1. POJAM PRIHODA I RASHODA

Javni prihodi predstavljaju novana sredstva, kojima se pokrivaju javni rashodi. Oblici javnih prihoda: pokloni, prihodi od javne imovine, porezi, doprinosi, takse, parafiskaliteti, javni dug (dravni zajam), sredstva trezora, nova emisija novca, carine.. U uobiajene, standardne javne prihode, ubrajaju su: porezi, takse, prihodi od javne imovine, kojima se finansiraju redovni rashodi. Na drugoj strani, javni dug i slina dopunska sredstva, nisu smatrani javnim prihodima. Drava ih je koristila samo u izuzetnim sluajevima i za posebne namene. Osnovni oblik javnih prihoda je porez.

Javni rashodi dravni rashodi, drutveni rashodi, opta potronja.Javni rashodi predstavljaju sistem zadovoljenja dravnih potreba, izraenih u novcu. I pored ovako prihvaene definicije javnih rashoda, zbir svih dravnih rashoda nije jednak ukupnom iznosu javnih potreba, jer se deo ovih potreba moe namiriti, ne samo u novcu, ve i na druge naine. Klasici javih finansija tvrdili su da javni rashodi predstavljaju istu potronju dobara, to je isuvie jednostrano i ogranieno gledite. Za razliku od klasinog tumaenja javnih rashoda, moderno shvatanje javnih rashoda ne smatra da rashodi predstavljaju potronju, ve racionalno troenje javnih prihoda.

2. POJAM I PREDMET NAUKE O FINANSIJAMA I FINANSIJSKOM PRAVU

Finantio=plaanjePrvobitno je termin finis upotrebljavan da oznai granicu. Ovaj pojam postaje znainski ekvivalent za finansijskog slubenika, koji suzbija krijumarenje i stara se o prikupljanju dravnih prihoda i taksa. Termin finansije koji ima korene u latinskom terminu finis, tj. novolatinskom financija, dobija status sinonima pojmovima: dravni prihodi, dravno gazdinstvo, dravna imovina, da bi kasnije oznaavao imovno stanje pojedinaca, novane prilike, a potom i gotovinu, tj. gotov novac. Krajem XIX i poetkom XX stolea, u upotrebu ulazi termin dravne finansije, koji u sebi objedinjuje: bankarske finansije, monetarno-kreditne finansije i finansije preduzea. Termin javne finansije prvi put je zvanino upotrebljen 1903. godine. Pojmom javne finansije, ukazuje se na finansijsku aktivnost drave u procesu prikupljanja i troenja finansijskih sredstava, a u nastojanju zadovoljenja javnih potreba i ostvarenja dravne intervencije u privredi.Nauka o finasijama je jedna od bazinih iz grupacije ekonomskih nauka. Predmet njenog prouavanja jesu novani odnosi, vezani za prikupljanje, koncentraciju, rasporeivanje i troenje novanih sredstava, pomou kojih se ostvaruju potrebe privrede i drutva u celini. Svi novani, tj. finansijski odnosi u drutvu, pripadaju domenu finansija, unutar kojih je mogue razlikovati tri podruja: monetarne, javne i meunarodne finansije.Monetarne finansije-analiza i tumaenje problematike novca, fenomena berze, kredita...Meunarodne finansije-predmet prouavanja i ispitivanja je monetarni aspekt meunarodne ekonomije. Javne finansije-kljuna ekonomska disciplina, ija je prevashodna oblast istraivanja finansijska delatnost drave i drugih pravnih lica.

3. ODNOS FINANSIJA I DRUGIH NAUNIH DISCIPLINA

Nauka o finansijama je tesno povezana sa sloenim kompleksom ekonomskih nauka i naukama humanistike orijentacije. Nauka o finansijama je autonomna nauna disciplina, sa jasno definisanim predmetom istraivanja, specifinom terminologijom, ona se dri jasnih principa i metoda u primeni raznorodnih naunih postupaka. Tridesetih godina XX veka, u delu francuskog finansijskog teoretiara, Gastona eza, odreene su 3 osnovne naune discipline, koje se bave razmatranjem finansijskih fenomena: teorijska nauka o finansijama, finansijsko pravo i finansijka politika. Teorijska nauka o finansijama jeste sintetika nauka, koja u svom naunom postupku objedinjuje ekonomske, pravne i politike momente.Glavno mesto u procesu analize zauzima razmatranje odnosa finansija i politike ekonomije. Ovde vlada princip trajne i neraskidive kohezije.Pojedine finansijske discipline blisko su povezane sa istorijom politike ekonomije. Upravo su razmatranja pojedinih kola i struja, dale odgovor na brojne nepoznanice i nedoumice u razvoju finansijske misli. Paralelno sa vezama izmeu finansija i politike ekonomije, egzistiraju njene veze sa drugim ekonomskim disciplinama, pri emu je naroito intenzivna veza nauke o finansijama sa ekonomskom politikom. Savremene mere finansijske politike predstavljaju sastavni deo ekonomsko-politikih akcija svake zemlje i trebalo bi da pruaju doprinos u ostvarenju optih ekonomsko-politikih ciljeva. Veza bankarstva sa pojedinim mikroekonomskim disciplinama, ova povezanost je motivisana injenicom da, u uslovima funkcionisanja savremene privrede, institucija banaka sve direktnije i neposrednije proima sve oblasti privrednog ivota. U literaturi se susreemo sa teorijom u podeli finansijskog prava, na nacionalno i meunarodno. Nacionalno finansijsko pravo prouava propise, kojima je regulisana materija iz oblasti finansija i finansijsih odnosa, karakteristinih za odreene zemlje. Meunarodno finansijsko pravo- grana meunarodnog prava, kojom se reguliu meudravni finansijsko-pravni odnosi.

4. RAZVOJ NAUKE O JAVNIM FINANSIJAMA

Adam Smit se zalae za uvoenje poreza na proizvode koji nisu neophodni oveku, a meu njima naroito istie alkohol. Smit burno negoduje protiv bilo koje vrste uplitanja drave u privatni ivot pojedinaca, nezavisno od namere kojom se drava u takvim sluajevima rukovodi. Otro je kritikovao odluku drave da naini korak javnog zaduivanja. U teoriji finansija ostao je upamen, po formulisanju poreskih pravila, sabranih u etiri poreska kanona, u koje je ubrajao: optost i srazmernost, odreenost poreza, ugodnost plaanja, ekonominost naplate. Dve doktrine obeleavaju funkcionisanje finansija u XX veku: Doktrina funkcionalnih finansija i doktrina finansija ekonomike ponude. Kejnz govori o mogunosti, neophodnosti upotrebe instrumenata javnih finansija, pomou kojih bi drava bila u poziciji da utie na privredne tokove. Javne finansije ne smeju da budu neutralne u odnosu na tokove privrednog i socijalnog razvoja, ve je neophodna njihova aktivna pozicija u procesu realizacije brojnih funkcija, od kojih su najistaknutije funkcije alokativne, redistributivne i stabilzacione prirode. U ekonomskoj teoriji druge polovine sedamdesetih godina XX veka, dolazi do prodora ekonomije ponude, novog pravca u ekonomskoj teoriji. Osnovni disbalans javlja se u sferi proizvodnje, a ne u sferi tranje. Nasuprot stanovitu funkcionalnih finansija, koje je, po svojim bazinim karakteristikama, makroekonomsko, uz podrazumevajuu doziranu ulogu drave, nalazi se koncepcija ekonomija ponude, iji je karakter mikroekonomski i podrazumeva suenu ulogu drave.

5. FINANSIJSKA POLITIKATermin je uveden u ekonomsku nauku od strane Dona Majnarda Kejnza, koji je njime eleo da oznai finansijsku aktivnost drave u procesu prikupljanja i troenja sredstava, a sa ciljem zadovoljenja javnih potreba i dravnih intervencija u privredi. Drava, tj. dravni organi, predstavljaju subjekat delovanja fiskalne politike. U fiskalnoj teoriji prihvaen je princip tzv. Kompenzatornog finansiranja. Efekti fiskalne politike usmereni su na realizaciju ciljeva iz domena stabilizacije, u ijem delokrugu su: smanjenje stope nezaposlenosti, osvarenje stabilnosti cena i dobro izbalansiran platni bilans.

6. KRUNI TOK ROBE I NOVCA I POLOAJ DRAVEDrava je veliki potroa i njena potronja mora da nae mesto u obraunu drutvenog proizvoda. Da bi drava mogla da troi, neophodno je da ostvaruje prihode. Postoje 2 vrste dravnih prihoda: direktni porezi i indirektni porezi. Putem direktnih poreza,drava oporezuje razliite oblike dohotka (plate,kamate...), dok indirektni porezi predstavljaju poreze na potronju (akcize,carine...) .Drava ima dve vrste rashoda: 1. Dravni rashodi na kupovinu roba i usluga, na plate dravnih i vojnih inovnika, rashodi za izgradnju i odravanje infrastrukture (putevi,komunikacije...).2. Dravna plaanja za penzije, naknade za nezaposlene, izdaci za socijalno osiguranje, premije, regresi, naknada gubitaka javnim preduzeima. Ovi oblici javnih izdataka se nazivaju transfernim plaanjima.Transferna plaanja ne poveavaju drutveni proizvod, nemaju stvaranje nove vrednosti ili proizvodnju novih roba. Predstavljaju preraspodelu drutvenog proizvoda na sledei nain : porezima se oduzima deo dohotka jednim licima i transferie se drugim licima. Robna potronja drave stvara novi proizvod, s obzirom da ona podrazumeva prethodnu proizvodnju tih roba u preduzeima, stvaranje odgovarajuih faktorskih dohodaka za radnike i vlasnike u pomenutim preduzeima, to sve daje dodatnu kupovnu snagu domainstvima.Drutveni proizvod moemo da obraunamo kao zbir privatne potronje, investicija i javne potronje: Y= C+I+GOvako odreen drutveni proizvod predstavlja obraunati drutveni proizvod po trinim cenama, u koje je ukljuen porez na promet, kao i drugi oblici indirektnih poreza. Ovi porezi poveavaju cene proizvoda i usluga, jer predstavljaju dodatak na trokove proizvodnje. Oni nemaju nikakvu protivteu u proizvodnji novih roba i usluga. Postoje interes da se drutveni proizvod, kao vrednost novoproizvedenih roba i usluga, obrauna bez uticaja indirektnih poreza, da se od drutvenog proizvoda oduzmu indirektni porezi. Rezultat je obraun drutvenog proizvoda po faktorskim cenama ili po cenama proizvoaa:Y=C+I+G-TpSa stanovnitva krunog toka robe i novca, tednja predstavlja istakanje jednog dela kupovne snage iz drutvene reprodukcije, ba kao to je to sluaj i sa porezima.Kada je tednja vea od investicija, postoji finansijski viak kod privatnog sektora. On podrazumeva da drava u veoj meri troi, nego to ostvaruje poreske prihode, tj. da drava ima budetski deficit. Budetski deficit moe da se pokrije samo kroz finansijski viak privatnog sektora.

7. POJAM, ZNAAJ I NAELA JAVNIH RASHODA Javni rashodi dravni rashodi, drutveni rashodi, opta potronja. Javni rashodi predstavljaju sistem zadovoljenja dravnih potreba, izraenih u novcu. I pored ovako prihvaene definicije javnih rashoda, zbir svih dravnih rashoda nije jednak ukupnom iznosu javnih potreba, jer se deo ovih potreba moe namiriti, ne samo u novcu, ve i na druge naine. Klasici javih finansija tvrdili su da javni rashodi predstavljaju istu potronju dobara, to je isuvie jednostrano i ogranieno gledite. Za razliku od klasinog tumaenja javnih rashoda, moderno shvatanje javnih rashoda ne smatra da rashodi predstavljaju potronju, ve racionalno troenje javnih prihoda.

*U okviru finansija, danas se izuavaju javni rashodi, ne samo iz razloga to su njihova dejstva u privredi i drutvu veoma raznovrsna, ve iz stoga to su oni vrlo efikasan instrument privredne i socijalne politike u modernim dravama. Javni rashodi podmiruju potrebe drave po obimu i struktruri, u zavisnosti od nivoa razvijenosti drava i njenih organizacija. Osnovi potrebe za javnim rashodima u savremenim dravama, mogu se svrstati u tri osnovne grupe: 1) opte potrebe (dravni organi i organizacije-vojska,policija,ministarstvo).2)zajednike potrebe (socijalno osiguranje,penzijsko,zdravstveno i osiguranje za sluaj nezaposlenosti) .3) sistem podsticanja razvoja (dravne intervencije u privredi i spoljnotrgovinskim odnosima).Naela: 1) Naelo opteg interesa- javni rashodi slue samo za pokrie onih potreba, koje su u interesu drutva kao celine. Ovo znai da javno troenje treba da se vri iskljuivo u drutvenom interesu. Ovo naelo predstavlja osnovnu razliku izmeu privatnih i javnih rashoda.2) Da visina javnih rashoda bude umerena. Javni rashodi ne treba da preu visinu javnih prihoda.3) Naelo tednje- potrebno je da sa to manje finansijskih sredstava, postignemo to vei efekat. Kada se utvrde javni rashodi u budetu il nekom drugom dokumentu,za izvrenje rashoda mora da postoji pravni osnov. Ukoliko ne bi postojao pravni osnov, dolo bi do nesklada u troenju sredstava, to bi izazvalo znaajne negativne posledice.Jedno od osnovnih naela, pri postupku utvrivanja pravnog osnova, jeste sledee: nijedan rashod se ne moe izvriti, ako rashod nije predvien (planiran u budetu) iako za to ne postoji pravni osnov. Bitan uslov za utvrivanje pravnog osnova za troenje sredstava, jeste sledee: svi rashodi moraju biti odobreni.

8. KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA 1) Redovni/vanredniRedovni se mogu unapred predvideti, po visini su relativno stabilni i redovno se javljaju. Vanredni se pojavljuju s vremena na vreme, obino kao rezultat nedovoljno predvidivih il nepredvidivih uzroka.2) Prema objektu troenjaRe je o podeli javnih rashoda na line i materijalne. Lini javni rashodi predstavljaju javne rashode, namenjene izdravanju organa uprave (plate zaposlenih u vojsci,policiji,...) odnosno, isplati penzija,invalidnina... Materijalni-namenjene vrenju javnih slubi (kancelarijski materijal, sredstva za vojsku, investicije... )3) Prema subjektu troenjaDele se na rashode koje vri drava (centralni nivo) i na rashode koje vri neko ue lokalno telo/samouprava.4) Na proizvodne i transferneU proizvodne treba uvrstiti tzv. Realne i investicione rashode. Realni predstavljaju javne rashode, kojima drava pribavlja produktivna dobra i usluge, plaa radnike i slubenike i kupuje materijalna dobra. Investicioni su oni kojima odgovora protivvrednost, dobijena u ekonomskim dobrima, koji e kasnije donostiti prihode to dovodi do direktnog il indirektnog poveanja drutvenog proizvoda. U transferne spadaju tradicionalni administrativni javni rashodi drave (vojska,administracija...).U transferne ukljuujemo i sva socijalna davanja (penzije,invalidnine...).Transfernim se ne poveava drutveni proizvod, niti se stvaraju nova materijalna i ne materijalna dobra. 5) U novcu i u naturi -najstarija podela, danas gubi na znaaju.6) Produktivni i neproduktivniAko javni rashodi prouzrokuju poveanje proizvodnih kapaciteta i dovode do porasta prihoda, onda je re o produktivnim (rentabilnim) javnim rashodima. Neproduktivni, odnosno, nerenatbilni javni rashodi jesu oni koji, ni direktno ni indirektno, ne dovode do poveanja privrednih kapaciteta, odnosno, porasta prihoda.7) Odgodivi i neodgodiviPostoje javni rashodi koji se mogu il ne mogu odgoditi na izvesno vreme. Neki se na osnovu ustava i zakona, moraju izvriti odgovarajueg dana, kako je njihovo izvrenje planirano (isplata plata i penzija) .

9. OBIM JAVNIH RASHODAProblem obima javnih rashoda predstavlja jedno od krupnih pitanja javnih finansija. Razlog tome lei u vrstoj povezanosti rashoda i prihoda. Od veliine rashoda zavisi iznos prihoda, koji treba prikupiti. Obim prihoda uslovljava obim rashoda, kao i krug i stepen zadovoljenja javne potronje. Rashodi su dobri kada su produktivni, nezavisno od toga koliko su visoki. Problem granice javnih rashoda ima 2 dimenzije: socijalno-ekonomsku i finansijsku. U normalnim uslovima, socijalno-ekonomski aspekt opredeljuje minimum javnih rashoda kao masu koja mora biti dovoljna da podmiri osnovne funkcije dravnog aparata i vitalne funkcije stanovnitva.U prilikama koje nisu standardne, minimum javnih rashoda mora da bude neto vei, jer mora da ukljui i deo potrebnih sredstava da se privreda oivi, ukloni eventualno poveana nezaposlenost i pokriju poveani socijalni rashodi.Javni rashodi moraju biti na nivou, na kome je postignuta ravnotea izmeu njihove socijalne koristi i nedostatka iste.U svim zamljama sveta je utvreno da javni rashodi rastu. Njihov rast ima svoju apsolutnu i svoju relativnu dimenziju. Kao rezultat, pojavio se i tzv. Vagnerov zakon o dravnim rashodima.*Prema ezu, uzroci rasta javnih rashoda mogu se svesti u 2 osnovne grupe, u okviru kojih se prepoznaju odreene podgrupe:1) Prividni uzroci rasta javnih rashoda, u koje se ubrajaju:-smanjenje kupovne snage novca,-promene u tehnici iskazivanja javnih rashoda,-promene veliine teritorije i stanovnitva.

2)Stvarni uzroci rasta javnih rashoda, koji obuhvataju:-politike uzroke,-ekonomske uzroke,-finansijske uzroke.

-U sluaju prividnih uzroka rasta javnih rashoda, ne nastaje vei pritisak na poreske obveznike, jer postoji protivtea u rastu javnih prihoda. Odnos izmeu javnih rashoda i javnih prihoda ostaje nepromenjen.-Smanjenje kupovne snage novca vezano je za nivo cena koje imaju izraenu tendenciju rasta.-Izmenjena tehnika budeta, koja se ogleda u prelazu sa neto principa na bruto princip iskazivanja podataka u budetu, predstavlja prividno poveanje budetskih rashoda. Kod neto tehnike iskazivanja budeta, vri se prebiranje prihoda sa rashodima korisnika budeta, pa se u budetu iskazuju samo razlike.-Sa poveanjem teritorije, tj. broja stanovnika mora da se povea dravni aparat, sudstvo i vojska, a to se nuno mora odraziti i na poveanje budetskih rashoda.*Na poveanje javnih rashoda najdireknije utiu uzroci politike prirode. Meu njima se istuu poveani rashodi za vojsku.*Ekonomski uzroci su takoe veoma znaajni. Ekonomsko jaanje zemlje, iskazano u poveanom dohotku po glavi stanovnika, dovodi do irenja javnih potreba, kao realne posledice ekonomskog bogaenja zemlje.*Finansijski uzroci su specifini. Obilje javnih prihoda moe da dovede do poveanja javnih rashoda. im na raspolaganju stoji vie sredstava, ona se lake troe. Kao specifian finansijski uzrok stvarnog poveanja javnih rashoda, treba istai i poveanje javnih dugova. Ovaj uzrok je posebno prisutan u poratnim periodima, u periodima privredne stagnacije.

10. EFEKTI JAVNIH RASHODA-Koncepcija aktivnih, tj. neutralnih javnih rashoda.2 osnovne koncepcije: koncepcija o neutralnim rashodima i koncepcija o aktivnim rashodima.Shvatanje o neutralnim rashodima je nastalo u okviru klasine graanske finansijske teorije, prema kojoj rashodi imaju neutralno dejstvo na privredna kretanja.Koncepcija o aktivnim rashodima, koja je nastala u periodu pred Drugi svetski rat, a posebno po njegovom zavretku, predstavlja sastavni deo tzv. Funkcionalnih finansija. Efekti koji se postiu putem javnih rashoda, vrlo su razliiti. Moe se govoriti o efektima u strukturnoj privredi i privredi u konjukturi. U oba sluaja, efekti javnih rashoda se ogledaju u poveanju drutvenog proizvoda, tj. nacionalnog dohotka.Moderna teorija rashoda stoji na stanovnitvu da se rashodi ne mogu posmatrati odvojeno od javnih prihoda.Drava troi sredstva pojedinaca, ali ne kao to bi oni inili Teorija filtra.Jedna od podela rashoda jeste podela na aktivne i neutralne rashode. Aktivni su oni koji menjaju privrednu i socijalnu strukturu drave. Neutralni bi bili oni koji to ne ine.Uticaj rashoda je znaajan za proizvodnju. Moe biti posredan i neposredan.Neposredan uticaj bi se ogledao u podizanju proizvodnih i drugih kapaciteta, u ulaganju u dravna i javna proizvodna preduzea...Kao posredan uticaj rashoda na proizvodnju mogli bismo tretirati uticaj rashoda za obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zatitu.Kada je re o oceni efekata javnih rashoda, specifian ugao ocenjivanja predstavlja posmatranje tzv. Transfernih rashoda. Osnovna funkcija jeste raspodela i preraspodela dohotka.Ekonomske subvencije se javljaju u brojnim formama i mogu biti direktne i indirektne. Primer direktne ekonomske subvencije jeste subvencionisanje cena proizvoda i usluga. Subvencije u korist potroaa su premije i regresi.Indirektne ekonomske subvencije prisutne su u sluaju oslobaanja jednog broja obveznika obaveze plaanja poreza ili odreivanja nie poreske stope ili niih osnovica.Socijalne subvencije mogu biti direktne i indirektne i imaju za cilj da poprave socijalnu sliku.

3 vrste efekata javnih rashoda:

1) Teorija multiplikatora (Koristi se u onim prilikama u kojima stagnacija ili recesija prete da ugroze privredne tokove. Za funkcionisanje multiplikatora, bitno je da drava trajno ulae nove rashode, budui da njegovo dejstvo prestaje sa prestankom rashoda. Multiplikator je instrument privredne politike, koji ima za zadatak da povrati izgubljenu globalnu privrednu ravnoteu).

2) Pump priming policy (politika podmazivanja pumpe) Termin nastao u amerikoj ekonomiji. On se ogleda u tome da se pomou javnih rashoda, stavi u pokret poveanje prihoda i rashoda pojedinaca, a onda e trite samo nai svoju ravnoteu i automatski se razviti. Ovde dravni rashodi imaju funkciju podmazivanja pumpe, koja posle sama radi. Razlika izmeu multiplikatora i pump priming policy je u trajanju, tamo je akcija dugorona, a ovde kratkorona.

3) Teorija akceleratora (Papi, treba razumeti odnos izmeu promena u rashodima na potrona dobra i onih na investicije. Re je o dravnom rashodu ogranienog obima i cilja, koji treba da obezbedi eljeno ubrzavanje, akceleraciju privrednih kretanja preko dravne intervencije u pojedinim privrednim oblastima i granama.

11. JAVNI PRIHODI- LAFEROVA KRIVA

Laferova kriva pretpostavlja da postoji jedna pogrbljena linija, kojom je prikazana veza izmeu poreskih prihoda i prosene poreske stope. Ova kriva prikazuje teorisku relaciju izmeu ukupnih poreskih prihoda i prosene poreske stope na horizontalnoj osi. Poreska stopa se kree u rasponu od 0-100%, na nivou od 0%, prihod od poreza bie jednak nuli, kada poreska stopa dostigne 100%, vie niko nee raditi, niti proizvoditi, te se poreski prihodi vraaju na nulu. Pogrbljena linija ukazuje na injenicu da poreska stopa vri tako jaku distorziju, da e iznad odreene vrednosti poreske stope, prihodi padati bre nego to same stope rastu. Laferova kriva nije od velike vanosti u oblasti ekonomske politike.

12. POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA-Prihodi moraju biti izraeni u novcu,-moraju biti iskazani za interval od godinu dana,-troenje prihoda ne sme dovesti u pitanje postojeu imovinu,-prihodi moraju sluiti za podmirenje trokova koji imaju opti karakter.Javni prihodi predstavljaju novana sredstva, kojima se pokrivaju javni rashodi.

Priroda javnih prihoda je monetarna, tj. novana.Javni prihodi ostvaruju brojne socijalne i ekonomske funkcije, uz finansijsku, koja se vezuje za zadovoljenje dravnih brojnih potreba, od kojih se kao najznaajnija istie finansiranje dravnih funkcija, kulture, obrazovanja, socijalnog osiguranja.Oblici javnih prihoda: pokloni, prihodi od javne imovine, porezi, doprinosi, takse, parafiskaliteti, javni dug, sredstva trezora, nova emisija novca, carine.

13. KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA

*Originarni (jesu prihodi, koje drava ostvaruje svojom ekonomskom aktivnou, ili po osnovu prava vlasnitva).*Derivativne (ostvaruje ih drava po osnovu svoje suverene vlasti, tj. na osnovu fiskalnog suvereniteta).*Prihodi od stanovnitva (jesu prihodi koji se ostvaruju tako to graani plaaju iz svojih prihoda, tj. dohotka i imovine, a za podmirenje javnih rashoda).*Prihodi od pravnih lica (predstavljaju oblik prihoda, koji se ostvaruje plaanjem od strane privrednih subjekata i drugih oblika pravnih lica, i to iz prihoda koji ostvaruju na osnovu ekonomske aktivnosti, kao i iz imovine.U federalno ureenim dravama, prisutna je podela na 3 vrste prihoda: prihodi federacije, prihodi drava, lanica federacije i prihode lokalnih kolektiviteta.Prihodi savremenih drava se prikupljaju u novcu, dok je vid prikupljanja u naturi veoma redak i iskljuen.*Redovnim prihodima se smatraju oni koji se kontinuirano, u odreenim vremenskim intervalima, prikupljaju, i to iz izvora koji se redovno i neprestano ekonomski obnavljaju.*Neredovni su oni koje drava ostvaruje neredovno, kako bi se pokrili rashodi. Redovni javni prihodi mogu biti: nefiskalni i fiskalni.Nefiskalni se mogu javiti u vidu poklona. Ovoj skupini prihoda pripadaju i tzv. Domenski prihodi, koji obuhvataju prihode od dravne imovine, prihode koje ostvaruju dravne ustanove, tj. dravna preduzea.Fiskalni-drava ih ostvaruje van trinog procesa, prinudnim putem- prinudnim prisvajanjem kupovne snage fizikih i pravnih lica, potinjenih njenom fiskalnom suverenitetu.Neredovni javni prihodi: vanredni javni i javni zajmovi.U vanrednim okolnostima (rat, elementarne nepogode) drava tei ostvarenju vanrednih javnih prihoda, u cilju podmirenja vanrednih javnih rashoda.

14. FISKALNO OPTEREENJE I RELATIVNI PORESKI PRITISAK

Deljenik se definie kao suma javnih prihoda dabinskog, fiskalnog tipa. Unutar deljenika potrebno je obuhvatiti celokupan iznos poreza, naplaenih u toku jedne godine, kao i sumu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, taksa, naknada, kazni i drugih obaveznih javnih dabina. U deljenik ne treba ukljuivati nedabinske, nefiskalne javne prihode, kao to su: javni zajmovi, donacije, prihodi po osnovu privatizacije, prihodi javnih preduzea... U deljenik je potrebno ukljuiti koncesivnu naknadu, koja se ubraja u nefiskalne javne prihode. Predstavljanje javnog sektora u deljeniku, preko naplaenih javnih dabina, ima za cilj da utvrdi stvarni nivo optereenja drutvenog proizvoda, u okviru privrede odreene zemlje. Uzeti javni zajmovi, primljene donacije i drugi nefiskalni javni prihodi, ne predstavljaju optereenje drutvenog proizvoda konkretne zemlje, ve upravo one zemlje koja je dala javni zajam, tj donaciju.Deliocu se iskazuje bruto drutveni proizvod, obraunat po trinim cenama.Najvei broj teoretiara javnih finansija, pri iskazivanju stepena fiskalnog optereenja, koristi odnos javnih prihoda i drutvenog proizvoda. Fiskalno optereenje predstavlja kolinik javnih prihoda i drutvenog proizvoda jedne zemlje u jednoj kalendarskoj godini i iskazuje se po sledeoj formuli:Fo=Sd/Do*100Fo predstavlja izraunato fiskalno optereenje, iskazano u procentima, Sd zbir svih javnih prihoda dabinskog tipa, Dp godinji bruto drutveni proizvod po trinim cenama konkretne godine (BDP).

RELATIVNI PORESKI PRITISAK

Re je o fiskalnom optereenju, ali dovedenom u vezu sa svim koristima koje putem javnih rashoda, uivaju poreski obveznici.Fiskalno optereenje moe biti i poveano, a da to ne teti ni statusu privrede, ni poloaju pojedinaca, jer se u tom sluaju ono svodi na ekonomsko ulaganje sredstava za zadovoljavanje optih i zajednikih potreba. Ako se fiskalni prihodi vraaju privredi, u obliku subvencija, te stanovnitvu u obliku socijalnih davanja, njohov pritisak je manji nego to bi se moglo zakljuiti na osnovu visine izdavanja.Za formiranje kompletnije ocene fiskalnog optereenja, treba imati u vidu, pored razlika u stepenu privredne razvijenosti, i razlike u ostvarenom stepenu zadovoljavanja mnogih optih i zajednikih potreba.

15. FISKALNO OPTEREENJE U SVETUIzuzetno je vano poznavati stepen fiskalnog optereenja u sopstvenoj zemlji i u zemljama, sa kojima se odvija saradnja. Skoro 4 decenije, OECD objavljuje podatke o javnim prihodima i u okvriu njih, podatke o fiskalnom optereenju, za sve zemlje-lanice OECD a .Fiskalno optereenje u jednom broju zemalja raste do sredine 80-tih godina, pa se zatim stabilizuje, da bi kasnije ponovo pokazalo tendenciju poveanja.Mali je broj zemalja u kojima je nivo fiskalnog optereenja stabilizovan.Poveanje fiskalnog optereenja je naroito izraeno u zemljama, u kojima je na poetku perioda, bilo na relativno niem nivou (panija, Turska, Grka...).U Japanu i SAD, u realizaciji socijalne sigurnosti zaposlenih, kao i ukupnog stanovnitva, veoma znaajnu ulogu imaju privatne korporacije, pa je nivo fiskalnog optereenja u ovim dvema dravama relativno skroman.Fiskalno optereenje u naoj zemlji je veoma visoko. Ono je rezultat, izmeu ostalog i injenice da su mesto i uloga drave u zadovoljavanju javnih potreba u SR Jugoslaviji, kao jednoj od bivih socijalistikih zemalja, bili dominantniji nego u veini zemalja trine orijentacije. Takav nivo fiskalnog optereenja nije nikako bio u skladu sa ekonomskom snagom zemlje, ni onda, a pogotovo ne sada.

16. POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA

Porez je instrument javnih dobara, pomou koga drava, na prinudan nain, oduzima novana sredstva od subjekata, koji se nalaze pod njenom poreskom vlau, i to bez neposredne protivnaknade, a u cilju pokrivanja sopstvenih finansijskih potreba, kao i postizanja odreenih efekata na polju ekonomske i socijalne politike.Osnovne karakteristike:1) Derivativnost poreza Porezi predstavljaju instrument preraspodele. Drava od fizikih i pravnih lica, nad kojima ima suverinitet, oduzima, bilo deo novostvorene vrednosti, ostvarene tokom godine u kojoj se obavlja oporezivanje, bilo deo akumulirane novostvorene vrednosti iz prethodnih godina (imovina). Prikupljena sredstva, drava koristi u procesu finansiranja javnih rashoda. Poreski prihodi su derivativni (izvedeni) prihodi drave.

2) Prisilnost porezaJedna od posledica naplate poreza je umanjenje visine raspoloivog dohotka, obima i vrednosti imovine, kako fizikih, tako i pravnih lica. Jasno je da pomenuta lica, kojima je pripala funkcija poreskih obveznika, nee rado prihvatiti obavezu plaanja poreza. Za poreske obveznike ovo predstavlja in rtvovanja koji su duni da podnesu. Proces naplate poreza, poiva na prinudi, tj. prisili. U sluaju da u redovnom postupku ne doe do podmirenja poreske obaveze, pristupa se prinudnoj naplati- primenom aparata sile od strane drave.

3) Porezima se finansiraju javni rashodi

Prikupljaju se u optem interesu. Pomou prikupljenih sredstava, ostvaruje se finansiranje javnih rashoda.

4) Odsustvo naposredne protivnaknade

U sluaju naplate poreza, ne dolazi do ostvarenja, neposredne protivusluge od strane drave, namenjene licu koje je platilo porez. Porez, kao vid javnog prihoda, jeste razliit u odnosu na mnoge druge javne prihode (takse i doprinose). Korist, koju ostvaruje poreski obveznik, jeste posredna i opteg je karaktera. Njena visina nije odreena visinom plaenog poreza.

5) Porez je novano davanje

Vrednost poreza se izraava u novanim jedinicama, dok se ubiranje poreza ostvaruje u novcu.

U literaturi se javljaju jo neke karakteristike: nepovratnost poreza, princip teritorijalnosti poreza, nedestiniranost poreza..

17. TEORIJE OPRAVDANJA POREZA

1) Teorija sile Opravdanje poreza ogleda se u pravu jaeg da gospodari slabijim. U domen vladaoevih prava ubraja se i nametanje poreske obaveze potinjenim licima. Ovaj model opravdanja poreza, saglasan je sa politikim i ekonomskim prilikama.

2) Teorija ekvivalencije (teorija cene, teorija osiguranja, teorija uivanja)Teorija je doivela kulminaciju u XVIII veku. Porezi predstavljaju cenu, koju dravljani odreene zemlje pristaju da plate, kako bi, u zamenu, ostvarili korist, tako to e im biti pruene izvesne usluge od strane drave.Teorija ekvivalencije poiva na individualistikom principu, koji za polazite, ima hipotezu o postojanju fiskalnog ugovora izmeu pojedinca i drave, olienog u principu razmene, a konkretizovanog u sledeem: roba za robu, usluga za uslugu. Teorija ekvivalencije, zanemaruje injenicu da drava jednostrano odreuje poresku obavezu i da e, ako obveznik, u redovnom postupku, blagovremeno ne plati porez, pristupiti prinudnoj naplati.

3) Teorija rtve (teorija obaveze)Drava moe da zahteva od svojih graana rtvu u obliku plaanja poreza, pri emu graanin nema pravo da, zauzvrat, trai protivuslugu. Teorija rtve ima svoje ishodite u stavu da porez predstavlja rtvu, koju pojedinac ini u optem interesu.

4) teorija suvereniteta Poiva na gleditu da ovlaenje drave uvodi, utvruje i naplauje poreze, jeste atribut njene suverenosti.Teorija suvereniteta, koja je danas najprisutnija unutar teorije javnih finansija, insistira na dunosti svakog graanina da svojim sredstvima, doprinosi izvravanju zadataka drave, srazmerno mogunostima.

Tri varijante ove teorije:

*teorija apsolutno jednake rtve (ideja je da svi treba da plate porez u istoj-jednakoj vrednosti, nezavisno od specifinih i razliitih ekonomskih, porodinih ili linih prilika, u kojima se nalaze).*teorija proporcionalno jednake rtve (Svi obveznici treba da plaaju porez u istom procentu od svoje osnovice).*teorija minimalne rtve (granina korist od dohotka poreskog obveznika, opada sa porastom dohotka. Vei deo poreskog tereta treba da podnesu najbogatiji).18. CILJEVI OPOREZIVANJAU periodu starog i srednjeg veka, in naplate poreza bio je usmeren na ostvarenje fiskalnih ciljeva. Pored ostvarenja fiskalnog cilja, u savremenim finansijama porez predstavlja efikasan instrument politike drave. Vanfiskalni ciljevi oporezivanja se, generalno posmatrano, mogu grupisati u : ekonomsko-politike ciljeve, socijalne politike ciljeve, kao i ostale ciljeve oporezivanja. Ovi ciljevi su prisutni, u razliitom intenzitetu.Putem oporezivanja, moe se aktivno delovati na regulisanje strukture potronje, kao i na nivo cena proizvoda i usluga. Odgovarajuim diferenciranjem, kako carinske, tako i tarife poreza na promet, moe se uticati i na odnose cena pojedinih proizvoda.U savremenim uslovima porezi se mogu koristiti kao znaajan instrument antiinflatorne politike. Poveanom stopom oporezivanja, moe se efikasno delovati na smanjenje tranje na tritu.Vanfiskalni ciljevi oporezivanja manifestuju sopstvenu svrsishodnost i van usko ekonomskog domena. Tako se oporezivanje javlja kao instrument, putem koga se moe delovati i na ostvarenje socijalno-politikih i klasnih ciljeva. Od znaaja je istai da se porezima mogu u, odreenoj meri, korigovati razlike u prihodima, nastale u procesu primarne raspodele dohotka, i to, upotrebom poreske progresije, poreskih osloboenja, kao i kroz personalizaciju poreza. Porezi se mogu koristiti i za ostvarenje drugih vanfiskalnih ciljeva, od kojih vredi posebno istai smanjivanje nivoa potronje alkohola, stimulisanje nataliteta..

19. OSNOVNA PORESKA NAELA- PRINCIPI OPOREZIVANJA

Poreska naela predstavljaju skup pravila, kojih se moraju pridravati nadleni organi, prilikom izgradnje poreskog sistema, kako bi se obezbedilo sprovoenje fiskalnih, ekonomskih i socijalnih cileva oporezivanja.

Vagner je tvorac formulacije 9 poreskih principa, sistematizovanih u 4 grupe:

1) Finansijsko-politiki principNamee zahtev da porezi budu izdani i elastini. Izdanost poreza, pretpostavlja zahtev da se, primenom poreza, osigura dovoljna koliina novanih sredstava, u cilju pokria rashoda drave. Ukoliko se postojei poreski prihodi pokau kao nedovoljni, potrebno je pristupiti poveanju poreza, kako bi se osigurala ravnotea u budetu.Elastinost poreza- njegovo ostvarenje podrazumeva da poreski sistem treba da bude tako izgraen, da omoguava i povean i smanjen nivo ubiranja poreza.

2) Ekonomsko-politiki principi-Izbor poreskog vrela (Porezi ne smeju da krnje postojeu imovinu, i u regularnim okolnostima, treba da se isplauju iskljuivo iz dohotka. Po Vagneru, oporezivanje imovine se moe dozvoliti samo u izuzetnim situacijama, kao to su elementarne nepogode ili rat.-Voenje rauna o dejstvima pojedinih poreza.

3)Socijalno-politiki princip-Optost poreza (Poreska obaveza ima karakter optosti, ukoliko je svako lice duno da plaa porez, pri emu mogunost oslobaanja od poreza nije iskljuena, samo u izuzetnim okolnostima. Poreska oslobaanja mogu biti: privremena (poreski obveznici su osloboeni plaanja poreza samo za odreeni period vremena) i stalna.

4)Poresko-tehniki princip oporezivanja-Odreenost poreza (Porez treba da bude odreen, to podrazumeva situaciju u kojoj je poreski obveznik unapred upoznat, kako sa iznosom poreske, tako i sa rokom i nainom plaanja).--Ugodnost plaanja (celokupni postupak treba da bude obavljen u vreme kada je to najpogodnije za poreskog obveznika).-Jeftin proces ubiranja poreza (Celokupan postupak oporezivanja, kao i sam in ubiranja poreza podrazumeva poveanje nivoa poreskog optereenja).

20. KLASIFIKACIJA POREZA

1) Direktni i indirektni (porezi na potronju)

Porezi koji se zasnivaju na potronji dohotka, jesu indirektni (porez na promet, carine), a porezi, koji se zasnivaju na samom dohotku, ostvarenom u odreenoj zemlji, predstavljaju direktne poreze (porez na dohodak).

2) Subjektni i objektni porezi

Subjektni predstavljaju vrstu poreza, prilikom ijeg se uvoenja, utvrivanja i primene, uzimaju u obzir subjektne okolnosti u kojima se nalazi poreski obveznik, a koje se vezuju za: starost, broj dece, zdravstveno stanje.. U subjektne se ubrajaju: porez na dohodak, porez na ukupni prihod, porez na imovinu..U objektne spadaju svi posredni (indirektni) porezi. Prilikom njihovog utvrivanja, ne uzimaju se u obzir subjektivna svojstva poreskog obveznika.

3) Fundirani i nefundirani porezi

Fundirani jesu oni, kojima se, faktiki, oporezuju prihodi iz fundiranih (stalnih) sredstava, kakva su imovina ili kapital. Porezi, iji su izvori nestalni (npr. Prihod od rata) su nefundirani porezi.

4) Sintetiki i analitiki

Sintetikim se oporezuje ukupna poreska snaga poreskog obveznika, uz uvaavanje sveukupnosti njegovih ekonomskih i socijalnih prilika, dok se analitikim porezima zahvata svaki pojedinani prihod ili imovina, nezavisno od subjektivnih okolnosti, vezanih za socijalnu i ekonomsku poziciju poreskog obveznika.

5) Katastarski i tarifni porezi

Grupacija poreza koja se razrezuje na osnovu katastarskih knjiga, u koje su uvedeni svi elementi oporezivanja, ini katastarske poreze. Proces utvrivanja tarifnih poreza odvija se po osnovu tarifnih stavova ili drugih propisa.

6) Redovni i vanredni porezi

Redovni su namenjeni pokriu redovnih budetskih rashoda i njihova naplata odvija se redovno, u odreenim vremenskim intervalima u toku godine. Vanredni porezi se uvode povremeno, u vanrednim prilikama, a novac, prikupljen od njihovog ubiranja, namenjen je pokriu vanrednih budetskih rashoda.

7) Opti i namenski porezi

Svrha naplate namenskih poreza i nain upotrebe novca, koji je prikupljen ubiranjem, unapred se utvruje, dok se namena, naplate optih poreza, kao i njihova svrha, ne utvruje, niti je unapred poznata.

8) Reparticioni i kvotni porezi

Porezi, utvreni od strane drave, pre nego to su poreski obveznici upoznati sa visinom poreske obaveze, jesu reparticioni porezi. Poreskim obveznicima je poznata visina poreske osnovice kvotnih poreza, dok im nije unapred poznat iznos, koji su duni da plate.

9) Porezi u novcu i naturi

Poreska osnovica je vrednost, na osnovu koje se obraunava visina poreskog tereta. U sluaju posrednih poreza, re je o vrednosti robe i usluga, dok kod neposrednih poreza, tu funkciju vri dohodak. U finansijskoj teoriji vaea je i podela poreza na:-poreze na dohodak i imovinu,-poreze na potronju,-saobraajni porez.

21. EFEKTI OPOREZIVANJA

Primenom propisanog korpusa mera iz domena poreske politike mogue je proizvesti 2 vrste efekata: mikroekonomske i makroekonomske. U situacijama kada mere poreske politike dovode do promena ekonomskih i drugih postupaka fizikog ili pravnog lica, radi se o ispoljavanju mikroekonomskih efekata. U sluaju uticaja mera poreske politike na javljanje disbalansa i ponovno uspostavljanje ravnotee na tritu, kao i na nivo, strukturu i rast drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, re je o makroekonomskim efektima oporezivanja.Radnje i mere, preduzete od strane poreskog obveznika, u cilju smanjenja visine obaveze plaanja poreza il njegovog izbegavanja u potpunosti, u ekonomskoj literaturi su oznaene sintagmom evazija poreza. Moe biti dvojaka, u zavisnosti od toga da li ima uporite u zakonu (zakonska evazija), il nema zakonski osnov (nezakonita evazija).Zakonska evazija podrazumeva preduzimanje mera i radnji, od strane poreskog obveznika, sa ciljem da umanji visinu poreske obaveze, pri emu ne pribegava povredi pozitivnih zakonskih propisa.Kada poreski obveznik izbegava plaanje poreza, povreujui pozitivne zakonske propise, re je o nezakonitoj evaziji.Prevaljivanje poreza javlja se u sluaju kada osoba, koja nosi naziv poreskog obveznika, nije ujedno i osoba koja zaista snosi teret poreza. Do prevaljivanja poreza dolazi,bilo zbog nastojanja obveznika da izbegnu neeljene efekte plaanja poreza, prevaljujui ih na drugo lice, bilo usled namere zakonodavca da se ostvari prevaljivanje. Sam in prevaljivanja sadri vie faza: -Perkusiju (vezuje se za oznaavanje i utrivanje identiteta poreskog obveznika, koji ima zakonsku obavezu plaanja poreza). Reperkusiju (obveznik prihvata da plati porez, ali ga definitivno ne snosi, ve ga prevaljuje na drugo lice (unapred, unazad ili bono)).-Incidenca (oliena je u situaciji kada lice, obavezno da plati porez, ne moe da ga prevali ve ga definitivno snosi).-Difuzija,posebna faza u prevaljivanju, kojim se oznaavaju opti efekti oporezivanja, koji se manifestuju talasastim irenjem preko trita, uzrokujui niz drugih efekata.

21.ELEMENTI OPOREZIVANJA LINI: Poreski obveznik (ili poreski subjekt jeste fiziko ili pravno lice koje ima, zakonom regulisanu obavezu plaanja poreza). Poreski platilac (predstavlja ekvivalent za fiziko ili pravno lice koje de facto vri plaanje poreza, sa ciljem da ga prevali na drugo lice. Poreski destinater (lice koje odlukom zakonodavca, snosi teret oporezivanja).

MATERIJALNI:

Poreska sposobnost (jeste ekvivalent ekonomske sposobnosti, koja omoguava da se vri plaanje poreza i kao takva, predstavlja parametar od vrhovne vanosti u procesu utvrivanja visine poreske obaveze). Poreski izvor (za upotrebom ovog termina posee se sa ciljem oznaavanja materijalnih sredstava, pomou kojih e poreski obveznik pristupiti obavezi plaanja poreza). Poreski objekat (predstavlja svaku ekonomsku injenicu koja prua osnov za uvoenje odreenog poreskog oblika. U savremenim uslovima, u ulozi poreskog objekta, mogu se javiti: prinos(ili dohodak), potronja, imovina, prenos izvesnih stvari)). Poreska osnovica (jeste vrednost koja slui za utvrivanje visine poreza). Poreska jedinica (predstavlja deo poreske osnovice, pomou koje se vri izraunavanje poreza). Poreska stopa (iznos poreza, koji se plaa na poresku jedinicu, ini poresku stopu i moe biti izraen na dva naina: u fiksnom iznosu i u procentima ili promilima). Poreska tarifa (podrazumeva pregled poreskih osnovica sa odgovarajuim poreskim stopama. Podela na: proporcionalne/progresivne tarife). Poreske liste (predstavljaju spiskove imena poreskih obveznika, sa naznaenim sumama, koje su ovi duni da plate na ime poreza). Poreski katastar (jeste pregled i opis svih injenica, znaajnih za utvrivanje poreskog tereta. Odreivanje visine katastarskog prihoda, uslovljeno je : povrinom zemljita, kvalitetom, vrstom kulture, nainom obrade)... Vrste poreskih tarifa (proporcionalne-proporcionalna poreska stopa se ne menja, bez obzira na visinu poreske osnovice. Progresivna(poreska stopa raste, paralelno sa porastom poreske osnovice)).

23. EKONOMSKA KLASIFIKACIJA POREZAVri se na osnovu izvora, iz koje se plaanju porezi. Izvori mogu biti:imovina, prihodi, rashodi.

24.POREZ NA IMOVINUU skupinu poreza na imovinu ubrajaju se razni porezi. Svi porezi imaju imovinu za osnovu, ono to ih razlikuje, jeste njeno pojavljivanje u razliitim pozicijama. Imovinu je mogue tretirati u njenoj statici, dinamici i po osnovu njenog realnog uveanja. *Porez na imovinu u staticiKada imovina u statici predstavlja osnov za plaanje poreza, re je o tzv. Nominalnom porezu na imovinu. Imovina moe biti i izvor, kojom prilikom dolazi do primene tzv. Realnog poreza na imovinu.a) Nominalni porez na imovinu (redovan porez,plaa se periodino, i to ne iz supstance ve iz prihoda, koja ostvaruje poreski obveznik). Nominalni porez je subjektan, prilikom njegovog obraunavanja, moe doi do priznavanja olakica poreskom obvezniku. Ove olakice mogu biti linog i predmetnog karaktera. Nominalni porez na imovinu ima funkciju dopunskog poreza na dohodak.

b) Realni porez iz imovine (neredovan porez,vanredan. Pravi porez na imovinu predstavlja realni porez iz imovine, budui da se on plaa iz imovine, odnosno, iz aktive(supstance)).

*Porezi na imovinu u dinamiciUzima se injenica da imovima prelazi sa jednog subjekta na drugog, iz ruke u ruku, tzv. Saobraani porez. Prelaz imovine iz ruke u ruku moe se ostvariti uz naknadu ili bez nje. a) Porez na prenos imovine sa naknadom (prevaljiv i indirektan. Ovaj poreski oblik ima odlike fiskalne izdanosti. On ima za posledicu ostvarenje itavog niza dopunskih prihoda, s obzirom da podrazumeva primenu brojnih pravnih radnji, koje se ostvaruju uz plaanje odreenih naknada (taksa). Ovaj porez je realan, budui da mu je osnovica vrednost imovine, koja je predmet transakcije)).b) Porez na prenos imovine bez naknade (obuhvata : porez na naslee i porez na poklon. Porez na naslee je jedan od najstarijih poreskih oblika. Re je o neposrednom porezu, koji se plaa iz imovine, realan je i slian porezu na dohodak. Motivi za uvoenje ovog poreza jesu: finansijski, socijalni, kontrolni. Porez na naslee moe imati formu poreza na celokupnu ostavinu ili poreza na delove, nasleene od strane naslednika. Porez na ostavinu uzima u obzir celokupnu naslednu masu, umanjenu za teret dugova, bez obzira na broj naslednika i na njihov odnos prema ostaviocu. Kada je re o oporezivanju nasleenih delova od strane naslednika, ne oporezuje se celina, ve sa pojedini delovi. Danas se porez na naslee plaa po progresivnim stopama. Primena ovog poreza praena je pruanjem brojnih olakica, koje se u naelu, mogu svrstati u line i predmetne. Line su omoguene prvom, i eventualno, drugom naslednom redu. U sluaju drugog naslednog reda, olakice najee imaju oblik primene niih poreskih stopa.Predmetne olakice- ne oporezuje se sva imovina, koja predstavlja predmet nasleivanja. Minimum koji se oporezuje, predstavlja prag oporezivanja i moe biti uslovan i promenljiv, u zavisnosti od stepena srodstva ostavioca i naslednika imovine.Porez na poklone- pojavljuje se kao nuna dopuna poreza na naslee. Poreski obveznik je poklonoprimac, a poreske stope su progresivne i relativno visoke. Posebnu vrstu olakica ine olakice, motivisane kulturnim i socijalnim razlozima (donacije i zavetanja).c) Porez na uveanu vrednost imovinePostoji potreba oporezivanja uveane vrednosti imovine, onda kada se njeno postojanje utvrdi. Ovaj porez ne zadire u imovinu kao takvu,ve samo u njenu uveanu vrednost u odreenom vremenskom intervalu. Argumenti za uvoenje ovog poreskog oblika lee u injenici da je do uveanja supstance imovine dolo bez aktivnosti poreskog obveznika. Ovaj porez se pojavljuje kao opti i kao poseban porez na porast vrednosti imovine.U prvom sluaju, re je o poveanju ukupne imovine poreskog obveznika, mimo njegove volje i bez njegovih aktivnosti. U drugom sluaju, re je o poveanju samo jednog, pojedinanog dela imovine.Porez na uveanu vrednost moe se javiti u dve varijante: kao periodian, plativ u odreenim vremenskim intervalima i kao porez koji se moe naplatiti prilikom prenosa imovine.

25. POREZI NA PRIHODE

Porez na dohodak fizikih lica (graana) i porez na dobit korporacija (drutava kapitala).

26. POREZ NA DOHODAK FIZIKIH LICA (GRAANA)

Tri sistema oporezivanja dohotka fizikih lica. *Prvi sistem oporezivaja ima za polazite stav da svaki prihod fizikog lica, nezavisno od osnova po kome je steen, treba oporezivati odvojeno, primenom odgovarajaeg poreza i po pravilu, proporcionalnim stopama. Re je o tzv. Cedularnim porezima (analitikim ili parcijalnim).*Drugi sistem ima uporite u postavci da sve prihode, koje ostvari poreski obveznik, treba oporezivati jednim porezom, ija je stopa, u pravilu, progresivna. U ovom sluaju govorimo o sintetikom (globalnom) porezu na dohodak.*Trei sistem oporezivanja dohotka fizikih lica jeste meoviti. Pored cedularnih poreza, biva primenjen i komplementarni porez na ukupan prihod koji se plaa na kraju godine u sluaju ispunjenja odreenih uslova. Dominiraju prva 2 sistema.

27. POREZ NA DOBIT PREDUZEA

Postoje 2 osnovne grupe trgovakih drutava: drutva lica i drutva kapitala.Odgovornost lanova za obaveze tog drutva, a dobit se rasporeuje saglasno ueu svakog lana, pri emu se ista pripisuje njegovim drugim prihodima i oporezuje porezom na dohodak graana.U drutvima kapitala vlada trend potiskivanja elemenata linog, te pravo na podelu dobitka, odnosno obaveza snoenja gubitka postoji samo do visine uloga. U drutvima kapitala, koja imaju status pravnog lica, ekonomska snaga je nazavisna od ekonomske snage njenih lanica i stoga se oporezuje posebnim porezom- porezom na dobit preduzea. Obveznik poreza na dobit preduzea jeste drutvo kapitala koje obuhvata: Deoniko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou i komanditno drutvo na deonice.Drugi element, bitan za definisanje obveznika na dobit preduzea, jeste rasprostiranje poreske obaveze. Primenu u praksi nalaze dva koncepta oporezivanja dobiti preduzea: klasini (apsolutni) sistem i sistem poreske integracije. U klasinom sistemu oporezivanja dobiti preduzea, nije ostvarena integracija (veza) sa oporezivanjem dohotka graana, pa se dividende dvostruko, u punom iznosu,oporezuju : jednom kao deo dobiti korporacije, porezom na dobit korporacije i drugi put kada se nau u rukama akcionara (prihod od kapitala), porezom na dohodak graana. Nerasporeeni deo dobiti korporacije se oporezuje samo porezom na dobit preduzea. Ovaj klasini koncept oporezivanja dobiti preduzea, raa sistem dvostrukog ekonomskog oporezivanja. Dvostruko ekonomsko oporezivanje se javlja kada se istovremeno uvodi isti ili istovrsni porez na isti poreski objekt, pri emu poreski obveznici nisu, u pravnom smislu, ista lica, ali, u ekonomskom smislu, jesu, ili su bar povezana. Mehanizmi poreske integracije podrazumevaju skup mera, za ijom se primenom posee na nivou preduzea ili na nivou akcionara, u cilju smanjenja ili otklanjenja dvostrukog ekonomskog oporezivanja.Sistem odbijanja dividendi-Preduzee ima pravo da, prilikom utvrivanja oporezive dobiti, odbije isplaene dividende. Iznos dobiti, koji ostaje po isplati dividendi, oporezuje se porezom na dobit. Osnovna prednost ovog metoda je u jednakom tretmanu(odbijanju) oba glavna prihoda od kapitala (kamate i dividende), budui da se oba odbijaju prilikom utvrivanja dobiti, kao osnovice za oporezivanje.Sistem dvojnih stopa- raspodeljena dobit biva oporezovana niom poreskom stopom, a dobit koja se akumulira-viom. Na nivou akcionara, postoje dve varijante u tri faze. U prvoj fazi se, na nivou preduzea, uvodi porez na ukupnu dobit preduzea. U drugoj fazi, koja se sprovodi na nivou akcionara, prihodi od dividendi se ukljuuju u dohodak, koji podlee oporezivanju, po zakonu o porezu na dohodak graana. Akcionar je u obavezi da porez na dobit preduzea u celini u odreenom procentu imputira na primljene dividende i da, zatim, tako dobijene bruto dividende ukljui u svoj oporezivi dohodak. U treoj fazi, akcionar, primenom progresivnih stopa, utvruje sopstveni porez na dohodak graana. On, istovremeno, dobija poreski kredit na ime poreza na dobit preduzea, koji je prethodno imputirao (pripisao) u svoje neto primljene dividende. Osnovna prednost sistema imputacije se ogleda u smanjivanju poreske evazije, budui da ovaj sistem zahteva od akcionara da u poresku prijavu unese tane podatke o primljenoj dividendi. Osnovni nedostatak, meutim, je u nejednakom poreskom tretmanu domaih i inostranih akcionara, budui da akcionari nerezidenti imaju pravo na poreski kredit. Delimine olakice za akcionare- ukupna dobit se oporezuje na nain, predvien zakonom, a zatim se akcioniru prua poreska olakica. Akcionaru je data mogunost da primenjene dividende ukljui u poresku osnovicu poreza na dohodak graana, u procentu manjem od 100. Ovaj metod odlikuje jednostavnost primene, dok nasuprot tome, on nosi mogunost javljanja odreenih socijalno-politikih distorzija.

28. POREZI NA POTRONJUPorez na promet je oblik poreza, koji se plaa u sferi prometa. U sluaju poreza na promet, kao poreski obveznik se javlja lice koje prodaje proizvod, dok se kao poreski destinater pojavljuje krajnji potroa. Posrednost poreza na promet se ostvaruje kroz prevaljivanje tereta oporezivanja sa poreskog obveznika na poresku destinatera, kao krajnjeg potroaa.Ovo prevaljivanje se ostvaruje tako to prodavac proizvoda u cenu ugrauje i porez na promet, pa krajnji potroa, plaajui cenu, istovremeno preuzima na sebe definitivno snoenje poreskog tereta. Porez na promet je veoma izdaan oblik. Odlikuju ga stabilnost i sigurnost. Za porez na promet karakteristina je ugodnost plaanja. Poreski obveznik plaa porez, ali ga ekonomski ne snosi. Porez na promet odlikuju i relativno niski trokovi ubiranja, ima veoma izraenu upotrebljivost. Ima i odreenih nedostataka, njegova regresivnost. Porez na promet se moe javiti kao opti i pojedinani.Opti porez na promet obuhvata sve proizvode i usluge koji se nalaze u prometu ili bar njihov preteni deo.Pojedinanim porezom na promet se vri oporezivanje prometa iskljuivo pojedinanih, tano odreenih proizvoda ili usluga.

29.OPTI POREZI NA PROMET DOBARA I USLUGA

Opti porez na promet obuhvata promet svih ili gotovo svih proizvoda i sluga, izvrenih u zemlji. Postoje svefazni (viefazni) i jednofazni porez na promet.

30. SVEFAZNI POREZI NA PROMET

-Je porez koji se javlja u svim fazama prometa. Proizvod koji se nae u prometu, oporezuje se onoliko puta, kroz koliko faza u prometu proe. Ovaj poreski oblik se moe javiti u dva modaliteta : kao bruto svefazni i kao neto svefazni porez na promet. Nije nuno oporezivanje prometa u svim njegovim fazama. Ukoliko neka od faza izostavljena prilikom oporezivanja, obino je re o fazi maloprodaje. Porez na promet se javlja kao viefazni, i to u bruto ili u neto varijanti. Bruto svefazni porez na promet, podrazumeva oporezivanje u svim fazama prometa dobara i usluga. Porez se naplauje tako to se, u svakoj fazi prometa, novana naknada, koja se dobija prodajom dobra ili usluge, javlja kao poreska osnovica, na koju se primenjuju odgovarajue poreske stope. Kumulativno dejstvo je osnovna karakteristika bruto svefaznog poreza na promet. U nepovoljne efekte ovog poreza ubraja se i njegovo negativno dejstvo na spoljno trgovinski promet. Meu dobre strane bruto svefaznog poreza na promet, ubrajaju se : jednostavno utvrivanje poreske osnovice i poreske obaveze, jednostavnost naplate nii iznosi porezi stopa...Osnovana prednost na dodatu vrednost neto svefaznog poreza na promet, u odnosu na bruto svefaznih poreza na promet, ogleda se u injenici da, u sluaju njegove primene, ne dolazi do kumulativnog efekta oporezivanja, samim tim ni do njegovih negativnih efekata.31. JEDNOFAZNI POREZI NA PROMET

U svom jednofaznom obliku, porez na promet obino se moe plaati u proizvodnji, u trgovini na veliko i u trgovini na malo. Porez na promet u sferi proizvodnje plaa se prilikom putanja u promet proizvoda od strane proizvoaa. Osnovna prednost ovakvog plaanja poreza na promet je u tome to je broj poreskih obveznika manji nego kod bilo kog drugog oblika. Porez na promet u trgovini na veliko, plaa se u trenutku prodaje proizvoda, od strane trgovca na veliko trgovcu na malo ili krajnjem potroau. Porez na promet u maloprodaji plaa se pri prodaji proizvoda krajnjem potroau.32.POSEBNI POREZI NA POTRONJU

1) Fiskalni monopoliPredstavljaju posebne poreze na potronju, koji su danas retko u upotrebi. Posredni porezi koje drava naplauje za proizvode, iju je proizvodnju i prodaju, ili samo prodaju monopolisala kao svoje iskljuivo pravo. Fiskalni monopol drava koristi tako to u prodajnu cenu monopolskih proizvoda ugrauje i fiskalnu komponentu, koja se realizuje prilikom prodaje proizvoda.2) AkcizePosebni porezi na potronju. Akcizama se oporezuje potronja ili upotreba tano odreenih proizvoda. Osnovni cilj uvoenja je fiskalnog karaktera. Akcize se uvode na : naftne derivate, duvan i preraevine, alkohol, luksuzne proizvode, proizvode od koe. Poreske stope su prilino specifine, pored klasinih poreskih stopa, iskazanih u procentu od prodajne cene, u upotrebi su i stope u apsolutnom novanom iznosu, u odnosu na neku jedinicu mere.

33. OSTALI DABINSKI PRIHODICarine, takse i obavezni doprinosi.

34. CARINEPredstavljaju oblik fiskalnih prihoda, tj posebnu dabinu, koju drava naplauje prilikom prelaska robe preko dravne, odnosno carinske granice. Carine se ubrajaju u grupu posrednih obaveza i imaju ulogu jednog od najznaajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene.Uvoenju carina pribegava se zarad nastojanja da se ostvare odreeni ciljevi. Oni mogu biti: fiskalni, ekonomski i socijalni. Fiskalni ciljevi se svode na prikupljanje odreenih finansijskih sredstava dravi.Ekonomski, predstavljaju nastojanje da se zatiti domaa privreda u celini, ili samo odreena privredna grana, od spoljne konkurencije.Socijalni ciljevi ogledaju se u nastojanju da se putem snienja carina na odreene proizvode, koji su od bitnog znaaja za ivotni standard odreenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tih istih proizvoda i samim tim, na stimulisanje njihove potronje.

Vrste carina:

1)prema pravcu kretanja robe (mogu biti: uvozne, izvozne i prevozne. Uvozne se naplauju prilikom uvoza robe u carinsko podruje. Izvozne se naplauju kod izvoza robe na inostrano carinsko podruje. Prevozne se naplauju na robu koja se prevozi iz jedne u drugu zemlju-preko nacionalnog carinskog podruja).

2)nainu obraunavanja (Specifine, vrednosne i meovite. Specifine se obraunavaju po vrsti i koliini robe, a njihova carinska stopa je odreena prema mernim jedinicama. Vrednosne se obraunavaju na bazi carinskih stopa, koje su izraene u procentu od vrednosti robe. Meovite, predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifine carine).

3)nainu uvoenja (Autonomne i ugovorne. Autonomne su one carine koje drava samostalno uvodi, nezavisno od stava koji druge drave zauzimaju povodom toga. Tarifu autonomne carine utvruje drava-samostalno, svojim pravnim aktom. Ima slobodu da ih ukida, donosi i menja. Ugovorne predstavljaju rezultat konvencije 2 zemlje ili vie njih).

4)visini optereenja iz odreene destinacije (Diferencijalne i preferencijalne. Diferencijalne predstavljaju specifian oblik carine, ija je primena retka, uglavnom u okolnostima voenja trgovinskog i carinskog rata izmeu pojedinih drava. Optereuje se uvoz iz odreene zemlje, sa kojom je dolo do zaotravanja trgovinskih, politikih i drugih odnosa. Ona se moe javiti i kao rezultat reakcije na takve mere, preduzete od druge zemlje. Preferencijalne, primenjuje odreena drava u odnosima sa jednom ili vie drugih zemalja, priznajui proizvodima dotine zemlje privilegovan poloaj na svom tritu).

5)osnovnoj ekonomskoj funkciji (Fiskalne i zatitne. Fiskalne se vezuju za osiguranje sredstava za pokrie dravnih potreba. One se najee uvode na luksuzne proizvode, tj. na proizvode iji su domai trokovi proizvodnje nesrazmerno visoki, u poreenju sa kretanjem cena na svetskom tritu. Zatitne predstavljaju oblik carine, koji drava uvodi u cilju zatite sistema funkcionisanja domae proizvodnje).Elementi carina:Carinska deklaracija- predstavlja pismenu prijavu carinskog obveznika, u koju je potrebno uneti sve podatke, neophodne za proces carinjenja: naziv, vrednost, koliinu robe. Carinski organi- predstavljaju posebne finansijske organe dravne uprave, ija je nadlenost da vre nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog podruja, te da obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog podruja.Carinska learina- naknada koja se plaa za smetaj robe u carinska skladita.Skladini depozit- oznaava novac putnika, deponovan kod carinskih organa, tokom ulaska carinskog obveznika u zemlju ili njegovog izlaska iz iste.Carinska skladita- vezuje se za smetaj neocarinjene robe. Skladita su pod kontrolom carinskih organa. Roba, smetena i njima, skladiti se bez plaanja carine.Carinska slobodna zona-predstavlja deo dravne teritorije, izdvojen iz njenog carinskog podruja. Roba uneta u slobodnu zonu, ne podlee plaanju carine, ve biva izloena tek prilikom naputanja pomenutog prostora.Carinska dabina- predstavlja zbir svih davanja, kojima je roba prilikom carinjenja optereena, a koji ukljuuje sledee inioce: carinu, learinu, taksu.Carinska granica- podruje, ogranieno carinskom crtom, koja se generalno gledano poklapa sa dravnom granicom.

35. CARINSKI SISTEM SRBIJE*Carinski zakon je osnovni normativni akt carinskog sistema zemlje. Njime se ureuju pitanja znatnog opsega, koja su od interesa za odvijanje nesmetanog funkcionisanja carinskog sistema, kao vrlo znaajnog segmenta privrednog sistema. *Carinsko podruje obuhvata teritoriju na kojoj se primenjuje odreeni carinski sistem. Po pravilu se poklapa sa dravnom granicom. *Carinski obveznik je lice koje unosi robu u carinsko podruje, odnosno, iznosi istu iz carinskog podruja Srbije, na ije ime glasi prevozna isprava i na koje se prenosi pravo iz prevozne isprave.*Carinska tarifa sistematski pregled roba po usvojenoj carinskoj nomenklaturi, sa odreenim carinskim stopama. *Carinska osnovica predstavlja vrednost robe. Kod uvoza robe, carinska osnovica je oliena u ugovorenoj vrednosti robe, uveane za sve trokove do srpsko-crnogorske granice,dok prilikom izvoza robe, osnovicu predstavlja fakturisana vrednost robe.Pored redovnih carina, predviene su i : dodatne, sezonske, preferencijalne, posebne mere carinske zatite i dabine za poresko evidentiranje.-Dodatne carine se plaaju na robu, poreklom iz zemlje koja u procesu carinjenja srpsko-crnogorske robe, ne primenjuje postupak, istovetan onom koji se odvija tokom carinjenja robe iz drugih zemalja.-Sezonske se plaaju na poljoprivredne proizvode, u sluaju da njihova redovna cena ne omoguava ostvarenje statusa stabilnosti domae proizvodnje i domaeg trita.-Preferencijalne se plaaju na uvoz robe iz zemalja u razvoju. -Posebne mere carinske zatite se primenjuju u cilju spreavanja prenosa poremeaja trinih odnosa sa inostranih trita na domae. -Dabine za carinsko evidentiranje se naplauju na robu, koja se uvozi na visini od 1% carinske osnovice. Carinska tarifa Srbije bazira se na meunarodnom harmonizovanom sistemu naziva i ifarskih oznaka robe.36. TAKSEKarakteristika: Izdanosti, izvor dravnih prihoda. U savremenim ekonomskih sistemima, takse su malobrojnije, ostvarivanje koristi pojedinaca.Plaanje takse vezano je za posebnu korist, koju ostvaruje pojedinac, plaa odgovarajue naknade za pojedinanu uslugu, koju mu je uinio dravni organ ili ustava.Takse predstavljaju novane naknade, specijalne i pojedinane, za usluge koje dravni organi i ustanove, u okviru svojih ovlaenja, ine na zahtev fizikih i pravnih lica.Takse se plaaju, radi pokria trokova, kojima su izloeni dravni organi ili ustanove, a koji se javljaju prilikom obavljanja usluga.Visina takse nije ekvivalentna sumi trokova kojima su izloeni dravni organi, to ima tumaenje u injenici da drava, putem taksa sakuplja novana sredstva namenjena finasiranju sopstvenih, mnogobrojnih funkcija.Usluge, na koje se plaaju takse jesu nematerijalne prirode.Naplata taksa moe se ostvarivati na dvojak nain- direktno i indirektno.Direktna naplata taksa se obavlja u gotovom novcu.Indirektni model naplate vezuje se za korienje taksenih marki.PODELA TAKSAAdministrativne i sudske takse.Naplatu administrativnih taksa ostvaruju organi dravne uprave i dravne ustanove.Naplata administrativnih taksa obavlja se unapred.Funkciju naplate sudske takse izvravaju redovni i privredni sudovi.Naplata sudskih taksa se moe obavljati unapred ili naknadno, u zavisnosti od toga da li se njegovom ostvarenju pristupa po donoenju sudskog reenja ili po nastupanju njegove pravosnanosti.-inovnike i fiskalne (inovnike podrazumevaju pruanje novane naknade inovnicima, za izvrene usluge, s tim da ih ovi mogu, shodno slobodnom nahoenju, prisvojiti u potpunosti ili uzeti jedan deo ukupnog iznosa. Fiskalne predstavlju direktan prihod drave, one pune dravnu kasu).-pojedinane i paualne (u sluaju plaanja taksa za kompleks usluga, koje ini jednu celinu, govorimo o paualnim taksama. U koliko takseni obveznici plaaju takse za pojedinana akt javnih organa prisutna je primena modela).-opte i specijalne (opte-plaaju se u jednakom iznosu za istu uslugu, bez obzira na to kojih naplauje. Specijalne se plaaju specijalno posebno organu ili ustanovi).-stalne i promenljive TAKSENI PRINCIPI I UTVRIVANJE VISINE TAKSEPrincip legaliteta podrazumeva da se takse uvode zakonom ili nekim drugim pravnim aktom, na kome se zasniva pravo dravnog organa ili ustanove na naplatu takse, a povodom usluga, uinjenih strankama.Princip jednakosti taksene tarife vezuje se za zahtev da taksena tarifa bude jednaka za sva fizika i pravna lica, koja se nalaze u ulozi taksenih obveznika, nezavisno od linih okolnosti u kojima zive i njihove line pozicije.Visina takse treba da bude u skladu sa trokovima usluge, koju su uinili dravni organi.Takse predstavljaju davanja, iji karakter nosi odrednicu prinudnosti.Takse se plaaju za obavljanje odreenih radnji dravnih organa.

ELEMENTI TAKSE Predmet takse podrazumeva radnju dravnog organa ili neku drugu injenicu ili aktivnost, za koju je, zakonom ili odlukom nadlenog organa, predvieno i propisano plaanje takse.Takseni obveznik je fiziko ili pravno lice, na iji zahtev se obavlja radnja, predviena u taksenoj tarifi, odnosno, u iju korist se preduzimaju radnje, za ije je obavljanje propisana obaveza plaanja takse. Takseni obveznik je, ujedno, lice koje se koristi pravom, predmetom ili uslugom, za ije korienje je propisana obaveza plaanja takse.Taksena osnovica predstavlja vrednost usluge, koja slui za obraun takse.Pojam taksene stope vezuje se za utvreni iznos, koji je takseni obveznik duan da plati na jedinicu osnovice.Termin taksena tarifa predstavlja, sistemski izvren popis radnji, definisanje korienja odreenim pravima,uslugama,predmetima, za ije je izvrenje, odnosno,korienje, predviena naplata takse.Taksena oslobaanja mogu biti lina i predmetna.Lina oslobaanja su propisana, u pravilu, na osnovu socijalnih parametara, manifestovanih u loem materijalnom poloaju taksenog obveznika.Predmetna oslobaanja od obaveze plaanja taksa, vezuju se za pojedine radnje, mere, korienja odreenih prava i ne zavise od statusa lica, koje je iniciralo odreenu delatnost dravnog organa, koje se koristi odreenim pravima ili uslugama, kakvi su predlozi i prijave, podnete u javnom interesu, kao i radnje, uinjene po slubenoj dunosti. Takseni sistem predstavlja skup svih taksenih oblika, koji su u uporebi u odreenoj zemlji.

SISTEM TAKSA U SRBIJI

Takseni sistem predstavlja skup svih taksenih oblika, povezanih u vrstu celinu, a u svrhu ostvarenja pomou uvoenja taksenih obaveza.Na osnovu lana 11. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, u Republici i Srbiji mogu biti uvedeni sledei oblici taksa:Administrativne, sudske, komunalne, registracione,posebne republike takse.

37. DOPRINOSIDoprinosi predstavljaju oblik javnih prihoda namenskog karaktera. Za uvoenje pojma doprinosa u ekonomsku terminologiju, zasluan je naunik Nojman (1897.)Postupak njihovog uvoenja zapoinje odlukom nadlenog dravnog organa, ime doprinosi zadobijaju status obaveznih javnih prihoda, to podrazumeva posedovanje karaktera ponude. Doprinosi, kao oblik javnih prihoda, predstavljaju vrlo specifinu dabinsku tvorevinu. Doprinosi predstavljaju prinudna davanja, koja su pojedinci ili pravna lica duni da plaaju, kao vid naknade za ostvarenje posebne koristi, omogue akciju javnih organa, a u optem interesu drutvo.*Doprinosi predstavljaju davanja, u koja je inkorporiran element protivusluge.*Doprinose ne plauje sva lica, ve iskljuivo ona, koja ostvaruju korist od, na taj nain prikupljenih, javnih prihoda.*Doprinosi predstavljaju oblik prinudnih plaanja, odnosno, obaveznu naknadu, od strane pojedinaca ili grupa, za uinjene usluge ili radove, u potpunosti ili delimino finansirane doprinosu.*Sredstva, prikupljena putem doprinosa, strogo su namenska i u pravilu, ne prolaze kroz budet i budetsku proceduru.38.PARAFISKALNI I NEDABINSKI PRIHODIParafiskaliteti=naknade kotizacije, uea, doprinosi, samodoprinosi, lanarine. Pod pojmom parafiskaliteta podrazumevaju se svi oblici obaveznih davanja, van dravnog budeta, koje je nemogue tretirati kao standardne fiskalne prihode, odnosno, kao poreze, takse ili obavezne doprinose za socijalno osiguranje.Davanja fizikih i pravnih lica, povezanih zajednikim, ekonomskim ili socijalnim interesom, jesu ekvivalent pojmu parafiskalnih prihoda. Treba istai da je re o davanjima, ijem plaanju podleu samo lanovi uih drutvenih grupacija, povezani zajednikim, ekonomskim ili socijalnim interesom. Izvori parafiskalnih prihoda ne vezuju se za sve pojedince koji raspolau odgovarajuom ekonomskom snagom. Karakteristika parafiskalnih prihoda vezuje se za injenicu da oni slue za finansiranje rashoda izvan dravnog budeta. Parafiskaliteti su uvek destinirani rashodi, namenjeni su iskljuivo finansiranju odreenih zadataka ekonomske ili socijalne prirode, pribliavajui se taksama.Parafiskalni prihodi nisu pod neposrednom ingerencijom fiskalnih organa drave.Parafiskaliteti crpe novana sredstva iz iste ekonomske snage.Vrste: one koje propisuje drava i one koje propisuju van dravne organizacije.Dravni organi propisuju parafiskalitete kao i sve druge fiskalne prihode, s tom razlikom to su parafiskalni prihodi namenjeni za podmirenje potreba konkretnog kolektivnog tela, koje je po pravilu vezano za odreenu teritoriju.Parafiskaliteti, koje propisuje drava, ne mogu se smatrati ustupljenim prihodima drave, budui da su oni zakonom unapred preputeni odreenom kolektivitetu, van ingerencija drave.Vandravne organizacije prepisuju parafiskalitete, neophodne za njihovo nesmetano funkcionisanje kao samostalnih javnih, polujavnih ili privatnih institucija, koja se osnivaju sa ciljem da izvravaju poslove i zadatke, utvrene zakonom. 39. NAKNADEPrvi put uvedene 1991. godine i to Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima. Predstavljaju vrstu javnih prihoda.*Naknade predstavljaju oblik parafiskalnih prihoda, odnosno destinirani oblik javnih prihoda.*Visina naknade se utvruje na sledei nain: njen iznos je ekvivalentan sumi trokova odravanja i unapreivanja upotrebnih svojstava tih dobara.*U pravilu, nije mogue individualizirati stepen korienja pomenutih dobara.*Obavezi plaanja naknade podleu samo odreene kategorije stanovnitva.*U naelu, naknade ne predstavljaju prihod koji se sliva iskljuivo u budet javnopravnih tela.Naknade je mogue uvoditi na dva nivoa: republikom i lokalnom.Republike (naknade za koriene dobara od opteg interesa, mogu se uvoditi iskljuivo zakonom).Osnovni elementi lokalnih naknada utvruju se zakonom, dok se proces njihovog razreivanja u okvirima zakonskih ovlaenja, vri na osnovu odluka optina.NEFISKALNI JAVNI PRIHODI-Nefiskalni prihodi predstavljaju osoben, specifian oblik javnih prihoda. Ostvaruju se po osnovu dravnog vlasnitva nad ekonomskim dobrima ili po osnovu delatnosti drave, njenih organa, odnosno od nje ovlaenih subjekata.Nefiskalni javni prihodi obuhvataju, sve one prihode koji se, u rezultatima statikih ispitivanja, javljaju pod zajednikim imenom-ostali prihodi.DOMENSKI PRIHODI-Predstavljaju znaenjski ekvivalent za onaj oblik prihoda, koje drava ostvaruje po osnovu svojinskog raspolaganja imovinom. U posed ovakvog vida prihoda mogue je doi: prodajom imovine, davanjem imovine u zakup, korienjem imovine, koja predstavlja svojinu drave.PRIHODI DRAVNIH USTANOVAOdreenu sumu prihoda, drava moe ostvariti posredstvom delatnosti dravnih, odnosno, javnih ustanova, kakve su: ustanove kulture, obrazovanja, nauke... Re je o javnim ustanovama neprofitnog karaktera, koje mogu ostvarivati prihode na neki od sledeih naina: prodajom ulaznica, naplatom kolarine, naplatom participacija za korienje zdravstvenih usluga.PRIHODI DRAVNIH PREDUZEADravna preduzea mogu biti osnovana u vidu monopola, u reimu konkurencije sa ostalim preduzeima.Sva dravna preduzea ne ostvaruju dobit, ne posluju pozitivno.40.OSTALI PRIHODI -Prihodi od poklona, legata i naputene imovine (fizika i pravna lica pristupaju ovim plemenitim radnjama, najee u vreme sanacija katastrofalnih elementarnih nepogoda, kao i u toku i nakon rata. Pokloni mogu biti urueni u naturi i u novcu. Kljuna razlika izmeu legata i poklona ogleda se u injenici da je legat destinirani prihod, koji se upotrebljava iskljuivo za ostvarenje potreba i namena, odreenih od strane legatora (Nobelova nagrada,Vukova zadubina,Teslina fondacija). Naputena imovina i izgubljene stvari, pod odreenim uslovima, postaju dravna imovina. Drava najee nema interesa da bude vlasnik pomenute pokretne i nepokretne imovine)).-Prihodi po osnovu koncesionih naknada (re o prihodu koji ostvaruje Republika, tj. lokalna zajednica po osnovu davanja prava na korienje i eksploataciju odreenog opteg dobra fizikom ili pravnom licu, domaem ili stranom, koje bi bilo u obavezi da za to pravo korienja plaa koncesionu naknadu).-Prihodi,ostvareni u procesu svojinske transformacije (prihodi se ostvaruju prodajom preduzea, akcija).-Prihodi od emisije novca ( u cilju pokrivanja planiranih prihoda, a u situaciji kada drava iscrpi mogunosti uvoenja novih dabina, kada optereenje postojeim dabinama dostigne gornju granicu ili u sluaju kada su iscrpljene mogunosti daljeg zaduivanja, drava pribegava postupku obezbeivanja sredstava iz emisije novca).-Prihodi od kamata na plasmane novanih i deponovanih sredstava kod banki i trita novca. -Viak prihoda, ostvaren po zavrnom raunu Narodne banke (ukoliko Narodna banka Srbije ostvari viak prihoda po zavrnom raunu, ta suma prihoda se, saglasno Zakonu o finansiranju Republike Srbije, sliva u njen budet.-Novane kazne (re je o relativno skromnom javnom prihodu, ostvarenom putem naplaivanja kazni u krivinim, prekrajnim i dr postupcima).

39