Funkcionalna Građa i Inervacija Pljuvačnih Žlezda

  • View
    41

  • Download
    10

Embed Size (px)

DESCRIPTION

t

Text of Funkcionalna Građa i Inervacija Pljuvačnih Žlezda

Funkcionalna graa i inervacija pljuvanih lezda

Funkcionalna graa i inervacija pljuvanih lezda Oralna fiziologijaJovanovi JelenaTomi MirijanaNatalija MitroviRisti AleksandarDimitrijevi MarijanaMedi NataaZdravkovi VladimirLazarevi StefanVinji AleksandarStomatoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Pljuvane lezdePljuvane lezde su egzokrine lezde gornjeg aerodigestivnog trakta ija je osnovna funkcija stvaranje i luenje pljuvake.

Postoji tri para velikih pljuvanih lezda i oko 700-1000 malih pljuvanih lezda.

U grupu velikih pljuvanih lezda spadaju:

1) parotidne; 2) submandibularne i 3) sublingvalne.

Ove lezde su sa usnom dupljom povezane preko sopstvenih izvodnih kanala.

1) Parotidna pljuvana lezdaParotidna lezda je najvea pljuvana lezda.Smetena je u parotidnoj loi, ispred uha i iza ramusa mandibule.

Ova lezda se sastoji iz dva lobusa:povrinskog, veeg;dubokog, manjeg.

lezda je intimno povezana sa perifernim granama nervusa facialisa.

Lui seroznu pljuvaku.Parotidni kanal ima tanak zid i izvodni kanal, Stensen-ov, koji se izlivau usnoj upljini na papili iznad drugog gornjeg molara.

2) Submandibularna pljuvana lezdaOva lezda je smetena izmeu tela mandibule i milohioidnog miia, u submandibularnom prostoru.

Spada u grupu meovitih pljuvanih lezda i lui sero-mukoznu pljuvaku.

Izvodni kanal se otvara na podu usne duplje, na sublingvalnoj papili, duktus submandibularis-Whartoni.

3) Sublingvalna pljuvana lezdaPodjezina pljuvana lezda se nalazi ispod sluzokoe podjezinog predela, iji se brojni mali izvodni kanali otvaraju u ustima, a glavni izvodni kanal-Bartholini se zavrava na sublingvalnoj papili.

Ova lezda lui mukoznu pljuvaku.

Sulingvalna lezda je najmanja.

Male pljuvane lezdeOve lezde su lokalizovane na palatumu, bukalnoj i labijalnoj mukozi, na jeziku i u retromilohioidnom predelu.

Vrste malih pljuvanih lezda:

1) bukalne; 2) palatinalne; 3) labijalne; 4) lingvalne ( Von Ebnerove lezde); 5) retromolarne.

Graa pljuvanih lezda

ACINUSI;

DUKTUSI;

MIOEPITELNE ELIJE.Funkcionalnu grau pljuvanih lezda ine:

Acinusi:

lezdano tkivo pljuvanih lezda se sastoji od acinusa u kojima se formira primarna pljuvaka i razgranatog sistema kanala ukojima se formira konaan sekret koji se izvodnim kanalom prazni u usnoj duplji.

Acinusi ine primarnu sekretornu jedinicu i ima ih 3 tipa:Serozni acinusi;Mukusni acinusi;Meoviti.

Acinusi su izgraeni od sekretorno aktivnih acinusnih elija koje su postavljene oko centralnog lumena, postoje dva tipa: 1) Serozne acinusne elije (serociti); 2) Mukusne acinusne elije (mukociti).

Na acinusnim elijama kod pljuvanih lezda razlikujemo:Apikalni deo (luminalni);Bazolateralni deo.

Transport kroz slojeve acinusnih elijaTranscelularni transport podrazumeva selektivan ulazak jona i molekula u eliju i njihov izlazak iz elije, osnovni mehanizmi transporta kroz acinusne elije su: aktivan transport, sekundarni aktivan transport i pasivan.

Paracelularni transport se ovija izmeu acinusnih elija i uvek je pasivan, uslovljen elektrohemijskim gradijentom. Apikalni delovi acinusne elije povezani su tesnim vezama. Ove veze spreavaju kretanje anjona kroz epitel, ali dozvoljavaju kretanje vode i katjona, dok telene veze u striatnim duktusima onemoguavajuprolazak svih supstanci, ukljuujui i vodu.

Duktusi:

Postoje tri tipa duktusa u pljuvanim lezdama:

Duktus interkalatus i on je izgraen od umetnutih elija koje imaju nizak cilindrian epitel i lumen;

Duktus strijatus je oivien mnogim striatnim elijama bogatim mitohondrijama;

3) Izvodni kanal je izgraen od cilindrinih elija.

Mioepitelne elije:

Ove elije su glatke miine elije koje okruuju elije acinusa i duktusa.

Kontrakcija ovih glatkih miia, je pod kontrolom vegetativne inervacije, pomae istiskivanje sekreta iz acinusa i interkalarnih duktusa, a pomae i kretanje sekreta kroz sistem duktusa.

Inervacija pljuvanih lezdaPljuvane lezde inervie VEGETATIVNI nervni sistem:

sipatikus-stimulie sekreciju proteina pljuvake; parasimpatikus-stimulie vodenastu sekreciju.

Vegetativni nervni sistem inervie:

krvne sudove;acinuse;duktuse;mioepitelne elije.

Parasimpatikusna inervacija

Parasimpatikusna vlakna dolaze do pljuvanih lezda preko nervusa glosofaringeusa iz nukleusa salivariusa inferior medule oblongate i preko nervusa facialisa iz nervusa salivatoriusa superior ponsa.

NEUROTRANSMITER-Acetil holin (Ach);NEUROMODULATORI-VIP (vazoaktivni interstinalni period), NO (azot monoksid);RECEPTORI-Muskarinski: M1, M3 (submandibularna pljuvana lezda), M3 (parotidna pljuvana lezda).

Simpatikusna inervacijaSimpatikusna vlakna potiu iz gangliona cervikale superior idu du krvnih sudova do pljuvanih lezda.

Podstiu salivaciju poveavajui sintezu i egzocitozu proteina pljuvake.

NEUROTRANSMITER-Noradrenalin i Adrenalin (NA i A);RECEPTORI-Adrenergiki alfa (1 i 2) i beta (1 i 2) receptori. Ovi receptori su G protein vezujui receptori.

Krvotok u pljuvanim lezdama

Vegetativni nervni sistem inervie krvne sudove pljuvanih lezda. VAZOKONSTRIKCIJA:1) Sistemski regulatorni mehanizam- suenje lumena krvnih sudova kontrolie simpatikusni nervni sistem preko receptora koji se nalaze na glatkim miiima krvnih sudova pljuvanih lezda. Simpatikusni uticaj ostvaruje noradrenalin preko IP3 koji poveava intracelularnu koncentraciju Ca++ jona i dovodi do kontrakcije glatkih miia u zidu krvnih sudova.

2) Lokalni regulacioni mehanizmi- endotelini, serotonin, sniena temperatura tkiva izaziva suenje lumena krvnih sudova.

Vazokonstrikcija krvnih sudova smanjuje protok krvi, to se odraava na smanjeno luenje pljuvake.

VAZODILATACIJA

Sistemski regulatorni mehanizam- parasimpatiki holinergini uticaj izaziva irenje krvnih sudova i poveanje protoka krvi u pljuvanim lezdama.

Vazoaktivni intestinalni period moe biti izluen zajedno sa acetilholinom na krajevima nerava i izaziva vazodilataciju krvnih sudova.

Acetil holin i serin proteaze poveavaju nastajanje kalikreina, enzima koji odvaja bradikinin od plazma kininogena. Bradkinin iri krvne sudove pljuvanih lezda.

VAZODILATACIJA

Lokalni regulacioni mehanizmi- acetil-holin aktivira Ca++ jone-zavisnu NO sintetazu koja sintetie azot-monoksid koji se oslobaa iz pljuvanih lezda i njihovog okolnog tkiva i prouzrokuje vazodilataciju krvnih sudova u pljuvanim lezdama tako to stimulie intraelijsku koncentraciju Ca++ jona preko sekundarnog glasnika (ciklini guanozid-monofosfat).

1) Oralna fiziologija , Elena Krljak, Zavod za udbenike, Beograd 2009;2) Internet: http://knaunko.tripod.com/mfhir/mfhir06.pdfhttp://riznica.wordpress.com/2009/09/02/sta-su-pljuvacne-zlezde/http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%99%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5

Literatura: