Upload
others
View
12
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
1
2 3
МиленкоРатковић
ВЕСЕЛОСРЦЕШаљивепричезадјецу
2013.
МиленкоРатковићВЕСЕЛОСРЦЕ
Издавач
Заиздавача
КомпјутерскаобрадаМладенПавићевић
Тираж***
4 5
У МЕ ДВЈЕ ЂОЈ КО ЖИ
МеђуловачкимтрофејимастарогВукашинаналазиласеиједнамедвјеђакожа.Онјесаочитимзадовољством,покознакојипут,причаокакоjeуловиомедвједа,иакојеодтадапрошломногогодина.
Чобанипронијешегласдасеупланиниопетпојавиомедвјед.Заклаоје-рекоше-десетаковаца.Безоружјани-косенијесмиоудаљитиизсела.
МлађиловцистадошенаговаратиВукашинадазаједнопођуухајкунамедвједа.Аонсенећкао,правдајућисе:
-Ослабиомивид,аиногемеболе.Етоприликедасеви,млађи,покажетекаквистеловци.
ОдавноВукашинниједираосвојупушку.Јединојепо-некадпуцаонавранекојесупустошилекукурузибашту.
ИмаојеВукашинјошједнуневољу:дјечацисунапра-вилиигралиштенањеговојливади.Тусупоциоданјурилизалоптомигаламили.УзалудихјеВукашинтјерао.Али,маколикосежестио,молиоилигрдио-дјечацисутопре-бацивалинашалуинастављалиигру.Једномсушутиралилоптуцијелопоподнеинаставилидаиграјупомјесечини.
„Вала,доскочићувам,мангупи!˝досјетисеВукашинкакодаихпотјера.Узмемедвјеђукожуизаобилазнимпу-тем,кришом,одеушуму.Отудасе,огрнуткожом,упутипремадјечацимамумлајући.
-Еномедвједа!Јао!Бјежимо!-завришташедјечациихитрокаозечеви,побјегошесвојимкућама.
Вукашин се једва уздржа да се не насмије гласно.Оставшисамонкренунатрагпремашуми.Смјешкаосе,помишљајућикакваћесадузбунанастатиуселу.Алина-
6
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
7
ШУ МА НО ВО ГО ДИ ШЊ ИХ ЈЕЛ КИ
УочиНовегодинеЂуроседоговориосасвојимунукомБошкомкакоћеукраситиновогодишњујелку.Али,кадјујетребалокупити,биојезаузетнекимдругимпословима.Сјетиосекасно,кадјелкивишенијебилоупродаји.Дабибардонеклеудовољиодјечаку,посјекаојегрануобичногдрветаиокитиоје.ЉутитиБошконијехтионидапогледанакинђуренуграну.ЗатосеинијерадоваоНовојгодини.
УпамтиојетодједЂуроинаумиодаидућегодинеоб-радујеунукалијепомјелком.ЧакдвамјесецапријеНовегодинезауставиојенаулициједногсвогпријатељаспла-нине:
-Мркоје!Стани,брате!-О,Ђуро!Откадтенијесамвидио!Двастарапријатељасесрдачнопоздравише.Неоколи-
шећимного,Ђуромурече:-Мркоје,молим те, донесими заНову годину једну
јелку.Мркојеобећадаћедонијети.Ђуросесјетидагајетајисти
Мркојепревариокадмујеобећаоједнојагње.Зато,дабибиосигурнији,ЂурозамолисвогкумаФилипа,којијежи-виоуудаљеномселу,дамуиондонесејелку.Но,никумније био човјек од ријечи, па јеЂуро замолио јошнекепријатељедамудонесујелку.
ПредНовугодинупочешепристизатијелке.Првомдо-носиоцуЂуро је лијепо захвалиоипоштеномуплатио.Другомје,помалозбуњен,рекаодавећимајелку,аликадјевећпоручио-узећеитудругу.Мркојаједочекаомргод-но,акумаФилипаљутито...
махнестадењеговогсмијешка,јеропазидасенекиловацсаупереномпушкомкрећепремањему.Одстрахамуседижекосанаглави.Свакогтренамоглајепушкаопалити,пауплашенистарацбрзозбацисасебемедвјеђукожуиповика:
- Хеј! Пријатељу, не пуцај! Нијесам ја медвјед, негоВукашин!
Изненађениловацспустипушкуистадегрдитистар-ца:
-Богаму,Вукашине,каквајетоглупашала?Дјетињарија!-Ма,знаш,хтиосамдапоплашимонедјечаке.Немогу
надругиначиндаихотјерамсливаде.-Хе,дасипроговориосамосекундкасније,-речело-
вац-тибипрошаокаоонајмедвједчијусикожуогрнуо.-Богме-почешасеВукашинизауваикиселосена-
смијеши - чиними се да сам се ја вишенагутао страханегоонидјечаци.
8
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
9
ЛАВ У СУ ША РИ
УнашемкрајусвакојепознаваостаруМилеву,прича-лицуискитницу,којусунекиушалиназивалиРадио-Ми-лева.Онајесвакогданаишлаодкућедокуће,одселадосела,преносећиистинитеиизмишљененовости.Домаћи-цесујерадодочекивале,дајућијојштогоддапоједе.
Једном видјех Милеву како се примиче нашој кући.Очекујући да ћу одње чути нешто занимљиво, оставихигруипођохзањом.
Мојамајкајељубазнодочекала,принесејојтањирпа-суљаисједедоњедачујеновости.Милевазачасиспразнитањири,измеђузалогаја,испричакакојеМијатпаосора-хаисломионогу,какосужандарииспребијаликавгаџи-јуЂокаБуздована,какојеДимитријеизгубионакартамагрднепаре...
Менесветонијезанимало.Већсампомишљаодаодем,кадмезадржашењенеријечи:
-ЈестеличулиштоседогодилоФилипуРаичевићу?За-мислите,јутросјеотвориовратанаполачиукојојсушиме-со,кадтамо–лав!
Вијестјебилатоликоневјероватна,дасенимојамајканијемоглауздржатиданекаже:
-Амаоткудлавуовимнашимкрајевима?-ЗнамдалавовиживеуАфрициидругимтоплимкра-
јевима-наставиМилева.-КознакакојетајлавдоспиодоФилиповесушаре?АФилипињеговаженаКикајакосусеуплашилиипобјеглиукућусвогкомшијеМаркаЧарапића.
-Признај,Милева,даситоизмислила-смијућисе,речемојамајка.
Посљедњегданастарегодинеизбројаоје-осамјелки!Штадарадисњима?
Једнујелкуодниојеипонудионапродајупрвомком-шији,алионјевећбиокупиојелку.Обишаојејошнекекомшијеисвисувећкитилијелке.
Љутитојекорачаопособиисаплитаосеоигличастограње. Одједном дође на необичну мисао: окитиће свејелке!Блистаћецијелакућауновогодишњемсјају!ЊеговунукБошкоимаћечимедасепохвалисвојимдруговима.
И,заиста,њиховстансепретвориоураскошнушуму.На јелкама су блистали разни украси, балони, играчке.Ималисумногогостију,анајвишедјеце.Засвакогјебилодоста колачаи бомбона.Играли сужмурке у необичнојшуми.СдјецомсерадоваоистариЂуро.
10
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
11
ТА ЈАН СТВЕ НИ ОСВЕТ НИК
Бошкојепоноснопоказиваонабреклемишицеихва-лиоседајенајјачиуразреду.Томуниконијемогаооспо-рити,алијесвимасметалоњеговохвалисање.
Мирасепонашалакаодагауопштенезапажа.Аонјена-стојаодауправопредњомпокажесвојухрабростиснагу.
Једном,послијеодмора,Миранађеусвојогклупице-дуљу.Нањојјеписало:“Најзадћутисеосветитизасве!Данасћешдобитижестокебатине,анећешзнатикотетуче,јерћемојаимојадружинабитимаскирани.Осветник!“
Уплашена,Мираодмахсакрицедуљјуибојажљивосеосврну.Покушалаједасесјетинијеликоменештонажаоучинила.Но,ничегнијемогладасесјети.Комедасеобра-тизапомоћ?ПотражиБошкаипоказамуцедуљу:
-Погледајштоовдјепише.Докјечитаоцедуљу,Бошкојемрштиочелоистискао
песнице.-Колијетајразбојник?-сјевнуочима.-Самоакога
ухватим,осјетићеонмојепеснице!-Незнамкобитомогаобити-снужденоречеМира.-Небрини,јаћутеотпратитидокуће-обећаБошко.-Кадметајразбојниквидистобом,нећесесмјетини
појавити.СведокућеБошкојепратиосвојудругарицу.Изаиста,
никојенијенапао.“Колијетајтајанствениосветник?...Ко?“-покушава-
лаједасесјети.АБошкојезнаокојенаписаоонуцедуљу.
-Причамтионоштосамчула-Милеваинепокушаданасувјеравауистинитостприче.
Јасесјетихјошнекихњенихлагаријакојимасмоупр-вимахповјеровали.ЈедномнамјепричалакакојеМаркоЧарапићушаоупећину,гдјесугадочекалипатуљциипо-частилигамедомидивљимкрушкама.ПохитаосамМар-ковојкућиизамолиогадамипричаотомсвомсусретусапатуљцима.Разочараосам секадсамодњегачуодаутојпећининијебилоникаквихпатуљака,већсамонеколикослијепихмишеваиједнасова.ДругипутМилевајеузбу-нила читаво село, тврдећида је кодВељегмоста личновидјелаогромногзмајасакрилима,којијеизноздрваиз-бациваоватру.Ајасамзнаодајетоиздубљенатиквасаурезанимочима,носемиустима,аунутрајегорјеласви-јећа.ТумајсторијунаправилисмомојдругСтевоијадабисмоплашилипролазнике.
ПричаолавуподсјетименаМилевинеизмишљотинеопатуљцимаизмају.Кадонакренуизнашекуће,стадохподругљивовикатизањом:
-РадиоМилева!РадиоМилева!Мајкамеућутка,говорећидајеружноругатисестари-
јем,пабилатоилажљиваМилева.Мало затим у наше двориште дођоше три непозната
човјека.Једанодњихмисеобрати:-Добардан.Јасамвласникциркуса.Синоћмијепо-
бјегаоједанлав.Далигајенековидио?Упрвимахсезабезекнух,памуказахоноштосамчуо
одМилеве.ОнсесапратиоцимаупутиФилиповојкући,ајаостадохзбуњеногледагућизањим.
12 13
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
неприликамазбогтога,паседосјетикакодагаодоброво-љиидобијеодњегалопту.Упутисењеговојкућиинађегаудворишту.Прилазећиму,назвагавећзаборављенимименом:
-Добардан,чикаЂуране!Изненађенистарацгазачуђенопогледа.-Здраво,Филипе!-задовољносеосмијехну.-Штаима
ново?-ЧикаЂуране,дошаосамдавасзамолимдамидателоп-
ту.Обећавамдајевишеникаднећемобацитиувашеимање.-Добро,добро-попустистарацидадемулопту.
НЕ ЗГО ДАН НА ДИ МАК
Ћуран-незгоданнадимак!Куммујенадјенуолијепоиме-Ђуран.Али,јошуосновнојшколинекогајеназваоЋуран.Дјецасуприхватилатајнадимакисвакодневногазадиркивала:“Ћуран!Ћуран!“Онихјемолиодагатаконе зову, свађаосеи тукао због тога сњима, алиузалуд.Кадсеувјериодаиходтоганеможеодвратити,престаоједасепротиви.Временомсепривикаонатајнезгоданна-димак,којимујеостаозачитавживот.ЈедномјечакиодсудадобиопозивнаимеЋуранМаловић.Дошавшиусуд-ницу,ћурликнуојекаоправићуран.Забезекнутомсудијијеобјаснио:“Позвалистећурана,пасе,ево,јављам!“
НапространојливадикрајријекедјечациизДубовасва-кодневносуигралилопте.Никоиходатленијетјерао,нитисукомеправилиштету.ЈединоимјепонекадлоптаупадалауоближњуЋурановуливаду.Тајџандрљивистарацсезбогтогачестосњимасвађао.Једномимјезапријетио:
-Акојошједномовамодолетивашалопта,расјећићујесјекиром!
-Нећемовише,чикаЋуране-обећашедјечаци.Нековријемеводилисурачунаоовомобећању.Али,
једномФилипснажноударилопту,такоснажнодајеод-летјелачакуЋурановодвориште.Старацјезаплијениидовикнудјечацима:
-Опетви!Е,знајте,овулоптувишеникаданећетеви-дјетисвојимочима!
Нерасположенидјечациразиђошесесвојимкућама.ТогаданаФилипујесталнонаумубиоЋуран.Сјетио
себабинепричеотомекакојеЋурандобионадимакио
14 15
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
кадДушкоосјетиспасоноснитрзајконца.Ужурбанопри-вучецедуљуинањојпрочита:УЗДАЈСЕУСЕИУСВО-ЈЕКЉУСЕ!
Сазапрепашћењемпознаденаставниковрукопис.УЗДАЈ СЕ У СЕ
Кад би се оцјењивала довитљивост и сналажљивост,Душкобиутомебионајбољиуразреду.Алиникаквавје-штинанијемупомоглакадјетребалоодговаратиизмате-матике.Радећишколскиписменизадатакпрезнојаваосе,завириваоутуђесвескеимолиодруговедамупомогну.Окоњега,упредњимклупама,сједјелисуслабијиђаци,паодњихнијебиловајде.
Најбољиматематичаруразреду,Мирко,сједиојеупо-сљедњојклупи.Сувишедалекодабимупомогао.Ипак,Душкогаје замолиодамуизрадиписменизадатак.
-Акакодатигадодам?Опазићенаставник-напоменуМирко.
-Небрини.Јаћутоудесити-загонетнонамигнуДушко.Онјетанкимконцемвезаопарчепапираиубациога
уМирковуклупу,адругикрајконцавезаозасвојуногу.Миркујеказаодацимнеконацчимизрадизадатак.Кадтоосјети,Душкоћепривућицедуљуи-знасе-преписатизадатак.
Наставник јеиздиктирао задаткеиуучионици је за-владалатишина.Душкојенабраообрве,тобожеудубљенуматематичкепроблеме.
Ходајућиизмеђуредоваклупа,наставникјемотрионасвакипогледипокретученика.Његовомокунијепрома-кланимајсторијасконцем,алисепонашаокаодаништанепримјећује.
Што је вријеме вишеодмицало,Душко је свенестр-пљивијечекаотрзајконца.ШтатоликочекатајМирко?
Наставникјесједиозакатедромигледаокрозпрозор,
16 17
ЗА ГО НЕТ НЕ СВЈЕ ТИЉ КЕ
ПензионисанишумарЈанконијесебојаонивукова,нимедвједа.Јединосеплашиовампира.Вјероваоједадушедавноумрлихљудиноћутумарајупоземљи.Причаоједасууњиховомселу,јошпријењеговогрођења,живјелатрибратарибаракојисусевишебавилипљачкомнегорибо-ловом.Нико није смио да их оптужи за крађу, да не биимаосњимајошвећенеприлике.Кадсуумрли,повампи-рилисусеиноћуузнемиравалиљуде.Никоихнијемогаоопазити,алимногисупримијетиликакоумракупромичутрифењера.Паи Јанко,док је јошбиодјечак, видио јеједненоћи три свјетиљкеи јако се уплашио.Његов синСтојанидругимлађиљудисподсмијехомсуговорилиотимстаримпразновјерицама.
Јанкоје,каоисвакегодине,засадиобостан.Кадјеза-мирисалапрвасазреладињанамјераваоједајеубере,алипредухитриогајенекилопов.Увукаосеубостаниоднионеколиконајбољихдиња.
-Дазнамкојетајлопов,пребиобихмулеђаовимшта-пом!Некасамопокушадаопетуђеумојбостан!
Поредњиве старац је направиокућицуодпапратииловорике.Унутрајенамјестиосвојупостељу.Исподјасту-кадржаојевеликиреволвер.Довеојеишаровадазаједносањимчувабостан,мадајеодњегабиласлабавајда.Но-ћу,кадјењеговапомоћбиланајпотребнија,спаваојекаозаклан. Стога је Јанко често устајао и обилазио бостан,држећиуједнојруцибатеријуаудругојреволвер.
УпочеткусеЈанкотешкопривикаваонатврдилежајикомарце,којисугапочитавуноћуједали.Ујутросежа-
ДРА ШКО И ДЈЕД
КодкућесуосталисамоДрашкоидјед.Ониселијепослажу,јердједчинисвеповољисвомунуку.Алималишансезажелиомајкеиплачнопита:
-Деда,гдјејемојамајка?Дједпокушавадагазабавипричама.Непомажениго-
милаиграчака.Драшкозахтијева:-Дајмипапагаја!То јелијепообојенапорцуланскафигурапостављена
далекоодДрашковеруке-наврхормара.-А,тотинесмијемдати!Малишансвегласнијеплачеипонавља:-Аааа!...Гдјејемојамама?ДједскидасаормарапапагајаидајегаДрашку.Неко
вријемеДрашкојемиран,аондаопетпочињедакмези:-Аааа!...Гдјејемојамама?Најзаддједизгубистрпљење.Стадеионистотакодакмези:-Аааа!...Гдјејемојабаба?Драшкосезачуди:заридједможеплакати?Видећига
тужног,стадегаумиривати:-Неплачи,деда!Али,дједјеупоран.-Аааа!Кадћедоћимојабаба?-Садћедоћи-кажемалишан.-Аааа! ... Гдје јемоја баба? - понављадједплачним
гласом.Драшкомупружипапагаја.-Ево,деда,играјсе...Садћедоћибаба.
18
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
19
ПО ШТЕ НИ ЛО ПОВ
УкупеувозаБеоград-Барсједјелисустараучитељи-цаДеса,тринаестогодишњиЛукаи још једанпутник.УразговорусаучитељицомЛукајеказаодајеонизједногмалогсремскогмјеста,дапутујеуСутоморекодтетке,авознукартукупиламуједругатеткаизВојводине.Испри-чаојеизаштомумајканиједалановац.Једномјеонукраомајчинууштеђевину,онасејаконаљутилаиодлучиладаникадасинунедановац.Узалудсеонзаклеодаћебитипоштенивишенећедакраде.
Старуучитељицујеганулаискренаисповијестмалоглопова. На сједишту је отворила своју ташну, извадилановчаницуизамолилаЛукудаужељезничкомресторанукуписладоледезањихдвоје.Дјечакјеузеоновчаницу,из-ишаоизвагонаиубрзосевратиовидноузбуђен.
-Укралисуминовчаник!Некомијеукраошеснаестеура!-узвикнуојеплачнимгласом.
Учитељицајепокушаладагаутјешииутомпримије-тиланекиновацнасједишту,поредсвојеташне.
-Гле!Евотвојновац!-радоснојеузвикнулаипребро-јалановац.-Ево,тачношеснаестеура-пружиламујесавновац.
Надјечаковомлицууказасезадовољниосмијех.Наставилисударазговарајуотомештоћедјечакучи-
тииштожелидапостане.-Хоћудапостанеммашиновођа,каоМитаризприче
Писаклокомотиве-рекаојеЛука.Тојепричаизчитанкеослијепомдјечакукојисапро-
зораусамљенепланинскекућемахањемпоздрављавоз,а
лионалошеспавање,алинијенипомишљаодапрестанестражарити.
Једнемркленоћипробудигалавежшарова.Онакојошсањивустане,узмереволвериизиђенапоље.Убостануугледатритреперавесвјетиљке.Мислећидасутолопови,опалиувисједанметак.Али,свјетиљкесусеидаљепо-лакокретале.Старацсесјетипрастарихвампира,паупла-шендотрчаукућуипробудисвеукућане.
Стојан се с батеријом и револвером упути у бостан.Необичнесвјетиљкеињегауплашише.Акадсебољеза-гледаунајближу,опазидајетосвијећапричвршћенаналеђакорњаче.Ослобођенстраха,СтојанузеједнукорњачуиоднесејеЈанку.
-Ево,тата,точудо!-Видиштојелоповимапалонапамет!-киселосена-
смијешистарац.-Хтјелисудамеуплаше,какобилакшекрали.Колисетонашалиосамном?
Иакосеувјериодасебезразлогауплашио,нијевишесмиозаноћитиубостану.Настражарскоммјестуостаојесамодремљивишаров.
20
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
21
НИ ЈЕ МЕ ЂЕД, НЕ ГО ЋО ПИЋ
Група истакнутих писаца учествовала је на књижев-ној турнејипоБосни.Измноштваутисакаидаљетрајуумомсјећањудивни,ведритренуципроведенизастоломБранкаЋопића.Онје,пообичају,причаошале,анегдотеивицеве, амисмосауживањемслушалиинепрекидносесмијали.Захваљујућињему,сатурнејесампонионеза-боравнеутиске.Усвакомградуприређивалисунамсве-чанепријеме,ручкове,вечере,ауцентрупажњеувијекјебиоБранко,иакосусанамабилијошДесанкаМаксимо-вић,МираАлечковићидругиписци.Наулицамамногипролазницисусезаустављали,гласноизговарајући:“Гле,БранкоЋопић!...ЕноБранко!...Погледајте,онојеБранкоЋопић!“Тогајенервирало.Једномчакнијемогаодасеуздржи,већјеједнојсредовјечнојжениљутитоузвратио:“ПаштаакојеЋопић,нијемеђед!“
У једној сеоској школи дочекало нас је пуно дјецезбијенеупространојучионици.Спунопажње,употпу-нојтишини,слушалисуонумаштовитуЋопићевупричуодјечакукојилетиназмајевимкрилима.Утомједанодзанесенихмалишана гласнорече:“Алалаже! “Учитељиоштропогледашеизапријетишепрстомдјечаку,аБранконаставидачита.КаснијесмотовишепутапрепричавалиисмијалисезаједносаБранком.
Послијесвакогкњижевногсусретаписцисудугоби-лиопсједнутидјецомкојасутражилааутограме.Обичносмосједјелиједандодругог,апореднассууредупрола-зилиђацииприносилинамсвојесвеске,књигеипапире.Ћопићнас јеушалиупозорио:“Пазитедаваммангупи
стари машиновођаМитар писком локомотиве отпоздра-вљамалишану.
-Азнашликојенаписаотупричу?-питалајеучитељица.-Знам,МиленкоРатковић-одговориоједјечак.Учитељицамујеказаладајетоњенсупругкојијечека
нажељезничкојстанициидаћегаупознатисњим.НажељезничкојстанициуБаруучитељицајесишлана
перон,азањомЛуканосећињенкофер.Поздравиласесасвојиммужем,пагаупозналасасапутникомЛуком.Ка-залајеињеговужељудабудемашиновођакаоМитаризњеговеприче.Писацјепоказаодјечакустарулокомотивупореджељезничкезграде,којујенекадвозиоМитар.Дје-чакјебиоодушевљен.Поздравилисусеиразишли.
Текштосустигликући,учитељицаДесајеотвориласво-јуташнуипретурајућипоњојзапрепашћеноузвикнула:
-Гдјеми јеновац?Ималасамшеснаестеура,алиихнема!
22
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
23
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
његачуосмијех,пајеТиторекао:“Бранко,причајгласни-је,дасеимисмијемо”.
ТакојеБранкозасмијаваосвеокосебе.
неподнесукаквумјеницу,каоштојемениподвалионекиРалеБубњар”.
Позавршеткутурнејеотпутовалисмоуспаваћимко-лимаизСарајевауБеоград.Нашавшисесњимуистомкупеу, препустио самму да изабере лежај. Један креветјебиоврловисокоидоњегасенијебилолакопопети,памијеБранкорекао:“Миленко,тисимлађи,попнисенагорњилежај”.Тосамодмахурадио,једвачекајућидасепослије напорног дана предам сну.Али, Бранку се нијеспавало.Дугојестајаонаногамапоредмоглежајаипри-чаомиосвемуисвачему.Повјериомијеинекеинтимнетајне,каодајехтиодаисебеидругеувјеридагавријемејошнијепрегазило.
“ЈесамлитипричаокакосамМикуШпиљакапредло-жиозанаградузахумор?“питаојеинаставио:“ОШпи-љаку,тадашњемпредсједникуСавезногизвршногвијећа,честосусеуштампипојављивалисатиричнитекстовиикарикатуре, али је он све то широкогрудо прихватао. УУдружењу хумористаСрбије у првимах су се зачудилимомпредлогу,алисусесложилисамномкадсамобра-зложиодаганепредлажемзаписањехумористичкихтек-стова,већзатолерантанодноспремахуморуисатиринањеговрачун.Билојенеизвјеснокакоћеоннатореаговати,алииовогапутаМикапоказаосвојуширинуприхватиојенаграду.Приликомсвечаногуручивањанаградепотражиомејепогледомпосалииљубазномисејавио-почемусамзакључиодазнакогајепредложио”.
Потомми је причао о својим ријетким сусретима саТитом.НаједномсвечаномручкуТитојесједионачелу,аЋопићназачељуподугачкогстола.Упочеткујеатмос-ферабилаозбиљна,свисупажљивослушалионоштојеговориоТито и они окоњега.Но,Ћопић није могао дамирује,почеоједапричавицевеишале.Свечешћесеоко
24 25
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
самопечење,радоонједеипршуту,сир,рибу,пилетину-опширанјејеловниксвегаоногаштоонволи.
Кадхоћесвојскидасенашали,онсеобјесиниззавјесуи-оборије.Аковидинакоммјестумалораздеранјорган,онизњега извуче памук колико годможе. Јошвише гаувесељавадаизвлачиперјеизјастука.Иначе,разумијесе,завучењушкуусвакушољу,свакитањирисвакибокал.Шетапоорманимаиобараогледала,рамовесасликамаитеглесаџемовима.Пентрасепополицамаиобаратањи-ре,кашике,кутијесазачинимаидругокухињскопосуђе.
Не воли да спава на тврдом, већ бираженску бунду,зимскикапут,аједномјелегаонадједовшешир.Дједсенаљутиоинаредиодасемачакпротјераизкуће.УзалудјеМишкобраниосвогљубимца-дједјеостаопри сво јојод-луци.МачакФрњозакључанјеуполачи,изкојесечесточулоњеговомијаукање.
Послије Фрњовог одласка, у кући су се намножилимишевиипосталиправанапаст.Пробилисуврећусбра-шном,изгризлипршуту,аједаннеспретнимишићупаојеулонацсмлијеком.
-МорамовратитиФрњаукућу-попустиоједјед.Ми-шкојерадосноотрчаодаоткључаполачу.Нико,наравно,нијезнаодајеоноднекуддоносиомишевекакобидједанатјераодавратимачкаукућу.
МАЧАК ФРЊО
Комшинска мачка донијела је на свијет два мачета -једноцрноиједнотиграстебоје.Поштокомшијенијесуималечимедахраненисебе,акамолимачку,онајесво-јемачићепренијелакодМишковихврата.Дјечакимјенатацниизносиојело,адједсељутио.Ниједозвољаваодасехранетуђемачке.Ноипоредтога,мачкесухранили,алиихнијесупушталиукућу.Ипак,тиграстомачејешмугну-лоукухињуисакрилосеисподкауча.Дједјепокушаваодагадохватиметлом,алинијеуспио.Аувече,доксусвигледалителевизију,онојесамоизишло.Храбросеуспен-тралонадјечаковскутиукључилосвојмоторићзапреде-ње,одчегајеукућипосталомирноипријатно.
Ујутроједјечакапробудиооштарваздушнимлаз,хла-дећимуобразе.Отвориојеочиинајастукуугледаомачи-јуњушкицу.Дрзакпоступак,наравно!Алиштадасера-ди...Мачејепростозахтијевалодагасвиукућаниволеисвисугазавољели.СтекаојеправодасталноживиукућиидобиоимеФрњо.Аодрасламачкајесацрниммачетомосталадаживинастепеништу,изчегасеможеизвућиза-кључакдаскромностнијеувијекврлина.
Мишковљубимац,мачеФрњо,послијенекогвременапостаомачаквеликихисвијетлихочију.Многоволихлад-нопечењеикајмаксмлијеком.Билогдједадомаћицаса-кријепечење,мачактосматракаошалукојутјерајусњим.Идабишалуистјераодокраја,онврлоревноснотражитопечењедокганенађе,каокадонодјецаиграјужмурке.Онуправомислидаједомаћицасакрилатопечењедабисешалиласњимидабиганамучиладокганенађе.Не
26 27
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Сјутрајетринаестимарт,јанерадимтринаестог–ре-чеСимо.
Ђуроизгубистрпљење.-Доврага!Тринаестијекаоисвакидругиданумјесе-
цу.Самобудалевјерујудајетобаксузандан.Ухотелуни-конећедаспаваусобибројтринаест,пахотелијерипре-скачутајброј!Глупости.Него, дођисјутрадасесадниценеосуше.
-Никако!-одлучноодбиСимо.-Доћићупрекосјутра,асадницећемоставитиуводу.
-Прекосјутрасамјазаузет,позваомејенакрснуславудиректорнашегпредузећа.Позваојенајугледнијеграђа-не,међукојимаипредсједникаопштине.
-Пођитинаславу,ајамогурадитиибезтебе-речеСимо.
Такоибило.Кадсуудиректоровукућустиглисвипозва-нигости,домаћицајесвакомеодредиламјестозастолом.Предсједникуопштинеињеговојсупрузиприпалојемје-стоначелутрпезе,аЂуруназачељу.Тањирисувећбилиналивенисупом,каддомаћицастадебројатигосте.
-Тринаест!О,тоневаља!Тиинаестјебаксузанброј.Некомеоднасдесилабисенесрећа.Једногодваспослу-жићемо у кухињи. Кога? Ви сте, господине Ђуро овдјенајмлађи.Молимвасдапређетеукухињу.
Ђуронаглоустадеипогнутеглавеизјуринапоље.Панекнекокажедатринаестнијебаксузанброј!
БАК СУЗ
ВоћњакпредкућомЂуројепрошириосадвадесетно-вихсадница.ПозваојеСимадаископарупе,аовајзака-сниоједандан.
-Заштојученијесидошао?-питаогајеЂуро.-Јучејебиоуторак,баксузандан-правдаосеСимо.-Зарсисујевјеран?- Нијесам сујевјеран, али никада не радим уторком.
Једногуторкасамчекићемсломиопрст.-Баксуз!Хе,хе!-подсмијехнусеЂуро.ОдведеСиманаливадудамупокажегдједакопарупе.
Изненадаиспредњихпротрчацрнамачка.-Стани!-повичеСимо.-Јанећутимпутемкојимије
препријечилацрнамачка!-Акажешданијесисујевјеран!Хе,хе!-опетсепод-
смијехнуЂуро.Заобишлисумјестогдје јепротрчаламачкаистигли
наливаду.Ђуројепоказаогдјетребазасадитијабуке,гдјетрешње,аорахнакрајуливаде.Симојећуткемјеркаосад-ницуораха,смишљајућиштадаурадисњом.Сјетиосебабинепричедаћесвакокопосадиорахумријетикадста-блоодебља.Прихватиојекрампипочеокопатирупе.Докрајаданапосадиоједесетаксадница.КадјеЂуродошаодавидињеговучинак,опазиојесломљенусадницуораха.Симомујеобјаснио:
-Замахнуосамкрампомислучајнозакачиосадницу.-Случајно!Хе,хе!-киселосеподсмијехнуЂуро.-Та-
комиитребакадсамдовеосујевјерногчовјека.Но,штаје,тује!Сјутратребададовршишовајпосао.
28 29
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
Питаојезацијенуизапазиодасескупљеплаћаукампо-вимаблизумора.ТакојестигаоуудаљениБлажовкампуСтаромБаругдјејетарифабиланајнижа.Власникмујепоказаомјестогдјећепаркиратикола,гдјесеналазепри-кључакзаструјуичесма.Завирившиузадњидиоопел-ка-равана,Блажосеизненадио:
-Штајеово?Нећеш,ваљда,даљетујешзаједносакокошкама?-Несметајуоненикоме,асносевеликајаја.Видјеће-
те,поклонићувамнеколико-покушаојестарикловндаодобровољивласникаауто-кампа.Али,овајјеодлучнона-редио:
-Носитекокошкенапијацуисвеихпродајте!Овојекампзамоторизованетуристе,анезакокошаре!
Старикловнјеотвориокавези,мрвећикомадхљеба,лануокаоправипас.
-Зарсиипсадовео?!-подвикнуојеБлажо.-Одмахсекупиитражинекидругикамп!
Кловнседоброћуднонасмијешиоинаставиодаопона-шадругеживотиње:мијаукаојекаомачка,ћурликаокаоћуран,цвркутаокаоканаринац,гроктаокаосвиња,њакаокаомагарац.Публикамујераздраганоаплаудирала,наро-читодјеца.ТујебиоиБлажовсин,десетогодишњиЗоран.Онјесмишљаокакодапомогнестаромвесељаку,данегдјесмјестињеговекокошке.Ањеговогоцанијесуодоброво-љилекловновевјештине,већјепоновиосвојзахтјев:
-Сјутрадаовдјеневидимниједнукокошку!-Добро,продаћуихнапијаци-рекаојекловн.-Купићемоихми-јавиосенекидебелибрадоња.-Ко-
ликотражишзапијетла?Старикловннијемуништаодговорио,јернијенина-
мјераваодапродајекокошке.Теноћи,пријенегоштосеразданило,пијетаојезаку-
курикао у кловновом аутомобилу.То је биоповод да се
КО КО ШКЕ НА ЉЕ ТО ВА ЊУ
Док је био млађи, Стеван је са циркусима прошаоЕвропууздужипопријеко.Каокловнзабављаојепубли-куупаузамаизмеђуважнијих,атрактивнијихциркускихпрограма.Изводиојесмијешнегеговеивјештоопонашаогласоверазнихживотиња.Акад јеостариоинијевишемогаодаскакућепоциркуској арени, скрасиосеусвомродномселунапланини.Живиојесамуприземнојкући-ци,окруженојмаломбаштом.Осимтога,имаојепрастаримоделопел-каравана,аукокошарникупијетлаиосамко-кошака.Тојебилочитавоњеговобогатство.Почитавданобрађиваојебаштуихраниококошке,ахраниосеуглав-номјајимакојесумуонесносиле.
Стиглојељетоивјечитипутникзажелиосекупањаумору.Но,питаосе,далибињеговдотрајалиаутомобилмогаоиздржатидалекипутдоприморја?Чимедаплатихрануитаксузаборавакнаауто-кампу?И,најзад,комеда оставина чување своје кокошке?Послије дужег раз-мишљањадошаојенанеобичнуидеју:отићићенаљето-вањезаједносакокошкама!
Кавеззакокошкесклепаојеоддасакаижичанемреже.Кадјезавршиотајпосао,убациојекавезсакокошкамаупространизадњидиоопел-караванаикренуопремамору.Надугомпутумоторседвапутапокварио,алисугапо-правилинекишофери.Узпутјередовнохраниоипојиококошке.
УгледавшисаПетровачке горебескрајноморе, старикловнсезауставиопоредпутадасенагледалијепогпејза-жа.Аондасеспустиоуприморје,тражећиауто-кампове.
30
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
31
ГЛУ ВАЋ
ГаздаМирашјенаглув,падокразговарашакомпри-државауводабољечује.ЗовугаГлуваћ,мадатајнадимакниконесмиједаизговарапредњим.Некикажуданијеглувиданечујесамооноштомунијеповољи.
УњеговодвориштедођекомшијаСтевоигласнодовикну:-О,домаћине!Поновиојетогласније,пајошгласније,пасераздера
такогласнодагајегрлозабољело.Најзад,набалконусепојавиМираш.
-А,тиси,Стево!Штахоћеш?-дочекаганебашго-стољубиво.
-Хоћешлимидатитрактордаузоремонумалуњивуизакуће?-затражикомшија.
Мирашставишакуизауваиупита:-Штакажеш?-Велим,дамипозајмиштрактор!-гласнијеречеСтево.-Нечујем!-Требамитрактор!-Амавичијаче!-Трактор!-раздерасеСтево.-Незнамштозбориш.Стевополугласно,засебе,рече:-Деремсекаомагарац,чујумеичобанинапланини,
аГлуваћнечује.-А,такотимени!Вријеђашме,јели?-Ништалошенијесамказао-покушаСтеводасеоправда.-Каконишта!Кажеш:магарац...чобани...Глуваћ...Е,
нећутидатитрактор!
онајдебелибрадоњапожаливласникукампа:-ГосподинеБлажо,узорумејепробудиопијетаооног
кловнаиотаданијесамниокасклопио!-Небрините-рекаојеБлажо.-Одмахћунајуритии
његаињеговекокошке!Чувшиовуочевупријетњу,Зоранседосјетиогдједа
смјестикокошке:уоближњемшумаркуналазиласенапу-штена барака, којој је кров одавно пропао, али јемоглаодличнопослужитикаококошарник.Потрчаоједатока-жестаромкловнуипомогаомудазаједнопонесукавездобараке.
Нареднихданастарикловнсекупаоуморуи,узпут,вадиопарчадхљебаизканти за смеће.АЗоран јекоко-шкамадоносиокупусоволишћеимладутраву.Јајајеби-лодостаизакловнаизаЗорана.Анеколикосупродалидебеломбрадоњикомесенијеостварилажељадаомастибрадупеченимпијетлом.
Пошто се заситио мора и љетовања, стари кловн је,опетузЗорановупомоћ,убациокавезсакокошкамауколаикренуоусвојепланинскосело.
32 33
ПО МИ РЕ ЊЕ
Посвађали се Јово иМусто око неке ситнице. Једандругомсускресалисвакојакепсовкеиувреде.Разишлисусељути,увјеренидасевишеникаднећепомирити.
РазболиосеЈовоидугонијеустајаоизкревета.Кадбимуштозатребало,лупнуобиштапомоподипозваоунукаМишка.Једноммурече:
-ИмамвеликужељудапијемводусаКаракаша.Тојенајздравијаводаунашемкрају.
Унукусенијеишлодотогдалекогизвора,паречедауњемуимаситнихбубаидајеоближњиРапмногобољи.Алидједостадеприсвомзахтјеву.Незадовољногунђају-ћи,Мишкојеузеокантуикренуо.Послиједугогпјеша-чењастигаоједоКаракаша.Сјеојенаизглачануплочу,аногеспустиоуледенуводу.Изненадагатржедубокбас:
-Штаторадиш,мали?-Н...ништа...-збуњенопромуцадјечак.ПознадеМу-
ста,чијасекућаналазилаублизини.-Каконишта?!Знојавси,аногедржишухладнојводи.
Мичисеодатле!-подвикнуМусто,паблажимтономоб-јасни:-Акознојавеногенаглорасхладиш,можешостатибогаљдокрајаживота.
Дјечакнапуникантуиодмахпођекући.Чимгаугледа,дједживну:
-Браво!Брзосистигао.Налијмичашу.Алајехладна!-задовољноречепоштоотпинеколикогутљаја.
ПослијенеколикоданаЈовусеопетпрохтјелодапијеводусаКаракаша.ИовогапутаМишкојемораоићидо
Стевосеокренуиоденеобављенапосла.
СТРА ВИ ЧАН ДО ГА ЂАЈ
ЗахваљујућибабиСтануши,свакавијестсебрзоширилапоселу.Јединињенпосаобиоједаидеодкућедокућеида,узкафу,препричавасвештојечула.Одувијекјебилапомалоглува,паје,ваљда,затоговорилагласно,каодасеснекимсвађа.Женесујерадодочекивале,очекујућидаодњечујуипонекусеоскутајну.
БабаСтанушајепричаласмушеноинеповезано,честодово-дећисвојеслушаоцеунедоумицу.Такојеједномстиглазадиханаиузбуђенадопрвихсеоскихкућаисталагласнојадиковати:
-Ох,дастевидјели...страшанпризор!Прегазишега,кола,ашоферодјуридаље,каодасеништаниједесило.
-Когасутопрегазили,баба?-протрнуодстрепњеВидна.-Јатаманнаиђохнадрум-настављасмушенобабаСтануша
-каднаиђекамион.Тојеонајбркоштопреносипијесакизрије-ке.Увијекјурикаодагадуховигоне.Нималонијеуспорио,негокамиономпрекоњега...
-Амапрекокога? -нестрпљивопита забринутаФемијаиосврћесеокосебе.-Кукалаја,гдјесумидјеца?
СтараСтанушаинечујепитања.-О,људи,дастевидјеликакомусецријевапросушепопуту!
АМитровадјецазаврискаше,сузаимсузустиже...-ДанијецрниМитарнастрадао?Штоћесадоноликосироча-
ди?-питајусеузбуђенежене.-Аон,јадник,исплазијезикицрче!-Амако,баба,дабогдатицркла?!-изгубиВиднастрпљење
иповичеизсвеггласа.-Како?Зарвамнијесамрекла?-зачудисебабаСтануша.-На-
страдаоМитровпас.
34
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
35
СТУ ПИ ЦА ЗА ЛО ПО ВЕ
ЖивјелајебабаСтанушасамауједнојнапуштенојку-ћици.Сњомје,поредогњишта,дријемаовеликимачак.Биојетоједанодонихничијихмачићакојисепојавеизнекоггрменаипосметлиштиматражештогоддапоједу.Станушагајеприпитомиладабиималанекоживоство-рењепоредсебе.Одмалогмачетанарастаојевеликмачаккаолисац,анезаситкаовук.
Једненоћи,поштојепосвршаваласвепословенаовомсвијету,бабаСтанушајезаспалаиникадсевишенијепро-будила.Остао јемачак самсамцит.Шта јемогаодруго,него да краде храну. Вјешто се провлачио испод крово-ва,улазиоукухињеимагацине.Људисусежалилиједнидругима-некомејеукраорибеизкреденца,другомепарчепршуте,трећемпилиће,четвртомкобасице...
У селу јеживио стариловаципредсједникловачкогдруштваСтеван.Он јепредлагаода сеокупе свиловциизселаипођуухајкунамачка.Алигдједаганађу?Поја-вљиваосеизненадаиодмахнестајао,пријенегоштобиганекомогаоузетинанишан.
ЈедногјутрадјецарекошеСтевануданањеговомви-сокоморахустојивеликиорао.Онскидепушкусазида,ставиуњуметкеиизидеизкуће.Примачесеораху,на-нишанинаорлаиопали.Ораокаокладападеназемљу.Ногесумубилеприкљештенетешкомгвозденомступи-цом.Мртвогорлабацио јеуријеку,аступицупоставиоупоткровљуодаклемујемачакодниопарчесувогмеса.
тогудаљеногизвора,Тек,што је тамостигао,нападе гаогроманпас.Срећом,Мустосенађеублизинитега за-штити.ТадајеодлучиодавишеникаднедоносиводесаКаракаша.Акадмуједједипотрећипутдаоистизада-так,водемудониосамногоближегРапа.ДабигаувјериодајетоводасаКаракаша,рече:
-СреосамМуста.Поздравиоте.-Мусто?-натуштидједобрве.-Шталимујепалона
памет?Агдјесугавидио?-Кодизвора.Заштитиомеодвеликогпса-поменуоје
догађајодпријенеколикодана.-Аха! ...Поштенјеточовјек.Прошлегодинесмосе
нештоспоречкали,аон,видиш,нијезлопантило.Акогавидиш,рецидасамгапоздравио.
Мишко је схватио да није срећно измислио поздрав.Занималогајехоћелидједпознатиодаклеједониоводу.Аонјесауживањемузвикивао:
-Охо!НемабољеводеодКаракаша!Мишкулакну.ВећсјутрадануручиојеМуступоздрав.-Хеј,Мусто,поздравиотемојдјед!-ЈелЈово?-приупитаизненађениМусто.-Јесте.-А...какоје?-Слабо.Никаконеустајеизкревета.-Морамгапосјетити.ТогаданаМустоједугосједиокодболесногЈова.Раз-
говаралисуосвему,самонеоњиховојсвађи.Нијесузна-лидаихјеМишкослучајнопомириозахваљујућиизми-шљеномпоздраву.
36
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
37
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
Помислиоједалоповкрадемесоуполачи,патамојурнуоупиџами.Бунованисањив,нијесесјетиоступице.Одјед-ном-шкрап!Утомтренутку,иакојебилооблачно,видиојесвезвијезде!
Већсјутраданизпоткровљасезачулоочајничкомијаука-њеухваћеноглопова.СтевангајестрпаоуврећуиодниопредкућуловцаМихајла.
-Штотијетоуврећи?-упитагаМихајло.- Мачак-лопов, ухватио сам га ступицом - одговори
Стеван.-Паштоћешсњим?-Некотребадагаубије,аодменеједосташтосамга
ухватио.-Значи,требалобидагајаубијем-закључиМихајло.
-Е,нећу.НебиххтиодамеснебавидибабаСтанушака-коубијамњеногмачка,падасеповампирим.Атиионакоодавнонијесиомрчиопушке,паевотиприлика.
-Какоданијесам?!-увриједисестариловац.-Зарни-јесамубиовеликогорла?
-Јеси...Ловципричајудатоморлудојадиластупица,паријешиодасебипрекратиживот.Игдјећедоћидапоги-не,негобашпредкућомпредсједникаловачкогдруштва.
-Атисипрошлегодинеуловиозецасатриноге,пасуловцистобомзбијалишале.Ха-ха-ха!
Доксусеонипецкалиипрепирали,мачакјеуспиодасенекакоизвушеизврећеипобјегне.
ПредвечекодСтеванадођемесарСавоснамјеромдакупиступицу.
-Штаћети?-упитагаСтеван.-Хоћешлидахваташвукове?
-Мане!Хоћудаухватимлопова -речеСавоиобја-сни:-Знаш,јатовимсвињеисушиммесоуполачи.Али,примијетиосамдаминекокрадемесо.Стогасамнаумиодалоповупоставимступицу.
Стеванионаконијезнаоштадарадисаступицом,памујепоклонио.Месарјепоставиоступицукодполачеилегаодаспава.Окополаноћипробудилагајенекалупа.
38 39
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
дишалеихумореске,апотписујесекаоаутор!Онзатражиоддомаћицедамузатренутаквратина-
граду,какобипровјериоколикојеновца.Отварајућифи-оку,женајенаслутилауредниковунамјеру.Онјеустаоипружиорукупремановцу.Женајеобјемарукамастиснулаковерат.Међууредниковимпрстимаосталојесамопарчеподераногковерта.
-Грофсебашлијепонашалиоснама!-љутитојепро-гунђаоуредникибезпоздраваизјуриоизкуће.
ГРО ФО ВА НЕ СЛА НА ША ЛА
У редакцији хумористичко-сатиричког листа “Стр-шљен”урученесунаградесарадницима.Првунаградудо-биојеСавоПалибркГрофизједногмалогмјестауБокиКоторској.Његовешалеихуморескенајчешћесуобјављи-ванеулистуичитаоцисуихрадочитали.Ауправоонниједошаодаприминаграду.
Главниуредникјеодлучиодаотпутујеутомаломје-сто и лично уручи награду. Зазвонио је на улазу куће ипредставиосеженикојајеотворилаврата.
-Авистеуредник?Драгомије-љубазногаједочека-ладомаћица.
-ДалијеГрофкодкуће?-питаојеуредник.-КојиГроф?-ПаСавоПалибрк,његовнадимакјеГроф.-Нијесам знала да сам се удала за грофа.Изволите,
сједите.Домаћица јепринијела столицу гостуиобјаснилада
јењенмужпоморац,сталнопловиитренутнојенегдјенаАтлантскомокеану.
Уредникјеизразиожаљењештомуличнонећеуручи-тинаграду.Ковератсновцемпредаојењеговојсупрузи,аонагајеубацилауфиокукреденца.КазалаједасењенмужуСиднејупретплатионанекихумористичкилист,ко-јипоштарредовнодоноси.Кадпоморацна краткодођекући,узмепристиглечасописе,паопетнаброд.Пловећипоморимаиокеанима,имадоставременадапреводитек-стовеизчасописа.
-Преводи?-запрепастисеуредник.-Значи,онпрево-
40 41
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Ха!Откудтознате?-изненадиоселовац.-ВистеМилован,јелитако?ОдмахсампознаоВаш
глас.Хајдемокодмојекуће,ПетранаћесеобрадоватикадВасвиди.
-Значи,мисевећзнамо-закључиојеловац.-Какодане!Петранаијабудимосеузоруислушамо
јутарњипрограм одпочетка.Ловац је кренуо за старцем, који је на леђима носио
дрва.Петранасевеомаузбудилакадјесазналакоимједо-
шаоу госте. Збуњена, није знала чимепрво да га поча-сти-кафомилимлијеком.Новинарсегријаонаогњиштуиразговараосастарима.Видећидаониусамљеноживе,подаљеодосталихсеоскихкућаидаимјерадиојединавезасасвијетом,обећао једаћеихпосебнопоздравитисљедећегјутра,тачноупетсати.Захвалиоимјеначастиипожуриоданађесвојуизгубљенуловачкудружину.АЈанкоиПетранајошдугосубилиусхићенинеочекиванимсусретомсауредникомјутарњегпрограма.
-Аакосе сјутранепробудимопријепет сати?– за-бринуласеПетранаидодала:-Говориласамтидакупишбудилник.
-Штаћенамбудилник?-натоћеЈанко.-Пробудићемосеузору,каоисвакогјутра.
Но,нисамнијебиосигурануоноштојеказао.Заиста,моглобиседеситидасеуспавајуинечујупоздравпрекорадија,упућенњима.
Теноћиобојесуспавалинемирнимсном.Петранајеусталапријезореинастаромзидномчасовникувидјеладајетекдвасатапослијепоноћи.Разбилајесанисвомемужу,пасуузалудпокушавалидапоновозаспу.Дугосутакобудничекалијутро.Санихјепревариосамонеколи-коминутапријепочеткајутарњегпрограмарадија.Нови-
ПО ЗДРАВ ПРЕ КО РА ДИ ЈА
ЈанковаиПетранинакућаједвасепримјећиваланапро-планкунакрајуселаЗабрђа.Двојестарихималисуједнукраву,једнусвињуинеколикококошака-једватоликодасепрехране.Гријалисусеикувалинаогњишту,посље-дњемогњиштууЗабрђу.Свиосталисељанинабавилисушпорете на дрва и струју, телевизоре и друге електрич-неуређаје.ЈанкоиПетранаималисусаморадио-апарат.Обојесусебудилираноиукључивалирадиотачноупетсати,кадапочиње јутарњипрограм.Кадгодбисеуред-никјутарњегпрограмаогласиоса“Добровамјутро,драгислушаоци”,двојестарихбимуугласодговорили:“Добратисрећа!“ЗналисудасеуредникзовеМилован.Навиклинањеговглас,примјећивалибикадпромукне.
-Милован је изгледа, прехладио - закључио је Јанкоједногјутра.
Сјутрадансусазадовољствомконстатовалидајеоздра-вио,јермугласнијевишебиопромукао.
Требалојенасјећидрвазаогњиште,атојебилаЈанко-вадужност.Узеојесјекируиупутиосеупланину.Насје-каојенарамакдрваикадгајепочеовезиватиконопцем,зачуојегласизасебе:
-Срећнатиработа,чича!Окренуосеиугледаоловцаузеленојјакни,сакачкетом
натученимдосамихушијуипушкомобјешеномораме.-Изгубиосамсеушуми,нигдјепутанистазе-рекаоје
ловац,рукујучисесастарцем.Поштосумалопопричали,Јанкосеосмјелиодапита:-Радители,можда,нарадију?
42
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
43
ПЕ ШО ВА ТР ГО ВИ НА
ПочитавданПешојесједиоудебеломхладупредку-ћом,анамладеподвикиваоитјераоихнапосао,ЊеговаженаЈаначестосепрепираласњим:
-Штосисетускаменио?Мрднимало,учиништогодкорисно.
-Достасамјарадио-извлачиосеПешо.-Нијеситиништарадионидоксибиомлад.-Свеситизаборавила.Каквусамтрговинунекадимао!
Данијебилората,кознадоклебихдотјерао!-Дотјераобидостечаја,пропаобикаоисвакислаб
трговац.-Јаслабтрговац?Зарсенесјећашколикосамзарадио
наонојстоци?Паонојграђи...па...-хтједеПешодајошнабраја,алиЈанабјешевећушлаукућу.
ОднекудпредПешомискрснуњеговунукМишко.-Дједе,погледајколикосамзарадио-показамалишан
пунушакуситногновца.-Штоситопродао?-упитаПешо.-Јагоде.Набраосамупланинидвијекорпеипродаоих
напутутуристима.-Агдјесутикорпе?-Даосамихсјагодама.-Значи:поклонио!-Јест,пашто?-Е,невјештсититрговац-прекоригадјед.-Могаоси
тражитидаоткупеикорпе.-Јаћузачасоплестинове.Тојебарлако-речедјечак.-Хм,оплести...Азаштоињихнепродаш?Којеслаб
трговац,тешкосеснађеуживоту.
нарјепожелиодобројутросвимслушаоцима,апосебанпоздравупутиојеЈанкуиПетраниизселаЗабрђаизахва-лиоимнајучерашњемгостопримству.
ЈанкоиПетранајошсуспаваликадјенавратазакуцаоњиховпријатељМирко.
-Зарјошспавате?-зачудиосеМирко.-Ајутроссуваспомињалинарадију.
Трљајућијошсањивеочи,двојестарихгоркосузажа-лили што су преспавали најзначајнији тренутак у свомживоту.
44
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
45
УЛО ВЉЕ НА КО КО ШКА
МојдједЈеврем,машиновођапредпензијом,доброћу-дан јеипремасвакомељубазан. Јединонеподносинај-ближегкомшијуТодора,старогособењакаиалкохолича-ра.Једномкомшијабануунашстан,носећикорпупокри-венушареномтканином.Копкаламејерадозналост-шталијеукорпи?Онгалантноподижесвојизлизанишешириразвучеуснеуширокосмијех.
-Моједубокопоштовање!Дјед Јевреммумрзовољно отпоздрави, а моја мајка,
каоиувијек,љубазнопонуди:-Изволите,комшија!-Опроститештосметам...Дошаосамдавасзамолим
заједнууслугу-снебивајућисе,речеТодориодмахобја-сниочемусеради:-Знате,хтиобихдаспремимзаручаковукокошкуштојеукорпи,алинемогудајезакољем.
-Акосамвасдоброразумјела-натоћемама-витра-житеданекооднасзакољевашукокошку?
-Тачно!-потврдиТодор,нетрепнувши.-Е,видите,јасегрозимкаднекокољекокошку,акамо
лидатосамарадим.-Ати,комшија?-обратисеТодорЈеврему.-Ја?-приупитадјед.-Хе,некадсамубиоимедвједа,а
кокошкесузаменеситница.Онузеоштаркухињскинож,пазавучерукуукорпу.
Кокошкапокривенашареномтканиномстаделепршатиикрештати.Натезао се окоње, пазећи дамуне побјегне.Али,умјестококошке,изкорпеизнесе-јаје.
ТогаданаПешојепоказаокакавјеонтрговац.Испредњеговекућегодинамајестајалагомилакамења.Вишепу-та се канио да је уклони како би на томмјесту засадиоцвијеће.Али,тајпосаојеодлагаоизданаудан.
Некидосељеникзатражитокамењезасвојукућу.Пе-шоједвадочекадамугада.Акаддосељеникупитаколикотребадаплати,Пешонаумиданатомејошизаради.
-Па,ето,платићешчетирихиљаде-процијениПешо.-Многоје-промрсидосељеник.-Можелидвијехиљаде?-Ама,погледајколикотуимакамења!Полакућемо-
жешозидати-цјењкаосеПешо.-Размислићу-речедосељеникиоде.НеколикоданачекаојеПешодосељеника.Садбиму
ибесплатнодаокамење,алидосељениксевишенијепо-јављивао.
Љутнасебезбогнеуспјелетрговине,Пешозасучеру-кавеикренудасамуклонигомилукамења.
46
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
47
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
БиломијекривоштодједпотцјењуеЗорановупушкуирекох:
-Дједе,акобашхоћешдасеувјеришуснагуовепу-шке,станинастотинуметара,падагађамутебе.
-Вала,дастанем,толиконеможенидобацити.НаговорихдједадагађаонуТодоровукокошку,везану
задрвонакрајудворишта.Оннанишании-фрас!Истогтренакокошкасезатетураипаденаземљу.
-Ух,штоучиних!-покајаседјед.-Идитедоврагасвашомпушком!Штасададарадим?
-Несјекирајсезбогтога-тјешилагајемама.-Тодорјеиона-кохтиодазакољетукокошку,мождаћетизатозахвалити.
ДједневољнопођеТодоруииспричамуштаседеси-ло,аТодорготовозалелека:
-О,јаднамојакока!Какосијеубио?-Случајно.Ваздушномпушком.-Срамота!Маторчовјек,паправиглупости!Тодорпонудидаплатиколикококошкавриједи.Тодор
израчунаколикобионаснијелајајаиодредињенуцијену.ДједЈевреммудаденовац,пага јошпозванакокошијусупу.
-Мислишнасупуодмојекоке?-упитаТодор.-Онавишенијетвоја,откупиосамје.-А,не!Платиосисамојаја,акокошкаостајемени.Дјед Јевремљутито изјури напоље и снашно залупи
врата.Зоранијаизиђосмоудвориштедаловимоврапце.Одједном застадох изненађен: Тодорова кокошка бјешеустала!Потрчахдатојавимдједу.
-Богами,тојеона,здраваздравцата!Нијеонанибиламртва,палајеунесвијестиосвијестиласе.АТодормениузеновац.Хе!Хе!-осмијехнуседједипохитадаобави-јестиТодораиодњегаповратиновац.
-Али...јасамзатајновацкупиоововино-показаТо-дорфлашукојуједржаоурукама.
-Јаје?Патојесјајно!-одушевисеТодор.-Ето,данасћуручатиовојаје,сјутрадругоитакоредом.Свакиданпојаје.
Дједмупружикорпуинапомену:-Да,аликокошкутребахранитиидржатиукокошарнику.Тодорпогледакрозпрозориодмахсмислиплан.-Засадћујевезатиканапомзадрвоудворишту,асју-
траћузањунаправитикућицуоддасака.Одлазећи,замолинасдаприпазимонањеговукокошку.-Небрини,комшија!-натоћедједЈеврем.-Ништајој
сенећедеситисведокјенерашчупанекипас.Тодор однесе кокошкуи привеза је канапом за једно
дрвоудворишту.Ајазамолихдједадамипричакакојеуловиомедвједа.
-Билојетодавно,умојиммладимгодинама-почеонсвоју причу, припаљујући цигарету. - Тада самживио упланини.Једненоћимедвједјенапаонашустоку.Јасенабрзинуобукох,узехпушкуиистрчахнапоље.Одједномнађохсепредсамиммедвједом.Уплашен,насумиценани-шанихнањегаи–трас!...
У истом тренутку зачу се пуцањ. Занесен дједовомпричом,стрекнух.Учиниломисекаодаједједопалионамедвједа.Мамазакључида јенештопуклоуТодоровомстануизабринусе:
-Даније,недајбоже...-Небрини,нећегромукоприве-речедједиодедавиди
штаседесило.Убрзосевратииобјасни:Тодорнештопетљаоокосвојестарепушкеионаслучајноопалила,асачменапра-вилерупуузиду.УтостижемојдругЗорансасвојомвазду-шномпушком.
-Ето,данассесваконаоружао!-срдитогадочекаЈеврем.-Овојеваздушнапушка–напоменуЗоран.-Значи,ваздухјеглавнапогонскаснага.Пуцаљка.
48
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
49
ПРО НА ЛА ЗАЧ “СУН ЦО БИ ЛА”
НашстарикомшијаТодорбавиосепроналазаштвом.ИмаојемојдједЈевремлошеискуствосањеговимекспе-риментима.ПоштојеЈеврембиомашиновођа,Тодоргајезамолиоданекилончић гурнеуложиштелокомотивеиобjаснио:
-Кадсесмјешаулонцузагријенависокојтемперату-ри,настаћедрагоцјеналегура.Комшија,молимте,жртвујзанаукудесетминута!Човјечанствоћетизбогтогабитизахвално!
Послије дугог убјеђивања, Јеврем је попустио и до-зволиомудалончићубациуужаренуутробулокомотиве.Истогтреналонацјеексплодирао,ањихдвојицуобавиојегустдим.
-Тоје,дакле,твојпроналазак!-бијеснојесиктаоЈе-врем,отресајућипепеосаодијела.
-Опрости,комшија!Грешкаупрорачуну-извињаваосеТодор.
Кад је Јеврем дошао кући, моја мајка је поњеговомодијелуикосипримијетилапепео.
-То је одТодорових експеримената - рекао једједикрозсмијехдодао:-Но,добројештообојицанијесмоод-летјелиуваздух!
Слиједиле су нове неприлике са комшијом Тодором.Патентирао јемотор на сунчев погон, који је уградио устариаутомобил.Назваогаје“сунцобил”ипозваонасданасњиме провоза. Дјед то одби, али намоје наваљива-њепристадедауђеукола.МојдругЗоранијасједосмона задњесједиште,адједнапредње.Тодорповученеке
-Одлично!Јабашволимвино-речедјед.Стадошесеотиматиокофлаше.Најзад,дједмујеис-
тржеизруку.Одлазећи,великодушногапозва:-Падођикодмененачашувина.Попићемозаједноу
здрављекокекојајесвеовозапетљала.Тодорје,наравно,радоприхватиопозив.Заједносуис-
празнилибоцу,веселоназдрављајућиТодоровојкокошки.
50
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
51
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Пссст!Тише!-ставидједпрстнауста.Тодорсенамјестипоредњегаиобећадаћебитими-
ран.Неколикопутабацаојеипривлачиоудицу,пајепоно-вобацаоуводу.Једномјујетаконеспретнозавитлао,дајезакачиоиодвукаоујезеродједовукапу.
- Ето како ти пецаш, уважени риболовче! -љутио седјед.
-Ох,извини,комшија!Тодорскидеципелеичарапе, загазиуводуиухвати
капу.-Ево,насунцућесебрзоосушити.-Да,алионајоблаксеспремадазаклонисунце-упо-
зоригадјед. -Пабихти,драгикомшија,препоручиодаштоприје кренешсвојим “сунцобилом”, јер ћешостатинасредпута.
Тодорнаднесешакунадочиизабринутоосмотриоблаке.-Управуси,морамдапожурим.Покуписвојпецачкиприбор,поздрависеикренусво-
јим“сунцобилом”.Мама нас позва на ручак. Сви сложно навалисмо на
хљеб,сир,кобасицеилук.Никадатакослатконијесамјео.Убрзосенаоблачи,паимикренусмо.Наприлазугра-
дунаиђосмона“сунцобил”,паркиранпоредпута.Татаза-уставинашаколаиупитаТодора:
-Заштосистао,комшија?-Ето,наоблачилосе...Аметеоролозисузаданаспрог-
нозиралисунчаноитопло.Дједкрозпрозорподругљиводовикну:-Кажемти,комшија,требајошдапронађешпатентза
растјеривањеоблака.Тодорзамолимогоцадагасвојимколимаповуче.Тата
покушадатоизбјегне:-Коласуминова,ионакосуоптерећена,анемамнисајлу.
гвозденеполугеиколакренушеполакоинечујно.Дједсешалионарачун“сунцобила”,ами,дјечаци,уживалисмоунеобичнојвожњи.Кадсеудаљисмооднашеулице,коластадоше.Тодорнамобјасни:
-Видите,немасунца.-Значи,кадсенаоблачи,“сунцобил”нимакац!-Јесте,томујеједининедостатак.Морали смо да гурамо кола, док је проналазач угод-
носједиозаволаном.Дједјесвременанавријемечистиознојслицаигунђао:
-Такомиитребакадсамушаоуовукрнтију!Заустависмоседапредахнемо.-Знашлиштонедостајеовомтвомизуму?-обратисе
дједТодору.-Потребанмујевеликивентилаторзарастје-ривањеоблака.
Тодорсекиселоосмијехнуирече:-Гурајте,гурајте,јошмало.Једвадогурасмо“сунцобил”донашегдворишта,дах-
ћућикаоловачкипси.Исподнашегпрозораопазихтатукоји јечистиоста-
клановог аутомобила “југо 55”.Прва вожњанашимко-лимапричиниламијевеликозадовољство.Возиојетата,доњегајесједјеламама,аназадњемсједиштузбилисмоседјед,Зоранија.ЗауставилисмосепоредМодрогјезе-ра.Мамајепрострлапотравицерадуипочеласпрематијело.
-Погледајконамдолази!-показаЗоранрукомпремаприлазномпуту.
БиојетоТодорусвом“сунцобилу”.Стаојепоредна-шихкола,изниопецачкиприбориупутиосепремаЈевре-мукојијепецао.
-Еј,комшија!-довикнутакогласнодасењеговгласразлијежепооколнојшуми.
52
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
53
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
моторкојићенепрекиднорадитиитобезутрошкаенер-гије.Кадостваримсвојузамисао,бацићесеустарогво-жђесвемашинекојераденабензин,струју,угаљ,атомскуенергијуидруго.Аовајмоторћепокретати струја којућепроизводитигенератор,затимћесетаистаструјапо-јачаватиутрансформаторуиондапокретатиелектромо-тор.Такоћеструјаићикружноиобнављатисебезикаквогутрошкаенергије.Каддовршимперпетууммобиле,бићетосензацијазачитавсвијет!
ОдушевиламејеТодороваидеја.Билобизаистадивноиматиаутокојинетрошиникапибензина.Овдјезаврша-вампричу,анаставићујетеккаданашпроналазаконстру-ишевјечнимоторипостанеславан.
-Имамја,небрините.Инечекајућиодобрење,Тодорпривезасвојазанаша
кола.Вукући“сунцобил”,свечаноуђосмоуград.Кадсмостиглиунашедвориште,Тодоризиђеизсвојекрнтијеизахвали:
-Учинилистемивеликууслугу.Веомасамвамзахвалан.-Падругипутневјерујметеоролозима-јошједномсе
нашалидједЈеврем.Тогпоподневадјед јелегаодасеодмори.Текшто је
задријемао,проломисегласанзвуктрубе.-Ух!Штајето?-тржесеизсна.МамамуречедатонашкомшијаТодорсвираутрубу.-Опетон!-Љутиоседјед.-Откадјепостаосвирачува-
трогасноморкестру,немамираунашојулици.Ућуткаћујањега!-пријетећиустадедјед,амамагастадесмиривати:
-Лези,тата.Ати,Владане,замолиТодорадапрестанесасвирањем.Кажи:дједхоћедаспава.
НеколикопутазакуцахнаТодороваврата.Најзад,пре-стадесвирање.Тодормалоодшкринуврата,опрезнопро-вири,памепустидауђемусобу.
-Уђи,Владане,уђи...Дачујешкакосвирам.-ЧикаТодоре,јасамдошаодазамолим...Дједхоћеда
спава.-Аха,добро,нећувишесвирати...Сједи.Замномзакључавратаијошокачиланац,амениобјасни:-Јаувијекстављамланацнаврата,дасенекидрски
радозналацнебиувукаоумојусобу.Јер,имамовдјенекетајнествари,којеморамдоброчувати.
Ууглуспазихнекучуднусправусаточковима.Онуло-вимојпогледирече:
-Тојеједнаодмојихтајни,којућујединотебиповје-рити,алиподусловомдаотоменикоменекажешнирије-чи.Справакојувидишјеперпетууммобиле,тојествјечни
54 55
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
ријеке,провлачиосамсекрозгустеврбакеигрмље.Мо-трећинасвестране,примијетиосамдасељуљаједнавр-боваграна.Закључиосамдајетузеци,погурен,почеодамусеполакопримичем.Гранасеидаљељуљала,ајасамседвоумио:далидапуцам?Акозецпобјегне,тешкогајенанишанити.Ипак,одлучиосамдамуприђемштобли-же.Коракпокорак,стигаосамдосамеврбе.Завириосамизањеи,умјесто,зеца,угледаоБрана!Изањегајењеговадјевојкакриласвојелице.Забезекнут,стаосамиспустиопушку.АљутитиБраномејеизгрдиопасамсеја,посра-мљен,журноудаљио.
Тих дана Брано је отишао на школовање. Вратио семного касније, сијед и са звањем доктора наука. Сјетносеприсјећаосвогдјетињстваинијесестидиосиротињеизкојејепоникао.КрушкуФилипаМарђокића,накојусемногопутапеоиутолиоглад,називаојесветомкрушком,упоређујућијесономсветоммаслиномуГрчкој.
ЛОВ У ВРБА КУ
СвакогјутраБранојебездоручкаодлазиоодкућеудо-лазиоуФилиповодвориште,гдјесмочестоигралилопте.Најпријесепеонаоближњукрушку.Никомунијебраниодасенањупопнеинаједекрушака.Нијесмозналидамујеточестобилајединахрана.Затимбинамсепридружиоуигри.Иакосмосвибилипонеколикогодинамлађиодњега,томунијесметалодаседружиснама.
Носио је опанке, распале и потпуно дотрајале. Кадбимупрстипровирилинапоље,опанкејекрпиожицом.Играјућифудбал,понекадбитомжицомзакачиочланакдругеногеијаукнуо.Јошјачебијаукнуосјутрадан,кадбиистомжицом повриједио исту рану.Али, није прекидаоигру.Стиснуобизубеинаставиодајуризалоптом,грде-ћисуиграчекадбипромашилигол,аникосекаооннијебучнорадоваопобједисвогтима.
Некакосенаглоизмијениоиуозбиљио.Престаоједасесанамаиграисвакогданаје,лијепоочешљаниумивен,одлазиопремаБарскомпољу.Пролазећипореднас, гла-снобинаспоздравио,насмијешенизагонетнотајанствен.Узалудсмопокушавалидасазнамоштагајетоодједномтоликозаокупилодавишенијеимаовременазаигру.
Једномсам,упратњисвогптичараЛеона,пошаоуловнапрепелице.ПонекадсамихналазиопоредријекеРика-вац,алиовогапутанијебилониједне.Одједномизгрме-напоредменеискочизец.Нијесамстигаонидаскинемпушкусрамена, а он је за тренпобјегао.Пошаосам зањим,надајућиседаћугаопетнаћи.Орознапушцисамнатегнуо, како бихмогао одмах опалити.Идући обалом
56 57
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
Дјевојкасеокренуиоставигасамогнаулици.Даламује корпу!Тешкојетоподнио.Азатосукривепрљавеци-пеле.Какоихјеиспрљао?Враћајућифилмуназад,уми-слимајестигаодоизлогасамајмуном.Пошаоједагајошједномпогледа.Исподтогизлогабиојеускиподрумскипрозор,одаклесусечулинекаквишумови.Примијетиојевјештосмишљенумајсторију:док супролазници застај-кивалипредизлогом,изподрумаим јенекоштрцаљкомпрљаоципеле.Маличистачимао јепунерукепосла.Азарадујесвакакодијелиосаонимауподруму.Тадуховитадјечјадомишљатостпоквариламујепрвирандеву.
ПР ВИ РАН ДЕ ВУ
ПредпрвиРанковрандевуједнакосубилиузбуђениионињеговамајка. Јер,нијевишедјечак,већљубавник!Мајкаму јеопеглалаодијело,изгланцалаципелеидалановацзасладолед.
Лијеподотјеран,Ранкојестигаонакорзо.Чекајућинадоговореноммјесту,загледаосеунекуиграчкууизлогу.Нијетубиланикаквапродавница,већсамоједанмајмунодплишакојијенепрестаноудараоудобош.Посматраојеиграчкуминут-два,панаставиодаље.Утонаиђењеговадјевојка.Поздравиосесањомсавидномтремом,незнају-ћикакодазапочнеразговор.
-Одвешћутеупосластичарунасладолед-загрлиојерукомпрекораменаикренуоулицом.
ОнајећуткеспустилапогледиугледалаРанковебла-тњавеципеле.
-Погледајкаквесутиципеле!-зачудиласе.Ионјебиозапањен,видећисвојеципелепопрсканеблатом.Мајкаихјелијепоочистилаинијезнаогдјеихјеиспрљао.
Шеталисујошдесетаккорака,кадихзауставидјечакчистачципела.
-Чистимципеле!Хеј,погледајтекакосувампрљавеципеле!Чистимјефтино!
Ранко стави ногу на парче даске коју јемали чистачдржаопредсобом.Њемуједаоонајновацкојиједобиоодмајке.Нијевишеимаочимедаплатисладолед,падје-војципредложидапођуупарк.Онасенамргодииљутиторече:
-Разочараласамсеутебе!Ципелесутипрљаве,обе-ћаосисладолед,асадхоћешупарк.Нећустобом!
58 59
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Подигнималотајдесниколац!Шућонијеразликоваодеснуодлијевестране,штоје
љутилоСмака,амисмосетомеслаткосмијали.Жглабјепремостиоријеку,требалојејошсамоилова-
чомзатворитишупљине,данебицурилавода.Најзад, једне суботе, тачно у подне, вода је јурнула
дугачкимкоритомкоје јепремостилоријеку.Свисмосастрепњомиузбуђењемгледалимостзаводу.Смакојепри-мијетиодасуногаринасрединиријекемалопопустили,пајепохитаодаихпоправи.Докјеокотогарадио,жглабсенакривиоиизњегајепроцурилавода.
-Придржи,Шућо,онајколац-повикаоје.УзалудсенеспретниШућоупињао.Ногарисусеис-
кривилиичитавжглабјестрескомпљуснуоуријеку.Сма-коиШућосусеједваизмаклидаихнетреснепоглави.
Сви смобилипрестрављени, гледајући какопропадаСмаковатворевина.Очекивалисмодаћеион збогтогабитинесрећанитужан.Али,онсегрохотомнасмијао.
-Ха,ха,ха!Како јеШућохитропобјегаооджглаба!Ха,ха,ха!
Садјеинаматопосталосмијешно,аСмаконијемогаозауставитибујицусмијеха.
-Ха,ха,ха!Ажглабјепљуснуоповодииокупаогаодглаведопете!Ха,ха,ха!
ИмисмосесмијалидокјеШућоскидаосасебемокрукошуљу.
Много пута касније присјећао сам се тог Смаковогсмијеха.Тојебиодиванпримјеркакочовјектребадапод-носинесрећу.
ЖГЛАБ
Вољандарадииштогодзаради,СмакоПерићсеспу-стиоизсвогпланинскогселауТомбудапотражипарцелузабостан.Узеојеутрогодишњинајампарчеземљенали-јевојобалиријекеРикавациузораојераломсволовима.Затим је ископаомангале, нађубриоих и посијао сјеме.Пролазницисузастајкивали,разговаралисњимипиталигакакоћенаводњаватибостан,аонјеговорио:
-Бићеводе!Бићеводе!Текизниклебиљчицезаливаојеводомкојујеуканта-
мадоносиоизоближњеријеке.Акадсукренулевријеже,мораосепобринутизајажу.СвењивенадеснојобалиРи-кавцатопљенесујажомкојајескреталаводуизријекекодВељегмоста.Но,какодатуводупребациналијевуобалу?Наумиоједанаправижглабоддасака.Затоједобиоса-гласностосталихкорисника,уколикоимпомогнеупре-грађивањуријекеиуређењу јаже.На заједничкојраднојакцијионбионајвриједнијиитакостекаоправодаводукористиједанпутнедјељно.
Ми,дјечаци,навраћалисмопонекадкодСмакадаби-смослушалињеговешаљивеприче.Нашупажњуприву-као јењегов рад окожглаба.Намазги је доносио даскеидугачкеколчеве.Наширокудаску,положенуназемљу,ексеримајезакиваодвиједаскесастране.Саставиоједе-сетактаквихжглабоваиподигаоихнависокеногаре.УтомнапорномпослупомагаомујењеговкомшијаШућо,снажаниприглупмомак.
Помоћуливера,Смакојенивелисаожглабичестодо-викиваоШућу:
60 61
ТВР ДА ЛОП ТА
СпоносомјестарикројачТрипкопричаоопрвомфуд-балскомтимунашегсела,укојемјеисамиграо.Билојетопријепедесетгодина,кадајенекиисељеникдониоизФранцускефудбалскулопту.Каоуспоменунатајисториј-скидогађај,Трипко јепоказиваоожиљакнапалцуноге.Залетиосеонтададаизсвеснагеударилопту,азакачиокаменкојијевириоизземље.
Годиненијесуумањилењеговуљубавпремафудбалу.Волиојепонекаддазаиграсамладима.Дозволиојенама,дјечацима,даиграмонањеговојливади.Оннамјебиоитренер.Окупљалисмосенањеговојливадипредвече,аонјетадаостављаосвојпосаодабисанамаодржаоре-довнитренинг.Затимсмоседијелилиудвијегрупеиме-ђусобноигралиутакмицу,астарикројачнамјесудио.
Некиљуди су му пребацивали да је дјетињаст.Па ињеговастараМаријагајекорила:
-Злоговедозадовијекјуне!Манисетихдјечјихигара,будиозбиљан,каоштоприличитвојимсиједимвласима.
НатоТрипконијеобраћаопажњу.Волионасје,аимињега.Кадазбогкишенебисмодошлинаигралиште,ста-рикројачбиседосађиваоинестрпљивочекаодањеговаливадаопетзабрујиоддјечјихгласова.
Понекаднасјештитиоодобијеснихмладића,којисунамометалиигру.СнажниМашоимао јеобичајданамотме лопту и тако је јако распали да она одлети чак натрећуливаду.Једномјеодњеговогударцаципеломлоптаексплодирала.Одлазећи,охолонамјеказао:
-Зарнемамстраховитшут!
ЛИ ЈЕК ПРО ТИВ ШТУ ЦА ЊА
Мартујеспопалоштуцање.Изасвакогзалогаја–штуц!Изасвакереченице–штуц!Попијечашуводе-опетштуц!Попиједругучашу,трећу...Ништанепомаже.
КомшинкаСтанајепоучи:-Требадасеизненаданечегуплашиш,паћетиодмах
престатиштуцање.-Аликакодасесамауплашим?Заиста,никосенеможеуплашитипосвојојвољи,кад
тозажели.АлизатосепобринуомалиБрацо.Онјеупо-друмускупљаоразнеживотиње.Утоммаломзоолошкомвртубилојекорњача,гуштера,јежева,жабаимишева.Је-данмалимишпослужиомујекаолијекпротивштуцања.КришомгаједониоизподрумаиставиојестриниМар-тизаврат.Мишјеодмахушаоподхаљину.Кадјестринаосјетилада јојнештокопрцаполеђима-вриснула јеизсвеггласа.Узнемиришесеисусједиидотрчашедавидештаседесило.Мартајејурилапокућиивриштала.Најзадсесјетидаоткопчапојаснахаљини.Мишпаденаподизатренпобјеженапоље.
Показалоседајестраходличанлијекпротивштуцања.АштајеБрацо,умјестозахвалности,добио-отомебољеданепричамо.
62
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
63
ЗА БО РАВ НА ПЕ ТРУ ША
НавиклајеПетрушадајојдругинаређују,аонадаиз-вршаванаређења.Докјебиладјевојка,заповиједалисујојотацимајка,акадсеудала-муж,дјеверисвекрва.
МногосеобрадовалаПетрушаштојојјеизградадо-шлаугостеунукаСлавица.Првогданадјевојчицајезапа-зиладабакасувишепуши.
-Бако,-реклајеСлавица-дуваншкодиздрављу.Несмијештоликопушити.Јаћусакрититвојецигаретеида-ваћутипоједнусвакихпетсати.
ДоброћуднаПетруша,навикладајојсвинаређују,нијесетомепротивила.Али,показалоседатакодугонеможеиздржатибезпушења.СвудапокућитражилајецигаретекојејеСлавицасакрила,алиихнијенашла.
ДонијелаПетрушаздјелицумедаипокушаладаодо-бровољиунуку:
-Славице,душо,многоједачекампетсати.Дајмипоједнуцигаретусвакадвасата.
-Неможе!-одлучноречедјевојчица.СјутраданјеПетрушакришомкупилановукутијуци-
гаретаидобро јесакрилаодСлавице.ЊенмужМилојевидиокакооназавирујесвудапокући,паупита:
-ТражишлицигаретекојетијесакрилаСлавица?-Не, него тражимону кутију коју сам ја сакрила од
Славице.Никаконемогудасесјетимгдјесамјеостави-ла.
Мисмосеснуждилинемајућисмјелостинидазуцне-мо.Текпоштосеудаљио,довикнулисмому:
-Сивоња!Уа!Сивоња!Оннамјесамозапријетиопрстомипродужио.Тужносмогледалииздушенулопту.Изкожесмоизва-
дилиунутрашњугуму.Великупукотинунањојнијебиломогуће закрпити.Озлојеђени, смишљали смокакода сеосветимоМашу.Досјетили смо се: лопту смонапуниликамењемиоставилијенасредливаде.ПакадМашонаи-ђе,некајошједномпокажесвој“страховитишут”!Задо-вољносмосесмјешкали,замишљајућикакоћетајделијаизгледатикадаудариногомутокамење.
Чекалисмосведомрака.Занесениразговором,није-смо ни примијетили да се приближава Трипко. Видећилоптунадолини,старифудбалернијемогаоодољетиадајенешутира.Замахнуојесвомснагоми...
-Ај!Сломихпрст!-зајаукастарацдржећисезаногу.Дотрчасмоискинусмомуопанак.Нокатнапалцубје-
шемодар.-Опростите-извињавалисмосе.-Мисмотоприпре-
милизаоногсилеџигуМаша,јернамјеупропастиолопту.ТаданамприђеМарија,павидећиштаседесило,стаде
насгрдити:-Каковаснијесрамотадастаромчовјекуподметнете
лоптунапуњенукамењем!Идитесвојимкућамаинемојтевишеовамодолазити!Изгазилистетраву,ајанемамчименахранитикраву.
Трипко покуша да нас оправда, али га срдита женаућутка.
Удаљилисмосепогнутихглава.Моралисмопотражи-тинекодругомјестозаигру.
64 65
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Нијесампијан,часнаријеч!-заклесеМашан.-Др-восјече мидадошечашуракије.Вјеруј,својимочимасамвидиоточудностворење,каоштосадатебевидим.
УселусебрзопрочуоМашановдоживљај.Некисеља-цисумусеподсмијевали,адругисувјеровалидасезаи-станекочуднобићекријеуоколнимшумама.
Сличан доживљај испричао је и сеоски беспосличарБајоукрчми:
-Људи, синоћ самнакрају села видиочовјекауби-јеломмантилу,сазвонцемуруци!Побјегаосамодњегакаобездуше.Паисада,усредбијеладана,страхмеједаонудапрођем.
-Тојестенекочудо!-узбуђивалисусесељацизагрија-ниракијом.Удругојприлициониништанебиповјерова-лилажљивомБају,алипослијесличнихдоживљајашума-раичобана,свисумање-вишевјеровалидазаистапостојинекотајанственозвоно.
Причомоаветисазвономбабесуплашиленесташнудје-цудасенеудаљавајуидапријемракадођусвојимкућама.
Аондапочешеда серасплићупричео тајанственомзвону.
ШумарМашанопетјесреоушумибијелогчовјекасјагњетомунаручју.Веомасеуплашиоихитропобјегао,алијепосумњаодатонекимаскиранилоповкрадејагњад.Изаиста,узпомоћмилиционара,једновечеједовитљивилоповдолијао.БиојетоБајо.
Убрзојерасвијетљенајошједнамистерија,одкојеје,уствари,потеклапричаотајанственомзвону.Наплани-нисуловцинашлимртвулисицу,којојјеовратувисилозвонце.Билајеврломршаваипосвојприлицијеугинулаодглади.
Људисусесјетилидајетулисицујесенасухватионе-кисељакусвомкокошарнику.Дабијеказниоштомује
ТА ЈАН СТВЕ НО ЗВО НО
ОтајанственомзвонукојесечујепооколнимбрдимапрвијеуселупочеопричатишумарМашан.Помислиоједатолутанечијеговече,пајеупитаочобане:
-Чијесеоноговечесазвономврзмакрозшуму?-Какоизгледа?-заинтересовашесечобани.-Нијесамгавидио-речешумар.Испричаоимјесвојнеобичандоживљај.Чуојеушуми
звоноипојуриопремазвуку.Алиштојебржеишао,звоносесвевишеудаљавало.Кадседоброуморио,одустаојеоддаљегтрагања.
Чобанисузагонетновртјелиглавама,чудећисе:-Говеданемогутакобрзопромицатикрозшуму.Што
литоможебити?Тихданазвонцесучулиинекидругишумариичоба-
ни.Нагађалисушталитозвони.Тачнообјашњењениконијемогаодати,јерникоништанијевидио.
ЈедномсеМашанусумракукаобездушесјурионизстрмипланинскипут.Упаојеупрвукућунакојујенаи-шаоиузбуђеноповикао:
-Видиосамутвару!Вјерујте,видиосамутвару!-Каквуутвару?-зачудиседомаћин.-Тако...крозшумупролазинекачуднаприликаогрну-
табијелимпокривачем...Ауруцидржидугачкумоткусапричвршћеним звоном на врху.Нађосмо се један премадругоме,сасвимблизу,тејакиднухштосамбржемогао.
-Видимда сихитаркао зец–нашали седомаћинипримијети:-Но,чинимиседамиришешнаракију.Акадсечовјекнапије,привиђајумусесвакојакачуда.
66
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
67
ЧУ ДЕ СНА ХИП НО ЗА
Унашградић,свременанавријеме,долазилисупели-вани,мађионичари,циркусантиидругизабављачи.Једно-гадананааутобускојстаницизауставиосенеобичанка-мион,којијевукаокућицунаточковима.Радозналадјецазачассусеокупилаококамиона,сричућизагонетнуријечХИПНОТИЗЕР, исписану крупним словима преко чита-ве каросерије. Два човјека и двијежене растоварили суствариизакратковријеменаоближњојпољаниподигливеликишатор.Поулицамасусепојавилиплакатикојисупозивали“цијењенеграђанедадођунапредставунајслав-нијегсвјетскогхипнотизераРикија”.
Замене,гимназијалца,хипнозајебилазагонетнапоја-ваокојојсамжелиодасазнамнештовише.Људикојимасамсеобратиозаобјашњењенијесуумјелидамиобјасненакојиначинхипнотизерсвојемислиизахтјевепреносинадруге.Нијемипреосталоништадругонегодаселичноутоувјерим.Добиосамодоцапетдинараиодмаходју-риодакупимулазницу.Заузеосаммјестоуреду,упињућиседаменеизбацеснажнијимладићи.Мојашколскадру-гарицаСењазамолиламеједаињојкупимулазницу.Билајетомојасимпатија,пасамсерадоваоштоћусједјетипо-редње.СакупљенимкартамаСењаијауђосмоувеликишаторизаузесмосвојамјестаупосљедњемреду.
Хипнотизер се појави намаломподијуму, клањајућисеиграциознопоздрављајућипублику.Најпријејеизвеонекежонглерскевјештине,азатимнајавиоглавнутачку-хипнозу.Позваојенабинуједногпостаријеггледаоцаизпрвогреда,алијеовајодбиодаизиђе.Поштосусеидруги
удавила неколико кокошака, сељак јој је везао звонце овратипустиојенаслободу.
Лисицајеотадавјечитобјежалаодзвона,одкоганијемоглапобјећи.
Мјесецимајелуталапошумама,планинамаиселима.Многима је утјерала страх у кости.Људи су осуђивалионогсељакаштојетакосуровоказниолисицу,анекисуотомеговориликаоуспјелојшали.
68
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
69
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
Узалудсмосенатезалидаослободиморуке.Преплете-нипрстибилисучврстоповезани,каодасусрасли.Некигледаоцистадошезапомагати:
-Јао!Штајеово?Помозитемидаоткачимруке.-Кадјакажем,вашећерукебитислободне...Сад!-по-
вичехипнотизер.У том тренутку сви гледаоци са олакшањем одахну-
ше,счуђењемгледајућиослобођенеруке.ДоксамотомуспјеломпокусуразговараосаСењом,осјетихнанозидо-дир.Тојеједанмалипасчупаовезиценамојимципелама.Потјерахпса,аонбезстраханаставидавучевезицу.Затовријемехипнотизерјеизвеосљедећутачку.
-Пазите,народе!Наилазивеликавода!Бујицајести-гладовашихногу!Свудајепоплава!Водавамједочла-нака...Њенниворастеисадвамједокољена...Подигнитепанталонеихаљинедасенеоквасе.Водајејошдубља...
Јасамидаљетјераодосадногпса,неслушајућиинегледајућихипнотизера.Зачудихсекадвидјехштаседе-шаваокомене.Поштонијесамбиохипнотисан,нијесамнивидионикаквуводенубујицу.Самосамвидиодасвигледаоци стоје на ногама, придржавајући високо уздиг-нутепанталонеихаљине.Сењасебјешепопеланасвојесједиштеитоликоподиглахаљинудасусевидјелењенегаћице.Постидиосамсеискренуопогледустрану.
ЈеднимпокретомрукеРикијесвегледаоцеослободиодјејствахипнозе.Аони се зачудише свомизгледуипо-журишедаспустесвојехаљинеипанталоне.Јединојатонијесаимчиниозахваљујућиономпсукојимијеодвратиопажњуодхипнотизера.
плашилихипнозе,јасамодлучиодасеистакнемпредСе-њом.Покајахсечимкренухинеодлучнозастадох.
-Хајде,хајдемладићу-позвамехипнотизер.-Какосезовеш?
Пењућисенабину,савобамроодузбуђењаистрепње,рекохдасезовемДушко.Онместадефиксиратипродор-нимпогледом,говорећи:
-Не,твојеимејеМиро.Рецисадкакосезовеш!-Д...Душко-рекохнесигурно.-ТисезовешМиро!Разумијеш?Миро!Какосезовеш?
-поновихипнотизер.-Јасезовем...јасезовем...Миро-снапоромпроговорих.-Но,рецијошједномкакотијеиме.-Миро-јасноизговорих.Међугледаоцимазачусежагорисмијех.Хипнотизер
мепосланасвојемјесто.Неколикотренутаказбуњеносамстајаонаподијуму,каодасамсетогатренуткапробудиоиздубокогсна.Кадсамошамућенсјеонасвојемјесто,Се-њанавалисапитањима:
-КакотејемогаоубиједитидасезовешМиро?Штасиосјећаозавријемехипнозе?
-Незнам.-Тишина!-ућутканасстарацсасједиштаиспреднас.
Рики настави свој програм, најављујући да ће хипноти-сатисвегледаоцеодједном.Тражио једасеопустимоиусредсредимопажњунањеговштап.Послушносампи-љиоуштап,погледмисепостепеноумарао,апредочимасумититралисвијетликругови.Хипнотизерјемонотонопонављаоистеријечикакобинасуспавао,панамнаредидадигнеморуку.Рукамијебилатешкаикаодасесамапокреће.Затимнамзаповиједидапрстеједнерукепрову-чемоизмеђупрстијудругеруке,парече:
-Асадпокушајтедаихразмакнете!
70 71
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
дициизамалонепаде.Упосљедњемтренуткусеухватизадрво.Такоизбјежепад,алисазаљуљаногдрветасручисенањегачитавагомиласнијега.
-Ај,помагајте!Паомијеснијегзаврат!-завапион.Поновосезагрцнуходсмијеха.Уозбиљимењеговшамар.-Стосецерекаш!Завуцирукуподмојукошуљуииз-
вадиснијег!Ударацмедобропродрма,али,самодасамсмио,радо
бихсејошсмијао.Натоплимтетковимлеђимаснијегсебрзотопио.Једвасамполовинуизбационапоље.Тетаксејежиоодхладноћеипсовао.Укрцасмосеучамацдаби-смосепримаклипаткама.Ловцииспалишедесетакмета-ка.Оборишедвијепатке,алинињихненађошеушевару.
Послијеручкапођосмоуловназечеве.Домаћинре-чедаихиманаоближњембрду.Распоредисмосеподаљеједаноддругогикренусмоухајку.Поштонијесамимаопушке,мојадужностјебиладабацамкамењеугрмљенебихлиистјераокојегзецаизлегла.Набасахнадугутара-бу.Гледам:вјетарнедува,атарабасејакољуља.Завирихсдругестране,кадтамо-зец!Трзасеискакућенаједноммјесту.Нијесамимаовременадаутврдимзаштосетакочуднопонаша.Ударихгакоцемнеколикопута.Тектадаопазихдајетанкомжицомвезанзатарабу.Тосусељацинаправилирупунасредтарабеитупоставилиомчу.Ди-вљачкојапрођекрозтурупуморасеухватитинаомчу.Дотрчатетак,погледазецаирече:
-Немојникомерећикакосигауловио!Свисеокуписмосдругестранебрда.Тетакпоносно
извадиизторбезецаипочедасехвали:-Погледајтештосамуловио!Агдјејевашулов?- Јаништанијесамнивидио,акамолипуцао -рече
Филип.
ЛО ВАЦ БЕЗ ПУШКЕ
Тезимекрупнесњежнепахуљезакратковријемеиза-ткале су бијели покривач изнад питомог Барског поља.Ловцисудохватилипушке,припасалифишеклијеираз-миљелисепопољу.Било јевишеловацанегодивљачи.Високо, међу ријетким облацима, летјели су према југуројевигусакаипатака.ЊиховапрвастаницабилајеБоја-наиоколнемочваре.
Мојотац,тетакиФилипМарђокић,тристрасналовца,договорилисуседаодууШтој,пространопољенедалекоодБојане,Једвасамизмолиооцадаијапођемсњима.
КренулисмопријезореФилиповимколима.Отацијасједјелисмоназадњемсједишту,атетакнапригед.Наштетакбиоједостојанственистрог.Уњеговомприсуствудјецасуморалабитимирна,иначепучешамар!Хвалиоседајебечкимајстор,маданикаднијевидиоБеч,алимарскизанатизучиојеуВршцу.
Послије једног сата вожње заруди зора. Почеше наспрелијетатипатке.Једномалојатоизненадаискрснупри-личнониско.Тетакзадивљујућомбрзиномопалидвамет-ка.Паткенесметанопродужишелет,авјетарскидецрно-горскукапусатетковеглаве.
-Стој!Остадохбезкапе!-повика.Менијетобиловеомасмијешно.Кикотаосамсе,док
меоннабуситонеућутка.Коланијесумогладаље,пана-стависмопјешке. Закуцасмона врата татиногпријатељаГазиводе. Бркати домаћин нас лијепо дочека. Пошто сеогријасмоидоручковасмо,пођосмоуоближњумочвару.Пролазећипоредједногдрвета,тетаксеоклизнунаполе-
72
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
73
ФИЛИПО ВЕ НЕ ЗГО ДЕ
Имаојемојотацвећдотрајалиракијскиказан.Вишепутагајекрпиоипоправљао.Паитакавдобројеслужионесамонама,негоикомшијама.ЈедномјепоњегадошаоиФилипРаичевић.Мојотацмујепридигаонарамеча-ђавиказан,аонгајеузбрдоодниосвојојкући.Поштојеиспекао ракију,Филип је понио казан да га нама врати.Идућинизкаменитипутељак,нагазиојенакорњачуипао.Казансеулупио,аједаноштаркаменначиниојенањемуповећурупу.Уочајању,Филипсеухватиозаглаву.Нијеимаопаранизахљеб,акамолидаплатипричињенуште-ту.Слупаниказанодниојемомеоцу.
-Коликотребадаплатим?-упитаојеФилип.Мојотацсенасмијао.-Башсидоброучинио,Филипе!Билојекрајњеврије-
медакупимновиказан.Сјутраданјемојотацкупионовиказан,највећиуселу.
Ињегасукомшијепозајмљиваледокгодјебиломурава.ЈединосеФилипнијеусуђиваодагаузме,стрепећидаињеганеразбије.
Филипјечесторадиокоднасзанадницу.Остаомијеуживомсјећањукадјечистиомуљизнашегбунара.Тајбу-нар,којисеналазиопреднашомкућом,увијекјебиопунводе.Изњеганијесмопиливоду,већсмосењомеумива-ли,бабапојилакравуамајкапралавеш.
Близунашекућеутабориласенекавојска.Поштовој-ницинијесуималиублизиниводе,користилисунашбу-нар.Тусупочитавданпуниливеликеказане,кантеичу-турице,умивалисеибријали.Послијенеколикоданаугле-далисмомуљевитоднобунара,Мојамајкасезабринула.
-Ивистемиловци!-стадеихтетакпотцјењивати.-Дастебаруловиликојуврануилисвраку...ДошлистечакизБара,иништа.Аја?Хе,хе!Давносамјанаучиоловачкувјештину.ЛовиосамјаиуБечкојшуми!
Нисјутрадансенашимловциманијеосмијехнулало-вачкасрећа.Пловилисмочамцемпојезеру,алисепаткаманијесмомогли приближити. Кад приступисмо обали, изчамцапрвиискочитетак.Оклизнувшисе,онбућнууводудопојаса.МојотациФилипприскочишедагаизвуку,алиибезњиховепомоћионискочинаобалу.Билојезаистасмијешновидјетидостојанственогтеткаумокримпанта-лонамаприпијенимузтијело.Потрећипутсампраснуоугромогласансмијех.Савњеговбијесиљутњаокренушесепремамени.
-Опетсецерекаш,клипане!Мислишдајевеселостајатимокарнаовојстудени?Изиђинаобалудатиизвучемуши!
Посљедњиискочихизчамцаиклиснухдалекоодтетка.Послијеподневниловнамјепропаозбогсушењатет-
ковогодијела.Предвечесмосепоздравилисдомаћиномињеговомпородицом.Коласунасчекаладалекоодсела,нацести.Но,уловнамнијебиотежак-носилисмосамооногзеца.Уколимасететакразвеселиинаставидазадир-кујеловцеспразнимторбама.Уловљенизецопетпостадењеговаглавнатема.
-Многопричашотомзецу-речемојотацнекакосу-мњичаво,пасеобратимени:-Додајмига,Боро.
Исподногуизвукохвећукоченог зецаипружихоцу.Онгапажљивопогледаинигдјененађетрагсачме.
-Овајјесигурнопрецркаоодмраза-речекрозсмијех.Текондатетакпризнадедајетомојлов.Јасенајзад
распричахотомекакосамгаубио.Нескидајућипогледсускецесте,Филипмепохвали:
-Браво,Боро!Тијединибезпушке,акућиносишдо-барлов.Ами-ништа,иакомеђунамаимаиславнихло-вацакогисуловиличакуБечкојшуми.
74
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
75
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Филипе,реципет!-наваљиваосамјаидаље.Најзадонпроговори:-Пет.-НапеотиПеткореп!-побједоносносаммуузвратио.Онјеразрогачиоочи,устаоиодлазећиповикао:-Илија,овајмалимејеувриједио!Мојотацјепохитаозањимиупитао:-Аштотијерекао?-Каквојетоваспитање?!-жестиосеФилип.-Срамо-
та!Нећувишедарадим!Мојотацгајесмиривао:-Дјецакодјеца.Сваштабрбљају...Анећемо, ваљда,
оставитинесвршенпосао.-Убунарнећувишенизаживуглаву!ДабиодобровољиоФилипаиприволиогаданастави
посао,мојотацмујерекао:-Знашонајмојстариказанзапечењеракијештоси
улупиокадсипао...Менинетреба, јерсамкупионови.Акотебиваља,узмигаипоправи.
Филиповолицесеразведрило.Одједномјезаборавионамојуувредуичворугунаглави,спустиосеубунаринаставиовађењемуља.
Предвечеонје,узМарковупомоћ,одниосвојојкућиулупљенистариказанзапечењеракије.
-Штаћемобезводе?Аотацсеобрадовао.-Одлично!Барћемоизвадитимуљ.ТогпосласусеприхватилиМаркоЧарапићиФилип
Раичевић.ПоштојемршавиФилипбиолакши,онсенизконопацспустионаднобунара.Пуниојемуљуканту,којујеснажниМаркоизвлачионапољеипросипаопобашти.Заједносмуљем,насвјетлостданапојавилесусемногестварикојесупалеубунарутокунеколикостотинаго-дина.Удвориштусмопоређалимногоканти,чекића,но-жева,маказа,мотика, косијера,посуђа,ципелаидругихпредмета.Некеодњихпознали суотацибаба, амноговишеихјебилојошизтурскогвремена.Нарочитојебиодоброочуванједанбакарниђугум.
Вађењемуљапотрајалојеприличнодуго.Бунарјебиознатнодубљинегоштонамјеупочеткуизгледало.Маркујевећпонесталоснагедавучекантупунумуља,аиФи-липујевећбиододијаотајпрљавипосао.Уједномтре-нуткупрекинуосеконопаципунакантапалајенаФили-повуглаву.Онјејаукнуоионесвијестиосе.Мојотацбрзосеспустионаднобунара,конопцемвезаоФилипадабигаМаркоизвукаонапоље.НасвјежемваздухуФилипсеосвијестио.Мојамајкамуједонијелачашуракије.
ДоксуМаркоимојотацразгледалиствариизвађенеизбунара,усамљениФилипсеодмараоудворишту.Јасаммупришаоипитаодалијеубунарувидионекувеликужабу.Наиме,мајканасје,застрашивалапричомоогром-нојжабикојаискочиизводеипрогутасвакодијетекојесенагненадбунар.ПоштомргодниФилипнијеодговараонамојазапиткивања,наумиосамдамусенаругам.
-Филипе,рециосам!Спремиосаммуувредљиводговор,алимисенијеука-
залаприликадагакажем,јерјеФилипидаљећутао.
76 77
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Гладансам.Извадитоизторбе-затражиојеНикоБи-џо,наслањајућипушкуузстијену.
-Јасамсвепојео.-Заримојупршуту?-Све.Дугосамтечекаоипомислиоданећешдоћи-
правдаосеГавро.Никојесјеоуморан,гладаниљут.Смишљаојекакода
гаказнизбогнедругарскогпоступка.Мотрећиуоближњушуму,наглојеустаоишапнуо:
-Лисица!Напериојеорознапушциипотрчаопремашуми.Оту-
дасеубрзозачуопуцањијаук!-Ој!Погинух!ГавројепритрчаоинашаоНикаприслоњеногуздрво,
адеснаногавицамујебиласвацрвена.-Какоситораниосебе?!-запрепастиосеГавро.–Што
ћемосад?-Брзоменосикући!Ај!-стењаојеНико.-Датипревијемрану?-Не!Однесимештоприје,данеумремовдје!-зава-
пиојеНико.Гавро га јеупртионасвојалеђа,узеообијепушкеи
кренуонизбрдо.Носиогаје,носиосведокуће.Видећирањеногмужа,Никовицајезалелекала.АонсеспустиосаГавровихлеђаи,смијућисе,умириожену:
-Некукај,нијеовокрв,неговино!ГавросејаконаљутиоштогајеНикопревариоијахао
каомагарца.Никадавишенијесузаједноловили.
НЕ СЛА ВАН ЛОВ
ДоговорилисусеНикоБиџоикомшијаГаврода за-једнопођууловназечеве.Ниједаннидругинијесубиливичниловци,апушкесуимбилестарефлинтрекојимаседивљачмоглаубитисамоизнепосреднеблизине.
УзоруГавро језалупаонаНиковаврата.Никосенабрзинуобукаоидоручковао,аженамујезаручакзавилаупапирпарчехљебаипршуте.
-Јесилитипониоштозајело?-питаојеНико.-Узеосамкомадхљебаисира-одговориојеГавро.ПоштојеГавроваторбабилавелика,Никојеуњууба-
циоисвојухрану.Напуниојебочицуцрногвинаиставиоуџеп.Собом јеповеоималогпсаЖујка,дабигаучиолову.
Кренулисуузпланину.Кадсунаишлинашуму,раз-двојилисусеидоговорилидаокоподнебудукодМашо-вогизвора,гдјебизаједноручали.
Нико јепазиодамусепаснеизгуби.Одњегаиначенијеимаоникаквекористи.Жујкојебесциљнолутао,ла-јаонаптицеипокушаваодахваталептире.Нијесмиодапређепрекоједногпотока,пагајеНикомораопренијети.Носећигаунаручју,прескакаојескаменанакамен.Насредпотокаоклизнуосеипаоуводу.Жујкојесамиспли-ваонаобалуистресаосасебеводу.АНикојенакупиого-милусувогграња,запалиоватруидугосушиопанталоне,чарапеиопанке.
ПоднејевећодавнобилопрошлокадјеНикостигаокодизвора.
-Забринуосамсезатебе.Гдјесидосад?-питаојеГа-врожваћућипосљедњизалогај.
78 79
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
твојадјецаимајуудобнијиживот”.Отадајанемаммира.Почитавданбринемштоћуикакоћу.Навикао самначергуискитничкиживот.Нијемидопјесме.Самосесје-кирамисвађамсаженом.
-Значи,бољејенематинегоимати-закључиНико.-Баштако!Докништанијесамимао,живиосамбезбри-
жноивесело.Асадимамплацинесаницу.Недирамвишетамбурицу.
Доксуониразговарали,чергашевомкоњупришаојеРе-џо,којијеживиоуоближњојкући.Тајсиромашакједвајесастављаокрајскрајем.Имаојеженуичетвородјеце,којејетешкоиздржаваопреносећинамршавомкоњупијесакизријеке.Али,малојебилокупацазањеговшљунак,пајенај-вишевременапроводиобеспослен,гријућисенаогњишту.
Узсвеневоље,јошмусеикоњразболио.Кашљаојебезпрестанкаиједвасевукао.Реџосебеспомоћноврзмаоокоњега,утопљаваогадекамаикуваомутраву.Послијенекогвременакоњсемалоопоравио.КадбинекопитаоРеџа:“Ка-коси?“онјеодговарао:“Коњмиједобро,хвалаБогу!“
ВидећидаРеџосаинтересовањемпосматрањеговогко-ња,Пашомупонуди:
-Хоћешлидатигапродам?-Имамијакоња-рећеРеџо.-Можемодаихзамијени-
мо,акохоћеш.Пашојепошаодагавиди.Малосусецењкалиибрзо
седоговорилидазамијенекоње.Обојицасумислилидасупреварилионогдругог.
-Хајде,некјесасрећомоватрампа!-наздравиојеНико,пијућиучасттогачашуракије.
Пашојеистогданакренуодаље.Незнаседоклеједо-гураосаболеснимРеџовимкоњем,алисезнадајеРеџосју-траданукоњушницинашаомртвакоња.
ПО МУ ЋЕ НО РАС ПО ЛО ЖЕ ЊЕ
Ишао јеНикоБиџопремасвојој кућипогнуте главе,смркнут и нерасположен. Кад је наишао на Вељи мост,зачуо је тамбурицу и пјесму. Ту, на ливади покрај пута,разбашкариосечергашПашо,удараураштимованутам-бурицуипјева.Окоњегаокупиласењеговадјеца,аженаподстичеватрунакојојсеубакренојпињатикувакоко-шка.ВидећиНика,Пашопрекидепјесмуипозвага:
-Еј,Нико,свратинаракију!Никоприђечергиирече:-Тиси,Пашо,увијеквесео.-Заштоданебудемвесео?Ђецасумиздрава,мојаста-
раијасмоистотакоздрави,кокошкасекуваисвићемосенајести.Немамникаквихбрига,пазатосвирамипјевам.
-Такоитреба!-речеНико,сједе,паињегаузракијуобузерасположење.
Пашосеникадниједугозадржаваонаједноммјесту.Пооколнимселимапоправљаојекотлове,казане,сачевеиразнеалатке,акадвишенијеимаоштадаради,натова-риобичергуиосталестваринасипљивогкоња,папутподноге.
ЈедногданаНикоБиџонаиђепоредВељегмостаиза-течеПашазабринутогимрзовољног.
-Штоје,Пашо?Данаснепјеваш?-приђемуНико.-Сједи,Нико,да тииспричамсвојуневољу! -Пашо
мураширићилимпокаменојплочиинаставидаприча:-Пријенекиданпозвалимеуопштинуикажу:“Пашо,достаситибиобескућникискитница.Додијелилисмотилијепплац,атинаправикућу.Даћемотиикредит.Нека
80 81
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
јалабабаИвана.Синовисујепотражилиинашлидалекоодкуће.ЈедвасујенатјералидасепоздрависЈовом.Онасегњевнопротивила:
-Четрдесетгодинанијесамималамужа,паминетребанисада,подстарост!
Никадамунијеопростилаштоједјецуињуоставиоондакадаимјебионаопотребнији.
Бројнигости,којисуукућидочекалидједаЈова,пи-лисукафу,шуруп,воду...ТогаданаморалисмонеколикопутаићинаРап.НајпријемојбратВојо,затимСтанко,аонда је дошаореднамене.Послушно самузео кантуипошаонаизвор.Запрепастиосамсе,видећипунопоређа-нихканти.Накрајуредаоставиосамсвојукантуисјеонакамен.Сунцесевећближилохоризонту,пасамсазебњомпомислиодаћусеморатипомракувратитикући.Умје-стозанимљивихприча,овогапутаслушаосампрепиркеисвађе.Некимомци,уздајућисеусвојуснагу,хтјелисудапрекореданапунесвојеканте.Наравно,другисусепобу-нилиинасталајеграја.
Обрадоваоме једолазакНикаБиџа.Знаосам-заба-вљаћенассвојимшаљивимзгодама.Онјеоставиосвојукантуисјеопоредмене.Но,нијебиорасположензапри-чање.Извадиојеизџепазлатнидукатиобратиосесвимприсутним:
-ЈестеличулидајеизАмерикестигаоЈовоРатковић?Тосуготовосвизнали,пајеНиконаставио:-Дониојепунекоферепара.Когоддођедагапосјети,
добијаодњеганапоклонзлатник.Ево,ијасамдобиоје-дан-показаојесвојдукат.
ЗнаосамдајетоНикоизмислио,алисамћутао.Радо-зналци приђоше да виде тај врло вриједан стари новац.Дукатјебиоправиправцати.Некимомциидјечаци,којисусемалопријесвађали,узешесвојекантеиодоше,под
ЧЕ КА ЊЕ КОД ИЗ ВО РА
ИзнадмогародногселаРапаналазисеизвор,којисеисто тако зове Рап.Не зна се да ли је село добило имепоизвору,илиобратно.Баранисматрајудајерапскаво-данајздравијаунашемкрају.Увријемемогадјетињства,пријенегоштојеводоводстигаодонашекуће,водусмодоносилисаизвора.СаРапанапајалосенесамостанов-ништвонашегсела,негоиширеоколине.Љети,кадпре-сушемногибунарииврела,наРапујеувијекбиловоде.Изгвозденецијевицуриојетанакмлаз,пајетребалодугочекатидасенапунесвеканте,поређанепрематомекадајекодошао.Итодугочекањепонекадјебилозанимљи-во.НарочитокадбиГаврилоБожовићпричаоокомитима,илиНикоБиџосвоједуховитедоживљаје.
Воду саРапа доносили смо самоми, дјеца, по одре-ђеномреду.НаширодитељиибабаИванаималисудру-геобавезе.БабаИванасепочитавданнијеодвајалаодкраве.Водилајеполивадамадапасе,музлањенавеликавименаичистилашталу.Сакравомсечестосвађалаина-тезала,алијеникаданијеударила.Онајебилапунихче-трдесетгодина“бијелаудовица”.Нималосенијеобрадо-валакадјечуладајојдолазимужизАмерике.БродкојимјепловиодједЈовопристаојеуКотору.ТусугадочекалисинВладоинајстаритјиунукБоро.Дирљивјебиосусретоцаисинакојиседотаданикаданијесувидјели.АВладојетадаимао31годину!
Унашојкућипунојчељади,снестрпљењемсеочеки-ваоЈововдолазак.Чекалисуганесамоукућани,негоирођаци,кумови,комшијеипријатељи.Јединојенедоста-
82
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
83
НЕ СПО РА ЗУМ
НаумиоНикоБиџодапокрајевимасвојењивепосадинекевоћке.Пошаојенастаробарскупијацуиизненадиосеколикосусадницескупе.Тражиојекајсије,алиихнијебилоупродаји.Досјетиоседабиисаммогаопосадитикоштицекајсија.Но,комедаихтражи?ПришаојестаројФатими,којајенапијаципродавалавоће,изамолиоједамудонеседвадесетаккоштицакајсија.
-Јеликокица?-приупиталајенаглувастарица.-Не,негокоштицаодкајсија-поновиојеНико.-Одкактуса?-опетјепиталастарица.-Мане,негоодкајсија-рекаојеНико.-Донијећутизанедјељудана-обећалајеФатима.Онајеразумјеладамујепотребнодвадесеткилограмако-
штица,пасеприличнонамучиласкупљајућиихпокомшилуку.Удоговореновријемедонијелајенапијацупунуврећу.ЧекалајеНикатрисатаивећсепочелабринутиштаћескоштицамаакооннедође.Видећигадаприлази,радосномуједовикнула:
-Eвосамтидонијела!-Зарсвезамене?-запрепастиосеНико.-Парекаосидвадесеткила.-Аха,такоје!-потврдиојеНико.Нијеказаодамујепо-
требносамодвадесетаккоштица,већјеплатиооноликоколикојетражила.Натовариојеврећунасвојалеђаиупутиосесвојојкући.
Кадсемалоудаљиоодпијаце,спустиојеврећупокрајпутаснамјеромдаузмепрегршткоштица,асвеосталесврећомдабациупоток.Одједноммујесинулаидеја:засадићеуњивусвекоштице!
изговоромданећетучекатидополаноћи.Свионипођо-шепреманашојкући,очекујућидаћеоддједаЈовадобитизлатник.Ами,којиостадосмокодизвора,убрзодођосмонаредипријемракадонијесмосвојимкућамапунекантерапскеводе.
84
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
85
ТР ГО ВИ НА НА ВЕ РЕ СИ ЈУ
НикоБиџо,мајстородстотинузаната,каднијеимаодругогпосла,обрађиваојесвојубаштуивоћњак.Нањего-вомневеликомимањубилојеразногвоћаиповрћа.
Једнегодинедобросуродилекајсије.ТонијепромаклоокуЂураПатлиџана,којијепоселимаоткупљиваоповрћеивоћеипродаваонапијаци.Но,Ђуројебиопознаткаоспорплатиша.Дуговејенамириваосавеликимзакашње-њемилиихникаданијеплаћао.ЗнаојеНикоБиџозато,панијенинамјераваодасњимтргује.Али,Ђуројесми-слиолукавначиндапридобијењеговоповјерење.Кадсусесрелинапијаци,Ђурогајезамолиодамупозајмидвадинара.Послијекраћегдвоумљења,Никомујеипакдаодвадинара,јеридамуихневратинебибилавеликаште-та.
ТогаданапослијеподнеЂуроПатлиџанједошаокодкућеНикаБиџадамувратидуг.
-Нијесимораотоликожуритизбогдвадинара-рекаомујеНико.
-АЂуроћенато:Чистарачуница-дугаљубав.Погледмусезауставионазрелимкајсијама.Понудио
једасамнабереповећукорпу,адановацдонесесљедећегдана.Нико је пристаона таквупогодбу, јер јеЂуро већстекаоњеговоповјерење.Али,пареникаданиједобио.
-Некага-рекаојеНикосвојојжени.-Овоискуствонијемескупокоштало.Самодесетаккилакајсија.
ЗаНиковекајсиједознаојеинекинакупацизДалма-ције.Онјезатражиодаоткупистотинукилакајсија,стим
Тојеиурадио.Узораојењивуиубраздустављаоко-штиценарастојањуодполаметра.Упрољећеизземљесуизниклетанкестабљике.Кадсумалопорасле,свеихјепрекалемио.Редовноихјенаводњаваоирадоваосењихо-вомбрзомрасту.
Аондајепочеодаихпродаје.Надалекосечулодаонимаодличнесадницекајсија.Свакодневносуљудидола-зилиикуповалиих.Нијемораодаихизносинапијацу-купцисуихпреузималинањиви.
ДошаојекомшијаБраводакуписадницепагапитао:-Откадти,Нико,постадестручњакзавоћарство?-НаучиламепаметиглуваФатима-одговориојеНико.
86
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
87
ЖАН ДАР СКА ПРАВ ДА
СвисусеупородициобрадоваликадасемојдједЈовозапослиокаожандар.Свиосимњега.Вишејеволиодаидаљебеспосленпроводибезбрижнеданесдруговимакојису,каоион,јошживјелинагрбачисвијихочева.Ступив-шиудржавнуслужбу,мораојемијењатинекесвојенави-ке.Сваког јутраустајао јерано,набрзинудоручковаоиодлазиоужандармеријскустаницу.Упочеткујевјероваодаћекаопредставниквластибитизаштитникправде.Но,убрзосеразочараоужандарскуправду.Његовесвакоднев-необавезебилесудастражарипредзатвором,патролирапограду,хапсипрекршиоцезаконаиизбацујепијаницеизкафане.Збогњеговенепокорностиипријекенарави,шефжандармеријскестаницечестогајекажњавао,одређујућимутешкеинепријатнезадатке.
Једногјутрапробудиосеприличнокасно,панијеимаовременададоручкује.ЖурећиУлицомодРапа,среојеНи-каБиџа.
-Кудасикренуо,Нико?-питаогаје.-ЗнашдаседанасженинашдругАљоАрап.Ваљда
ћешитидоћинасвадбу-рекаојеНико.-Немогу.Службајеслужба-продужиојеЈовопутем.Биломујежаоштосенећепровеселитинасвадбисвог
доброгпријатеља.Тогаданадоживиојејошнекенепријат-ностизбогкојихјејошвишеомрзнуожандарскипозив.
Идући путем према граду, са оближње ливаде зачуоје запомагањенекежене.Прескочио јеоградуиугледаонеког човјека који јенемилосрдно тукаомладуимрша-вужену.Даби је заштитио, Јово јепритрчаои санеко-
даихНикоубереипренеседобарскогпристаништа.На-пуниојеНикошесткотарицаинатовариоихнатримагар-ца.Напристаништудочекаогајезадовољнинакупац.Кадсуизмјерилиробу,накупацјезамолиоНикадакотарицескајсијамаубациуброд.
-Апаре?-упитаојеНико.-Добићешпарекадсевратим–рекаојенакупац.Нико
јебезријечисвекајсијепросуоуморе.-Штоучини,човјече?-зачудиосенакупац.-Нећудабринемхоћешлимиплатитилинећеш–мир-
нојеодговориоНикоБиџо,папотјераомагарцепуткуће.
88
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
89
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
ИзнервираниЈовосеуспротивио:-Заштодаимплијенимњиховдуван?Нијесуганико-
меукрали.-Ваљдазнашдагаморајупродатидржавнојоткупној
станици-напоменуојешеф.-Државаиммалоплаћа.-Гле,молимте!-плануојешеф.-Тјерашнекусвоју
правду,јели?Хајдеодмахнаизвршењезадатка!-Нећу!Дајемоставкуна службу! - одлучно јерекао
Јовоиотишаосвојојкући.Заувијекјескинуожандарскууниформуипожуриона
свадбуАљаАрапа.
ликоснажнихударацаобориочовјеканаземљу.Очекиваојезахвалностиспребијанежене,алиона једохватилаколацимлатнулагапоглави.Ошамућен,Јовојепаоназемљу.Младаженамујеобјаснила:
-Тојемојмуж.Онмебијезатоштомеволи.ИстогданаЈовојејошједномлошепрошаобранећиправ-
ду.Среојеуплаканогдјечакакојисепожалиодамујенекилоповукрао јагње.Узпомоћтогчобанчета,ушао јеутраглоповуиухватиогаунекојнапуштенојбараци.Лоповјевећбиозаклаојагњеипочеодамудерекожу.Јовојерекаодјеча-кудајагњеоднесесвојојкући,алоповујенаредиодапођесњимужандармеријскустаницу.Узпутлоповјепокушаодагаподмити,алијеонтоодбио.
ШефжандармеријскестаницеказаојеЈовудапричекауходникуалоповаувеоусвојуканцеларију.Тамоједугосњимразговарао,панапоконотвориовратаиупитаоЈова:
-Имашлинекогсвједокадајеовајчовјекукраојагње?-Имам,посвједочићеонајмаличобанин-одговориојеЈово.-Онјенепунољетанињеговосвједочењенијепуноважно
-рекаојешефистрогогаупозорио:-Нијесисмиохапситичовјекааконемашпоузданихсвједока!
-Паеводоказ:нањеговимпанталонамавидесемрљекр-ви-показаојеЈово.
Алоповсебрзоснашао:-Јутросмијецурилакрвизноса.-Лаже!Ухватиосамганадјелу!-Јовонијемогаодаобу-
здасвојуљутњу.Шефјепустиолоповадаоденекажњен,аЈовајеизгрдио:-Немојдругипутдабудештакобрзоплет!Тинеобављаш
својудужносткакотреба.Ето,јутроссизакаснионапосао.Хај-деодмахнасточнупијацу,гдјеКрајињанипродајудуван.Дове-диминекогодњихизаплијенисавдуванкојитамонађеш.
90 91
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
Новенеприликечекалесуганаграници.Цариникмујезанаруквицутражиодесетперперацарине.
-Тонијезлато,негомесинг-објасниомујеНико.-Знамјатобољенеготи!-надменомујерекаоцари-
никипопуниоцаринскупријаву.-Акомислишдајезлатна,поклонићутије-наставио
јеНикодасесњимобјашњава.-Дамијепоклониш?-сумњичавогајезагледаоцариник.
-Тивјероватнонештокријеш,пахоћешдамеподмитиш.Цариникгаједетаљнопретресао,алиништанијена-
шао.УзалудгајеНикоувјераваодајенаруквицајефтина.Дабитодоказао,бациојујеуоближњуријеку.
-Наруквица је твоја иможеш је бацити, алицаринуморашплатити!-срдитомујеподвикнуоцариник.
Никосетоликоизнервираодамујепресјелосвадбар-сковесеље.Увече јеуморандошаокући.Спремаоседалегне,кадсеиздвориштаогласилабабаМара:
-О,Нико!Јесилистигао?Никојеотвориовратаидаојојмириснисапун.-Ево,тосамтикупиозадолар.Старицаочитонијебилазадовољна.Отишлајебезпоздрава.Никове невоље нијесу се завршиле на томе.Послије
неколикоданадобиојеопоменуодцаринарницедаморауплатитидесетперперазацарину.Аконеуплати-сљедујемутриданазатвора.Изината,одлучиоједанеплати,већдатриданаодлежиузатвору.
НА РУ КВИ ЦА
Вишепута јеНикоБиџоишаоуСкадар,алиникадспасошем,већкаокријумчардувана.Биојетотежакпосао,јерсуфинансихваталиконтрабанџије,аакобинекипоку-шаодапобјегне-пуцалисунањегакаоназеца.
ЈедномсеНикууказалаприликадалегалнопређегра-ницу-позванјенасвадбусвогдругакогасупроводаџијевјерилесдјевојкомизСкадра.Кадјеточуластаракомши-ницаМара,дошлаједагапосјети.Онајеживотариласа-маиједвасенекакопрехрањивала.Читавоњенобогатствобилојеједанјединидолар,којијекознакакодоспиодоње.ЗамолилајеНикадајојзатајдоларкупинекулијепустварчицу.
-Аштобижељела-питаосеНико.-ИмауСкадрусвегаисвачега.Вољелабихдаимам
златнунаруквицуилипрстен-изразилајестарицасвојужељу.
-Зазлатотребавишепара-напоменуојеНико.УзеоједолариобећаодаћејојнештосвакакодонијетиизСкадра.
СасватовимаНикојепрвипутпрешаопрекогранич-ног прелаза кодКаменичког моста. Дошавши уСкадар,нијесемогаоодвајатиодосталихсватова.Ипакјеуграбиомаловременадаубанцизамијенидоларзатурскелире.Службеницибанкесусенасмијаликадимјепружиосамоједандолар.Постиђен,узеоједвијетурскелирекојесумудалииизјурионаулицу.Затимјенапијацикупиомесин-ганунаруквицу,којајеизгледалакаодајезлатна.Сватовисувећбиликренулииједваихјесустигао.ПреклињаојеусебиМаруињенутрговину.
92 93
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
-Ноћуовудазавијајучопоривукова,анедавносуза-клалиједногмагарца-напоменуојеНикоиупитао:-Про-лазишлипоредМарковеглавице?Тамосечестопојављу-јувампири.Одњихјеједанмојпријатељполудио.
Метојезастао.Нијесмиосамићипомраку,плашећисевукова,аипутјеводиоуправопоредМарковеглавице.НикоБиџојејошнековријемепричаосвоједоживљаје,акадгајесавладаосан,прислониосенанекипањизадри-јемао.Његовортакјеувеликохркао.АМетојечитавуноћсједиоузказаниложиоватру.
Захваљујућињему,НикоиМатијасуседобронаспа-валииодморили.Теккадјеосванулојутро,буновниМетосеупутиоусвојесело.
УприбављањудрваНикоиМатијасуседовијалинаразне начине. Понекад им је у томе помагала ињиховадосјетљивост.Дошла једномкодњихстараФемаизоб-лижњекућеидонијелатришољекафе.Поштојепопилакафу,ФемајеупиталаНика:
-Умијешлидагаташизшоље?-Какодане!-одговориНико.Фемапреврнусвојушољунатањирић.Послијекрат-
когвременаНикоподижењенушољуизагледасеукафе-ниталог.
-Ево-почеондаодгонетазначењешараушољи,-овалинијанаднукажедаћешускоронапут.
-Тосипогодио,сјутраћуићикодћерке-потврдиФема.-Имаштринепријатеља,аправеседасутипријатељи
-наставиНико.-Знамкојису!Никојошједномпогледаушољуирече:-Предкућомимашнекоуклетодрвонакојејенекоба-
циомађије.Свезлоукућидолазитиодтогдрвета.-Тојеонајосушенидуд!-досјетисеФема.-Одавно
ДО МИ ШЉА ТИ НИ КО БИ ЏО
НајчешћејеНикоБиџо,саторбомпуномалата,одла-зиоуМркојевиће,гдјејекаобачваримаопунопосла.Та-мо јесталноборавиоувријемесазријевањамурава.Не-кадасуМркојевићикористилимурвезаисхранусвињаипечењеракије.Преласкомуислам,моралисусеодрећиисвињаиракије.Стогасупрезрелемурвесастољетнихстабаласамепадалеипропадале.Видећидаихниконекористи,НикоБиџојетражиоидобиодозволудаодњихпечеракију.СасвојимортакомМатијомПукићемизГре-твеодниојеуМркојевићеказан,бурад,чаршависведру-гоштоимјебилопотребнозапосао.Тамосуостајалипочитавмјесец.Дањусутреслимурвеисаудаљенихбрдаприбављалидрва,аноћупеклиракију.Нијесуималивре-мена за одмор и спавање.Посјећивали су их сељаци изоближњихкућаидоносилиимпонештохране.НекисуичешћедолазилидабислушалиНиковешаљивепричеилигатањеизшољезакафу.
ДошаоједномнекиМетосаГорњихПода.Сједећипо-редказанаипијуцкајућиракију,онјеподстицаоНикадајошприча.
-Добро-натоћеНико,-јаћупричатиатиргниватру.Итако,Мето је гураодрваподказан, аНикоприпо-
виједао.ПризаласкусунцаМетојекренуокући,алигајеНикозауставионовомпричом:
- Јеси ли чуо како је Аљо Рамов пронашао пун ћупзлатника?
Метојепоновосјеоинаћулиоуши.ДугојеНикопричао,акадјезавршио,Метојесазебњомпримијетиодајевећпаомрак.
94
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
95
ДАРОДАВАЦ
УбрзопослијеоснивањаБарскегимназије1921.годи-не,групађакаформирала јетамбурашкиоркестар.Билисутовећиномстарији,ратомометениученици,већпри-спјелизаженидбу.Свисупошлиодкућедокућедатражепомоћзанабавкуинструмената.КодНикаБиџадошаојењеговкомшијаВладо.Кадјечуоштонамјеравају,Никосеодушевио.
-Браво,момци!Живот треба зачинитимузиком,пје-смомивесељем.Иаконијесампарајлија,даћузавашор-кестардесетдинара.
-Хвалати,Нико!Ево,уписаћутеусписакдародаваца-извадиојеВладопапириуписаоНиковоиме.
Већсљедећегодинеизфабрикесустиглиинструмен-ти.МладићисузамолилидиректорашколедрЈоваСудићадаимнађенекогмузичаракојибиихнаучиодасвирају.Поштојеизанаставубиопотребанпрофесормузике,рас-писанјеконкурс,накојисејавиорускиемигрантВлади-мирХоризонтов.Новипрофесорсвираојефлауту,којујеувијекносиосасобом,уунутрашњемџепукапута.Онјепријеподнедржаоредовнунаставу,апослијеподнеподу-чаваомладетамбураше.Младићисубрзонаучилидасви-рајуиприредилипрвиконцертуБару.
Захвални тамбураши нијесу заборавили дародавце,чијом помоћи су купили инструменте.Обилазили су ихуњиховимдомовимаисвиралиим.СтиглисуикодНикаБиџа.Домаћинихјеудвориштудочекаосбоцомракије.Пјесмаисвиркапривуклајепунокомшија,закојејеједвабиломјестаутијеснојкући.Музичкипрограмзачињенјешалама,учемујеглавнуријечводиоНико.
самговорилаМујудагапосијече,аон -теданасће, тесјутраће...
Нико иМатија понудише да то дрво они посијеку иоднесуштодаљеодкуће.Такосуобезбиједилидовољнодрвазаложењеподказаном.Акадвишенијебиломура-вазатрешење,уморниортациоднијелисусвојимкућамадемижанепунеракије.
96
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
97
БИ ЉЕ ШКА O ПИ СЦУ
Миленко Ратковић је рођен уСтаром Бару 1931. године.Његова“Диоба Шуњине Дружине” (1951)прва јекњига задјецууЦрнојГо-ри.Потомјеобјавиојошдвадесетакзбиркипричаи8романазадјецу.Ушколскојлектиризаступљенјекњ-игама“Срна”и“Игралиштеупар-ку”.
Уразнимчитанкаманалази севишеод90његовихприча,аисамјеаутордвијеграмати-кеи16читанкизаЦрнуГоруиСрбију.
Тамбурашесучестопозивалинавечерњесједнике,ва-рошкесвечаности,свадбеидругапородичнаславља.Та-могдјесуонисвиралибилојевеселоизабавно.
НиковаженајезаУскрсофарбалатридесетјајаиис-пеклаколаче.Првигостибилисумладитамбураши.Пје-вајућиисвирајући,појелисусваускршњајајаиколаче,испразнили демижану вина и двије боце ракије.ЊиховпрофесорХоризонтовнијемогаостајатинаногама,пасугаоставилидаспавауНиковомкревету.
СљедећипутдародавацНикопоказаојетамбурашимапразнубоцу,извињавајућисе:
-Опростите,момци,малопријеједангостмијепопиосвуракију.
Тамбурашисунаставилидаобилазедругедародавце,којисуималипунебоцеракијеивина.
Упредвечерје,кадасеНикоузчашицуодмараонабал-кону,зачуојесвиркуипјесму.Напутујеугледаотамбура-ше,предкојимасететураопрофесорХоризонтов.Поштонијеимаовременадапобјегнеизкуће, узмердевине сеуспентраоупоткровље.Тамбурашисупјевајућиисвира-јучиушлиукућу,поздравилисесадомаћицом,панаста-вилипјесму.
У хладномпоткровљуНико је добио кијавицу. Једвасеуздржаваоданекихнегласно.Управокадасумладићизавршавалипјесму,исподкровасезачуло:
-Апћиха!Тамбурашису сепогледали.Схватили суда сеНико
сакриоодњихупоткровље,пасубезријечиотишлиизкуће.ТојебилањиховапосљедњапосјетадародавцуНи-куБиџу.
98
ВЕСЕЛО СРЦЕ Миленко Ратковић
99
Миленко Ратковић ВЕСЕЛО СРЦЕ
Тајанственозвоно..........................................................64Чудеснахипноза............................................................67Ловац без пушке...........................................................70Филипове незгоде.........................................................73Неславан лов.................................................................76Помућенорасположење................................................78Чекање код извора........................................................80Неспоразум....................................................................83Трговинанавересију.....................................................85Жандарскаправда..........................................................87Наруквица......................................................................90ДомишљатиНикоБиџо................................................92Дародавац.......................................................................95Биљешкаописцу............................................................97
СА ДР ЖАЈ
Умедвјеђојкожи.............................................................5Шумановогодишњихјелки............................................7Лавусушари....................................................................9Тајанствениосветник....................................................11Незгоданнадимак..........................................................12Уздајсеусе....................................................................14Драшкоидјед................................................................16Загонетне свјетиљке.....................................................17Поштенилопов..............................................................19Нијемеђед,негоЋопић................................................21Мачак Фрњо..................................................................24Баксуз.............................................................................26Кокошкенаљетовању....................................................28Глуваћ.............................................................................31Стравичан догађај.........................................................32Помирење.......................................................................33Ступицазалопове..........................................................35Грофованесланашала...................................................38Поздравпрекорадија.....................................................40Пешова трговина...........................................................43Уловљенакокошка.........................................................45Проналазач“сунцобила”...............................................49Ловуврбаку....................................................................54Првирандеву..................................................................56Жглаб..............................................................................58Лијекпротивштуцања..................................................60Тврда лопта....................................................................61ЗаборавнаПетруша.......................................................63