Filozofija Edmunda Huserla

UNIVERZITET U NI[U

FILOZOFSKI FAKULTET

PREDMET: UVOD U FILOZOFIJU

SEMINARSKI RAD

FILOZOFIJA EDMUNDA HUSERLA

Mentor: Student:

Jakovqevi} Goran Stojiqkovi} Miroqub

1

MAJ 2005

Edmund Huserl je ro|en 1859 godine u Prostejovu u Moravskoj.

Godine 1868 odlazi u Be~ gde studira matematiku, astronomiju,

fiziku i filozofiju. Prvo svoje delo iz oblasti filozofije objavio je

1891. godine pod nazivom Filozofija Aritmetike. Godine 1901.

objavqeno je wegvo delo nazvano Logi~ka istraìvawa, pojavom

ovog dela ime Edmunda Huserla postalo je poznato u {irim

krugovima. Za ime Edmunda Huserla vezuje se fenomenolo{ki

pokret. Taj pokret nije pak nastao u grupi u~enika okupqenih oko

wega samog, ve} je nastao kada su u~enici Teodora Lipsa do{li u

kontakt sa Logi~kim istraìvawima i stupili u kontakt sa samim

Huserlom. Po{to fenomenolo{ki pokret nije bio zatvorenog tipa

ve} je predstavqao filozofski pokret koji se neprestano razvijao i

obuhvatao raznovrsna podru~ja nauke i filozofije Huserl je oko

sebe okupio grupe nau~nika i mislilaca iz razli~itih grana nauke

koje je povezivala te`wa ka jednom ciqu ka stvarawu filzofije kao

stroge nauke.

Godine 1906 Huserl uspostavqa saradwu sa Hajnrihom Rikertom

u ~ijem ~asopisu Logos 1911. godine objavquje svoje verovatno

najpoznatije delo Filozofija kao stroga nauka. 1916. godine po~eo

je da predaje na univerzitetu u Frajburgu. Tokom prvog svetskog

rata Fenomenolo{ki pokret postaje ne samo svetski poznat ve} i

najzna~ajniji smer savremene filozofije pred usled ~ega je do{lo

do propadawa poznatih pravaca filozofije s kraja 19. veka kao {to

su historizam, naturalozam, pozitivizam itd. 1936. i 1937. godine

2

izdati su u Beogradu delovi Huserlovog najzna~ajnijeg dela Kriza

evropskih znanosti i transcendentalna fenomenologija delo koje je

naàlost ostalo nezavr{eno jer je Huserl posle te{ke bolesti

preminuo 1938. godine u Frajburgu.

FENOMENOLO[KI POKRET

Kao {to je i nastao u suprotstavqawu tada aktuelnim pravcima filozofije

na po~etku 20 veka prevashodno sa naturalizmom i historizmom fen-

omenolo{ki pokret se stalno razvijao i dobijao na zna~aju i saznawima u

sukobima sa aktuelnim tendencijama u filozofiji kao {to su analiti~ka

filozofiaj, hermeneutika, egzistencijalizam, marksizam itd. Predmet

istraìvawa fenomenologije uvek je zavisio od aktuelne teme i staà

filozofije u tom istorijskom razdobqu, a osnova za sva istraìvawa su bila

Huserlova dostignu}a koja je opisao u svojim najbitnijim delima. Kao

na~elo fenomenologije uzima se stav da se na~in na koji nam je ne{to

dano ne odvaja od onoga {to je dano1. Posmatraju}i ovaj princip moè se

primetiti da Huserl govori o korelaciji subjekta i objekta odnosno o svesti

kao predmetne svesti. Dakle u fenomeologiji je prisutna usmerenost na

subjektivnost svesnih doìvqaja i iskqu~ivawe posmatrawa u

deskriptivnom smislu.

Vremenski period od 1913 do 1930 godine ra~una se kao period

fenomenologije klasi~nog Huserla. Taj period se karakteri{e poku{ajima

Huserla da predstavi Fenomenologiju transcendentalne subjektivnosti kao

prvu filozofiju. Huserlovo delo Filozofija kao stroga nauka predstavqa

upravo poku{aj da se u filozofiju uvede transcendentalna fenomenologija,

ali o tome }u govoriti u slede}em odeqku. Za razvoj fenomenolo{kog

pokreta zna~ajno je i wegovo delo Kriza evropskih znanosti i 1 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave pogovor hrvatskom izdanju str 279

3

transcendentalna fenomenologija koje se zapravo nastavqa na delo

Filozofija kao stroga nauka i inspiri{e svojevrsno nastavqawe

fenomenologije na filozofiju ko strogu nauku bez metafizike2. Pored toga to

delo uti~e i na razvijawe novog povijesnog, a ipak znavstvenog mi{qewa

te svojevrsnog razumevawa transcendentalne subjektivnosti i ìvotnog

svijeta nasuprot kako romanti~arskoj ma{ti i mistici iracionalizma tako i

objektivisti~kom racionalizmu i fizikalizmu i wihovu oìvqavawu u raznim

oblicima bilo scijentizma bilo postmodernog metodskog anarhizma.3

Huserl se zauzimao za obnovu filozofije kao stroge nauke i trudio se da

dokaè kako de mogu ustanoviti nove nauke pomo}u transcendentalne

fenomenologije. Pomo}u transcendentalne fenomenologije moè se

razumeti ~ovekovo postojawe uz pomo} istorijskih pojava(fenomena) i

na~ina na koji su ti fenomeni dat {to je naravno u skladu sa osnovnim

principom fenomenologije da ne treba pojave posmatrati odvijrno od

na~ina na koji su date. Naravno sve ovo ima osnovu u rezultatima

dobijenim iz prirodnih i duhovnih nauka. Iz ovoga sledi da se po Huserlu

filozofija kao i svaka prava nauka razvija u smislu metodi~nosti, jasnosti i

jednozna~nosti {to je odvaja od mitologije i umetnosti. Ovo stanovi{te je

podrazumevalo kako odbacivawe vra}awa u nedu`ni prednau~ni i

predtehni~ki svet tako i odbacivawe teorija o bezduhovnom svetu koje

zastupaju scijentisti. U samom imenu fenomenologje ozna~ava se

povezanost pojava sa filozofijom kao nauci o tim pojavama(fenomenima).

Primjereno razumjeti tu povezanost fenomena kao pojave i kao biti koja se

pokazuje u pojavi, te koja otuda nije puki pri~in nego pojavqivawe biti,

glavna je zada}a fenomenologije kao filozofije i nove filozofske metode4

2 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave pogovor hrvatskom izdanju str 280



4

FILOZOFIJA KAO STROGA NAUKA

Ovde }u malo vi{e govoriti o ovom Huserlovom delu koje je zapravo

onova ~itave fenomenologije. Ova rasprava sadrì kao {to je ve} re~eno

na~ela za utemeqewe novog na~ina filozofskog istraìvawa. Tokom celog

svog istraìvawa Huserl se drào ovih na~ela. Huserl je u ovoj raspravi

nastojao da od filozofije stvori nauku kao {to je na primer fizika odnosno

nauku koja je zasnovana na nekim obaveznim nepromenqivim principima

koji pruàju univerzalnu osnovu za bilo kakvu raspravu. On je o~igledno

bio zadivqen dostignu}ima prirodnih nauka pa je poku{ao da wihove

principe primeni i na filozofiju.

Polazi se se od tvrdwe da je poqe delovawa filozofije qudska svest,

naravno da nauku koja prou~ava svest treba usmeriti na wu samu. Treba

da se posmatraju fenomeni svesti. Ali ti fenomeni svesti moraju da budu

oslobo|eni od svih elemenata koji sadrè tuma~ewa tih pojmova u

stvarnosti. Taj proces oslobo|ewa pojmova sam Huserl naziva redukcijom.

Ono {to ostane posle procesa redukcije jeste bit odnosno su{tina

pojava(fenomena).

U ovoj raspravi on napomiwe kako je tokom istorije moglo do}i do

mnogo saznawa ali da bi ta znawa postala upotrebqiva tek nakon pravog

utemeqewa filozofije kao egzaktne nauke. On tako|e napomiwe kako

filozofija nema nikakav nau~ni sistem. On kritikuje naturalizam,

skepticizam i historizam koje po wemu ne sadrè voqu za ustanovqewem

stroge nau~nosti. [to se ti~e naturalisti~ke filozofije za taj pravac on kaè

da na pogre{an na~in tuma~I teoretske, prakti~ne i aksiolo{ke ideale koji

spadaju u domen stroge nauke. Time {to se naturalizam pojavquje sasvim

diskretno , on se koji je htio filozofiju oblikovati na temequ stroge znanosti

i kao strogu znanost, i sam wegov metodi~ki ciq se sada pojavquje kao

diskreditiran i to tim vi{e {to je I na toj strani pro{irena sklonost da se

5

stroga znanost moè zamisliti samo kao pozitivna znanost, a znavstvena

filozofija kao zasnovana na takvoj znanosti5.

Znawa o fizi~koj prirodi ne mogu se uzeti za temeq filozofije, a to je iz

razloga {to se priroda uzima kao samopostojana i unapred data, ovde se

radi o spoznavawu koje i nije ba{ najpouzdanije. Istraìvawe se dakle mora

usmeriti na pojave svesti u svim wenim oblicima. Va`no je osloboditi se

iskustva i pomatrati pojave onakve jakve jesu, mogu}nost primene

deskriptivne psihologije je iskqu~ena. Pojmovi iskustva nisu uzeti iz

iskustva nego se na w primewuju. Spram iskustva oni su a priori6. îsto}a

fenomenolo{kog istraìvawazasniva se na iskqu~ivawu naturalisti~kog

stava I u u tome da se fenomeni reduciraju samo na sebe. Tako reducirani

fenomeni imaju bit koja se moè dohvatiti u neposrednom zrewu i to bit

koja se moè adekvatno dohvatiti7.

On se bavi i terminom psihi~ko, kod wega on on ozna~ava ono {to

pripada telu na fizi~ki na~in, odnosno radi se o odnosu duha i tela kako se

u psihologiji posmatra. Huserl kaè da je psihologija kao prirodna nauka

koja u suprotnosti sa fenomenologijom postaje empirijska nauka.

Pretpostavka za nau~nu psihologiju je, dakle utemeqewe pomo}u

sistematske fenomenologije8. Odnosno fenomenologija daje principe na

osnovu kojih se dobija znavstveni smisao koji je neophodan da bi se

izrazila empirijska psihologija.

Osvr}e se i na historicizam, naime u intuitivnom obja{wewu bitka

istraùju se umetnost, religija, obi~aji itd. Odnosno posmatrawem koje

obuhvata svu pro{lost nestaje apsolutna ispravnost bilo kog oblika

filoizofije ili religije. Istorijske razloge koji imaju svoje posledice jasnim ~ini

samo empirija ~iwenica. Povijest filozofije i povijest znawa moè priznavati

5 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost str 176 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str 757 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str 768 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str77

6

pojedina~na dela u wihovoj veli~anstvenosti, ali samo iz wihovih

empirijskih motiva i u~inaka9

Na kraju bi se moglo zakqu~iti da ne treba dozvoliti da ne{to {to je

nasle|eno iz pro{losti dobije status na~ela ve} da o na~elu zakqu~ujemo

na osnovu problema samog, odnosno to je to usmeravawe na objekat koje

je karakteristi~no za fenomenologiju. Dakle Filozofija je znanost o

prapo~ecima , utemequju}im principima, o korijenima qudskog znawa i

pona{awa10. Zna~i filozofija mora da se oslawa na izvore da bise

fenomenolo{kom metodom do{lo do saznawa koja bi dala temeqe nove

filozofije.

KRIZA EVROPSKOG STANOVNI[TVA I FILOZOFIJA

Ovu raspravu Huserl je izloìo u svom predavawu 1935 godine u Be~u.

Mo`da je dobro na po~etku re}i kako Huserl zavr{ava svoje predavawe

odnosno on predavawe zavr{ava mi{qu da kriza europskog opstanka ima

samo dva izlaza:

1. Propast Europe u outu|ewu protiv vlastitog racionalnog ìvotnog

smisla {to bi zna~ilo raspad u duhovno neprijateqstvo ili barbarstvo.

2. Ponovno ra|awe Europe iz duha filozofije11

Huserl ho}e da kaè da se ceo svet ure|uje prema beskona~nim

ciqevima i idealima, to su naravno ideali za svakog ~oveka u svojoj naciji,

ali su to i ideali kojima mogu da streme ~itave nacije davaju}i na taj 9 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str7910 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str81-8211 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str 285

7

na~in najboqe od sebe ujediwenim nacijama. Na taj na~in dolazi se do

ujediwavawa odnosno do stvarawa jednog sveop{tog jedinstva koji teì

jednom jedinom idealu.

Kada je postignuto to jedinstvo postavqa se pitawe o ulozi filozofije u

svemu tome. Huserl po tom pitawu kaè da filozofija zadràva vode}u

funkciju slobodnog i univerzalnog teoretskog osve{}ivawa koje obuhvata

sve ideale i ideal svih: dakle univerzum svih normi12 Ta funkcija filozofije se

sastoji u osve{}ivawu pojedina~nih qudi u wihovim nacijama tako da taj

proces pro`me sve qude i sve nacije kao i wihove ideale. Filozofija zapravo

vr{i funkciju ~itavog ~ove~anstva. Huserl napomiwe da je u interesu

problema Europe da se oslobodi pravaca kao {to su novovekovni

fizikalizam, matematicizam, objektivni racionalizam, tehnicizam i prirodno

nau~ni naturalizam.

Moèmo se malo zadràti na problematici historizma, npr. Ako imamo

okolni svet u staroj Gr~koj, to nije objektivni svet kako ga mi posmatramo

ve} predstava sveta kakvu su imali Grci. Kada se govori o okolnom svetu

govori se o ne~emu {to je predstava samog~oveka i samo on moè imati

svest o wegovom postojawu. Na{ okolni svet je duhovna tvorba u nama i

na{em historijskom ìvotu13. Za evropsko stanovni{tvo va`ni su kaoko

svrhe i interesi ustanove i organizacije posebnih nacija tako i brige i

delovawa posebnih qudi, wihove ideje i beskona~ni zadaci.

Huserl se suprotstavio rasisti~kim teorijama svoga vre3mena

napomenuv{i da nema klasifikovawa naroda jer su narodi duhovna

jedinstva koja nemaju zavr{eni lik, tako da nema ni nekog regularnog

ponavqawa.

Filozofija se javqa kao kao svojevrsni op{ti duh kulture koji vr{i uticaj na

celokupno stanovni{tvo tako da nastaje nova vrsta istorije, atim na~inom

12 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str 285 13 Edmund Huserl Filozofija kao stroga znanost i druge rasprave str 286

8

razvitka se Evropa razlikuje od op{te istorije. Time Huserl opisuje filozofiju

kao univerzalnu nauku koja se prilago|ava, mada je boqe re}i stalno

nadogra|uje sebe tokom vremena novim saznawima.

KARTEZIJANSKI MOTIVI U HUSERLOVOJ FILOZOFIJI

U ovom poglavqu }u se osvrnuti na pojavu kartezijanskih motiva u

Huserlovoj filozofiji, ti motivi su metodi~ka sumwa i zahtev za apsolutnim

po~etkom mi{qewa. Nema sumwe da je on ove metode uzeo od Dekarta,

ali on voli svoju metodu da naziva Kartezijanstvom 20. veka. Huserl

smatra da filozofija jeste najtroà nauka iz razloga {to je ona pretenzija na

apsolutno saznawe i kao {to je ranije re~eno filozofija ne moè postati

stroga nauka ako weni pojmovi ne budu do kraja obja{weni. Po{to se

fenomenologija bavi svesnim pojavama moè se jo{ i napomenuti kako se

svest otkriva: Svest se tako otkriva kao ono {to je apsolutno dato, a sve

ostalo je dato preko svesti. Samo zato š{to postoji ne{to takvo kao {to je

svest, postaje mogu}a konstitucija sveta. Svest nije vi{e ono i{to je bila

kod Dekarta deli} sveta ve} upravo ono konstitui{u}e14

Ovim je zavr{eno ovo kratko izlagawe o verovatno najbitnijem

filozofu 20. veka u kome sam poku{ao da opi{em wegovu

filozofiju kroz razvoj fenomenolo{kog pokreta kao i kroz dve

wegove rasprave. Na kraju bi se mogao jo{ jedanput naglasiti

nemerqiv doprinos fenomenolo{kog pokreta i uticaj koji je izvr{io 14 Preuzeto iz teksta Kartezijanski Motivi(tekst je skinut s interneta, nije potpisan autor)

9

na ostale pravce filozofije a svakako ii na psihologiju. Huserlova

zamisao da od filozofije stvori egzaktnu nauku po uzoru na

prirodne nauke od po~etka je nailazila na pote{ko}e, alisam vek

trajawa wegove metode pokazuje da wegovi poku{aji nisu bili

samo to.

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

Documents

Filozofija Edmunda Huserla