Faze Odrzavanja[1]

8/13/2019 Faze Odrzavanja[1]

1/10

1. ODRAVANJE MREE I SERVISA

1. 1.UVOD

Pod pojmom odravanje mree i servisa (u daljem tekstu odravanje) se podrazumeva nizaktivnosti operatora radi obezbe ivanja neprekidnosti rada opreme, postizanja kvaliteta mreei servisa u skladu sa definisanim standardima i primene svih tehni kih i administrativnihakcija kojima se obezbe uje da bilo koje odstupanje od definisanih vrednosti bude u tokra em periodu vremena korigovano.Radi pojanjenja termina kori enih u razmatranju procesa odravanja potrebno je datidefinicije slede ih termina:Filozofija odravanja predstavlja sistem primenjenih principa za organizaciju i izvrenjeodravanja.

Strategija odravanja predstavlja na ine izvravanja ciljeva operatora u pogleduorganizacije i izvrenja odravanja.Politika odravanja opisuje me usobne relacije izme u ljudskih resursa za odravanje,nivoa podrke i nivoa odravanja.Servis predstavlja skup telekomunikacionih funkcija koje operator nudi korisniku.Kvalitet mree i servisa definie se sa dva aspekta: aspekta korisnika, kao subjektivnomerilo njegovog zadovoljstva pruenom uslugom, i sa aspekta imaoca mree i/ili servis

provajdera kroz definisanje kriterijuma o performansama mree i njihovim merenjem inadgledanjem.

Ciljevi operatora u pogledu organizacije i izvravanja odravanja su: Postizane eljenog kvaliteta mree i servisa; Odravanje cene eksploatacije opreme 1 na minimumu primenom odgovaraju ih radnih

metoda; Primena filozofije odravanja u svim delovima mree. Organizacija i izvravanje odravanja koje rezultiraju u postizanju:

- prava osoba na- pravom mestu sa- pravom opremom i- pravim informacijama u- pravo vreme,- da izvri prave akcije i- poalje pravilne izvetaje.

Operativni trokovi su direktno vezani za primenjene principe odravanja a njihovosmanjivanje kroz unapre enje strategije i politike odravanja direkno pove ava profitoperatora. Nove tehnologije opreme i mrea pruaju nove mogu nosti da se ti trokovi odrena minimumu, smanjuju i radnu snagu koja se angauje u odravanju ali pove avaju i

1 Ukupnu cenu kotanja ine: cena kotanja opreme, cena eksplatacije, cena odravanja i cena gubitaka usaobra aju;


2/10

primenu komjuterskih sistema u podrci odravanju i zahtevaju i ve u kompetentnost osobljaodravanja.

1.2. IZBOR FILOZOFIJE ODRAVANJA

U izboru filozofije odravanja operator mora da razmatra i ekonomske i tehni ke elemente

odravanja kako bi uveo optimalnu organizaciju odravanja kojom se realizuje strategijaodravanja. U tom smislu mogu e je primeniti jedan od slede a tri principa:

1. Preventivno odravanje,2. Korektivno odravanje ili3. Kontrolisano odravanje.

1.2.1. Preventivno odravanje

Preventivno odravanje obuhvata procese merenja odre enih parametara mree u definisanimintervalima vremena sa ciljem smanjenja pojave greke ili degradacije funkcionisanja opreme.Osnovna prednost ovog na ina odravanja je u ranom otkrivanju greke. Me utim ovaj na inima i ozbiljne nedostatke i to:

- planovi mjerenja se prave nezavisno od stanja opreme to u mnogim slu ajevima pove ava operativne trokove,

- rad ure aja izme u dva merenja nije obezbe en,- postoji opravdan rizik da u toku merenaja osoblje proizvede odre ene greke,- neka merenja zahtevaju prekid saobra aja to dovodi do finansijskih gubitaka i

pove anja trokova poslovanja.

1.2.2. Korektivno odravanje

Korektivno odravanje obuhvata aktivnosti odravanja koje se obavljaju nakon pojave grekesa ciljem da se greka i njene posljedice otklone. Ovaj na in odravanja ima prividnonajmanje trokove jer se ne angauju ekipe i sistemi za nadgledanje mree. Osnovninedostatak ovog na ina odravanja je reagovanje na greku posle njenog pojavljivanjaodnosno posle prekida u mrei i gubitka servisa. Cena kotanja gubitka servisa inezadovoljstvo korisnika se uobi ajeno u primeni ovog principa ne uzimaju u razmatranje,iako u sutini svaki prekid smanjuju prihod a nezadovoljstvo korisnika moe da mogu darezuluje u gubitku korisnika i pove anju trokova ime se direktno uti e na smanjenje profita.

1.2.3. Kontrolisano odravanje

Kontrolisano odravanje obuhvata procese sistematskog nadgledanja, testiranja i kontrole performansi sa ciljem da se smanji preventivno i otkloni korektivno odravanje. Ovo je ina in koji se preporu uje u primeni odravanja svih tipova mree i servisa. Akcije odravanja

se odre

uju na osnovu informacija koje se dobijaju od sistema za odravanje ili dodatnihsistema podrke i nadgledanja. Prednost ovog na ina odravanja ogleda se u primeniobjektivnih metoda i mogu nosti njihovog unapre ivanja kroz nove sisteme za upravljanje.

1.3. METODE ODRAVANJA MREE


3/10

Nakon izabrane filozofije odravanja mree potrebno je definisati koju metodu odnosnokoncept odravanja mree e se primeniti. Odre ivanje metode zavisi od arhitekture itehnologije mree pa se razmatra primena slede ih koncepta odravanja:

Podela mree u odnosu na odravanje koja uklju uje: Koncept entiteta odravanja, Koncept enntiteta za podrku i Koncept elementa mree,

Metode za otkrivanje greke (koncept greke) i

Metod nadgledanja mree

1.3.1. Podela mree u odnosu na odravanje

1.3.1.1. Koncept entiteta odravanja

U ovom konceptu telekomunikaciona mrea se deli na: Entitete za odravanje ( Maintenance Entity ME) koji treba da obave funkcije

prikupljanja informacija o greci kao i druge administrativne i operativne funkcije.Prenos informacija za odravanje vri se preko interfejsa odravanja. Informacijemoe da alje sam ME automatski nakon pojave greke ili da ih daje na zahtevoperatora odravanja.

Grupu entiteta za odravanje ( Maintenance Entity Assembly MEA) koja obuhvataskup entitete odravanja radi ispitivanja dodatnih zahteva i mogu da potpomognuotkrivanju greki koje nisu vidljive od strane ME-a, a koje su neophodne za otkrivanjealarma s kraja na kraj. Prenos informacija za odravanje vri se preko interfejsaodravanja.

Podentitete za odravanja ( Maintenance Sub-Entity MSE) koje ine delovi ME-a

me

usobno spojenih preko identifikovanih interfejsa. Obino su to lako zamenljividelovi i svaka greka na podentitetu pojavljuje se tako e i na pripadaju em entitetu.

Na in struktuiranja mree u odnosu na odravanje uz primenu koncepta entiteta odravanja prikazan je na primeru ilustrovanom Slikom 2.1. za digitalnu multipleksnu opremu i digitalnilinijski sistem.


4/10

Digitalni lin. sistem

Digitalni vod

MEA

ME

MSE MSE MSE

ET ETDIGMUX

DIGMUXLT

LT

MEMEME ME

ME Entitet za odravanjeMEA Grupa za

Digitalni multiplekser/demultiplekser LT Linijski terminalET Terminalna oprema centrale

odravanjeMSE Pod-entitet za odravanjeDIG MUX

Slika 1.1. Koncept entiteta odravanja (izvor ITU-T M.0020)

1.3.1.2. Koncet entiteta za podrku odravanju

U ovoj metodi uvode se posebni entiteti za podrku odravanju ( Support Entity- SE ) kao tosu sistemi za lokalizaciju greke, biling, automatsko prebacivanje i dr. Ovi sistemi ne uti udirektno u realizaciji telekomunikacione funkcije ve se sa opremom koja relaizuje ovufunkciju dodiruju u definisanim ta kama radi dobijanja/davanja informacija odravanja.

1.3.1.3. Koncept elementa mree

Element mree ( Network Element NE) predstavlja deo telekomunikacione opreme u komesu ugra ene mogu nosti da preko standardizovanog Q- interfejsa, nadgleda i/ili izvetava ostanju tog dela opreme upravlja (videti Glavu 2 i Glavu 5). NE moe biti formiran i od jednogili vie ME-a i SE-a. Na Slici 1.2. prikazana je primene ovog koncepta a NE ini skupentiteta: digitalna centrala kao ME, biling oprema i oprema za nadgledanje kao entiteti

podrke. Standardizovani Q interfejs je interfejs entiteta podrke prema sistemu zaupravljanje.


5/10

Q Q

TS

T

TS

T

NE

Bilingoprema

Oprema zanadgledanje

Digitalnacentrala

M M

Slika 1.2. Koncept elementa mree

1.3.2. Koncept greke

U primeni ovog koncepta odravanja identifikuju se stanja u mrei na osnovu tipa problema umrei. Problemi se razvrstavaju i identifikuju zavisno od efekata koji proizvode u odnosu nafunkcionisanje mree i mogu biti:

Anomalije (Anomaly) koje predstavljaju odstupanja izme u dizajnirane i aktuelnekarakteristike opreme. Primer je: za multiplekser informacija o greci u re i zasinhronizaciju re i rama ( frame alignment word).

Defekt koji predstavlja vremenski ograni eni prekid opreme moe nastupiti nesamo zbog stanja opreme (Primer: tri uzastopne greke u re i rama (framealignment words) dovode do gubitka frame alignment a to je defekt) ve i uobavljanju predvi enih funkcija odravanja (merenje performansi mree premaredovnom rasporedu merenja).

Kvar ( Failure ) predstavlja ograniene mogu

nosti opreme za obavljanje predvi enog broja funkcija. Ako se one odre dui vremenski period onda se

tretiraju kao greka i imaju istu klasifikaciju. Greka (Fault) ; predstavlja nemogu nost opreme da obavi predvi eni broj

funkcija. Greke se klasifikuju u skladu sa njihovom uticajem i posledicama nakvalitet mree (servisa) tako da mogu da budu:- greke koje dovode do prekida mree (servisa) za jednog ili vie korisnika,- greke koje rezultiraju degradacijom mree (servisa) za jednog ili vie

korisnika,- greke koje smanjuju performanse opreme i uti u na korisnika,- greke koje dovode do permanentnih ili kra ih prekida.

Trajanje greke se meri vremenom od nastanka prekida u mrei (pojava greke) do ponovnog uspostavljanja mree (otklanjanje greke). U estanost pojavljivanja grekemeri se brojem pojavljivanja greke unutar entiteta ili NE u definisanom vremenskom

periodu.

1.3.3. Nadgledanje mree


6/10

Nadgledanje mree obuhvata aktivnosti kojima se analizira stanje ME, MEA ili NE i moe biti proaktivno ili reaktivno. U proaktivnom nadgledanju mree vri se kontinuirana analizastanja ME, MEA ili NE tokom koje moe do i do otkrivanja opreme sa grekom. Reaktivnonadgledanje se vri tek posle detektovanja greke i slui za lokalizaciju greke. Nadgledanjemree uklju uje slede e aktivnosti:

Analiza stanja ME ili MEA, Lociranje opreme koja je u greci, Izvjetaj za osoblje o nastaloj greci, Prenos podataka o pojavi greke, i Zatita sistema kroz prenos informacija o greci svim entitetima koji su uklju eni u

proces da bi se iniciralo rerutiranje i restauracija sistema.

U toku nadgledanja mree (Slika 1.3.), u analizi stanja ME ili MEA, proces po inje sanadgledanjem anomalija i njihovim prikupljanjem. Ukoliko je stanje posmatranih entiteta bezanomalija proces se zavrava a ukoliko se detektuju anomalije pristupa se njihovomanaliziranju. Ako anomalije nemaju efekat na stanje servisa one se otklanjaju i proceszavrava. Ovaj proces se karakterie kao kratkoro an proces. Ukoliko se detektuje kvar

po inje novi proces koji se karakterie kao srednjoro ani proces i obuhvata dodatne analize okvaru. Ukoliko te analize pokau da postoji problem pristupa se procesu nadgledanja

performansi. To je dugoro an proces. Rezultat tog procesa mogu biti: normalne, degradiraneili neprihvatljive performanse. U slu aju degradiranih i neprihvatljivih performansi aktivirajuse procesi unutar pojedinih faza odravanja.

1.4. FAZE ODRAVANJA

Odravanje mree i servisa ima svoje faze koje zavise od stanja u mrei. Stanje u mrei semoe definisati kao normalno ili stanje sa grekom.Faze odravanja pod normalnim uslovima u mrei predvi aju prikupljanje informacija od MEili NE o ponaanju mree. Prikupljanje informacija moe biti, zavisno od na ina odravanja,

kontinualno ili po utvr enom redosledu. ovi podaci mogu biti kori eni za detekciju greakanakon pojave alarma.

Za stanje mree sa grekom, zavisno od strategije i politike odravanja, definiu se fazeodravanja koje imaju za cilj da otklone greku i ako je mogu e zatite saobra aj koji jeugroen pojavom greke. U Tabeli 1.1 date su faze odravanja u slu aju greke u ME sakra im opisom greke i akcijama koje su rezultat procesa odravanja.[1] 2 . Opis pojedinihfaza odravanja dat je u daljem tekstu.

1.4.1. Merenje performansi

U toku ove faze odravanja mogu biti primenjeni razli iti mehanizmi za merenje performansi:- Kontinualno merenje,- Rutinsko ili periodi no testiranje,- Provera ponaanja mree u ivom saobra aju- Provera ponaanja mree u odsustvu saobra aja.

2 ITU preporuka M.0020.


7/10

Pri primeni ove faze odravanja potrebno je definisati parametre koji zavise od tipa mreekoja je predmet odravanja. Za digitalne mree to mogu biti sekunde sa grekom (ErrorSeconds -ES) ili sekunde sa puno greaka (Severaly Errored Seconds-SES ).

1.4.2. Detekcija greke

Ova faza obuhvata aktivnosti operatora u otkrivanju anomalija ili kvara pre nego to oni postanu greke i uzrokuju prekid korisnikovog servisa i aktivnosti u otkrivanju greke. Stanjasa pogrenim funkcionisanjem uglavnom su podrana alarmnim sistemima. Zavisno od tipagreke definiu se odgovaraju i alarmi:

Hitni alarm odravanja (Prompt Maintenance Alarm PMA), Odloeni alarm odravanja (Deferred Maintenance Alarm PMA), i Informacija o doga aju koji zahteva odravanje (Maintenance Event Information

MEI).


8/10

Prikupljanje podataka o anomalijama

Prikupljanje podataka o kvarovima

MEF SEF

Osnovne informacije

Srednjoro ni proces

Dugoro ni proces

Faza odravanja

Kratkoro ni proces

Drugi izvori

SA PMA DMA MEI

Alarmni informacioni proces

Pogreno funkcionisanje ili mogu nostdetekcije pogrenog funkcionisanja

Neprihvatljiveperformanse

Degradiraneperformanse

Normalneperformanse

Procenaperformansi

Slika 1.3. Proces nadgledanja entitete odravanja

FAZA OPIS PROCES REZULTAT

IMerenjeperformansi Normalno

Kontinualna iliperiodi na provera

Redovna informacija oodravanju


9/10

Tabela 1.1. Faze odravanja

PMA se generie u slu aju pojave greke opreme koja dovodi do prekida saobra aja i zahtevahitno reagovanje osoblja za odravanje.DMA se generie pri pojavi anomalije ili kvara i slui osoblju za odravanje za upozorenje damoe do i do greke ili kao obavetenje da je izvreno prebacivanje na rezervnu opremu.MEI se generie kao posledica doga aja u ponaanju mree koji ne zahteva hitne akcije odstrane osoblja za odravanje. Ove aktivnosti mogu biti izvedene prema planiranom rasporeduili nakon prikupljanja vie MEI.

2.4.3. Restauracija sistema

Kada se javi greka ili su performanse degradirane potrebno je o tome poslati informacijuostatku mree kako bi se inicirali unutranji ili spoljni mehanizmi za restauraciju(rekonfuguracija mree, rerutiranje saobra aja i dr) a oprema u greci stavlja van servisa ili setestira. Restauracija sistema moe biti automatska ili manuelna.

2.4.4. Informacije o tipu greke ili performansama

funkcionisanjeopreme

funkcija

II Detekcija grekeLoe funkcionisanje ilimogu nost po etkaloeg funkionisanja

Kontinualna iliperiodi na proverafunkcija

PMADMAMEI

III Restauracija

sistema

Minimiziranje efekata

greke

Blokiranje opreme ugreci ili prebacivanje

na rezervu

ME isklju ena iz rad

IV Informacija ogreci

Indikacija ostalim MEo ME u greci iliindikacija na interfejsuodravanja

Slanje poruka oalarmu

AISSAUpstream failureindication

VLokalizacija greke Odre ivanje ME u

greci ako informacijanije dovoljna

Internim ili eksternimsistemomManuelno iliautomatski

Greka locirana ili jeotklonjena

VI Logiti ko vremekanjenja

Odre ivanje vremenai osoblja zaintervenciju

odravanja

Kanjenje moe bitinekoliko minuta ili satiako je PMA ili DMA ili

nekoliko dana ako jeMEI

VII Korekcija greke Korekcija greke uME

Popravka,Promena sarezervnim delom

Greka otklonjena

VIII VerifikacijaProvera ME nakonotklonjene greke

Internim ili eksternimsistemom

Automatski ilimanuelno

Prestanak vremena ugreci ili greka jo utoku

IX RestauracijaPokuaj vra anjainicijalnog ME unormalnu funkciju

Deblokiranje iliprestanakprebacivanja

ME u radu ili u stanjurezerve


10/10

Ove informacije se prenose osoblju odravanja kao osnovne alarmne informacije, objanjeneu 1.4.2. Pored ovih alarma koriste se i slede e informacije:

a) Signal indikacije alarma ( Alarm indication signal -AIS) koji je pridruen ME ugreci i moe biti prenet svim entititetima na koje greka moe da se ima uticaj.

b) Alarm servisa ( Service alarm -SA) se generie na krajnjim ME-ovima, odnosnona ME-ovima na kojima se servis zavrava radi indikacije da servis nije vieraspoloiv.

c) Idikacija kvara u smeru ka predajniku (Upstream failure indication -UFI)

UFI se pojavljuje na ME da bi ukazao da je dolazni signal u ME sa grekom.Time UFI ukazuje na postojanje greke u dolaznom pravcu od posmatrane ta ke ine mora da aktivira osoblje odravanja ali ukazuje na potrebu testiranja opreme.

Informacija o greci na alarmnim interfejsima se koristi da odredi ME ili deo ME koji je ugreci. Informacija moe biti predstavljena lokalno ili preneta dalje preko sistema za

prikupljanje alarma. Alarm moe biti predstavljen kao indikacija na alarmnom interfejsu ili

kao alarmna poruka prema radnoj stanici operatora.

1.4.5. Lokalizacija greke Kada po etna informacija o greki nije dovoljna za lokalizaciju greke ME-a iniciraju sedodatne aktivnosti za lokalizaciju greke. Ove aktivnosti mogu koristiti interne ili spoljnesisteme za testiranje koji se aktiviraju ru no ili automatski, lokalno ili daljinski.

1.4.6. Logisti ko vreme kanjenja

Logisti ko kanjenje predstavlja vremenski period izme u lokalizacije greke i dolaskaosoblja do ME-a u greci. Logisti ko kanjenje zavisi od tipa greke i vrste informacije o njoj(PMA, DMA ili MEI) kao i organizacije odravanja.

2.4.7. Korekcija greke

Ove aktivnosti se odnose na popravku ili zamenu ME ili MSE. Oprema sa grekom koja nemoe da se popravi na licu mesta alje se specijalizovanom centru odravanja.

2.4.8. Verifikacija

Nakon korekcije greke potrebno je izvriti testiranja kojima se verifikuje ispravnost ME-akoji je bio u greci. Ova verifikacija moe biti obavljena lokalno ili daljinski upravljana.Verifikacija se vri i nakon vra anja popravljene opreme u mreu.

2.4.9. Restauracija

Ova faza podrazumeva vra anje u rad popravljenih ME-a ili MSE-a ili ako su bili blokirani utoku procesa popravke vri se njihova deblokada.

Documents

Faze Odrzavanja[1]