Globalizacija i Zemlje u Tranziciji - Seminar Ski Rad

Seminarski rad Jelena Sekulić

UVOD

Sa ekonomskog aspekta, sve šira integracija tržišta roba, usluga, novca i kapitala u

svetu dovodi do globalizacije. Glavni nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije.

Jedan od primera globalnog poslovanja može biti ovaj: gvozdena ruda se vadi u Brazilu,

prerađuje se u Južnoj Koreji, u Japanu se proizvodi roba od tog gvožđa, a prodaje se u

Španiji. Potrebni su izuzetno dobri informacioni sistemi da bi globalno poslovanje moglo

uspešno da funkcioniše. Ceo svet još uvek nije zahvaćen procesom globalizacije, ali se

globalizacija iz određenih centara brzo širi i prepreke koje joj stoje na putu se ubrzano

otklanjaju.

Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu postepeno ukidaju ograničenja

protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima svijeta.

Globalizacija svoje korene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni

zagovornik bila još Britanska Imperija u 19-tom veku i koji je nastao za vreme I svetskog

rata među ratom osiromašenim velikim silama.

Iako su pokušaji globalizacije započeli još nakon II svetskog rata, taj proces se

intenzivirao tek sa završetkom hladnog rata i uspostavljanjem SAD kao jedine globalne

sile. U njoj je kao dominantna ideologija vladao ekonomski liberalizam te je agresivno

promovisana globalizacija kao rešenje većine problema u savremenom svetu.

Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo

do jačanja tržišne utakmice, odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Takođe se navodi

kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama u svetu smanjilo mogućnost

velikih sukoba.

U poslednje vreme, a pogotovo nakon poslednjih poteza SAD na međudržavnom

planu, razvio se antiglobalizacijski pokret kao reakcija na globalizaciju. Antiglobalisti

zastupaju stav da će globalizacija u svom neograničenom obliku zacementirati nejednakost

u svetu, učiniti siromašne države zavisnim od bogatih i sprečiti ih da razviju vlastite

ekonomije, odnosno da će se ceo svet staviti pod kontrolu multinacionalnih korporacija

motiviranih profitom umesto brigom za dobrobit čovečanstva.

1


1. GLOBALIZACIJA KAO POJAVA

Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio

aktuelne globalne okolnosti. Razvojem informatičke i komunikacijske tehnologije svet je

postao jedinstveni sistem, a veza između dva subjekta u različitim delovima sveta neretko

se ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje privrednih i političkih integracija je u

uzročno-posledičnoj vezi s procesom globalizacije.

Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država širom sveta i odvijanja niza

nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju države, regione, čitav svet. Ovaj splet

svih odnosa kojima se povezuju brojni sudionici na državnom, regionalnom nivou, pa i

civilizacije - u raznim oblastima, vremenima, pri različitim brzinama odvijanja, s

tendencijom sveobuhvatnosti, ali i širenja i kod onih procesa koji su već postali globalni -

nazivamo globalizacijom.

Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a

vremenski je smeštaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili čak od sredine osamdesetih

godina. Međutim, globalizacija se odvija u mnoštvu oblasti, a prva globalizacija desila se

vrlo davno i odvija se vrlo dugo, što znači da globalizacija nije nastala, odnosno nije

produkt ovog vremena.

Ako je naime, tačna teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu tj. u

jednom regionu i da se onda u talasima migracija raširila na još pet kontinenata, onda prvu

globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije.

Znači, prva globalizacija je bila demografska.

Druga u istoriji, a prva među novijim bila je saobraćajna globalizacija, a do nje je

došlo kada je pronađeno plovilo koje je moglo ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak.

Saobraćajna globalizacija omogućila je globalizaciju u celom nizu drugih oblasti - trgovini,

kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.

Slijedeći značajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je

omogućio pronalazak telegrafa, a kasnije: radija, telefona, televizije i kompjutera koji su

2


istovremeno značili i informatičku globalizaciju. Danas smo blizu mogućnosti da sva

znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom čoveku.

2. DEFINICIJA GLOBALIZACIJE

Globalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koju su se ranije

samo drugačije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciji mogli bismo pomenuti

''univerzalizaciju'', ''internacionalizaciju''... Globlozacija potiče od francuske reči ''global'',

što znači celovitost, sveukupnost. Pojam globalizacije može se shvatiti i definisati na

različite načine.

Jedan način definiše globalizaciju kao pozitivan i optimističan proces koji donosi

razvitak tehnologije, proširenje tržišta, veći profit, lagodniji život, naučni napredak, raspad

diktatorskih režima i uživanje u potrošnji (dakle, kao potrebu povezivanja sveta bez

nacionalnih granica).

Drugačije, globalizacija se može definisati i kao nužno zlo, prevlast SAD-a i

Evropske Unije u svim aspektima života: u ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao

oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima).

Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor. Globalizacija se

karakterise kroz sledeće:

Intenziviranje društvenih veza širom sveta i to tako da veoma udaljena

mesta bivaju povezana u toj meri da događaji u jednom mestu mogu biti

uzrokom ili posledicom događaja u nekom drugom, koje je stotinama ili

hiljadama kilometara udaljeno, i obrnuto.

Ona predstavlja najveću ekonomsku i društvenu promenu još od

industrijske revolucije.

Predstavlja proces porasta veza između društava i problema.

Predstavlja proces kojim se intenzivira konkurentnost na tržištu.

Izaziva pokretanje snaga svetskog tržišta i ekonomsko slabljenje država.

2.1. Globalizacija uopšte

3


Izvorište globalizacije uklapa se u novu filozofiju poznatu kao "novi svetski

poredak" koji je zamišljen u Sjedinjenim Američkim Državama nakon propasti

komunističkih poredaka i Sovjetskog bloka, a čija je najvažnija odrednica stvaranje

globalnog tržišta.

Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih početaka svojim

kretanjem i izumima teži sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doživela

raspadom realnog socijalizma i slomom komunističkih jednostranačkih režima u zemljama

srednje i istočne Europe i u bivšem Sovjetskom Savezu.

U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske države, a ta ideja

o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o večnom miru kojeg bi taj savez trebao

sigurati. Globalizaciju je kao proces nemoguće izbeći, s obzirom na razvijenost

visokosofisticirane tehnologije, posebno informatičke što svet pretvara u takozvano

"globalno selo". Takvo globalno otvoreno tržište nameće visoke kriterijume kvaliteta,

produktivnosti, te razvojnih sposobnosti i afiniteta poduzeća kao i kompetencije

menadžera.

2.2. Proces globalizacije

Proces globalizacije počinje industrijskom revolucijom i kapitalističkim načinom

proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može povećati uz brz rast

proizvodnje, uz manji nivo troškova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i

tehnološki napredak smanjivali su troškove proizvodnje i omogućavali stvaranje novih

proizvoda, do tada potpuno nepoznatih.

Proces globalizacije podstaknut je posebno tehnološkim napredkom u

telekomunikacijama i transportu, a kraj je 20-tog veka doneo i informatičku tehnologiju.

Ekonoski gledano, može se reći da su uzroci i podsticaji globalizacije:

kapitalistički način proizvodnje,

tehnološki napredak i

međunarodna regulacija.

U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija,

rad, informacija kao i dobra i usluge, slobodno kreću celim svetom.

4


Razni proizvođači lociraju svoje pogone tamo gde je to najjeftinije - u nerazvijene

zemlje ili zemlje u razvoju. Domaće tržište tih zemalja tako polako prestaje da postoji, ono

postaje deo jedinstvenog globalnog tržišta.

Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa

svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrezu

ekonomskih, socijalnih, i političkih veza.

Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih

tržišta, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje ili

ograničavanje konkurencije i dominacije u svetskoj razmeni od strane nerazvijenih

svetskih zemalja. Predpostavke svetske povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule

razvijene zemlje, da se dalji racionalni razvoj privrede može ostvariti na osnovu oštrijih

kriterijuma poslovanja i gde su velike multinacionalne kompanije osnova i nosioci

povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.

3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA

Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i

ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsticajima kroz

razvoj tehnologije u oblasti informatike i komunikacija, provodi se ekonomska

globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i kapitala.

Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu kao rastuću privrednu

međuzavisnost država širom sveta, tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne

veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim

brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne. Tek

tada su sastavni deo procesa ekonomske globalizacije.

Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu

svestrane a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida, tj. prestanak

takozvanog "hladnog rata".

Ekonomska globalizacija je prirodan, tj. nužan proces i proizvod je delovanja

tržišnih zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih ekonomskih

5


ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih kompanija. U tom

procesu posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i

komunikacija.

Oba glavna toka globalne ekonomske integracije: međunarodni tokovi kapitala i

međunarodni tokovi roba. Oba toka se kreću ciklično, ali imaju jasnu tendenciju brzog

rasta, znatno bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda.

3.1. Ubrzavanje međunarodnih tokova kapitala

Na globanlom planu, finansije sve više postaju digitalna delatnost, jer finansijska

tržišta danas postaju unutar kompjuterske mreže i više nema potrebe za fizičkim

strukturama. U poslednjoj dekadi 20-tog veka primetna je visoka mobilizacija kapitala,

internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija. Taj kapital se zapanjujućom

brzinom integriše, povećava. U ukupnim novijim tokovima kapitala odvijale su se dve

značajne strukturne promene:

1. značajno preusmeravanje sa bankarskih kredita na posredna i neposredna

ulaganja i ulaganja u državne obveznice,

2. preusmeravanje novčanih ulaganja sa superindustrijalizovanih na

novoindustrijalizovane zemlje, uključujući tu i Kinu ( sve do azijske

finansijske krize).

Danas su praktično sve zemlje sveta - i one bogate i one siromašne - i uvoznice i

izvoznice kapitala.

3.2. Ubrzavanje međunarodnih tokova roba

Brži rast i neobično velika brzina i obim kretanja nekih oblika kapitala kao i

činjenica da je praktično celi svet pokriven mrežom transnacionalnih i međunarodnih

finansijskih ustanova, još uvijek ne znače da su međunarodni tokovi kapitala postali glavni

instrument ekonomske globalizacije.

Nasuprot, međunarodna trgovina je bila i ostala najglobalizovaniji vid

međunarodnih ekonomskih odnosa.

Zahvaljujući, s jedne strane, vrlo dinamičnom rastu industrijske i poljoprivredne

proizvodnje u pojedinim regionima i zemljama, a sa druge, liberalizacjij svetske trgovine,

6


kao i liberalizaciji trgovine unutar integracionih celina, međunarodna je trgovina postala

efikasna i ubrzana.

Ključnu ulogu u procesu globalizacije tokova roba (isto kao i kod globalizacije

tokova i tehnologije) igraju multinacionalne kompanije. Zahvaljujući dejstvima

"demonstrativnih efekata" one prvo globalizuju ukuse i modele potrošnje, a onda

proizvodnju ili samo potrošnju dobara i usluga, kao i njihove tokove.

Ekonomska ujedinjenja odnosno stvaranje velikih ekonomskih blokova je proces

otvaranja i sve intenzivnije međusobne ekonomske saradnje gotovo svih zemalja sveta. Sve

ovo predstavlja samo jednu etapu na velikom putu globalizacije svetske privrede.

Među mega integracijama, svakako, najkrupniju predstavlja Azijsko-pacifička

ekonomska kooperacija (APEC). APEC je postao petokontinentalna integraciona celina,

jer okuplja zemlje Severne i Južne Amerike, Azije; Evrope i Australije. Zemlje zapadne

Evrope su takođe izgradile snažne komercijalne veze, podsticanjem međunarodnih tokova

roba. Tako su oformile jaku ekonomsku i monetarnu uniju.

Međunarodna kretanja roba prate kretanja novca i kapitala. Sistem međunarodnih

plaćanja u svom razvoju je doveo do postizanja grupe međunarodnih sporazuma o sistemu

međunarodnih plaćanja i institucija, koji omogućavaju i olakšavaju plaćanja. Stvoren je

međunarodni monetarni sistem.

Tehnološki razvoj, s jedne strane, te liberalizacija tekućih i kapitalnih računa, s

druge strane dovela je do jednog strašnog rasta tokova kapitala, tako da je finansijska

integracija, zapravo, ''nezavisna'' od drugih aspekata ekonomske integracije, odnosno

finansijski tokovi su višestruko nadmašili ekonomske tokove roba.

4. NOSIOCI GLOBALIZACIJE

Kako je ranije navedeno, ključnu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne

kompanije. Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju širom sveta.

Ovakve kompanije imaju sedište u jednoj zemlji, a posluju u mnogo drugih zemalja

(General Motors, IBM, General Electric, Sony, Toyota).

7


Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u različitim

zemaljama. Mogu širom sveta prikupljati novac za svoje operacije. Koristi im to što su u

mogućnosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u kojima njihovi proizvodi

mogu biti proizvedeni najproduktivnije i najefikasnije. Kompanije s operacijama

rasprostranjenim širom sveta ponekad imaju pristup prirodnim resursima i materijalima

koji možda nisu uvek dostupni domaćim kompanijama. Multinacionalne kompanije imaju

slobodu da zaposle menadžere i ostalo osoblje iz celog sveta.

Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na izazove i

rizike povezane s delovanjem u stranim okruženjima. Jedan od problema predstavlja porast

nacionalizma u mnogim zemljama. Iz tog razloga multinacionalne kompanije moraju

održati dobre odnose sa zemljom domaćinom, što može biti teško, jer dolazi do čestih

promena vlada tih zemalja, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i neprestano im

se prilagođavati.

Iako mnoge kompanije teže da postanu globalne, ne uspevaju sve u tome, naime

vrlo ih malo u tome i uspeva. Put ka tome zahteva razvijanje proizvoda imajući na umu

celi svet. Pri donošenju strateških odluka treba voditi računa o celokupnoj situaciji u svetu,

dok taktike moraju biti prilagođene nacionalnom i lokalnom okruženju. Sa kompanijama iz

zemalja u koje je globalnim kompanijama onemogućen pristup, potrebno je osnovati

strateške alijanse.

5. GLOBALNE KOMPANIJE

Globalne korporacije su izrazito velika preduzeća koja svoje delatnosti obavljaju u

novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u starim industrijama

koje su svoju tehnološku potku bazirale na informacijskoj tehnologiji (GM, Ford, ABB,

Reebok, Coca-cola, Nike...), gledajući na celi svet kao na jedno tržište. Za globalne

korporacije nacionalne granice nisu prepreka da se nađe najbolji izvor materijala,

proizvode proizvodi po najnižim cijenama.

Globalne korporacije vide celi svet kao jedno tržište. Lociraju svoje operacije i

resurse u različitim delovima sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode

8


prilagođene lokalnim potrebama, a teže ostvarenju vodećeg mesta u prodaji određenih

proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije odlučuju postati globalnim

korporacijama, je težnja da se u uslovima jake konkurencije osigura vodeća pozicija u

prodaji određenog proizvoda na svetskom tržištu.

Domaće (nacionalno) preduzeće je ono koje domaće tržište vidi kao primarno, a

međunarodno kao sekundarno. Jedna od najpoznatijih i verovatno najstarijih firmi će nam

poslužiti kao primer na kakav način je jedna obična, nacionalna firma postala globalna

firma.

5.1. Globalizacija na primeru firme Coca-Cola

Svaka priča o globalnoj ekonomiji i njenim instrumentima bila bi prazna bez

pomena najsnažnijeg svetskog brend-a "Coca-Cole". Coca-Cola je je "rođena" krajem XIX

veka, 1895. ili 1896. godine, iste sezone kada i film i strip, a zahvaljujući izvesnom Džonu

Pambertonu, apotekaru iz Atlante, u državi Džordžija. Ono što je Pamberton izmislio, u

stavari bio je sirup protiv kašlja kome je dodavana obična voda. Jednog dana je jedan

vlasnik prodavnice soda-vode, greškom pomešao sodu sa kokinim koncentratom i izazvao

oduševljenje kupaca. Ime napitku je dao Frenk M. Robinson, Pambertonov knjigovođa i

kasnije partner.

Tokom prve godine prodato je jedva 25 galona pića. Pamberton ubrzo umire, i sa

prvom krizom patent i firma bivaju prodati Ejsi Dži Kendleru, koji stabilizuje prodaju u

SAD i lansira koku u inostranstvo. Već 1897. godine ustanovljen je njen karakterisični

znak, ali ne i njena karakteristična bočica. Početkom 20-tog veka počinje proces

dizajniranja originalne ambalaže, koji je dovršen 1916. godine, kada je oblikovan sadašnji

izgled bočice Coca-Cole. Posle Ejsinove smrti, ne verujući u trajnost investicije, njegovi

naslednici se, brže bolje, oslobađaju preduzeća i ono 1923. godine prelazi u ruke tada

mladog privatnika Roberta V. Vudrafa. Prava istorija za Coca-Colu tek tada počinje.

Vudraf lansira tezu o "tajnoj formuli", te je sve do danas pravilo firme da recept znaju

samo dve osobe koje nikad ne putuju zajedno avionom.

Cena od pet centi po bočici dugo je bila jedan od važnih elemenata Coca-Cola

mitologije. Najveći Vudrafov poduhvat vezan za tu cenu je i to da je za vreme II Svetskog

rata, veštim poslovnim manevrom obavezao svoju firmu da će svakom američkom vojniku,

bez obzira na kom se frontu u svetu nalazio, osigurati Coca-Colu po tradicionalnih pet

9


centi, nezavisno od toga koliko je to kompaniju zaista stajalo. U toku rata podignute su u

inostranstvu 64 punionice, od kojih većina u neposrednoj blizini velikih bojišta. Kada su

"topovi utihnuli", postalo je jasno kako je Coca-Cola jedan od najvećih ratnih dobitnika.

Danas se preko 705 miliona puta dnevno konzumira neki od Coca-Colinih proizvoda u više

od 195 zemalja, u svim klimatskim zonama. Coca-Cola ima oko 5.8 milijardi potrošača,

koji govore na 80 različitih jezika. Oko 94% svetske populacije danas zna za "Coca-Colu“

a dnevna potrošnja je oko 8.000.000.000 litara. Coca-Cola danas ima svoje punionice u

više od 200 zemalja sveta. Dakle, ako se nekada zateknete na Tibetu i monarh pije slavnu

"Coca-Colu", nemojte biti začuđeni jer sve je to deo globalizacije.

6. PROCES GLOBALIZACIJE TRŽIŠTA I

EFEKTI NA POSLOVANJE PREDUZEĆA

Globalizacija svetske ekonomije stvara više prilika, ali i više pretnji kako za

postojeće tako i za potencijalne učesnike u nekoj privrednoj grani.

Globalizacija u suštini predstavlja proces na nivou planete i obuhvata sve promene

u odnosima između država, kao privrednih subjekata. Ona obuhvata sve odnose vezane za

promene čak i promene za društva i određena ponašanja.

Državne velike kompanije, razne nevladine organizacije provode proces

globalizacije i integracije, nameću određene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike,

zahteve...

Posebno značajne promene desile su se 60-tih godina prošloga veka kao što su:

tehnološke promene: brža i bolja komunikacija, brži i bolji transport, sve više

informacionih mreža koje globalno povezuju ljude;

međunarodne ekonomske integracije: manje carinske tarife, valute povezane

flukruirajućim kursevima, globalni tokovi kapitala;

sazrevanje tržišta u razvijenim zemljama: sporiji domaći rast, agresivniji izvoznici,

manje intervencije države;

pad komunističkog i socijalističkog režima: sve više zemalja povezanih sa

kapitalističkim sistemom, više privatizacije.

10


Globalizacija tržišta na takav način dovodi do stvaranja više prilika što ima za

posledicu povećanu brzinu razvoja i veću i jaču konkurenciju, a s druge strane stvaraju se

veće tržište i manje međudržavne barijere.

Da bi se izbegle pretnje globalizacije i/ili iskoristile prilike, preduzeća moraju

izabrati transformaciju kojom će postati jači konkurenti.

Tipične metode transformacije su:

reinženjering

restruktuiranje programiranih kvaliteta

integracija i akvizicije

promene kulture i ostale strateške promene.

Menadžment svakog preduzeća mora biti svestan ovih promena. Čak i komanije

koje prodaju proizvode na manjim geografskim regionima osetiće posledice globalizacije.

O globalnom poslovanju se govori kada je optimalni obim poslovanja neraspoloživ

na jednom nacionalnom tržištu. Potrebno je da se stvore globalni proizvodi. To su oni

proizvodi koji se prodaju u celom svetu. Prethodno je potrebno usaglasiti prioritet da se

čitav svet posmatra kao jedno tržište.

7. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA ZEMLJE U TRANZICIJI

Zemlje u tranziciji su premale za velike probleme i prevelike za male probleme.

Države Evropske Unije su svoje nadležnosti prenele nadnacionalnim

organizacijama. Tako je stvorena evopska moneta "Euro" koji je postao simbol monetarne

unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope.

Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila

jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim podsticanjem konkurencije i razvoja. Protivnici

sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da

onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.

Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje

jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država i zemalja u tranziciji

11


da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost

vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne

institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti

utiču na vlastiti razvoj.

Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe,

kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura.

Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove

kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi

vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima.

Otvorenost prema svetskom tržištu, duboka međunarodna integracija i revolucija u

ekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogućnostima zemalja

u tranziciji da utiču na ekonomske procese. Vlade pojedinih država raspolažu sa sve manje

moći koja prelazi u ruke menadžera multinacionalnih interesa kojima su podređene i

najveće države sveta, što uzrokuje nestanak državnog kapitalizma i nacionalne države. Na

međunarodnom planu, vlade deluju sve više zajedno s međunarodnim organizacijama.

Globalizacija uključuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj. otvaranje vrata

krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na čelu tog biznisa. Vlade država stvaraju

maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa.

Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i međunarodnih institucija u

stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u

kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogrešno

današnju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od

centara moći i u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistočnoj i jugoistočnoj

Aziji, kao što je Kina, a uskoro i Indija.

Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na društvene,

privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore.

Pozitivni uticaji globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca,

dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i

razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri čemu se nabrojani uticaji posmatraju

kroz integraciju nauke i proizvodnje.

12


Drugu grupu pozitivnih uticaja čine prestrukturiranje proizvodnje gde se radno

intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je tamo jeftinija radna snaga, a

kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u područjima razvijenih zemalja.

Treću grupu pozitivnih uticaja čini međuzavisnot koja se odražava kroz regionalna

udruživanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukovanje radnika, mogućnost tehničko-

tehnološkog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd.

Negativni uticaji globalizacije izražavaju se preko opštih uticaja: nametanje običaja

i shvatanja od strane razvijenih i potiskivanje domaćih tradicionalnih vrednosti,

nesolidarnost,...

Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti, do finansijske dominacije

razvijenih zemalja nad zemaljama u razvoju (jer razvijene zemlje imaju kapital),

ograničavanje mogućnosti za razvijanje nacionalnih privreda od strane od razvijenih, itd.

Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne

privatne firme spajaju i šire, dok se mala poduzeća gube i nestaju u globalizovanju poslova

koje rade. Na isti taj način stvaraju se vlasnici jakih globalnih firmi koje je teško

kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala žele još više, traže, kupuju, prodaju, sve da bi

ostvarili još veći profit.

Relativno brzo nakon uspostavljanja "novog svetskog poretka" pokazalo se da

međusobna uslovljenost tranzicije i globalizacije u postrealsocijalističkim zemljama (kao

zemljama u tranziciji, što je i naša država) daje učinke daleko od onih koje su pripadnici

društvene većine u dominantnom delu tih zemalja želeli i očekivali.

S druge strane, globalizacija, i pored značajnih dostignuća u tehnološkom,

ekonomskom, informativnom, delom i kulturnom povezivanju sveta, pokazala je svoje

duboke procepe i pre svega oslonac na nasilje ove ili one vrste.

Entuzijazma više nema, čak ni u najmoćnijim zemljama Zapada. Džinovske

kompanije planetarnog dosega nastupaju rušeći sve pred sobom na novoosvojenim

prostorima. Umesto obećanog blagostanja javlja se masovno osiromašenje. Politička

sloboda jeste znatno veća nego u bivšem realsocijalističkom režimu. Ali su još veći beda,

nezaposlenost i socijalno beznađe većine stanovništva u preovlađujućem delu zemalja

postrealsocijalističke „tranzicije".

13


ZAKLJUČAK

Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše

životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji

bila bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije. Pesimistički pogled na

globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi svetske nejednakosti i uveliko

pogoršava živote siromašnih. Postoje tvrdnje da globalizacija stvara svetske pobednike i

gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na bedan i očajnički život.

Glavni promoteri ekonomske globalizacije su transnacionalne korporacije,

transnacionalne banke, međunarodni finansijski centri moći, međunarodne i regionalne

organizacije. Osnovni oblici manifestovanja globalizacije su finansijski, investicioni i

trgovinski procesi, a osnovna strategija njene realizacije je istovremeno lokalna i globalna,

jer je to preduslov unifikacije međunarodnih standarda ekonomskog ponašanja.

Globalne strategije su dominantno zasnovane na znanju, a nacionalne ih podržavaju

i prilagođavaju im se u manjoj ili većoj mjeri. Tu alternativa praktično ne postoji (osim

fatalistička).

Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju

kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlačenju

moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste

jedna od njenih posljedica. Nacije gube dio svoje ekonomske moći koji su nekada

posedovale.

14


Nezavisno od svih negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti

kao izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.

Budućnost kako i svetskih tako i preduzeća zemalja koje su u tranziciji zavisi od građenja

konkurentnosti sa sposobnošću ostvarivanja konkurentskih prednosti na nacionalnom

tržištu, kao delu globalnog tržišta, i na ukupnom globalnom tržištu. Vođene sposobnim i

inovativnim menadžmentom, preduzeća zemalja u tranziciji imaju šansu da ostvare rast na

takvom tržištu. Neka od nacionalnih preduzeća, ona koja za to imaju kapacitete, moraju se

povezivati sa međunarodnim kompanijama i na taj način se uspešnije uključivati u

globalno tržište.

Vlade država koje su u tranziciji imaju ispred sebe zadatak da usklade kapacitete

nacionalne privrede i pripreme ih za ekonomsku liberalizaciju koju donosi globalizacija.

Pri tom se mora naći prostora i za povoljne uslove privređivanja i vlastitih preduzeća i

stranih firmi koje nastupaju na međunarodnom planu.

Globalizacija ruši, zamagljuje i marginalizuje sve ranije kriterijume podele

(političke, ideološke, nacionalne, klasne, rasne, verske i sl.) i potčinjava ih racionalnom i

univerzalnom ekonomskom kriterijumu, koji, po prirodi stvari, vodi dominaciji i moći onih

koji raspolažu mobilnim kapitalom, tehnologijom, znanjem i informacijama. Krupni

kapital u raznim oblicima ruši sve barijere i preko njega se na globalnom planu skoro sve

rešava.

Svet XXI veka će sigurno, po mnogo čemu, biti globalan. Pa ipak, i pored

nezapamćene otvorenosti i međusobne zavisnosti, koje prate globalizaciju, a omogućene su

bumom informacionih, komunikacionih i transportnih tehnologija, ne primećuje se

značajnije povećanje ekonomske, građanske, pravne, institucionalne, političke, kulturne i

civilizacijske homogenizacije sveta. Paradoks globalnih nejednakosti (razlika) je previše

uočljiv i to je možda najtanja vezivna nit globalizacije.

Moramo živeti sa nealternativnošću globalizacije kao izvora sukoba, šansi, rizika i

konkurencije. Moramo joj se prilagođavati i pokušavati od nje izvući što više koristi,

iskoristiti što više šansi i mogućnosti koje ona pruža, ublažiti njena brojna negativna

dejstva i pri svemu tome sačuvati što više svojih pozitivnih ekonomskih specifičnosti.

15


LITERATURA

1. Komazec R., Savić J., Aničić R. i drugi: Makroekonomija,

Viša poslovna škola Čačak, 2006.

2. Drašković V., Jovović R.: Globalizacija u ekonomskom kontekstu,

Montenegrin journal of economics No 3, Podgorica, 2006.

3. Vidojević Z.: Kuda vodi globalizacija, Projekat: Tranzicija društva i

privrede Srbije u procesu globalizacije i regionalizacije – pravci

promena i aplikativni modeli, Beograd, 2006.

4. Časopis Finansije br. 1-6, Ministarstvo finansija Republike Srbije,

Beograd, 2005.

5. Bogdanović M., Šestović L.: Ekonomija od A do Z,

Beogradska otvorena škola, Beograd, 2003.

6. http:// www.economy.co.yu

7. http://www.wikipedia.org

8. http://www.thecoca-colacompany.com

16


17

Documents

Globalizacija i Zemlje u Tranziciji - Seminar Ski Rad