Graðevinske Mere Zastite Od Pozara

GRAĐEVINSKE MERE ZAŠTITE OD POŽARA

•Razvoj građevinarstva kako u svetu tako i kod nas, ogleda se u stalnom iznalaženju novih, sve smelijih rešenja u primeni konstrukcija i materijala. • Postignut napredak u ovom pravcu, međutim, nije praćen u jednakoj meri i napredkom na polju protivpožarne bezbednosti objekta. •Primenom sve većeg broja zapaljivih i eksplozivnih materijala u procesu proizvodnje, stvorio se i niz novih opasnosti i izvora požara, koji iz godine u godinu povećavaju štete, iako bi se opravdano moglo očekivati da će, uvođenjem savremenih materijala i konstrukcija, požari postati sve ređi.


• Da do toga ne bi došlo, prilikom izgradnje novih objekata, preduzimaju se određene preventivne građevinske mere koje se ogledaju u izboru lokacije objekta i materijala od kog će objekat biti napravljen.

• Iz tih razloga je neophodno da projektanti, u nastojanjima da dođu do novih savremenih arhitektonskih rešenja, pored zadovoljavanja funkcionalnih, ekonomskih, estetskih, konstruktivnih i drugih uslova, udovolje i zahtevima zaštite od požara.


• Mere koje treba primenjivati pri projektovanju zgrada imaju za cilj sa jedne strane da spreče pojavu požara, a sa druge strane, ako do požara dođe, da onemoguće njegovo brzo širenje i prenošenje na okolinu, kao i da obezbede evakuaciju ljudi ugroženih požarom.

• Osim toga, ove mere treba da omoguće brzu intervenciju na spasavanju i gašenju požara, kako od strane vatrogasnih jedinica, tako i drugih lica koja budu učestvovala u takvim akcijama.

•


Berlaymont Building in Brussels


Building in Belo Horizonte - Brazil

Bank of China Tower Hong Kong

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Savassibuilding.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Belo_Horizonte

http://en.wikipedia.org/wiki/Belo_Horizonte

http://en.wikipedia.org/wiki/Brazil

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Bank_of_china_night.jpg


European Parliament buildings in Brussels


• Burj Dubai je najviša

zgrada sveta po sva ćetiri kriterijuma:

• visini strukturnog vrha, najvišeg naseljenog sprata, vrha krova i vrha antenskog tornja 826 m.

• U Konkord kulu, kako još nazivaju toranj u Dubaiu, je ugrađeno

330.000m³ razlićitih betona (ne raćunajući temelje!), površina njene fasade ima 111 i po hiljada kvadrata što odgovara površini 17 fudbalskih terena.


• Procenjuje se da će je istovremeno posećivati i do 15.000 ljudi (proraćun je rađen za 35.000) koji će koristiti 56 najbržih liftova na svetu (do 18m/s) kapaciteta do 21 osobe. Ovi liftovi su prvi na svetu koji će moći kontrolisano da rade i u slućaju havarije ili požara na nekom od delova zgrade. Sva stepeništa su u betonskim jezgrima a na svakih 25 spratova postoji odmorište za prilagođavanje visinskom pritisku.


URBANISTIČKO PLANIRANJE U ZAŠTITI OD POŽARA

• Planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnja naselja i infrastrukturnih objekata, izvode se prema Zakonu o planiranju i uređenju prostora i prostornom planu. Ovaj deo planiranja ima više hijerarhijskih nivoa, ali su osnovni:

• prostorni plan, detaljni prostorni plan, • generalni urbanistički plan (GUP), urbanistička

uređajna osnova, • detaljan urbanistički plan (DUP), • akt o uslovima za uređenje prostora.


• Urbanistički planovi se zasnivaju na proceni potreba i mogućnosti uređenja, korišćenja i zaštite prostora, naročito u pogledu: prirodnih karakteristika prostora, stepena izgrađenosti stambenih i objekata privrednih i društvenih delatnosti i mreže i objekata infrastrukture, zaštite životne sredine, zaštite nepokretnih kulturnih dobara, zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda.


• Zakon o zaštiti od požara decidno zahteva da se prostornim i urbanističkim planovima, kao i odlukama koje ih zamenjuju ili dopunjuju u pogledu mera zaštite od požara, mora predvideti sledeće:

• izvorišta snabdevanja vodom, i kapaciteti gradske vodovodne mreže koji obezbeđuju dovoljne količine vode za gašenje požara;

• udaljenost između zona predviđenih za stambene i javne objekte i zona predviđenih za industrijske objekte i objekte specijalne namene (skladišta lako zapaljivih tečnosti, gasova i lako eksplozivnih materija);

• udaljenost između objekata različite namene unutar industrijske zone i objekata specijalne namene, koji omogućava sprovođenje mera zaštite od požara;

• širina puteva koji omogućavaju pristup vatrogasnim vozilima do svakog objekta i njihovo manevrisanje za vreme gašenja požara;

• prostor za izgradnju objekata za potrebe vatrogasnih jedinica.


• Nakon izgrađenih planova Zakon predviđa i obavezu organa, odnosno organizacije koja izrađuje planove, da pribavi saglasnost nadležnog organa za unutrašnje poslove u pogledu mera zaštite od požara. To znači da organ uprave nadležne zajednice, koji je ovlašćen da donese, odnosno usvoji ove planove, obavezno mora prethodno da pribavi saglasnost nadležnog organa za unutrašnje poslove.

ZAŠTITA OD POŽARA BLOKA

OBJEKATA • Urbanističkim planiranjem određuju se veličine

građevinskih parcela, namena, visina i položaj objekta. • U gradskim i rekreativnim ambijentima propisivane su

male parcele koje nisu omogućavale bezbedan razmeštaj kuća. Tako su se duž ulica javili nizovi kuća udaljenih svega 2 do 3 m, jer su parcele široke svega 15-20 m.

• Minimalna širina parcele morala bi biti 25 m, odnosno do granice suseda trebalo bi da bude najmanje 5 m. Ukoliko se na parceli predviđa smeštaj sena, slame i drugih poljoprivrednih proizvoda (stogovi i sl.), parcela bi morala biti širine najmanje 35m kako bi se ostvarila adekvatna zaštita od požara sopstvenog i susednog objekta.

ZAŠTITA OD POŽARA BLOKA OBJEKATA

• Visoki objekti zahtevaju veća bezbednosna rastojanja. Kako se ovi objekti prave u užim gradskim centrima potrebno je pažljivo odmeriti zahteve sa ekonomičnijom gradnjom.

• U nizu propisa obrađuju se zahtevi za pristupnim putem ka objektu, uređenju platoa za vatrogasna vozila i sl.

POSTAVLJANJE OBJEKATA U BLOKU Postavljanje objekata u bloku obično je obimno. Da bi se moglo prići objektima sa druge strane, potrebno je obezbediti ulaz u blok. Unutar bloka postavljen je kružni tok saobraćaja. Povratnice T oblika i okretnice su osetljive jer je mnogo lakše da se parkiranjem nekih vozila onemogući saobraćaj. Ukoliko se ulaz u blok obezbeđuje prolazom kroz objekat, njegove gabaritne mere su:

visina - 4,5m, širina – 3,5m.

Samo se u starim gradskim jezgrima, gde nema visokih objekata, pa nije potrebno koristiti gabaritna vozila, dozvoljava visina prolaza kroz stare gradske kapije visine do 3,5 m, i širine 2,8 metara

POSTAVLJANJE OBJEKATA U BLOKU Prilaz spolja određenom delu objekta, odnosno direktan ulaz/izlaz se mora obezbediti i određenoj klasi skladišta, energetskih postrojenja i sl. Podzemne garaže u jednom nivou mogu imati jedinstven ulaz/izlaz samo ako im je korisna površina manja od 500m2 (oko 20 garažnih mesta). Veće podzemne garaže moraju imati odgovarajući broj rezervnih izlaza za vozila, a to znači rampe za izlaz do javnih saobraćajnica. Prioritet treba da imaju otvorene nadzemne garaže. U smislu zaštite od požara, visina objekta je visina od nivoa na kom je urađen pristup ili plato za rad sa automatskim lestvama pri vatrogasnoj intervenciji, do nivoa poda poslednje etaže za boravak lica. Ukoliko je ova visina veća od 22m objekat se tretira kao visok i tada podleže nizu rigoroznih zahteva bezbednosti koji imaju mnoge uticaje i na urbanističke zahteve. Prema tome sa gledišta zaštite od požara, nije bitno da li objekat ima šest ili sedam spratova, već ima li visinu manju od 22m ili na primer 22,25m. Za veće objekte takođe treba precizno dati visinu, jer su i tu mogući posebni zahtevi – za naročito visoke objekte.

MEĐUSOBO RASTOJANJE OBJEKATA •Za sprečavanje širenja požara sa jedne zgrade na drugu,

veliku ulogu igra njihovo međusobno rastojanje. Slobodan prostor između dve zgrade predstavlja u stvari najsigurniju požarnu prepreku, ako je dovoljno širok.

•Ako je rastojanje između dve zgrade malo, požar će se lako proširiti sa jedne zgrade na drugu. Poznati su slučajevi u prošlosti, da su u požarima nestajala čitava naselja, jer su zgrade bile zbijene jedna uz drugu.

•Pitanje koje se ovde nameće je u tome kolika treba da bude stalna udaljenost dve zgrade da ne bi došlo do prenošenja požara sa jedne zgrade na drugu, a da se ne troši previše građevinskog prostora.

MEĐUSOBO RASTOJANJE OBJEKATA

Minimalno rastojanju dva prosečno ugrožena jednospratna objekta koji imaju normalne prozore jedan prema drugom, je 12m;

za četvorospratne zgrade – 16m;

za osmospratne – 22m i

za šesnaestospratne – 30m.

RAČUNSKA METODA ODREĐIVANJA MEĐUSOBNOG RASTOJANJA ZGRADA

•Osim stepena vatrootpornosti objekata, za prenošenje požara sa jedne zgrade na drugu od značaja su i mnogi drugi faktori, među kojima i veličina otvora na zidovima susednih objekata, visina i dužina objekata. •Veličina otvora i zidova izloženih strana značajna je zbog toga što se požar mnogo lakše prenosi ako u zidovima postoje otvori nego ako u njima nema otvora. •Sa tog stanovišta može se reći da je opasnost od prenošenja požara sa jedne zgrade na drugu proporcionalna veličini otvora na zidovima. • Najčešći otvori na zidovima su prozori. Prema tome, iz zgrade koja je zahvaćena požarom, lakše će se preneti požar ako na njoj ima više prozora i vrata koji su okrenuti prema drugoj zgradi. Isto tako, ako na susednoj zgradi ima više otvora u zidu koji je okrenut zapaljenoj zgradi, požar će se lakše preneti.

RAČUNSKA METODA ODREĐIVANJA MEĐUSOBNOG RASTOJANJA ZGRADA

•Značaj visine objekta za prenošenje požara sa jedne zgrade na drugu proističe otuda što se između dve susedne zgrade pri požaru stvara zona u kojoj se vazduh više zagreva, što pospešuje i mogućnost širenja, odnosno prenošenja požara sa jedne zgrade na drugu. Osim visine, za prenošenje požara značajna je i dužina zgrade. Ukoliko je veća dužina zgrada okrenutih jedna prema drugoj, utoliko će postojati i veća mogućnost prenošenja požara. •Uticaj otvora u zidovima susednih objekata okrenutih jedan ka drugom, izražava se odnosom površine otvora prema površini zidova. Ovaj odnos se može označiti:

: :

Pz

Por

RAČUNSKA METODA ODREĐIVANJA MEĐUSOBNOG RASTOJANJA ZGRADA gde je:

Pz – površina zida

Po – površina otvora.

Pošto imamo dve zgrade izračunava se površina jedne i druge zgrade – r1 i r2. Za korišćenje prikazanog dijagrama potrebno je izračunati vrednosti r1 x r2. Krive na dijagramu pokazuju ove vrednosti od 1/16 do 1/1.

Odnos širine požarne prepreke

prema visini zgrade zahvaćene

požarom

Dijagram odnosa rastojanja prema visini

zgrade kao funkcija dužine prema visini

zgrade

Primer 1.

Odrediti međusobno rastojanje dve zgrade koje leže paralelno jedna prema drugoj.

Zgrada levo ima dužinu L1=30m, a visinu H1=15m. Površina svih otvora u zidu prema drugoj zgradi iznosi 180m2.

Zgrada desno ima dužinu L2=20m, a visinu H2=12m. Površina svih otvora u zidu prema levoj zgradi iznosi 150m2.

Najpre se izračunava odnos površine otvora prema površini izloženog zida za jednu i drugu zgradu.

Pz

Por 1

4,0450

180

1530

180

6,0240

150

1220

1502

r

215

30

1

1 m

m

H

L

Vrednost r1 · r2 = 0,4 · 0,6 = 0,24, to jest približno ¼

Vrednost

Iz dijagrama za vrednost 2

1

1 H

L

(na horizontalnoj osnovi) i krive r1 · r2 = 1/4

očitava se vrednost na

vertikalnoj osovini 6,11

H

D

odakle je D = 1,6 · 15 = 24m.

UTICAJ VELIČINE OBJEKTA NA OPASNOSTI OD POŽARA

Pored ostalih faktora, na bezbednost zgrade utiče i njena veličina, tako da se dimenzije zgrada pojavljuju kao poseban faktor požarne opasnosti. U većim zgradama po pravilu je skoncentrisana i veća količina zapaljivih materijala, kako materijala koji čine sastavni deo zgrade, tako i materijala koji je smešten u zgradi. Veličina zgrade je naročito važan faktor u industriji, a posebno u industrijama gdje se upotrebljavaju ili prerađuju lako zapaljive ili eksplozivne tečnosti ili neke druge materije. Pored opasnosti koje se povećavaju povećanjem veličine zgrade, sa povećanjem veličine zgrade smanjuje se i mogućnost lokalizovanja požara, pogotovo ako su zgrade nepodesno rađene ili izrađene od zapaljivih materijala

UTICAJ VELIČINE OBJEKTA NA OPASNOSTI OD POŽARA

•U Engleskoj je proučavano pitanje maksimalnih prostora sa gledišta zaštite od požara, pa se došlo do zaključka da je najveći prostor na kome se može još lokalizovati požar 6000m3, ukoliko požar uzme velike razmere. •Ako je zgrada od konstrukcija sa većim stepenom vatrootpornosti i ako ima požarnih prepreka, opasnost od požara za celu zgradu se smanjuje. Međutim, potrebno je uvek ograničiti međuprostor koji se nalazi između dve požarne prepreke. •Međutim, treba imati na umu da se sa veličinom zgrade povećavaju požarne opasnosti i da kod projektovanja zgrada treba voditi računa da se uvek veličina zgrade ili pojedinih prostorija projektuje tačno toliko koliko odgovara funkciji takve prostorije, kao i potrebama zaštite od požara

PRILAZNE SAOBRAĆAJNICE ZA VATROGASNA VOZILA

•Položaj zgrade treba da obezbedi odgovarajuću širinu puta, radijus krivine, prostor za parkiranje na čvrstoj podlozi za požarna vozila.

•Treba izbegavati veštačke i prirodne prepreke koje bi mogle da ometaju kretanje vatrogasnih vozila.

•Lako manevrisanje vatrogasnim vozilima je moguće ako se izbegnu duge uzane saobraćajnice (duže od 50m) koje nemaju odgovarajuće okretnice. Izbegavati slepe ulice. Dalje su prikazani projekti saobraćajnica radi lakšeg manevrisanja vatrogasnim vozilima u smeru porasta propusne moći.

T-oktretnice

Obezbeđuju manevarski

prostor i promenu smera

bez dugih manevrisanja

unazad.

Slepa ulica

Može da prouzrokuje

gubitak vremena i teškoće

u manevrisanju unazad.

Kružne okretnice

Slepa ulica sa okretnicom

na kraju. Radijus

okretanja treba da bude

najmanje 10,5m.

Prstenasta okretnica

Osnovni podaci o pristupnom putu vezuju se za tehničke karakteristike vatrogasnih vozila • Vatrogasnim vozilima mora biti omogućeno da priđu objektu

sa onih strana na kojima se nalaze prozori, vrata i drugi otvori.

• Za intervenciju pri gašenju požara mora se obezbediti plato na kome je moguće korišćenje automehaničkih lestava.

• Pristupni put oko objekta i plato za intervencije moraju se izraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek mogući samo vožnjom unapred.

• Pristupni put za vatrogasna vozila mora da izdrži opterećenje koje po osovini iznosi, minimalno 13 kN (za troosovinska vozila).

• Najmanja širina kolovoza za jednosmerno kretanje vozila mora da iznosi min. 3,5m, a za dvosmerno kretanje vozila min. 6m.

Osnovni podaci o pristupnom putu vezuju se za tehničke karakteristike vatrogasnih vozila

• Visinska prohodnost koja se mora obezbediti za vatrogasna vozila mora da iznosi minimalno 4,5m.

• Saobraćajnice moraju da obezbede unutrašnji radijus krivine od 7m i spoljašnji radijus krivine od 10,5m.

• Uspon pristupnog puta za vatrogasna vozila ne sme biti veći od 12% tamo gde se kolovoz ne ledi, odnosno, veći od 6% tamo gde se kolovoz ledi.

• Nagib platoa sa kojeg se vrši intervencija ne sme biti veći od 3%. Plato mora da primi opterećenje od 10t na 0,1m2. Minimalna širina platoa mora da bude 5,5m, a minimalna dužina 15m.

• Rastojanje od bliže ivice pristupnog puta do objekta visine do 10 spratova treba da iznosi od 5-8 m, a za objekte preko 10 spratova od 8-10m.

• Građevinski raspored ne bi trebalo da omete prilaz požarnim vozilima ka zgradama. Na sledećim crtežima su prikazane moguće prepreke.

Zaštitna ograda

OGRADA- zaštitna ograda treba da bude snabdevena

kapijom dovoljne širine (W) , da kada je otvorena obezbedi

prolaz vatrogasnim vozilima do objekta

STUB - Prepreke radi sprečavanja prolaza motornim vozilima (na primer: pešačke zone, trgovačke četvrti, privatni prolazi) treba da budu pokretne radi prolaza vatrogasnih vozila. Stubovi, kako je dole prikazano, mogu da se osiguraju katancima koje vatrogasna služba može da otključa.

Stubovi (metalni, betonski ili drveni) kao prepreka

prolaza motornim vozilima

Građevinske karakteristike objekata mogu da ometaju efikasno sprečavaje požara i operaciju

spašavenja. Dati su primeri koji ometaju postavljenje vatrogasnih vozila i vozila sa lestvama.

Vatrogasna kola sa lestvama, prilikom postavljanja iziskuju dovoljno prostora kako bi se pri potpuno izbačenim lestvama omogućilo sigurno penjanje ili promena ugla Q od 60-80°. Sledeći dijagram pokazuje dužinu (W) u metrima koja daje radni prostor na putevima za dosezanje zgrada raznih visina (H) u metrima. Na primer: radi dosezanja krova zgrade visine 18 m potrebno je najmanje rastojanje od 7,3m za izabrani ugao dizanja od 70°. Pogledaj isprekidanu liniju na dijagramu.

Slika 23. Potreban prostor za vozilo kako bi se obezbedila stabilnost

STEPENI OTPORNOSTI PREMA POŽARU

• Zgrada ili deo zgrade može imati sledeće otpornosti

prema požaru:

• I - stepen – neznatna otpornost (bez otpornosti) – NO,

• II - stepen – mala otpornost – MO,

• III - stepen – srednja otpornost – SO,

• IV - stepen – veća otpornost – VO,

• V - stepen – velika otpornost – WO.

STEPENI OTPORNOSTI PREMA POŽARU

• Usklađivanje stepena otpornosti prema požaru zgrade prema pojedinim vrednostima otpornosti prema požaru njenih konstruktivnih elemenata je izvršeno na osnovu podataka iz tabele 2.

• Ako zgrada ili deo zgrade (požarni segment) ima pojedine građevinske konstrukcije sa otpornošću većom ili jednakom onoj naznačenoj u tabeli za pojedini stepen otpornosti, a samo jedna konstrukcija ima tu vrednost manju od naznačene, zgrada ima onaj stepen otpornosti koji odgovara toj manjoj vrednosti.

• Ako se zgrada sastoji iz više konstrukcionih celina požarno izdvojenih (požarni segmenti), pri čemu postoje različiti stepeni otpornosti prema požaru, kad je potrebno da se izrazi stepen otpornosti za ceo objekat, zgrada ima onaj stepen otpornosti koji ima požarni segment sa najmanjim stepenom otpornosti.

NAČIN ODREĐIVANJA STEPENA OTPORNOSTI PREMA POŽARU PREMA JUS-u U.J1.240

• Određivanje potrebnog stepena otpornosti zgrade prema

požaru vrši se prema propisima o izgradnji objekata i posebnim propisima koji se odnose na mere zaštite od požara za određenu vrstu objekta (na primer merama zaštite od požara skladišta).

• Otpornost prema požaru (OP) građevinskih elemenata i konstrukcija određuje se prema odgovarajućim JUS standardima naznačenim u drugoj koloni tabele.

• Stepen otpornosti prema požaru se određuje na osnovu procene rizika od požara (ugroženosti i povredivosti) za lica koja borave u zgradi i za samu zgradu, naročito ako je većeg značaja za društvo

NAČIN ODREĐIVANJA STEPENA OTPORNOSTI PREMA POŽARU PREMA JUS-u U.J1.240

• Stepen otpornosti prema požaru mora biti najmanje takav da se omogući uspešna evakuacija svih lica koja se normalno mogu naći u zgradi i započne vatrogasna intervencija.

• Ukoliko se odgovarajućim propisom odredi jedna ili više potrebnih otpornosti prema požaru građevinskih elemenata ili konstrukcija zgrade, prema tim karakerističnim vrednostima se određuje stepen otpornosti prema požaru cele zgrade.

• Na primer, ako je određeno da je rizik od oštećenja objekta takav da treba postići izdvajanje na granici požarnih sektora zidom otpornim prema požaru 1,5 h, a otpornost prema požaru evakuacionog puta treba da bude 0,5 h, zgrada mora da ima najmanje srednji stepen otpornosti prema požaru. Ostale otpornosti prema požaru elemenata i konstrukcije zgrade usvajaju se prema podacima koji su dati u odgovarajućoj koloni tabele

NAČIN ODREĐIVANJA STEPENA OTPORNOSTI PREMA POŽARU ZA STAMBENE I JAVNE OBJEKTE VISINE DO 22 METRA U

SKLADU SA JUS TP 21

• Stepen otpornosti zgrade prema požaru određuje se u zavisnosti od namene, izdvojenosti objekta, visine zgrade, površine reprezentativnog požarnog sektora u kojem borave ljudi, broja osoba koje u tom sektoru borave i drugih faktora (značaja i vrednosti, ugrađenih zaštitnih instalacija itd.).

• NAPOMENA: Za određivanje stepena otpornosti požarnog segmenta sa industrijskom namenom koristi se JUS TP 19. U slučaju da je zgrada mešovite namene, ona ima poslovni požarni segment.

• Preporuka JUS TP 19, koja je namenjena za određivanje SOP-a industrijskih zgrada, može se alternativno koristiti i za određivanje otpornosti prema požaru poslovnih i javnih objekata jednostavne kutijaste strukture.

NAČIN ODREĐIVANJA STEPENA OTPORNOSTI PREMA POŽARU ZA STAMBENE I JAVNE OBJEKTE VISINE DO 22 METRA U

SKLADU SA JUS TP 21

• Stepen otpornosti zgrade prema požaru može se odrediti i analitičkim postupkom ili kompjuterskim programom kada je priložena potpuna dokumentacija za korisnika, a kojima se prema analizi scenarija mogućeg požara određuje ponašanje prema požaru osnovnih nosećih konstrukcija, kao i ostalih konstrukcija, u skladu sa standardom JUS U.J1.240.

• Projektni stepen otpornosti prema požaru određuje se na osnovu osnovnog stepena otpornosti prema požaru, a uvećava se za jednu klasu (III u IV ili IV u V) ako je zgrada od većeg značaja za društvo (većnice, sudovi i sl.) ili ako je namenjena za smeštaj dragocene robe (muzeji, banke i sl.).

• Ukoliko se zgrada ili požarni segment u celini opremaju instalacijom za automatsko gašenje raspršenom vodom (sprinkler sa odgovarajućim rezervoarom za vodu), projektni stepen otpornosti prema požaru može se smanjiti sa V na IV ili sa IV na III.

Tabela – osnovna vrednosti SPO

T

KLASIFIKACIJA ZGRADA PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI

• Stambene zgrade:

• Izdvojene stambene zgrade i zgrade u nizu visine do 10m (IS1 i NS1)

• Izdvojene stambene zgrade i zgrade u nizu visine od 10m do 16m (IS2 i NS2)

• Izdvojene stambene zgrade i zgrade u nizu visine od 16m do 22m (IS3 i NS3)

• Poslovne zgrade:

• Izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine do 9m (IP1 i NP1)

• Izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine od 9 do 15,5m (IP2 i NP2)

• Izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine od 15,5m do 22m (IP3 i NP3)

KLASIFIKACIJA ZGRADA PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI

• Javne zgrade:

• Izdvojene javne zgrade i zgrade u nizu visine do 8m (U1 i NJ1)

• Izdvojene javne zgrade i zgrade u nizu visine od 8m do 15m (U2 i NJ2)

• Izdvojene javne zgrade i zgrade u nizu visine od 15m do 22m (U3 i NJ3)

POŽARNI SEKTORI I POŽARNI SEGMENT

• Požarni sektor je prostor u zgradi koji je od drugih delova odvojen požarnim zidovima, odnosno nesagorivom tavanicom.

• Kod zgrada kod kojih tavanice nemaju potrebnu vatrootpornost za predviđeno požarno opterećenje, požarni zid preseca zgradu po čitavoj visini, pa čitav takav deo zgrade, koji obuhvata sve spratove, sačinjava požarni sektor.

• Ukoliko zgrada sa više spratova ima odvojene požarne sektore sa nesagorivom tavanicom, onda se požarno

opterećenje obračunava za svaki sektor posebno.


• Požarni sektor se smatra osnovnom požarno-građevinskom jedinicom. Od ostalih delova objekta izdvojen je zidovima, vratima, međuspratnim konstrukcijama i drugim obimnim konstrukcijama otpornim na požar.

• Vertikalne komunikacije treba da budu posebni požarni sektori (stepeništa i liftovska okna). Ulazna vrata u ove sektore treba da imaju otpornost prema požaru ili bar da sprečavaju prodor vatre i dima. Sva vrata otporna prema požaru u ovim primerima treba da imaju uređaje koji ih vraćaju u zatvoren položaj posle prolaska lica.

• Površine požarnih sektora se u nekim propisima ograničavaju. Za stambene, poslovne i javne objekte, površina požarnog sektora se obično ograničava na 500-1500 m2 (zavisno od visine objekta i mere zaštite); za skladišta – zavisno od požarno opasne robe i sistema zaštite: 4500, 3000, 2000, 800 pa i 400 m2 itd.

POŽARNI SEKTORI

• Požarni sektor se "ograđuje" u cilju

sprećavanja nastanka požara, a u slućaju da do požara i dođe da se isti lokalizuje i spreći njegovo širenje na ostale delove zgrade.

• Kako bi osigurao gornje zahteve, požarni sektor se omeđuje konstrukcijama odredene,uglavnom visoke vatrootpornosti u svim smerovima, što znaci da je to dio prostora koji će imati vatrootporne zidove i međuspratne konstrukcije sa zaštićenim svim otvorima u njima.

POŽARNI SEKTORI

Citat iz njemačkog kaznenog zakona:

• "Tko pri planiranju, gradnji ili opremanju objekta prekrši opće priznate propise i pravila te time ugrozi i izloži opasnosti živote može biti kažnjen novčano ili oduzimanjem slobode."

•


• Požarno izdvojeni deo zgrade -požarni segment - je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalano čini jednu građevinsku celinu koja je i požarno izdvojena od ostalih delova zgrade konstrukcijama otpornim prema požaru (npr. jedna stambena lamela zgrade sa više lamela, skladišni deo robne kuće, tehnički blok bolnice,veći računski centar banke, sportsko rekreativni deo hotela i sl.).


• Požarni segment ima obično više spratova koji su povezani jedinstvenim putevima za komunikaciju i evakuaciju, koriste se jedinstvene instalacije ventilacije i klimatizacije, električni razvod i dr.

• Požarni segment obično ima najmanje dva požarna sektora. Ukoliko se segment objekta izvodi kao jedan požarni sektor, onda se primenjuje sve ono što se odnosi na požarni sektor.


• Granice velikih požarnih celina – požarnih segmenata, čine zidovi povećane vatrootpornosti, 2-3h.

• Na slici je prikazano je najprostije deljenje objekata u požarne segmente. Dužina jednog požarnog segmenta stambenih i poslovnih objekata je do 50m. Požarni segmenti su obično izvedeni kao dva objekta u nizu. U izuzetnim slučajevima, požarni segment može biti i horizontalno, međuspratnom konstrukcijom, izdvojen od ostalog dela velikog objekta (npr. garaža i pripadajuće tehničke prostorije u podrumskoj etaži od nadzemnih etaža nekog hotela). Termin požarni segment uveden je u JUS U.J1.240. Obično požarni segment obuhvata jednu veću tehnološku celinu, sa nekoliko desetina prostorija u velikom poslovnom ili industrijskom objektu.


NAČIN ŠIRENJA POŽARA • U zavisnosti od karakteristika prostorije, materijala koji gori i

drugih parametara požara, razlikuju se dva načina širenja, odnosno rasprostiranja požara:

• - linearno širenje i

• - prostorno širenje požara.

• Pod linearnim širenjem požara podrazumevamo premeštanje granice plamena po površini sagorivih materija i u određenom pravcu i određenoj ravni. Osnovni parametri požara kod linearnog rasprostiranja su brzina širenja požara i površina požara. Brzina širenja požara je veličina koja varira i direktno je zavisna od materijala koji gori i kreće se u rasponu od 1 m/min (za drvene elemente i neke čvrste gorive materijale) do 30 m/min (za neke gorive tečnosti).

NAČIN ŠIRENJA POŽARA

• Prostorno širenje požara - je nastajanje novih žarišta požara na određenom rastojanju od početnog žarišta. Usled povećanja zapremine proizvoda sagorevanja i vazduha zbog povišene temperature, unutar prostorije u kojoj je nastao požar dovodi do povećanja pritiska dimnih gasova, što prouzrokuje prolaz zagrejnih proizvoda sagorevanja kroz razne otvore u susedne prostorije i stvaranje novih žarišta požara.

POŽARNE PREPREKE • Jedan od osnovnih zadataka preventivne zaštite od požara je da

ne dođe do požara, a ako dođe, onda je jedan od zadataka i sprečavanje odnosno ograničavanje požara unutar određenog dela zgrade, tj. formiranje požarnih sektora u zgradi.

• Ovo ograničavanje širenja požara u svim pravcima, kako u horizontalnom tako i u vertikalnom, postiže se pomoću požarnih prepreka. Požarne prepreke u zgradama imaju vrlo važnu ulogu, jer se njima u mnogome može smanjiti šteta koja nastaje prilikom požara koji bi zahvatio čitav objekat. Kod postavljanja požarnih prepreka zbog stvaranja požarnih sektora moramo, pre svega, poznavati uslove širenja požara u zonama koje razdvajamo požarnom preprekom, kao i požarno opterećenje u tim zonama i na kraju maksimalne temperature koje će pojaviti u toku eventualnog požara.

Documents

Graðevinske Mere Zastite Od Pozara