Vreme i život: Hronologija

Karl Šlehta

844.15. oktobra Fridrih Vilhelm Niče rođen u Rekenu kod Licena kao prvo dete sveštenika Karla Ludviga Ničea (r. 1813. kao sin sveštenika) i njegove supruge Franciske, rođ. Eler (r. 1826. kao ćerka sveštenika). O Ničeovim precima up. prikaz Maksa Elera u „Vepsć1ep

pbeg sNe... (ZezePzsćađ s!eg RgeipsJe

sJez MJe&zsMe-AgsđJuz (JađgezvepsMe

s1eg ZŠipd N1e125sđe-Agsć1u5)“ , Vaj-

mar, 1937.

1846.Rođenje sestre.

1848.Rođenje brata.

1849.0čeva smrt; prema dijagnozi leka-

ra Opolcera iz Lajpciga, od „raz-

mekšanja mozga“ . O sestrinom kri-

votvorenju izvora u vezi s tim up.

NKS, IV I, 4. i 450. [NJzGopzsć-kp-

Nzsćep OezatGaivdaće, 1933-42];

dalje: RIsđags! V1ipsk, Rpebpsć L//'-

ekzsće, Kts/ćeN ipb Jideps!, Min-

hen/Bazel, 1953, str. 32.

1850.Smrt brata; prema majčinom iska-

zu, od grčeva prilikom izbijanja

zuba. Preseljenje porodice u Na-

umburg. Polazak u građansku školu

za dečake; prvo prijateljstvo sa

Vilhelmom Pinderom i Gustavom

Krugom.

1851 .Prelazak trojice prijatelja u jedan

privatni institut, pripremnu ško-

lu za Gimnaziju pri katedrali.

1854. Prelazak u peti razred Gimnazije

pri katedrali. Prvi pokušaji kom-

ponovanja.

1856. Preko leta na raspustu zbog bolo-

va u glavi i očima.

1858. Niče dobija mesto na Zemaljskoj

školi Porta.

1859. Prvo prijateljstvo sa Paulom Doj-

senom.

1860. Niče, Pinder i Krug osnivaju knji-

ževno i muzičko udruženje „Germa-

nija“.

1861.Gustav Krug upoznaje Ničea sa kla-

virskim izvodima iz Tristana.

Vlastite kompozicije. Konfirma-

cija, zajedno sa Paulom Dojsenom.

Niče često fantazira za klavi-

rom. Prvi susret sa Karlom fon

Gersdorfom.

1862. Česte glavobolje. Primedba u bo-

lesničkoj knjizi u Porti: „Niče je

snažan, dežmekast čovek sa upa-

dljivo ukočenim pogledom, kratko-

vid i često ga muči glavobolja.

Njegov otac je mlad umro od raz-

mekšanja mozga i bio je rođen u

poodmaklom dobu svojih roditelja;

sin u vreme kada je otac već bio

bolestan. Još nisu vidljivi nika-

kvi teži znaci, ali neophodno je

uzimati u obzir antecedencije."

1864. Matura; rad: „Re TđeodpJsJe Meda-

gep5J“ . Abitura: odličan u tri glav-

na predmeta; iz matematike četi-

ri. Putovanje Rajnom sa Paulom Doj-

senom; veliki uspeh sa klavirskim

fantazijama. Univerzitet u Bonu:

dva semestra filologije i teolo-

gije. Stupanje u studentsko udruže-

nje „Frankonija". Veoma mnogo kom-

ponuje.

1865. Prvo razilaženje sa majkom zbog

njegove čvrste odluke da napusti

studije teologije. Oduševljeno uče-

šće na kelnskom muzičkom festi-

valu. U leto „jaki reumatizam" (up.

pismo Karlu fon Gersdorfu od 4.

avgusta; na pitanje da li se radi o

meningitisu izazvanom infekci-

jom, up. P. V1ipsk, nav. delo, str.

160J. Prema Blunkovom savesnom

prikazu, teško se može sumnjati

da je Niče kasnije, u Lajpcigu, kod

dva lajpciška lekara bio lečen od

sifilisa). Istupanje iz „Franko-

nije". Od jeseni na univerzitetu u

Lajpcigu: četiri semestra filolo-

gije. 25. novembra pristupno pre-

davanje njegovog učitelja Ričla.

Krajem oktobra/početkom novem-

bra otkriće Šopenhauera. U de-

[28]

cembru, na Ričlov podsticaj, osni-

vanje „Filološkogudruženja". Vla-

stite kompozicije.

1866.18. januara prvo Ničeovo predava-

nje u „Filološkom udruženju": o

„Poslednjoj redakciji Teognida“ ;

nudi rukopis Ričlu. 24. februara

odlučujuća poseta Ričlu: „(Ričl) je

rekao... da još nikad nije kod nekog

studenta trećeg semestra mogao da

vidi nešto slično po strogom me-

todu i sigurnosti kombinacije...

To je vreme kada sam bio rođen kao

filolog...“ (up. III, 135). Na leto pr-

vi planovi da se otpočne univer-

zitetska karijera; otkriće „Isto-

rije materijalizma“ Fridriha Al-

berta Langea. Prvo poznanstvo sa

Ervinom Rodeom. U avgustu na fe-

rijama, putovanje sa Rodeom u Če-

šku šumu. Beg pred kolerom za

Kezen. Svira klavirski izvod iz

Valkira sa „vrlo pomešanim ose-

ćanjima". U novembru univerzitet

postavlja nagradnu filološku te-

mu: „Re JopIćiz OJodepJz 1_ae11m“ . Po-

sete operi i pozorištu; oduše-

vljenje Hedvigom Rabe; zanesenost

„sentimentalnom“ Zuzanom Klem. U

odnosu prema ratu 1866, Niče je

bio „razbesneli Prus“ .

1867. Prilog istoriji Teognidove zbir-

ke izreka. - 9. oktobra početak voj-

ne službe u konjičkom odeljenju

jedne regimente poljske artilje-

rije u Naumburgu. Ničeov rad o La-

ertiju biva nagrađen. Studije De-

mokrita: Kritika moderne filo-

logije i „istorizma". Kompozicije.

1 868.0e 1ael?/7 0/odep/z 1opMziz I, II. - U

martu nesreća prilikom jahanja.

Plan da sa Ervinom Rodeom 1869.

na neko vreme ode u Pariz; plan

disertacije na temu „Pojam organ-

skog od Kanta“ . Čvrsta odluka da

habilitira u Lajpcigu. U julu leče-

nje u Bad Vitekindu. 15. oktobra

kraj vojne službe. 28. oktobra pot-

puno „preobraćanje" Vagnerovoj mu-

zici prilikom slušanja uvertira

za Tristana i Majstore pevače\

istog dana Ervinu Rodeu: „Nemam

srca da se prema toj muzici odno-

sim kritički hladno; svaka žila,

svaki nerv mi igra, i dugo nisam

imao neko tako trajno osećanje od-

uzetosti kao kod poslednje pome-

nute uvertire." Uveče 8. novembra

prvi susret sa Rihardom Vagne-

rom, u Lajpcigu, u kući orijentali-

ste Hermana Brožhausa; Ničeova

pokroviteljka gospođa Sofija Ričl

bila je prijateljica gospođe Oti-

lije Brokhaus, Vagnerove sestre;

razgovor sa Vagnerom o Šopenhau-

eru (up. III, 997TS). Oduševljeno či-

tanje Vagnerovog pesništva i este-

tičkih spisa. Halucinacija (v. III

148; up. R. Blunk, na nav. mestu,

2171T). Saradnik „Rajnskog muzeja" i

„Centralnog književnog lista“ .

1869. Oe /.aeL// 0/'odel/'8 JopMziz III, IV. - Ho-

mer i klasična filologija, pre-

davanje (privatno izdanje). - Po-

četkom godine plan da se prekine

studij filologije i studira hemi-

ja (v. III, 1004). 10. januara prija-

teljsko Ričlovo obaveštenje da se

na univerzitetu u Bazelu diskutuje

o pozivanju Ničea na katedru za

grčki jezik i književnost; Ričl pi-

še Ničeovom prethodniku u Baze-

lu, profesoru Adolfu Kislingu:

„Toliko mladih snaga sam gledao

kako se pred mojim očima razvija-

ju tokom 39 godina: još nikada ni-

sam upoznao mladog čoveka koji bi

tako rano i tako mlad već bio ta-

ko zreo, kao što je taj Niče“ (up.

JoIappez 31goih, L//'e&5S/7e5 RgoJezzig

tVazeI, Jena, 1925, str. 32). 21. ja-

nuara izvanredan utisak o prvom

izvođenju Majstora pevača u Dre-

zdenu. 13. februara imenovanje „za

vanrednog profesora klasične fi-

lologije na univerzitetu u Bazelu

i za učitelja grčkog jezika u višim

razredima pedagogijuma", i to bez

prethodne promocije i habilita-

cije; o tome Ričl 11. januara pred-

sedniku Saveta za vaspitanje u Ba-

zelu, prof. dr V. Fišeru: „Vaše

ljubazno pismo od 5. d. mi je pred-

stavljalo pravu blagodat... jer sam

po prvi put doživeo da je neka

vlast dovoljno prosvećena da se u

ime jasno spoznatih interesa stva-

ri ne osvrće na .formalni nedo-

statak1. Takvo nešto se u Nemačkoj

apsolutno ne dešava..." (31goih, na

nav. mestu, 34). 23. marta izdava-

nje doktorske diplome preko lajp-

ciškog fakulteta, bez ikakvog is-

pita i rasprave, na osnovu radova

koje je Niče objavio u „Rajnskom

muzeju". 17. aprila „razrešenje od

pruskog državljanstva“ ; Niče po-

staje Švajcarac. 12. aprila odla-

zak iz Naumburga; Keln, Bon, Vis-

baden, Hajdelberg (pisanje pristu-

pnog govora), Karlsrue (izvođenje

Majstora pevača, njegove tada „naj-

draže opere“ ); 19. aprila prispe-

će u Bazel. 17. maja (ponedeljak uo-

či Duhova) prva poseta Vagneru u

Tribšenu kod Lucerna. 28. maja

pristupni govor: „Homer i klasič-

na filologija". Prvi „bliži od-

nos“ sa Jakobom Burkhartom (sve-

dočanstva o Burkhartovoj vezi sa

Ničeom su skupljena u F. Šteheli-

novom predgovoru za Istoriju grč-

ke kulture, Oezat(aizda1ze VIII, XXIII

i d.). Letnje ferije: Interlaken,

Pilatus, Badenvajler; u oktobru:

Naumburg. Božić u Tribšenu. Pre-

davanja: u letnjem semestru: 1. Es-

hilove hoefore (6 slušalaca), 2.

Grčki liričari (7 slušalaca); u

zimskom semestru: Latinska gra-

matika (8 slušalaca).

1870. Firentinski traktat o Homeru i

Hesiodu, njihovom poreklu i njiho-

vom takmičenju I, II. - 18. januara

javno predavanje o „Grčkoj muzičkoj

drami“ (obj. u Lajpcigu 1926); 1.

februara o „Sokratu i tragediji"

(obj. u Lajpcigu 1927). 9. aprila

unapređenje u redovnog profesora:

„Kao priznanje za njegov dosada-

šnji rad.“ Za uskršnjeg raspusta

sa majkom i sestrom na Ženevskom

jezeru, početkom juna u Bernškom

gorju. 11-13. juna sa Ervinom Rode-

om u Tribšenu. Plan da se radi Va-

gnerovih namera u Bajrojtu par go-

dina uzme odsustvo. Letnje ferije:

Aksenštajn, Maderanental. Pisanje

članka „Dionizijski pogled na

svet“ (obj. u Lajpcigu 1928). 8. avgu-

sta zahtev za odsustvo da bi „kao

vojnik ili kao bolničar" mogao da

bude koristan u nemačko-francu-

skom ratu; 11. avgusta odsustvo „za

sanitetsku službu". Od sredine av-

gusta zajedno sa hamburškim sli-

karom Mozengelom bolničar: Er-

langen, Vert, Zulc kod Vajsenburga,

Hagenau-Bišvajler, Linvij, Nansi;

od 7. septembra, oboleo od dizen-

terije i difterititisa, ponovo u

Erlangenu. Rekonvalescencija u Na-

umburgu; od 15. oktobra prve misli

o jednoj novoj metrici: „najbolja

filološka pomisao koju sam do

sada imao". Krajem oktobra ponovo

u Bazelu. Vagner šalje Ničeu ruko-

pis svog svečanog spisa „Betoven“ .

Niče sluša kod Burkharta preda-

vanja o „Istorijskoj veličini“ (up.

5. glavu Razmatranja o svetskoj

istoriji) i kod jednog kolege „0

studiju istorije" (sabrano kao Raz-

matranja o svetskoj istoriji). Pro-

mena u oceni nemačko-francuskog

rata. Prvi susreti sa Francom

Overbekom; zatim pet godina uku-

ćani: skoro svakoga dana na večeri

kod Overbeka. Božić u Tribšenu.

Predavanja: u letnjem semestru:

Sofokle, Kralj Edip (11 slušala-

[30]

ca); u zimskom semestru: 1. Metri-

ka (5 slušalaca), 2. Hesiodova Er-

ga (11 slušalaca).

1871. Sokrat i grčka tragedija (privatno

izdanje) - Početkom januara Ničeo-

va molba za mesto profesora fi-

lozofije na univerzitetu u Bazelu,

upražnjeno odpaskom Gustava Tajh-

milera; Niče za svog filološkog

naslednika predpaže Ervina Ro-

dea; tuži se na stanja iscrplje-

nosti koja se redovno ponavljaju,

konačno hoće „da i ovde sme da

sledi glas svoje prirode". 15. fe-

bruara „radi zdravstvenog oporav-

ka na odmoru do kraja zimskog se-

mestra"; do početka aprila sa

sestrom u Luganu: rad na Rođenju

tragedije. Do 9. aprila nekoliko

dana u Tribšenu. Na leto sa se-

strom i Karlom fon Gersdorfom u

Bernškom gorju. U oktobru u Naum-

burgu i Lajpcigu: sastanak sa Rode-

om i Fon Gersdorfom. Posle duže

pauze ponovo kompoZicije. „Posve-

ta demonima" kod Jakoba Burkhar-

ta (v. III, 1051). 20. decembra na

Vagnerovom koncertu u Manhajmu:

„Ne znam za čujnija i uzvišenija

stanja nego što sam ih tamo doži-

veo...“ (pismo K. fon Gersdorfu od

23. decembra). U okviru univerzi-

tetskog druženja kod Bahofena.

Predavanja: u letnjem semestru:

Uvod u studije filologije (9 slu-

šalaca); u zimskom semestru: 1.

Uvod u studije Platonovih dijalo-

ga (6 slušalaca), 2. Uvod u latin-

sku epigrafiku (9 slušalaca).

1872. Rođenje tragedije iz duha muzike. -

Vagner Ničeu: „Još nisam proči-

tao ništa lepše od Vaše knjige!“ ;

18. januara Kozima Vagner Ničeu:

„U toj knjizi ste zarobili duhove

za koje sam verovala da su samo

našem majstoru u službi“ (O/e Vp-

eNj SozJta U/adpegz ap Rpebpsć №-

e&bsLe, đgzd. v. E. TćJegbasć, Vajmar

1938, II, 17). Ričl beleži u svom

dnevniku 31. decembra 1871: „Ni-

čeova knjiga Rođenje tragedije

(=duhovito teturanje)"; Ričlovo su-

vereno pismo Ničeu 14. februara

(v. (ZVg, III, 140-144) je skicirano u

dnevničkom zapisu Sofije Ričl od

15. februara. „Centralni knjiže-

vni list“ odbija prikaz knjige iz

pera Ervina Rodea. U maju se poja-

vljuje polemički spis Ulriha fon

Vilamovic-Melendorfa protiv Ni-

čea: „Filologija budućnosti! Odgo-

vor na Rođenje tragedije Fridriha

Ničea“ . Ervin Rode odgovara spi-

som „Nadrifilologija... Poslanica

jednog filologa R. Vagneru". Her-

man Uzener pred svojim studenti-

ma u Bonu o Ničeovoj knjizi: „Sva-

ko ko takvo nešto napiše, naučno je

mrtav." U zimskom semestru 72-73.

na univerzitetu u Bazelu su izosta-

li filolozi; Niče održava samo

jedno predavanje, pred dva ne-fi-

lologa. 16. januara, 6. i 27. februa-

ra, 5. i 23. marta Niče govori na

poziv „Akademskog društva" „0 bu-

dućnosti naših obrazovnih ustano-

va“ . U januaru nekoliko dana u Trib-

šenu; odbijanje poziva za Grajf-

svald. Početkom aprila plan da se

napusti profesura u Bazelu i da se

kao putujuđi predavač stavi na

raspolaganje bajrojtskom poduhva-

tu. Za Uskrs sa bazelskim lekarom

Imermanom i Vilhelmom Pinde-

rom na Ženevskom jezeru; Niče

komponuje „Manfredovu meditaci-

ju“ . 25-27. aprila poslednja (23.)

poseta Tribšenu; Rihard Vagner je

već otputovao za Bajrojt; Niče po-

maže Kozimi Vagner oko pakovanja

rukopisa, pisama i knjiga. 6. maja

Burkhart prvi put počinje da čita

svoju Istoriju grčke kulture (up. III,

1066). 22. maja polaganje kamena

temeljca u Bajrojtu; uveče izvođe-

[31]

nje Betovenove Devete simfonije',

prisutni Fon Gersdorf i Rode;

Niče upoznaje Malvidu fon Maj-

zenbug; Niče 5. aprila 1873. K.

fon Gersdorfu: „Ipak verujem da

su to bili najsrećniji dani koje

sam imao.“ Od 1. juna do kraja sep-

tembra sestrina poseta u Bazelu.

28-30. juna sa M. fon Majzenbug i

K. fon Gersdorfom u Minhenu: iz-

vođenje Tristana pod vođstvom Han-

sa fon Bilova; Niče 20. jula Fon

Bilovu: „Otvorili ste mi pristup

najuzvišenijem umetničkom utisku

moga života“ ; dalje zahvaljuje sla-

njem svoje kompozicije o Manfre-

du; o Fon Bilovljevom odgovoru v.

III, 1075GS; Franc List je jednu drugu

Ničeovu kompoziciju ocenio kao

„veoma podesnu". Ničeov prijatelj

Hajnrih Romundt, privatni docent

za filozofiju u Bazelu; krajem jula

mučna Dojsenova poseta. Krajem av-

gusta poseta M. fon Majzenbug u

Bazelu (sa francuskim istoriča-

rem Gabrijelom Monoom i njego-

vom verenicom Olgom Hercen). Pr-

va polovina oktobra: neuspešan

pokušaj putovanja u Italiju; otkri-

va lepotu dolina u visokim Alpi-

ma („To je moja priroda“ ). 22-24.

novembra susret sa R. i K. Vagner

u Strasburu. Božićne ferije u Na-

umburgu; svira sa Gustavom Kru-

gom; u Vajmaru prvi put sluša Lo-

engrina. Poseta Ričlu u Lajpcigu.

Božićni poklon za Kozimu Vagner:

„Pet predgovora za pet nenapisa-

nih knjiga (koje se i ne pišu)“ . Pre-

davanja: u letnjem semestru: 1. Pre-

platonovski filozofi (10 sluša-

laca), 2. Eshilove hoefore (7 slu-

šalaca); u zimskom semestru: Grč-

ka i rimska retorika (2 slušaoca).

1873. Firentinski traktat o Homeru i

Hesiodu, njihovom poreklu i njiho-

vom takmičenju Š/U. - Nesavremena

razmatranja, Prvi deo: David Štra-

us, ispovednik i pisac. - Od te go-

dine žestoki napadi pripisivani

snažnoj migreni („od 1873. stalno

nekako bolestan“ : K. Jaspers, L//-

e&zsLe, E/Mpćgipd /p sJaz Ueg81aps1p18

zetez RM1ozorMegep8, 2. AiN., Ber-

lin, 1947, str. 93). U januaru pose-

ta K. fon Gersdorfa. Čitanje Ha-

mana. Rad na „Filozofiji u tra-

gičkom razdoblju Grka“ . Komponuje

„11pe MoposPe a sJeih“ . Beg od bazel-

skih poklada na Firvaldšteter-

sko jezero. Strahovanje u odnosu na

„čest lični zajednički život“ sa R.

Vagnerom. Odnos pun poverenja sa

Overbekom. U martu iz univerzi-

tetske biblioteke u Bazelu pozaj-

mljuje knjigu: Vozsoujsć, RćIozorćJa

paŠgaIz, 2 uo1. Od 6. do 12. aprila

sa Rodeom u Bajrojtu; na uskrs sam

u Nirnbergu. Komponuje „Himnu pri-

jateljstvu“ (o značajnoj istoriji te

kompozicije up. K. ZsMesMa, L//e-

(gzsćez OgoVegMŠad, Frankfurt/ M,

1954, str. 12). Paul Re zajedno sa

K. fon Gersdorfom sluša Ničeov

tečaj „Pretplatonovski filozofi".

Od početka juna do oktobra sestri-

na poseta, „koja mi je ovog leta

verno olakšala i razvedrila ži-

vot“ . Sredina juna do sredine av-

gusta sa Fon Gersdorfom u Grau-

bindenu; vrlo jaki bolovi u očima.

Karl Hilebrand ugovara prva Ne-

savremena. Počegkom oktobra Ro-

deova poseta. Nacrt „Opomene Nem-

cima“ za bajrojtski poduhvat. Od 30.

oktobra do 2. novembra u Bajrojtu

na jednom skupu delegata Vagnero-

vog udruženja; Ničeova „Opomena"

biva odbijena. Božićne ferije u

Naumburgu; bolestan. Poseta Rič-

lu; „Zajednički utisak je bio bez-

nadežan." „Neobuzdana radost" nad

Dvanaest pisama jednog estetičkog

jeretika Karla Hilebranda. - Pre-

davanja: u letnjem semestru: Pret-

* Rukopisi Ničeovih kompozicija su ostali sačuva-

ni skoro do kraja Drugog svetskog rata; celokupan

materijal odnosio se na period 1854-1874. 2. janu-

ara 1875. Niče piše M. fon Majzenbug o svojim

mladalačkim kompozicijama: „Večno će mi ostati

čudno kako se u muzici očituje nepromenljivost ka-

raktera; ono što u njoj iskazuje neki dečak tako ja-

sno je jezik osnovne suštine čitave njegove priro-

de, da i odrastao čovek u tome ništa ne želi da

menja...“ Uveren u istinitost tih reči, zamolio

sam početkom Drugog svetskog rata Naučni odbor

NKO i zavod Ničeovog arhiva da odobri kritičko

izdanje celokupne muzičke zaostavštine u okviri-

ma NKS; za obrađivača i urednika sam predložio

Gustava Lencevskog iz Frankfurta na Majni. Posle

višegodišnjeg naučnog rada, Lencevski je poslao u

Lajpcig probni uzorak štampe za dva debela toma;

oni su ovde - sa nekim originalima koji su posla-

platonovski filozofi (9+2 slu-

šaoca); u zimskom semestru: Pla-

tonov život i dela (4 slušaoca).

1874. Rođenje tragedije iz duha muzike.

Drugo izdanje. - Nesavremena raz-

matranja, Drugi deo: O koristi i

šteti istorije po život. - Nesa-

vremena razmatranja, Treći deo:

Šopenhauer kao vaspitač. - U fe-

bruaru: „prečesto obuzet slabošću";

„sada sam već pet godina profesor;

mislim da bi to bilo skoro do-

voljno“ . Teške brige zbog Bajrojta.

Hilebrand moli Burkharta i Ničea

za saradnju na Italiji. Bliži od-

nosi sa Adolfom Baumgartnerom.

Burkhartovo pismo Ničeu od 25.

februara, o drugom Nesavremenom

(Oćg2, III, 1710); od strane Ničea oči-

gledno shvaćeno samo kao odobra-

vajuće. Opširno pismo Kozimi Vag-

ner na istu temu 20. marta (0/'e

VpeTe Soz/ta Žadpegz ap RpesJpsć N1-

eGgzsće, II, str. 48K). Maks Hajnce,

Ničeov raniji učitelj u Porti, do-

lazi kao naslednik Rudolfa Ojke-

na u Bazel. Na leto sestrina pose-

ta; za Duhove sa njom na vodopadu

na Rajni kod Šafhauzena: tamo do-

vršava kompoziciju „Himne pri-

jateljstvu".* Prva razmena pisama

sa markizom Emom Gverieri-Gonza-

ga. Bogata korespondencija sa Kar-

lom Fuhsom. Bajrojtski planovi o

Ničeovom venčanju. 8. i 9. juna Ni-

če sluša Bramsa u Bazelu. Ponovo

napetosti sa Bajrojtom. Sredina do

kraja juna sa Romundtom u Graubin-

denu, Čitanje Emersona. Krajem sep-

tembra sa Romundtom i Baumgart-

nerom, „arhiučenicima", na Rigiju;

zatim na banjskom lečenju u Lucer-

nu. Zbog Vagnerovog uspeha oseća

se potpuno „isključenim iz nasled-

stva“ . Sredinom oktobra poseta

Fon Gersdorfa; ranije Rodeova po-

seta. Iscrpno i oduševljeno pi-

smo Kozime Vagner Ničeu o trećem

Nesavremenom (O/e VpeJe Soz/ta...,

II, 600). Do početka novembra je

prodato jedva 200 primeraka dru-

gog Nesavremenog (izašlo krajem

februara). Sredinom novembra Ni-

če „sasvim srećan“ sluša Berlio-

zov Sagleia/ go t a t . Posete u ve-

drom „Udruženju utorkom" (v. S. A.

VegpoiŠ, Rpedpsć O^eNjesk ips1 Rpe-

dpsć Mekzsće, Ete Rgeipbzsćać, Je-

na, 1908, I, 740) i u Lorahu kod go-

spođe Baumgartner. Božićne fe-

rije u Naumburgu; „da bih... još jed-

nom proslavio čitavu muzičku žr-

tvenu svečanost mog detinjstva i

mladosti i kodifikovao je prepi-

som“ (NKO, VpeGe IV, 128); Krug i

Pinder predstavljaju svoje supruge.

Predavanja: u letnjem semestru: Es-

hilove hoefore (3+1 slušalac); u

zimskom semestru: 1. Istorija grč-

ke književnosti (7 slušalaca), 2.

Aristotelova Retorika (2 teologa

kao slušaoci).

1875. „Juče sam prvi dan u godini gledao

s istinskom strepnjom pred buduć-

nošću... Zavidim svima koji će na

valjan način umreti“ (v. III, 1103).

Kozima Vagner pita Ničea 16. janu-

ara da li bi njegova sestra želela

da tokom dužeg koncertnog puto-

vanja bračnog para Vagner čuva nji-

hovu decu u Bajrojtu. [Iako sestra

tvrdi da je u to vreme imala du-

hovno poverenje svoga brata, to se

ne može tako opravdati: značajno

je da Ničeovo pismo njoj od 22. ja-

nuara nije sačuvano u originalu i -

kao i sva kasnija pisma njoj u slič-

nom smislu - očigledno nije posto-

jalo. U tom slučaju se očigledno ra-

di o jednoj sestrinoj kompilaciji:

up. NKO, Vg, IV, 4091. U završnom sta-

vu: „Ti si jedan tako dobar prija-

telj i drug, i što budeš starija i

što više budeš izlazila iz naum-

ti radi izrade faksimila - bez ostatka uništeni

prilikom jednog teškog bombardovanja. Tačan po- [33]

pis rukopisa koje je Lencevski signirao nalazi se

u mom posedu. Listu ranije objavljenih Ničeovih

kompozicija donosi „JaćgezvepsM Jpg 1939 sJeg ZŠ-

1ipd MJećzsMe-Agć^”, z1g. 13J. 1311 O kompozicijama v.

dalje „MasMćepsMe” NKS.

burške atmosfere, utoliko više

ćeš urastati u sve moje poglede i

težnje“ , suviše je jasna želja tvor-

ca te misli, odnosno izmišljoti-

ne. Za ukupno pitanje o tom krivo-

tvorenju pisama, up. u ovom izdanju

odgovarajuće mesto iz „Naknadnog

filološkog izveštaja“ .j Na veliku

Ničeovu radost, Dojsen se odlučuje

za književnu obradu indijske fi-

lozofije (v. NKO, Vg, IV, 407J). Pose-

ta gospođi Baumgartner u Lerahu;

up. njeno veoma lepo pismo (NKO,

Vg, IV, 4110). Najdublja zapanjenost

Romundtovom namerom da postane

katolik. U martu poseta Fon Gers-

dorfa. Adolf Fišer poklanja Ni-

čeu originalni list Direrovog ra-

da „Vitez, smrt i đavo". Oči i sto-

mak ponovo veoma loše. Beleške za

rad „Mi filolozi". Od 25. aprila

do 3. maja u Bernu: da bi bio sam.

Rasprava o prva tri „Nesavremena"

u „Tće \L/ez1tJpb1eg PeuJe\l/“ (NKS, Vg,

IV, 4250). Duhovi sa sestrom u Ba-

den-Badenu. Luis Kelterborn, jedan

Ničeov učenik, poklanja mu prepis

Burkhartovog tečaja „Istorije grč-

ke kulture" (isto je ranije učinio

Adolf Baumgartner); up. beleške

L. Kelterborna (isto, 3430). Prvi

bliži odnos sa Albertom Brene-

rom. Sredinom jula: „Sa Jakobom

Burkhartom sam ponovo u istim

dobrim starim odnosima" (isto,

197). Tokom letnjih ferija u Štaj-

nabadu, maloj banji za stomačne

tegobe u Švarcvaldu (o dijagnozi

i lečenju up. isto, 2030). Čitanje

nacionalne ekonomije; zatim Don

Kihota. Početkom avgusta Overbek,

Rode i Fon Gersdorf sami na or-

kestarskim probama za nibelun-

šku tetralogiju u Bajrojtu. Sredi-

nom avgusta Niče sa sestrom živi

u vlastitom stanu: pohvala te ku-

ćevnosti i „srećnog bića“ njegove

sestre (NK<3, Vg, IV, 233J). - Rodeo-

va poseta; krajem septembra sa

Overbekom na Birgenštoku; sredi-

nom oktobra poseta Fon Gersdor-

fa. Povratak bolesti; sestra mu

čita Valtera Skota da ne misli na

bolest. Mladi muzičar Hajnrih Ke-

zelic (Peter Gast) dolazi kao „po-

klonik“ Ničeovih spisa na univer-

zitet u Bazelu i sluša Ničea i

Overbeka. „Dr Re, meni veoma odan,

objavio je anonimno jednu izvanred-

nu knjižicu, Psihološka zapaža-

nja, on je ,moralist‘ u najstrožem po-

gledu, jedan sasvim redak dar među

Nemcima“ (NKS, Vg, IV, 247). Prvog

dana Božića „formapni slom“ (isto,

251). Predavanja: u letnjem seme-

stru: 1. Istorija grčke književno-

sti (6 slušalaca), 2. Aristotelova

Retorika (3 slušaoca); u zimskom

semestru: 1. Stari religiozni kult

kod Grka (8 slušalaca), 2. Istori-

ja grčke književnosti (kraj, 11 slu-

šalaca).

1876. Nesavremena razmatranja, Četvrti

deo: Rihard Vagner u Bajrojtu. - Po-

slednja verzija Filozofije u tra-

gičkom razdoblju Grka (neobjavlje-

no). Izučavanje prirodnih nauka,

matematike i nacionalne ekonomi-

je; up. NK6, Vg, IV, 351. - Početkom ja-

nuara zbog bolesti oslobođen ča-

sova na pedagogijumu za ostatak

semestra; sredinom februara na-

pušta i predavanja. Nudi prijatelj-

stvo ženevskom dirigentu Hugu fon

Zengeru. U martu sa Fon Gersdor-

fom na Ženevskom jezeru; zajed-

ničko čitanje Manconijevih Vere-

nika\ 5. aprila Overbeku: „Meni je

kao da sam u mnogim stvarima bio

stegnut u mengele - zdravlje za me-

ne znači izaći odatle“ (NKS, Vg, IV,

263). 6-11. aprila u Ženevi: sluša

Berlioza, posećuje Volterovu kuću;

ženidbena ponuda Matildi Tram-

pedah; sa tronutošću čita do kraja

[34]

Memoare jedne idealistkinje. Kra-

jem maja: radost zbog Rodeovog Goč-

kog romana i njegovih preteča. Bli-

ži odnosi sa X. Kezelicom. Počet-

kom jula: izlazak četvrtog Nesavre-

menog; Vagner Ničeu: „Prijatelju!

Vaša knjiga je gorostasna! - Odakle

Vam samo to iskustvo o meni?“ 24.

jula ide u Bajrojt na probe za prvi

festival; 1. avgusta sestri: „Če-

znem da odem... Hvata me jeza pred

svaku od tih dugih umetcičkih veče-

ri... Sasvim sam zasićen"; već pre

prve generalne probe beg u Klin-

genbrun u Bavarskoj šumi. Tamo prve

skice za Ljudsko, suviše ljudsko.

12. avgusta, na dan prvog javnog iz-

vođenja Rajnskog zlata, na insisti-

ranje sestre ponovo u Bajrojtu; do

27. - Susret sa Lujzom Ot, Pariz.

Overbek se ženi. Ničeov povratak

sa Paulom Reom. Prijateljstvo sa

slikarom i piscem Rajnhardom fon

Zajdlicom. Oseća se veoma loše:

„ne može se više izdržati" (NKS,

Vg, IV, 306). Od 15. oktobra zbog bo-

lesti na godinu dana oslobođen

svih obaveza u Bazelu. 1-20. okto-

bra sa Reom u Beksu (banja u kanto-

nu Vadt); 20. sa Reom i Brenerom za

Đenovu: 23. odatle brodom za Na-

pulj; sa M. fon Majzenbug koja im se

pridružila za Sorento; zimu pro-

vodi tamo sa M. fon Majzenbug, Re-

om i Brenerom u Vili Rubinaći.

Porodica Vagner od 5. oktobra do

5. novembra takođe u Sorentu: po-

slednji susret sa Ničeom. - Ričlova

smrt. Čitanje Voltera. Predavanja:

u letnjem semestru: 1. 0 preplato-

novskim filozofima (9+1 sluša-

lac), 2. 0 Platonovom životu i uče-

nju (18+1 slušalac).

1877. RIsćags! UJadpeg a VaugeiM, 1gadi 'L rag

Mape VaitdaPpeg ačes Gai1opzaIop

s1e Gai^eig. ~ I dalje u Sorentu. Ose-

ća se „opet veoma loše... skoro

očajno" (NK6, Vg, IV, 331). 10. apri-

la Re i Brener otputovali; dola-

zak bračnog para fon Zajdlic. Pla-

novi da se oženi: „dobro, ali boga-

to“ (isto, 339). Početkom maja: „oseća

se sve lošije"; plan da „demisio-

nira“ (isto, 341). Odlazak iz So-

renta za Švajcarsku (up. III, 11310).

Četiri nedelje na lečenju u Ragacu;

preko leta u Rozenlauibadu: bliži

odnosi sa frankfurtskim lekarom

Otom Ajzerom. Krajem avgusta Over-

beku: „Imam iza sebe jednu veoma

bogatu godinu (po unutrašnjim re-

zultatima)'1 (isto, 1141). Od prvog

septembra Niče u zajedničkom do-

maćinstvu sa svojom sestrom; Peter

Gast se pridružuje kao „prijatelj u

pisanju spreman da pomogne". Kra-

jem decembra opšte Ničeovo stanje

ponovo toliko loše, da mora da za-

moli za oslobađanje od nastavnog

delovanja na pedagogijumu. Raskid

sa Fon Gersdorfom (za „Povest o

Nerini“ up. O/e Vg/e/e beg Rge/ćeggz

Sag1 uop OegzsJogN ap Rpes/psć L//'-

e&zsće, ćgzd. V. K. bsć1es1p1a, Vajmar

19340, III, 990). Pojavila se knjiga

Paula Rea Izvor moralnog oseća-

nja\ primerak sačuvan u Ničeovoj

biblioteci nosi posvetu autora:

„Ocu ovog spisa sa najvećom za-

hvalnošću njegova majka." Preda-

vanja: u zimskom semestru: Religi-

ozne starine Grka (6 slušalaca).

1878. Ljudsko, suviše ljudsko. Knjiga za

slobodne duhove. - Kraj prijatelj-

stva sa bračnim parom Vagner: u

januaru Vagner šalje Ničeu Parsi-

fala (up. III, 1146đ; u maju Niče

Vagneru šalje Ljudsko, suviše ljud-

sko. V martu lečenje vodom u Ba-

den-Badenu. U maju izlazi Ljudsko,

suviše ljudsko: saglasnost Burk-

harta, Rea i Gasta; Rode „ne bez

bolnog osećanja". U avgustovskoj

svesci „Bajrojtskog lista“ razdra-

žen napad Riharda Vagnera („Pu-

blika i popularnost"). Brenerova

smrt. „Čudna otuđenost mnogih po-

znanika i prijatelja" (III, 1149). Kra-

jem juna okončanje zajedničkog do-

maćinstva; sestra se zauvek vraća

majci. Početkom septembra u bern-

škom Obervaldu. Na jesen (ili u

februaru naredne godine) nesre-

ćan sestrin pokušaj da interveni-

še u Bajrojtu; popujući odgovor Ko-

zime Vagner; sestra očito postaje

regzopa pop dga1a (najveći deo Ni-

čeovih pisama Rihardu i Kozimi

Vagner bio je uništen u kući Van-

frid; up. NKO, \L/, 3 4 HŠHđ. Za

zimski semestar Niče je iznajmio

jedan stan na obodu grada, kako bi

mu put do univerziteta bio duži.

Prisniji odnos samo sa bračnim

parom Overbek. 18. novembra R.

fon Zajdpicu:....Duboko narušeno

zdravlje. Spolja gledano, taj život

je kao život nekog starca...“ ; 29.

decembra gospođi Baumgartner:

„polumrtav od bola i iscrpljeno-

sti“ . Predavanja: u letnjem seme-

stru: 1. Hesiodovi Dela i dani (13

slušalaca), 2. Platonova Odbrana

Sokratova (6 slušalaca); u zim-

skom semestru: 1. Grčki liričari

(13 slušalaca), 2. Uvod u studije

Platona (8 slušalaca). [O rukopi-

sima Ničeovih predavanja vidi

pod signaturom R II u NKO, \L/, 3V,

1_H1\/K. - Izbor iz Ničeovih preda-

vanja sadrže tomovi HUI-H1H (RđPo-

1od1sa) (ZOA, dalje tomovi II, IV i V

Musarion-izdanja (Minhen, 19220).

Predavanja o liričarima od let-

njeg semestra 1869. do zimskog se-

mestra 1878/79. nalaze se u NK<3,

\L/, V 3070.]

1879. L>udsko, suviše ljudsko. Knjiga za

slobodne duhove. Dodatak: razna

mišljenja i izreke. - U prvim me-

secima se oseća „strašno"; za Us-

krs uzaludno lečenje u Ženevi. Po

povratku napad za napadom najže-

šćih bolova u glavi i očima; stal-

no povraćanje. Overbek poziva u

pomoć Ničeovu sestru. Do Uskrsa

prodato 120 primeraka prvog toma

Ljudskog, suviše ljudskog. 2. maja

zahtev za otpust kod bazelskog

predsednika uprave; uverenje o ot-

pustu od 14. juna; za sledećih šest

godina odobrenje penzije od 1000

franaka godišnje iz „Hojslerskog

fonda” i 1000 franaka od „Aka-

demskog društva". Oproštaj sa Ba-

zelom; prvi put sa sestrom u zamku

Bremgarten kod Berna, posle na

negovanju kod Overbekove tašte u

Cirihu. Krajem juna prvi put u

Gornjem Engadenu: „Osećam se kao

da sam u zemlji obećanja" (24. juna

sestri); u avgustu Overbekova po-

seta; prijatelj isporučuje Ničeove

bazelske prihode. Stalno novi te-

ški napadi. U septembru sa se-

strom u Huru. Posle toga u Naum-

burgu, u „zimi s najmanje sunca"

njegovog života: „Bio je to moj mi-

nimum: tada je nastao Putnik i

njegova senka" (II 1070). Lektira:

Gogolj, Ljermontov, M. Tven, E. A.

Po. Krajem decembra dirljiva pre-

piska sa Rodeom; 28. decembra

Overbeku: „Juče jedna opasno duga

nesvestica"; nasuprot tome, opro-

štajna i pisma zahvalnosti od 31.

decembra do 16. januara sledeće

godine, upućena „ljubljenoj sestri“

nisu prava (o tome i o drugim fal-

sifikatima pisama v. „Naknadni

filološki izveštaj“ ). Te godine

118 dana sa teškim napadima.

1880. Putnik i njegova senka. - U januaru

duga poseta Paula Rea u Naumbur-

gu. 12. februara put za Bocen, oda-

tle posle nekoliko dana za Rivu na

jezeru Garda. Ovde susret sa Pete-

rom Gastom. 12. marta sa Gastom za

[36]

Veneciju (do kraja juna); od tog bo-

ravka posebna ljubav prema Vene-

ciji; čitanje Kasnog leta [roman

Adalberta Štiftera]. U julu i av-

gustu u Marijenbadu: „Žestoko ri-

jem u svom moralnom rudokopu" (III

1163); čita Merimea i Sent-Beva.

Često sanja o Vagneru (III 1165). Re-

či pune slutnje o sestri: „Ali, La-

ma! Kako trijumfuje nad svetom,

preobražavajući se u različite

životinje! Na kraju ona je postala

svoj brat, koji ,se odriče sveta'...

premala i neugledna životinjica!"

(III 1166đ. - U septembru ponovo u

Naumburgu. 8. oktobra, preko Frank-

furta, Hajdelberga, Bazela (lepi

časovi sa Overbekom), Lokarna, za

Strezu na jezeru Mađore. Tamo po-

novo nekoliko nedelja u najgorem

stanju. Prva zima u Đenovi: „usam-

ljenost potkrovlja"; i dalje se

bedno oseća.

1881 .Jutarnje rumenilo. Misli o moral-

nim predrasudama. - Teška zima,

bez peći, „često sa skočanjenim

udovima" (22. februara Overbeku);

„teško da će ikad više proći

glavobolje“ (isto). Krajem aprila

sa Gastom u Rekoaru kod Vićence.

Gast svira Ničeu svoju kompozici-

ju kao uvertiru za Šalu, lukavstvo

i osvetu, Niče otkriva Gasta kao

muzičara. 31. maja Gastov odpazak.

Od 4. jula do 1. oktobra prvi bora-

vak u Sils-Mariji: „Ne znam ništa

što bi bolje odgovaralo mojoj pri-

rodi od tog parčeta zemlje na vi-

siji“ (III 1169). Čita Spinozu (ili

Kuna Fišera o Spinozi?). U avgustu

„misao o večnom povratku istog“

(up. II 1128). 18. septembra očajnič-

ka izjava Overbeku (III 1176: „b i t Jp

rips1o s1ezregaNop1z“ ). Opšte stanje:

„Zastrašujuća promena stanja“ (14.

oktobra Overbeku). Od početka ok-

tobra ponovo u Đenovi; u novembru

po prvi put sluša Bizeovu Karmen.

Dugo pismo sestri (uz izvinjenja

saglasnosti) od 29. novembra je

falsifikovano. U decembru obno-

va prijateljstva sa Fon Gersdor-

fom.

1882. Idile iz Mesine. - Vesela nauka.

- I dugo pismo sestri od 22. janu-

ara je falsifikovano. U februaru

poseta Karla Rea u Đenovi: „Nije la-

ko ostvariti okrepljujući odnos“ (III

1177). „Čudni apostol", Bernhard

Ferster, Ničeov kasniji zet, drži

u Berlinu javno predavanje o Ničeu

(Niče u martu Overbeku). Čita Ro-

berta Majera. Rodeovo otuđenje.

Obnova prepiske sa M. fon MaJ-

zenbug. 13. marta Re putuje za Rim.

gde kod M. fon Majzenbug upoznaje

Lu Salome. 29. marta Niče putuje

jednim sicilijanskim tovarnim je-

drenjakom od Đenove do Mesine;

tamo ostaje do 20. aprila. Na po-

ziv M. fon Majzenbug i Rea Niče

konačno dolazi u Rim, gde ga njih

dvoje upoznaju sa Lu Salome. Niče

se (kao i Re) zaljubljuje u dražesnu

i veoma visprenu mladu Ruskinju.

Pismo sestri (Rim, kraj aprila),

veoma skeptično u pogledu Lu je

falsifikat. Putovanje sa Reom, Lu

Salome i njenom majkom za Ortu.

Od 8. do 13. maja u Bazelu kod

Overbeka. 13-16. maja sa Lu Salo-

me i Reom u Lucernu (zajedno se

fotografišu); poseta Tribšenu.

23. maja do 24. juna: Naumburg; kra-

ći boravak u Berlinu, nadajući se

susretu sa Lu; razočaranje Grune-

valdom. 25. juna do 27. avgusta Tau-

tenburg: Ničeova sestra i Lu Sa-

lome 26. jula na praizvođenju Par-

sifala u Bajrojtu; 7. avgusta obe

dolaze u Tautenburg. Prilikom tog

zajedničkog boravka - Lu napušta

Tautenburg 26. avgusta - Ničeov

raskid sa majkom i sestrom. [Niče-

*Da bi se tako učinjena opasna pometnja u literar-

noj predaji koliko je moguće konačno razjasnila

bar u seriji pisama NKSZ, zamolio sam 1936. prof.

dr Valtera F. Ota da u svojstvu člana naučnog od-

bora NKS uspostavi vezu sa gospođom Lu Andreas-

-Salome. Posle smrti gospođe Andreas koja je

usledila ubrzo posle toga, sporazumeo sam se sa

upraviteljem njene ostavine Ernestom Pfajferom

u Getingenu, prolazeći tuda, da zajedno objavimo

čitavu još sačuvanu prepisku između Lu Salome i

Ničea i korespondenciju između Paula Rea i Ničea

ova sestra je svojim neprekidnim

intrigantnim mešanjem u Ničeov

dovoljno težak odnos sa Lu Salo-

me i Paulom Reom svog brata sko-

ro naterala na samoubistvo; ona je

u vezi sa tom aferom u mnogim iz-

javama, sa svojom mržnjom koja je

sve iskrivljavala, ako ne i falsi-

fikovala, doživotno pratila Lu

Salome (kasnije gospođu Andreas)

i Paula Rea, i pokušala da osu-

mnjiči bračni par Overbek, koji su

nastojali da utiču umirujuće i da

raščiste stvari.* Svi dokumenti

sačuvani u Getingenu i Bazelu uka-

zuju na to da za svu zbrku godina

1882/3. „krivicu" najpre snosi - zI

uepja uegvo - sam Niče: zbog nedo-

statka iskrenosti prema sebi sa-

mom i prema glavnim učesnicima,

kao i zbog slabosti u odnosu pre-

ma sestrinim ekscesima. Sigurno

je da su odnosi bili dosta teški:

Re i Niče su ponudili Lu Salome

brak, i obojica su bili odbijeni;

prijatelj je postao rival, uprkos

odbijanju srećniji rival; očekiva-

na (zaista očekivana?) privrženi-

ca i adeptkinja postala je voljena

- neuspelo voljena - i svakako ni-

je bio lak „psihološki" zadatak da

se devojka oko koje se uzaludno

trudio ponovo preobrati u privr-

ženicu. Ne ostaje ništa da se ka-

že o ličnosti Lu Salome: ona se u

svom Osvrtu na život predstavila

sa svom otvorenošću koja se samo

može poželeti; i o Paulu Reu se

tamo i u komentaru Ernesta Pfaj-

fera nalazi - mislim - sve što je

potrebno.] Kraj avgusta u Naumbur-

gu; Niče komponuje za Lu Salome

„Molitvu za život“ . Od sredine

septembra beg od „naumburške vr-

line“ za Lajpcig; 17. septembra

kratka Overbekova poseta. Počet-

kom oktobra Niče učestvuje na jed-

noj spiritističkoj sesiji. Posle-

(uključujući sačuvane skice pisama), uz jedan kri-

tički komentar. (Pretpostavka - već za Lu Andre-

as-Salome - da pristane na plan o objavljivanju

pisama, bilo je distanciranje naučnog odbora od

tendencija - ili izjava - Ničeove sestre. Onda je

usledilo odgovarajuće javno objašnjenje.) Sačuvano

je 26 Ničeovih pisama Lu Salome i 33 pisma Pau-

lu Reu; osim toga, još oko 120 do sada uglavnom

neobjavljenih dokumenata: Ničeovih pisama, pisa-

ma Lu Salome, Reovih pisama Ničeovoj sestri,

bračnom paru Overbek, M. fon Majzenbug; memoari

dnji put zajedno sa Lu Salome i

Paulom Reom: Lu se otuđuje posle

Ničeovog pokušaja da kod nje okle-

veta Rea. Gast dolazi u Lajpcig iz

Venecije da bi uz Ničeovo posre-

dovanje Nikiš svirao njegovu ko-

mičnu operu Šala, lukavstvo i

osveta; Gast upoznaje Lu Salome i

ona ostavlja na njega snažan uti-

sak koji je doduše kasnije - kao i

kod mnogih drugih - izbledeo (v.

1_oi ApsJgeaz Za1ote, !~ek)ep$gis№Nsk,

316). Krajem oktobra Lu Salome i

Paul Re napuštaju Lajpcig. Niče

15. novembra putuje na Overbekov

rođendan u Bazel, 18. dalje za Đe-

novu. Od 23. novembra do 23. fe-

bruara sledeće godine u Rapalu:

vreme nastanka prvog dela Tako je

govorio Zaratustra. 24. decembra

prekid prepiske sa majkom. „Moj od-

nos prema Lu nalazi se na krajnje

bolnom umoru" (II11199). Mišljenje:

„Ta zima je bila najgora u mom ži-

votu" (isto, 1201).

1883. Tako je govorio Zaratustra. Knjiga

za sve i ni za koga. - Tako je govo-

rio Zaratustra. Knjiga za sve i ni

za koga, II. - Od 1883. do 1888. leti

u Sils-Mariji, zimi u Nici; u pre-

laznim razdobljima u različitim

mestima. Teška nesanica. 13. fe-

bruara Vagnerova smrt. 23. febru-

ara do 3. maja u Đenovi; 24. marta

P. Gastu: „Zimu kao što je bila ova,

neću opet preživeti"; istog mese-

ca Overbeku: „Ne želim svoju maj-

ku, a postajem neveseo kada čujem

glas svoje sestre; kad god sam bio

zajedno sa njima, bio sam bole-

stan." Od 4. maja do 16. juna u Rimu:

pomirenje sa sestrom; povratak sa

njom do Koma. Od 24. juna u Sils-

-Mariji. U avgustu sastanak sa Over-

bekom: nova katastrofa sa sestrom

(v. III 1213đ; duga Ničeova pisma se-

stri s početka avgusta i od 2. sep-

i dnevnički zapisi Lu Salome, itd. Dalji niz do-

kumenata o toj kritičnoj epohi postao mi je dostu-

pan 1937. zahvaljujući prijateljskoj susretljivosti

upravnika bazelske univerzitetske biblioteke,

višeg bibliotekara dr Švarbera. Tekstualni deo

te planirane publikacije bio je završen krajem

1939; nešto kasnije i moj uvod; po mom sećanju i

komentar - čiji glavni deo je svakako pao na Ernsta

Pfajfera - kad smo Pfajfer i ja bili pozvani u

vojnu službu. Do objavljivanja tog rada, dakle, ni-

je došlo; čitava priprema se nalazi kod E. Pfaj-

tembra (sa pričom o Lu i Reu), se-

strini su falsifikati. Novo po-

mirenje sa sestrom (očigledno na

račun bračnog para Overbek). 5.

septembra putovanje za Naumburg;

mučan boravak tamo: majka i sestra

pritiskaju Ničea da se ponovo vra-

ti na univerzitet: Naumburg nala-

zi da se Niče više ne druži sa „ot-

menim svetom"; osim toga, sestrina

veridba sa gimnazijskim nastavni-

kom, vagnerijancem i političkim

antisemitom, kasnijim „kolonizato-

rom“ dr Bernhardom Fersterom (o

njemu v. E. R. Ro1as(p, 0ez(a11ep i t /V/-

e\2 zsće, str. 125P: „Bernhard i Epi

Ferster‘7. Početkom oktobra (uz tri

blagotvorna dana zadržavanja kod

Overbeka u Bazelu) za Đenovu; oda-

tle na jednu nedelju u Speciji, onda

opet povratak u Đenovu. „Zdravlje

neverovatno opalo“ (22. oktobra

Overbeku); istom, 27. oktobra: „Ne

živeti u Nemačkoj i ne biti zajed-

no sa svojim rođacima." Krajem no-

vembra preko Vilafranke - nede-

lju dana boravak tamo - za Nicu.

Prvo pismo Ničeu sa oslovljava-

njem „najpoštovaniji majstore" (Ni-

če pribeležio). Sestra „maltreti-

ra“ Ničea antisemitskim pismima

(up. Niče Gastu 1. februara 1884);

Ničeovo pismo sestri, zima 1883/4,

koje se tiče „Fersterove poštova-

nja dostojne ličnosti" sestra je

krivotvorila.

1884. Tako je govorio Zaratustra. Knjiga

za sve i ni za koga, III. - Do 20.

aprila u Nici. 2. aprila Overbe-

ku: „Prokletu antisemitizam... uz-

rok je radikalnog raskida između

mene i moje sestre“ ; 7. aprila

Overbeku: „Dr Re i gospođica Sa-

lome, sa kojima bih rado želeo da

ispravim nešto što je moja sestra

učinila naopako" (III 1217). Od 21.

aprila do 12. juna kod Gasta u Ve-

fera u Getingenu; ja ne posedujem nikakve prepise.

Ali 1951. je objavljena (Cirih i Visbaden) knjiga Lu

Andreas-Salome koju je E. Pfajfer priredio iz za-

ostavštine Osvrt na život, skice nekih životnik

uspomena, sa poglavljem „Doživljaj prijateljstva

(Paul Re i Fridrih Niče)" koje je E. Pfajfer naj-

tačnije komentarisao, čime mi izgleda da je mno-

go učinjeno za razjašnjenje zapletenih odnosa. -

Mnoga iskrivljavanja Ničeove sestre je pokušao

da ispravi još Karl Apbreht Bernuli u svom delu

Rgapg OueNjesk ipb RpedPsM Mekzsće, E'te Rgeipb-

neciji: radost zbog Gastove komič-

ne opere Venecijanski lav. Ničeo-

vo pismo sestri (o Zaratustri III)

iz sredine juna je falsifikat; o

pravom odnosu prema sestri v. pi-

sma Overbeku od 2. i 21. maja: „Po-

slove sa svojim rođacima moram

da skinem sa vrata - dve godine

sam se iscrpljivao u najdobrodu-

šnijim pokušajima da ih uredim i

smirim, ali badava." Od 15. juna

do 2. jula bolestan kod Overbeka;

zatim Piora kod Airola. Od 12. ju-

na do 15. jula u Cirihu: poseta Re-

zi fon Širnhoferu i Meti fon

Zalis (o ovome v. Mapa VtsJzsće-

s11eg, „M1e*2zsđe5 VpeJe ap Me1a uop

Za115“ , Meie ZsGmeKgeg PipsJbsćai,

april 1955, sv. 12, str. 7070). Od

16. jula do oko 25. septembra u

Sils-Mariji (treći boravak). Oko

18. avgusta Overbeku: „Dobro mi

čini kada nema pisama iz Naum-

burga... Možeš da zamisliš kako

je stalno ponavljanje jednog proce-

sa konačno uticalo na mene: da mi

se stalno iznova u lice baca puna

šaka prljavštine, u čudovišnoj

napetosti i velikom osećanju (z/s!)

koje se širi preko sudbine čove-

čanstva..." 26-28. avgusta poseta

Hajnriha fon Štajna. Od kraja sep-

tembra do 30. oktobra u Cirihu;

pomirenje sa sestrom: „Moja sestra

je jedna sjajna životinjica" (4. ok-

tobra Overbeku); lično poznanstvo

sa Gotfridom Kelerom; dr Fri-

drih Hegar, kapelmajstor u Cirihu,

sa svojim orkestrom svira Ničeu

(samom!) uvertiru Gastovog Vene-

cijanskog lava\ Hegar nagađa da je

Gast neki vojni kapelmajstor: ima

premalo poverenja u violine i

hteo bi sve da učini duvačima (Ni-

če 8. oktobra Gastu). Veza sa Hele-

nom Druskovic. Novembar u Mento-

ni; Ničeovo pismo sestri (sredi-

nom novembra, na teret gospođe

vsćać, Jena, 1908, I ZZZTS. I II 389N; zatim Šarl An- .

dler u svom šestotomnom delu L//e&zsLe, 5a u/e e(za [3 “ j

repzee (Pariz, 1920/31; Andper je raspolagao za to

vreme već iznenađujuće obuhvatnim poznavanjem

materijala za biografske izvore); zatim E. F. Po-

dah u LU/e/gzsćez 1izattepk>gisć, Hajdelberg, 1930,

str. 3711, u Oez1aPep i t Še1gzsće, Vajmar, 1932, str.

Š , i u Rpebpsć L//e/28s/?e ipd 1oi Za1ote, Cirih,

1938.

Overbek) je falsifikat. Od počet-

ka decembra do 8. aprila 1885. u

Nici; poseta Paula Lanckog.

1885. Tako je govorio Zaratustra. Knjiga

za sve i ni za koga, Četvrti i po-

slednji deo\ privatno izdanje. -

Pismo sestri od januara je falsi-

fikat; isto tako pisma s početka i

sredine marta (protiv majke, brač-

nog para Overbek, Lu Salome i

Malvide Fon Majzenbug). Niče ne

nalazi izdavača za Zaratustru IV;

moli Fon Gersdorfa za materi-

jalnu potporu za štampanje. Čita

Avgustinove Ispovesti. Stanje, 8.

aprila Overbeku: „Zima puna mno-

gih briga i samosavlađivanja je

iza mene! - Sa očima je krajnje lo-

še“ . Od 10. aprila do 6. juna u Ve-

neciji (kod Gasta); 22. maja sestra

se udaje za Bernharda Ferstera.

Od 7. juna do sredine septembra u

Sils-Mariji (četvrti boravak). Od

sredine septembra do početka no-

vembra u Naumburgu (prekidano bo-

ravkom u Lajpcigu): početkom okto-

bra susret sa Hajnrihom fon Štaj-

nom na putu između Naumburga i

Kezena; oproštaj sa sestrom, koja

je sa svojim mužem otputovala po-

četkom 1886. za Paragvaj. Početkom

novembra u Minhenu: sastanak sa

Rajhardom fon Zajdlicom; kraće

zadržavanje u Firenci. Od sredi-

ne novembra do početka maja 1886.

u Nici (treći boravak).

1886. S one strane dobra i zla. Predi-

gra jedne filozofije budućnosti.

- Rođenje tragedije, ili: Helen-

stvo i pesimizam: Novo izdanje sa

pokušajem samokritike. - Ljudsko,

suviše ljudsko. Knjiga za slobod-

ne duhove, Prvi tom: Novo izdanje

sa predgovorom. - Ljudsko, suviše

ljudsko. Knjiga za slobodne duho-

ve, Drugi tom: Novo izdanje sa

predgovorom. - Početkom maja jed-

na nedelja u Veneciji (u Gastovom

odsustvu): oči ovde veoma loše.

Od sredine maja u Minhenu. Od

sredine maja do 27. juna u Naum-

burgu i Lajpcigu: poslednji sasta-

nak sa Rodeom, koji ga je za Uskrs

pozvao u Lajpcig (Niče sluša Ro-

deova predavanja). Sastanak sa P.

Gastom; Niče je isposlovao da je-

dan septet privatno odsvira Gasta

u Suknari [poznata koncertna dvo-

rana u Lajpcigu]; o tome 20. juna

Overbeku: „Muzika ne zvuči dobro,

suviše gusta". Štampanje S one

strane dobra i zla na trošak au-

tora. Ničeovo pismo sestri od 14.

juna (ponovo nepovoljno o gospođi

Overbek) je sestrin falsifikat;

isto tako dugo pismo sestri puno

jadanja od 8. jula. Krajem juna u Hu-

ru. Od početka jula do 25. septem-

bra u Sils-Mariji (peti boravak).

Veza sa Helenom Cimern, i ponovo

sa majkom i ćerkom Fin, kao i sa

gospođom Fon Manzurov. Stanje,

krajem jula majci: „Stalno indispo-

niran i nervozan, loše spavam, bo-

le me oči, duhovno umoran." 8-10.

septembra poseta Mete fon Zalis.

16. i 17. septembra u bernškom „Bun-

du“ izlazi kritika poslednje knjige

iz pera J. F. Vidmana, koja je obra-

dovala Ničea. 25. septembra preko

Sargana (ovde žestoke glavobolje)

i Gotharda za Đenovu i Rutu (ovde

do 20. oktobra). Pismo Ipolita

Tena od 17. oktobra, posle prijema

S one strane dobra i zla. Od 22.

oktobra do 2. aprila 1887. u Nici

(četvrti boravak).

1887. Jutarnje rumenilo. Misli o mo-

ralnim predrasudama: Novo izda-

nje sa predgovorom. - Vesela nau-

ka („\a daua zsJepga",): Novo izdanje

sa dodatkom: „Pesme princa od-

metnika". - Tako je govorio Zaratu-

stra. Knjiga za sve i ni za koga, u

[40]

tri dela. - Himne životu, za me-

šoviti hor i orkestar, kompono-

vao Fr. N. -O genealogiji morala.

Polemički spis. - U januaru: Niče

sluša po prvi put uvod u Parsifa-

la (v. III 1249); otkriće Dostojev-

skog (isto, 1250). Pismo sestri od

22. februara o „poslednjem danu

našeg nepomućenog odnosa brata i

sestre, pre nego što su između nas

stali tuđina i glupi zametnici

nemira“ , kao i od 23. marta o tome

da je „Lama bila dobar ukućanin, ne

nalazim joj zamene", sestrini su

falsifikati. 23. februara veliki

zemljotres na Rivijeri. 24. marta

Overbeku: „Kod svih radikalnih par-

tija (socijalista, nihilista, anti-

semita, ortodoksnih hrišćana, vag-

nerijanaca) uživam u neobičnom...

izgledu. Ekstremna čistoća atmos-

fere u kojoj sam se našao, zavodi."

U aprilu u Kanobiju, na jezeru Mađo-

re. Pismo odatle sestri (20. apri-

la) je falsifikat. 26. aprila Ga-

stu: „Jedan odvratan napad; odvra-

tna melanholija i razdražljivost

kao konsekvenca." Od 28. aprila do

6. maja u Cirihu: razgovor sa Hega-

rom o Gastu; Overbekova poseta;

sastanak sa Rezom fon Širnhofer

(razgovor o Dostojevskom) i sa Me-

tom fon Zalis. Kratak boravak u

Amdenu iznad jezera Valen. Od 8.

maja do 8. juna u Huru: Lu Salome

saopštava Ničeu da se verila sa

dr Andreasom; oseća se loše; kraj

prijateljstva sa Rodeom; pismo se-

stri od 21. maja je falsifikat.

Niče odbija da za projekat svoga

zeta u Paragvaju „izda novac" (se-

stri 5. juna). Od 8. do 12. juna u

Lencu (pustara kod Lenca). Od 12.

juna do 19. septembra u Sils-Ma-

riji (šesti boravak). 22. juna Ga-

stu: „Moje zdravlje se ponovo vra-

ća na svoje staro najbednije stanje,

ogromna je malaksalost čak i u ta-

kozvanim ,zdravim‘ danima.“ Smrt

Hajnriha fon Štajna (up. III 1257đ.

30. juna Overbeku: stalna, teška

depresija. Poseta u junu „svojim

engelsko-ruskim damama“ u Malo-

ji, gde ga one obraduju jednim „ma-

lim koncertom". Pismo sestri iz

tog vremena je falsifikat. U avgu-

stu veza sa Metom fon Zalis i

njegovom prijateljicom gospođi-

com Kim; oboje duže vreme u Sils-

-Mariji. U septembru poseta brač-

nog para Dojsen (up. R Oeizzep,

Egppegipdep ap Rpebpsć Me(gzsće,

Lajpcig 1901). Odlazak iz Sils-Ma-

rije 19. septembra; 20. Niče pose-

ćuje majku i ćerku Fin u Menađu na

jezeru Komer. Od 21. septembra do

21. oktobra u Veneciji. Šalje Gu-

stavu Krugu kao „veroispovest u

tonovima" „Himnu životu“ . Zajedno

sa Gastom. Od 22. oktobra do 2.

aprila 1888. u Nici (peti bora-

vak). 26. oktobra prvo pismo Geor-

ga Brandesa. Najsrdačnije pomire-

nje sa Fon Gersdorfom (up. pismo

Fon Gersdorfa od 30 novembra; K.

5sMesć1a, O/e Vg/e/e s/ez RgeNjeggz \/op

OegzbogNap RpedpsN Me&zsće, III 71

i Ničeov odgovor 20. decembra; III

1275!). U decembru: izvođenje Kar-

men\ po prvi put jedna mala peć u

njegovom zimskom stanu. Pismo se-

stri od 26. decembra, na temu: „Tek

otkako si otišla tako daleko, ose-

ćam koliko si mi značila. Ti si

bila moje okrepljenje..." itd, pred-

stavlja falsifikat. Stanje (28.

decembra Overbeku): „Skoro da ni-

sam imao nijedan čitav dobar dan“.

1888. Slučaj Vagner. Problem muzičara.

Antihrist. Kpetva hrišćanstvu (ne-

objavljeno). - Dionisovi ditiram-

bi (neobjavljeno). - Brandes piše

„o dr Reu i takođe o gospođici Lu,

veoma pohvalno o oboje“ (Niče 6.

januara Gastu). Pismo sestri od

[41]

25. januara, pored ruženja gospođe

Overbek, sa rečenicom: „Ali najbo-

lje bi bilo kada bih ponovo imao

svoju staru dobru Lamu“ , falsifi-

kovano je; isto tako i pismo od 31.

marta (neka vrsta legitimacije za

budućnost): „Ti me razumeš više

nego drugi.“ 2. aprila odlazak iz

Nice; 3. bolestan u Sampirdareni

kod Đenove; 4. u Đenovi; 5. preko

Aleksandrije za Torino. Prvi bo-

ravak u Torinu: od 5. aprila do 5.

juna. Početkom aprila izveštaj o

Brandesovom predavanju o Ničeu u

Kopenhagenu. Pismo sestri od 3.

maja, sa koncesijama antisemiti-

zmu, „vagnerstvu” , sa srdačnim po-

zdravima „staroj Lami“ , sestrina

je krivotvorina. U maju „jedno bli-

stavo izvođenje Karmen". Od 6. juna

do 20. septembra u Sils-Mariji

(sedmi boravak). Tamo stiže bole-

stan. Novo čitanje Stendala. 0 očaj-

nom zdravstvenom stanju v. II11301!.

Dojsen (uz Reovu potporu?) šalje

Ničeu 2000 maraka za štampanje

njegovih knjiga. Niče šalje (bez re-

zultata) Hansu fon Bilovu probu

iz Gastove opere Venecijanski

lav. Poseta Mete fon Zalis: i ona

predaje Ničeu novac (1000 frana-

ka), kako bi mogao da štampa svoje

knjige. Pismo sestri od 17. sep-

tembra predstavlja falsifikat:

ono priprema legendu o hloralu.

Drugi boravak u Torinu: od 21. sep-

tembra do 9. januara 1889. 28. sep-

tembra majci: „Istinski sam našao

sreću, u tom Torinu!" 8. oktobra

Overbeku: „Osećam se suštinski...

poboljšano." Raskid sa X. fon Bi-

lovom; takođe i sa M. fon Majzen-

bug. Pismo sestri s kraja oktobra

je falsifikat; u njemu je i rečeni-

ca: „Ti si jedini čovek kome bezu-

slovno, takoreći instinktivno, po-

klanjam poverenje, čaki ako stvari

daju tek privid o sebi. Smeran na-

čin na koji nešto tvrdiš...“ ; tako-

đe: „Api naš novi car sve više mi

se dopada" (na svoj rođendan, 15.

oktobra, Niče je dobio jedno pismo

od sestre u kojem ona sa krajnjim

prezirom kaže da bi trebalo da

počne da radi na tome da postane

„poznat“ ... Lep je ološ koji mu ve-

ruje...; v. III 1345. i 1348). 8. novem-

bra Karl Špiteler ocenjuje Slučaj

Vagner u bernškom „Bundu". Bran-

desovim posredovanjem veza sa

Strindbergom, kneginjom Teničev

i knezom Urusovim. 26. novembra

Gastu: „Da se ponekad i po pola sa-

ta kreveljim na otvorenoj ulici“; 2.

decembra Gastu: „Moje lice stalno

pravi grimase". Kratko pre 28. de-

cembra Overbeku: „Sam upravo ra-

dim na promemoriji za evropske

dvorove u svrhu jedne antinemačke

lige. Želim da ,Rajh‘ stegnem u če-

ličnu košulju i da ga provociram

na jedan očajnički rat. Neću imati

slobodne ruke pre nego što mladog

cara, sa sve dodacima, budem imao

u rukama." 31. decembra umirujuće

pismo Overbeku; istoga dana Gastu:

„Ah, prijatelju! kakav trenutak! - Kad

je stigla Vaša karta, šta sam tada

radio... Bio je to čuveni Rubikon..."

(III 1350).

1 8 8 9 .Sumrak idola, ili: Kako se filo-

zofira čekićem. - Niče soŠga Vag-

ner. Predmeti jednog psihologa (ne-

objavljeno). - Esse ćoto. Kako po-

stajemo ono što smo (urađena dva

tabaka korekture za konačno izda-

nje koje onda nije izašlo; objavlje-

no tek 1908. u jednoj posebnoj pu-

blikaciji). - 3. januara slom na

Pjaci Karla Apberta. [O Ničeovoj

bolesti (bolestima) v. pre svega

stručan i otuda obazriv sažetak

kod Karla Jaspersa na nav. mestu,

910; dalje K. A. Bernuli, na nav.

mestu, II 2020; E. R. RosJasI, L//e&-

[42]

zsćez 2i8attepćgisć, Hajdelberg

1930; i RosJasM, pegkgapke Me&zsće,

VpeJe zeteg MiPeg ap Rgapg Oueg&ek,

Beč 1937. Posle smrti Ničeove se-

stre (1935) u njenom stanu se među

drugim Ničeovim rukopisima na-

šlo oko 25-30 recepata, koje je Ni-

če (još u Italiji) izdao sam za se-

be: tumačenje tih recepata nije

izvršeno. U sestrinoj zaostavšti-

ni našlo se, zatim, na stotine pi-

sama Ničeovih predaka, čiji sadr-

žaj delom dopušta da se neki od tih

predaka ukažu u psihološki tako

osobenom svetlu, da se bez ostatka

veseli opis predaka koji daje Niče-

ova sestra (paz 1.eđep Rpedpsć N1-

e&zsćez, Lajpcig 18950, I 30) može

čitati samo još sa nepoverenjem;

up. o tome sasvim drugačije iskaze

majke u nervnoj klinici u Bazelu

(RosJasđ, Me&zsćez 1izattepkgisć,

111).] Između 3. i 7. januara: dani

ludačkih cedulja (up. III 1350). 5. ja-

nuara dugo pismo Jakobu Burkhartu

(isto, 1351!); popodne 6. januara (ne-

delja) Burkhart ide sa tim pismom

Overbeku. U ponedeljak i Overbek

dobija jednu ludačku epistolu: kon-

sultuje se sa bazelskim psihija-

trom Vileom i još iste večeri ide

na put. U utorak popodne Overbek je

kod Ničea (upečatljiv opis tog da-

na u dugom Overbekovom pismu Ga-

stu od 15. januara; u VegpoiŠ, na

nav. mestu, II 2310). 9. januara puto-

vanje sa bolesnikom za Bazel; 10.

ujutro smeštanje na nervnu klini-

ku. 13. januara u Bazel stiže Niče-

ova majka. Vileova dijagnoza: „Ra-

ga1u818 rgodgez5p/a“ . 17. januara maj-

ka sa bolesnikom (i dva pratioca)

putuje za Jenu; tamo prijem u uni-

verzitetsku psihijatrijsku kliniku

(Binsvanger). Krajem januara pu-

blikovanje Sumraka idola\ na pro-

leće objavljivanje Niče soŠga Vag-

ner kao privatnog izdanja. U prvim

danima juna samoubistvo Ničeovog

zeta u San Bernandinu (Paragvaj)

zbog privrednog sloma njegovog ko-

lonijalnog poduhvata (Ro-sJasć, <3e-

z1a!(ep i t IJeGgzsće, 159). Krajem

1889. početak pustolovnog pokuša-

ja lečenja Ničea od strane „rem-

brantskog Nemca“ Langbena (up. Ro-

sJasć, i s to , 1780).

1890.13. maja majka uzima bolesnika sebi

u Naumburg. Na jesen prvi povratak

sestre iz Paragvaja; razvija veoma

živu propagandu za „obnovu Nove

Germanije".

1891. Proleće: prvi upliv Ničeove se-

stre u izdanje Ničeovih dela; ona

sprečava (navodno zbog „Svetkovi-

ne magaraca") objavljivanje Zara-

tustre IV (RosJasđ, Oeg kgapke N1-

e1gzsće, 1110).

1892.Uz majčino odobrenje i uz dogovor

sa K. G. Naumanom Gast priprema

jedno izdanje celokupnih dela (no-

vo izdanje) do tada objavljenih Ni-

čeovih spisa; izbor iz zaostav-

štine i predgovore je Gast takođe

pregledao. U okviru tog izdanja

prvi put Zaratustra IV. 2. juna se-

stra putuje za Paragvaj. Majka 3. ju-

la Overbeku: „Da se prof. Binsvan-

ger čuva pretpostavki, a duhovno

stanje našeg ljubljenog pacijenta...

sve više se pogoršava..." (RosJasđ,

Oeg kgapke Me&zsće, 144).

1893.U „Kolonijalnim izveštajima" iz-

lazi „otvoreno pismo... gospođi Eli

udatoj Ferster..." Paula Ulriha,

jednog od viđenijih kolonista u

Novoj Germaniji; Ničeova sestra

likvidira svoj posed i u septem-

bru se konačno vraća u Nemačku.

Gast Overbeku: „Desio se događaj

koji je morao da me uznemiri, kao

i čitav slučaj u vezi sa Ničeom: su-

pruga dr Ferstera vratila se iz

*Taj „Uvod“ postoji i kao posebno izdanje: Napz Jo-

asćjt MeKe, Oeg ćapdzsćpPNsće MasćJaV Rpedpsć L//-

e&zsćez, Lajpcig, 1932; u ozbiljnijim slučajevima

sumnje u pitanjima predistorije izdanja Ničeovih

dela tom radu treba dati preimućstvo, jer se u „Ja-

ćgezvepsM Jpg 1936 s)eg ZŠipd MJe^gzsće-Agsđp/", str.

16, o tome kaže da „naročito izgleda da ono (po-

sebno izdanje) po nameri i sadržaju (!) nije

usrećilo gospođu Ferster-Niče“.

Paragvaja! Bilo je tu nekoliko rđa-

vih dana, tokom kojih bih najradije

svoju priređivačku ulogu obesio o

klin“ (19. septembra). „Ostavštinu

sam 23. oktobra predao u ruke go-

spođi Ferster, u Lajpcigu. ,Ko Vas

je zbilja odredio za priređivača?1

obrecnula se na mene“ (13. novem-

bra); „Ukratko, ona (Ničeova se-

stra) uopšte nema dovoljnu pred-

stavu o tome ko je njen brat, i šta

on hoće" (17. novembra); up. Vegpo-

iŠ, na nav. mestu, II 359. i RosJasć,

OezGaNep i t Me&zsće, 107đ o Gasto-

voj kasnije tako kobnoj dvostrukoj

ulozi v. RosJasđ, i s to , 1080; o isto-

riji prvog izdanja Ničeovih dela

v. NK6, \L/, 5 4 SU10.*

1894. Bolesnik jedva da još može da na-

pusti kuću. Početkom ove godine

Ničeova sestra je trenutno obusta-

vila Gastovo izdanje. U februaru

osnivanje prvog „Ničeovog arhiva" u

majčinoj kući (sa „muzičkim večeri-

ma“ , „reprezentacijama“, itd); majka

o tome kasnije, 11. oktobra, Overbe-

ku: „Sve to ne spada u kuću u kojoj se

nalazi jedan takav bolesnik." U ra-

no leto Gast je isključen iz svake

saradnje (bio je tada jedini koji je

mogao da dešifruje Ničeov teško

čitljiv kasni rukopis). Na jesen

sestra prelazi sa arhivom u jednu

obližnju kuću. Počinje drugo, tako-

đe nedovršeno izdanje celokupnih

dela (Fric Kegel).

1895. Proleće: tokom jednog kratkog maj-

činog odsustva sestra daje da te-

škog bolesnika naslika Kurt Šte-

fing; slike su izložene u Lajpcigu

i Berlinu. Majka 28. marta Over-

beku: „Ko zna nisu li dva najbolja

prijatelja moga sina (Overbek i

Gast) morala da zamene i njegovu

majku.“ Publikovanje Antihrista i

Niče soŠga Vagner. Prvi veliki

honorari 1894. godine su Ničeovoj

*0 pretpostavkama za službeni odnos prema Ni-

čeovoj sestri Gast piše 22. marta Overbeku: „Jav-

na kontroverza sa gospođom Ferster bila bi

primamljiva samo onda kada bi protivnica mogla

šta da nauči. Ali svaki čovek oko nje postaje ili

anđeo ili đavo, zlatna koka ili ala. Ne narušavaj-

mo njene fantazije! OesJrJaŠg tipsJiz!" (RosJasć, (Ze-

z(a11ep i t Me&zsće, 110). Taj uvid ipak nije sprečio

Gasta da svoju saradnju još iste godine stavi u

službu njemu dobro poznatih uređivačkih metoda

Ničeove sestre. Od sada se sva nada oslanja is-

majci smanjili brigu; postalo joj je

moguće da kao starateljka nešto

ostavi na stranu za bolesnog sina.

Sada sestra pritiska da se njoj sa-

svim prepusti korišćenje brato-

vljevih izdavačkih prava („ne da bi

se štedelo, nego da se u bratovlje-

vo ime dolično reprezentuje": As1a1-

ćeP Oeć1eg, L//e&5s/?e5 MiPeg, Minhen,

1940, str. 156). Posle mučnih nede-

lja, sestri krajem decembra polazi

za rukom da od nesrećne majke iz-

nudi potpis ispod odgovarajućeg

ugovora: Ničeovi spisi postaju se-

strina svojina. Up. o tome potresno

majčino pismo Overbeku od 26. (27)

decembra (RosJasć, peg kgapke N1-

e1?8sće, 1920). Kao naknadu i osigu-

ranje, sestra prikazuje sumu za ko-

ju majka tek kasnije saznaje da se

radi o jednoj bankovnoj pozajmici

(RosJasć, na nav. mestu, 200). Na bo-

lesniku se ispoljavaju pojave uze-

tosti, koje sve češće nastupaju.

1896.Avgust: Ničeova sestra se prese-

ljava sa arhivom za Vajmar. Ničeo-

va majka 31. decembra Overbeku:

„Na žalost, ne mogu da javim o ma

kakvom poboljšanju našeg finan-

sijskog položaja, naprotiv, izgle-

da da će ovogodišnji prihodi je-

dva pokriti izdatke moje kćeri...

tako da bi jedno milostivo odo-

brenje penzije bilo krajnje poželj-

no“ (isto, 205; o Ničeovoj mirovi-

ni v. Joćappez 51goih, M/ekzsćez Rgo-

(ezzig /p Vaze1, Jena 1925, str. 103).

1897.20. aprila: majčina smrt. Nezabo-

ravna potvrda sposobnosti te maj-

ke da se žrtvuje su njena već često

citirana pisma Overbeku; prema

originalima objavio ih je E. R. Ro-

sJasć (peg kgapke Me&zsće, Beč 1937).

Ničeova sestra dovodi bolesnika u

Vajmar i prelazi sa njim i sa arhi-

vom u vilu Zilberblik, kuću koju je

jedna Ničeova švajcarska prija-

ključivo na Overbekovu čvrstinu: taj Ničeov pri-

jatelj ga nije izneverio. Onaj ko nije hteo da bude

zaslepljen nalazio je od tada u Bazelu bogat mate-

rijal o nastavi i korekturi (up. moj pregled stanja

u Bazelu u „JaćgezvepsM KJg 1937 s!eg ZMipd MJe^gzsNe-

-Agsćju", str. 19N). Da je Gastova savest savladana

njegovim „sledbeničkim" odnosom prema Ničeu,

kao i sestrinim „kultom" Ničea - ovde se oni

kreću na istoj ravni - ukazali su već K. A. Bernu-

li i E. F. Podah.

teljica kupila za njega. Neposred-

nu brigu preuzela je verna i isku-

sna Alvina, ranije majčina sluški-

nja.

1898.Smrt Ervina Rodea.

1899. Početak trećeg izdanja celokupnih

dela.*

1900.25. avgusta: Ničeova smrt.

[Kag1 ZsMesMa, „2 eI-ips1 1.e 1zep51a1eG, RpesJpsć N1012-

zsće, UUegke, VsJ. V, VegIp, 1979, 3. 1359-1382]

Preveo sa nemačkog

Saša Radojčić