vartolomej pohvalioekumenisti~ka zalagawa dvaju patrijaraha Carigrada i otvoreno nazvao dogmatske

1 Ova papska fondacija osnovana je Be~u 1964. godine sa ciqem afirmacije odnosa sa pravoslavnimCrkvama. Weni ciqevi i sredstva su izrazito prozelitskog karaktera. Ona organizuje raznovrsnapredavawa, simpozijume i druge vrste kontakata sa pravoslavnima. Wen dugogodi{wi predsednikbio je (sada penzionisani) be~ki kardinal Kenih. (Taj isti kardinal je pohode}i puteve Sv. apostolaPavla 1984.g. posetio i Gr~ku i tajno je u{ao na Svetu Goru pra}en jednim carigradskimmitropolitom, da bi u manastiru Simonopetri prisustvovao sv. Liturgiji, stoje}i u sve~anom tronu,i na kraju slu`be primio antidor. Posle je sa monasima manastira podelio zajedni~ku trpezu. Kadase ta vest pro{irila me|u Svetogorcima do{lo je do veoma burnih reakcija.)2 "Sjediwewe (crkava) ne}e biti delo nas samih, i otuda ne treba da ustuknemo pred te{ko}ama.Sjediwewe }e biti dar Hristov {to je wegova voqa i molitva (da svi budu jedno)... Ali, prvozvaniu~enik, Najsvetija Crkva Konstantinopoqska veruje i danas da U~iteq moè da u~ini ~udo i danasiti milione svoje gladne dece. I sa nostalgijom o~ekuje to ~udo. Zajedno sa prvozvanim veruje umogu}nost ~uda i to o~ekuje u molitvi i nadi i wegov brat Korifej, Najsvetija Crkva Starog Rima.Zato i dve Crkve zajedno deluju i daju jedna drugoj, i u~e jedna drugu i mole se jedna sa drugom i jednaza drugu, da bi ubrzali to ~udo koje }e ostvariti zajedni~ki U~iteq i Gospod na{, ~udo "jedinstvasvih". Zato se danas u ovom sve~asnom patrijar{ijskom hramu zajedno molimo Rimokatolici iPravoslavni zajedno. Vi koji ste danas ovde do{li i napunili mreè Andrejine, zar ne o~ekujeteovo ~udo? Ne samo vi, ve} i hiqade poklonika koji svaki dan iz svih krajeva sveta dolaze uveli~anstveni hram Svetog Petra u Rimu, u sawaju ovo ~udo i za to se ~udo mole. êkaju Gospoda dabrzo do|e i da ih nasiti jednim i nerazdeqivim svojim Telom "koje se uvek lomi, a nikada nerazdequje, uvek jede, a nikada ne nestaje, ve} osve}uje one koji se wime pri~e{}uju"..."iz kwigefrawevca Gregorija Garoa "Na putu ka jedinstvu"3 To nam najboqe pokazuju neki od skora{wih doga|aja, kao {to su proterivawe monaha IlinskogSkita sa Svete Gore, sabor protiv patrijarha Diodora i svrgavawe jerusalimskih episkopa,pona{awe patrijar{ijske egzarhije na Svetoj Gori po~etkom ove godine (1994) i dr. (vidi dole)

41

razlike koje razdvajaju Pravoslavnu Crkvu od papizma "zidovima srama"1

Ekumenisti~ke aktivnosti novog Patrijarha u toku 1991.g. smo prethodno u tekstuspomenuli.

Na Fanaru je 2. novembra 1991.g. odràno ustoli~ewe patrijarha Vartolomeja.2

Ovom sve~anom ~inu prisustvovali su predstavici Pomesnih Pravoslavnih Crkava,brojni mitropoliti Carigradske Patrijar{ije, cela Sve{tena Op{tina SveteGore na ~elu sa Protom (mada mu je po svetogorskim pravilima zabrawen izlaz saSvete Gore u vreme trajawa wegovog jednogodi{weg mandata). Pored wih bili suprisutni i tada{wi predsednik gr~ke vlade g. Micotakis sa nekoliko ministara,mnoge uvaène li~nosti iz cele Gr~ke. Ali, ovom najsve~anijem ~inu prisustvovalisu i predstavnici svih najve}ih jeresi. U crkvi svetog }or|a, bili su ipredstavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem (ina~e li~nimprijateqem novog patrijarha), arhiepiskop kenterberijski, predstavnici SSC,"protiv-halkidonski pravoslavci" (~itaj: monofiziti) i mnogi drugi. U celojbesedi ustoli~ewa Patrijarh nije otvoreno ispovedio pravoslavnu veru kao jedinuistinitu, govorio je vi{e kao patrijarh "Novog doba" nego u stilu svetihpatrijaraha i ispovednika carigradskog prestola. Patrijarh Vartolomej govori opotrebi dijaloga3 ne samo sa hri{}anskim konfesijama ve} i sa nehri{}anskimverama4. [tavi{e, Patrijarh obe}ava da }e nastaviti put svojih prethodnikaAtinagore i Dimitrija. Papiste je nazvao "Crkvom na{e bra}e na Zapadu" i pozvaoje da se upotrebe sva sredstva kako bi se omogu}ilo sjediwewe5 dve Crkve. Posebnoje naglasio zna~aj kontakata sa SSC jer je wegov ciq "da obnovi i sa~uva wegovprvobitni zadatak koji je postizawe hri{}anskog jedinstva".6 Na ustoli~ewu je

1Epi,skeyij, 15.7.1989.g.2 Kaqolikh, od 21.1.1992.g donosi opseàn izve{taj o ovom doga|aju. Autor izraàva odu{evqewe {toje na toj sve~anosti projavqena "ekumeni~nost hri{}anstva, i van granica dogmata: pravoslavni,protestanti, rimokatolici." Jedan rimokatoli~ki klirik koji je bio prisutan na ustoli~ewu ovakou zanosu opisuje taj trenutak: "Aksios, aksios, aksios, svi smo vikali u jedan glas: qudi i ène,veliki i mali, sve{tenici i monasi, pravoslavni i nepravoslavni, svi izraàvamo svoju qubav ipo{tovawe. Aksios, aksios, aksios!"3 "Nastavqamo da mislimo da je dijalog najboqe sredstvo, posebno u na{e vreme, radiprevazilaèwa razlika, posebno me|u bra}om koja veruju u jednog Gospoda i Spasiteqa."( Eqnoj4.11.1991)4 "Ne}emo propustiti da razvijamo dobre odnose sa najve}im nehri{}anskim religijama" ibid.5 Koliko je ovo suprotno svetoota~kom stavu ave Justina koji kaè: "...papisti~ko-protestantskiekumenizam sa svojom psevdocrkvom i svojim psevdohri{}anstvom nema izlaza iz svojih smrti i mukabez svesrdnog pokajawa pred Bogo~ovekom Gospodom Hristom i Wegovom Pravoslavnom Crkvom....Bez pokajawa i stupawa u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno govoriti o nekomujediwewu "crkava", o dijalogu qubavi i intercommunio.." (gore.cit)6 Evo nekih delova besede: "Poqubac mira i qubavi upu}ujemo svetim poglavarima Jermenske,Koptske, Etiopske i Sirijske Crkve u Damasku i Malabaru sa kojim nas bliskost u veri podsti~edanas na aktivno traèwe {to pre zajedni~kog ispovedawa i izraza (vere) u zajedni~koj ~a{i...Izovoga sve{tenog perivoja pozdravqamo tako|e i Wegovu Svetost Papu staroga Rima Jovana Pavla IIsa kojim se nalazimo u zajednici qubavi. I uveravamo ga da }e na{a najozbiqnija briga bitiostvarewe sve{tene vizije na{ih blaènopo~iv{ih prethodnika Atinagore i Dimitrija, kako bi sena zemqi ostvarila voqa Gospodwa o Wegovoj Svetoj Crkvi u ponovnom sjediwewu svih koji u Wegaveruju putem dijaloga istine. Moèmo u~initi sve {to je do nas u tom pravcu, u strahu Bo`jem iiskrenosti...nadamo se da }e i na{ brat na Zapadu upotrebiti sve svoje snage da bi zajedno sa namaostvario ovaj sve{teni i sveti ciq.... Po{tovanog Prvojerarha anglikanske crkve i celeanglikanske zajednice, arhiepiskopa kenterberijskog, gospodina Xorxa u dubokom po{tovawucelivamo u Gospodu izraàvaju}i na{e raspoloèwe da nastavimo u poverewu dugu tradiciju na{ihbratskih veza sa Anglikanskom Crkvom i podstaknemo na{ bogoslovski dijalog dok ne dostignemojedinstvo vere. "Posle ovih izjava slede pozdravi starokatolicima, luteranima, metodistima,reformatorskoj "crkvi", "i svima hri{}anima koji veruju i propovedaju po Svetom Pismu, Hrista

42

pro~itano i pozdravno pismo rimskog Pape sastavqeno u duhu teologije"Sestrinskih Crkava". Nakon toga novoustoli~eni patrijarh i kardinal Kesidizajedno su blagoslovili sve prisutne. Zaista je te{ko na}i ikakvo kanonsko,teolo{ko i eklisiolo{ko tuma~ewe jednog ovakvog postupka. Pored obaveznih"celiva mira" zajedni~ko blagosiqawe papisti~kih i pravoslavnih klirikapostaje izgleda obavezna ta~ka svake ekumenisti~ke (tragi)komedije.

Po prvom kanonu 1. Vaseqenskog sabora svaki episkop je duàn da anatemi{ejeresi. Sada{wi Carigradski Patrijarh, kao i wegova dva prethodnika do danadana{weg nije izjavio otvoreno da je svaka veroispovest izvan Pravoslavne Crkvejeres, ve} predstavnike tih veroispovesti uporno naziva "bra}om u Hristu". I nesamo to ve} i svojim stavovima daje pre}utnu saglasnost nepravilnom ispovedawuhri{}anske vere. Ubrzo posle ustoli~ewa, 30. novembra iste 1991.g. VaseqenskaPatrijar{ija je proslavila svoju slavu Svetog apostola Andreja prvozvanog sli~nokao i prethodnih godina sa gostima, predstavnicima "Svete Stolice". Gotovo da jepostalo pravilo da svako ustoli~ewe Patrijarha i svaka hramovna slavaPatrijar{ije obavezno pro|e uz molitveno sasluìvawe nepravoslavnih jeretikakoji zajedno sa pravoslavnima kli~u mnogoqetstvija. Tu su i drugi slu~ajevi kojimase potvr|uje duboka privrènost Carigrada "teologiji Sestrinskih Crkava"1.

EKUMENISTI^KA (TRAGI)KOMEDIJA NA UPSALI Sadràj

Razvijawe ekumenisti~kih odnosa sa rimokatolicima zaista je bezazleno upore|ewu sa odràvawem takvih veza sa raznim protestantskim "crkvama" koje su usvojim inovacijama i jeresima oti{le isuvi{e daleko da je malo toga {to ih vezujeza pravoslavnu tradiciju. Me|utim, to nije spre~ilo patrijarha Vartolomeja koji jeod 20-31 avgusta 1993.g. posetio sa svojom delegacijom {vedsku luteransku "crkvu"povodom wenog jubileja, ~etiristotine godina od osnivawa prve luteranske crkve uUpsali. Naime {ve|ani su 1593.g. primili veroispovedawe Martina Lutera, ~ime jeprotestantizam u toj nordijskoj zemqi zamenio rimokatoli~ku veru. Ina~e taprotestantska "crkva" nadaleko je ~uvena po krajwe avangardnim i liberalnim

raspetoga ..."Patrijarh potom upu}uje pozdrav Svetskom Savezu Crkava koji ima veliku ulogu "utraèwu i izgradwi hri{}anskog jedinstva, ali i hri{}anskog odnosa i svedo~ewa pred dana{wimproblemima ~ove~anstva." Wegova Svetost zavr{ava svoju besedu citatom iz 1. poslaniceKorin}anima: " te{ko meni ako Evan|eqa ne propovjedam." (1Kor 9,16).Postavqamo pitawe na {ta bi li~ila na{a Crkva da su sveti apostoli propovedali Evan|eqebogoslovskim dijalogom sa politeizmom, sa jeresima, umesto ispovedni{tvom, mu~eni{tvom,. Celaistorija Vaseqenskih Sabora ne poznaje termin "dijaloga" (bar u onome smislu kako ga danasshvataju ekumenisti, dakle van istine vere). Za Svete Oce je postojalo jedino pokajawe i ispovedawevere -meta,noia kai. omologei,a Da li je sveti Atanasije vodio "dijalog qubavi" sa Arijem ili mu jemo`da ~estitao Vaskr{we praznike, da li je to ~inio Sv. Kirilo Aleksandrijski sa Nestorijem,ili Sv. Flavijan sa Dioskorom. Dana{wi ekumenisti bi sigurno svetog Nikolaja smatrali zamilitantnog fanatika kada bi na saboru nekom kardinalu opalio {amar.1 Tzv. "teologija sestrinskih Crkava" se postepeno sve vi{e razvija. Ona se uobli~ava uzajedni~kom radu "Me|unarodne me{ovite teolo{ke komisije za dijalog izme|u Pravoslavne iRimokatoli~ke Crkve" ~iji su posledwi zna~ajniji skupovi odràni u Frajzingu (6-15.6.1990.),Ari~iju (10-15.6.1991.g.) i Balamondu (juna 1993.). U Ari~iju su pravoslavni potpisali slede}uskandaloznu izjavu: "Obostrano izjavqujemo da sve {to je Hristos poverio svojoj Crkvi... ne moè sesmatrati kao apsolutni posed jedne od na{ih Crkava... U toj perspektivi Katoli~ka i PravoslavnaCrkva priznaju jedna drugu kao sestrinske Crkve. Stawe u kome svaka Crkva smatra sebe za jedinuriznicu spasewa moèmo prevazi}i ako steknemo ~vrsto uverewe da su dve Crkve sestrinskeCrkve." (vidi Episkeyij 464&1.7.1991.g.)

43

stavovima. Oni su prvi u Evropi po~eli sa rukopolagawem sve{tenica nasuprotsvim svedo~anstvima Svetog Pisma, predawa i crkvenih kanona. Dana 22. avgusta ugoti~koj katedrali u Upsali odsluèna je sve~ana misa koja je vi{e li~ila napozori{nu predstavu ili diskoteku, nego li na slu`bu Bo`ju. Na tome"evharistijskom festivalu" naàlost su sasluìvali i pravoslavni jerarsi i to na~elu sa jednim Vaseqenskim Patrijarhom. Oni su bili sme{teni u sve~anoj "loì"blizu oltara zajedno sa raznim drugim jereticima, protestantima i protiv-halkidoncima. Cela crkva je odjekivala u disonantnim tonovima avangardneozbiqne muzike simfonijskog orkestra koji je pratio neke delove slu`be.Orkestrom je dinami~no dirigovao jedan protestantski klirik. Na slu`bi je poredkardinala Kasidija i {vedskog nadbiskupa Gunara Vemana govorio i patrijarhVartolomej. On je u svom obra}awu na engleskom jeziku govorio o potrebi jedinstvaCrkve koja je ikona trijadi~nog Boga, naglasiv{i kako "nedostatak jedinstva nesamo da predstavqa sablazan ve} je u suprotnosti sa osnovnim zna~ewem Crkve."1

Kardinal Kesidi izrazio jasne stavove Rima da je mogu}e jedinstvo u razli~itosti,samo ako ta razli~itost postoji u okviru apostolskog predawa. Po wemu nemajedinstva u pomirewu onoga {to je strano predawu sa istinom apostolske vere. Utoku nastavka slu`be patirjarh je uzeo u~e{}a u nekoj vrsti vhoda sa Evan|eqem.Svi zajedno su pro~itali Nikejski simvol vere i izmenili "celiv mira". Patrijarhje potom poklonio nadbiskupu Vemanu srebrni putir koji je nazvao "putirompomirewa", kao dar Vaseqenskog Prestola. [vedski primat ga je odmah upotrebioza evharistijski deo slu`be, ganutqivo oba}av{i Patrijarhu da }e ga se uvek se}atipred "hlebom i vinom Gospodwim"2 U trenutku pri~e{}a sa svih strana su nagrnuliluteranski sve{tenici i sve{tenice kako bi razdelili "pri~e{}e" narodu ucrkvi. Za to vreme jedan vokalni ansabl mladih crnaca (?!) je igraju}i u ritmu xezmuzike pevao pri~astan. U crkvi je nastala prava atmosfera "ùrke".:ekaju}i svojred na pri~e{}e vernici su se wihali u ritmu zaglu{uju}e muzike. Zaista bilo jeto "jedinstvo u razli~itosti". Naravno, pravoslavni predstavnici sa svojimPatrijarhom mirno su sa o~iglednim po{tovawem prema "lokalnim crkvenimtradicijama" posmatrali ovu komediju. Na kraju je celi taj bezakoni skup patrijarhVartolomej blagoslovio liturgijskim blagoslovom "Blagoslov Gospodwi neka do|ena vas, wegovom blagoda}u i ~ovekoqubqem, sada, uvek i u vekove vekova." Zajedno sawim su stajali i tako|e blagosiqali kardinal Kesidi, nadbiskup Veman i finskinadbiskup Vikstrom, pokazuju}i verovatno time jedinstvo jedne i jedinstvene CrkveHristove.3

1Dakle, o~igledno, patrijarh ~lanovima Crkve Hristove smatra i nepravoslavne hri{}ane, {to je uskladu sa tzv. kr{tewskom teologijom koju zastupa i Jovan pergamski (teorija po kojoj su ~lanoviCrkve u {irem smislu svi kr{teni u ime Sv. Trojice) . Kasnije u besedi Patrijarh dodaje "Svi mi,kao qudska bi}a i kao ~lanovi Crkve pozvani smo da u~estvujemo..."U celoj besedi nema nijedne re~ikoja bi ukazala na pogubnost u~ewa luteranskog veroispovedawa. Detaqan opis i tekstovi besedamogu se na}i u listu Episkeyij br. 496 od 30.9.1993.g. Cela ova "komedija na Upsali" tako|e postoji ina video snimku.2 {ta moè biti ve}i primer profanacije jednog svetog sasuda nego ga darovati onima koji nepriznaju istinsko pretvarawe evharistijskih darova, po{to g. Veman veruje da u Evharistiji nepostoje pravo telo i krv Hristova, ve} samo hleb i vino Gospodwe.3 Za ovu priliku je anglikanski biskup Xon Hint sastavio i prigodnu ekumensku molitvu koja jepreporu~ena svim u~esnicima da je ~itaju i mole se za jedinstvo. Ona glasi: "Svesveti Boè, O~e,Sine i Sveti Du{e, veru na{u uve}aj, nadu na{u u~vrsti i sa~uvaj nas u qubavi, kako bi se ispunilavoqa Tvoja i vaspostavilo jedinstvo na{e, kako bi se tvar iscelila i ìvela u dostojanstvu islobodi, svaki mu{karac i èna. Molimo Ti se, molitvama Gospoda na{ega Isusa Hrista. Amin!"Ve}ina ekumenisti~kih molitava koje i pravoslavni predstavnici ~itaju na ekumenskim skupovimasu sli~ne ovoj. U wima se ne spomiwe ni Presveta Bogorodica, ni svetiteqi, od Gospoda se ne traìspasewe i ve~ni ìvot ve} naj~e{}e politi~ki mir i blagostawe sveta. Dokle ide kompromis

44

UNIJA SA MONOFIZITIMA Sadràj

Vaseqenska Patrijar{ija se ve} duè vremena zalaè za prevazilaèwe razlika satzv. protivhalkidonskim (monofizitskim) "crkvama". Ranije u tekstu imali smopriliku da navedemo jedan karakteristi~an stav patrijarha Dimitrija koji smatrada je spor sa protivhalkidoncima zapravo spor oko "razli~itog izraàvawa jedneiste bogoslovske istine i iskustva". Time se olako prelazi preko jednog problemakoji je ozbiqno potresao Katoli~ansku Pravoslavnu Crkvu u petom veku, i koji jere{en Halkidonskim Saborom. Ekumenisti uporno isti~u da su razlikeisforsirane kako bi se dobio povod za nacionalno oslobo|ewe pojedinih naroda odvizantijske suprematije. Jo{ 1989. godine na skupu odrànom u egipatskommanastiru Anba Bi{oj, u organizaciji SSC, monofiziti i pravoslavni su sedogovorili da se "ne ograni~avaju jednom hristologijom" i da "obuhvate svu puno}unepodeqene Crkve prvih vekova." Tom prilikom monofiziti su odbili da primeSedam vaseqenskih sabora (a da ne govorimo o palamitskim saborima XIV veka)smatraju}i ih "li~nim mi{qewem" pravoslavnih. "Jedinstvo" bi, dakle, trebalo dase zasniva samo na prva tri Vaseqenska Sabora. Drugim re~ima, odlu~eno je da se neraspravqa o su{tini monofizitske jeresi, ve} da se ona "bezbolno" i kompromisnointegri{e u zajednicu Pravoslavnih Crkava. Ove odluke su naredne godinepotvr|ene u {ambeziju. Naime, od 21-30 novembra 1990 g., bez {ireg informisawa, u{ambeziju u {vajcarskoj, u Centru Carigradske Patrijar{ije za "ekumenskidijalog" sastali su se predstavnici pravoslavnih i tzv. "protivhalkidonskihcrkava", kako bi se "izna{la procedura za sjediwewe dvaju porodica Crkava". Nasastanku su u~estvovali delegati skoro svih pravoslavnih pomesnih Crkava, kao iprotivhalkidonci iz Jermenije, Sirije, Etiopije i Indije. U zvani~nimdokumentima ovog sastanka protivhalkidonski monofiziti nazivaju se"orijentalnim pravoslavcima"1, iako i daqe ne èle da priznaju vaseqenski zna~ajêtvrtog, Petog, {estog i Sedmog Vaseqenskog Sabora (mada nemaju ni{ta protivda ove sabore pravoslavni tuma~e kao takve). Wima je priznato apostolskoprejemstvo i izre~ena pohvala da su sa~uvali apostolsko predawe. Ta~nije u tekstusabora se kaè: "obe porodice su uvek sa potpunom lojalno{}u sa~uvale istinskopravoslavno hristolo{ko u~ewe i neprekidnost apostolskog predawa." Na ovomskupu dohalkidonci su se saglasili sa osudom ekstremnog monofizitizma Evtihija,ali nisu pristali da osude i umereni monofizitizam Sevira i Dioskora, koga,pored ostalog, smatraju za svetiteqa. Po{to je wihovo u~ewe pod anatemomVaseqenskog Sabora bilo je i predloga da se razmotri skidawe anatema. U su{tini

pravoslavnih ekumenista pokazuje primer iz 1972. g. kada je u Wujorku gr~ki arhiepiskop Jakovorganizovao zvani~ni teolo{ki dijalog sa Jevrejima. Na tom sastanku gr~ki teolozi su pristali da"o~iste" drevne bogoslu`bene tekstove od izraza koji su uvredqivi za Jevreje i judaizam.O~igledno potrebno je reformisati Pravoslavqe, osporiti mu wegovu jedinstvenost i svesti ga nanivo drugih religija.1 Pre dvadesetak godina oni koji su zagovarali uniju sa monofizitima po~eli su monofizite danazivaju "dohalkidonski pravoslavni hri{}ani", a u posledwe vreme "orijentalni (isto~ni)pravoslavci". Sa tim nazivima kao i sa drugim terminima uobi~ajenim u ekumenisti~kimdokumentima i{~ezla je re~ "jeres" koja trenutno ima krajwe peòrativno zna~ewe. Tako|e vi{e sene govori o dogmatskim razlikama ve} o "terminolo{kim sporovima", "teolo{kim mi{qewima".Ovo su najboqi primeri kako se postepeno "ekumenizira" na{a crkvena svest. Na{i preci su znalida onaj koji odstupi od pravoslavne istine pada u jeres i zove se jeretikom. Danas se ubrzano razvijanova "ekumenska teologija" po kojoj se bogoslovsko u~ewe Crkve relativizira i zastupa se stav daoni koji imaju "razli~ita teolo{ka mi{qewa", mogu bez problema biti smatrani ~lanovima CrkveHristove. Primer skup{tine SSC u Kanberi potvr|uje da ova ideja ide u pravcu sve otvorenijegreligioznog sinkretizmaa i relativizma.

45

preovladava stav da se u dijalogu sa protivhalkidoncima nastoje "progurati"osnovna dva pravca koja karakteri{u i "dijalog" sa rimokatolicima, a to su:1."Priznawe druge jereti~ke crkve, bilo kao "sestrinske" crkve, bilo kaoravno~astne porodice i odstupawe od na{e pretenzije da Jedna, Sveta, Ka-toli~anska i Apostolska Crkva jeste samo na{a Pravoslavna Crkva. 2. Poù-rivawe sjediwewa zaobilaèwem razlika, koje, ili se pre}utkuju ili se minimizi-raju."1 Komisija, koja je radila na detaqima "neophodnih crkvenih procedura radiuspostavqawa potpunog jedinstva" preporu~ila je da se "svakoj Pomesnoj Crkviostavi da sama uredi isto u skladu sa op{teprihva}enim kanonskim principima."Drugi predlog komisije bio je da se prou~e bogoslu`bene posledice koje proisti~uiz uspostavqenog jedinstva, ukqu~uju}i sasluìvawe i neophodno posedovawediptiha duhovnih poglavara radi liturgijskog pomiwawa, kao i pripremu naro~itogkomiteta koji bi se pozabavio izdavawem "odgovaraju}e literature koja obja{wavana{e uzajamno poimawe vere, {to bi nas dovelo do prekida podela iz pro{losti."Pored toga, predloèno je "obema porodicama" "da se pomire i skinu uzajamneanateme, koje su ranije bacili oci obe Crkve".

Ovaj skup u {ambeziju izazvao je burne reakcije pravoslavnih hri{}ana koji su utome videli poku{aj da se revidiraju stavovi jednog Vaseqenskog sabora i da seomogu}i sjediwewe sa protivhalkidoncima bez wihovog pokajawa kao jedinog mo-gu}eg puta povratka u krilo Pravoslavne Crkve. Mitropolit preveski, g. Meletijeje u vi{e ~lanaka u "Ortodoksos Tiposu" nastojao da objasni da tamo nisu donesenenikakve odluke, ve} da se raspravqalo o principima. Me|utim takve izjave dolaze ukoliziju sa nedavnim stavovima patrijarha Vartolomeja da bi trebalo da sepristupi realizaciji done{enih odluka, (dakle, ipak ne samo principa).

U pravcu ostvarewa unije sa monofizitima, izgleda, je najvi{e oti{la AntiohijskaPatrijar{ija. Patrijarh antiohijski Ignatije IV je ubrzo objavio Encikliku ukojoj je prakti~no objavqena unija sa sirijskim protivhalkidoncima. 2 Potpuno je

1 Prema tekstu saop{tewa komisije Sve{tenoj Op{tini Svete Gore u ~asopisu Sveti knez Lazargod.II br3 (7), "Crkvene novosti" br 6&93 i "The Ecumenical Press Service".2 Navodimo gotovo celi tekst Enciklike od 12. novembra 1991.g., u kojoj se patrijarh obra}a svojojpastvi re~ima:" Verovatno ste ~uli za dugotrajna nastojawa, koja ve} traju desetle}ima, izme|u na{eg ApostolskogTrona i bratske Pravoslavne Sirijske Crkve u ciqu razvijawa boqeg poznavawa i razumevawa dvejuCrkava na dogmatskom i pastirskom nivou. Ova nastojawa nisu ni{ta drugo do jedan prirodan izrazte`we da Pravoslavne Crkve, a posebno one koje se nalaze u okviru Svete AntiohijskeArhiepiskopije, nastavqaju da izraàvaju èqu Gospoda da svi budemo jedno kao {to je Sinsjediwen sa Nebeskim Ocem.Na{a je du`nost, kao i bra}e na{e iz Sirijske Crkve, da svedo~imo Hrista na Istoku, tamo gde jeHristos ro|en, gde je u~io, stradao, pogreben, vaskrsao iz mrtvih, vazneo se i poslao Svoga iìvotodavnog Duha Svojim svetim apostolima. Svi na{i susreti, skupovi, deklaracije i kominikei,pokazali su da pripadamo jednoj Veri, mada je u istoriji vi{e do{ao do izraàja duh podvojenostinego na{eg jedinstva. Sve je to uslovilo potrebu da Sveti Antiohijski Sinod pokaè jednunagla{eniju nameru Crkve u Antiohijskoj Arhiepiskopiji, za jedinstvom koje }e omogu}iti svakojCrkvi da zadrì svoje drevno isto~wa~ko predawe, {to }e Antiohijsku Crkvu obogatiti od stranebratske Crkve i wenog bogatog kwièvnog i bogoslu`benog predawa.Svako nastojawe i poku{aj u usmeravawu me|usobnog pribliàvawa dve Crkve zasniva se na uverewuda ovom tendencijom rukovodi Sveti Duh i da }e ono obogatiti Isto~nu Pravoslavnu Crkvu ve}imsjajom i blagoda}u kojih smo vekovima bili li{eni. Zato je Sveti Sinod Antiohije smatraosvrsishodnim da objasni me|usobno pribliàvawe dve Crkve, Pravoslavne Antiohijske Crkve iPravoslavne Sirijske Crkve radi informisawa svojih vernika, ma gde se oni nalazili:

Sveti Sinod Antiohije je odlu~io slede}e:

46

neverovatno da jedna pomesna Pravoslavna Crkva u|e u svetotajinsko op{tewe sajednom jereti~kom zajednicom i da niko ne uloì protest zbog toga. [tavi{ecarigradski Patrijarh apelovao je na jerusalimskog patrijarha Diodora u svompismu od 12. avgusta 1992.g. da u~estvuje u unapre|ewu odnosa sa protivhalki-doncima, {to je ovaj, kako }emo videti odbio.

PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA Sadr`

Jerusalimski patrijarh Diodor sada je trenutno jedini poglavar jedne zvani~nePomesne Pravoslavne Crkve koji ne u~estvuje u ekumenskom "dijalogu qubavi".Zato je danas Jerusalimska Patrijar{ija najja~i bedem i odstupnicaekumenisti~koj apostasiji, u okviru Zvani~ne Crkve. Jerusalimska Patrijar{ija jena sednici Svetog Sinoda od 9. maja 1989.g. odlu~ila da prekine u~e{}e ubogoslovskom dijalogu sa anglikancima i nepravoslavnim uop{te. Navode}i kaoosnovni razlog zloupotrebu1 dijaloga, Sinod hrabro ispoveda ono {to se zvani~no

1. Puno me|usobno po{tovawe dve Crkve, prema bogosluèwima, duhovnosti, nasle|u i SvetimOcima kao i puna za{tita liturgijskih praksi Antiohije i Sirije;2. Primena u~ewa otaca dveju Crkava i wihovih predawa na poqu hri{}anskih obrazovnih programa,teologiji i razmeni studenata i u~enika teologije;3. Da se izbegava prelaèwe ~lanova jedne Crkve u drugu, bez obzira koji su razlozi u pitawu;4. Da se organizuju skupovi oba sinoda kada se god za to javi potreba;5. Da svaka Crkva zadrì svoje stavove u pitawima koja se ti~u braka, razvoda, usvojewa itd.;6. Ako se susretnu dva episkopa razli~itih Crkava na bogosluèwu, na~alstvova}e onaj koji imave}u pastvu. Ako je u pitawu tajna braka, na~alstvuje onaj episkop ~ijoj Crkvi pripada ènik;7. Ono {to je prethodno re~eno ne odnosi se na sasluìvawe episkopa na boànskoj liturgiji;8. Ono {to je re~eno pod ta~kom br. 6, vredi za sve klirike obe crkve.9. Ako se jedan sve{tenik iz jedne od dve crkve zadesi u nekom kraju, svr{i}e boànske tajne za~lanove obe Crkve, ukqu~uju}i i svetu liturgiju i tajnu braka. Sve{tenik treba da vodi zapisniknezavisno za obe Crkve i duàn je da dostavi listu ~lanova Sestrinske Crkve koji su pod wegovomduhovnom vla{}u;10. Ako se desi da se sve{tenici obe Crkve ìve u kraju gde postoji samo jedna crkva, naizmeni~no}e sluìti, a u slu~aju sasluèwa }e na~alstvovati onaj sa ve}om pastvom;11. Ako se na|u na sasluèwu episkop iz jedne Crkve i sve{tenik iz sestrinske Crkve,na~alstvova}e, naravno, episkop ~ak iako se nalazi u zajednici sve{tenika, dok postoje laici iz obeCrkve;12. Kandidate za sve{teni~ku hirotoniju biraju crkvene vlasti svake Crkve, a poèqno je da tubudu prisutna i bra}a iz Sestrinske Crkve;13. Kumovi i svedoci na ven~awu mogu da budu ~lanovi obe Crkve bez razlike;14. Na svim zajedni~kim praznicima na~alstvuje stariji po ~inu jerej;15. Svi organi dveju Crkava }e sara|ivati na svim pitawima, prosvetnim, obrazovnim i dru{tvenimradi unapre|ewa bratskog duha.Obe}avamo vam, ovom prilikom, da }emo nastaviti da unapre|ujemo na{e odnose sa sestrinskomCrkvom i svim ostalim Crkvama sa ciqem da budemo jedno stado pod jednim pastirom..." tekst uzet iz Courier Oecumenique du Mozen Orient 16 (I-1992)Ovaj dokument primer je kako moè da izgleda savremena unija Pravoslavne Crkve sa jednomjereti~kom zajednicom. U su{tini jereti~ka crkvena organizacija u potpunosti ostaje kao {to jebila bez potrebe ikakvog odtupawa od svojih obi~aja i u~ewa, samo joj se daje pravo bogoslu`benogop{tewa sa Pravoslavnom Crkvom. Jedinstvo koje nastaje na taj na~in sasvim je nepotpuno ilicemerno.

1 Jedan primer kako papisti zloupotrebqavaju jednu "najobi~niju" posetu pravoslavnih arhijerejaVatikanu, je primer engleskog katoli~kog ~asopisa The Tablet (april, 10.1993., str 488) u kome senavodi da su mitropolit Amfilohije i episkop Irinej posetila papu u Rimu i "asistirali" papi namisi (on Palm Sunday, they assisted at the mass). Koliko nam je poznato oni su samo bili prisutni ucrkvi. Ovo je primer kako rimokatoli~ki novinari nastoje da preuveli~aju stvari kako bi se

47

ustru~avaju da ispovede sve ostale Pomesne Pravoslavne Crkve. U pismu patrijarhaDiodora svim poglavarima Pravoslavnih Crkava se izme|u ostalog kaè:" Na tajkorak podstaklo nas je pre svega neosporno uverewe na{e ~itave PravoslavneCrkve u to da ona sadrì puno}u istine, da je Jedina, Sveta, Katoli~anska iApostolska Crkva i nade`no hranili{te boànstvenih dogmata na{e neporo~nevere i na{eg Najsvetijeg Predawa, imaju}i za svoju Glavu Gospoda Isusa Hrista.Zato na{a Pravoslavna Crkva, budu}i uverena u ispravnost svoga puta i svojespasonosne apostolske misije na zemqi, uop{te nema potrebu za bogoslovskimdijalozima sa nepravoslavnima, koji i sami mogu da izu~e na{u Pravoslavnu veru iako to èle da ìve po woj. Za na{u Pravoslavnu Jerusalimsku Crkvu postajeopasan svaki daqi bogoslovski dijalog sa nepravoslavima, jer oni, uz ostalokoriste dijalog da bi sprovodili gore opisani prozelitizam i najneprihvatqivijeakcije u odnosu na na{u Pravoslavnu Crkvu. ..." 1

Svakako zbog obakvog stava patrijarh Diodor je postao predmet niza napada, kakood strane pravoslavnih ekumenista tako i s druge strane od agresivnih jevrejskihvlasti na koje indirektno preko velikih centara mo}i deluje Vatikan i drugicentri mo}i.

stvorio utisak da postoji oficijelni i kanonski intercommunio Rima sa Pravoslavnima. Iz ovoga jejasno da i jedna kurtoazna poseta jereticima i pored navodno dobrih namera moè da ima krajwenegativne posledice i da sablazni mnoge u Crkvi.1 Evo poduèg odlomka iz wegove besede odràne 2.oktobra 1989. g. u starokalendarskom gr~kommanastiru Sv. Kiprijana i Justine:"Evo ve} dve hiqade godina Jerusalimska Crkva se bori da drì ~isto pravoslavno u~ewe ipredawe, da po{tuje kanone Crkve i da sa~uva u~ewe koje smo primili od Hrista i apostola....Ekumenski pokret sa svojim dijalozima, ~iji je jedini ciq da nanesu {tetu Crkvi, danas èli dapodredi Pravoslavqe Papizmu i ekumenizmu. On ve} godinama radi na uni{tewu Pravoslavqa uSvetoj Zemqi. Ali Sveti Grob i Bog, koji {titi Jerusalimsku Crkvu ve} toliko vekova predmnogim neda}ama, uvek je spa{avao Pravoslavqe od svake opasnosti. Nikada, u toku svojedvehiqadugodi{we hri{}anske istorije, Jerusalimom nije uspeo da potpuno ovlada neki stalnivladar ili osvaja~. Prolazili su satrapi, kraqevi, guverneri. Ali svi su oni oti{li, a ostalo jestotiwak gr~kih pravoslavnih monaha koji su budni straàri na{eg svetog nasle|a.àlosno je da, evo ve} decenijama, kako ne bi naru{avao jedinstvo Pravoslavne Crkve, Jerusalimnominalno prati ostale Crkve u~estvuju}i u ekumenskim dijalozima, iako (ekumenizam) naravnonikada nije napravio uticaj ili ovladao nama na bilo koji na~in. Ipak, prisustvo Jerusalima u ovimdijalozima dalo je priliku nekima da nagla{avaju da Jerusalimski Patrijarhat tako|e u~estvuje uekumenizmu. Ono {to smo primetili sa tugom je stra{na zloupotreba ovih dijaloga od stranejeretika. Oni smu}uju na{e vernike, poku{avaju}i na svaki na~in da ih obrate. Pokazuju imfotografije Pape sa na{im patrijarsima i episkopima, govore}i im da je unija ve} postignuta: "Neslu{ajte va{e episkope. Unija je ve} ostvarena i Pravoslavna Crkva se prikqu~ilaRimokatoli~koj Crkvi." - unija, verovatno u smislu kako je ekumenisti razumeju, kao pod~iwewe.Zato smo mi razmi{qali o svojoj odgovornosti prema Bogu, prema Crkvi, prema Pravoslavqu, premasamoj istoriji kao i prema na{em predawskom pravu na Svetu Zemqu, u Bo`jem prosvetqewuodlu~ili da prekinemo svaki dijalog Patrijar{ije sa nepravoslavnim crkvama, jer posle tolikogodina kontakta nije do{lo ni do kakvog pozitivnog rezultata. Svoju odluku smo objavilisestrinskim Crkvama, i imamo obavezu i du`nost da se drìmo u ovoj odluci i ustrajemo koliko jegod to mogu}e, dok ostale Pravoslavne Crkve priznaju, pred Bogom, svoju odgovornost premaPravoslavqu i istoriji i prekinu svaki kontakt sa nepravoslavnima. Vi znate da JerusalimskaPatrijar{ija prati predawski stari kalendar. Ona nikada nije mewala niti }e ikada ni najmawepromeniti, u~ewa, kanone i dogmate na{e Crkve. Ustraja}e u wima pod svaku cenu. Podne}emo svakitrud, a ako treba i `rtvu da ih o~uvamo. Pretwe koje nam svaki dan dolaze i postupci na{ihsuparnika nas ne pla{e. Osta}emo nepokolebqivi ~uvari, verni u~ewu svoje Crkve..." (posebnoizdawe lista Agioj Kupriano,j).

48

U svome odgovoru1 na gore pomenuto pismo patrijarha Vartolomeja koji ga poziva dau~estvuje u pregovorima za sjediwewe sa monofizitima, jerusalimski patrijarhodgovara da se oduvek Jerusalimska Crkva zalagala za pomirewe svih qudi i"sjediwewe svih", a posebno za "povratak nepravoslavnih, koje, predo~avaju}i imduhovno bogatstvo Svete na{e Pravoslavne crkve, pozivamo da prigrle wenoistinito i nepromeweno u~ewe i tako svi zajedno dostignemo jedinstvo vere iispunimo Gospodwu èqu da svi jedno budemo." Daqe nagla{ava da je "NajsvetijaMati Crkava uvek rado primala pokajane nepravoslavne (heterodoksne hri{}ane) ukrilo na{e Svete Pravoslavne Crkve..." O~igledno Jerusalimski Patrijarhzastupa ideju i na~in sjediwewa koji su ispovedali svi Sveti Oci - nemakompromisa izme|u jeresi i boànske istine - jedini put sjediwewa nepravoslavnihsa Pravoslavnom Katoli~anskom Crkvom jeste PUT POKAJAWA. U svom pismuPatrijarh daqe isti~e kako je boqe vreme, koje se rasipa u nekorisnim(ekumenisti~kim) dijalozima, iskoristiti na utvr|ewe me|usobnih odnosa me|usestrinskim Pravoslavnim Crkvama i prevazilaèwe me|upravoslavnih problemai nesloge, jer dijalog sa nepravoslavnima nije doneo nikakve rezultate. "Koji jepozitivan rezultat doneo dijalog sa anglikancima, kada oni u ovom trenutku,rukopolagawem èna jo{ vi{e produbquju postoje}i jaz izme|u Pravoslavne Crkvei Anglikanaca, a tako|e i sa rimokatolicima koji na{iroko primewujuprozilitizam i nastavqaju sa neizrecivim naporima na {tetu Pravoslavne Crkve."On smelo zakqu~uje da "dijalog sa nepravoslavnima ne samo ne moè da u~vrstina{e veze ve} nasuprot jo{ ih vi{e udaquje od u~ewa Pravoslavne Crkve."Jerusalimska Crkva, je, dodu{e, sa ovim stavom iza{la jo{ u maju mesecu te godine(1992.) na skupu pravoslavnih patrijaraha pri ~emu je dobila uverewa da ona ni~imnije obavezna da nastavi dijalog sa nepravoslavnima. U nastavku svog pismaPatrijarh isti~e da zbog toga ne èli da u~estvuje u dijalogu sa protiv-halkidoncima koji ide u smeru skidawa anatema koje su bacili na monofizite Peti,{esti i Sedmi Vaseqenski Sabor. Tada su otvoreno anatematizirani Dioskor,Antim Trapezuntski, Evtihije, Sevir, Petar Apamejski i drugi koje danasprotivhalkidonci smatraju "velikim ocima" i "svetiteqima", a wihove protiv-nike, pravoslavne oce i svetiteqe, jereticima. "Pitamo se, nastavqa Patrijarh, nakoji je na~in do{lo do sporazuma izme|u na{e Najsvetije Pravoslavne Crkve iprotivhalkidonaca? Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom" (2Kor 6,14) Kakomoèmo nazivati "po{tovanim Crkvama" jereti~ke zajednice koje su osu|ene odstrane Svetih Vaseqenskih Sabora i bogonosnih Otaca zbog jeresi monofizitske?"Primiti u okriqe Pravoslavne Crkve protivhalkidonce zna~ilo bi revidiratiodluke Sabora i dovesti u pitawe bogonadahnutost saborskih odluka kojima sumonofiziti osu|eni kao "otu|eni od pravoslavne istine" i koji su odvukli uzabludu milione hri{}ana. Skinuti anateme zna~ilo bi potpasti pod kanonskuosudu odluke Sedmog Sabora koji baca anatemu na onoga ko se usudi da takvo ne{topoku{a. Da bi jeretici mogli biti primqeni u Crkvu, smatra patrijarh Diodor,potrebno je da podnesu tzv. "libelum pokajawa" i da prime u celini, a ne delimi~noodluke svih Vaseqenskih i Pomesnih Sabora. Do tog trenutka nastavqa Patrijarh,"Majka Crkava ostaje van ovoga dijaloga i ne priznaje nijednu odluku koja nije uskladu sa odlukama Svetih Vaseqenskih Sabora i sve{tenog pravoslavnogpredawa..." (potpisano 22.septembra 1992. u Jerusalimu)

1 Tekst odgovora je objavila Orqo,doxh marturi,a, br. 79, 1992.g.

49

SABOR PROTIV PATRIJARHA DIODORA U CARIGRADU - 1993g.SadràjSadràj

Ovaj o{tar, ali po svemu svetoota~ki i predawski stav patrijarha Diodora, doveoje do ozbiqnih nesuglasica izme|u dve drevne Patrijar{ije. Carigrad jo{ od ranijenije gledao sa simpatijama na ~iwenicu da Jerusalimska Patrijar{ija postajeduhovni stoèr oko koje se okupqaju sve antiekumenisti~ke snage. Poseban problembio je sve ~e{}e odràvawe kontakata Jerusalima sa izvesnim starokalendarcima1

kao i otvorena podr{ka koju Jerusalim daje nekim parohijama u Australiji koje su usukobu sa svojim arhiepiskopom Stilijanom. Ovaj sukob izme|u dve Patrijar{ijekulminirao je saborom odrànim u Carigradu od 30-31 jula 1993.g. kome jepredsedavao Patrijarh Vartolomej, a u~estovali su jo{ i Aleksandrijski PatrijarhPartenije, gr~ki arhiepiskop Serafim sa jo{ ve}im brojem episkopa CarigradskePatrijar{ije (me|u wima i Jakov ameri~ki i Stilijan australijski) i {ireggr~kog govornog podru~ja. Sabor je bio ustvari okupqen kako bi se osudioPatrijarh Diodor i wegove aktivnosti koje Carigrad smatra nekanonskim. SamJerusalimski Patrijarh, iako pozvan, nije se odazvao na poziv sa obja{wewem daprema svetim kanonima Patrijarhu jedne pomesne Crkve moè jedino da sudiVaseqenski Sabor.2 Patrijarh Diodor je optuèn po raznim pitawima: me{awa uposlove druge jurisdikcije, "frakciona{ke delatnosti", za zaveru protivCarigradske Patrijar{ije i pri~e{}ivawe sa "raskolnicima i jereticima". ({toje zabraweno na gorepomenutom skupu patrijarha 1992.g.)3 Sabor donosi odluku pokojoj je zbog tih aktivnosti patrijarh Diodor sa dvojicom svojih arhiepiskopara{~iwen4, mada ipak, rukovode}i se "krajwom ikonomijom i ~ovekoqubqem" sabor

1 Radi se o starokalendarcima oko mitropolita Kiprijana i wegovog episkopskog sinoda, sa centromu manastiru Sv. Kiprijana i Justine, u Filiju, koje je patrijarh Diodor posetio 2. oktobra 1989.g. iodrào ranije navedenu besedu. Sinod mitropolita Kiprijana ne smatra sebe zasebnom Crkvom nitiiko od wegovih episkopa nosi titule ve} upra`wenih kanonskih novokalendarskih episkopija. Onipriznaju blagodatnost i novokalendarskih Crkava, mada se u znak protesta zbog ekumenizma inovatorstva uzdràvaju od op{tewa sa wima. (Eklisiolo{ki stav sli~an onome koji drì RuskaZagrani~na Crkva) Va`no je da napomenemo da pored ove grupe starokalendaraca, koja je ina~e ukanonskom op{tewu i sa Ruskom Zagrani~nom Crkvom, postoje jo{ dve grupe koje se ne nalaze uop{tewu ni sa jednom kanonskom pravoslavnom Crkvom niti me|usobno imaju ikakvih kontakata.Re~ je o tzv. "Matejevcima", radikalnim zilotima oko arhiep. Andreja i ne{to umerenijoj, ali ibrojnijoj grupi arhiep. Hrizostoma II koji potpuno negiraju postojawe blagodati Svetog Duha u bilokojoj drugoj Pravoslavnoj Crkvi osim wihovoj. Zanimqivo je da se ekumenisti~ki nastrojeninovokalendarci u Gr~koj posebno bore protiv sinoda mitropolita Kiprijana (koji je ra{~iwen odzvani~ne Gr~ke Crkve) i wegove umerene "eklisiologije otpora", dok na ostale starokalendarskezajednice i wihove ekstremne stavove gledaju vi{e sa podsmehom. Za razliku od ovih ekstremnihgrupa koje su idolatrizirale pitawe kalendara, mitropolit Kiprijan i wegova zajednica tvrde dapitawe kalendara nije osnovni problem, ve} duh novatorstva i ekumenski kompromis kojipredstavqa istinsku pozadinu promene kalendara i koji je doveo do wega i Crkvu Hristovu vodi kapotpunoj apostasiji.2 Svaki patrijarh moè po kanonima da sazove i veliki sabor kao ovaj, ali on ima kompetenciju dare{ava samo probleme u okviru te patrijar{ije, a ne pitawa druge autokefalne Crkve.3 "Sastav{i se... izrazili smo potrebu da sve Pomesne Pravoslavne Crkve u potpunoj solidarnostiosude raskolni~ke grupe i da izbegavaju potpuno op{tewe sa wima gde god se na{li "dok se nepokaju", kako telo Pravoslavne Crkve ne bi bilo u ovom pitawu podeqeno, jer ni krv mu~enika nemoè da opere greh raskola, jer podeliti Crkvu nije mawe zlo od pada u jeres po re~ima sv. JovanaZlatousta."4 U saborskom dokumentu se doslovno kaè: "Stoga ovaj Veliki Sabor sa namerom da za{titiugroèno jedinstvo i mir Crkve i u nameri da vaspostavi autoritet Sv. Kanona koji su bogohulnopogaèni jednodu{no je odlu~io da se glava i inicijator ovih nekanonskih aktivnosti, PatrijarhDiodor Jerusalimski kao i wegovi neposredni saradnici, Arhiepiskopi Timotej Lidski i IsihijeKapitolijski, koji budu}i bez pokajawa, nastavqaju da sabla`wavaju i dele gr~ki narod unutar i van

50

odlaè odluku odnosno patrijarha Diodora ukoliko se pokaje do Boì}a te godinei ispravi svoje postupke. Do tog vremena stavqen je pod suspenziju i svi poglavariPravoslavnih Crkava su pozvani da do tog vremena ne op{te sa wim. Odmah poslesabora ime patrijarha Diodora je izbrisano iz Sve{tenog Diptiha CarigradskeCrkve, (da bi ponovo bilo upisano nekoliko meseci kasnije kada }e do}i do nekevrste kompromisa). Dvojica jerusalimskih vladika vra}eni su u red monaha. Odlukeovoga sabora dostavqene su svim poglavarima Pravoslavnih Crkava. Ova odlukaizazvala je veoma burene reakcije. Ipak ostale patrijar{ije nisu zvani~noreagovale smatraju}i to internim "gr~kim problemom"1 koji oni treba da re{e.Bilo je dosta protesta sa Svete Gore, mada su ve}i manastiri }utali. Jedni su u ovojodluci videli o~igledno projavqivawe papisti~kih tendencija CarigradskogPatrijarha. Drugi, opet, poku{aj ekumenista da se obra~unaju sa antiekumenistompatrijarhom Diodorom koji je po~eo da "ko~i" uniju sa protivhalkidoncima irimokatolicima i da se polako pribliàva koaliciji tradicionalista protivekumenisti~kog kursa Carigrada. Zaista, ovaj sabor koji, braniteqi patrijarhaDiodora smatraju "razbojni~kim" i protivkanonskim okupio je sve najve}e zvezdepravoslavnog ekumenizma koje jo{ odavno potpadaju pod osudu niza kanona kojizabrawuju zajedni~ke molitve sa jereticima, priznawa wihovih svetih tajni,u~estvovawe u wihovim praznicima i slu`bama i dr. Pored toga u saborskomdokumentu se zapaà osuda me{awa patrijarha Diodora u jurisdikciju VaseqenskePatrijar{ije u Australiji, ~ime se javno isti~e èqa Carigrada da u svojimrukama drì celu Dijasporu, najpre gr~ku, a zatim i drugih pravoslavnih naroda.Optu`be da patrijarh Diodor odràva veze sa "{izmati~kim i jereti~kim grupama"(starokalendarcima mitropolita Kiprijana) pokazuju kakve proizvoqne ar{ineima Carigrad. S jedne strane dok se rimokatolici, anglikanci i monofiziti na-zivaju "Sestrinskim Crkvama", "bra}om u Hristu" dotle se jednoverna bra}a koja suse usled veoma komplikovanih okolnosti na{la odvojena od matice Crkve veomagrubo nazivaju jereticima i {izmaticima. Ove dve re~i do sada patrijarh Var-tolomej nije upotrebio ni za jednu jereti~ku grupu koja je osu|ena VaseqenskimSaborima. Seti}emo se konstantnog nastojawa Carigrada da i Rusku Zagrani~nuCrkvu proglasi za bezblagodatnu i nekanonsku, iako je ona pro{irila Evan|eqe posvim krajevima sveta i prosijala brojnim ispovednicima vere pravoslavne, velikimjerarsima i svetiteqima ~udotvorcima2. Pitamo se, da li je pokazateq da je nekopao u jeres ili raskol samo ~iwenica da se ne slaè sa neopapizmom gospodinaVartolomeja ili je to pak kao vekovima do sada nepravilno ispovedawepravoslavnog u~ewa i izvrtawe apostolske vere i sve{tenih kanona.Starokalendarski3 raskol koji je bolna rana na telu Eladske Crkve i celog gr~kog Gr~ke, budu suspendovani." (Tekst je preuzet iz lista Tijatirske arhiepiskopije, koja je podjurisdikcijom Vaseqenske Patrijar{ije ORTHODOX OUTLOOK br: 49, 1993.g.1 Naàlost, u dana{we vreme svedoci smo sve ~e{}eg usko-nacionalnog gledawa na veoma krupneprobleme koje potresaju Crkvu. U Crkvi ne bi smelo da ima gr~kih, srpskih ili ruskih crkvenihproblema i interesa. Svaki problem, a pogotovo sukob izme|u dve patrijar{ije, problem je celeCrkve. Pasivna nezainteresovanost i politika neme{awa veoma su ozbiqan pokazateq krizecrkvene svesti.211 jula je izvr{eno sve~ano proslavqewe novoprojavqenih netqenih mo{tiju sv. JovanaMaksimovi~a, velikog jerarha Ruske Zagrani~ne Crkve.3Starokalendarski pokret u po~etku (1924-1935 g.) nastaje spontano. Nakon uvo|ewa novog kalendarabroj vernika koji je ostao veran julijanskom kalendaru bio je veoma mali. Dodu{e me|u wima je biloi nekoliko poznatih crkvenih istori~ara koji su uìvali podr{ku tada{weg aleksandrijskogpatrijarha Fotija. Prvih {est meseci u pokretu nije bilo nijedno sve{teno lice, dok prva dvojicanisu pri{la pokretu. ûvena pojava ~asnog krsta na nebu 14-15 septembra 1925.g. na sami praznikVozdviènija âsnog Krsta (po julijanskom kalendaru) iznad male crkve u predgra|u Atine bio jepovod da jo{ veliki broj vernika pri|e starokalendarcima. Krst se pojavio na nebu oko pono}i i

51

~itav sat vremena su ga posmatrali vernici i policajci koji su bili poslani da prekinu molitveniskup. Me|utim, ipak, najve}a zasluga za {irewe pokreta pripada svetogorskim monasima, zilotima,koji su obilazili gr~ku zemqu, utvar|ivali verne, osnivali katakombne crkve i manastire.Zvani~na Crkva se tome o{tro suprotstavila, proterav{i neke sve{tenike u Svetu Goru. Crkve suzatvarane, litije rasturane, vernici progawani, monasi i monahiwe surovo isterivani iz svojihmanastira koje je preuzimala zvani~na Crkva. Ipak do 1934.g. bilo je formirano oko 800 zajednica,po~eli su da izlaze prvi listovi. Ipak pokret je bio bez jerarhije. Prelomni trenutak nastupa1935.g. kada su jedanaest episkopa najavili prelazak u starokalendarce. Ipak posle niza pritisakaod strane zvani~ne Crkve, samo su trojica ustrajala. Me|u wima je bio mitropolit Hrizostomflorinski koji je postao i vo|a pokreta. Oni su po~eli da rukopolaù druge episkope. Ciq pokretanije bio za to da u po~etku stvori paralelnu Crkvu, ve} da svojim stavom uti~e na zvani~nu Crkvu iverni narod da opozovu uvo|ewe novog kalendara i sa wim niza drugih novotarija. Starokalendarciu po~etku nisu negirali validnost svetih tajni novokalendarske Crkve, wihovi episkopi nisunosili titule ve} upra`wenih mitropolija. Me|utim, ve} vrlo rano po~iwe da se u pokretu javqajedna ekstremna struja oko episkopa Mateja koji se 1937.g. odvaja od sinoda mitropolita Hrizostoma,sam po~iwe da nekanonski hirotoni{e svoje episkope i da negira postojawe blagodati u zvani~nojCrkvi. Mitropolit Hrizostom je posledwih nekoliko godina ìvota proìveo u velikimprogonima i stradawima zajedno sa mnogim ~lanovima pokreta (sve{tenici su zatvarani i brijani,crkve su skrnavqene i demolirane, oduzimani su sveti sasudi, bilo je slu~ajeva i silovawamonahiwa, dok je jedan sve{tenik u Patri umro od zadobijenih povreda). Progone je iniciraotada{wi arhiepiskop atinski Spiridon 1949.g. Sam mitropolit Hrizostom je bio u pritvoru umanastiru Sv. Jovana na Lezvosu odakle se ubrzo vratio u Atinu, na intervenciju premijera dràve.Posle smrti mitropolita Hrizostoma 1955.g. starokalendarska Crkva ostala je bez episkopa. Tadaje u pomo} pritekla Ruska Zagrani~na Crkva sa nekoliko svojih episkopa koji su, dodu{e bezdozvole sinoda, hirotonisali nove episkope. Ova rukopoloèwa }e Sinod RZC priznati tek 1969.g.i objaviti puno liturgijsko op{tewe sa starokalendarcima. Nakon dve godine sinod RZC }eispraviti nekanonski status episkopa koje je hirotonisao episkop Matej. U periodu izme|usedamdesetih i devedestih godina, gr~ka starokalendarska zajednica prolazi kroz velika isku{ewame|usobne nesloge, obrazovawa novih sinoda, raskola i ra{~iwewa. U tom periodu je naàlostpreovladao radikalni stav u kome su predwa~ili "Matejevci", koji potpuno negiraju blagodatnostzvani~ne Crkve i {tavi{e i RZC od koje su primili kanonsko apostolsko prejemstvo. Ne{toumereniji, ali i daqe sa negativnim stavom prema blagodatnosti novokalendarske Crkve bio jesinod oko arhiepiskopa Avksentija, koga je nasledio i sada vodi tu struju arhiepiskop HrizostomII. Tre}u grupu su oformili 1985.g. mitropolit Kiprijan oroposa i filija i }ovani sardinijskikoji su ostali dosledni prvobnitnom stavu da zvani~na Gr~ka Crkva nije ostala bez blagodati, ve}da je weno duhovno telo duboko raweno jeresi ekumenizma i modernizma. Upravo zbog toga oniodbijaju op{tewe sa Crkvom maticom, ali ne pretenduju na to da su oni jedina istinita Gr~ka Crkvate stoga episkopi wihovog sinoda ne nose ve} postoje}e titule, za razliku od druge dve radikalnegrupe koje sebe smatraju jedinim istinitim Pravoslavnim Crkvama na svetu, te wihovi poglavari(Hrizostom II i Andrej) nose obojica titule arhiepiskopa atinskog i cele Gr~ke. Zbog ovakvog"umerenog" stava kiprijanovaca vatreniji starokalendarci su ih proglasili ekumenistima iizdajnicima.

U svakom slu~aju eklisiolo{ki stav tzv. "Sinoda suprotstavqenih" oko mitropolita Kiprijana,veoma je blizak stavu RZC koja zvani~no nikada nije negirala kanoni~nost Moskovske Patrijar{ijei pored svih wenih propusta. Mitropolit Kiprijan je u me|uvremenu rukopoloìo jo{ nekolikoepiskopa u Africi, Gr~koj, Zapadnoj Evropi i SAD. 1992.g. Rumunska Starokalendarska Crkva (kojabroji oko 2 miliona vernika) predvo|ena mitropolitom Vlasijem, koja je u op{tewu sa Kiprijanom,stupa u op{tewe sa RZC i podsti~e sinod Zagrani~ne Crkve da primi u op{tewe starokalendarceoko mitropolita Kiprijana. Prvo sve~ano sasluìvawe odràno je prilikom glorifikacije Sv.Jovana Maksimovi~a 11. jula 1994.g.

Trenutno situacija je slede}a. Protiv sve razvijenijih ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada inekih drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava, kao i u jeku sve ve}ih papisti~kih apetita patrijarhaVartolomeja, s druge strane formiran je jedan me|unarodni tradicionalisti~ki front koga ~inetrenutno: Ruska Zagrani~na Crkva, Starokalendarska Crkva mitropolita Kiprijana, Rumunskastarokalendarska Crkva i Bugarska starokalendarska Crkva oko episkopa Fotija, koje se sveme|usobno nalaze u liturgijskom op{tewu i imaju jedinstven eklisiolo{ki stav. Pored toga, iakone u zvani~noj kanonskoj vezi, sa wima odràva kontakt veliki broj antiekumenista iz svihpomesnih Pravoslavnih Crkava, pogotovo patrijarh jerusalimski Diodor. Mnogi rimokatolici i

52

naroda posledica je nepromi{qene i protivkanonske implementacije Enciklike iz1920 g. i uvo|ewa papisti~kog kalendara , koji sam po sebi nije jeres, i ne bacakrivicu na one koji ga po poslu{nosti svojim episkopima slede, ali otvoreno bacaprokletstvo na one koji su ga samovoqno uveli i time uzrokovali stra{ne podele.Da su Carigrad i cela Gr~ka Crkva pokazali barem onoliko revnosti u prevazi-laèwu problema starokalendaraca koliko je pokazala u razvijawu dijaloga sarimokatolicima i monofizitima, sigurno bi ovaj problem koji duboko poga|a svakupravoslavnu du{u odavno bio re{en. Naàlost ovaj raskol se toliko radikalizovaoda pojedine grupe ekstremnih zilota ~esto isprovocirane otvorenim ekumenizmomve} prelaze granice bogohulstva i jeresi. Da li su samo oni krivi zbog toga?Pitamo se? No vratimo se na{em carigradskom saboru koji je de facto ispovediojeres papisti~ke eklisiologije koja se polako name}e svim PomesnimPravoslavnim Crkvama.

PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA Sadràj

Ova tendencija sve je vi{e primetna i u specifi~nom nagla{avawu titule"Vaseqenskog patrijarha" u kontekstu traèwa sve ve}ih administrativnihzahteva. Ova titula vu~e poreklo jo{ iz 5. veka, i pridodata je nazivu episkopacarskoga grada sli~no kao {to patrijarh aleksandrijski u svojoj tituli ima, nimaloskromne, dodu{e, ali ~asne i zaslu`ne nazive "sudije vaseqene" i "trinaestogapostola". Carigradski patrijarsi su u po~etku veoma retko koristili ovaj naziv, itek posle latinskog osvajawa Konstantinopoqa 1204.g. on je po~eo ~e{}e da seupotrebqava. Ove titule imaju sasvim po~asni karakter i nemaju su{tinsko ek-lisiolo{ko zna~ewe, po{to su svi episkopi Crkve Hristove jednake vlasti i ni-jedan od wih nema ve}i blagodatni dar sve{tenstva od drugog. Razlikuju se samo po~asti koja pripada pojedinim Crkvama zbog istorijskih prilika. Nasuprot ovompravoslavnom eklisiolo{kom stavu, rimokatolici su, kao {to je poznato papskiprimat ~asti, koji je jedna institucija istorijskog, a ne boànskog porekla,samovoqno pro{irili na boànski primat vlasti, vrhovnog sve{tenika koji jevi{i od ostalih episkopa, jer je naslednik apostola Petra "na kome je Gospod

protestanti, pogotovo wihovi klirici, pronalaze danas upravo preko ove zajednice Crkava jediniput za ulazak u Pravoslavnu Crkvu kanonskim putem, kr{tewem i eventualnim mona{ewem irukopoloèwem, dok s druge strane Carigrad otvoreno zabarawuje kr{tavawe papista, pogotovo akose radi o wihovim "sve{tenicima" ili "biskupima". Ipak ove Crkve (za razliku od RZC kojaneformalno op{ti sa Srpskom Crkvom), nemaju liturgijskog op{tewa sa ijednom drugom kanonskomPomesnom Pravoslavnom Crkvom, {to komplikuje wihov kanonski status.

Na osnovu svega ovoga jasno je za{to ove Crkve predstavqaju kost u grlu pravoslavnimekumenistima, koji ih nazivaju jereticima i {izmaticima (izrazima koje ne upotrebqavaju zakvalifikaciju svoje "bra}e u Hristu" iz papisti~kih, protestantskih i monofizitskih zajednica.)Budu}i da se ove zajednice ne smatraju kanonski zavisne od zvani~ne Crkve i wenog preovla|uju}egekumenisti~kog raspoloèwa, one imaju mnogo {iri manevarski prostor i ve}u slobodu za borbuprotiv ekumenizma i modernizma s jedne strane i nerazumnog, radikalnog zilotizma, s druge strane.Otuda i tako intenzivno nastojawe Carigrada da preuzme punu kontrolu nad pravoslavnomdijasporom, gde ove Crkve najja~e deluju, kako bi onemogu}io wihovo {irewe uticaja. Naàlost zbogpostojawa krajwe radikalnih i bogohulnih stavova gr~kih starokalendaraca druge dve grupe, celipokret je duboko kompromitovan kao bolestan i uobraèn i kao takav ne predstavqa veliku opasnostza ekumeniste ve} im svojom "revno{}u, ali ne po razumu" daje savr{en primer na kome mogu da seizrugaju svim protivnicima ekumenizma. (na osnovu "The Old Calendar Orthodox Church of Greece",episkopi Hrizostom, Avksentije i Amvrosije, Etna, California 1994.g.)

53

podigao Crkvu". Zato je kult Pape osnovni temeq latinske eklisiologije i~ovekopoklonstva. Poznato je koliko su se pravoslavni suprotstavqali ovoj jeresikoja je na Zapadu generisala ~itav niz bogoslovskih anomalija i time zapadneCrkve odvojila od Istoka. Naàlost, danas smo svedoci kako se ovakve tendencijejavqaju i u pravoslavnom svetu. Patrijarh Vartolomej do sada nije nijednom izrazioneslagawe sa nepravilnim epitetima koji mu se ~esto laskavo dodequju. Neki od tihnaziva su: "korifej Pravoslavqa", "Prvoprestolnik Pravoslavqa", "Duhovni vo|a300 miliona pravoslavnih hri{}ana" Svakako od Patrijarha ne zavisi da li }e ganeko tako nazvati, ali je na wemu da takve nepravilne nazive opovrgne i izjavi daon ne predstavqa celi pravoslavni svet ve} samo svoju Patrijar{iju. Me|utimprate}i izjave patrijarha Vartolomeja svedoci smo da on upravo nastupa samozvanou ime cele Pravoslavne Crkve, za {to, o~igledno, nema ovla{tewe.

Jedan od pokazateqa da ove sumwe nisu bez osnove jeste pisawe lista Epi,skeyij(br.497. od 31.oktobra 1993.g.) koji je objavio ~lanak dr Vlasija Fidasa pod naslovom"Stavropigijalno i apelaciono pravo Vaseqenske Patrijar{ije". Dr Fidas zastupau~ewe po kojoj na osnovu izvesnog "starog obi~aja" Vaseqenska Patrijar{ija imapravo da u drugim autokefalnim Pravoslavnim Crkvama osniva stavropigijalnemanastire i da u posledwoj instanci re{ava àlbe arhijereja iz bilo kojePravoslavne Crkve. Time se dakle Carigradskom Patrijarhu daje pravo apelacije~ime se on postavqa nad svim drugim patrijarsima i episkopima Crkve. Sli~nute`wu ispoqavale su i rimske pape u procesu izgra|ivawa papskog primata vlasti.

TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE Sadràj

Isti list objavquje i usvojene tekstove Me|upravoslavne pripremne komisije podnaslovima 1)"O pravoslavnoj dijaspori" 2)"Autokefalija i na~in wenogprogla{ewa". "Naj~e{}e isticana i tendenciozno tuma~ena crkvena pravila o,toboè pravima Carigradskog Patrijarha i van granica Carigradske crkve, jesu 9 i17. pravilo êtvrtog vaseqenskog sabora u Halkidonu 451. godine. Najve}unedoumicu izazvalo je razli~ito poimawe u pomenutim pravilima, dostojanstva -egzarh... U vezi sa tim Zonara ~uveni tuma~ kanona u 12. veku, pi{e, izme|u ostalog,da Carigradski Patrijarh nije sudija svih mitropolita, ve} onih koji su mupodru~ni, obrazlaù}i, istovremeno da mitropolitima Sirije sudi AntiohijskiPatrijarh, onima u Palestini Jerusalimski Patrijarh, onima u Egiptu Alek-sandrijski Patrijarh, tj patrijarsi koji ih hirotoni{u i kojima su pot~iweni(Ralis i Potlis, Sintagma, II, 260)."1 Jedan flagrantni primer kr{ewa ovihpravila jeste carigradski sabor 1993. i osuda ni mawe ni vi{e nego jednogPatrijarha.

Ali, vratimo se dokumentu o Dijaspori. [ta zapravo, ho}e Carigrad? On èli da se{to pre re{i "nekanonsko" ustrojstvo crkvene organizacije u pravoslavnojDijaspori. Sada{wa situacija u dijaspori po mnogo tome nije "redovna", ali onakakva takva odraàva rezultat jednoga stawa koje ve} egzistira duè vremena ipored svojih negativnih karakteristika ima mnogo toga pozitivnoga. VaseqenskaPatrijar{ija je naumila da izvr{i uz saradwu sa ostalim pomesnim Crkvamareorganizaciju Dijaspore, tako {to bi se u odre|enim geografskim prostorima 1 Po pisawu Miodraga M. Petrovi}a "Pravoslavna dijaspora", Hri{}anska misao 4-6&1994.g

54

formiralo 8 tzv. Episkopskih sabora: (Severna i Centralna Amerika, Ju`naAmerika, Australija, Britanija, Francuska, Belgija i Holandija, Austrija iItalija, i Nema~ka), u ~iji bi sastav u{le postoje}e eparhije raznih PomesnihPravoslavnih Crkava na ovim terenima. Tim episkopskim saborima bi rukovodilipredsednici episkopskih sabora koji bi sazivali i predsedavali svim saborimaepiskopa svojih oblasti u vezi liturgi~kih, pastirskih i administrativnihpitawa. "Me|utim o pitawima op{tijeg zanimawa, koja po odluci Episkopskogsabora zahtevaju svepravoslavno suo~avawe, wegov predsednik referi{eVaseqenskom Patrijarhu radi daqeg postupka shodno onome {to svepravoslavnovaì." (iz 4. ta~ke dokumenta). U narednoj ta~ki se defini{e da se PravoslavneCrkve obavezuju da ne preduzimaju postupke koji mogu da {tete gore opisanom hoduka kanonskom re{ewu pitawa Dijaspore {to ukqu~uje stvarawe novih, pored ve}postoje}ih episkopija u Dijaspori. Majke Crkve trebalo bi da ~ine sve {to jemogu}e radi olak{awa rada tih sabora i vaspostavqawa normalnog kanonskogporetka u Dijaspori. Ono {to je prakti~no novo u svemu ovome jeste princip da sezaobilazi instanca Majke Crkve u pitawima od sveop{teg interesa i da tiproblemi idu direktno u Carigrad. Ovakve formulacije u usvojenom tekstu stvarajuneodoqiv utisak da }e se pomo}u Episkopskih sabora postepeno sva jurisdikcija upravoslavnoj Dijaspori zameniti jurisdikcijom Carigradske Patrijar{ije.

Kakve su mogu}e namere i posledice ovoga nacrta koji su, uzgred da kaèmo, sasvimnekompetentno potpisali dvojica predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve1 {tonije najboqe primqeno od strane Arhijerejskog Sabora. Ipak se ti potpisi, po nemogu smatrati validnim2, jer potpisnici nisu imali potpuno ovla{tewe Sabora zatako ne{to. Iz citiranog izve{taja saznajemo da se u Francuskoj ve} ozbiqnouznapredovalo na organizaciji za~etaka Episkopskog sabora, naravno podpresedni{tvom carigradskog mitropolita. Kao zadatak je postavqeno da se Saborkao takav registruje kod dràvnih vlasti. U tom slu~aju nijedan hri{}anin napodru~ju Francuske, a ukoliko se to i {ire primeni, na podru~ju cele EvropskeUnije, ne}e mo}i zakonski da se naziva pravoslavnim i da deluje u okviru postoje}ihzakona ukoliko nije potvr|en od strane nadle`nog Episkopskog Sabora. Saznajemoda je Rim na taj na~in jo{ ranije za{titio svoja prava i strogo pod kontrolom drìsve rimokatoli~ke organizacije u Evropi. Svakako o pitawima autokefalije iautonomije na tim podru~ijima bi odlu~ivala iskqu~ivo CarigradskaPatrijar{ija. Na taj na~in bi se u potpunosti mogli pod~initi "nepokornifaktori drugih pomesnih Crkava, koji ne prihvataju jako nagla{ene ekumenisti~kete`we" Carigrada. U organizaciji ovih aktivnosti posebno mesto izgleda zauzimamitropolit Damaskin iz èneve, koji je jedan od najaktivnijih ekumenistaCarigradske Patrijar{ije. Ukoliko bi se ova vrsta organizacije ostvarila,postoji mogu}nost da Carigradska Patrijar{ija poku{a preko tih Sabora danametne odre|ene ekumenisti~ke i unionisti~ke aran`mane Dijaspori, koja, uzgredda napomenemo ima najve}u koncentraciju finansijske mo}i, u Pravoslavnoj Crkvi,i kao takva poseduje nemali uticaj na Majke Crkve. Danas je sve vi{e onih kojipolako uvi|aju da je na putu ostvarewa unije sa "sestrinskom crkvom Staroga Rima",~emu Carigrad uporno teì, potrebna prethodno {ira homogenizacijapravoslavnog sveta pod jednim jakim i ~vrstim autoritetom. Istovremenoinsistirawe Fanara na "pro{irenim" jurizdikcijskim pravima Carigrada sveuverqivije pokazuje da se radi o ozbiqnoj pretwi koja se kao mra~an oblak sve vi{e 1 Episkop ba~ki Irinej i jeromonah (sada{wi episkop brani~evski) Igwatije Midi}.2 Izve{taj sa zasedawa "Me|uepiskopskog komiteta" u Parizu, 11. oktobra 1994.g. (iz "Svetigore",dec. 1994.g.)

55

nadvija nad Pravoslavnom Crkvom. Pokojni o. Gavrilo Pata~i, biv{i jezuita, apotom pravoslavni obra}enik i profesor na Sv. Sergiju u Parizu, jednom jeprilikom objasnio da se osnovna strategija Rima u nastojawu da pokoriPravoslavnu Crkvu ne sastoji u naivnom prozelitizmu. Papisti, pre svega, nastojeda pridobiju perspektivne mlade teologe koji }e kasnije kao episkopi i patrijarsida prevedu u papizam celu svoju pastvu. Da li je slu~ajnost ~iwenica da je dana{wicarigradski patrijarh diplomac jedne jezuitske {kole - pokaza}e vreme pred nama?

UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKEDIPLOMATIJE Sadràj

Od 17-24 juna 1993.g. odràna je 7. plenarna sednica "Me{ovite me|unarodnekomisije za bogoslovski dijalog" izme|u Pravoslavnih i rimokatolika na te-olo{koj {koli u Balamandu, blizu Tripolija u severnom Libanu. Na woj suu~estvovali 24 predstavnika rimokatoli~ke "crkve" i 13 Pravoslavnih delegatakoji su predstavqali 9 od 15 Pravoslavnih Crkava.1 Kopredsednici su bili Ar-hiepiskop Stilijan i Kardinal Edvard Kasidi. Zajedni~ka komisija se bavilateolo{kim i prakti~nim pitawima koja su nastala zbog aktivnosti unijatskihzajednica koje su nedavno oìvele u Centralnoj i Isto~noj Evropi. Na krajukomisija je razradila tekst koji je pripremqen od strane koordinacionog komitetau junu 1991. g. u Ari~iju kod Rima, pod naslovom "Unija , stari metod sjediwewa isada{we traèwe potpunog op{tewa". U ovom dokumentu ostvarena su slede}iosnovni ciqevi Rima: potpuna reinterpretacija pravoslavne patristi~keeklisiologije i prihvatawe papisti~kog tuma~ewa nastanka i uloge tzv. unijatskih"crkava", mada je unija odba~ena kao model i na~in sjediwewa koji pripadapro{losti (tzv. "teologija mosta"); potpuno priznavawe rimokatoli~ke "crkve"kao "sestrinske crkve" od strane Pravoslavnih kao i priznawe svih wihovih"svetih tajni"; priznawe pravoslavne strane da unijatske zajednice imaju pravo da idaqe egzistiraju; pravoslavna strana je prakti~no podràla osnovne principedeklaracije Drugog vatikanskog koncila o tzv. isto~nim crkvama, uz jo{ ve}eustupke.

1. Jedan od va`nijih principa, u Balamandskom tekstu, koji su pravoslavni pismenopodràli jeste princip uzajamnog priznavawa rimokatolika i pravoslavnih kaodvaju Sestrinskih Crkava. U tekstu se konkretno kaè: "Katolici i Pravoslavni opet otkrivaju jedni druge kao Sestrinske Crkve (~l.12)i "priznavaju jedni druge kao Sestrinske Crkve". (~l.14)2

Naziv "Sestrinske Crkve" nije tek samo stvar diplomatske pristojnosti, ve} jefundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{ka kategorija.3 U vezi sa teologijom 1 Prisutni su bili predstavnici Konstantinopoqa, Aleksandrije, Antiohije, Rusije, Rumunije,Kipra, Poqske, Albanije i Finske, a odsutni predstavnici Jerusalima, Srbije, Bugarske, Gruzije,Gr~ke, ê{ke i Slova~ke.2 Gr~ki tekst sporazuma objavio je Kaqolikh, u br. 2705 (od 20. jula 1993.g.) "Ekumenska aktivnost

sestrinskih Crkava Istoka i Yapada, po re;ima pape Jovana Pavla II, zasnovana na dijalogu imolitvi, podrazumeva puno crkveno op{ptewe, koje ne implicira apsorpciju (od strane drugeCrkve) niti poistove}ewe, ve} susret u istini i qubavi." (SLAVORUM APOSTOLI ~l. 27)3 Mnogo je izjava prethodno navedenih koji upu}uju na ovu ideju. Ovde }emo navesti jo{ neke koje suposebno karakteristi~ne.Dimitije Salahas, ~lan papske komisije za katoli~ko-pravoslavni dijalog (5. juni 1990): "A dveCrkve su, dok u~estvuju u dijalogu, svestne svoga identiteta, svoje crkvene prirode i svetotajinske

56

"Sestrinskih Crkava" stoji i teologija o tzv. "dva plu}na krila" i "dvostrukompredawu" (isto~nom i rimskom, tj. latinskom), na osnovu koje papisti ~vrsto branedaqe postojawe unijatskih "crkava".1

Zaista je neverovatno kako se stavovi pojedinih ekumenista brzo mewaju. Kopre-sednik me{ovite komisije u Balamandu, mitropolit Stilijan australijski je jo{pre nekoliko godina (1985. i 1987.g.) otvoreno tvrdio da se Rim "usudio da promeni

strukture: Katoli~ka Crkva, isto kao i Pravoslavna, nesumwivo veruju i duboko su svesne da onenastavqaju nepodeqenu Crkvu, tj, da u wima postoji Jedna, Sveta, Katoli~anska i ApostolskaCrkva." (Kaqolikh, br. 2566)Papa Jovan Pavle II u Bjalistoku, Poqska: " Oni (Pravoslavqe i rimokatoli~anstvo) su SestrinskeCrkve, ne u smislu pristojnog izraza ve} kao fundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{kakategorija, na kojoj moraju biti zasnovani svi me|usobni odnosi me|u svim Crkvama." (Epi,skeyijbr. 464 od 1. jula 1991.g)

Vartolomej, tada{wi mitropolit halkidonski, papi u Rimu 1990.g.: "Danas je op{teprihva}eno da sere{ewa za budu}nost nalaze na drugoj strani - u modelu "Sestrinskih Crkava", a u kontekstuevharistijske eklisiologije i op{tewa." (Epi,skeyij br. 443 od 15. jula 1990g.)

Opet mitropolit halkidonski pred papom, tako|e prilikom proslave Sv. ap. Petra i Pavla (1991):"Sa istorijskim promenama, posebno u dve posledwe godine "stekle su se okolnosti za kooperaciju,za zajedni~ko svedo~ewe i dubqe jedinstvo na{e dve Sestrinske Crkve... Va{a Svetosti, povodompraznika za{titnika Va{e Crkve u ovom istorijskom gradu kojim slavno predsedavate, delegacijaVaseqenske Patrijar{ije ~estita Va{oj Svetosti i sa Vama "svima u Rimu, voqenim od Gospoda,pozvanim da budu svetiteqi" zajedno sa Pavlom - "Blagodat vama i mir od Boga Oca i Gospoda IsusaHrista" (Rim. 1,7)

Mitropolit Damaskin {vajcarski "Glavni Sekretar za pripremu (tzv.) Svetog i Velikog SaboraPravoslavne Crkve: (1992g.): "Ono {to nedostaje u odnosima izme|u Katolika i Pravoslavnih jeodgovaraju}i pogled, to jeste, ono {to }e nam omogu}iti da nadvladamo na{e problema. To zna~i da,tek onda kada oni koji u~estvuju u dijalogu qubavi i zvani~nom bogoslovskom dijalogu ponovo otrijuistinu da smo mi Sestrinske Crkve, dok god smo spremni da priznamo jedni druge kao "Crkve" upunom smislu re~i "Crkva" i dok god me|usobno ne priznaju anateme - onda }emo na takvim osnovamado}i do teolo{kih i eklisiolo{kih rezultata ovoga otkri}a koji }e se odraziti na lokalnom iglobalnom nivou." (Epi,skeyij br. 488, od 31.jan.1993.g.) Nije suvi{no da napomenemo da je napredavawu koje je mitropolit Damaskin {vajcarski odrào 5.decembra 1992.g. uru~io nagradu opatuEmanuelu Hojfelderu za uspehe na poqu ekumenske saradwe. Opat je ina~e benediktinski monah izopatije Nideraltih.

Dimitrije Salahas, papski predstavnik u Balamandu 1993.g.: "U stvarnosti pojam "SestrinskeCrkve" zna~i priznawe crkvene prirode i svetotajinske strukture svake crkve, u smislu da svaka ui od sebe poseduje sredstva blagodati i spasewa." (Kaqolikh, br. 2705, od 20. jula 1993.g.)1 Papa, na ekumenskoj ceremoniji u Sv. Petru (1991.g.): "Katoli~anstvo i Pravoslavqe u stvarnostipredstavqaju dva plu}na krila hri{}anskog predawa u ujediwenoj Evropi." (Kaqolikh od7.jan.1992.g.) Ove re~i je papa izgovorio prilikom Vanrednog koncila evropskih biskupa u Rimu.

Kardinal Silvestrini, na istom koncilu u Rimu (1991g) u svojoj besedi zastupa mi{qewe da jenasle|e Isto~nih Crkava esencijalni element puno}e hri{}anskog predawa. U vezi unijatskihcrkava on kaè: "Pravoslavni reaguju masovno protiv wih, ali se nadamo da }e se ova nesno{qivosts vremenom smawiti i s porastom uzajamnog po{tovawa izme|u katolika i pravoslavnih." (Kaqolikhbr. 2643, od 3. marta 1992.g.)

Patrijarh Vartolomej, februar 1993.g. "Pravoslavqe i Rimokatoli~anstvo "predstavqaju dvaplu}na krila Tela Hristovog." (The Orthodox Church, (OCA), februar 1993.g. Patrijarh Vartolomej sesli~no izrazio o "fundamentalnoj eklisiolo{koj istini" o "dva plu}na krila" u svom obra}awukardinalu Edvardu Kasidiju na proslavi Sv. Andreja na Fanaru, novembra 1992.g. (vidi Ekklhsi,abr. 1 (januar 1-15, 1993.g)

57

veru u najva`nijim ta~kama", "da je Crkva podeqena na Isto~nu i Zapadnu i da{tovi{e u podeqenom Hri{}anstvu, Papa nije prvi me|u jednakim, ~ak ni jednakime|u jednakim, ... do te mere da je sada{wi Papa u {izmi i jeresi," "da je papizam uraznim periodima uveo ne~uvene jeresi u Rimski Katoli~ki svet", te da je nemogu}e"da smatramo rimokatoli~ku crkvu jednaku po statusu bilo kojoj autokefalnoj ilipomesnoj Crkvi ili institucijom od koje moèmo da primimo darove Svetoga Duhai spasewe."1 Samo nekoliko godina kasnije predsedava saboru koji sve ove ta~ketuma~i potpuno suprotno. O tempora, o mores!

2."Sa obe strane se priznaje da ono {to je Hristos poverio svojoj Crkvi - is-povedawe apostolske vere, u~estvovawe u istim svetim tajnama, i iznad svega, jednosve{tenstvo koje sve{tenodejstvuje jednu `rtvu Hristovu, apostolsko prejemstvoepiskopa - ne moè se smatrati ekskluzivnim posedom jedne od na{ih Crkava."(~l.13)Pravoslavni ekumenisti vi{e ne veruju u sotiriolo{ku i eklisiolo{kuekskluzivnost Pravoslavqa, kao jedne i jedine Crkve Hristove, posebno kadauzmemo u obzir ~iwenicu, da su se u Be~u 1990.g. jednodu{no saglasili sa rimo-katolicima u izjavi koja je u najblaù ruku ne~uvena.2

3. "...Jasno je da jse u tom smislu iskqu~uje svaka vrsta prekr{tavawa." (nastavak~l.13)

"Teologija povratka" se balamandskim sporazumom potpuno odbacuje. (tj. prelazaknepravoslavnih hri{}ana u Pravoslavnu Crkvu preko jednog i jedinstvenog svetogkr{tewa). "Nova eklisiolo{ka osnova op{tewa, koju su obe Crkve prihvatile usvom dijalogu, diktira da one obe odbace "teologiju povratka"3. Ovim pravoslavniekumenisti odbacuju ono {to je Pravoslavna Crkva u svojoj ota~koj i sinodalnojtradiciji uvek prihvatala koncenzusom ve} 10 vekova - da su Latini "jeretici" i"nekr{teni", "da im je potrebno kr{tewe", da "oni koji se vra}aju iz latinstvatrebaju da se krste, bespogovorno i obavezno."Prihvatawe ova tri pomenuta principa ~ini sr` balamandskog sporazuma jer potvr|ewu ekumenista. "me|usobno priznavawe apostolske tradicije, eklisiolo{ke isvetotajinske strukture dve Crkve, zaista ih ~ini "Sestrinskim Crkvama" usprkosdogmatskim razlikama koje jo{ postoje i koje ne dozvoqavaju wihovo puno kanonskoop{tewe."4 Ovakvim stavom se stvara svojevrsna eklisiolo{ka {izofrenija io~igledan dogmatski sinkretizam. Naime, prema pravoslavnim ekumenistimamogu}e je da postoji razlika u dogmatskom u~ewu izme|u dve hri{}anske zajednice,tj. da one imaju razli~ito u~ewe o Svetoj Trojici, o Crkvi i spasewu (kao {to jeslu~aj sa Pravoslavnom Crkvom i papistima i jeresima koje ih razdvajaju: Filioque,papski primat, papska nepogre{ivost, stvorena blagodat i sl.), te stoga jo{ nemajupuno op{tewe -communio inter sacris - a da one ipak predstavqaju "SestrinskeCrkve" koje obe omogu}avaju spasewe svojim vernicima, koje obe imaju punova`ne

1 "Na marginama dijaloga" (1980-1990), izdawe Atina, Asth,r 1991.g.2"U nikojem slu~aju ne smemo ispoqavati bilo koju vrstu sotiriolo{ke ekskluzivnosti, niti izrazuextra ecclesiam nulla salus ("Van Crkve nema spasewa", Sv. Kiprijan Kartaginski) pridavati uskokonfesionalnu interpretaciju. Takva se sotiriolo{ka ekskluzivnost sudara sa eklisiologijomSestrinskih Crkava." ( sa konferencije u Ari~iju)3 Kaqolikh, br. 2705 (20. juli 1993.g.)4 Kaqolikh, br.2705 (20 juli 1993.g.)

58

svete tajne i "sve {to je Gospod poverio svojoj Crkvi".1 Ipak izgleda da je sasvimjasno da prihvatawe teologije "Sestrinskih Crkava" od strane pravoslavnihpredstavnika u Ari~iju i Balamandu kao i wihovo odricawe od eklisiolo{ke isotiriolo{ke ekskluzivnosti Pravoslavne Crkve, jasno pokazuje da oni prihvatajuprotestantsku "teoriju grana".2

4. "{to se ti~e Isto~nih Katoli~kih Crkava (Me{ovita komisija pa`qivo iz-begava o~igledno problemati~an termin "unijatske crkve") jasno je da one kao deokatoli~ke zajednice i imaju pravo da postoje i da deluju kako bi odgovorileduhovnim potrebama svojih vernika" (~l.3)

Ovom deklaracijom Pravoslavna Crkva "priznaje Katoli~ku Crkvu u wenoj puno}ikao Sestrinsku Crkvu i indirektno priznaje i Isto~ne Katoli~ke Crkve"3 (naosnovu toga i tzv. unijatske "crkve" su Sestrinske Crkve). Prakti~no se moè re}ida su Unijati posle Balamanda iza{li sa ve}im pravima na postojawe i delovawenego {to su im predvi|ena dekretom Drugog vatikanskog koncila (Orientaliumecclesiarum), jer Pravoslavni ne samo da ne osporavaju wihovo postojawe, nego ih defacto priznaju za Sestrinske Crkve. Potpisivawe jednog ovakvog stava, u najmawuruku je kontradiktorno, jer ako se osu|uje unija kao metod sjediwewa i sa wom svakiprozelitizam, kakav je daqi smisao postojawa ovih zajednica koje su plod takvogdelovawa i kao takve stalni su povod za nastavak prozelitizma na {tetuPravoslavne Crkve. U tom pravcu posebnu opasnost predstavqaju unijatskezajednice koje koriste iste liturgijske, ikonografske obrasce, pevawe, tipik,ode`de kao i Pravoslavna Crkva te tako mogu da izazovu smutwu me|uneobrazovanijim narodnim masama. O~igledno Fanaru je stalo da na|e neki modusvivendi za unijatske "crkve" mada su one kao takve odba~ene sa svepravoslavnogstanovi{ta. Na koncilu katoli~kih biskupa Evrope (u Rimu, 28. nov - 14 dec. 1991g.)predstavnik Konstantinopoqa, mitropolit Spiridon italijanski potvrdio jepravo postojawa unijatskih zajednica. To je isto izrazio u svom intervjuufrancuskom katoli~kom novinaru i sam patrijarh Vartolomej.4 Prakti~na potvrdaovih verbalnih iskaza usledila je kada je u maju mesecu 1992.g. Carigrad poslaosvoga predstavnika na Sabor unijatskih episkopa Ukrajine.5

1 Koliko su i sami papisti nedosledni ili pre neiskreni zastupaju}i nove stavove pokazuje i papskaenciklika "Mystici corporis Christi" iz 1943.g. u kojoj se kaè:" Ako neko nije veran Papi, ne moè sesmatrati da je on veran Hristu."2 "S vremenom... misionarska aktivnost imala je tendenciju da obuhvati me|u svojim prioritetima ipoku{aj obra}ewa drugih hri{}ana, pojedina~no ili grupno, da bi ih "vratila u svoju Crkvu". Da bise legalizovala ova tendencija koja je bila izvor prozelitizma, Katoli~ka Crkva je razvilabogoslovsku teoriju po kojoj samu sebe predstavqa kao jedinu riznicu spasewa. Kao odgovor na to,Pravoslavna Crkva je sa svoje strane postepeno usvojila svoju teoriju po kojoj se samo u woj nalazispasewe. Da bi se obezbedilo spasewe za "odeqenu" bra}u po~elo se sa prekr{tavawem hri{}ana iprevi|awem principa verske slobode i izraàvawa wihove vere, za {to je ono vreme imalo veomamalo razumevawa." (~l. 10)3 Kaqolikh br.2705 (20. juli 1993.g.)4 Kaqolikh br. 2651 (5.maj 1992.g.) prenosi intervju patrijarha listu La Croix5 Sabor je odràn u Lavovu u maju 1992.g. Svojim slawem predstavnika na unijatski sabor Carigrad jerazbio svepravoslavno jedinstvo u stavu prema Uniji koji je dva meseca ranije (u martu 1992g.)~vrsto potvr|en. U Lavov je poslan episkop Vsevolod (Pankratije) skopelski, episkop ukrajinskogporekla koji je nadleàn za ukrajinske pravoslavne parohije carigradske patrijar{ije u Americi iKanadi. Unijatski episkopi su ga odu{evqeno primili i izmenili celiv mira sa wim na sve~anostiotvarawa Sabora, kojim je ina~e, predsedavao kardinal Loba~evski, vo|a ukrajinskih unijata. Naovom saboru je unijatski episkop Vasilije lostenski i stamfordski iz Konektikata, SAD, daoosnovne predloge za u~estvovawe unijata u pravoslavno-katoli~kom dijalogu. Episkop Vsevolod je

59

5. Takozvane Isto~ne Crkve (tj. unijate) "treba potpuno ukqu~iti... u dijalogqubavi.. i i da u|u u bogoslovski dijalog sa svim prakti~nim obavezama koje iz wegabudu proisticale." (~l. 16, vidi i ~l. 34)Ovaj kao i drugi stavovi sa kojima su se saglasili pravoslavni predstavnici uBalamandu u pogledu pitawa unijata, u potpunosti negira stav tzv. Tre}e svepra-voslavne konferencije (Rodos 1-15. novembar 1964.g.) koja je zauzela dosta o{tarstav prema dekretu o "Isto~nim Crkvama" done{enom na Drugom vatikanskomkoncilu i potvrdila svoje stanovi{te po kome ukidawe unijatskih zajednicapredstavqa neophodan uslov za po~etak dijaloga. Tada je traèno potpunopovla~ewe iz svih pravoslavnih zemaqa unijatskih agenata i vatikanskih propa-gandista i potpunu inkorporaciju tzv. unijatskih "crkava" u Rimsku Crkvu, jer suunija i dijalog istovremeno nemogu}i. Ali, ovde u Balamadnu vidimo potpunukapitulaciju po tom pitawu i pobedu vatikanske diplomatije.

6. "Episkopi i sve{tenici imaju obavezu pred Bogom da po{tuju vlast, koju je SvetiDuh dao episkopima i sve{tenicima drugih Crkava i zato da ne izbegavaju da seukqu~uju u duhovni ìvot vernika te Crkve...po{tuju}i svetotajinski poredakdruge Crkve. Tako|e je potrebno da se katoli~ki i pravoslavni episkopi me|usobnosavetuju kako bi izbegli paralelne misionarske aktivnosti..." (~l. 29) "Vera usvetotajinsku realnost podrazumeva po{tovawe prema bogosluèwima drugihCrkava." (~l. 28)

Ovo je potpuni dogmatski minimalizam, sinkretizam i gaèwe sve{tenog kanonskogprava Pravoslavne Crkve, implementacija ekumenisti~ke patrijarhalne enciklikeiz 1920.g. u najsavr{enijem vidu. Insistirawe na saradwi na svim nivoima crkvenogìvota nova je strategija Rima prema pravoslavnima. Kod svih pomenutih principaiz Balamanda jasna je geneza nastanka: Rim odlu~uje - èneva potvr|uje - Fanarpotpisuje. Tri centra dogmatskog sinkretizma idu pod ruku. I ovde se eksplicitnopriznaje postojawe punova`ne svete tajne sve{tenstva kod papista. Samim tim iwihove sve ostale svete tajne su ispravne i spasonosne. Pitamo se, koliko je jo{ostalo vremena dok se ne ostvari ono {to je potpisano?

7."Posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu budu}ih sve{tenika...Ovo obrazo-vawe u svome sadràju treba da bude afirmativno prema drugim Crkvama. Svitrebaju od po~etka da se upoznaju sa apostolskim nasle|em druge Crkve i au-tenti~no{}u wenog svetotajinskog ìvota. Svima je potrebno omogu}iti jedan~astan i celovit uvid u istoriju, zasnovan na usagla{enoj i zajedni~koj istori-ografiji dvaju Crkava. Na taj na~in pomo}i }emo da se razbiju predrasude i iz-begnu}emo da se istorija koristi u svrhu konfrontacija." (~l. 30)

26. maja besedio u katedrali Sv. }or|a koju su unijati nedavno oteli na silu od Pravoslavnih.U tojbesedi episkop je potpuno pre}utao istorijsku istinu o ukrajinskoj uniji i lukavstvu Brestovskogsabora (1596.g.), i potvrdio papisti~ku verziju nastanka i postojawa unije. âk je naglasio dapravoslavne i unijate ni{ta ne razdvaja i otvoreno je priznao crkvenu prirodu Unijata. Svojubesedu zavr{ava slede}im re~ima:"Voqena bra}o! Ovde po prvi put u ~etiri stotine godina, jedanjerarh iz Konstantinopoqa obra}a se u besedi vama, grko-katoli~kim jerarhima Kijevske Crkve. Vi~uvate crkveno bogatstvo koje pripada svima nama. Va{ sinod je naslednik kijevskih mitropolita.Va{a struktura predstavqa potencijal za vaspostavqawe na{e podeqene Kijevske Crkve. Zatoimate veliku odgovornost. Velika Crkva Konstantinopoqa uvek je nastojala, koliko je to mogu}e dapomogne Ukrajincima. Ona je spremna da pomogne Ukrajini danas. Ose}am posebnu sre}u {to sam semolio sa vama u toku ovog sinoda..." Irenikon 65:2 (1992.g.)

60

Jo{ jedan korak dole na lestvici kompromisa savesti. Vatikan uporno radi narazvijawu kulta la`nog pokajawa "kolektivne krivice", i Papa traì opro{taj nauop{ten na~in, u "kolektivisti~kom kontekstu", {to je sasvim bez ikakvevrednosti jer se konkretni doga|aji uop{te ne spomiwu. Sada i pravoslavniekumenisti u~estvuju u prawu savesti i kriminalnih aktivnosti Rima i unijatskih"crkava" prihvatawem papskog mita o tzv. "o~i{}ewu pam}ewa" na obe strane, o"nesporazumu motiva" i "jednakoj teìni odgovornosti", "zajedni~koj odgovor-nosti" za "istorijske gre{ke" kao i "me|usobnom pra{tawu".

Na osnovu razrade ovih osnovnih principa i elemenata balamandskog sporazumamoèmo da steknemo neku sliku o trenutnom stawu i smerovima dijaloga izme|uFanara i Rima. Prakti~no stvoreni su svi uslovi za uniju koja je potpuno mogu}a ibez trenutno potpune saglasnosti u va`nim dogmatskim pitawima koji seminimalizuju i svode na lokalnu bogoslovsku tradiciju neobaveznu za drugusestrinsku Crkvu. Sasvim je jasno da dijalog ne samo da nije omogu}io nepra-voslavnima da upoznaju istinu Pravoslavqa i da se postepeno vrate bogoslovskojtradiciji otaca, ve} je za Latine posluìo kao trojanski kow kojim su uspeli dauti~u na pravoslavne da promene svoje osnovne eklisiolo{ke i kanonske principei postavke. Zastupawem teorije da evharistijsko op{tewe nije toliko vidqivi znakdogmatskog jedinstva koliko pre svega sredstvo za postizawe jedinstva ubrzano sestvaraju uslovi za vaspostavqawe zajedni~kog pri~e{}ivawa, zasnovanog nateologiji "Sestrinskih Crkava" i tzv. "kr{tewskoj teologiji."1

1 U sklopu ovoga podrazumevamo stav da je osnovni uslov da je neki hri{}anin ~lan Crkve Hristoveispravno kr{tewe u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, bez obzira u kojoj je crkvenoj zajednici ovokr{tewe primio. Papa Pavle {esti kaè u buli "Anno Ineunte" od 25. jula 1967.g. "Kroz kr{tewesvi smo jedno u Hristu Isusu". Ovu vaptizmalnu (kr{tewsku) teologiju u posledwe vreme tuma~i iaktivno zastupa mitropolit pergamski Jovan Zizjulas, koji je ina~e opunomo}enik Fanara za dijalogsa drugim hri{}anskim konfesijama. Jo{ kao laik profesor Zizjulas je izjavio u svome predavawuodrànom u Londonu 13.2.1985.g. na temu: "Pravoslavna eklisiologija i ekumenski pokret", (objaviolist "Sourozh" br.21, avgust 1985 g.): "Bez obzira {ta }e re}i neki pravoslavni tradicionalisti,mislim da se Pravoslavna Crkva ne moè povu}i iz Ekumenskog Pokreta, a da time ne izda osnovnesvoje eklisiolo{ke principe." U nastavku svoga izlagawa profesor Zizjulas se doti~e pitawagranica Crkve i u tom pogledu on vidi dilemu izme|u stroge eklisiologije Kiprajana kartaginskog(da je Sveti Duh prisutan samo unutar granica kanonske zajednice Pravoslavne Katoli~anskeCrkve) i novije, liberalnije eklisiologije blaènog Avgustina koji prihvata mogu}nost dablagodatni darovi Svetog Duha i Svete Tajne postoje i izvan Crkve. Sli~an stav imao je i GeorgijeFlorovski koji je tvrdio da "postoje svetiteqi izvan Pravoslavne Crkve" i da "su kanonske granicecrkve va`ne, ali istovremeno nisu apsolutne". (vi{e o tom pitawu u ~lanku "Granice Crkve" izkwige "Telo ìvoga Hrista - jedno pravoslavno tuma~ewe Crkve", na francuskom "Les limites dl'Eglise" u listu Messager de l}exarchat du patriarche Russe en Europe occidentale" 1961, br. 37) Upomenutom predavawu Zizjulas na svojevrstan na~in predlaè teologiju "kr{tewskog jedinstva"((baptizmal unity). On daqe pi{e: "kr{tewe odre|uje granice Crkve." (kr{tewe, dakle, bilo da jepravoslavno ili ne, te stoga Crkva moè da obuhvata i pravoslavne i nepravoslavne) Izvankr{tewskih granica Crkve ne postoji istinska Crkva. A, "unutar kr{tewa, ~ak ako i postoji nekarazlika, neka podela, raskol, moèmo da govorimo o Crkvi." (isti izvor). U zvani~nom izve{taju izKambere jasno se kaè "zajedni~kim kr{tewem ve} smo ujediweni", dok anglikanski arhiepiskopXorx Keri postavqa pitawe:"Ako verujemo da nas kr{tewe u ime Svete Trojice sjediwuje sa imenomBo`jim i ~ini nas ~lanovima wegove porodice, {ta bi to trebalo da zna~i za crkve koje suevharistijski odvojene?"

Ovaj kratki ekskurs zavr{avamo nadahnutim re~ima Svetog Atanasija Velikog koji kaè: "ZatoGospod nije samo prosto naredio da kr{tavamo, ve} je prvo rekao - nau~ite, pa tek onda - krstite uime Oca i Sina i Svetoga Duha, da bi se iz pouke probudila prava vera, a potom se vera upotpunilakr{tewem. Mnogi iz drugih jeresi govore samo re~i, a ne umuju ispravno, kao {to je re~eno, nitiimaju zdravu veru, zato je beskorisna voda koju oni daju i nedostaje joj blago~e{}a, te onoga koji se

61

Na kraju ovog pregleda Balamandskog sporazuma ne moèmo a da se ne zapitamo, dali je Balamand otvorena pobeda vatikanske diplomatije ili ne? Da li je onrealizacija principa Vatikanskog koncila ili je oti{ao jo{ daqe? Da li smo ukrivu kada govorimo o postignutoj uniji u Balamondu?

Ubrzo posle sporazuma u Balamondu, Sveta Gora je izdala jednu poduù Deklaracijuu kojoj su istaknute ozbiqne strepwe pred zakqu~cima pomenutog sporazuma. Usvojoj deklaraciji svetogorski monasi osu|uju "balamandsku uniju" i pozivajuodgovorne da {to pre daju obja{wewe za svoje postupke. Kakvi su me|utim, odgovoriusledili? To moèmo jasno videti iz ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada idrugih Pomesnih Crkava u narednom periodu. Naime, svepravoslavna delegacija je ujulu 1993. g. uzela u~e{}e u "Svetskom ekumenskom skupu omladine i studenata" uokviru SSC, u Brazilu, gde je preovladavala sinkretisti~ka atmosfera, kori{tenaje nehri{}anska simvolika (znaci jin i jang), a jedan od glavnih predava~a bila je,dr. âng iz Koreje, koja nam je dobro poznata iz Kanbere, po svojim spiritisti~kimritualima.1 Pored toga skupa, pravoslavni predstavnici u~estvuju na "Petojkonferenciji po pitawima Vere i Poretka" u organizaciji SSC, u {panskom graduSantjago de Kompostela te iste godine u avgustu mesecu. Nakon toga usledila je ve}pomenuta poseta patrijarha Vartolomeja Upsali, a u septembru predstavnicipravoslavnih crkava u~estvovali su na "Pan-religioznom skupu u Milanu".Pravoslavni predstavnici u~estvuju i u "Drugom svetskom parlamentu religija" uîkagu, a u novembru iste godine sklapaju predunionisti~ki sporazum samonofizitima. Da Balamondski sporazum nije tek jedan bezna~ajni sastanak, ve}veoma vaàn ekumenisti~ki skup potvr|uje i sam patrijarh Vartolomej koji je dosada u nekoliko prilika podrào wegove odluke. Ipak, mo`da najdaqe od svih iderumunski mitropolit Nikolaj banatski, koji na sva usta hvali tekst iz Libana iotvoreno propoveda teologiju sestrinskih Crkava i tzv. teologiju "dva plu}nakrila"2 U svakom slu~aju, moèmo da vidimo da }e odgovori na pitawa svetogorskihotaca i svih ostalih dobronamernih pravoslavnih hri{}ana u vreme koje sledidolaziti u sve ve}em broju, uz brojne potvrde da je Balamand tek po~etak.

PAPIZAM KAO "SESTRINSKA CRKVA"

Rimokatoli~ka "crkva" danas, predstavqa samo naizgled jednu jedinstvenu verskuinstituciju, po{to u wenim okvirima vidqivog kanonskog ustrojstva postoje veomaraznoliki stavovi i duboki unutra{we podvojenosti po osnovnim pitawimahri{}anske vere. Po{to se radi o jednoj pseudo-crkvenoj organizaciji koja neposeduje unutra{wu koheziju Crkve koju rukovodi i ~uva blagodat Svetoga Duha,rimokatoli~ka "crkva" zasnovana je na ~vrstom autoritetu vlasti Rimskog Pape. U

wome omiva vi{e prqa u be{~a{}u nego li {to ga iskupquje." Sv Atanasije Veliki, PG t.26 AgainstArians, Second Oration.1 Dr âng Hjun-King poznata je koreanska prezbiterijanka, profesor univerziteta u Seulu, iaktivni feminista. Ona je jedan od najotvorenijih zagovara~a sinkretizma hri{}anstva i drugihreligija. Nije se ustru~avala da otvoreno kaè: "Budizam i {amanizam su moja majka, a hri{}anstvomi je otac.". I ovaj put je u Brazilu pozivala hri{}ansku omladinu da "~ine i ve}e stvari od Isusasilom Duha Svetoga".2 Ovo pore|ewe patrijarha Vartolomeja smo prethodno pomenuli. Pogledajmo {ta kaè rumunskimitropolit u ~asopisu Irenikon: Ne kaè se bez razloga da Pravoslavna i Katoli~ka Crkva li~e nadva plu}na krila kojima ~ovek di{e. Pustimo (Crkve) da di{u od sada sa oba plu}na krila ipoku{ajmo da izbegnemo slu~ajeve u kojima, zbog opravdanih ili neopravdanih razloga, drìmo dasmo u dobrom zdravstvenom stawu, mada smo blokirali jedno plu}no krilo ili ho}emo da gaignori{emo." Irenikon, 66:3 (1993), str. 370-371

62

woj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna RimskaCrkva zamewen duhom papizma. Bez sna`nog kulta papizma, koji je osnovni kamentemeqac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao nahiqade sekti. Otuda su rimokatolici spremni da se odreknu svega osim papizmakoji je ujedno i glavni generator svih dogmatskih i kanonskih anomalija Rima.Danas se rimokatoli~ka "crkva" nalazi u veoma nezavidnom poloàju. Pod stalnimpritiskom evropskog racionalisti~kog i humanisti~kog duha, koji je i nastao uwenom okriqu i otrgao se od wene kontrole, ona je prinu|ena da svoj opstanaktraì u konstantnom prilago|avawu i saobraàvawu ovome svetu i veku i da svojeEvan|eqe sve vi{e humanizuje i osavremewava poku{avaju}i na taj na~in da odrìneki privid kontinuiteta tradicije, ali jo{ vi{e da odrì korak sa vremenom.Veoma je naivno mi{qewe mnogih pravoslavnih hri{}ana koji sawaju o uniji saRimom da }e se jedinstvo ostvariti kada rimska "crkva" odlu~i da ispravi nekesvoje pogre{ke. Zaboravqa se pritom na ~iwenicu da je hri{}anski Zapad ve} desetvekova odvojen od stabla Crkve Hristove, da osu{enim ìlama wihovih odse~enihgrana ve} odavno ne struji ìvonosni sok boànske blagodati. Na wima je tekponegde ostao koji zeleni listi}, ali blagodatnih plodova istinske i nepatvorenesvetosti nema. Zato se konkretno moè govoriti samo o povratku pojedinaca iligrupa rimokatolika u naru~je Majke Crkve, ali nipo{to o sjediwewu jednog celogobolelog organizma sa Pravoslavnom Crkvom. Zaista, rimokatoli~ka zajednicasamo spoqa poseduje obli~je Crkve, a u su{tini je zasnovana na sasvim druga~ijimtemeqima, odi{e sasvim druga~ijim duhom i mi{qu nego Pravoslavna Crkva. To suizvesne konstante koje su prakti~no nepromewive jer su ve} kroz vekove dobilevrednost tradicije i na wima je izgra|ena celokupna gra|evina papizma. Da birimokatolik istinski postao pravoslavan potrebno je da se u wemu rodi celi jedannovi svet, da pro|e kroz celoviti proces preumqewa. Nipo{to nije dovoqna samodeklarativna izjava da priznaje i prihvata ono {to u~i Pravoslavna Crkva, dapro~ita Simvol vere bez Filioque ili da prihvate druga pravoslavna u~ewa. Toposebno vredi u slu~aju papisti~kih klirika i teologa koji su duboko inficiranijereti~kim umovawem. Danas u pravoslavnom svetu nije retka pojava da nedovoqnoopravoslavqeni obra}enici iz papizma, posebno oni koji su dobili sve{teni ~in, idaqe razmi{qaju na stari na~in. Za celu Pravoslavnu Crkvu bi bilo krajwepogibeqno uspostavqawe unije sa Rimom. Ta unija bi jedino mogla biti zasnovana nanekom kompromisu bez pokajawa, na priznawu zajedni~ke krivice i odgovornosti.Tada bi se vrata Crkve Hristove {irom otvorila za nesmetani prilivnajrazornijih duhovnih anomalija, novotarija i racionalisti~kih teorija kojerazdiru unutra{wi ìvot rimokatoli~kog sveta. To bi izazvalo sna`nu reakcijusvih onih pravoslavaca koji bi u nastojawu da sa~uvaju kontinuitet tradicije i duhabili prisiqeni da se odvoje od zvani~ne Crkve ukoliko se ona sjedini sa Rimom. Usvakom slu~aju ovakva unija ne samo da bi donela mir Crkvi ve} bi dovela do novihraskola. ìvi i zdravi organizam Pravoslavne Crkve ne moè da prihvati jednonepokajano i obolelo tkivo, jer ako se ono pricepi na wegovoj periferiji ponovootpada zajedno sa onim delom tkiva koje je ono zarazilo. Kada se stvari sagledaju naovoj osnovi, snovi o nekom povratku na stawe pre 1054.g. sasvim su iluzorni.Problem vi{e nije ni u pitawu Filioque-a, problemu papolatrije i vlasti u Crkvikao i drugim dogmatskim razlikama, ve} u jednom duhu papizma koji je u stalnom idinami~kom prilago|avawu duhu ovoga sveta i veka i koji opet generi{e sve drugerazlike. Taj duh sam po sebi nema ni{ta zajedni~ko sa blagodatnim duhomPravoslavne Crkve. U tom smislu aktivnost Pravoslavne Crkve trebala biiskqu~ivo da se ogleda u svedo~ewu istinskog, svetoota~kog Pravoslavqa uznepokolebivo ispovedawe da je jedina istina pod suncem, Hristos Gospod i wegova

63

Sveta Saborna i Apostolska Pravoslavna Crkva. Tada bi Crkva Pravoslavnapostala uto~i{te svim onim hri{}anima koji su èdni ìve vode evan|elske.Naàlost, ekumenskim pokretom ova uloga Crkve je potpuno izneverena. U strahuda se wen "tvrd i nepopustqiv" stav ne shvati u dana{wa vremena tolerancije ihumanizma kao fanati~an i primitivan, pravoslavni jerarsi i teolozi hitaju da uduhu novog vremena razvijaju licemerni "dijalog qubavi" sa Rimom i sve uùrbanijetraè (ne)~astan kompromis na osnovu koga bi se proglasila unija sa "sestrinskomcrkvom" u Rimu.

Danas se zvani~ni kurs Vatikana nalazi razapet izme|u sasvim protivre~nihstrujawa sa desne i leve strane. Tradicionalsti koji drè desno krilo na svemogu}e na~ine nastoje da zaustave nezadrìvu modernizaciju koja je otpo~ela saDrugim vatikanskim koncilom. (Na toj poziciji stoji i kontroverzni kardinalLefevr i wegovi sledbenici koji ve} decenijama prkose novom kursu Rima). S drugestrane liberalni krugovi poku{avaju pritisakom na Vatikan da ozakone ukidawecelibata sve{tenstvu, rukopolagawe èna, afirmaciju prava homoseksualaca,liberalniji stav prema masoneriji, ve}u autonomiju i slobodu od Rima,modernizaciju kulta i dr. U tim krugovima, prvenstveno na ameri~kom i azijskomkontinentu, ali i u Evropi, ve} se odavno ide u pravcu sve ve}eg sinkretizma. ULatinskoj Americi sve su ~e{}e pojave uvo|ewa izvesnih paganskih kultova ukatoli~ku bogoslu`benu praksu. U Indiji se sve vi{e propagira neka vrsta hindu-katolicizma, u mnogim kontemplativnim manastirima uvode se metode joge iisto~nih meditacija. Na poqu dru{tveno-politi~kog ìvota ide se i naproìmawu marksizma i drugih levih ideja sa hri{}anstvom. Me|u pobornicimatakvih kretawa poznat je Pjer Teilard {arden, jezuita i marksista koji ima iveliki uticaj na pokret "Novog Doba". Pored wega na ovom poqu posebnu aktivnostsu pokazali i neki drugi rimokatoli~ki monasi - intelektualci: Tomas Merton,(tvorac amalgama zen budizma i hri{}anstva), Aelred Grejem i Bid Grifits, koji ujednom svome tekstu pi{e: "Niko ne moè da kaè da su hinduisti, budisti ilimuslimani u pravom smislu "nevernici". Radije bih rekao da u wima trebamo daprepoznamo svoju bra}u u Hristu." Izme|u ostalih ova trojica avangardnih"monaha" u~inila su veliki doprinos na stvarawu "interkonfesionalnogevan|eqa", uvode}i pojmove kao {to su "kosmi~ka duhovnost", "ta~ka Omega","Hindu ili Zen - katolicizam". Pitawe rukopoloèwa èna tako|e je veomaaktuelno, po{to su sve u~estalije optu`be da je Rim isuvi{e tradicionalan i krutpo tom pitawu zbog ~ega je sve vi{e na meti napada feministi~kih krugova.Poznati danski teolog Edvard {ilebek isti~e potrebu da se mora raditi napripremi vernika da prihvate sutradan i ène sve{tenice. On govori: "Izuze}eèna iz sve{tenstva ~isto je kulturolo{ko pitawe, koje vi{e nema nikakvogsmisla." Po wemu za rukopoloèwe èna nema teolo{kih prepreka, jedino postojiopasnost mogu}ih raskola od strane tradicionalista1. Ina~e, me|u katoli~kimmonahiwama (kojih ima trenutno oko milion) sve je vi{e inicijativa da se ènamazvani~no dozvoli vi{e prava u crkvenoj upravi i slu`bama. Kao prvi korakVatikana o~ekuje se postavqawe monahiwa na va`nija mesta u Kuriji, po{to sadatrenutno, od nekoliko stotina koliko ih radi pri Vatikanu, nijedna nije na nekomzna~ajnijem poloàju.2 Pitawe seksualnih (~itaj nastranih) mawina tako|e postajeaktuelno. U ro~ersterskoj nadbiskupiji u Engleskoj, u aprilu 1994. g. odràn jetronedeqni seminar o poloàju homoseksualaca u rimokatoli~koj "crkvi". Sacrkvene predikaonice vernici su mogli da slu{aju vrlo avangardne "besede" 1 Po pisawu Ecumenical Press Service, 25 april, 1994.g.2 Iz izve{taja agencije RNS, Vatikan, 30 maj. 1994.g.

64

biskupa Metjua Klarka velikog pobornika ovog na~ina ìvota i profesorateologije Darela Lansa koji je izme|u ostalog izneo neverovatnu tvrdwu da su"najstariji obredi u rimokatoli~koj "crkvi" bili ustvari homoseksualni bra~nirituali." Predavawa seminara bila su za~iwena ispovestima pojedinih vernikakoji su iznosili svoja zapaàwa po ovom pitawu. 1 Sada{wi papa, Jovan Pavle II ,trudi se da balansira izme|u dva suprotna tabora. Dok nepokolebivo drì pitawecelibata i tradicionalni stav prema abortusu ipak, da bi udovoqio i drugoj stranidaleko ide u prihvatawu raznih sinkretisti~kih ideja. Jo{ 1983.g. kada je izdanonovo Kanonsko Pravo izuzeta je kazna ekskomunikacijom za ~lanove masonskogpokreta. Papa na svojim putovawima aktivno u~estvuje u raznim paganskimobredima. Tako je u avgustu 1985.g. prisustvovvao animisti~kim ritualima u "svetoj{umi" pored Lome i paganskim obredima u Togovilu. Pred muslimanima otvorenogovori da hri{}ani i muslimani imaju istoga Boga, a prilikom posete Indiji1986.g. TV kamere su zabeleìle i detaq kada Papa primio na ~elo znak "tilak" odjedne hinduisti~ke sve{tenice. Jovan Pavle II je prvi rimski papa koji je posetioveliku rimsku sinagogu i pristustvovao slu`bi. Svi ovi papini "ispadi" ~esto subili na meti tradicionalisti~kih krugova i {tampe.2

Na teolo{kom poqu sve je vi{e nastojawa liberalnih teologa da ospore autoritetEvan|eqa. Oni nastoje da u "mistifikovanom" tekstu Sv. Pisma prona|u"istorijskog ~oveka Isusa" i da rekonstrui{u wegove re~i iz evan|elskog teksta.Gospod Hristos se u avangardnoj rimokatoli~koj teolo{koj misli sve vi{epredstavqa kao mladi jevrejski rabin-revolucionar, socijalni i verskireformator. Na teolo{kim {kolama se wegova ~udesa sve ~e{}e tuma~e kaonormalni medicinski fenomeni. Iz svega ovoga o~igledno je da intelektualizam,sekularizam i duh ovoga sveta ozbiqno nagrizaju celokupni organizamrimokatoli~ke "crkve". Da bi se celokupna institucija odràla usled ovihdezinte-gracionih sila Vatikan jo{ intenzivira ulogu papskog kulta kaosu{tinskog kohezivnog elementa. Prilikom svojih redovnih javnih audiencija Papasve ~e{}e isti~e svoju ulogu "Hristovog Namesnika" kao nepogre{ivog duhovnogvo|e i nosioca crkvene vlasti. Nagla{avawe ovih ideja je pre svega od unutra{wegzna~aja za rimokatoli~ku zajednicu jer je jedino snaàn autoritet Pape u stawu dadisciplinuje buntovne biskupe i teologe koji ne misle na isti na~in kao Rim. Usvojim obra}awima vernicima Papa je vi{e puta isticao da je Rimski episkopnosilac posebne harizme koju je Gospod dao apostolu Petru koja ga onemogu}ava dagre{i po pitawima vere i morala i to ne samo kada govori ex cathedra (kako jeutvr|eno tzv. dogmom o nepogre{ivosti). Drugim re~ima Sveti Duh ekskluzivno~uva papu od pogre{aka i Crkva je nepogre{iva samim tim {to je vodi nepogre{ivpastir. Otuda je Crkva za rimokatolike nezamisliva bez one uloge pape koja jedefinisana Prvim Vatikanskim Koncilom.3

1 Po pisawu lista Wanderer, od 12. maja 1994.g.2 Pogledajmo {ta pi{e italijanski list "Si Si No No" u svome izdawu od 27. oktobra 1986.g.: "Nikadana{ Gospod nije bio tako razgnevqen, nikada wegove svetiwe tako profanisane i wegov Vikar takoponièn. Wegov narod sabla`wava se wegovim pona{awem u Asiziju. U crkvi Sv. Petra budisti~kikalu|eri klawali su se Dalaj Lami (koji je za wih reinkarnacija Bude). U istoj crkvi na glavnomoltaru je postavqena statua Bude. U crkvi sv. Grigorija ameri~ki indijanci su na oltarskojplatformi pripremali svoje lule mira, tamo su prizivani ~itavi nizovi hinduisti~kih bogova."àlosno je i pomisliti da su ovi doga|aji u pravoslavnoj {tampi pro{li skoro bez ikakvih kritika,a poznato je da su na tom bezakonom skupu u~estvovali i na{i predstavnici.3 âsopis Pro Ecclesia, od 6. septembra 1993.g. navodi neke od papinih izjava koje je on daoobja{wavaju}i ulogu Hristovog Namesnika.

65

Na osnovu svega ovoga te{ko je razumeti kakvog smisla ima daqi pravoslavno-rimokatoli~ki dijalog kada se radi o ovako fundamentalnim razlikama, koje nisusamo posledica kulturno-istorijskih razlika koje bi se nekako i mogle prevladatidijalogom, ve} su sasvim suprotnih teolo{kih osnova i shvatawa su{tine Crkve idomostroja spasewa. Ono {to Pravoslavna Crkva najvi{e moè da u~ini za `rtvepapisti~ke jeresi jeste da nepokolebqivo i otvoreno svedo~i svetoota~ku istinuspasewa i da o~uva svoje u~ewe neoskvrweno duhom ovoga sveta. Tada }e veliki brojrimokatolika, protestanata i drugih jeretika u Pravoslavnoj Crkvi poznati ono{to su traìli u svojim pseudo-crkvama.

OBRAÛN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA Sadràj

Dok s jedne strane Konstantinopoq sve uspe{nije razvija dobre ekumenske odnose saRimom, anglikanskom zajednicom i protivhalkidoncima, s druge strane zauzima sveo{triji kurs prema svima onima koji se suprotstavqaju ekumenizmu. Jedan odduhovnika koji je smogao hrabrosti da javno 1991.g. iskaè mi{qewe da je CarigradPAO U JERES EKUMENIZMA bio je arhimandrit Jefrem duhovnik manastiraFiloteja, (ina~e jedna od najzna~ajnijih duhovnih li~nosti Svete Gore koji jeposledwih godina osnovao i nekoliko manastira po Americi). Starac Jefrem jepritom neskriveno odràvao veze sa RZC, pa je ~ak bilo i govora da bi pre{ao podwenu jurisdikciju. Ova vest digla je na noge celu Gr~ku. Na starca Jefremapravqeni su nevi|eni pritisci iz Carigrada, iz Kareje, gotovo sa svih strana daodustane od svoje namere po{to bi to izazvalo velike raskole me|u svetogorskimmonasima. Carigrad je otvoreno pretio ra{~iwewem. Uvidev{i sve mogu}eposledice jednog takvog ~ina, starac Jefrem je odustao1, mada je otvoreno "u lice" "Rimski Episkop kao Hristov Namesnik ima najvi{u i univerzalnu vlast nad celom Crkvom."(Lumen Gentium) "Rekav{i ovo moèmo da ponovimo definiciju florentinskog sabora iz 1439.g.koji je utvrdio: " Defini{emo da... je Rimski prvosve{tenik naslednik blaènog Petra, korifejaapostola i Hristov Namesnik (Vikar), glava cele Crkve, otac i u~iteq svih Hri{}ana; i da je nawemu preko blaènog Petra, na{ Gospod Isus Hristos ostavio punu vlast pastirstvovawa, vladawai upravqawa univerzalnom Crkvom"... " {to se ti~e Prvog Vatikanuma (1870), on je citirao ovuflorentinsku definiciju, i navode}i citate iz Svetog Pisma (Jn. 1,42; Mt 16,16; Jn. 21.51) pokazao jezna~ewe ove vlasti jo{ preciznije. Rimski Prvosve{tenik ne poseduje samo ulogu nadgledawa irukovo|ewa, ve} uìva "punu i vrhovnu vlast jurisdikcije, ne samo u pitawima vere i morala ve}isto tako i u stvarima koje se ti~u discipline i upravqawa Crkvom rasejanom po celom svetu."..."Uovom smislu i Vatikanum II govori o Rimskom Episkopu kao o "pastiru vascele Crkve koji ima punu,vrhovnu i univerzalnu vlast"(Lumen Gentium). Ta vlast je "autoritet primata nad svima, bilo da seradi o pastirima ili o vernicima" (ibid.).).... "Tekst Svetog pisma pokazuje da univerzalna pastoralnamisija Rimskog Prvosve{tenika, Petrovog Naslednika, podrazumeva doktrinalnu misiju. Kaouniverzalni pastir, Papa ima misiju da progla{ava otkriveno u~ewe i da promovi{e istinitu veruu Hrista u celoj Crkvi. To je integralno zna~ewe petrovske misije."... " To je utvr|eno i LionskimSaborom iz 1274.g. u vezi pitawa primata Rimskog Episkopa i puno}e vlasti kada sabor defini{e da"on ima zadatak da brani istinu vere i da je wegova odgovornost da razre{ava sve sporove u oblastivere".1 U svom pismu Sinodu RZC, od 1.jula 1991.g. Starac Jefrem izme|u ostalog kaè:"Moji najsvetijiOci, op{ti revolt koji se podigao na mene sasvim je bez presedana. Vaseqenska Patrijar{ija, Gr~kaCrkva, Gr~ka Arhiepiskopija u Americi, Sveta Gora i Gr~ka Vlada, svi su se okrenuli protiv mene.Vide}i da iz svega doga mogu da proizi|u raskoli, ne samo na Svetoj Gori, ve} i me|u bra}omhri{}anima, odlu~io sam da se vratim. Znam da sam zbog mira u Crkvi morao da se povu~em. To jene{to {to sam siguran da biste i vi u takvim okolnostima u~inili... Kada su me pitali uVaseqenskoj Patrijar{iji za moje mi{qewe o Va{oj Crkvi, hrabro sam izjavio da je Va{a CrkvaPravoslavna po svakom pitawu i bez sumwe kanonska {to se ti~e apostolskog prejemstva. Samo jednastvar koja me je dovela u nedoumicu jeste pitawe crkvenog op{tewa sa drugim PravoslavnimCrkvama, {to naàlost stvara eklisiolo{ke probleme..." Ostatak pisma arhimandrit Jefrem

66

izjavio u Carigradu da priznaje RZC kao blagodatnu i istinsku Pravoslavnu Crkvu,{to Carigrad potupno negira. Ovaj doga|aj je pokazao da Svetogorci nisu nimaloravnodu{ni prema onome {to se u Carigradu radi.1 Novo "ispipavawe pulsa"Svetogorcima po~elo je progonom monaha Ilinskog skita maja 1992.g. Monasi SkitaSvetog Ilije jo{ su od 1957.g. prestali da pomiwu ime Vaseqenskog patrijarha, kaoznak protesta protiv ekumenizma koji je on otvoreno propovedao. Iako su poslesmrti patrijarha Atinagore mnogi Svetogorci ponovo po~eli da spomiwu imecarigradskog prvojerarha, Ilinski skit je ostao uporan u svojoj odluci vide}i da seu kursu Carigrada ba{ ni{ta ne mewa. Od 1985. god. po~eli su sve ja~i pritisci naarhimandrita Serafima (monaha ameri~kog porekla koji je obnovio skit 1970.g. sasvojim bratstvom). Dana 20. maja 1992.g. u Skit Svetog Proroka Ilije iznenada jeupao veliki broj policajaca, jeromonaha i monaha predvo|enih patrijar{ijskimegzarhom episkopom iliupoqskim Atanasijem. Od oca Serafima i ostalih otacaskita traèno je hitno da prihvate pomiwawe patrijarha Vartolomeja ili da odmahnapuste Svetu Goru. Monasi su odbili zahtev pitaju}i da li postoji neka odlukacivilnih vlasti za wihovo proterivawe. Svakako, pismena odluka nije postojala.Ipak zatraìli su tri dana da spreme stvari, me|utim dato im je ni vi{e ni mawenego petnaestak minuta da uzmu samo najpotrebnije. Potom su svi sme{teni upolicijski xip, odvezeni do Kareje, a odatle u Dafni. Tamo ih je ~ekao policijskigliser koji ih je iskrcao u Uranupolisu gde su ostavqeni na ulici. U me|uvremenu uskit su se uselili gr~ki monasi iz Pandokratorovog manastira, a posebno su ga idaqe obezbe|ivale policijske snage.2 Slu~aj isterivawa po kratkom postupku iprogonstva celokupnog bratstva skita sv. Proroka Ilije u maju 1992, jo{ nijere{en na gr~kim sudovima.

Nakon potpisivawa sporazuma u Balamandu u julu 1993.g i sve ubrzanijih dogovora saprotivhalkidoncima svetogorski monasi su po~eli da izraàvaju vidno neza-dovoqstvo i neslagawa sa posledwim potezima patrijarha Vartolomeja. Dana 15.

zavr{ava traèwem opro{taja i pozdravima. Mnoge je ovo "pokajawe" o. Jefrema obradovalo, dok suoni malo borbeniji smatrali da je starac podlegao pretwama i izabrao kompromisno re{ewe -}utawe radi o~uvawa prividnog spoqa{weg mira i jedinstva.1 Ove 1994 god. jo{ je jedan poznati duhovnik javno istupio protiv ekumenisti~ke jeresi Carigrada.Radi se o starcu Adrijanu sa Sinaja koji je napustio Svetu goru Sinajsku i pre{ao u jurisdikcijumitropolita Kiprijana. U svom pismu kojim se obra}a mnogobrojnoj duhovnoj deci i poklonicima,starac obja{wava za{to je napustio Sinaj posle 37 godina podvizavawa. Kao glavni razlog on navodisve nagla{enije podràvawe ekumenisti~kog kursa Carigrada od strane sinajskog arhiepiskopaDamjana, koji je odmah po odluci Carigradskog Sabora iz 1993.g. prekinio pomiwawe patrijarhaDiodora. Starac je sa Sinaja oti{ao na svoje rodno ostrvo Zakint, gde je jedno vreme sluìo u malomparaklisu. Ubrzo dolazi u sukob sa tamo{wim mitropolitom Pantelejmonom, ina~e pobornikomekumenizma i u~esnikom skupa SSC u Kamberi, koji mu je u jednom li~nom razgovoru rekao dapapisti nisu jeretici. Starac je ubrzo sa wim prekiuo svaku vezu na {to je mitropolit uz pomo}policije zatvorio star~ev paraklis i zabranio mu sluèwe. Potom otac Adrijan dolazi u kontakt samanastirom Sv. Kiprijana i Justine i mitropolitom Kiprijanom koji ga je primio pod svoj omofor.S druge strane, ima onih koji otvoreno tuma~e ovaj gest starca Adrijana kao pad u prelest i"revnost ne po razumu". Za ocem Adrijanom posebno àle sinajski monasi koji su u wemuimaliveliku potporu i utehu.2 Na osnovu izve{taja nastojateqa Skita, arhimandrita Serafima, od 31. maja 1992.g. Agioj Kupriano,jbr.247Isto navodi i Orqo,doxoj tu,poj: "Moramo se setiti da se ne{to sli~no desilo pre dve godine kada jepatrijar{ijska egzarhija uz pomo} svetovne vlasti sa Svete Gore isterala u roku od nekoliko satina brzu ruku ~etiri monaha ruskog porekla iz Skita sv. Proroka Ilije gde su se odmah posle uselili~etiri gr~ka monaha sa arhimandritom, koji je ranije bio vojni sve{tenik. Ovaj slu~aj se jo{ vu~epo gr~kim i me|unarodnim sudovima i prouzrokovao je velike nevoqe posebno biv{oj gr~kojvladi."(Orqo,doxoj tu,poj 25.2.1994)

67

februara 1994.g. Sve{tena Op{tina Svete Gore primila je telegram iz Carigradau kome se najavquje dolazak patrijar{ijske egzarhije na Peti vandredni dvostrukisabor igumana i antiprosopa Svete Gore, na kome su se trebala raspraviti ova dvapomenuta pitawa. Ova vest je unela mnogo nemira me|u Svetogorce, jer se u tomevideo poku{aj Fanara da se ume{a u ovaj Sabor. U narednim danima patrijar{ijskaegzarhija koju su sa~iwavali mitropoliti Atanasije iliupoqski i tironski,Meliton filadelfijski i Mihajlo austrijski dobila je dozvolu iz Carigrada dapredsedava ili da prisustvuje Dvostrukom Saboru. Ovo najvi{e telo na Svetoj Goriodbilo je da primi egzarhiju jer "nije bilo nikakvog zvani~nog obave{tewa nitiutvr|enog dnevnog reda na osnovu kojeg je trebalo da egzarhija u~estvuje nadvostrukom saboru." (Eleuqerotupi,a 21.2.1994.)

U petak 18. februara, pomenuti ~lanovi egzarhije zajedno sa igumanima i pred-stavnicima {est od dvadeset manastira odràli su zasebnu sednicu u manastiruIviron i smenili arhimandrita Josifa, igumana manastira Ksiropotama, kao islede}e antiprosope u Sve{tenoj Op{tini: jeromonaha Jeliseja simono-petritskog,monaha Luku filotejskog i monaha Epifanija dionisijatskog, koji su smeweni sasvoje du`nosti zbog ""neposlu{nosti i buntovni~kog raspoloèwa prema MajciCrkvi." Nije dato nikakvo obja{wewe za{to su ba{ ova ~etvorica osu|ena na takvukaznu. U Kareji su u me|uvremenu igumani trinaest manastira proglasili oveodluke za nasiqe nad autonomijom Svete Gore, i izjavili da su ove kaznenekanonske i bez ikakve vrednosti. Potom su zakqu~ali zgradu Sve{tene Op{tinei objavili da je Sveta Gora "pod opsadom". Od tada se dvadeset svetogorskihmanastira podelilo na slede}i na~in: Trinaest se suprotstavilo odluci egzarhije;to su: Vatoped, Hilandar, Dionisijat, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakalu,Filotej, Simonopetra, Sv. Pavle, Grigorijat, Sv. Pantelejmon i Konstamonit.Egzarhiju je podràlo {est drugih manastira: Velika Lavra, Iviron, Kutlumu{,Pantokarator, Stavronikita i Ksenofont. Manastir Esfigmen jo{ je ranije nakanonskim osnovama prekinuo op{tewe sa Patrijar{ijom i trenutno ne u~estvuje uradu Sve{tene Op{tine.1

1 Svetogorski manastir Esfigmen na svojevrstan na~in se potpuno odvojio od Carigrada. Ve} duèvremena se na svetim slu`bama u tom manastiru ne spomiwe ime Carigradskog Patrijarha, i poredtoga, manastir se povukao iz svih aktivnosti Sve{tene Op{tine u Kareji i ìvi potpunosamostalno. Patrijarh Vartolomej je esfigmenske monahe i ostale svetogorske zilote javno pozvaona pokajawe, ili, ukoliko ne èle da odstupe od svoga stava, koji patrijarh naziva "revno{}u, ali nepo razumu", poziva ih da napuste Svetu Goru i da odu "pod okriqe svojih istomi{qenika, gde }e na}ispokoj, po{to je Sveta Gora kanonsko tle Vaseqenskog Patrijarha i tamo nema mesta za one koji nemisle kao on, za one koji ga ne priznaju za stare{inu Gore." Na ovaj poziv Esfigmenci su uzvratilisvojom poslanicom od 30. novembra 1992.g. u kojoj izme|u ostalog kaù da "nije presto taj koji nekoga~ini Patrijarhom, ve} pravoslavna vera i weno ispovedawe". U nastavku pisma arhimandritEvtimije sa monasima pi{e da su monasi du`ni da ukazuju poslu{nost samo onome ko besprekornoispoveda pravoslavnu veru i da se uklawaju od onoga koji kr{i sve{tene kanone. Pritom iznoseprimere sasluìvawa sa jereticima, pomiwawe rimskog pape u diptisima, u~estvovawe u radu SSCi dr. {to svedo~i da je Vaseqenski presto prihvatio bran{-teoriju o "crkvama" i PAO U JERES. Uzavr{etku pisma izraàvaju ~u|ewe kako patrijarh tako grubo nastupa prema monasima teraju}i ihiz svojih manastira, a s druge strane tako {tedro grli jeretike svih vrsta. Na kraju Esfigmencitraè od patrijarha slede}e:1) da osudi patrijar{ijsku Encikliku iz 1920.g. i vaspostavi tradicionalni crkveni kalendar,2) da prekine svaki dijalog sa jereticima i da istupi iz Svetskog Saveza Crkava,3) da se odrekne svih nepravoslavnih stavova kako svojih tako i svojih prethodnika,4) da ra{~ini i ekskomunicira sve jeretike, klirike i laike i5) da prekine op{tewe sa "crkvama" koje su pale u jeres.

68

Seti}emo se kako je u avgustu 1992. g. objavqeno da su ~etiri manastira podràlazahtev Patrijar{ije da se proteraju svi ziloti sa Svete Gore. Ova ~etirimanastira bili su Iviron i Pantokrator, koje su nedavno uz aktivnu pomo} Patri-jar{ije naselila bratija iz druga dva manastira, Stavronikite i Ksenofonta.Januara 1993. g. Velika Lavra se pridruìla grupi ova ~etiri manastirapodràvaju}i zahtev Patrijar{ije povodom izdavawa dozvola za boravakpoklonicima i gostima koji èle da do|u na Svetu Goru. Sada Kutlumu{ postaje{esti manastir koji podràva sve ve}e apetite Patrijar{ije.1

Pitawe slovenskih i drugih ne-gr~kih manastira na Svetoj Gori ve} se decenijamazao{trava. Povremeno je to pitawe privla~ilo i me|unarodnu pa`wu. Mora seprimetiti da sama Patrijar{ija jo{ nije demantovala glasine da namerava dapostavi gr~ke igumane u sve manastire kao i one od ranije po kojima insistira da seu svim manastirima sluì na gr~kom jeziku. [to se ti~e samih Svetogoraca, me|uwima preovladava èqa da Sveta Gora i daqe ostane internacionalna mona{kapravoslavna zajednica.

Ucewiva~ka taktika koju primewuje Fanar, kako prema Svetoj Gori, tako i u svomepona{awu prema Jerusalimskoj Patrijar{iji ne obe}ava mnogo dobra. Postavqa sepitawe u koju }e svrhu Fanar koristiti ovaj novi presedan odràvawa ~itavog niza"pro{irenih i vanrednih sabora Crkava gr~kog govornog podru~ja". Nedavnisporazumi koji su postignuti sa papistima i monofizitima u Balamandu i{ambeziju daju nam neoboriv dokaz da Patrijar{ija ide putem jedne jereti~ke iekumenisti~ke eklisiologije. Kakve plodove moè doneti "ekumenisti~ki duhqubavi" koji se name}e inkvizicijskim metodama? U tom smislu otporpapisti~kim tendencijama Fanara moè se jedino razumeti kao odbranaPravoslavqa.

A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA? Sadràj

10. pravilo Sv. ApostolaKoji se zajedno sa odlu~enim, ma bilo i u ku}i, bude molio, neka se odlu~i.

11. pravilo Sv. ApostolaKlirik, koji se bude molio zajedno sa svrgnutim klirikom, neka se svrgne i on.

45. pravilo Sv. ApostolaEpiskop, ili prezviter, ili |akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka seodlu~i; ako im pak dopusti, kao kliricima, da {to rade, neka se svrgne.

46. pravilo Sv. Apostola

1 I pored toga {to je jedan deo svetogorskog mona{tva otvoreno suprotstavqen ekumenisti~komkurstu Carigrada, o~igledno je da ima i onih koji to ne smatraju ozbiqnim problemom. Carigrad jejo{ 1991 godine uspeo da isforsira jednu odluku Sve{tene Op{tine koja po mnogo ~emu ru{i ugledSvete Gore kao bastiona Pravoslavqa. Naime Sve{teni Sabor je u svom zvani~nom pismuadresiranom na patrijarha Dimitrija otvoreno nazvao RZC "{izmati~kom i li{enom blagodati",pored toga on otvoreno odbacuje svaku optu`bu da Svetogorci podràvaju {irewe raskola RZC napodru~ju Rusije, koja je kanonsko tlo Moskovske Patrijar{ije. Neki igumani, kao npr. arhimandritJosif Ksiropotamski kasnije su izjavili da je to ustvari potpisala samo Sve{tena Op{tina,odnosno wenih 19 ~lanova i da je potpis rezultat pritisaka i servilnosti. O~igledno Carigradu sutrebali novi poeni za obra~un sa RZC.

69

Zapovijedamo da se svrgne episkop, ili prezviter, koji prizna kr{tewe ili `rtvujeretika. Jer: kako se slaè Hristos s velijarom? ili kakav udio ima vjerni sanevjernikom?

48. pravilo Sv. ApostolaEpiskop, ili prezviter, ili |akon, koji primi od koga drugo rukopoloèwe, neka sesvrgne i on i onaj, koji ga je rukopoloìo, osim ako se ne dokaè da od jeretika imarukopoloèwe. Jer, koji su od takvih kr{teni ili rukopoloèni, ne mogu biti nivjerni ni klirici.

Kanonski odgovor sv. Timoteja Aleksandrijskog br.9Na pitawe da li moè jedan klirik da se moli u prisustvu arijanaca ili drugihjeretika, ili mu to ni{ta ne {kodi, kad se on moli ili ~ini prinos.

Odgovor:Na boànstvenome prinosu |akon prije vremena celivawa kazuje: "Koji ste vanop{tewa, odlazite", ne smiju dakle prisustvovati, osim ako obe}aju da }e se po-kajati i da }e ostaviti jeres.

33. pravilo Laodikijskog SaboraS jereticima ili raskolnicima ne sme se zajedno moliti.

9. pravilo Laodikijskog SaboraNe moè se dopustiti, da oni, koji pripadaju Crkvi polaze radi molitve ilislu`be u grobqa ili u takozvane mu~eni~ke hramove jeretika, a koji to ~ine, ako suverni, imaju biti van op{tewa za neko vreme. Pokaju li se i ispovede da suzgre{ili, neka se opet prime.

32. pravilo Laodikijskog SaboraNe treba primati jereti~kih blagoslova, jer su oni vi{e zloslovqa nego li bla-goslovi.

34. pravilo Laodikijskog SaboraNijedan hri{}anin ne sme ostavqati mu~enike Hristove i obra}ati se la`nimmu~enicima, tj. jereti~kima, ili koji su prije jeretici bili, jer su ovi daleki odBoga. Neka su dakle anatema, koji se k wima obra}aju.

37. pravilo Laodikijskog SaboraPrazni~ne darove, koje {aqu Judeji ili jeretici, ne treba primati, niti zajedno swima praznovati.

38. pravilo Laodikijskog SaboraNe sme se praznovati zajedno sa neznabo{cima, niti op{titi u wihovom bezbo`ju

6. pravilo Laodikijskog SaboraNe moè se dopu{tati jereticima, koji ostaju uporni u jeresi da ulaze u dom Bo`ji.

7. pravilo Laodikijskog SaboraKoji se obra}aju iz jeresi....ne smeju se primati dok ne predadu anatemi svaku jeres, aosobito onu, u kojoj su prije bili, i tek onda oni koje oni nazivaju vernima po{toizu~e simvol vere i budu pomazani svetim mirom, neka se prime u op{tewe svetihtajni.

70

10. pravilo Laodikijskog SaboraKoji Crkvi pripadaju, ne smeju ravnodu{no èniti svoju decu sa jereticima

31. pravilo Laodikijskog SaboraNi sa kakvim jeretikom ne sme se brak sklapati ili za takve davati sinove ilik}eri, nego naprotiv treba wih uzimati, ako obe}aju, da }e (pravoslavni) hri{}anipostati.

72. pravilo Trulskog ({estog Vaseqenskog) SaboraNeka ne bude dopu{teno ~oveku pravoslavnome da se sjedini sa ènom jereti~kom,niti èni pravoslavnoj da se ven~a sa ~ovekom jeretikom, a ako se otkrije da je kotako {to u~inio, brak neka se smatra ne vaqanim i nezakonita sveza neka serazvrgne, jer ne treba da se me{a ono, {to se ne moè me{ati, niti sastavqati saovcom vuka, ni sa Hristovim udelom nasledstvo jeretika; a ko prestupi ovo, {to smomi ustanovili neka se odlu~i....

5. pravilo Sv. Vasilija VelikogJeretike, koji se pri kraju ìvota kaju, treba prmati, ali primati ih , razume se, nebez razbora, nego ispitav{i, da li pokazuju pravo pokajawe, i da li mogupredstaviti plodove, koji svedo~e o wihovom starawu da se spasu.

1. pravilo Kartagenskog SaboraOni koji su kr{teni od jeretika treba da se ponovo krste da bi bili primqeni uCrkvu1

Pored ovih sve{tenih kanona nave{}emo i par citata Svetih Otaca u vezi odnosaprema jeresi.Pogledajmo najpre, {ta kaè bogonadahnuti ispovednik vere, sv.Maksim Ispovednik:"Ja ne èlim da se jeretici mu~e, niti se radujem wihovom zlu, - Boè sa~uvaj! - negose ve}ma radujem i zajedni~ki veselim wihovom obra}ewu. Jer {ta moè vernimabiti milije nego da vide da se rasturena ~eda Bo`ja saberu u jedno. Ja nisam tolikopomahnitao da savetujem da se nemilost vi{e ceni nego ~ovekoqubqe. Naprotiv,savetujem da treba sa pa`wom i iskustvom ~initi i tvoriti dobro svima qudima, isvima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino èlim i savetujem dajereticima kao jereticima ne treba pomagati na podr{ku wihovog bezumnogverovawa, nego tu treba biti o{tar i nepomirqiv. Jer ja ne nazivam qubavqu nego~ovekomr`wom i otpadawem od boànske qubavi kada neko potpomaè jereti~kuzabludu, na ve}u propast onih qudi koji se drè te zablude."2

Tako|e i Sv. Marko Evgenik upozorava verne da se ~uvaju la`nih pastira koji gazepredawa ota~ka:"Beìte, dakle, od wih, bra}o i od svakog op{tewa sa wima. Takvi su la`niapostoli, lukavi poslenici preru{eni u apostole Hristove, {to nije ~udo, jer se isam Satana preru{ava u an|ela svetlosti. Nije onda, dakle, nikakvo ~udo {to sewegove sluge pretvaraju kao sluge pravednosti, ~iji }e kraj biti po delima

1 "Zbornik pravila Svetih Apostola, Vasionskih i Pomjesnih Sabora i Svetih Otaca" prevod. drNikodim Mila{, Novi Sad 1886.g.2 Epistol XII; P.gr.t. 91, col. 465 C.

71

wihovim... No kako vam je svetim apostolima odre|eno, stojte drè}i predawa kojaste primili kako pisana tako i nepisana!.."

Sveti German Novi Patrijarh Carigradski (Josif Vrijenije) poru~uje Kipranima:"Nalaèm svom narodu Bo`jem na Kipru, koji ste istinska deca Katoli~anskeCrkve, da beìte glavom bez obzira od sve{tenika koji su pali u latinsku obmanu ida ne zalazite u wihove crkve, niti da blagoslov iz wihovih ruku slu~ajno primate.Jer, boqe je da se sami u ku}ama Bogu molite, nego li da sa latinomisle}ima zajednou crkve idete, da ne biste zajedno sa wima nasledili pakao. "

Sveti Atanasije Veliki, poznati borac protiv arijanizma ispovednik i mu~enikCrkve poru~uje svojim vernima:"Hode}i nezabludivim i ìvonosnim putem, iskopajmo oko koje nas sabla`wava, netelesno ve} umno. Ako se, naime, episkop ili prezviter, koji su o~i Crkve,neblago~estivo pona{aju (u ovom slu~aju se misli na jeres) i sabla`wavaju narod,treba se izdvojiti od wih. Boqe se, dakle, bez wih okupqati u nekom molitvenomdomu nego li sa wima biti vrgnut kao sa Anom i Kajafom u geenu ogwenu."

Na kraju donosimo tekst poslanice Sv. Atanasija Velikog monasima, u kojoj suizloèni stavovi, koji po mnogo ~emu mogu biti zna~ajni ne samo za dana{wemonahe ve} i sve pravoslavne hri{}ane suo~ene sa opasnostima ekumenisti~kejeresi:

"Atanasije, onima koji vode usamqeni~ki ìvot i koji su utvr|eni u veri u Boga,najvoqenijoj bra}i, pozdrav u Gospodu!

Blagodarim Gospodu, koji vam je dao da verujete u Wega, kako biste zajedno sasvetiteqima nasledili ìvot ve~ni. Po{to ima pojedinih koji sleduju Ariju i idupo manastirima, kao da tobo` èle da vas posete, a u stvari, odvrativ{i se od nas(pravoslavnih) nameravaju da obmanu proste srcem; i po{to ima onih koji, iako sene slaù sa Arijem, ipak snishode mu i op{te sa wegovim sledbenicima,, prisiqensam, na zahtev neke veoma iskrene bra}e, da vam odmah pi{em, kako, vi koji ~uvateverno i bez pritvornosti blago~estivu veru, koju vam je podarila Boànskablagodat, ne biste do{li u priliku da postanete sablazan bra}i. Jer, ako neko vidivas, vernu decu Hristovu, kako se druìte i op{tite sa takvim qudima ili ~akzajedno sluìte sa wima, sigurno }e to (wihovu jeres) smatrati neva`nom stvari ipa{}e u blato nepobo`nosti. Tako, da se to ne bi desilo, qubqeni moji, izbegavajteone koji sleduju nepobo`nosti (arijanizmu) i {tovi{e, izbegavajte one koji,prave}i se da se ne slaù sa Arijem, ipak zajedno sasluùju sa nepobo`nima. Zaista,posebno treba da izbegavamo dru{tvo qudi ~ijih se stavova gnu{amo. Ako, onda,neko do|e vama, i kao {to kaè blaèni Jovan, donese sa sobom ispravno verovawe,pozdravite ga i primite ga kao brata. Ali ako se neko pretvara da ispoveda pravuveru, ali ipak op{ti sa onima koji su u zloverju, pozovite ga da se udaqi od togaop{tewa. Ako on obe}a da }e to u~initi, smatrajte ga za brata. Ali ako ustraje uduhu protivqewa, klonite ga se. Mogao bih jo{ da produìm svoje pismo, navode}idokaze za ovo u~ewe iz Boànskog Pisma. Ali po{to ste vi qudi mudrosti, moèteda razumete onoga koji vam pi{e, i kao ustrajni u samoodricawu u stawu ste da idruge pou~ite, te sam vam zato napisao kratko pismo kao voqeni prijateqprijatequ, veruju}i da }ete, ìve}i takvim ìvotom, ustrajati u ~istoj i iskrenoj

72

veri i da }e oni qudi, koji vas vide da s wima ne u~estvujete u molitvi, iz togaizvu}i korist, u strahu da i oni ne ispadnu zloverni kao oni kojih se drè."1

U prethodnim brojnim primerima ekumenisti~kih susreta, molitvoslovqa,sve~anosti mogli smo se uveriti da se svi ovi gore navedeni kanoni i u~ewasvetiteqa flagrantno kr{e: jeretici se nazivaju "bra}om u Hristu", wihove za-jednice "sestrinskim Crkvama", priznaje im se sve{tenstvo, kr{tewe i druge"tajne", wihova imena se pomiwu na bogosluèwima, blagosiqaju se brakovipravoslavnih sa jereticima, sa wima se zajedno moli, praznuje i otvoreno sara|uje.Me|utim od svega toga najve}e ~udo predstavqa ~iwenica da mali broj qudi tosmatra jeresju, dok ve}ina odmahuje glavom ili jednostavno indiferentno }uti. To jeupravo potvrda da je savest mnogih u Crkvi jednostavno paralizovana.

CIQEVI EKUMENIZMA Sadràj

Osnovni ciq i zadatak ekumenskog pokreta jeste REINTERPRETACIJAHRI{"ANSTVA ili drugim re~ima, potpuno uni{tewe Pravoslavqa. Dijaloziizme|u raznih hri{}anskih konfesija, ali i Hri{}anstva sa islamom i judaizmom,kao i drugim religijama jednostavno su karike u lancu op{teg plana za ujediwewecelog ~ove~anstva. Samo je potreban jedan novi Vaseqenski Sabor, koji bi "zaista"bio Vaseqenski (oikoumeniko,j), jer ve} postoje}i za ekumeniste to nisu, (po{to biina~e po{tovali wihove odluke i pravila), koji bi proglasio "nove istine"vascelom svetu. Do sada smo mogli da vidimo kako se jednostavnim unilateralnimaktom ukidaju anateme protiv papizma, kako se monofiziti progla{avaju za"orijentalne pravoslavce", kako se otvoreno priznaju jereti~ke "svete tajne".Mnogo je tih pojedina~nih poteza koji }e na tom Velikom Saboru biti zvani~nousvojene i saborskim odlukama osnaène. Na tom Saboru, za ~ije se odràvaweCarigradska Patrijar{ija decenijama svestrano zalaè i priprema, (trebalo bimo`da da bude odràn do kraja ovoga veka, kako tvrdi patrijarh Vartolomej) bilobi progla{eno svetsko jedinstvo hri{}ana.

Ekumenisti2 u su{tini ìve u jednoj viziji sveop{teg jedinstva "crkava" {to }ebiti kvasac koji }e zakvasiti celu vaseqenu i pretvoriti svet u Carstvo Bo`je na

1 Patrologia Graeca, 26:1185D-1188C i engleski prevod u "Select Library of Nicene and Post-NiceneFathers", Second Series (Grand Rapids, MI: Eerdmans, 1978), Vol.IV, p.564

2 Ovde pre svega mislimo na one protagoniste ekumenisti~kog pokreta koji kreiraju oficijelnuekumensku politiku. Me|u u~esnicima ekumenskih dijaloga mnogo je i onih "naivnih" pravoslavnihhri{}ana koji ekumenizam shavataju kao mogu}nost da sa pravoslavnim istinama upoznaju druge,me|utim iako je wihova namera, na prvi pogled sasvim korektna, rezultati wihovih "misionarskihaktivnosti" pokazuju da su svojim u~e{}em u ekumenskom pokretu sami oni mnogo vi{e poprimili odrimokatolika i protestanata, nego li oni od wih. Oni smatraju velikim uspesima ukoliko jereticiu nekom svome zvani~nom dokumentu priznaju poneko u~ewe Pravoslavne Crkve, previ|aju}i pritomda ispod svih tih "priznawa" ìvi hladni duh intelektualne gordosti koja Pravoslavqe shvata kaobogatu riznicu iz koje svako uzima pone{to za ukras {to mu se svi|a. Svaki iole iskrenpravoslavni teolog ne moè a da ne prizna da ekumenski dijalog za sada nije doneo ni{ta vi{e dovelike {tete ugledu Pravoslavne Crkve. Da ne govorimo o negativnom uticaju na pravoslavnevernike koji svoje pastire vi|aju na "zajedni~kim molitvama", ruku pod ruku na sve~anim banketimaprilikom ustoli~ewa i hirotonija, osve}ewa crkava itd. Jedan broj pravoslavnih ekumenista"kupqen" je, naàlost, za ovu ideju bogatim darovima i donacijama jeretika za izgradwupravoslavnih hramova, fakulteta i drugih obrazovnih ustanova. U svakom slu~aju radi se o

73

zemqi. Po{to je krajwi ciq ekumenizma da ujedini sve religije, sasvim je logi~noza{to se danas sve vi{e isti~e, da ne samo pojedine Crkve ne poseduju puno}uistine, ve} i da samo Hri{}anstvo ne poseduje puno}u Bo`je istine. Drugim re~ima,istina o Bogu Tvorcu je po wima, iznad svih pojedinih postoje}ih religioznihformi koje se izraàvaju kroz razne svetske religije i tradicije. U tom smislu serado koristi primer jedne visoke planine do ~ijeg se vrha moè do}i sa raznihstrana, tj. do Boga je mogu}e do}i i kroz Hri{}anstvo, islam, budizam, hinduizam,judaizam, te nije potrebno obra}ewe iz jedne religije u drugu po{to je u svakojreligiji toboè prisutno "nadahnu}e Svetoga Duha". U su{tini ove misli mnogihinduisti~ki gurui ve} decenijama {ire po Evropi i Americi. Me|utim, ~iwenicada ekumenisti~ki pokret, koji je po~eo da radi na jedinstvu hri{}ana sveintenzivnije pro{iruje dijalog i kontakte sa nehri{}anima (primer Kanbere,Asizija, Milana itd), pokazuje da se ciqevi ekumenizma ne iscrpquju na sjediwewuhri{}anskih konfesija. Ali upravo na tom planu zadatak je najteì, jer je istinskoHri{}anstvo, koje jedino poseduje Pravoslavna Crkva Hristova, glavna opasnost zacelu ideju. Otuda toliko nastojawa da se Pravoslavqe razvodni sjediwewem sadrugim jeresima. Tada ostvarewe ostatka plana ne}e biti nimalo te{ko po{tove}ina drugih religija ne apsolutizuje svoje u~ewe kao jedino ispravno. Dakle,potrebno je "jedinstvo u raznolikosti". Drugim re~ima zadatak nije stvoriti jednunovu religiju sa unificiranim kultom i u~ewem, ve}, radije proglasiti svereligije manifestacijama jedne iste duhovne stvarnosti. Ove ideje otvoreno razvijai slobodno zidarstvo, koje je po mi{qewu mnogih duhovnih autoriteta upravoglavni pokreta~ celog pokreta koji deluje na dva plana: ekonomsko-poli~komujediwewu sveta i religioznom. Zato su ve}ina aktera svetskog ekumenizma, ako nedirektno ukqu~eni, onda barem pod velikim uticajem svetske masonerije. Pitamo seda li je mogu}e biti mason, a ujedno i hri{}anin? Kod okorelih ekumenista tu nemadileme. Oni Hri{}anstvo shvataju na jedan drugi na~in, ta~nije kao jedan odnajsna`nijih i najautenti~nijih izraza boànske istine, mada, svakako, ne i jedini.Po tom shvatawu boànske istine su izraène u svim religijama, ali na razli~itimnivoima. Na najnièm stupwu su totemisti~ke i animisti~ke religije, koje Bogaizraàvaju na jednom dosta primitivnom nivou. U samom vrhu jesu velike religijesveta, me|u kojima i Hri{}anstvo. Ipak oni koji su inicirani u najve}e istine toggnosisa i te najve}e religije vide kao razli~ite "folklorne i kulturne izraze iobrasce" jednog istog sadràja. Otuda tako grozni~ava te`wa ekumenista da "prostnarod" uzdignu na nivo jednog "Novog Hri{}anstva" pro~i{}enog od svihistorijskih i kulturnih anahronizama (kao {to su, verujemo, crkveni kanoni, kojipo ekumenistima danas nemaju vrednost osim kao relikti istorijske pro{losti). Toje mo`da ono "Hri{}anstvo" koje traì arhiepiskop Jakov ameri~ki, koje bi bilooslobo|eno svih "nezgodnih" svetoota~kih termina i danas te{ko prihvatqivih"istina". Upravo ti "anahronizmi" glavna su smetwa ekumenistima, jer oni zapravooteàvaju wihova nastojawa da prilagode Hri{}anstvo novim trendovima. Ovo namdaje odgovor na na{u nedoumicu, kako ekumenisti tako otvoreno kr{e crkvenekanone i predawa? Pa oni za wih imaju samo muzejsku i arheolo{ku vrednost.

Kada imamo u vidu na~in razmi{qawa ekumenista, nije nam te{ko razumeti ni kakojedan patrijarh moè da ~estita Bajram muslimanima, ili da se pomoli u xamijizajedno sa imamima. Vo|e ekumenskog pokreta veruju da sve religije sluè jednomzajedni~kom Bogu i da je u svakoj od wih prisutno, mawe ili vi{e nadahnu}e Bo`je,naravno, odeveno u lokalnom kulturnom i civilizacijskom idiomu. Oni koji su raznolikom dru{tvu koje u mawoj ili ve}om meri, svesno ili nesvesno radi protiv pravoslavne vere,ali sigurno i svog li~nog spasewa.

74

do{li do takvog nivoa svesti jedinstva, u svakoj religiji prepoznaju Boga kome seoni mole na svoj na~in. Su{tinske razlike ne postoje. Ipak da bi se postiglo da{ire narodne mase osete tu istinu, potrebno je osloboditi Hri{}anstvo i svereligije svih onih elemenata koji podgrevaju prozelitizam, agresivnost, uverewe"da je samo moja religija ispravna, a sve druge su pogre{ne", drugim re~ima, razvitiduh tolerancije i razumevawa. Sa jednom takvom sve{}u qudi }e biti u stawu daprepoznaju u svakom ~oveku svoga brata, u svakoj veri svoju veru i svog Boga.Problem, je ~ini se, samo erminevti~ki. Potrebno je razumeti {ta se krije izaznakova i signala, raznih religioznih predawa "nadahnutih kwiga".

Osnovnu evan|elsku ideju ocrkovqewa svih qudi u jednoj Crkvi Bo`joj, jednojistini, jednoj veri, {to }e se u svojoj puno}i ostvariti u Carstvu Nebeskom, poDrugom dolasku Gospodwem i op{tem vaskrsewu, ekumenisti reinterpretiraju nasvoj na~in. Oni u su{tini svesno ili nesvesno propovedaju hilijasti~ku idejuistorijskog "Carstva Bo`jeg", ovde, na zemqi. Svima nam je dobro poznato izSvetog Pisma i ota~ke literature, da takva ideja nije ostvariva. Svi su qudi,dodu{e, pozvani na spasewe, ali se svi ne odazivaju tom pozivu. Hristos je javio imeBo`je qudima, koje mu je Otac Nebeski dao od sveta (up. Jn 17,6) "Ja se za wih molim,(Gospod kaè), ne molim se za svijet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji." (Jn17,9). Gospod nije do{ao da spase svet "koji u zlu leì", ve} da qude spase od sveta i"kneza ovoga sveta", jer je "svet" wegovo oru|e za borbu protiv Gospoda i WegoveCrkve. Crkva i svet se zato nalaze u sukobu, Crkva i hri{}ani "nisu od ovogasveta", (up.Jn17,16) ,oni u wemu ìve privremeno kao putnici, jer je wihovaotaxbina na nebesima. Gospod nas u~i "Kada biste bili od svijeta onda bi svijetsvoje qubio, a kako niste od svijeta nego vas ja od svijeta izbrah, zato vas mrzisvijet." (Jn 15,19) "Ne qubite svijeta ni {to je na svijetu. Ako ko qubi svijetqubavi O~eve nema u wemu" (1Jn 2,15). U celom Svetom Pismu jasno moèmo videtida se pravi jasna razlika izme|u ~lanova Crkve i ostalih qudi koji nisu u Crkvi.Ne postoji nijedan dokaz koji pokazuje da }e celi svet prihvatiti HristovoEvan|eqe pre svr{etka ovoga veka, nema ni re~i o tome da }e se celi svet u ovomevremenu preobraziti u Crkvu, {to veruju revniteqi ekumenizma. Nasuprot tome,Sveto Pismo nas u~i da }e se broj istinskih hri{}ana smawivati, jer se Gospodpita, da li }e kada opet do|e na zemqu na}i veru u qudima. Gospod nas u~i da }ehri{}ani biti predavani na muke, mnogi }e biti pobijeni i svi }e ih narodiomrznuti zbog imena Wegovog, pojavi}e se mnogi la`ni proroci i prevari}emnoge... (up. Mt 24, 9-12). On otvoreno kaè jereticima i svim odstupnicima odistine: "Mnogi }e re}i u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvojeprorokovali, i tvojim imenom |avole izgonili i tvojim imenom ~udesa mnogatvorili? I tada }u im ja kazati: nikad vas nisam znao, idite od mene koji ~initebezakowe."

Ova jasna svedo~anstva Svetog Pisma pokazuju da je ekumenizam u svojoj su{tiniHILIJASTI:KA JERES koja se ogleda u nastojawu da se ostvari jedinstvo u kom-promisu izme|u istine i laì, izme|u dobra i zla, izme|u Hrista i Velijara, kakobi se stvorila jedna "nova Crkva", ali i jedan "novi svet". Oni kao da zaboravqajuda }e "u onaj dan nebesa sa hukom pro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemqa idjela {to su na woj izgorje}e." (2Pet, 3.10) Zaboravqaju da }e se tek posle svr{etkaovoga veka pojaviti nova nebesa i zemqa, a sa wima }e do}i i jedinstvo svih vernih uGospodu, jedinstvo koje nije plod qudskih napora ve} tvora~ke sile Bo`je. IstorijaCrkve nas u~i da se Hri{}anstvo nije nikada {irilo dijalogom i kompromisima saneznabo{cima, ve} ìvim svedo~ewem istine i borbom protiv svake laì i

75

zablude. Da li su apostoli i{li u neznaboà~ke hramove da bi se zajedno sa`re~evima molili Bogu za mir i prinosili mu sa wima kad? Ekumenisti, me|utim,sve~ano objavquju da su pro{la vremena "netrpeqivosti i sukoba". Oniprogla{avaju la`ni mir, ne onaj koji od Hrista dolazi ("Mir svoj dajem vam!"), ve}mir koji je rezultat la`nog kompromisa.

Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavqa va`nu kariku u ~itavom nizunastojawa evropskog ~oveka da Boga zameni ~ovekom, da Carstvo Bo`je zameniCarstvom ôve~jim, da istinu zameni la`ju i nebesa trule`nom zemqom. U wemuprepoznajemo iste elemente koje moèmo da primetimo u papizmu, humanizmu,komunizmu i mnogim drugim "izmima" evropskog palog ~oveka. A kao podloga svegatoga leì namera "kneza ovoga sveta"- |avola da na zemqi osnuje svoje Carstvo,svoju Pseudo-crkvu i na wegovo ~elo dovede svoga izabranika, la`nog Hrista -Antihrista. To su osnovni ciqevi i pravci ekumenisti~ke jeresi.

Da bi se sve ove ekumenske ideje "progurale" u javnost i zaìvele me|u prostimnarodom potrebno je bilo stvoriti odgovaraju}e uslove. Tome je pod ruku uvelikoi{lo i postepeno gubqewe svesti me|u pravoslavnim vernim narodom da Crkvanisu samo episkopi i sve{tenici ve} i celi verni narod, i da o pitawima veredodu{e raspravqaju pastiri Crkve, ali wihove odluke nemaju istinsku vrednostukoliko ih ne prihvati {ire narodno telo Crkve i ukoliko one ne zaìve usvakodnevnom liturgijskom ìvotu Crkve. Seti}emo se iz crkvene istorije mnogoprimera kako su episkopi sklapali razne unije, uvodili jeresi i sl., ali verninarod to nije prihvatao ve} je otvoreno ustajao protiv takvih bezakonih odluka, aneretko i svrgavao la`ne pastire koji su bili vukovi u jagwe}oj koì. Takav je bioi primer sa Florentinskom unijom, koja je zvani~no sklopqena, ali nikada nijezaìvela me|u pravoslavnim narodom. Naàlost, danas smo svedoci potpuneindiferentnosti ve}ine vernika za su{tinska pitawa svoje vere. Vlada jednoop{te uverewe da o tim pitawima treba da raspravqaju samo teolozi i vladike, a nanarodu je da bezpogovorno prihvati ono {to mu se kaè. Ovo predstavqa velikuopasnost. Ipak, jedan od "sigurnosnih ventila" Pravoslavne Crkve je wenomona{tvo, koje nikada u svojoj istoriji nije bilo ravnodu{no prema pitawima vere.Monasi ìve u podvigu pokajawa udaqeni od sveta i beè od svakog osu|ivawabli`nih zbog wihovih moralnih padova, smatraju}i sebe gre{nijim i gorim od svihqudi. Ali u pitawima vere monasi odbacuju "la`no smirewe i la`nu poslu{nost"koji od wih traè da i u pitawima vere ostanu indiferentni i "smireni", ve}ustaju uvek kada je istina Pravoslavqa ugroèna. Na to ih podsti~e ìva svest oodgovornosti za svoju veru, za koju su na{i preci, mu~enici i ispovednici`rtvovali sve pa i svoj ìvot1. Jer spasiti se moèmo pokajawem posle svakogu~iwenog greha, ali ako izgubimo pravu veru gubimo zajednicu sa Hristom, padamo unepokajnu gordost koja je "hula na Duha Svetoga" za {to nema opro{taja. Svakako,ne zbog toga {to nam Gospod ni to ne bi oprostio, ve} zato {to padom u jereshri{}anin gubi ìvu zajednicu sa Bogom, otu|uje se od Bo`je Blagodati i postajeidolopoklonik, oboàvalac la`nog Boga, falsifikovanog Hrista, iza ~ijeobrazine zapravo stoji sam Satana kao tvorac svakoga zla i obmane. U jeresi nema ine moè biti autenti~nog duhovnog opita, nema blagodati Bo`je i svetosti, nemaspasewa, ve} {tavi{e padom u jeres ~ovek pada u sferu prelesti, duhovne obmane i 1 Pomenu}emo re~i Josifa Vrijenija koje ponajboqe ilustruju revnost za veru i istinu: "Nikada sene}emo odre}i tebe, voqeno Pravoslavqe! Nikada te ne}emo izdati, blago~e{}e otaca! Nikada tene}emo ostaviti, majko pobo`nosti! U tebi smo ro|eni, u tebi ìvimo i u tebi }emo umreti. A akovremena to budu traìla i hiqade puta umre}emo za tebe."

76

laì i postaje zajedni~ar |avola i wegovih energija zla. Velika je pogre{kaverovati da i jeretici sluè istome Bogu kao i pravoverni, a to je, naàlost, jednaod osnovnih postavki savremenog ekumenizma, koji ide jo{ i daqe te smatra da je ivan hri{}anskih veroispovesti postoji autenti~an duhovni ìvot, svetost ispasewe.

[TA ÎNITI ? Sadràj

Ovo pitawe postavqa se danas pred mnogim pravoslavnim hri{}anima koji susvakodnevno svedoci {irewa sveop{te ekumenisti~ke apostasije na svim nivoima.Mnogobrojni doga|aji novije istorije jasno pokazuju da se ubrzano radi na stvarawuAnti-Crkve, na "preradi" Hri{}anstva, reinterpretaciji dogmata, crkveneistorije i intenzivnoj sekularizaciji i modernizaciji duhovnog ìvota. ìvimo uvremenu koja su po mnogo ~emu opasnija od vremena Sv. Marka Evgenika, ili vremenaarijanske, monofizitske i monotelitske jeresi. Dok su se na{i preci suo~avali sajednom jeresju koja je ugroàvala Crkvu, danas iz "ekumenskog paketa" kao iz nekezlokobne Pandorine kutije izlaze stotine jeresi. Poznato nam je da je Crkva dosada pobedni~ki izlazila iz borbe sa svim opasnostima, tako da je npr. posleneuspele Florentinske unije, Pravoslavqe doìvqavalo pravu duhovnu renesansu usvim sferama duhovnog ìvota. Sada se postavqa ozbiqno pitawe, da li je do{lovreme da }e uskoro Crkva Hristova mo}i da preìvi jedino u katakombama ipustiwi i do~eka Hrista tamo, odakle je i krenula na svoj istorijski put?

Trenutno dva su osnovna na~ina na koji savremeni pravoslavni hri{}ani reaguju najeres ekumenizma. Prvi je na~in, borba protiv ekumenizma unutar kanonskih iinstitucionalnih okvira Pomesnih Pravoslavnih Crkava, a drugi je napu{tawetih okvira i presecawe svih zvani~nih veza sa Crkvama ~iji su poglavari aktivni uekumenskom pokretu. Oni koji se bore na prvi na~in veruju ili da je jo{ mogu}evaspostaviti svetoota~ki kurs u vascelom Pravoslavqu i da }e jeres ekumenizmabiti prevladana, ili barem smatraju da jo{ nisu iscrpqene sve mogu}nosti borbeunutar postoje}ih okvira, te da ne treba praviti dodatne raskole na ionako ve}izranavqenom telu Crkve koja strada. S druge strane, oni koji su se ve} zvani~noodvojili od oficijelne crkvene organizacije razvijaju jedan stav koji se moèdefinisati kao "eklisiologija otpora". O kakvom se zapravo stavu radi?

U su{tini pojam otpora i podele u crkvenom telu ima negativnu konotaciju, po{tosu osnovni atributi Crkve qubav, mir i sloga. U tom smislu svaka podela i raskolprouzrokovan zbog li~nih ili necrkvenih ciqeva nije opravdan i smatra secepawem rize Hristove. Ali u istoriji moèmo da vidimo da kad god su Crkvunapadali vukovi u jagwe}oj koì, tj jeretici, posebno oni koji su bili visokihcrkvenih ~inova, sve{tenstvo i narod su se uklawali od takvih i prekidali sawima op{tewe. U tom pogledu va`no je razmotriti {ta kaè 15. kanon Prvo-drugogsabora carigradskog iz 9. veka:

"...Prema tome, prezviter, ili episkop, ili mitropolit, koji se usudi prekinutiop{tewe sa svojim patrijarhom i ne bude spomiwao, kao {to je nare|eno i usta-novqeno, ime wegovo na boànstvenoj slu`bi, nego, prije saborne odluke i kona~neosude wegove, proizvede raskol u pogledu takvoga, Sveti Sabor nare|uje da budesasvim uklowen od svakog sve{teni~kog stupwa, ako se samo dokazima odostovjeri

77

wegov bezakoniti postupak. Uostalom ovo se nare|uje i potvr|uje u pogledu onihkoji samo pod izgovorom nekih prestupa odstupaju od svojih predstojnika i raskoleproizvode, i ru{e jedinstvo Crkve. A oni, koji se odequju od op{tewa sa svojimpredstojnikom zbog kakve jeresi, koja je od svetih sabora, ili Otaca osu|ena, to jestkad on javno propoveda jeres i otvoreno o woj u crkvi u~i, takvi ne samo {to ne}epodle}i kazni po pravilima za to, {to su prije sabornoga razbora odelili se odtakvoga episkopa, nego }e naprotiv biti zaslu`ni ~asti koja pravoslavnimapristoji. Jer oni nisu osudili episkope, nego nazoviepiskope i nazoviu~iteqe,niti su raskolom poru{ili jedinstvo Crkve, nego naprotiv pohitali su da oslobodeCrkvu od raskola i razdeqewa." (15. kanon)

Na osnovu ovoga kanona je jasno da hri{}ani duguju bespogovornu poslu{nost svojimpastirima, pa ~ak i u slu~ajevima wihovih moralnih prestupa i drugih pogre{akakoje se podozrevaju sve do saborske odluke. Jedini slu~aj, dakle, kada je dopu{teno ine ~ekaju}i zvani~nu saborsku odluku raskinuti poslu{nost predstojniku jesteslu~aj kada on otvoreno propoveda jeres, te samim tim on prestaje biti istinskimepiskopom i pastirom. Apostol Pavle nas u~i poslu{nosti prema svojim duhovnimstare{inama: "Se}ajte se svojih starje{ina koji vam propovjeda{e rije~ Bo`ju;gledaju}i na svr{etak wihova ìvqewa, i ugledajte se na vjeru wihovu...slu{ajtestarje{ine svoje i povinujte im se, jer oni bdiju nad du{ama va{im, po{to }eodgovarati za wih..." 1Ali ukoliko na{i u~iteqi nisu dobri {ta da radimo? SvetiJovan Zlatoust odgovara: "U kom smislu? Ako je to u pitawu vere, beìte od wega iklonite ga se, ne samo ako je to ~ovek, ve} da i do|e sam an|eo sa neba."2 Tome nasu~i i Sveto Pismo: "Ali ako i mi, ili an|eo s neba javi vam jevan|eqe druk~ijenego {to vam javismo, proklet da bude! Kao {to prije rekosmo i sad vam opet velim:ako vam ko javi jevan|eqe druk~ije nego {to primiste proklet da bude! Zar ja sadnastojim da qude pridobijem ili Boga! Ili traìm qudima da uga|am? Jer kada bihja jo{ qudima uga|ao, ne bih bio sluga Hristov."3 îwenica je da mnogi ekumenistipori~u da propovedaju drugu veru, {tavi{e oni otvoreno izjavquju da upravo oniimaju ispravno tuma~ewe Hristovog u~ewa. Pogledajmo {ta kaè na to Sv. TeodorStudit u jednom svom pismu: "Mi smo pravoslavni u svakom pogledu i odbacujemosvaku jeres i primamo svaki sabor, bilo vaseqenski ili pomesni, koji jeop{teprihva}en. Ali mi se tako|e ~vrsto drìmo sve{tenih i kanonskih pravilakoje su oni doneli. Jer nije mogu}e potpuno u~iti re~ istine ako neko misli da imapravu veru, a ne rukovodi se boànskim kanonima."4 Da li je mogu}e biti

1 Jev 13,7.172 Beseda 34. na poslanicu Jevrejima3 Gal. 1, 8-104 Pismo I,30 (PG 99:1005 D)U ovom slu~aju se konkretno radilo o pitawu nedozvoqenog braka cara Konstantina VI koji je za todobio blagoslov od patrijarha Tarasija, sa kojim je Teodor prekinuo op{tewe, po{to je postupioprotiv crkvenih kanona. Sv. Teodor je zbog ovoga ispovedni{tva vere i savesti pretrpeodvogodi{we progonstvo i zatvor i oslobo|en je tek 798. g. kada je na presto do{la carica Irina.Sveti Teodor je ubrzo posle toga 806. godine ponovo prekinuo op{tewe sa patrijarhom Nikiforom,povodom nedoli~ne rehabilitacije jednog igumana. Zbog toga je ~ak i osu|en na sinodu 809.g. i poslanponovo u progonstvo, da bi ga vratio car Mihail Rangava 811.g. êtiri godine kasnije sv. Teodor seopet na{ao u izgnanstvu usled izbijawa ikonobora~ke krize, koja je potresala Isto~nu Crkvu punih120 godina. Otvoreni sukob je izbio kada je Lav Jermenin traìo od patrijarha Sv. Nikifora daskloni ikone iz crkava. Kada je Patrijarh to odbio zapo~eo je strahovit progon po{tovalaca svetihikona. Kada je car jeretik poèleo da pridobije Sv. Teodora za svoju jeres i do{ao pred Studitskimanastir, Sv. Teodor je zakqu~ao kapije i odbio da ga primi. Potom je manastir zauzela carska gardakoja je strahovito mu~ila Teodora i ostale monahe. Iz ìtija svetiteqa poznata su nam sva wegova

78

pravoslavan, a flagrantno gaziti sve{tene kanone? Da li je mogu}e sebe smatratipravoslavnim hri{}aninom i naslednikom Svetih Otaca, a ~initi suprotno onome{to su ~inili Sveti Oci, mu~enici i ispovednici vere?

Primer sv. Teodora Studita veoma je ilustrativan za na{e vreme, kao uostalom iprimeri Sv. Atanasija Velikog na Prvom Vaseqenskom Saboru i Sv. MaksimaIspovednika na {estom. Sv. Teodor je u ikonoborstvu video ne samo borbu protivsvetih ikona ve} jednu jeres koja je bila mnogo {ira. Jeretici su nastojali dasprovedu jednu {iru crkvenu reformu koja je trebalo postepeno da izbacimolitveno po{tovawe svetiteqa, svetih mo{ti, presvete Bogorodice. Liturgija jeskra}ivana, postovi i praznici su bili ukidani, manastirski tipiciliberalizovani, konfiskovana wihova imawa, reduciran je broj sve{tenika imonaha, a episkopi su birani samo uz blagoslov Carskog saveta. Radilo se o nekojvrsti isto~ne Reformacije.1

No, vratimo se eklisiolo{kom stavu "pravoslavnog otpora". On polazi od~iwenice da su crkvene zajednice koje u~estvuju u ekumenskim aktivnostima,zapravo obolela tkiva Crkve Hristove. Taj stav se razlikuje od radikalnog ek-lisiolo{kog stava pojedinih ekstremnih tradicionalisti~kih grupa koje idutoliko daleko da negiraju blagodatnost tih Crkava2, te padaju u mnogo ve}u opasnostnego {to je ekumenizam.

Kakav, dakle, trenutno postoji stav prema pomenutim crkvenim zajednicama kojetrenutno ~ine front pravoslavnog otpora ekumenizmu? Stavovi po tom pitawu suveoma razli~iti. Samo po pitawu Ruske Zagrani~ne Crkve imamo velike razlike. Sjedne strane zvani~na Moskva nikada nije ra{~inila i anatemisala jerarhiju RZC(niti je toga bilo sa druge strane), Srpska Crkva nezvani~no ima op{tewe sajerarsima RZC i jake tradicionalne i duhovne veze. Carigrad je po tom pitawukrajwe rigorozan. Ve} duè vremena carigradski patrijarsi se bore da se popitawu RZC postigne koncenzus i ona definitivno i zvani~no proglasi zaraskolni~ku zajednicu3. Takav o{tar stav naro~ito je isprovociran time {to je ispovedni~ka stradawa za Pravoslavqe. Sv. Teodor je sve to mogao izbe}i da je kao mnogi drugiigumani potpisao akt o zabrani ikonopo{tovawa.1 "..Nijedna od jeresi koje su smu|ivale Crkvu nije stra{nija od ove jeresi ikonoborstva. Ona negiraHrista i uni{tava wegov lik kao {to besni u delima i re~ima. S jedne strane, ona brbqa da seHristos ne moè opisati u telu. Time se pori~e da je Logos postao telo, jer ako je postao telo, on semoè sigurno i izobraziti. To {to govore da je On utvara (fantom) je tipi~no za manihejsko"evan|eqe". S druge strane, (ikonoborstvo) cepa, uni{tava, ru{i do temeqa i spaquje boànskecrkve i svaku svetiwu na kojoj je izobraèn lik Hrista, Bogorodice ili nekoga od svetiteqa." Sv.Teodor Studit (Pismo II.81 (PG 99:1321D-1324A)2 Mitropolit Hrizostom florinski, (+1955), vo|a gr~kog starokalendarskog pokreta, je na pitaweda li Zvani~na Crkva poseduje blagodat Svetoga Duha u svojim tajnama, odgovorio 1937.g.: "Novokalendarska Crkva je kriva pred Bogom zbog toga {ta je u~inila i zato Istinski Pravoslavci(starokalendarci) ne mogu da imaju op{tewe sa wom, me|utim po{to weno sve{tenstvo nije na drugena~ine odstupilo od Predawa Crkve, ona je nastavila da poseduje blagodat Svetoga Duha." On jesmatrao da se Zvani~na Crkva "nalazi radije u potencijalnom (duna,mei), nego u stvarnom (energeia) |raskolu sve do vremena dok neki svepravoslavni sabor ne osudi reformu kalendara". Nakon oveizjave dvojica episkopa German kikladski i Matej su optuìli m. Hrizostoma da je izneverioosnovne principe starokalendarskog pokreta i odvojili se od wega oti{av{i u ekstremizam kojidanas wihovi sledbenici nastavqaju.3 Na otvorene optu`be Fanara da je Ruska Zagrani~na Crkva {izmati~ka (raskolni~ka) zajednicaarhiepiskop Averkije je jednom prilikom napisao da raskolnicima pre treba smatrati one koji sesami odvajaju od sve{tenog predawa Crkve svojim novotarijama, nego li one koji su se radi o~uvawa~istote pravoslavne vere odvojili od takvih. Ovaj stav duboko odraàva verovawe koje je oduvek

79

RZC prakti~no rukopoloèwem nekoliko starokalendarskih episkopa u Gr~kojomogu}ila da ovaj pokret preìvi. Pored toga, RZC je pruìla uto~i{te mnogimprotivnicima ekumenisti~kog kursa Carigrada {irom sveta. Trenutno postoji iveliki problem {to RZC formira svoje eparhije i na teritoriji Rusije {touveliko zao{trava me|usobne odnose. Jerarsi RZC to obja{wavaju potrebom da seiza|e u susret pojedinim parohijama i sve{tenicima koji su vidno nezadovoqnizbog toga {to Moskva uporno ne odbacuje sergijanisti~ku pro{lost, ne priznajeistinu o stradawu Ruske Crkve i daqe u~estvuje u ekumenskim aktivnostima.Moskovska Patrijar{ija optuùje RZC za fanati~ni rigorizam, {irewe raskola uruskom narodu i oduzima joj pravo da joj sudi po{to sama nije upoznala i pro{lastradawa koja je preìvela Crkva u otaxbini. [to se ti~e pitawa starokalen-daraca u Gr~koj, Rumuniji i Bugarskoj, neke pomesne Crkve koje prate julijanskikalendar ne èle da podràvawem ovih pokreta ugroze svoje odnose sa novo-kalendarskim Pravoslavnim Crkvama koje prema svojim starokalendarcima imajukrajwe nepopustqiv i agresivan stav koji je ~esto rezultirao strahovitimprogonima.1 Pritom se ne prave nikakve razlike izme|u dosta razli~itih stavovapojedinih starokalendarskih grupa. Zanimqiv je stav Jerusalimske Patrijar{ijekoja naro~ito u posledwe vreme odràva ìve nezvani~ne veze sa nekim umerenimstarokalendarcima i RZC koja je ve} duè vremena prisutna u Svetoj Zemqi.

Me|utim, nezavisno od ovih oficijelnih crkvenih stavova i drugih nezanemar-qivih razloga ovih raskola, ne moèmo, a da ne primetimo da ove crkvene zajednice,bez obzira na wihov zvani~no neregularan i nekanonski status, danas svojimantiekumenisti~kim stavom predstavqaju ìvi glas pravoslavnog Predawa, ali iistovremeno snaàn oslonac svima onima koji se bore protiv ekumenizma unutarzvani~nih Pravoslavnih Crkava. Seti}emo se samo koliki su uticaj imalesvojevremeno tzv. "pisma bola" poglavara RZC mitropolita wujor{kog Filareta(1965-1985) koji je od 1966 godine zapo~eo aktivnu antiekumenisti~ku borbu svojimotvorenim pismima poglavarima Pomesnih Pravoslavnih Crkava i drugimepiskopima u kojim je upozoravao na svejeres ekumenizma i ~iwenicu da onpriprema dolazak Antihrista. Mada su ova pisma imala veoma pozitivan odjek me|ujednim brojem pravoslavnih Crkava, ipak zvani~an stav svih pomesnih Crkava naovaj "glas vapiju}eg u pustiwi" bio je i ostao }utawe. Sa istim odgovorom susrelisu se i otac Justin "elijski i otac Filotej Zervakos koji su upozoravali verninarod, ali i jerarhiju na opasnosti ekumenisti~ke stranputice. U wihovimtekstovima, kao i u delima Sv. Vladike Nikolaja Srpskog i arhiepiskopa AverkijaXordanvilskog, moèmo da prona|emo ìvi i autenti~ni stav Pravoslavne Crkveprema ekumenizmu i reformi Pravoslavqa. I otac Justin i Filotej Zervakos2

postojalo u Pravoslavnoj Crkvi - da se istinsko merilo pravoslavnosti ogleda u tome kolikosledujemo Svetom Predawu i ìvimo u wemu, a ne koliko se slaèmo sa mi{qewem ve}ine. SvetiMaksim ispovednik bio je suprotstavqen celom hri{}anskom Istoku koji je pao u jeresmonotelitizma, ipak on nije bio u raskolu ve} oni. O~uvawe, po svaku cenu, spoqa{weg jedinstva sajereti~ki nastrojenim jerarsima, radi tobo`weg mira u Crkvi, u stvari predstavqa pravi raskol iizdaju Pravoslavqa.1 Retki su oni kao {to je arhiepiskop atinski Dorotej (1956-1957) koji je povodom starokalendaracaizjavio: "Pokret starokalendaraca nije ni jeres niti raskol, i oni koji mu sleduju nisu ni jereticiniti eterodoksni niti {izmatici, ve} Pravoslavni Hri{}ani."2 Otac Filotej Zervakos predstavqa jednu od najzna~ajnijih duhovnih li~nosti Gr~kog Pravoslavqau ovome veku. ìve}i u dubokom ose}aju svetoota~kog pravoslavnog predawa on je neprestanoupozoravao vernike na stagnaciju kvaliteta duhovnog ìvota, na savremene opasnosti modernizma iekumenizma. Mada do kraja ìvota nije prekidao op{tewe sa zvani~nom Gr~kom Crkvom, on je imaorazumevawa za one koji su ustrajali u odbrani tradicije i starog kalendara. Ipak ozbiqno jekritikovao one me|u wima koji su pali u krajwi zilotizam i proglasili zvani~nu novokalendarsku

80

imali su razumevawa za one koji su se odvojili od zvani~ne Crkve u znak protestaprotiv ekumenizma, modernizma, sve ve}eg sekularizma i saradwe sa bezbo`nimvlastima, mada sami nikada nisu po{li tim putem niti ga na~elno odobravali,nastoje}i da izbegnu jo{ ve}e raskole i smutwu. Ipak do kraja nisu prestali dasvedo~e re~i budnosti i istine. Ovakav stav moèmo s pravom re}i, predstavqacarski, sredwi put, koji se s jedne strane otvoreno suprotstavqa prelestiekumenizma, a s druge strane izbegava stvarawe nerazborite panike i pometwenovim raskolima, a pogotovo ekstremisti~ke "hiperpravoslavne" stavove pojedinihzilota. Drugim re~ima, oni su uvek imali u vidu potrebu da se pravoslavna istinabez ikakvih ulep{avawa s qubavqu propoveda nepravoslavnima, ali ne putemla`nih "dijaloga qubavi" ve} aktivnim pravoslavnim ìvqewem, sledovawemSvetim Ocima, svetim Vaseqenskim Saborima. "Hiperpravoslavnost" pojedinihzilota u velikoj meri odudara od duha Otaca, koji su u pitawima vere bili strogi,ali nije im nedostajalo sposobnosti da pokaù qubav, ne prema jeresi, jer onazasluùje samo mr`wu i osudu, ve} prema qudima koji su sami `rtve velike duhovneobmane. Preterani zilotizam u borbi sa ekumenizmom nanosi vi{e {tete istiniPravoslavqa nego li koristi. Danas je naàlost mnogo revniteqa Pravoslavqakoji olako progla{avaju sve ekumeniste za jeretike. Bilo je qudi, koji su hrabroispovedali pred jereticima istinu da je jedino Pravoslavna Crkva istinska CrkvaHristova. Naàlost u posledwe vreme sve je vi{e onih koji to ili pre}utkuju iliotvoreno pori~u. Tu oni ve} ulaze u granice jeresi, jer pre}utati istinu~ovekougodni{tva radi ravno je odricawu od istine. Ako se, pak, na taj na~innastoji da se neko pridobije za Pravoslavqe, taj metod je sasvim pogre{an. Upravoo{tra svetoota~ka re~ istine razblaèna jednom iskrenom bogo~ove~anskomqubavqu prema bli`wim najja~e je oru`je borbe protiv svake neistine i jeresi.Danas, kada jedan pravoslavni jerarh prisustvuje jereti~koj slu`bi, zajedno sa wimablagosiqa narod i izmewuje celiv mira, on indirektno, (bez obzira {to svojusavest umiruje time {to nije otvoreno sasluìvao u ode`dama i pri~estio se sawima), priznaje tu jeres i stupa sa wom u duhovno op{tewe. Posledice takvihpostupaka su dvojako pogubne. S jedne strane ne ispovediv{i re~ istine on jo{dubqe gura jeretike u wihovu zabludu, a s druge sabla`wava svoj verni narod ipodsti~e ga na jeres. U ovim slu~ajevima zaista vredi evan|elska re~ Gospodwa kojakaè: "Boqe bi mu bilo da vodeni~ni kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego lida sablazni jednoga od ovih malih."1

Svakako, ne treba se nadati da se apostasija moè potpuno zaustaviti i spre~itineki Veliki unionisti~ki Sabor i ekumensko jedinstvo, ali barem moèmo senadati da se makar jo{ jedna pomesna Crkva ili barem jedan wen deo moè izvu}i izmreà propasti blagovremenim prekidom veza sa jereticima i SSC. U tom smisluveoma je va`no razobli~avati jeres ekumenizma koja opstaje i {iri se upravozahvaquju}i tome {to mnogi ne poznaju wene prave ciqeve i pozadinu wenihaktivnosti. Svakako ako se ekumenisti~ke aktivnosti nastave umnoàvati i akokona~no bude ozakowena zajednica sa jereticima, u tom slu~aju neophodno }e bitipostupiti po gore spomenutim kanonima i odvojiti se kako bi se spasili od

Crkvu za bezblagodatnu i tako poveli ve}inu starokalendaraca na put stranputice. Sli~nog stavabili su jo{ neke zna~ajnije duhovne li~nosti Gr~ke poznate po razboritom tradicionalizmu, kaonpr. o. Joil Janakopulos i o. Epifanije Teodoropulos koji su smatrali ekstremizam staroka-lendaraca jednako opasnim kao i ekumenizam. Izme|u te dve krajnosti potrebno je po wihovommi{qewu ispovedati pravoslavnu veru pred nepravoslavnima, ali izbegavati tzv. "politi~kiekumenizam" koji je zadobio nekanonske i jereti~ke dimenzije.1 Lk. 17,2

81

pogubnog uticaja jeresi. [tavi{e, na osnovu pisawa nekih novijih otaca, kao {to suSv. Igwatije Brjan~aninov1 i Sv. Teofan Zatvornik, moèmo da zakqu~imo da }eupravo u na{e vreme da do|e do op{te apostasije pri kojoj }e jeres potpuno osvojitii zvani~nu crkvenu administraciju, dok }e istinska Pravoslavna Crkva opstati ukatakombama. Po toj viziji, koju nadopuwuju predvi|awa mnogih savremenih du-hovnika kao {to su o. Lavrentije êrnigovski2, Serafim Rouz, arhiepiskopAverkije, novo, la`no "Sjediweno Hri{}anstvo" {iri}e neistinu da je ono jedinaCrkva Hristova na svetu. Gradi}e se novi hramovi, sluì}e se veli~anstveneekumenske "liturgije" mira (verovatno u dekoru i ambijentu Kanbere ili Asizija),posvuda }e se govoriti o novoj eri mira, pravde. Ali u celoj toj Vavilonskoj kuli,koja }e biti odevena samo u spoqa{we obli~je Crkve, ne}e biti istine i DuhaBo`jeg. Jedina i istinita Crkva Hristova, Crkva Pravoslavna ìve}e verovatno umalim katakombnim zajednicama, po gradovima, u pe}inama i {umama, predvo|enabogonosnim episkopima, sve{tenicima i monasima, potpuno sakrivena odble{tavih reflektora javnosti i TV kamera. Mnoge od tih malih Crkava mo`dane}e znati jedne za drugu. Ne}e ih povezivati vidqive administrativne veze ve}jedinstvo vere pravoslavne, svetoota~ko predawe i nadasve zajedni~ko op{tewe utelu i krvi Gospodwoj. Te }e zajednice vernih biti surovo progawane kao i u rimskai sovjetska vremena i pripadnici "la`nog Hri{}anstva" i drugih sjediwenihreligija smatra}e ih fanaticima, qudima nehumanim, nastranim i mizantropima,protivnicima "Novog Svetskog Poretka" blagostawa i sveop{te sre}e na zemqi.3

Mnogi }e verovatno biti zatvarani u posebne logore za prevaspitavawe, gde }e bitiistjazavani na najsurovije na~ine kako bi se odrekli vere u ìvog Boga i WegovuCrkvu i poklonili se vlasti ovoga sveta. Tako }e Crkva opet kao i u prva vremena,~ista i besprekorna devica, omivena krvqu mu~enika i ispovednika do~ekati svogaènika.

Me|utim pred nama se postavqaju pitawa. Koliko }e pravoslavnih hri{}anado~ekati taj dan u veri ota~koj, jer sam Gospod se pita "Kada Sin ôve~ji do|e da li}e na}i veru na zemqi" (Lk. 18,8). Koliko }e tada biti hri{}ana koji }e sebe

1 Sv. Igwatije Brjan~aninov, svetiteq, duhovni pisac i veliki prorok Rusije 19. veka je govoriokako }e se sve zvani~ne crkvene organizacije na kraju vremena pot~initi Antihristu i duhu ovogasveta. On je vi{e puta nagla{avao da }e u posledwa vremena postojati razlika izme|uinstitucionalne Crkve i istinske Pravoslavne Crkve. S jedne strane ima}emo samo crkvenuorganizaciju bez istinskog duha Hristovog, a s druge katakombnu zajednicu objediwenu jednom verom,jednim duhom, jednim telom i krvqu Hristovom. On kaè: "Moè se pretpostaviti i da }einstitucija Crkve, koja se ve} dugo quqa pasti strahovito i iznenada. I stvarno, to niko nije ustawu da zaustavi i spre~i. Sada{wi na~in da se institucionalna Crkva o~uva pozajmqen je odovoga sveta, {to je suprotno Crkvi, a posledica }e biti samo wen ubrzani pad...Neka milostiviGospod {titi ostatak koji veruje u Wega. Ali taj ostatak je malobrojan i sve mawi." Citat uzet izkwige "Not of This World" Platina 1994. Ove proro~ke re~i su se gotovo doslovno ostvarile nakonboq{evi~ke revolucije u Rusiji.2 Starac Lavrentije +1950 ( koji je u dijaspori progla{en za svetiteqa 1994.g.) govorio je svojojduhovnoj deci:"Do}i }e doba kada }e obnoviti ~ak i zatvorene crkve, i ukrasi}e ih ne samo spoqa,nego i iznutra. Pozla}iva}e kupole i na hramovima i zvonicima. Ali kad se to zavr{i, do}i }evladavina Antihrista. Molite Gospoda da nam podari jo{ vremena da bismo mogli da oja~amo, jernas ~eka zastra{uju}e doba. Vidite li kako se sve lukavo priprema. Sve crkve }e biti prostoveli~anstvene, kao nikada do sada, ali ne}e smeti da se ulazi u te hramove. Antihrist }e bitikrunisan za cara u jednom velikom hramu u Jerusalimu, a u~estvova}e sve{tenstvo i patrijarh." izRuskog Palomnika.3 Isti takav stav imali su u prvim vekovima Hri{}anstva neznabo{ci i me|u wima je vladaloop{te uverewe da su hri{}ani ~ovekomrsci koji odràvaju opsecene orgije i piju krv `rtvovanedece.

82

smatrati pravoslavnima, a bi}e otu|eni od evan|elskog duha istine1? To su pitawana koja }e nam odgovor dati tek vremena koja dolaze.

1 Sveti Igwatije Brjan~aninov duboko je svojim proro~kim duhom prozreo duh sveop{te apostasijeposledweg vremena. Ovde navodimo neke od wegovih karakteristi~nih misli koje su danas i te kakoaktuelne: "Bog je dopustio apostasiju (otpadni{tvo). Nemojte poku{avati da je zaustavite svojomnemo}nom rukom, ve} beìte od we, za{titite se od we. To je za vas dovoqno da u~inite. U~ite se daprepoznajete duh vremena, prou~avajte ga, tako da }ete kad god je to mogu}e mo}i da izbegnete wegovuticaj... Samo posebna Bo`ja milost moè da zaustavi ovu pogubnu moralnu epidemiju, da je odloìna neko vreme, jer je potrebno da se sve zbude {to je prore~eno Pismima... Nema nikoga ko bi mogaoda izvr{i obnovu Hri{}anstva. Sasudi Svetog Duha su posvuda presahnuli, ~ak i u manastirima, timriznicama pobo`nosti i blagodati... So je izgubila svoj ukus. Kod crkvenih pastira postoji samoslabo, nejasno i nedosledno razumevawe stvari, i to po slovu istine, {to ubija duhovni ìvot uhri{}anskom dru{tvu i uni{tava Hri{}anstvo koje je u delawu, a ne u re~ima. Stra{no je kadavidimo kome je povereno spasewe. Ali, to je Bog dopustio... Milostivno Bo`je dugotrpqewe odlaèpotpuni raspad zbog malog ostatka koji se spa{ava, dok oni koji su krenuli putem propasti ili suve} propali dostiù vrhunac pokvarenosti. Oni koji se spa{avaju moraju to da razumeju i daiskoriste vreme koje im je dato na spasewe... Neka bi milostivi Gospod za{titio ostatak onih kojiveruju u wega. Ali ovaj ostatak je malobrojan i svakim danom je mawi..." (citat preuzet iz ~lankaepiskopa Averkija xordanvilskog "What should we do?", ~lanak objavqen u Orthodox Australia, januar-mart 1990.)

Documents

EKUMENIZAM I VREME APOSTASIJE1389.org.rs/dok/Ekumenizam i vreme apostasije.pdf · Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom