SIGMUND FROJD

PsihologijaNastavna jedinica: Frojdova teorija

ličnosti

Sigmund Frojd (6. maj 1856. – 23. septembar 1939.) bio je austrijski lekar i psiholog, osnivač psihoanalize. Rođen u Frajbergu, u Moravskoj. Obrazovan u Beču, gde je studirao medicinu. U Parizu je studirao kod Šarkoa , 1885-1886. Do psihoanalize ga je dovelo istraživanje posledica psihoze na histeriju, koje je objavio zajedno sa Brojerom 1895.Osovao je Godišnjak za psihoanalitička i psihopatološka istraživanja, 1908. godine, i Međunarodnu psihoanalitičku asocijaciju, 1910.

Glavni spisi• Rasprave o histeriji, 1895.• Tumačenje snova, 1899.• Psihopatologija svakodnevnog života, 1904.• Humor i njegov odnos prema nesvesnom, 1905.• Totem i tabu, 1913.• Uvodna predavanja iz psihoanalize, 1916- 1918• S one strane principa zadovoljstva, 1920.• Ego i id, 1923.• Budućnost jedne iluzije, 1927.• Nelagodnost u kulturi, 1930.• Problem anksioznosti, 1936.• Mojsije i monoteizam, 1939.

Primarno zainteresovan za psihološku terapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi (ta se hipoteza sada naziva dubinskom psihologijom), pomoću koje bi mogao da izvede svoju terapiju. U svojim kasnijim spisima on je onda razvio implikacije ove hipoteze. U čovekovoj psihološkoj strukturi razlikovao je tri činioca, Id, Ego i Superego.Ovi činioci, uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom životu, čine okvir njegovog gledišta.

FJODOROVA SHVATANJA

Sigmund Frojd je rođen 6. maja 1856. u Frajbergu, u Moravskoj. Sigmundov otac, Jakob Frojd (1815 - 1896), bio je trgovac tekstilom. Prvi put se oženio u sedamnaestoj godini života: Iz tog braka imao je dvojicu sinova, Emanuela i Filipa.

Pošto je ostao udovac, oženio se po drugi put izvesnom Rebekom, za koju se ne zna da li je prerano umrla ili je bila oterana. Treći svoj brak Jakob je sklopio sa dvadesetogodišnjom Amalijom Natanson (1835 - 1930), čije je Sigmund prvo dete. Za njim su došli Julijus, koji će umreti u osamnaest meseci, a zatim Ana, Roza, Mici, Dolfi, Paula i Aleksander.

Detinjstvo

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTIJedna od uticajnih teorija ličnosti je Frojdova psihoanalitička

teorija ličnosti. Frojd ličnost shvata kao jedinstvo tri instance ili aspekta ličnosti, koje on označava latinskim nazivom:- ID (ono)- EGO (ja) i - SUPEREGO (nadja).

Id je biološki deo ličnosti koji obuhvata različite nagone ili instinkte, među kojima, po Frojdovom mišljenju, naročit značaj ima seksualni nagon. Njega Frojd shvata prilično široko. U poslednjim godinama svog stvaralaštva Frojd je pod uticajem strahovitih krvoprolića u Prvom svetskom ratu govorio i o nagonu smrti, ali je taj deo njegovog učenja, uglavnom, odbačen.

Nasuprot nagonskom delu ličnosti, koji se rukovodi samo principom zadovoljstva, može se izdvojiti socijalni deo – superego, koji uključuje moralne principe, norme, ideale koje dete usvaja u ranom detinjstvu, na osnovu identifikacije sa roditeljima.

 Ego je onaj deo ličnosti koji nastoji da zadovolji nagone, ali u skladu sa realnom situacijom i zahtevima superega. Ego je kako kažu psihoanalitačari, sluga dva moćna gospodara. On se rukovodi principom realnosti i zato često mora da se prilagodjava stvarnosti, da zadovoljava nagone zaobilaznim putem, a ponekad nije u stanju da ih pomiri sa zahtevima sredine i superega.

Frojd je formulisao I teoriju razvoja ličnosti. Po njegovom mišljenju najvazniiji period za formiranje ličnosti je rano detinjstvo (negde do 5 godina) I odnos roditelja prema detetu. Dete je otac coveka, isticao je Frojd

AUTOR: JELENA GRUJIĆ

TEHNIČKA ŠKOLA