Gornji Egipat i Faraoni

7/26/2019 Gornji Egipat i Faraoni

1/12

AMRAKA KULTURA (NAKADA I) 3900 3600 BC

Ova kultura rasprostire se izmeu ASIJUTA na severu i 1. KATARAKTA na jugu.Glavni lokaliteti su MOSTAGADA, MAHASNA, ABIDOS, EL-AMRA, NAKADA.Primetan je nedostatak ostataka naselja, poto je kultura uglavnom prouena na osnovu

materijala sa nekropola.ini se da kultura otpoinje negde oko 4000/3900 godina pre nove ere, a traje do

negde 3600. godina pre nove ere. U periodu 4000-3800 poklapa se sa BADARIJENOM, apri kraju kulture sa GERZEKOM kulturom.

Naselja su slabo istraena, a mogui oblik stanita je koliba sa dva vertikalna zidakoji nemaju otvor, bez krova. Ove kolibe su verovatno sluile za zatitu od vetra. Postojei stanita krunog oblika sa zidovima od blata meanog sa sitnim krenjakom i trskom.Pod je bio od naboja i neznatno udubljen, a krov u obliku kupole od tronog materijala.

Sahranjivanje je vreno van naselja; grobovi su u obliku plitkih okruglih jama sazgrenim pokojnicima, gde je glava pokojnika prema jugu. Telo je uvijano u asure ili

koe, mogu

e je postojanje kov

ega od drveta. Na

eno je i dosta grupnih grobnica saraskomadanim pokojnicima. Pitri smatra da je reo ostacima kanibalistikih gozbi ili o

sekundarnom sahranjivanju. U Gornji Egipat po Pitriju se u ranom AMRATIJENUnaseljavaju Libijci, s tim da ova kolonizacija prestaje krajem kulture, u njenoj drugoj fazi.

Keramika je podeljena na 9 grupa (po PITRIJU) gde svaka nosi oznaku po prvomslovu naziva grupe. Za NAKADU I specifina je samo klasa C, dok su zajednike klaseNAKADE I i II B, P, R, N, F, dok su za NAKADU II specifine klase D, W, L. Tako uNAKADI I postoji:

B KLASA Black topped polished red (crvena uglaana sa crnim obodom). Crniobod nastao je karbonizacijom, tj. injenicom da je posuda prilikom peenja bilaokrenuta obodom na dole, pa se on pekao u pepelu gde je bio manjak kiseonika.

P KLASA Polished red (crvena uglaana). Izrauje se od preiene gline ipotom se preko povrine nanosi crveni slip etkicom ili umakanjem, a potom se renimoblutkom povrina glaa i na kraju pee. Glavni oblici su zdele, jajolike posude,zdepaste posude, izduene posude, ramenaste posude.

R KLASA Rough brown (posude za svakodnevnu upotrebu). Veoma surasprostranjene, dosta grube, prave se od nepreiene zemlje. Imaju braon-mrku boju,mada zna da bude i crvenkasta. Izgleda da oblikom utiu na sve ostale klase. Jediniukras im je urezivanje pri obodu. Od oblika ima zdela, vaza i boca.

N KLASA Black Incised pottery (crna urezana keramika). Oznaku N dobila poporeklu, jer se nalazi u NUBIJI. Veoma su retka klasa posuda u NAKADI I, crne su boje

sa unutranjom dekoracijom geometrijskog tipa, inkrustirane belom bojom. Posude nisuveoma visoke, postoji tendencija ka zaobljavanju. Recipijenti su im iroki, otvoreni kaokod korpi.

F KLASA Fancy forms of pottery. U ovu klasu spadaju posude neobinih oblika,koji mogu da spadaju i u klase C, B i P. Od oblika ima dvojnih zdela spojenih dnom idonjim delom ili upljim valjkom u visini trbuha, dva recipijenta sa zajednikim vratom,posude na nozi, asimetrine posude, posude sa plastinim ornamentom crvene krune

1


2/12

Donjeg Egipta, posude sa reljefnim prikazom tapa sa ljudskom glavom i sa po dvelune linije, antropomorfne posude steatopigne ene, teriomorfne posude

C KLASA White Cross lined pottery (keramika sa slikanim belim linijama).Karakteristina samo za AMRATIJEN NAKADU I. Slikanje je izvoeno gustim belimlinijama na crvenoj osnovi, koja je dobro uglaana. Motivi su geometrijski, floralni,

kompleksne scene, retko izolovani. retko ima predstava ljudskih figura, najpoznatijatakva posuda je ona koja se naziva LONDONSKA VAZA, sa prikazom dve figure kojese ili igraju ili bore. Jedna od ljudskih figura ima dugaku kosu. Izmeu nogu tih figuranalazi se jedan cik-cak linija.

GERZEAN KULTURA (NAKADA II) 3600-3300 BC

Ova kultura rasprostranjena je sve do srednje i donje Nubije, a postoji i jedanlokalitet u DELTI MINAT ABU OMER. Kultura je podeljena na RANI Gerzean kojitraje od 3650/3600 3400 godine pre nove ere, i POZNI Gerzean koji traje od 3400-

3300/3250 godine pre nove ere. U poznom Gerzeanu primeuju se znakovi intenzivnijepolitike delatnosti, tj. borbe za prevlast izmeu vladara Gornjeg i Donjeg Egipta.

Kue su bile pravougaone osnove i imale su jednu sobu i dvorite ispred. Krov jepokrivao polovinu kue. Dobar primer arhitekture perioda moe se videti na lokalitetuHIERAKONPOLIS. Tamo je otkriveno svetilite u obliku etvorougaone platformezaobljenih uglova sa zidom, potom kompleks kultnih graevina iz perioda NAKADAIIb-IIIa1 sa ovalnim podom od malterisanog blata, sa rovom na severu koji se zavravakapijom. Juna strana lokaliteta ima mali etvorougaoni prostor sa platformom oderpia.

Neke graevine iz june Palestine mogu se smatrati primerima arhitekture 0.

dinastije EN BESOR, TEL ERANI, TEL HALIF. Na podruju HIERAKONPOLISAprimeuje se organizovano drutvo i ekonomija, te se vemoe govoriti o industrijskim,

vojnim i administrativnim aspektima organizacije. U centru grupe sela i zaselakaverovatno se nalazio administrativni centar u obliku kamene kue i velikogfortifikacijskog objekta sa etvorougaonim dvoritem.

Grobovi su pravougaoni, sa zgrenim pokojnicima, okrenuti glavama na jug, alicem ka zapadu. I dalje se koriste okrugli grobovi. Ponekad grobovi su obloeniasurama ili drvetom, a umotavanje tela prestaje. Na kraju NAKADE II poinju da sekoriste u veem broju grobnice sa nekom vrstom nie na istonoj strani, gde je poloenotelo. Prilozi su brojniji nego ranije, kraj nogu pokojnika esto se nalazi veliki krag.

Za ovu fazu kulture karakteristine su tri klase, L, W i D.

W KLASA Wavy handled pottery (keramika sa talasastim drkama) Ova klasa jebila osnova za stvaranje Pitrijeve hronologije redoslednih datuma. Posude se sve vie

izduuju, a drke se smanjuju i degeneriu sve do take kada postaju ueornament.Njihova utilitarna funkcija se smanjuje, ali zato ornamentalna raste. Poreklo ovog tipadrki nalazi se u Palestini.

L KLASA Late pottery (kasna keramika). Ovo je malo istraivana klasa. Vezana jesamo za Gornji Egipat i javlja se u kasno GERZEANU. Posude su za svakodnevnu

2


3/12

upotrebu, bledo ruiaste ili mrke boje, ponekad su malo zaglaane i nemaju prevlaku.Od oblika su prisutne posude izduene u donjem delu sa picastim dnom radizabadanja u tlo, izduene posude sa ravnim dnom, mogue posude klase F.

D KLASA Decorated pottery (dekorisana keramika). Zove se joi funeralnakeramika. Jedna je od najznaajnijih klasa i iskljuivo je vezana za NAKADU II, mada je

utvren prelaz iz AMRATIJENA na jednoj posudi, koja je slikana predstavama klase D,a raena tehnikama klase C. Radi se od fino preiene gline, a na istoj povrini suda seposle peenja slika motiv tamno crvenom bojom. (ponekad sa plaviastim nijansama). Ikod ove klase ima imitiranja kamenih posuda. Glavne predstave na keramici su spirale,imitacija ljuture pueva, aloja, vrsta divlje banane, bun, kozorog, antilopa, flamingo uletu u jatu, nizovi trouglova koji predstavljaju brda, talasaste linije koje predstavljaju

vodu, zarezi, ahovska polja, pentagram, BARKA, predstave ljudi.U El DEBALAINU je otkriven komad tkanine od lana sa prikazom amca, dok je

u NAKADI II esto nalaen bakar koji je bio korien za igle. eljevi se prave odslonovae, a harpuni od bakra. Od sileksa se prave ovalni noevi, romboidni iljci za

koplje ili no

. Statueena su oslikane na ramenu kao tetova

a.Za kraj ove kulture karakteristine su PALETE. Postoje votivne i komemorativne.

Izrauju se od zelenog kriljca, alabastera, granita i krenjaka. U gornjem Egiptu paletese javljaju jood vremena TAZIJENA. U to vreme one su bile proste, geometrijskihoblika, sa ispupenim duim stranama, konkavnim uim stranama, ovalne i sl. Neke suukraavane zarezom.

U BADARIJU je na od oko 300 grobova otkrivena 21 paleta. Sluile su za spremanjeboje za minku za oi, koja je titila od sunca i insekata. Magijsko ritualno minkanje jevreno u hramu. Boje su bile mrvljene oblutkom i meane sa masnoama nilskog konjaili sa uljem od pistaeve kore ili su bile uvoene iz Palestine. Nalaene su i u mukim i uenskim i u dejim grobovima. Glavni oblici su pravougaone sa V urezima i elipsaste sazarezima.

U NAKADI su geometrijskog, teriomorfnog, romboidnog (najee) oblika od 5-70cm veliine. Ima ih i u obliku slona, nilskog konja, ptica, patki, antilope, riba, ovalnih,trougaonih. Neke su i ukraavane. Manje palete mogu biti i amuleti, dok su vee paleteukraene nizovima paralelnih linija, a mogu imati i rupe ili leb.

U kasnom Gerzeanu javljaju se KOMEMORATIVNE palete sa istorijskim scenama i

dogaajima vezanim za ujedinjene EGIPTA. Samo su etiri naene in situ, dok su ostalenabavljene (a potiu iz HIERAKONPOLISA)

1. PALETA ROGOVA kraj AMRATIJENA2. PALETA IZ EL-AMRAHA paleta MINA po tipu je vrsta 2 ptice sa

ispupenjem izmeu glave i ima znak boga MINA.3. GERZEKA PALETA paleta HATOR Hator je boginja, majka HORUSA. Ima

predstavu 5 zvezda4. MALA PALETA paleta 2 PSA uva se u Oksfordu, predstavlja

komemorativnu paletu, visine 43 cm. Raena je oito pod mesopotamskim uticajem. Uprvom planu je glavno boanstvo, potom slede ostala. Tumai se kao akal, lisica ili vuk,sa strane su 2 PSA. Paleta je naena u HIERAKONPOLISU. Tu su joi predstave grifona

3


4/12

sa glavom ptice grabljivice, a obe strane palete su ispunjene ivotinjama, meu kojimaima primeraka i iz stvarnog sveta, poput lava, leoparda, hijene, bivola, irafe... Potie izvremena kasnog GERZEANA.

5. PALETA 4 PSA Posveena je boanstvu u obliku psa i uva se u LUVRU. Naaversu su lav, ibis i fantastina ivotinja (serkopard) Na reversu su pale i 2 irafe. Oi

ivotinja su nekada bile ispunjene, a reljef je neveto raen.6. NARMEROVA PALETA Izraena je u spomen pobede TOTA nad junjakim

plemenima, a posveena je boginji HATOR. Na paleti su prikazani kasniji dogaaji, tj.radi se o prvom dokumentu koji govori o ujedinjenju Egipta. NARMER je prikazan kakodri neprijatelja za kosu i sprema se da mu razbije glavu buzdovanom, dok okolo leemrtvi neprijatelji. Narmer na glavi ima krunu Gornjeg Egipta. 6 biljaka papirusa nakojima stoji HORUS soko predstavlja znak za zemlju. Ime ovog faraona ispisano jesimbolima (nar-som, mer-dleto). Na reversu bik rastura zidine grada, to simbolizujeNARMEROVU pobedu.

7. PALETA BIKA komemorativna paleta. Faraon je predstavljen u obliku bika i

unitava neprijatelje. Vide se i dva

akala, anubis, HORUS, ibis. Prikazano je osvajanjetvrave koja ima svoj znak. uva se u Luvru.

8. PALETA GRADOVA pobednika paleta. Moda pripada faraonuKORPIONU. uva se u LUVRU. Prikazuje arhajske hijeroglife na jednoj strani koji jo nisu deifrovani. Verovatno predstavljaju gradove (NOME). Na drugoj strani je ratniplen u 4 friza sa ivotinjama, kao i maslina, simbol HIERAKONPOLISA. Simboli ptice,raka, sove, broda, krinje i vrbe stoje u uglu iznad hijeroglifa gradova.

9. PALETA VIDOVKA prikazuje ptice i reke Donjeg Egipta10. PALETA LOVA uva se u LUVRU I BRITANSKOM MUZEJU. Prikazuje

ljude i ivotinje. Na oba kraja palete su ranjeni lavovi. Izraena je od kriljca. Na njojima arhainih hijeroglifa. Ljudi su naoruani bumeranzima, lukovima i strelama a

ivotinje pokazuju strah. Vidi se mesopotamski uticaj.11. PALETA BOJITA - potie iz ABIDOSA. Prikazuje poraz naroda LIBIJE.

Prikazana je scena bitke sa poraenim neprijateljima. Sa druge strane je osvajanjetvrave.

NULTA DINASTIJA EGIPTA/ NAKADA III

Po Pitrijevoj hronolokoj podeli kultura predinastikog Egipta zasnovanoj natipologiji posuda, naroito na promenama na keramici njegove klase W, odnosno Wavy

handled keramici, kulture Gornjeg Egipta dele se na Amratijen, Gerzean i Semanien, ilipo imenu jednog od glavnih lokaliteta, redom, Nakada I, II i III. Period Nakade IIpodeljen je na tzv. rani i kasni Gerzean, odnosno Nakadu IIa i Nakadu IIb.

Period koji je tema ovom seminarskom radu obuhvata razdoblje Nakade IIb iNakadu III. U apsolutnom datovanju, Nakada IIb je vreme od oko 3400 do 3300/3250g.p.n.ere., a Nakada III obuhvata naredno razdoblje do poetka prve dinastije faraona,ili u apsolutnom datovanju razdoblje od oko 3300 do 3100g.p.n.ere..

4


5/12

Nakadu III odnosno prelaznu fazu izmeu Nakade II i faraona, otkrio je W. M. F.Petrie koji joj je i dao ime Semanien po imenu sela Semaineen koje se nalazi oko 25 kmzapadno od Esne.

Period o kome govorimo obeleen je znatnim socijalnim preokretom, na staukazuju kompleksniji naini sahranjivanja kao i bogatiji grobni prilozi, kao i predstave

na umetnikim tvorevinama mahom pronaenim u tim grobovima. U ovo vremedogodile su se i znatne ekoloke promene koje su mogle bitno uticati na ondanjedrutvo.

Postoje razliita objanjenja tog kulturnog preokreta, a sam Petrie je smatrao da jeon posledica upada nekih naroda sa istoka koje ce neki antropolozi nazvati "dinastikomrasom", i koji bi bili preci prvih egipatskih faraona.

itavu pretpostavku potkrepljivali su predmeti na kojima je jasan uticaj istonihkultura, kao sto su predstave barki na vazama koje su mesopotamskog tipa i razlikuju seod gerzeanskih predstava barki.

U vezi s tim Kaiser deli razdoblje Nakade III na Nakadu IIIa, koja odgovara

kasnom Gerzeanu tokom kojeg su promene jasnije u oru

u i materijalnim nalazimanego u teritorijalnom irenju; i na Nakadu IIIb koja se veprotee na poetak istorijskogperioda ; u toj fazi se pojavljuju prva vladarska imena u okviru njihovih pravougaonih

polja, serekh, na kojima stoji ili ne stoji soko. To su prviHorus-i koji e uvrstiti svojuvlast u oblasti Memfisa ukljuujui i nalazita Tourah, Tarkah, Helouan, Abu Roach,iproiriti se na jug do 2. katarakta i koji ce sagraditi prve monumentalne grobnice uAbidosu, a to e vebiti prva dinastija

Pomenute ekoloke promene u to doba odnose se na period smanjenih padavina isamim tim pomeranja ljudi iz oblasti klanaca, koje je zahvatila pustinja, ka reci, a tako ipromenama karaktera njihovog ivota: sa preanjeg stoarskog u pravcu ranezemljoradnje, i potom stvaranju sistema za vetako navodnjavanje, o emu svedoi i

tzv. Glava Buzdovana Vladara Skorpiona, otkrivena u Hijerakonpolisu, gde je prikazanvladar koji u velikoj ceremoniji sa motikom u ruci otvara jedan kanal.

Taj pokuaj prevladavanja neizvesnosti poljoprivrednih prinosa doveo je i dopojave upravnog aparata, kao i stvaranja regionalnih politikih celina sa svojim voama.Postojanje izvesne vee moi nekih ljudi odrazilo i na statusna dobra to je itljivopostojanjem bogatih grobova. Dakle Nakada III je vreme ustanovljavanja sezonskihperioda nazvanih plavljenje, nicanje i skladitenje.

Populacija Nakade III se u tom svom pomeranju koncentrisala oko utvrenoggrada Nekhena (Hijerakonpolis), koji je vezan za izlaz u "Veliki Vadi" i imao povoljanpoloaj za naseljavanje obzirom da je bio na uzvienju koje je moglo tititi naselje od

poplava.Pitanje je karaktera njihovog naseljavanja na tom prostoru, odnosno da li se radilo

o miroljubivoj ili ratobornoj populaciji, a odgovor na to se uglavnom trazi na karakterupredstava na nekim predmetima kao sto su palete ili vaze, kao i na osnovu karakteragrobnih nalaza.

Na teritoriji Egipta, zapravo doline Nila, jood paleolita vidljiva je kulturna podelasevera i juga.; te kulture su znale jedna za drugu, ali se nisu meale. U poznomhalkolitu utvren je u Donjem i severnom Gornjem Egiptu Buto-Maadi kulturni

5


6/12

kompleks, dok u Gornjem Egiptu nastaje Gerzeska kultura. Vladari ove kulturezapoee ekspanziju ka severu. To irenje je verovatno bilo uslovljeno potrebom zamaterijalima i proizvodima, mada postoji i pretpostavka da je zbog postojanja rivalitetasa donjoegipatskim kulturama vezanog za trgovinu sa Azijom, zapravo motivekspanzije bilo irenje moi i uticaja nad tim oblastima. To e na kraju za posledicu imati

osvajanje i slom kultura u severoistonoj delti, mada ce zaobii jedan broj maaanskihnaselja. To znaci da ce krajem Nakade II celim Egiptom dominirati Gerzeska kultura izkoje ce proizii potonja Nakada III.

Faraoni nulte dinastije

Ostaje pitanje ko je upravljao i vodio te osvajake pohode? Taan broj, redosled i

identitet faraona tzv. nulte dinastije jouvek su hipotetini.Glavni izvori za poznavanje Egipatskih faraona su: Carski anali na Palermskom

kamenu, na kome se nalazi lista faraona zakljuno sa petom dinastijom; potom lista

vladara u Abidosu ispisana na zidovima hrama Setija I, sa listom faraona sve do njegovevladavine odnosno devetnaeste dinastije; zatim Torinski Carski Papirus koji obuhvatapotpunu listu faraona ukljuujui Novo carstvo; potom u fragmentima ouvanaManetonova istorija iz III veka p.n.ere.; i Herodotova istorija iz V p.n.ere.

Prema ovim izvorima prvi vladar i ujedinitelj Egipta bio je Menes, a za dogaajekoje mu prethode pominje se niz poluboanskih dinastija koje se smetaju izmeu vladebogova i vlade Menesa. Te vladare izvori kao sto je Palermski kamen, nazivaju"sledbenicima Horusa". Njihove oznake pojavljivale su se u pravougaonim poljima, tzv.serekhna kojima je obino stajao soko kao simbol Horusa, i koji su bili umetani nafasade palate ili urezivani ili islikani na nekim specifinim vrstama keramike.Tipolokim i hronolokim klasifikovanjem te keramike, dolo se i do izvesnog

hronolokog rasporeda pomenutih, na njima obeleenim, serekh, tako da su imenavladara izdvojena u tri horizonta: horizont A predstavlja serekhbez zapisa, ali esto jena njemu dvostruki soko; U horizontu B pojavljuje se imenovanje Iry-hor, zatim Ka iNarmer; i u horizontu C pominje se ime Aha. Tako da se dobija sledei redosled: Iry-hor- Ka - Narmer- Aha. Ovaj redosled je potvren i studijom o arhitektonskoj evolucijigrobova nekropole B u Abidosu.

U svemu tome ostaje pitanje identifikovanja i smetanja u ovaj raspored Menesa.Postojale su razne pretpostavke, kao recimo, da se Menes moe identifikovati saNarmerom i Skorpionom, odnosno da je to jedna linost; ili druga pretpostavka po kojoj

je Menes = Aha. To je dalje vodilo tumaenju grupe mn, koja je zapravo smatrana za

imenovanje Menesa. Ali bilo da je Menes legendaran ili da se krije pod drugim imenombitno je koji je od vladara bio taj koji je smestio svoju prestonicu u This, osnovao Memfis,kao sto se po tradiciji pripisuje Menesu, i tako mogao biti smatran za prvog gospodaraprve dinastije?

U svakom sluaju imena i postojanje vladara pod imenima Ka, Narmer i Aha susigurno potvreni postojanjem njihovih grobnica u Abidosu i potvrdom njihovih imena

6


7/12

na materijalu koji potie iz nekropola iz sektora Memfisa, iz Touraha, Tarkaha,Helouana.

Ostaje i pitanje ujedinjenja Egipta, koje se ne objanjava odreivanjem prvogvladara prve dinastije. Jer tradicija navodi da je Menes osnovao Memfis, ali ne i da je onujedinio dve zemlje.Verovatno je da se to smatralo vezanim jedno s drugim, jer je

osnivanje Memfisa izvreno u okviru osvajanja Severa. Jer ako se uzme i da je Aha prvivladar prve dinastije, ispred njega su jo4 vladara prethodnika. Bez sumnje je, da je veNarmer vladao nad ujedinjenom zemljom kao sto prikazuje njegova paleta.

Razmatranjem predstave na glavi buzdovana vladara Skorpiona, moe sepretpostaviti da je i on vevladao nad obema zemljama jer predstava sadri obeleja iGornjeg i Donjeg Egipta.

Sve to je pomenuto i dalje ostaje na nivou mnogobrojnih pretpostavki, jer nepostoji za ova pitanja dovoljno dokaza za tvrenja. Svakako da je mogue da su i preprvih istorijskih vremena pojedini oblasni vladari uspevali da povremeno ili trajnoosvoje i moda ujedine celu zemlju.

Stanita -

to se ti

e arheolo

kih istra

ivanja, ona su jo

uvek za ovu epohunedovoljna i nepotpuna, odnosno nedovoljno je istraenih naselja iz ovog perioda. Zato

postoji nedostatak arhitektonskih ostataka na osnovu kojih bi se opisala onovremenastanita .

To donekle dopunjuju likovne predstave na D klasi keramike na kojima se kabinebarki mogu razmatrati i kao prototipovi kuca Gerzeanaca, zatim predstave na paletama,kao i pronaeni glineni model kue u Gerzeanskom grobu u El Amrahu, koji se sadanalazi u Britanskom muzeju; pravougaone je osnove i ima zidove neznatno ukoene kaunutra. Na jednoj od pravih strana nalaze se vrata a na drugoj su dva visoko postavljenaprozora. Krov je u obliku niskog lunog svoda. Za izgradnju stanista prvo su korienitroni materijali kao drvo, trska, papirus, a krajem Nekade II poinje upotreba erpia,

to je pronaeno na lokalitetu u Tel El Farainu, gde su objekti iz perioda nulte dinastijezastupljeni kao pravougaone graevine od erpia.

U Butou u slojevima Nakade III javljaju se i instalacije od duguljastih , nepravilnihgrudvi blata visine do 50 cm. Na lokalitetu Tel Ibrahim Avad datuje se u protonultu inultu dinastiju deo vee graevine od erpia, zidova debljine 1,2 m i otpraen u duiniod 15,5 m, pre spajanja sa drugim zidom. Vei rezidencijalni objekti gerzeanskikonstatovani su i u tzv. Junom Gradu u oblasti Nakade.

Religijska arhitektura Gerzeanaca zastupljena je kvadratnom platformomzaobljenih uglova sa okruglim stepenastim potpornim zidom od krenjakih blokova,koja se nalazila u okviru kasnijeg hrama u Hijerakonpolisu, gde je na lokalitetu 29a

otkriven i vei arhitektonski kompleks kultne prirode sa podom od blatnog maltera,oivien rovom. U objekat se ulazilo kroz kapiju, a na osnovu fragmenata keramikegraevina je datovana u Nakadu IIb-IIIa.

Sahranjivanje - to se tie sahranjivanja u ovom periodu, najjednostavniji gerzeskigrobovi su pravougaonog oblika, sa pokojnicima u zgrenom poloaju na levom ilidesnom boku i glavom na severu ili jugu. Rake su ponekad obloene asurom, kodsiromanijeg sloja stanovnitva, a imuniji sloj je imao i bogatiju grobnu arhitekturu.

7


8/12

U Minsat Abu Omaru je do sada naeno oko 420 uglavnom nedirnutihgrobova,pravougaonog oblika , razliite veliine. Dno rake je ponekad obloeno asuromsa blatnim malterom preko,a postoje i vee grobnice sa 2-3 prostorije ,napravljene oderpia, sa krovom od pletera, granja i drvenih greda. Bogati pokojnici su imali kovegod trske ili drveta.

Od velikog znaaja su tri grupe grobova vezane za tri gornjoegipatske uslovnoreeno politike jedinice: This,sa svojom nekropolom u Abidosu, Nakadu iHijerakonpolis. Ova tri lokaliteta su moda predstavljala centre regiona u kojimanasledno vladala lokalna elita. Dakle to su bili oblasni vladari koji su vladali izvesnimmanjim oblastima i koji su upotrebljavali prepoznatljivu vladarsku ikonografiju kojomsu izraavali ideoloku osnovu njihove moi.

Njima verovatno pripadaju grobovi kao sto su grob u J u Abidosu, grobovinekropole T u Nakadi, oslikani grob u Hijerakonpolisu i grob u Gabeleinu. U ovimgrobovima pronaeni su simboli vladarske ikonografije bilo na zidovima, posuu ilidrugim predmetima, a sto istovremeno predstavlja i zaetak egipatskog pisma.

Od 22 grobnice iz perioda Nakade IId-IIIb u Abidosu, veina ih je sa jednomgrobnom odajom, a ima ih i sa vise prostorija sa oplatom od erpia i drveta. To je mesto

sahranjivanja prethodnika nulte dinastije iz koga se razvila kasnije vladarska Bnekropola. Postojale su i grobnice sa 3 odnosno 12 malih odeljenja povezanih sa uskimprorezima kao lana vrata.

Veina poznatih faraona nulte dinastije sahranjena je na vladarskoj nekropoli uAbidosu.

Grobnica B1/2 pripadala je Iry-Horu (dimenzija 4,35 x 2,50m), B7/9 Kau, a B 17/18Narmeru. Izraene su od erpia i imaju pravougaonu osnovu.( Anelkovi1995: 19 )

Materijalna kultura, pokretni nalazi

to se pokretnog arheolokog materijala ovog perioda tie, za hronologiju je,naravno najbitnija keramika. Zastupljena je keramika Pitrijevih klasa D, W i L.

D keramika je dekorisana, slikana keramika, koja je, verovatno koriena ufunerarne svrhe. Raena je od fine, preiene gline. Na svetlo utoj povrini sudamotivi su izvedeni tamno crvenom bojom. Najei motivi su: spirale, aloja, bun, razneivotinje kao kozorog, antilopa, flamingosi, zatim nizovi trouglova, zarezi, ahovskapolja, a osnovno motiv je barka, mada je za period Nekade III karakteristino opadanjefiguralnih motiva, tako da preovlauju nefigurativni oblici.

W posude su posude sa talasastim drkama ,na osnovu kojih je Pitri zasnovao

svoju hronologiju. Drske na ovim posudama su se vremenom smanjivale i degenerisale,da bi se pretvorile u ornament uzeta. Takve drske potiu iz Palestine, odakle potiu iposude sa visokim omastim drkama, bradaviasti ornament i dr.

L keramika je tzv. kasna keramika. To su uglavnom posude namenjenesvakodnevnoj upotrebi. Boja im je bledoruziasta ili mrka. Javlja se u obliku izduenihposuda sa ravnim ili zailjenim dnom, zatim pehari sa visokom omastom drkom,posude sa perforiranim postoljima kao i krukolike posude.

8


9/12

U ovom periodu raste upotreba bakra, a isto tako se javlja porast predmeta,amuleta i nakita od lapis lazulija, kao i od zlata, srebra, opsidijana i dragog kamenja.Novi zamah dobija i proizvodnja fajansa.

Teriomorfne palete gotovo potpuno isezavaju, a zamenjuju ih jednostavne paletegeometrijskih oblika, uglavnom pravougaone i romboidne.

Protodinastiki Egipat ili period tzv.nulte dinastije, je vreme irenja jednegornjoegipatske kulture, Gerzeana, ka oblastima Srednjeg i Donjeg Egipta. Period ovekulture karakterie stvaranje irigacionog sistema, i samim tim znatne izmene u drutvu,socijalno raslojavanje, potreba za vise materijala i sirovina, prestiu trgovini sa Istokomu odnosu na kulture srednjeg i Gornjeg Egipta, i izdvajanje linosti koje e takvuekspanziju pokretati i voditi, u tradiciji nazvani sledbenici Horusa, odnosno vladaripre onih koje belezi istorija. iri zakljuci o ovim linostima i karakteru njihove vlasti,zasada su samo pretpostavke koje se zasnivaju na onovremenim umetnikimpredstavama koje nose mahom palete, vaze i drke noeva toga doba. Na osnovu tihpredstava i na njima zastupljenih simbola mogu se naslutiti i neke ideje o eventualnom

tadanjem ujedinjenju Egipta u jednu zemlju, ali o organizaciji takve zajednice i njenomkontinuitetu, na osnovu dosadanje istraenosti se ne moe jozakljuivati.

Tinitsko doba 3000-2778.g.pne

U Palermu se uva deo kamenog anala iz Starog carstva i drugi nalazi iz kojih su

poznata imena vladara koja nisu sadrana u kasnijim spiskovima egipatskih kraljeva:

Seka; Haju; Te i dr; Skorpion, Narmer.

Po egipatskom predanju istorijsko vreme poinje sa faraonom Menesom koji je,

verovatno, identian sa jednim kraljem Horus Aha. Samo je ovo ime preneto nasavremene spomenike. Egipani oznaavaju ujedinjenje dveju zemalja, naime Gornjeg

i Donjeg Egipta, u jedno carstvo, koje je izvrio Menes, kao konstitutivni dogaaj. Ovo

ujedinjenje zabeleeno je u raznim simbolinim likovnim prikazima kao da ga je svaki

kralj ponovo vrio. Tako je npr. na prestonom seditu jedne statue Sesostrisa I ujedinjenje

prikazano bogovima Horusom i Setom, odnosno personifikacijama dva dela zemlje, koje

biljke sa grbova dveju zemalja obavljaju oko hijeroglifa ujedinjenje. U stvari, moe se

dokazati da je nekoliko kraljeva pre Horus Ahaa vladalo nad celim Egiptom. Verovatno

je formula ujedinjenje dveju zemalja stvorena iz kasnije perspektive da bi se oznaio

zavretak jednog dueg istorijskog procesa.

1. i 2. dinastija

1. dinastija. Faraoni: Horus Aha, Der, Mer Neit, Vadi (Det), Den (Udimu), Anedib,

Semerket, Kaa.

9


10/12

2. dinastija. Faraoni: Hotep-sehemui, Neb-Re (Neb-nefer), Nineer, Uneg (poredak

nesiguran), Sened, Nub Nefer,Peribsen, Sehemib Perenmaat, Hasehemui.

Istorijsko doba Egipta poinje s ujedinjenjem dvaju zemalja. Godina 3100. g.p.n.e.

moe se smatrati godinom ujedinjenja carstva.

Prve dve decenije saimaju se pod pojmom doba Tinita jer su njihovi kraljevi, potradiciji, poticali iz Tinisa u Gornjem Egiptu, a grobnice kraljeva 1. i delimino 2.

dinastije (Peribsen, Hasehemui) nadjene su u Abidosu blizu Tinisa. Dakle,

Gornjoegipani su se nametnuli za gospodare celokupnog Egipta. Mada su suprotnosti

izmedju dveju zemalja potrajale i posle ujedinjenja, a nove borbe se rasplamsavale sve do

kraja doba Tinita, gornjoegipatsko kraljevstvo ostalo je do kraja na vlasti. S druge strane,

- a to je bitno i presudno u ovom ujedinjenju nikad se nije ilo za tim da se podredjeno

donjoegipatsko stanovnitvo podjarmi ili ak istrebi. Ovo dranje posebno je

simbolizovano time to kralj naizmenino nosi krunu Gornjeg i Donjeg Egipta, a zatim

to kralj nije samo pobedonosni soko Horus, nego se naziva i oba gospodara. Od

samog poetka visoka dravnika mudrost postavila je kao cilj izjednaavanje i stapanje

dvaju slojeva i njihovih kulturnih osobenosti.

Ve od ranog doba Tinita, uporedo sa jaanjem faraonske moi, poinje stvaranje pravog

egipatskog sveta u religiji, dravi, istoriografiji i umetnosti. Otkrivanje i razvoj

hijeroglifskog pisma i uredjenje raunanja vremena predstavljaju dve osnovne kulturno-

istorijske novine toga doba.

Nije objanjeno pitanje da li je predstava o dvostrukom kraljevstvu uslovljavala i

dvostruko sahranjivanje. U novije vreme otkrivene su velike grobnice 1. dinastije kod

Sakkare, a Volter B. Emeri koji ih je otkopao, oznaava ih i delimino pripisuje istim

kraljevima za ije se grobove zna da su kod Abidosa. Mnogi podaci govore u prilog tome

da drveni grobovi kod Sakkare nisu kraljevske grobnice nego kompleksi za sahranjivanje

visokih inovnika, to je sigurno za jedan deo tih grobova.

Palate i grobnice spomenici u Abidosu i Sakkari

Opis kraljevske palate Vadia (Det) (slika 6) prua sliku o arhitekturi palata iz doba

Tinita. To su bile gradjevine od opeka od nilskog mulja, okruene delimino

neprekinutim vencem iznad fasade, podeljene stubovima, a delimino jednom vrstom

mnogobrojnih kula koje su bile isturene ispod same fasade.Gusto grupisane, medjusobom povezane kraljevske grobnice od opeka u Abidosu

srazmerno su male, sa jednom sreditnom prostorijom na koju se nadovezuju

skladitene prostorije u obliku nia, a koje su odvojene zidnim stubovima. Neke

gradjevine su s mnogo odaja i sa jednom veom prostorijom za grobnicu i nizom

skladinih prostorija.

10


11/12

Mnogo vee od grobnica u Abidosu su impozantne grobnice otkrivene u Sakkari.

Dvema od ovih grobnica V.B. Emeri odredio je istorijsko vreme.

Jedna od grobnica kralja Vadija (Det), a druga je iz doba kralja Kaa. U oba sluaja radi

se o mastabama, grobnicama karakteristinog ploastog oblika, tipinog osnovnog

oblika ovih gradjevina u toku celog Starog carstva.Kod prve grobnice (crte 1) radi se o mastabi duine oko 51m i irine 21m, sa spoljnim

fasadama oivljenim izboinama i udubljenjima. Po svom unutranjem uredjenju,

grobnica sledi seljake tradicije kraljevske grobnice kua za stanovanje. U sredini je

odaja za sahranjivanje, a oko nje mnogobrojne skladine prostorije raznih veliina, sve

pokrivene zajednikim krovom. Oko sve etiri strane tako obrazovane mastabe koja je,

verovatno, bila visoka oko 8m, prua se nizak zid na ijem su gornjem rubu, jedna kraj

druge, bile postavljene bikovske glave od gline suene na suncu, ukraene pravim

bikovskim rogovima. Nije jasno da li je u pitanju ukazivanje na broj rtvovanih ivotinja

ili su to magijsko-apotropejski simboli. Poseban spoljni zid opasuje celokupni kompleks.

Spolja se, na izvesnoj udaljenosti, sa tri strane prikljuuju grobnice za sluge koji su,

verovatno usmreni otrovom, morali da slede svog gospodara u onaj svet.

Nasuprot mastabi iz doba kralja Vadija (Det), grobnica iz doba kralja Kaa, poslednjeg

vladara 1. dinastije, pokazuje ve razvijenije oblikovanje (crte 2) time to je grobnici

pridodat hram mrtvih, kao kasnije kod Doserove stepenaste piramide i piramida 4.

dinastije. I ovde mastaba ima uobiajeni oblik ploe, povrine oko 35,5 i 24,5m i visine od

8,25m. Njena spoljna fasada samo je sa tri strane neto oivljena. Oko 5m debeli zidovi

zatvaraju centralno jezgro sagradjeno od kamenja. Tek ispod toga, uklesana u steni, lei

sama odaja za sahranjivanje, duine 10m, do koje se sa istoka dolazi hodnikom koji se

sputa ka njoj, i sa ije obe strane je prikljuena po jedna skladina prostorija. Izgleda da

je niski zid oko mastabe i ovde bio okien bikovskim glavama. Postoje i zidine koje sve

opasuju, sada iroke skoro 3m i otvorene na severnoj strani u pravcu hrama mrtvih. Ovaj

hram obuhvata kultnu prostoriju u jugozapadnom delu, kao i niz odaja i hodnika.

Mastaba i hram mrtvih takodje su opasani drugim jedinstvenim zidom, otvorenim

prema istoku, tako da celokupni kompleks ima irinu od 39 i duinu od neto preko

65m. Fasada mastabe jo i danas je izvanredno dobro odrana. Na izboinama i

udubljenjima fasade jasno je sauvana debela tukatura na kojoj se nalaze geometrijske

slike koje podravaju oblaganje asurama, sa jo uvek vanredno sveom crvenom, crnom,

plavom, zelenom i utom bojom. U samoj odaji za sahranjivanje nadjen je sarkofag kojise sasuo. U hramu mrtvih pronadjene su ploa-osnova i noge dve drvene statue.

11


12/12

12

Documents

Gornji Egipat i Faraoni