FINANSIJSKO FINANSIJSKO PLANIRANJE

- Pojam i funkcije finansijskog planiranja- Pojam i funkcije finansijskog planiranja

- Osnovne vrste finansijskih planova

- Načela metodologije izrade finansijskog plana

- Svodno finansijsko planiranje

- Biznis plan u funkciji finansijskog odlučivanja

Finansijsko planiranjeFinansijsko planiranje

Planiranje u preduzeću predstavlja proces kojipočinje sa ciljevima,zatim definiše strategije, politike i detaljne zatim definiše strategije, politike i detaljneplanove da bi se ostvarili ciljevi,

konstituiše organizaciju da bi se sprovele konstituiše organizaciju da bi se sproveleplanske odluke,

rezultate poslovanja i povratnu spregu da bi se rezultate poslovanja i povratnu spregu da bi seuveo novi ciklus planiranja.

Treba praviti razliku između planiranja i Treba praviti razliku između planiranja ipredviđanja.

Predviđanje se odnosi na projekcije ili procene Predviđanje se odnosi na projekcije ili procenenekog budućeg događaja ili stanja.

U savremenoj poslovnoj praksi rezultati U savremenoj poslovnoj praksi rezultatipredviđanja su od suštinskog značaja za planiranjejer čine polaznu premisu koju planiranje daljejer čine polaznu premisu koju planiranje daljesledi.

Planiranje se ne odnosi na buduće, već na tekuće Planiranje se ne odnosi na buduće, već na tekućeodluke, ali u svjetlu njihove budućnosti.

Šta treba uraditi danas da bi se uticalo na tokove Šta treba uraditi danas da bi se uticalo na tokovedešavanja željenih događaja u budućnosti.

Mada su pojmovi planiranje i plan međusobnopovezani, između njih postoji ipakpovezani, između njih postoji ipakfundamentalna razlika.

Planiranje je bazična aktivnost upravljanja koja Planiranje je bazična aktivnost upravljanja kojapodrazumeva svojevrstan mentalni proces usmislu razmišljanja šta je poželjno i kako bi totrebalo ostvariti.trebalo ostvariti.

Plan je konkretan rezultat planiranja koji Plan je konkretan rezultat planiranja kojipredstavlja "opipljivi dokaz" razmišljanja.

Planiranje omogućava da se preduzeće usmerina one oblasti poslovanja gde je mogućena one oblasti poslovanja gde je mogućeostvariti najpovoljnije rezultate poslovanja.

Pojam i funkcije finansijskog planiranja Finansijsko planiranje znači predviđanje, Finansijsko planiranje znači predviđanje,

usmeravanje, usklađivanje i unapred proračunatoraspoređivanje elemenata finansijske funkcije upreduzeću.preduzeću.

Finansijsko planiranje je posebno planiranje kojese prvenstveno odnosi na planiranje finansijskihse prvenstveno odnosi na planiranje finansijskihtokova i finansijskih struktura.

Finansijsko planiranje se može definisati i na Finansijsko planiranje se može definisati i nasledeći način: finansijsko planiranje obuhvatamonetarno izraženu ukupnu aktivnost preduzeća,monetarno izraženu ukupnu aktivnost preduzeća,potreban obim i strukturu sredstava, izvorefinansiranja i finansijske tokove za određenivremenski period.vremenski period.

Dolazi se do tri veoma značajna zaključka:

(1) finansijski plan predstavlja plan ukupneaktivnosti preduzeća u određenom perioduaktivnosti preduzeća u određenom periodukoji je preveden na novčani izraz;

(2)vezano za poslovnu aktivnost preduzećapredviđaju se određena sredstva i izvoripredviđaju se određena sredstva i izvorisredstava;

(3) postoji potreba za projektovanjem novčanihtokova.

Globalno posmatrano, prema ovom kriterijumufinansijski plan preduzeća se sastoji iz četirifinansijski plan preduzeća se sastoji iz četiriplana:

(a) planski bilans uspeha,(b) planski bilans stanja,(c) plan novčanih tokova, i(c) plan novčanih tokova, i(d) plan kapitalnih ulaganja.

Planski bilans uspeha ima za osnovu planirani finansijskirezultat koji nastaje kao razlika između prihoda irashoda.rashoda.

Planirani bilans stanja predstavlja projekciju obima i Planirani bilans stanja predstavlja projekciju obima istrukture sredstava i njihovih izvora potrebnih zaostvarivanje finansijskog rezultata i obezbeđenjalikvidnosti.

Planom novčanih tokova projektuju se prilivi i odlivisredstava kao i određena rezerva likvidnosti u gotovinisredstava kao i određena rezerva likvidnosti u gotoviniza određeni period po kraćim vremenskim razmacima.

Budući da se radi o veoma značajnoj aktivnosti Budući da se radi o veoma značajnoj aktivnostipreduzeća koja se karakteriše velikim kapitalnimulaganjima, po logici stvari, ona se posebno planira iobuhvata se ukupnim finansijskim planom.obuhvata se ukupnim finansijskim planom.

.

Preduzeće se posmatra u različitom okruženju i to: Preduzeće se posmatra u različitom okruženju i to:(a) tržišnom okruženju,(b) finansijskom okruženju, i(b) finansijskom okruženju, i(c) društvenom okruženju.

Tržišno okruženje podrazumeva svojstva koja se odnosena ponudu i tražnju, konkurenciju i rizike.

Finansijsko okruženje podrazumeva finansijsko tržištekoje može biti razvijeno i nerazvijeno.koje može biti razvijeno i nerazvijeno.

Društveno okruženje uglavnom se odnosi na društvenouređenje, ekonomsku politiku zemlje i pravno -uređenje, ekonomsku politiku zemlje i pravno -finansijski položaj preduzeća.

Osnovne vrste finansijskih planova

U tržišnoj privredi finansijski plan preduzeća, s jednestrane, predstavlja se kao plan rokova za pribavljanjeili ulaganje finansijskih sredstava što bi se mogloili ulaganje finansijskih sredstava što bi se moglonazvati i planom finansiranja, s druge strane, kao planpotreba za finansijskim sredstvima, kao planfinansijskih tokova i kao plan finansijskih struktura uzfinansijskih tokova i kao plan finansijskih struktura uzoptimalizaciju finansiranja poslovanja.

Ako se kao osnovni finansijski cilj preduzeća postavijačanje njegove finansijske moći, onda proizilazi da jejedan od osnovnih zadataka svakog finansijskog planajedan od osnovnih zadataka svakog finansijskog planaupravo održavanje određenog stepena finansijskeravnoteže, koji se posmatrano sa aspekta konkretnihrazvojnih uloga i dugoročne poslovne politikerazvojnih uloga i dugoročne poslovne politikepreduzeća može označiti kao optimalan.

Sa vremenskog aspekta, finansijski planovi senajčešće diferenciraju na sledeći način:

1. Operativni finansijski planovi2. Kratkoročni (godišnji) finansijski2. Kratkoročni (godišnji) finansijskiplanovi3. Dugoročni (prespektivni) finansijski3. Dugoročni (prespektivni) finansijskiplanovi.

Sa funkcionalnog aspekta, finansijski planovi Sa funkcionalnog aspekta, finansijski planovise uglavnom diferenciraju na sledeći način:

1. Redovni (tekući) finansijski planovi2. Vanredni (specifični) finansijski planovi2. Vanredni (specifični) finansijski planovi

Operativni finansijski plan je predviđanje Operativni finansijski plan je predviđanjepojedinačnih iznosa svih finansijskih transakcijačije se izvršenje predviđa u određenimmomentima u toku planskog perioda. Pri tome,momentima u toku planskog perioda. Pri tome,finansijske transakcije obuhvataju plaćanja(isplate) i naplate (uplate).

Dakle, operativni plan je instrumentorganizovanja i usklađivanja dospelih isplata iorganizovanja i usklađivanja dospelih isplata iuplata, pri čemu iznosi svih finansijskihtransakcija koje se obuhvataju operativnimfinansijskim planom moraju biti unapredfinansijskim planom moraju biti unapredprecizirani, čak i sa aspekta pravnog osnovatransakcija.

Osnovni cilj operativnog finansijskog plana jeste daspreči neravnotežu koja može nastati kao rezultat

Osnovni cilj operativnog finansijskog plana jeste daspreči neravnotežu koja može nastati kao rezultatdisproporcija u prilivu i odlivu finansijskih sredstava.

Takođe, jedan od značajnih ciljeva finansijskog planajeste održavanje strukturne finansijske ravnoteže.

Operativni finansijski plan se znatno razlikuje odosnovnog (godišnjeg) finansijskog plana jer sadrži većibroj konkretizovanih detalja.broj konkretizovanih detalja.

Osim toga, on se služi i konkretnom računovodstvenomdokumentacijom.

Vremenski periodi za koje se sastavlja operativnifinansijski plan obično obuhvataju mesec ili kvartal (30ili 90 dana), mada ti periodi mogu biti i kraći (15-dnevni, sedmični i 5-dnevni).ili 90 dana), mada ti periodi mogu biti i kraći (15-dnevni, sedmični i 5-dnevni).

Kratkoročni (godišnji) finansijski plan Kratkoročni (godišnji) finansijski planobuhvata period od jedne godine (poslovne ilikalendarske godine) uz mogućnost primenedinamike po vremenskim razdobljima kraćim oddinamike po vremenskim razdobljima kraćim odgodinu dana (polugodišnje ili kvartalno).

Dinamika godišnjeg finansijskog planaomogućava njegovu direktnu povezanost saoperativnim finansijskim planom.operativnim finansijskim planom.

Dugoročni ili perspektivni finansijski plan vezan je za Dugoročni ili perspektivni finansijski plan vezan je zaprojektovanje dugoročne finansijske politikepreduzeća. Ovim planovima se projektuju dugoročnopotrebna finansijska sredstva tj. daju se modeli njihovepotrebna finansijska sredstva tj. daju se modeli njihovedugoročne konstrukcije po pojedinim izvorima.

Dugoročni finansijski planovi najčešće se pojavljuju Dugoročni finansijski planovi najčešće se pojavljujukao:- Finansijski aspekti razvojnih planova (perspektivnih);- Planovi po projektima sa finansijskim konstrukcijama;- Dugoročni planovi struktura sredstava i izvorasredstava.sredstava.

Osnovni problem koji treba rešiti dugoročnim Osnovni problem koji treba rešiti dugoročnimfinansijskim planom predstavlja pronalaženje pogodnihizvora finansiranja uz odgovarajuće vremenskedispozicije pri ulaganju (investiranju) i vraćanju tuđihdispozicije pri ulaganju (investiranju) i vraćanju tuđihsredstava. Ovi problemi se mogu rešavati samo putemrazličitih kombinacija određenih finansijskih varijanti,od kojih se prihvata najpovoljnija finansijska varijanta iod kojih se prihvata najpovoljnija finansijska varijanta iona ulazi u dugoročni finansijski plan.

Dugoročno finansijsko planiranje najčešće obuhvata Dugoročno finansijsko planiranje najčešće obuhvataperiod od 5 - 10 godina. Planski period koji obuhvatadugoročni finansijski plan mora biti dovoljno dug daobezbedi sledeće:obezbedi sledeće:

- stvaranje uslova za početak i realizaciju velikihinvesticionih projekata, kao i obezbjeđenje dovoljnogkvantuma vremena za obezbeđivanje potrebnihkvantuma vremena za obezbeđivanje potrebnihfinansijskih sredstava;- obuhvatanje vremenskog perioda koji je potreban zarealizaciju specijalnih projekata;realizaciju specijalnih projekata;- stalno pomeranje dužine planskog horizonta za svakugodinu izvršavanja dugoročnog finansijskog plana.

Dugoročni finansijski planovi su prevashodnoorijentisani na efektivnost u okviru izabranog područja iutvrđenog pravca akcije. Otuda, dugoročni finansijskiorijentisani na efektivnost u okviru izabranog područja iutvrđenog pravca akcije. Otuda, dugoročni finansijskiplanovi imaju karakter strategijskih planova.

Finansijske planove moguće diferencirati i premanačinu sastavljanja. Prema ovom kriterijumu, oni sedele na sledeće:dele na sledeće:

- Izolovani finansijski planovi- Izolovani finansijski planovi- Kombinovani finansijski planovi- Pojedinačni finansijski planovi- Pojedinačni finansijski planovi- Svodni finansijski planovi.

Izolovani finansijski planovi podrazumevaju planiranjeprimanja i izdavanja koja proizilaze iz računa učinka,primanja i izdavanja koja proizilaze iz računa učinka,dok kombinovani planovi obuhvataju tokove primanja iizdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha. Pojedinačnifinansijski planovi donose se za preduzeća i u njima sefinansijski planovi donose se za preduzeća i u njima seplanira njihova ukupna finansijska aktivnost.

Svodni finansijski planovi donose se za holdingorganizacije, a na osnovu pojedinačnih finansijskihplanova njihovih članica.planova njihovih članica.

Svodnim finansijskim planom najčešće se programiraukupna finansijska aktivnost u cilju podizanja nivoarentabilnosti i aktivnosti poslovanja, kanališu serentabilnosti i aktivnosti poslovanja, kanališu senovčani tokovi, obezbeđuje se kontinuiranosnabdevanje pojedinih faza u višefaznoj proizvodnji iobezbeđuje se efikasnije korišćenje sopstvenih iobezbeđuje se efikasnije korišćenje sopstvenih ipozajmljenih sredstava.

Metodologija izrade finansijskog plana

Značaj, složenost i obim poslova koji se u procesu Značaj, složenost i obim poslova koji se u procesupripreme i donošenja finansijskog plana moraju daobave, zahtevaju da svako preduzeće polazeći od svojespecifičnosti i od principa planiranja utvrdi ispecifičnosti i od principa planiranja utvrdi iodgovarajuću metodologiju kojom će se obezbeditikvalitetna i blagovremena izrada i donošenjefinansijskog plana.finansijskog plana.

U postupku izrade finansijskog plana uglavnom se U postupku izrade finansijskog plana uglavnom seprimenjuju klasični i ekonometrijski metodi planiranja.

Od ekonometrijskih metoda najviše su u upotrebisledeći metodi:sledeći metodi:

(a) bilansni metod,(b) metod trenda,(b) metod trenda,(c) metod višestruke korelacije i regresije(d) mrežno planiranje, i(d) mrežno planiranje, i(e) komparativni metod.

Metodologija izrade finansijskog plana u direktnoj jemeđuzavisnosti sa finansijskom politikom preduzeća.Otuda, finansijski plan izražava ukupno poslovanjeOtuda, finansijski plan izražava ukupno poslovanjepreduzeća izraženo u novčanom obliku.

Izvršenjem finansijskog plana ostvaruju se sledećiznačajni ciljevi preduzeća:značajni ciljevi preduzeća:

a) Obezbeđuju se neophodna finansijska sredstva upotrebnom obimu, odgovarajućim rokovima, podpovoljnijim uslovima, uz ostvarenje najnižih troškovapotrebnom obimu, odgovarajućim rokovima, podpovoljnijim uslovima, uz ostvarenje najnižih troškovaiz najpovoljnijih izvora sredstava;

b) Omogućava se racionalno (optimalno) korišćenjeb) Omogućava se racionalno (optimalno) korišćenjesredstava, odnosno njihovo ubrzano kruženje u procesureprodukcije preduzeća;

c) Osigurava se konstantna likvidnost i solventnostpreduzeća;

d) Vrši se pravilna raspodela dobiti, odnosno pozitivnogfinansijskog rezultata i racionalno korišćenje njegovihneraspoređenih delova.neraspoređenih delova.

Pri sastavljanju finansijskog plana preduzećaneophodno je da se obezbede relevantni podaci koji suneophodno je da se obezbede relevantni podaci koji susadržani u naturalnim planovima nabavke, proizvodnje,prodaje, investicija, planu kadrova i sredstava itd.Finansijski plan ne može biti autonoman (izolovan) već Finansijski plan ne može biti autonoman (izolovan) većtreba da proizilazi iz planova celokupnog poslovnogsistema. To znači da u sastavljanju finansijskog plana zajednu poslovnu godinu aktivno učešće treba da ima:jednu poslovnu godinu aktivno učešće treba da ima:(a) nabavna funkcija,(b) proizvodna funkcija,(b) proizvodna funkcija,(c) prometna funkcija,(d) finansijska funkcija,(d) finansijska funkcija,

kao i sve ostale prateće službe preduzeća, kako bi sesvi planirani elementi finansijskog plana moglimeđusobno realno povezati i da bi plan bio realan.međusobno realno povezati i da bi plan bio realan.

Međuzavisnost planova funkcionalnih područja preduzećapreduzeća

Načela izrade finansijskog plana

Osnovna načela izrade finansijskog plana preduzeća Osnovna načela izrade finansijskog plana preduzećatreba da se zasnivaju na sledećem:

1. Načelo naučnosti2. Načelo usaglašenosti3. Načelo sveobuhvatnosti3. Načelo sveobuhvatnosti4. Načelo konkretnosti5. Načelo realnosti6. Načelo elastičnosti6. Načelo elastičnosti7. Načelo sistematičnosti8. Načelo kontinuiteta.8. Načelo kontinuiteta.

Načelo naučnosti - podrazumeva nužnu potrebu da sefinansijski plan mora zasnivati na svestrano proučenimrelevantnim podacima i dokumentaciji.finansijski plan mora zasnivati na svestrano proučenimrelevantnim podacima i dokumentaciji.

Načelo usaglašenosti - podrazumeva potrebuNačelo usaglašenosti - podrazumeva potrebuobezbeđivanja usaglašenosti ciljeva i zadatakafinansijskog plana sa ciljevima i zadacima ostalihplanova u preduzeću.planova u preduzeću.

Načelo sveobuhvatnosti ili kompleksnosti -Načelo sveobuhvatnosti ili kompleksnosti -podrazumeva potrebu da finansijski plan obuhvati sveone faktore koji uslovljavaju određenu privrednuaktivnost u preduzeću.aktivnost u preduzeću.

Načelo konkretnosti ili određenosti - podrazumevapotrebu da se pri izradi finansijskog plana precizirajuprava i dužnosti subjekata planiranja koji su njimepotrebu da se pri izradi finansijskog plana precizirajuprava i dužnosti subjekata planiranja koji su njimeobuhvaćeni.

Načelo realnosti - podrazumeva nužnu potrebu da sefinansijski plan zasniva na izvršavanju planskihzadataka.zadataka.

Načelo elastičnosti - podrazumeva potrebu nastojanjaNačelo elastičnosti - podrazumeva potrebu nastojanjada finansijski plan poseduje sposobnost prilagođavanjana sve eventualne promene u odnosu na parcijalneplanove preduzeća sa kojima se finansijski plan nalazi uplanove preduzeća sa kojima se finansijski plan nalazi umeđusobnom odnosu usklađenosti.

Načelo sistematičnosti - podrazumeva potrebupravovremenog utvrđivanja finansijskog plana. Naime,smatra se da planiranje treba da bude završeno trismatra se da planiranje treba da bude završeno trimeseca pre početka nove poslovne godine.

Načelo kontinuiteta - podrazumeva potrebu da izradafinansijskog plana predstavlja u stvari konstantnudelatnost. To znači, da preduzeće treba uvek daraspolaže formulisanim planskim ciljevima i zadacimaraspolaže formulisanim planskim ciljevima i zadacimaza dovoljno dug naredni period vremena, kao i daraspolaže sa planskim ciljevima i zadacima koji su uskladu sa konkretnim delovanjem faktora poslovanja iskladu sa konkretnim delovanjem faktora poslovanja irealnim mogućnostima za njihovo ostvarivanje.

SVODNO FINANSIJSKO PLANIRANJE

- Planski bilans uspeha – definiše očekivana rentabilnost, kao faktor očuvanja i povećanja imovinekao faktor očuvanja i povećanja imovine

- Planski bilans stanja – definiše obim i strukturu sredstava i njihovih izvora

- Plan novčanih tokova – definiše mogućnosti finansiranja i održavanja likvidnosti u kraći i dužim vremenskim razdobljimarazdobljima

- Plan dugoročnih ulaganja – kvantitativno izražava obim, struktura i vreme trajanja ulaganja, kao i struktura struktura i vreme trajanja ulaganja, kao i struktura finansiranja dugoročnih ulaganja

PLANSKI BILANS USPEHA

- Obuhvata prihode, rashode i finansijski rezultat koji će ostvariti u narednom planskom periodu.ostvariti u narednom planskom periodu.

- Najznačajnije je utvrditi potreban obim prodaje za ostvarivanje planiranog rezultata

- Planiranje: nabavke, proizvodnje, prodaje, troškova kao i ulaganja u stalna sredstva

I varijanta: utvrditi planske troškove za predviđeni - I varijanta: utvrditi planske troškove za predviđeni obim proizvodnje i planske prihode za predviđeni obim prodajeprodaje

Elementi planskog bilansa uspeha:

- Prihodi od prodaje – planirani fizički obim proizvodnje množi se neto prodajnom cenom (prodajna cena množi se neto prodajnom cenom (prodajna cena umanjena za rabate, kasa skonto i sl.)

- Varijabilni troškovi – proizvod planiranog fizičkog obima proizvodnje i planiranih varijabilnih troškova po jedinici proizvodnje i planiranih varijabilnih troškova po jedinici proizvoda

- Rashodi perioda bez kamata – jednaki su planiranim - Rashodi perioda bez kamata – jednaki su planiranim fiksnim i relativno fiksnim troškovima koji su sadržani u prodatim proizvoda i troškovima prodaje.

- Neto rashodi finansiranja - jednaki su razlici između planiranih kamata na obaveze i planiranih kamata na potraživanja.potraživanja.

Elementi planskog bilansa uspeha:

- Porezi iz rezultata – poreska stopa koja je propisana zakonom množi se sa bruto dobitkom.zakonom množi se sa bruto dobitkom.

- Marža pokrića (kontribuciona marža) – razlika između prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda (deo prihoda koji preostaje nakon pokrića vaijabilnih rashoda i služi koji preostaje nakon pokrića vaijabilnih rashoda i služi za pokriće rashoda perioda)

- Stopa marže pokrića – procenat učešća marže pokrića u - Stopa marže pokrića – procenat učešća marže pokrića u prihodima od prodaje. Dobija se tako što se marža pokrića stavi u odnos prema prihodima od prodaje i pomnoži sa 100.pomnoži sa 100.

Elementi planskog bilansa uspeha:

- Poslovni dobitak – razlika između marže pokrića i rashoda perioda bez kamata.rashoda perioda bez kamata.

- Bruto dobitak – razlika između poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja

- Neto dobitak – razlika između bruto dobitka i planiranog poreza iz rezultata

Prag rentabilnosti

Za neutralni poslovni rezultat (poslovni dobitak = 0)a) Za neutralni poslovni rezultat (poslovni dobitak = 0)

b) Za neutralni bruto finansijski rezultat (bruto dobitak = 0) 0)

Planski bilans uspjehaPlanski bilans uspjeha

1 Prihodi od prodaje 15,000,000.002 Varijabilni rashodi 12,000,000.002 Varijabilni rashodi 12,000,000.00+3 Marža pokrića (1-2) 3,000,000.003 Marža pokrića (1-2) 3,000,000.004 Rashodi perioda 1,500,000.005 Neto rahodi finansir. 500,000.006 Porezi iz rezultata 100,000.006 Porezi iz rezultata 100,000.007 Poslovni dobitak (3-4) 1,500,000.008 Bruto dobitak (7-5) 1,000,000.008 Bruto dobitak (7-5) 1,000,000.009 Neto dobitak (8-6) 900,000.0010 Stopa marža pokrića 20%11 Potreban obim11 Potreban obim

a) Potreban obim prodaje pri kojem je poslovni dobitak = 0

Rashodi perioda

= ______________________ x 100= ______________________ x 100

Stopa marže pokrića

Ili

Rashodi perioda + Neto rashodi finansiranja

= _______________________________________ x 100= _______________________________________ x 100

Stopa marže pokrića

Fiksni troškovi

DTR = __________________ DTR = __________________

P - V

Zadatak za vežbu

Preduzeće ima u planu da nabavi 50,000 pari kožne obuće po ceni od 15 evra po paru. Ima ugovorenu prodaju po cenu 25 evra po od 15 evra po paru. Ima ugovorenu prodaju po cenu 25 evra po paru.

Sačiniti planski bilans uspeha, imajući u vidu da fiksni rashodi iznose 100.000 evra. S obzirom na to da preduzeće nabavku robe iznose 100.000 evra. S obzirom na to da preduzeće nabavku robe finansira iz kredita poslovne banke to troškovi kamata iznose 40.000 evra.

- Izračunatu maržu pokrića, poslovni dobitak, neto dobitak, stopu - Izračunatu maržu pokrića, poslovni dobitak, neto dobitak, stopu marže pokrića, kao i minimalni obim prometa za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata i neutralnog poslovnog rezultata.rezultata.

- Izračunati prag rentabilnosti, tj. Fizički obim prodaje za ostvarenje nulte dobiti

Planski bilans stanja

- Projektuje se stanje sredstava i njihovih izvora za određeni planski perod

I Varijanta:• Plan obrtnih sredstava• Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza• Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza• Plan osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana• Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza• Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza

Plan obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se planiraju za godinu dana, - Obrtna sredstva se planiraju za godinu dana, odnosno po pojedinim periodima poslovanja

- Procentualno povećanje svake pojedinačne - Procentualno povećanje svake pojedinačne pozicije obrtnih sredstava na osnovu promena iz prethodnih godinaprethodnih godina

Postupak:

- Utvrditi procentualnu promenu- Utvrditi procentualnu promenu

- Pomnožiti vrednost svake pozicije sa % promenom

- Sabrati vrednost % promene i vrednosti iz - Sabrati vrednost % promene i vrednosti iz prethodne godine

- Sabrati planirane vrednosti za svaku bil.poziciju- Sabrati planirane vrednosti za svaku bil.poziciju

Planski Bilans stanja

So u preth.g. % pr. Iznos pr. Plan. ob.s. So u preth.g. % pr. Iznos pr. Plan. ob.s.

Gotovina 100,000.00 10 10,000.00 110,000.00

HOV 20,000.00 12 2,400.00 22,400.00

Potraživanja od kupaca

250,000.00 -5 -12,500.00 237,500.00

Sirovine i repromaterijalSirovine i repromaterijal

150,000.00 2 30,000.00 180,000.00

Nedovršena proizvodnjaNedovršena proizvodnja

40,000.00 -10 -4,000.00 36,000.00

Got.pr. 22,000.00 -10 -2,200.00 19,800.00Got.pr. 22,000.00 -10 -2,200.00 19,800.00

Roba 120,000.00 20 24,000.00 144,000.00

Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza

- Obaveze koje preduzeće nije isplatilo državi, radnicima i dobavljačima – spontani ili autonomni izvoriautonomni izvori

- Raspoloživi u kratkom i strogo utvrđenom roku i besplatnii besplatni

- Planiraju se na identičan način kao obrtna sredstvasredstva

- Za potrebe planiranja pretpostavlja se da se ovi izvori u odnosu na prethodnu godinu ovi izvori u odnosu na prethodnu godinu smanjuju

Plan osnovnih sredstva i dugoročnih plasmana

- Realizuje se kroz 4 faze:- Realizuje se kroz 4 faze:• Postojeća osnovna sredstva(NV OS, IS OS, Amort.OS, Prodaja OS, SV OS)(NV OS, IS OS, Amort.OS, Prodaja OS, SV OS)• Nova osnovna sredstva(Nabavka OS, Amort., SV novih OS, Ukupna SV)• Postojeći dugoročni plasmani(DP na poč.perioda, Naplata, DP na kraju perioda)• Novi dugoročni plasmani(DP u toku pl.perioda, Naplata u toku pl.perioda,

DP na kraju perioda, Ukupni DP na kraju pl.perioda)pl.perioda)

Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza

- Sopstveni kapital – nominirani kapital- Rezerve , neraspoređena dobit, revalorizacione

rezerve – nenominirani kapital- Dugoročne obaveze

- Pozicija slobodna sredstva: (pasiva-aktiva, - Pozicija slobodna sredstva: (pasiva-aktiva, razlika)

- Negativna ukazuje na nedostajuće izvore - Negativna ukazuje na nedostajuće izvore finansiranja u pasivi

Utvrđivanje ciljnog dobitka

- Ciljni minimalni neto dobitak- Ciljni minimalni neto dobitak

(obezbeđuje da se finansijski položaj (obezbeđuje da se finansijski položaj preduzeća ne pogorša u odnosu na prethodnu godinu, KFS = KFS prethodne godine)godinu, KFS = KFS prethodne godine)

- Ciljni maksimalni neto dobitak- Ciljni maksimalni neto dobitak

(obezbeđuje da se dugoročna finansijska (obezbeđuje da se dugoročna finansijska ravnoteža dovede u normalu, tj.dug.vezana sredstava = trajnom kapitalu, ili manja od sredstava = trajnom kapitalu, ili manja od sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza)

Konačna varijanta planskog bilansa uspeha

- Prihodi od prodaje koriguju se na više- Prihodi od prodaje koriguju se na više- Fiksni, pretežno fiksni rashodi i rashodi

finansiranja ostaju nepromenjenifinansiranja ostaju nepromenjeni- Marža pokrića (Prihodi od prodaje - Varijabilni

rashodi)rashodi)- Poslovni dobitak (Marža pokrića – Fiksni i

pretežno fiksni rashodi)pretežno fiksni rashodi)- Bruto finansijski dobitak (Poslovni dobitak –

Neto rashodi finansiranja)- Korekcija “naviše” i “naniže” - poresko

zakonodavstvo- Neto dobit (Bruto dobitak – porez na dobit)

Konačna varijanta planskog bilansa stanja

- Dobija se na osnovu I varijante planskog BS i planiranog neto dobitka iz konačne varijante planskog BUplanskog BU

- Zbir aktive nije jednak zbiru pasive- Aktiva > Pasiva – neobezbeđeni izvori

finansiranja- Aktiva < Pasiva – višak sredstava- Sagledavanje finansijske stabilnosti preduzeća

Plan novčanih tokovaPrikazuje prilive i odlive gotovine kroz osnovne - Prikazuje prilive i odlive gotovine kroz osnovne aktivnosti u preduzeću:

• Poslovne• Poslovne• Investicione• Finansijske aktivnosti• Finansijske aktivnosti- Procenjuje se sledeće:• Sposobnost preduzeća da generiše gotovinu svakodnevnim • Sposobnost preduzeća da generiše gotovinu svakodnevnim

poslovnim aktivnostima• Sposobost da raste i razvija se kroz ulaganja u nekretnine,

postrojenja i opremu ili da prodaje dugoročna sredstva i postrojenja i opremu ili da prodaje dugoročna sredstva i generiše gotovinu

• Sposobnost preduzeća da plaća glavnicu i kamatu po osnovu uzetih kredita i dividendu akcionarimauzetih kredita i dividendu akcionarima

Plan novčanih tokova- Osnovni cilj- održavanje likvidnosti preduzeća- Metode za izradu plana novčanih tokova:- Metode za izradu plana novčanih tokova:• Bilansna metoda (zasniva se na BU, pri čemu

priliv novca odgovara prihodima, a odliv novca priliv novca odgovara prihodima, a odliv novca rashodima; vremensko nepodudaranje kategorija)

• Dinamička metoda (projekcije priliva i odliva po različitim osnovama, konfrontacija u cilju utvrđivanja deficita ili suficita, plan utvrđivanja deficita ili suficita, plan finansiranja)

Plan dugoročnih (kapitalnih) ulaganja

- Kombinacija najboljih izvora dugoročnog kapitala i alociranje na interne upotrebe koje će doprineti alociranje na interne upotrebe koje će doprineti rentabilnosti preduzeća kao celine

- U širem smislu:- U širem smislu:

Svako ulaganje sredstava čiji je rok imobilizacije duži od 1 godineod 1 godine

- U užem smislu:

Ulaganje u OS, trajna obrtna sredstva i dugoročne Ulaganje u OS, trajna obrtna sredstva i dugoročne plasmane

Plan dugoročnih (kapitalnih) ulaganjaDva koncepta planiranja dugoročnih ulaganja:Dva koncepta planiranja dugoročnih ulaganja:

- Kvantifikovanje efekata dugoročnih ulaganja - Kvantifikovanje efekata dugoročnih ulaganja (tradicionalno shvatanje efekat se meri kroz prirast sopstvenih sredstava; savremeno shvatanje efekat je novčani tok koji se ostvaruje kroz realizacju projekta; novčani tok koji se ostvaruje kroz realizacju projekta; odrediti vek trajanja), i

- Ocena efikasnosti dugoročnih ulaganja (da li je investicioni projekat sa finansijskog aspekta prihvatljiv ili ne; metode: statičke – Metoda povraćaja uloženog ili ne; metode: statičke – Metoda povraćaja uloženog kapitala i Metoda računovodstvene stope prinosa i dinamičke – Metoda NSV i Metoda interne stope prinosa)prinosa)

Biznis plan u funkciji poslovnog odlučivanja

- Biznis plan se može definisati kao skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinačnih programapolitika, strategija i seta pojedinačnih programaaktivnosti za implementaciju izabrane koncepcijebiznisa.biznisa.

- Osnovna suština biznis plana jeste strateškorazmišljanje u cilju opstanka i rasta firme.

- Biznis plan je veoma složen instrument koji omogućavaupravljanje poslovnim aktivnostima i upravljanjeposlovnim poduhvatima.poslovnim poduhvatima.

Definisanje osnovne svrhe biznis plana

- Ogleda se u nekoliko ključnih momenata:

Da se na bazi dobro pripremljenog biznis planaobezbede investiciona sredstva za pokretanje biznisideje, odnosno poslovnog poduhvata.ideje, odnosno poslovnog poduhvata.

Da se u praksi potpuno kristalizuje poslovna idejapreduzetnika i da se ona kao poslovni poduhvat uspešnorealizuje.realizuje.

Da se obezbedi relevantna kontrola poslovnihaktivnosti, gde biznis plan uvek podseća na kritičnetačke poslovanja i služi kao kompas za vođenje biznisa.tačke poslovanja i služi kao kompas za vođenje biznisa.

Da se sagledaju budući pravci poslovanja preduzeća, kao i da se analiziraju postignuti rezultati.kao i da se analiziraju postignuti rezultati.

Potrebe za izradom biznis plana nameću se uglavnom u sledećim slučajevima:sledećim slučajevima:

Kada preduzetnik otvara novu firmu i pokreće novi poslovni poduhvat;

Kada preduzetnik želi obezbediti sredstva za proširenje biznisa, rekonstrukciju postojećeg, proširenje

Kada preduzetnik želi obezbediti sredstva za proširenje biznisa, rekonstrukciju postojećeg, proširenje proizvodnje i poboljšanje proizvoda;

Kada se započinje ¨porodični biznis¨; Kada se žele privući novi spoljni partneri (kupci, Kada se žele privući novi spoljni partneri (kupci,

dobavljači, investitori, akcionari itd.); Kada se jedan deo preduzeća izdvoji (otcepi) od matičnog

preduzeća, pa pokrene nove poslovne poduhvate;preduzeća, pa pokrene nove poslovne poduhvate; Kod realizacije određenog poslovnog poduhvata koji

preduzeće ne može samo da finansira (npr. izvozni posao, osvajanje novog tržišta);osvajanje novog tržišta);

Kada se preduzeće prodaje, ili se prodaje jedan njegovdeo, ili ako se ulazi u tzv. ¨franšizing¨;

Kod ulaganja u ponovni početak ciklusa proizvodnje u postojećim preduzećima koja su u ekonomskim

Kod ulaganja u ponovni početak ciklusa proizvodnje u postojećim preduzećima koja su u ekonomskimteškoćama.

Osnova izrade biznis plana:

- Obezbediti potrebna investiciona sredstva za pokretanje biznis idejepokretanje biznis ideje

- Kristalizacija poslobne ideje menadžmenta i njena realizacija u praksirealizacija u praksi

- Kontrola poslovnih aktivnosti, utvrđivanje kritičnih tačaka poslovanja, kompas za vođenje biznisa

- Sagledavanje pravaca poslovanja i analiza poslovnih rezultata

Korisnici biznis plana:

- Investitori, kreditori , kapitalisti, dobavljači, potrošači, zaposlenipotrošači, zaposleni

Osnovni segmenti biznis plana:Osnovni segmenti biznis plana:- Izvršni rezime (šta, kako, zašto i gde?)- Marketing analiza (tržište, konkurencija, SWOT

analiza)analiza)- Analiza proizvodnje (lokacija, potrebe, potrebne

sirovine i materijali, radna snaga, kvalitet i ekološki sirovine i materijali, radna snaga, kvalitet i ekološki standardi)

- Finansijska analiza (vrednost investicije, izvori, tačka rentabilnosti, vreme povrata investicije, planski BS i rentabilnosti, vreme povrata investicije, planski BS i BU, plan novčanih tokova)

Osnovni elementi koje biznis plan treba da sadrži sadrži

1. Uvodni deo1. Uvodni deo2. Izvršni rezime 3. Analiza razvojnih mogućnosti investitora3. Analiza razvojnih mogućnosti investitora4. Analiza tržišta za dodatnu proizvodnju5. Plan prodaje5. Plan prodaje6. Marketing strategija7. Plan proizvodnje8. Organizacioni aspekti plana8. Organizacioni aspekti plana9. Finansijska analiza10. Analiza rentabilnosti10. Analiza rentabilnosti11. Senzitivna analiza

Senzitivna analiza

Svaka investicija u svom stvarnom ekonomskom vekueksploatacije podleže različitim uticajima ieksploatacije podleže različitim uticajima ipromenama, Iz tih razloga potrebno je da se za svakiprojekat uradi i analiza njegove osetljivosti naodređene promene.određene promene.

Analiza osetljivosti predstavlja veoma važan deo ocenetzv. biznis ideje u biznis planu, koji treba da ukaže nastepen uticaja eventualnih promena vrednosti pojedinihstepen uticaja eventualnih promena vrednosti pojedinihparametara iz biznis plana na rentabilnost(profitabilnost), odnosno konačnu prihvatljivost biznisplana.plana.

Isto kao i ukupna finansijska ocena biznis plana, tako iocena osetljivosti biznis plana može se dati u statičkoj idinamičkoj varijanti.dinamičkoj varijanti.

U praksi se kao statičke analize osetljivosti investicionogprojekta najčešće primenjuaju sledeće analize:projekta najčešće primenjuaju sledeće analize:

Analiza promene obima proizvodnje; Analiza promene obima proizvodnje; Analiza promene prodajnih cena proizvoda; Analiza promene nabavnih cena materijala i energije; Analiza promene nabavnih cena materijala i energije; Analiza mogućih odstupanja u visini investicionih

ulaganja; Analiza mogućih odstupanja u dinamici izgradnje i Analiza mogućih odstupanja u dinamici izgradnje i

uhodavanja kapaciteta;

Pitanja za diskusijuPitanja za diskusiju1. Koji su osnovni pristupi u

poslovnom planiranju?6. Šta je planski BS i kako se dobija

njegova I varij?poslovnom planiranju?

2. Šta je finansijsko planiranje u preduzeću i šta obuhvata?

njegova I varij?

7. U čemu se sastoji ocena finansijskog položaja?

3. Koje su osnovne vrste finansijskih planova?

8. Kako se vrši utvrđivanje ciljnog dobitka?

4. Šta obuhvata svodno finansijsko planiranje?

9. Zašto je potrebno utvrđivanje ciljnog dobitka?

5. Šta je planski BU i kako se dobija njegova I varij?

10. Kako se dobija konačna varijanta planskog BU?

Pitanja za diskusijuPitanja za diskusiju11. Kako se dobija konačna varijanta

planskog BS?15. Šta je biznis plan i u čemu se

ogleda njegov značaj za preduzeće?

planskog BS?

12. Šta je plan novčanih tokova i u čemu je njegov značaj?

ogleda njegov značaj za preduzeće?

16. Koji su ključni segmenti biznis plana?

13. Koje su osnovne metode za izradu bilansa novčanih tokova?

plana?

17. Šta predstavlja rezime biznis plana i na koja pitanja treba da

14. Šta je plan dugoročnih ulaganja i u čemu je njegov značaj?

plana i na koja pitanja treba da prući odgovore?

18. Na koja pitanja treba da odgovori finansijski segment biznis plana?

18. Na koja pitanja treba da odgovori finansijski segment biznis plana?