FINANSIJSKI DERIVATI-UVODFinansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti predstavljaju znaajnu grupu finansijskih instrumenata koji su se naglo razvili u poslednjih tridesetak godina kao jedna od najznaajnijih grupa finansijskih inovacija. Njihova pojava je dovela do krupnih promena na finansijskim tritima najrazvijenijih zemalja, ali i na medjunarodnom finansijskom tritu. Danas je skoro nezamislivo finansijsko poslovanje bez poznavanja i upotrebe ovih finansijskih instrumenata. Finansijske institucije su se tokom 1970-ih godina nale u rizinom okruenju, koje je devesetih godina postajalo sve rizinije. Kamatne stope su se uestalije menjale, dok su trita akcija i obveznica povremeno bila veoma nestabilna. Zbog toga su menaderi finansijskih institucija poeli da vode vie rauna o smanjenju rizika s kojim su se te institucije suoavale. Finansijski derivati se kod nas najjednostavnije mogu objasniti kao izvedene hartije od vrednosti. Zainteresovanost za smanjenje rizika dovela je do pojave finansijskih inovacija tj, pojave novih finansijskih instrumenata koji finansijskim institucijama i njihovim menaderima pomau da bolje upravljaju rizicima. Ti instrumenti nazivaju se finansijskim derivatima. Taj naziv su dobile po tome to se njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge hartije od vrednosti ili robe koje se nalaze u njihovoj osnovi. Za razliku od osnovnih hartija, finansijski derivati ne odraavaju ni jedan od dva osnovna odnosa- kreditni ili vlasniki. One predstavljaju vrstu kontigentnih prava na druge oblike finansijske aktive ( akcije, obveznice, ostale osnovne hartije od vrednosti, kamatnu stopu, trine indekse, devizni kurs, itd). Najvaniji finansijski derivati koje menaderi koriste radi smanjenja rizika su: forvardi (forwards), finansijski fjuersi (futures), svopovi (swaps) i opcije (options). Derivati su u osnovi ugovori sa vrednostima izvedenim iz cene aktive ili trita. Oni podrazumevaju ugovor izmeu dve strane koje se obavezuju da izvre razmenu uplata baziranih na vrednosti definisane aktive na neki budui odreeni dan. inei finansijska trita efikasnijim, u smislu irenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja transakcionih trokova, finansijski derivati su korisni kako za investitore, tako i za finansijske menadere preduzea. Investitorima finansijski derivati pruaju dodatnu mogunost za diverzifikaciju portfolia, kao i niz prednosti u formi poreskih olakica, realizacije efekta leverage-a, itd

1

- DEFINISANJE FINANSIJSKIH DERIVATA Finansijske inovacije i generalni proces globalizacije industrije finansijskih usluga, su doprinele da banke sve vie vide upravljanje rizicima kao glavnu karakteristiku svoje delatnosti. Kao rezultat permanentne promene bankarskog okruenja i aktivnosti dolazi do ogromnog porasta vanbilansnog poslovanja banaka. To se odnosi pre svega na sve veu upotrebu finansijskih derivata i instrumenata hedinga, kao i mehanizama obezbeenja dodajnog kapitala, koji treba da podre dalje kreditne aktivnosti banaka. Svaki kredit koji banka odobri sadri brojne i razliite komponente rizika, koje e banka razmatrati i nastojati da eliminie, transferie ili ublai, gledajui pojedinano svaki od ovih rizika.U tom smislu bankama danas stoje na raspolaganju brojni derivatni instrumenti na liniji zatite od rizika kamatne stope, deviznog kursa, cene finansijske aktive ili kreditnog default-a. Brojne finansijske inovacije tokom poslednjih dvadeset godina doprinele su kreiranju itavog spektra novih instrumenata i tehnika hedinga i pekulisanja po pitanju kamatnih stopa i deviznih kurseva. Novi instrumenti su pomogli dilerima da bolje upravljaju svojim bilansnim pozicijama i omoguili su mnotvu komercijalnih i finansijskih transakcija da se zakljuaju u napred poznate trokove ili prihode u skladu sa oekivanim tokovima novca. Kreditne institucije su proirile svoje vanbilansno poslovanje sve veom upotrebom derivata kamatne stope, koja predstavlja odgovor na pojavu novih oblika finansijskih inovacija, povean rizik u poslovanju i elju da se poveaju nekamatni izvori prihoda. Korienje derivatnih hartija od vrednosti predstavlja jedan od novih fleksibilnijih naina pribavljanja potrebnog kapitala koji obezebeuje ostvarenje prinosa koji odgovara riziku investiranja. Derivat moemo definisati kao instrument odloene isporuke trinog materijala na koji se odnosi, a iji je profitni profil i cena u funkcionalnoj zavisnosti od performansi i cene bazinog trinog materijala. Ovi instrumenti prvenstveno koriste bankama da se osiguraju od gubitaka, koji se vezuju za razliite tipove rizika, prenoenje nekih ili svih vrsta rizika na druge strane u ugovoru, koje imaju suprotne pozicije u transakcijama. Derivati takoe mogu biti korieni za stvaranje pekulativnih pozicija na razliitim segmentima novanog trita, tritima deviza, tritima obveznica i tritima nekretnina.

2

-HEDINGU finansijama heding je investicija koja slui da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju. Heding je stvoren da minimizira izlaganje investicije nepoeljnom poslovnom riziku, ali i takoe da dozvoli tom poslu da profitira od te investicije. Stoga onaj koji heduje nee biti zainteresovan za to da li vrednost trita kao celine ide gore ili dole, ve samo za delove trita koji su relevantni za heding. Najbolji nain da se shvati hedigovanje jeste da se na to posmatra kao na osiguranje od rizika koji proizilazi iz poslovanja. Kada ljudi odlue da hedinguju, oni sebe osiguravaju od negativnih dogadjaja. Ovo ne spreava da se negativan dogadjaj desi, ali ukoliko se on desi i vi ste pravilno osigurani, uticaj negativnog dogadjaja e biti smanjen. Na primer, ukoliko kupite osiguranje za kuu, vi ste hedovali sebe od poara, provale ili drugih nesrenih sluaja. Portfolio menaderi, samostalni investitori i korporacije koriste heding tehnike da bi smanjile izlaganje razliitim vidovima rizika. Meutim, na finansijskom tritu hedingovanje postaje komplikovanije od prostog plaanja premije osiguravajuoj kompaniji svake godine. Hedingovanje protiv investicionog rizika znai strategijsko korienje instrumenata na tritu da bi umanjili rizik od bilo kojih nepovoljnih promena cena. Drugim reima, investitori heduju jednu investiciju tako to ulau u drugu investiciju. U veini sluajeva heding tehnike ukljuuju korienje komlikovanih finansijskih instrumenata poznatijih kao finansijski derivati. Dva najea derivata su opcije i fjuersi. Fjuersi su ugovori izmeu dve strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u odreeno vreme po odreenoj ceni. Glavni razlog zato kompanije koriste fjuerse jeste da bi ograniili njihovo izlaganje riziku usled bilo kakvih fluktuacija cena. Opcije su ugovori koji daju pravo kupcu, ali ga i ne obavezuju, da kupi ili proda naznaenu aktivu po odreenoj ceni na odreeni datum, ili pre tog datuma. Opcije i Fjuersi su veoma efikasni u smanjivanju rizika jer finansijskim institucijama omoguavaju hede tj, da se upuste u finansijske transakcije koje smanjuju ili eliminiu rizik. Kada finansijska institucija kupi neku aktivu, kae se da je ona zauzelalong position, to je izlae riziku ukoliko prinosi na tu aktivu nisu izvesni. S druge strane, ukoliko je ona prodala neku aktivu i ugovorila njenu isporuku odreenog dana drugoj strani, kae se da je finansijska institucija zauzela short position, to je takoe moe izloiti riziku Finansijski derivati mogu se koristiti za smanjenje rizika na osnovu sledeih osnovnih principa hedinga: eliminisanje rizika podrazumeva uputanje u finansijsku transakciju kojom se long position eleminie na osnovu dodatne short position ili se short position eleminie dodatnom long position. Drugim reima, ukoliko je finansijska institucija kupila neku hartiju od vrednosti i samim tim zauzela dugu poziciju, ona obavlja hed tako to ugovara prodaju te hartije od vrednosti u nekom buduem periodu. Suprotno tome, ako

3

je zauzela short position tako to je prodala neku hartiju od vrednosti koju u buduem periodu mora isplatiti, hed obavlja tako to ugovara kupovinu te hartije od vrednosti u nekom buduem periodu

- FJUERSI KAO FINANSIJSKI DERIVATI Trita finansijskih fjuersa su poela da se razvijaju sredinom ezdesetihih godina i znatno su se proirila ranih osamdesetih godina sa rastom promenjivosti kamatne stope. Prve fjuers berze poele su sa poslovanjem 1860. Godine (Chicage Mercantile Exchange). Prvi fjuers ugovori su bili vezani za hartije od vrednosti izdanja Dravne blagajne. Posle toga se razvila itava paleta finansijskih fjuers ugovora, od fjuers ugovora na meubankarska sredstva i druge instrumente novanog trita, do fjuersa na indekse akcija. Danas su finansijski fjuersi meu najatraktivnijim i najtrgovanijim fjuersima. Fjuers poslovi predstavljaju obavezu kupovine ili prodaje odreene hartije od vrednosti ili rob (zlata, ita, eera) na odreen dan i to po unapred poznatoj ceni. Na Fjuers berzama se trguje sa fjuers ugovorima koji predstavljaju sporazum izmeu dve strane o kupovini i prodaji berzanskih efekata. A obzirom da se u fjuers poslovima ugovorene strane ne mogu poznavati, berza predstvalj mesto gde se garantuje i utruje mehanizam za izvrenje ugovora. Definicija: Fjuers(futures) je likvidan, kupoprodajni, terminski ugovor, odnosno sporazum izmeu dva partnera da kupe odnosno prodaju odreenu koliinu trinog materijala, tano odreenog dana, po ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora. Od sredstava kojim se trguje putem fjuers ugovara zavisi da li je fjuers robni ili finansijski. To znai da robni fjuersi u svojoj osnovi imaju robu, dok su finansijski fjuersi zasnovani na nekom od postojeih finansijskih instrumenata. Ono to finansijski fjuers razlikuje od klasinih terminskih ugovora je likvidnost. Da bi likvidnost bila realizovana fjuersi su visoko standardizovani ugovori kako u pogledu aktive kojom se trguje i isporuke, tako i u pogledu naina plaanja. I pored injenice da su finansijski fjuersi kreirani relativno skoro, oni danas predstavljaju najznaajniji segment trita fjuersa i potpuno dominiraju u odnosu na fjuerse u ijoj osnovi se nalazi roba. Uesnici u fjuers ugovorima u trinim operacijama na fjuers berzama su privredni subjekti koji se pomoi fjuers ugovora ele osigurati od kursnog rizika, tzv,hedgers-i i veliki broj pekulanata tzv,traders-a. Hedgers-i su uesnici na fjuers berzi koji se bave trgovanjem sa robom, a najee su to proizvoai dotine robe, koji ele da se zatite od rizika promena cena, kurseva i kamatnih stopa kako ne bih usled njihove promene ugrozili svoj dobitak. Tradersi ili pekulanti: za njih je karakteristino da trguju na berzi sa fjuers ugovorima da bi ostvarili zaradu, oni su dobili ovaj naziv zbog pekulativnog ponaanja na berzi. Njihove aktivnosti su usmerena na ostvarivanje to veih profita iz osnova pekulativnih poslova i esto organizovanom i namernom pomeranju kursa na gore ili na dole. Oni

4

stalno trguju sa fjuers ugovorima a da pri tome nikada nekoriste robu koja je predmet trgovanja na berzi, Njihovo trgovanje na berzi poiva na proceni mogueg dogadjaja sa dotinom robom. Ukoliko osete da e doi do promene cena robe, tada kupuju ili prodaju fjuers ugovore. Fjuers strategija zavisi od pozicije koju trenutno ima lice investitor u odnosu na psedovanje berzanskih efekata. Ako investitor poseduje berzanske efekte, tada on ima dugu (kupovnu) poziciju. Da bi investitor izbegao mogui rizik izazvan padom cena fjuers ugovora, on se opredeljuje da zazuzme kretku (prodajnu) poziciju. Ukoliko je obrnut sluaj, da investitor nema u posedu hartije od vrednosti ili fobu, tada n ima kratku poziciju i njegovo opredeljenje ide u pravcu zauzimanja duge pozicije. Ovakva strategija sa fjuers ugovorima naziva se heding strategijom. Heding strategija poiva na injenici niskog rizika i ponitavanja gubitaka u trgovini. Sa aspekta roka na koji su emitovane obveznice i drugi efekti koji su predmet kupoprodaje na fjuers tritima, sve fjuers ugovore moemo svrstati u dve osnovne grupe i to: kratkoroni fjuers ugovori i dugoroni fjuers ugovori Na fjuers tritu se putem kratkoronih fjuers ugovora kupuju i prodaju na termin sve vrste kratkoronih obveznica, eurodolarski depoziti i drugi kratkoroni efekti i to po kamatnim stopama koje se izmedju kupca i prodavca utvruju u momentu sklapanja ugovora. Dugoroni fjuers ugovori predstavljaju onu vrstu fjuers ugovora kojima se kupuju i prodaju na termin sve vrste efekata sa fiksnim prinosom, odnosno sve vrste obveznica dugoronog karaktera. Finansijski fjuersi se dele na: 1) valutne, 2) kamatonosne i 3)indeksne fjuerse. Valutni - devizni fjuersi: (Exchange Futures) su ugovori kojima se definie isporuka naznaenog iznosa strane valute, odreenog dana u budunosti, u zamenu za obraunatu isplatu u domaoj valuti. Kamatonosni fjuersi: (Interest Rate Futures) su ugovori o isporuci dunikih instrumenata meu kojima dominiraju kratkorone ili dugorone dravne obveznice. Ova vrsta derivata predstavlja sredstvo transfera rizika kamatne stope. Cena kamatnih fjuersa je u univerzalnoj relaciji u odnosu na kamatnu stopu tj, ako kamatna stopa raste, cene ugovora padaju i obrnuto. Neki od kamatonosnih fjuersa su : Danas se na berzama irom sveta trguje sa sledeim kamatonosnim fjuersima: bankarski CD, fjuers na EURODOLAR, EUROSWISS Indeksni fjuers: Indeksni fjuersi povezuju globalna kretanja na terminskom tritu i vlasnitvo nad akcijama pomaui pri tome investitorima da upravljaju inherentnim berzanskim rizikom. Trite indeksnih fjuersa poelo je sa radom 1982. godine stavljanjem na listing KCBT-a (Kansas City Board of Trade) ugovora zasnovanog na vrednosti kompozitnog indeksa. Najpopularniji indeksni fjuersi kojima se trguje na

5

svetskim berzama derivata su: -Standard & Poor s 500; -The New York Stock Echange Composite Index; -Value Line Composite Average Index (VLA); -The Major Market Index (MMI).

- OPCIJEKAO FINANSIJSKI DERIVATI Opcije predstavljaju drugu veliku grupu finansijskih drivata, odnosno izvedenih hartija od vrednosti. U iroj finansijskoj praksi je prisutno shvatanje prema kojem se svaki ufovor koji jednoj ugovorenoj strani daje pravo da neto kupi ili proda naziva opcijom. Meutim ovakvo shvatanje ne mora biti ispravno, jer opcije za razliku od fjuersa ne poseduju sve elemente klasinog ugovora. Za opcije je karakteristino da imaju pravnu mo da se izvre berzanske transakcije, ali bez obaveze dase i opcije moraju izvriti. S obzirom da opcije stvaraju pravo, ali ne i obavezu, one se mogu definisati kao pravo kupovine ili prodaje odreenog premeta trgovanja po unapred utvrenoj ceni i u napred utvrenom roku. Aktiva na kojoj poivaju opcije odnosi se na: akcije, indekse akcija, inostrane valute, obveznice, berzanske proizvode i fjuers ugovore. Cena po kojoj se pravo sie naziva se premijom U berzanskoj i vanberzanskoj praksi prisutna su dva osnovna oblika opcija: 1) Kupovne opcije (call option) 2) Prodajne opcije (put option) Kupovne opcije daju pravo vlasniku opcije, da kupi odreenu hartiju od vrednosti, odreenog datuma i po odreenoj ceni. Prodajne opcije daju pravo vlasniku opcije da proda odreenu hartiju od vrednosti, odreenog datuma i po odreenoj ceni. Cena u ugovoru se zove cenom izvrenja ili strajk cenom (strike price) Opcije mogu imati dugu i kratku poiciju. Duga pozicija opcije moze biti u obliku kupovnih i prodajnih opcija. Isto tako i kratk pozicija opcije moe biti u obliku kupovnih i prodajnih opcija. Sve opcije istog tipa, bez obzira da li su kupovne ili prodajne oznaavaju se kao klasa opcija. Serija opcija se odnosi na sve opcije dotine klase koje imaju isti datum isticanja i koje imaju iste ugovorene cene. Opcije se prema poziciji mogu svrstati u tri grupe: Opcije sa dobitkom (in the money), Opcije sa gubitkom (out of the money), i opcije na istom (at the money) Cena opcije pokazuje koliko je opciono trite spremno da plati za pravo iz opcije, i ona moe biti pod uticajem razliitih faktora: cene tj, promptnog kursa efekata koji su predmet opcije i promenjivosti tog kursa, od oekivanog trenda kretanja kursa odnosno cene fjuers ugovora na fjuers tritu, kao i od ostalih uslova koje sadri opcija. Osnovni faktor koji uglavnom utie na cenu, odnosno kurs efekata koji je predmet opcionog ugovora, odnosno opcije, je upravo promptni kurs tog efekta. Saglasno tome cena call opcije e, onda kada su predmet transakcije te opcije, npr, akcije, rasti ako poraste promptni kurs akcija, jer one tada postaju atraktivnije. Nasuprot tome, kurs put opcije e rasti ako promptni kurs, odnosno cene tih akcija padaju. Faktori koji utiu na vrednost opcije odnose se na:

6

1) Ugororenu cenu opcije 4) vreme dospelosti 2) cenu akcije 5) stabilnost trita 3) kamatnu stopu 6) dividendu Opcije mogu biti pokrivene i nepoktivene (gole) na berzama se u najveem obimu trguje sa pokrivenim opcijama. Opcija je pokrivena ako prodavac opcije u momentu njene prodaje poseduje akcije koje su predmet prodaje preko dotine opcije. Prodajom nepokrivenih opcija prodaje se kupcu samo pravo i opcije. To znai da je prodavac duzan da o roku dospea opcije kupi akcije ak i po ceni koje mogukod njega izazvati gubitak. Trgovanje sa nepokrivenim opcijama izaziva vei rizik u opcionim transakcijama i povlai za sobom vee izdvajanje inicijalnog depozita nego to je to sluaj kod pokrivenih opcija Izvravanje opcije sprovodi se u vreme njenog isticanja. Obino se izvravaju sve opcije gde je trina cena vea od ugovorene cene. Neke brokerske kue putem automatizma izvravaju opcije svojih klijenata, ukoliko je isto u interesu klijenata. Da bi se izvrila opcija neophodno je da investitor obavesti o istom svog brokera, a ovaj lana berze koji obraunava njegovu trgovinu. lan berze stavlja naredbu za izvrenje opcije. Pronalazi se investitor koji je prodao opciju i ista se izvrava u korist kupaca opcije. S obzirom da se investitor na finansijskom tritu moe nai u ulozi kupca ili prodavca opcije, mogue je definisati etiri jednostavne strategije u trgovanju sa opcijama: 1) duga kupovna strategija (kupovina kupovne opcije) 2) kratka kupovna strategija (prodaja kupovne opcije) 3) duga prodajna strategija (kupovina prodajen opcije) 3) kratka prodajna strategija (prodaja prodajne opcije) DUGA KUPOVNA STRATEGIJA (kupovina kupovne opcije): Kupac call opcije kupuje od vlasnika i prodavca call opciju, jer je uveren da e promptna cena akcija koje su predmet opcije porasti. Kada ona tako poraste iznad ranije unapred dogovorene cene, odnosno kursa opcije i kada doe do realizacije opcije, ukupan iznos, odnosno cena po kojoj je kupovina izvrena jednaka je zbiru premije opcije i unapred dogovorene cene, odnosno kursa opcije. Ako su ovi trokovi nii od trine cene akcija, tada kupovina opcije donosi neto profit ili zaradu, a ako su vei onda e kupac po ovoj transakciji imati gubitak.

7

Funkcija profita za dugu poziciju kupovne opcije je

S T

K

C 0 e r T

KRATKA KUPOVNA STRATEGIJA (prodaja kupovne opcije) Prodavac opcije se obavezuje da e prodati akcije koje su predmet opcije po unapred dogovorenoj ceni, ako vlasnik opcije to zatrai. Na taj nain prodavac opcije pekulie na pad berzanskog kursa predmetnih akcija, pa saglasno svemu tome, nee doi ni do realizacije opcije, a primljena premija opcije tada postaje za njega ekstra berzanski dobitak. Neto dobit jednog partnera je ist gubitak za drugog.

DUGA PRODAJNA STRATEGIJA (kupovina prodajen opcije): Kupovina put opcije kupac put opcija oekuje da e cena akcija koje su predmet put opcija pasti. Ako cena padne ispod dogovorene cene, pa je iz tog razloga dolo do realizacije opcije, onda je ukupni kupoprodajni iznos predmetne put opcije jednak unapred dogovorenoj ceni umanjenoj za premiju opcije. U zavisnosti od toga da li je ovaj kupoprodajni iznos vei ili manji od promptnog kursa, kupovina put opcije je donela gubitak ili dobitak.

Funkcija profita za dugu poziciju prodajne opcije glasi:

8

K S T

P0 e rT

KRATKA PRODAJNA STRATEGIJA (prodaja prodajne opcije) Prodaja put opcije prodavac put opcije se obavezuje da e kupiti akcije, odnosno druge efekte koji su predmet opcije po ceni koja je unapred dogovorena, ako to naravno zatrai kupac. Preuzimajui takvu obavezu, prodavac pekulie i rauna da e cena tih akcija porasti pa iz tog razloga nee doi do realizacije opcije. U tom sluaju e mu primljena premija opcije ostati kao ista neto zarada.

Vrste opcija prema razliitim kriterijumima: Prema tipu, opcije mogu biti: 1. opcije kojima se trguje na berzi: opcije na akcije, robne opcije, opcije na obveznice, opcije na deonice ili indeksne opcije, opcije na fjuers ugovore 2. vanberzanske opcije (drugim nazivom: alterske, neformalne, neslubene): opcije kamatne stope, opcije unakrsnih kurseva deviza, opcije na svopove 3. Opcije na hartije od vrednosti za zaposlene Prema stilu, opcije mogu biti: 1. vanila opcije: evropska opcija, kod kojih se transakcija izvrava samo na dan dospea, amerika opcija, transakcije se mogu izvriti bilo kog dana i pre dospea 2. opcije sa ne-vanila pravima izvrenja: bermudska opcija, kanarska opcija, opcije sa maksimiranom kamatnom stopom, sloena opcija (opcija na opciju), opcija s objavom, sving opcija 3. egzotine opcije sa standardnim nainom izvrenja: unakrsna (kompozitna) opcija, kvanto opcija, opcija za razmenu, opcija na korpu (ponderisani prosek vie sredstava), dugina opcija 4. egzotine opcije sa ne-vanila tipom izvrenja: opcija po istorijskoj ceni, azijska (prosena) opcija, ruska opcija, izraelska (igraa) opcija, kumulativna pariska

9

opcija, standardna pariska opcija, ograniena opcija, dvostruko ograniena opcija, kumulativna pariska ograniena opcija, standardna pariska ograniena opcija, reopcija (ponovljena opcija), binarna opcija, izborna opcija (u smislu da li da bude kupovna ili prodajna), forvard start opcija, grupna (kliket) opcija

- SVOP (SWAP) UGOVOR U skupu inovativnih finansijskih instrumenata jedan od najzastupljenijih je svakako svop ugovor (swap = zamena), kojim se dve strane pronalaze zajedniki interes i obavezuju se da zamene odreeni skup isplata koje svaka od njih poseduje po osnovu nekog prethodno uraenog posla. Sutina svopova lei u zameni, a ne trajnoj prodaji neke aktive ili obaveze. Zamenjuje se samo skup isplata (novanih tokova) koji proizilazi na osnovu tih poslova. Najee se deava da dva uesnika zamenjuju isplate u odreenim valutama ili zamenjuju obaveze po osnovu promenljivih i fiksnih kamata. U prilog tome ide i podela svopova na:

valutne (currency swaps) i kamatne (interest rate swaps). Konverzija spoljnog duga (Debt equiti swap)

VALUTNI SVOP Valutni svop (currency swap) je ugovor kojim se dve strane obavezuju da zamene isplate denominirane u razliitim valutama. Potreba za valutnim svopom postoji jer je est sluaj da kompanija ima prilive u jednoj, a obaveze denominirane u drugoj valuti. U tom sluaju, kompanija je izloena riziku promene deviznog kursa i visokim trokovima konverzije valuta. Valutni svop eliminie i jedan i drugi problem tako to se ugovorom definie da jedna kompanija plaa obavezu druge kompanije i obrnuto. Predmet ugovora je najee novani tok koji proizilazi iz nekog kreditnog aranmana ili iz emitovanih obveznica. Dakle, valutni svop daje mogunost efikasnog upravljanja aktivom i pasivom bez otuivanja aktive.

KAMATNI SVOP Kamatni svop (interest rate swap) je ugovor (aranman) kojim se uesnici obavezuju da u toku trajanja ugovora plaaju jedan drugome iznose koji su jednaki dogovorenim kamatnim stopama i na taj nain profitiraju po osnovu obostranog smanjenja trokova kamata. Postavlja se pitanje kako je to mogue i ko onda gubi ako obe ugovorne strane dobijaju. Odgovor se nalazi na samom tritu dugoronih i kratkoronih kredita, u mogunosti da se razliite kompanije zadue po razliitim, fiksnim i varijabilnim kamatnim stopama. Trite razliito vrednuje pojedine dunike, a s druge strane dunicima moe odgovarati fiksna ili varijabilna kamatna stopa u zavisnosti od trenutne

10

situacije. I banke e u zavisnosti od trinih kretanja preferirati da odobravaju kredite po fiksnoj i varijabilnoj stopi. Pogledajmo to na pojednostavljenom primeru: Pretpostavimo da na tritu postoje dva uesnika sa razliitm kreditnim rejtingom i mogunou da se zaduuju i po fiksnoj i po varijabilnoj kamatnoj stopi. Pretpostavimo jo da su kamatne stope po kojima mogu da se zadue sledee:

Uesnik A moe da se zadui po povoljnijim uslovima od uesnika B i kada fiksna i kada je promenljiva kamatna stopa u pitanju. On moe da se zadui ili po fiksnoj kamatnoj stopi od 10% ili po promenljivoj kamatnoj stopi u iznosu EURIBOR + 3%. Na drugoj strani uesnik B moe da se zadui ili po fiksnoj kamatnoj stopi od 12% ili po promenljivoj u iznosu EURIBOR +3,5%. Pretpostavimo da se uesnik A zaduio po fiksnoj kamatnoj stopi od 10%, a uesnik B po promenljivoj kamatnoj stopi od EURIBOR + 3,5%. U ovakvoj situaciji i jednom i drugom uesniku e se isplatiti da zakljue kamatni svop. Kako? Uesnik A e se obavezati da plaa uesniku B kamatu u iznosu EURIBOR + 3 (dakle, nee mu platiti kompletan oznos), dok e se npr. uesnik B obavezati da uesniku A plaa fiksni iznos od 11%. Rezultat ovakvog svop-a je sledei: Uesnik A: (EURIBOR + 3) + 10%-11%= (EURIBOR + 2%), umesto EURIBOR + 3% Uesnik B: (EURIBOR + 3,5%) + 11% - (EURIBOR + 3%)= 11,5%, umesto EURIBOR + 3% Kao to vidimo, i jedan i drugi uesnik su profitirali, dodue uesnik A neto vie. Uesnik A e platiti 1% niu promenljivu kamatnu stopu, dok e uesnik B platiti 0,5% niu fiksnu kamatnu stopu nego to bi inae platio. Kako e se kamatni svop aranirati zavisi od meusobnih pregovora samih uesnika. Primetiemo na kraju da mogunost svopovanja znaajno umanjuje prosene kamatne stope koje na tritu. KONVERZIJA SPOLJNOG DUGA Konverzija spoljnog duga u akcijski kapital (Debt equiti swap) se definie kao zakljuen ugovor u kome je spoljni dug javnog sektora zemlje u razvoju konvertovan , odnosno zamenjen za aktivu denominiranu u lokalnoj valuti po diskontovanim stopama. Ovako stvorena aktiva se koristi za kupovinu akcija ili se moe korititi za proirenje

11

poslovanja strane kompanije u datoj dunikoj zemlji. Ona takoe moe biti koriena u formi portfolio investicija ili direktnih stranih investicija, odnosno, moe biti u posedu strane banke holdera originalnog duga. Dakle, transakcija ove vrste svop poslova kreditori koji kupuju dug sa popustom na sekundarnom tritu daju zajam zemlji duniku dobijajui zauzvrat njenu valutu u punoj vrednosti duga po zvaninom kursu Svop poslovi su se pokazali kao adekvatna forma trgovine restrukturiranim dugovima zemalja u razvoju pri emu su se izdvojili sledei poslovi: otkup duga izvozom roba i usluga, otkup duga od strane dunika, zamena duga jedne zemlje za dug druge zemlje, konverzija duga u ulaganja, konverzija duga u obveznice, kao i konverzija duga u lokalnu valutu zemlje dunika

- FORVARD UGOVORI KAO FINANSIJSKI DERIVATI Terminske transakcije (Forward Rate Agreement - FRA) Forward ugovor je specifian terminski ugovor u kome se u momentu sklapanja ugovora dogovara prodaja / kupovina nekog trinog materijala na budui termin, pri emu se obaveze iz ovog posla realizuju na neki budui unapred ugovorom definisani termin. Kupac po ovom poslu se obezbedjuje od eventualnog rasta cene trinog materijala, a prodavac po ovom poslu se obezbedjuje od pada cene trinog materijala. Ovi ugovori predstavljaju finansijski inovativni instrumenti za zatitu od rizika promene kamatnih stopa. Ovaj aranman podrazumeva ugovor u kome dva partnera daju ili uzimaju odreeni iznos sredstava po unapred utvrenoj kamatnoj stopi. FRA omoguava ugovornim stranama u transakciji da unapred odrede visinu kamatnih stopa, odnosno prihoda i rashoda koji se vezuju za neku buduu transakciju. To je ugovor koji tretira odreeni budui period i kamatnu stopu koja e vaiti u tom periodu za datu glavnicu. Za terminske ugovore je karakteristino da se samo razmenjuje kamata dok glavnica miruje. Banka moe biti u jednoj od dve pozicije. Kod prve pozicije se podrazumeva da druga strana garantuje banci aktivnu kamatnu stopu na odreeni iznos sredstava. Time se banka osigurava od pada kamatnih stopa. Naime, banka e ugovorenog datuma dobiti razliku kamatnih stopa ukoliko aktuelna kamatna stopa bude nia od ugovorene. Suprotno, ako je aktuelna kamatna stopa via od garantovane, banka e platiti razliku kamatnih stopa. Druga pozicija se odnosi na obezbeenje od rasta pasivnih kamatnih stopa. Ukoliko je aktuelna pasivna kamatna stopa ugovorenog datuma via od garantovane, banka e dobiti razliku kamatnih stopa i obrnuto. Zajednika karakteristika je da se kod ovih transakcija glavnica ne transferie, ve se samo kalkulie razlika izmeu ugovorene i aktuelne kamatne stope. Prednosti i problemi forvard ugovora: Glavna prednost forvarda je u tome to oni mogu biti fleksibilni onoliko koliko to ele ugovorne strane. To znai da ugovorna strana moe u potpunosti eliminisati kamatni rizik odreene hartije od vrednosti koju ima u svom portfoliu. Meutim kod forvarda se

12

javljaju dva problema koji znatno ograniavaju njihovu korisnost. Prvi problem se ogleda u tome to ugovornim stranama moe biti veoma teko da nau drugu ugovornu stranu za sklapanje ugovora. Drugi problem sa forvardima odnosi se na kreditni rizik. Postojanje kreditnog rizika u forvardima podrazumeva da ugovorne strane moraju jedna drugu proveriti da bi bile sigurne da je suprotna strana finansijski stabilna i da ima nameru da ispuni uslove ugovora. Poto je ta vrsta istraivanja skupa i poto se javljaju problemi negativne selekcije i moralnog hazarda, kreditni rizik predstavlja osnovnu prepreku korienja kamatnih forvarda. Kada osim problema kreditnog rizika postoji i manjak likvidnosti, finansijskim institucijama ti ugovori nisu od velike koristi. Iako trite kamatnih forvarda postoji, posebno kada su u pitanju hartije od vrednosti koje emituje ministarstvo finansija i hartije od vrednosti obezbeene hipotekom, ono je daleko manje od trita finansijskih fjuersa.

13

ZAKLJUAK:Iako su finansijski derivati kao jedan od vidova finansijskih inovacija doprineli u velikoj meri enormnom razvoju finansijskih trita u svetu. Glavni motiv kreiranja i plasiranja finansijkih inovacija je profit. Finansijskim derivatima se danas u svetu trguje na preko 70 berzi ija je meusobna povezanost stvorila uslove za dvadesetetvoroasnu trgovinu terminskim ugovorima. Vaan faktor rasta derivatnog trita je svest o sinergijskom efektu derivatnih transakcija. Naime, derivatne transakcije esto donose viestruko korisne efekte svim uesnicima u transakciji. Medjutim i pored velikih zarada koje se mogu ostvariti, takoe upotreba derivata moe da dovede do velikih ekonomskih gubitaka. Derivati omoguavaju investitorima da ostvare veliki povratak u vidu prinosa i to usled malih promena cena. Meutim veliki investitori koji ulau velike koliine sredstava mogu puno izgubiti ukoliko dodje dot znaajnih promena cena koje nisu oni predvideli. Bilo je nekoliko sluajeva masovnih gubitaka na tritima derivata kao to su: Gubitak od 7.2US$miliona, Socit Gnrale 2008. Gubitak od 6.4US$miliona fund Amaranth Advisors, 2006 zbog skoka cene gasa. Gubitak od 1.2US$miliona 1995 by Barings Bank. Meutim i pored sporadinih velikih gubitaka koje su u prolosti pojedini investitori pretrpeli u poslovima sa finansijskim derivatima, i to pre svega zobg loih procena i nepredvidjenih promena u cnama, upotreba finansijskih derivata u svetu sve vie i vie raste, te se poveava i broj investitora koji koriste prednosti u smislu zatite od rizika, koje donosi ovaj vid poslovanja, Takoe i u Srbiji je u okviru zakona o Hartijama od vrednosti regulisano i trgovanje sa terminskim ugovo, Pored toga i NBS je u cilju privrednika , izdala brouru pod nazivom finansjski derivati koja je , , . Na osnovu svega napred iznetog moe se zakljuiti da finansijski derivati predstavljaju osnovu finansijske infrastrukture novog veka da se putem njih poveavaju efikasnost i alokativna sposobnost trita i smanjuju trokove kapitala.

14