Vrste studija: Diplomske akademske studije masterStudijski program: Zatita na raduPredmet: Toksiklogija

SEMINARSKI RAD

Tema: Hemijska zagaenja radne atmosfere

Mentor: Student: van. prof. dr Danilo Popovi Milo Pavlovi M1315

Ni, 2015Sadraj

Uvod31.Toksikologija41.1.Industrijska toksikologija41.2.Vrste ili tipovi industrijskih trovanja52.Hemijska struktura i toksinost72.1.Hemijski sastav i struktura materije72.2.Definicija otrova83.Hemijska analiza radne atmosfere93.1.Kriterijumi za ocenu aerozagaenja radne sredine113.2.Klasifikacija toksinih supstanci radne atmosfere113.3.Nain nastajanja toksinih materija u industriji143.3.1.Dejstvo raznih otrovnih materija153.3.2.Najznaajniji faktori koji utiu na dejstvo toksinih materija153.4.Unoenje razliitih toksinih supstanci u organizam164.Preventivne mere za suzbijanje aerozagaenja radne sredine175.Zagaenja radne atmosfere u razliitim industrijama195.1.Industrije koje koriste rastvarae195.2.Neorganska hemijska industrija195.3.Organska hemijska industrija215.4.Prehrambena industrija265.5.Metalurgija28Zakljuak33Literatura34

Uvod

ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Tokom odvijanja tehnolokih procesa u fabrikama tetne materije zagauju radnu sredinu, a zbog zastarele tehnologije preiavanja i neodravanja postojeih sistema osloboene materije vrlo lako dospevaju u ivotnu sredinu.Nagli razvoj industrije dovodi do tzv. hemijskog okruenja okoline, to je povezano sa mnogim opasnostima i neprekidnim dejstvom hemijskih sredstava na oveiji organizam. Sve ovo dovelo je do naglog razvoja hemijske industrije, hemizacije rastinja u poljoprivredi i uvoenja velikog broja novih hemijsko-tehnolokih procesa, novih hemijskih preparata bilo kao monomera, sintetskih materijala, reaktiva, boja, lekova, organskih rastvaraa, legura i mnogih drugih sredstava, to sve poveava opasnost od trovanja. Sve ove hemijske toksine supstance nastale u industrijskim uslovima mogu se nazvati industrijski otrovi, to je dovelo do nastanka posebne nauke koja se naziva industrijska toksikologija ije postojanje opravdavaju odreeni etiki i ekonomski razlozi.Industrijska toksikologija je vrlo kompleksno podruje, koje zahteva timski rad niza strunjaka raznih profila. Osim toga, za pravilnu evoluciju trovanja potrebno je detaljno poznavanje tehnolokog procesa, higijenskih prilika na radnom mestu, vremena ekspozicije, puta ulaska toksine materije u organizam, metabolizma izluivanja i mnogih drugih podataka.Uporedo sa razvojem industrije poveava se stalno i broj tetnih materijala. Glavni zadatak industrijske toksikologije jeste prouavanje industrijskih otrovnih (toksinih) materija i trovanja koja su izazvana industrijskim otrovima u uslovima proizvodnje. Ova trovanja koja su izazvana industrijskim otrovima u uslovima proizvodnje zovu se profesionalna trovanja.

1. Toksikologija

Toksikologija je nauka o toksinim (otrovnim) materijama i o njihovom delovanju na ljudski organizam. U najirem smislu, ona obuhvata razna izuavanja o toksinim materijama, metode dobijanja i istraivanja otrova, hemijsko dejstvo i dejstvo na organizam oveka, kao i izuavanje metoda pruanja prve pomoi zatrovanim ljudima. Prema tome, ovako iroku toksikologiju moemo podeliti na dve glavne grane, i to: medicinsko-fizioloku i na industrijsku toksikologiju.Znaaj praktine toksikologije bio je ranije usredsreen na iznalaenje otrova u sudsko medicinskim sluajevima, i to u zatrovanim organima i u raznom materijalu. Meutim, zbog ogromnog razvitka industrije i sve vee primene raznih hemijskih sredstava u raznim hemijsko-tehnolokim procesima i u svakodnevnom ivotu, zahtevi za proirenje polja rada toksikologa iz dana u dan sve su vei, tako da se danas ni jedna konstatacija o uslovima radne sredine ne moe zamisliti bez podataka koje daje toksikolog.

1.1. Industrijska toksikologija

Industrijska toksikologija je vrlo iroko podruje koje se bave ispitivanjem toksinih supstanci na radnom mestu i u radnoj atmosferi. Osnovni zadaci industrijske toksikologije su:1) Odrediti veliinu ekspozicije na radnom mestu.2) Dokazati prisustvo toksinih materija i njenih metabolita u radnoj atmosferi i u biolokom materijalu.Industrijska toksikologija je vrlo kompleksno podruje, koje zahteva timski rad niza strunjaka raznih profila. Osim toga, za pravilnu evoluciju trovanja potrebno je detaljno poznavanje tehnolokog procesa, higijenskih prilika na radnom mestu, vremena ekspozicije, puta ulaska toksine materije u organizam, metabolizma izluivanja i mnogih drugih podatakaGotovo u svim granama industrije sreemo se sa raznim tetnim materijama, bilo da se upotrebljavaju kao sirovina, ili se stvaraju kao meuproizvod, otpadne materije ili finalni proizvodi.Uporedo sa razvojem industrije poveava se stalno i broj tetnih materijala. Glavni zadatak industrijske toksikologije jeste prouavanje industrijskih otrovnih (toksinih) materija i trovanja koja su izazvana industrijskim otrovima u uslovima proizvodnje. Ova trovanja koja su izazvana industrijskim otrovima u uslovima proizvodnje zovu se profesionalna trovanja.1.2. Vrste ili tipovi industrijskih trovanja

Industrijska ili profesionalna trovanja nastaju tamo gde radnici dolaze direktno ili indirektno u dodir sa otrovima. Do ovih trovanja moe doi u industriji, zanatstvu, svuda gde se javljaju tetna isparenja ili praine na radnim mestima.Industrijski otrovi mogu se deliti prema svojim hemijskim, fiziko-hemijskim osobinama otrova koji ih izazivaju i prema patofiziolokom dejstvu i oteivanju organa oveka.Toksine materije, tj. profesionalni otrovi koji se sreu u proizvodnji, bilo da su sadrane u sirovinama, polufabrikatima, u definitivnim (finalnim) proizvodima ili u otpadnim materijama, postaju iz dana u dan sve vei, i to ne samo u industriji ve i u poljoprivredi. Toksine hemikalije mogu se razvrstati u vie grupa zavisno od naina njihovog dejstva na organizam oveka. Razni autori dali su vie podela ovih otrova, ali ni jedna klasifikacija ne zadovoljava potpuno, ipak ova koju emo navesti ima praktian znaaj za kasniju sanaciju i medicinsku zatitu kod zatrovanih.I. Prva grupa U prvu grupu spadaju:1) Otrovi fermenata za disanje, kao i inhibitori fermemta za disanje, a to su: cijanovodonina kiselina, cijanhlorid, cijanbromid, acetonitrati, akrilinitrati, bezonitrat i drugi.2) Otrovi koji deluju inhibitorno na holinesterazu tzv. inhibitori holinesteraze i tu spadaju organo fosforna jedinjenja (insekticidi i paration, pestoks id r.)3) Otrovi koji oteuju procese fosforiranja, kao to su: dinitrofenol, dinitro-ortokrezol i dr.II. Druga grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju hemoglobin:1) Karboksihemoglobinemija ugljenmonoksid2) Methemoglobinemija, tu spadaju: arsenovodonik, nitrobenzol, dinitrobenzol i trinitrobenzol, amilnitrit, anilin, toluidin i naftalin, fenilhidrazin i dr.III. Trea grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju hematopoetski sistem, a to su: olovo, vanadijum, tetrahloretan, benzen, nitrobenzen, dinitrobenzen, trinitrobenzen, trinitrolen i dr.IV. etvrta grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju krv (homolitiki otrovi i tu spadaju: arsenovodonik, tetrahloretan, fenilhidrazin i dr.V. Peta grupaOtrovi koji oteuju krvne sudove (nitrit delovanje), a to su: nitrozni plinovi, etilnitrit, amilnitrit i nitroglicerin.VI. esta grupaOtrovi koji oteuju centralni nervni sistem.1) Narkotici: sumporvodonik, ugljendisulfid, ugljovodonici metanovog reda (propan i dekan), acetilen, hlorirani ugljovodonici metanovog reda (metil hlorid, metilenhlorid, terahlormetan, trihloretilen i dr. metilbromid, etilbromid, metanol, butanol, benzin, tuluen i ksilen, piridin i dr.)2) Otrovi koji prouzrokuju encifalopatiju ili druge degenerativne promene: mangan, iva, olovo, tetraetil olovo, nikotin i drugi.VII. Sedma grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju jetru: fosfor, kadmijum, olovo, nikalkarbonil, ugljendisulfid, hlorirani ugljovodonici, fenol i drugi.VIII. Osma grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju bubrege: fosfor, iva, hlor, arsenovodonik, fenol, hlorirani ugljovodonici, fenilhidrazin, terpertin i drugi.IX. Deveta grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju kosti: fosfor, fluor i drugi.X. Deseta grupaU ovu grupu spadaju otrovi koji oteuju kou sluznice i respiratorni epitel, tzv. iritansi: hlor, brom, jod, fluor, nikal, amonijak, neorganske kiseline (HCL, HF, HNO3, H2SO4, 2r27, N3PO4), azotni oksidi, hromati, selensulfldi, SO2, SO3,NaOH, KOH, K2CO3, NH4OH, CaO, CaS, BaO, i drugi, neorganski i organska jedinjenja hlora (12, hlorni kre, fozgen, tetrahloretan, hlorirani nafteni i drugo).Organska jedinjenja broma (metilbromid, etilbromid i etilenbromid), ugljovodonici metanovog reda (pentan, dekan), organske kiseline (mravlja, siretna. oksalna), butanol, amilalkohol, formaldehid, acetaldehid, akrolein, aceton, metiletilketon, etilenoksid, izopren, fenol, krezol, akridin, piridin i drugi.XI. Jedanaesta grupaU ovu grupu spadaju zaguljivci: helijum, metan, etan, acetilen i drugo.

2. Hemijska struktura i toksinost

Zavisnost hemijske strukture i toksinosti neke supstance moe se posmatrati sa aspekta specifinih i nespecifinih faktora. U specifine faktore spadaju: hemijski sastav i struktura materije fiziko-hemijske osobine

2.1. Hemijski sastav i struktura materije

Hemijski sastav i struktura materije lako se primeuje kod alifatinih ugljovodonika, kod njih toksinost raste porastom ugljenikovih atoma od C1 do C9 a opada od C10 pa dalje jer se smanjuje isparljivost. Kod ugljovodonika sa nezasienim vezama toksinost raste sa poveanjem broja nezasienih veza (etan, etilen, acetilen). Kod ovih ugljovodonika toksinost opada sa nastankom ravaste strukture (n-heptan, izo-hemptan). Ovo se odnosi i na alkohole, aldehide, etre, organske kiseline i drugo.Uvodenjem amino i nitro grupe umesto vodonika, menja se tetno dejstvo supstance, od narkotinog ka dejstvu na krv i krvotvorne organe.Kod neorganskih jedinjenja veza izmeu hemijske strukture je neto slabije izraena, ali je i ovde prisutna. Ovde toksinost supstance raste sa porastom atomske teine kod zemno-alkalnih metala (kalcijum, stroncijum, barijum). Kod mnogih sluajeva toksinost raste sa poveanjem valence Mn+7 - Mn+2 Cr-6 - Cr+2). Na osnovu svega moe se, poznavajui strukturu materije i zakonitosti izmeu strukture i toksinosti, sa sigurnou predvideti toksinost neke supstance za koje ne postoje podaci dobijeni ispitivanjem.Fiziko-hemijske osobineOd fiziko-hemijskih osobina treba spomenuti rastvorljivost supstanci: Rastvorljivost u vodiArsen troksid As2O3 (miomor) je lako rastvorljiv u vodi, veoma toksian, a arsen tri-sulfid As2S3 malo rastvorljiv u void i malo toksian. Rastvorljivost u mastima i uljimaUgljovodonici, alkoholi, aldehidi, ketoni rastvaraju se u mastima i uljima i nagomilavaju u centralnom nervnom sistemu, izazivajui narkotino dejstvo. Rastvorljivost materija u eludanom sokuFluorit i apatit sadre hemijski vezana jedinjenja fluora nerastvorljiva u vodi, malo toksina putem udisanja, ali ako se unose hranom i dospevaju u eludac, rastvaraju se u eludanom soku gde se nalazi hlorovodonina kiselina, oslobaajui lako rastvorljiva jedinjenja fluora koja se lako apsorbuju i prelaze u organizam oveka.Od hemijskih aktivnosti treba videti zavisnost toksinosti od vrsta i jaine hemijskih veza, fiziko hemijskih osobina supstanci i itavog niza drugih faktora. Ovo se moe prikazati i ematski:

Slika 1. Zavisnost toksinosti supstance od razliitih faktoraPored rastvorljivosti koja je izuzetno znaajna za toksinost supstance za organizam, veoma je vano i agregatno stanje supstance. Toksinost u velikoj meri zavisi od agregatnog stanja supstance. Poto se najvee koliine tetnih materija unose u organizam udisanjem gasova i para, to je gasovito, odnosno parno stanje, i najopasnije. Povrina alveola plua iznosi 90 do 130 m2, to predstavlja vrlo veliku povrinu za kontakt sa tetnim materijama. Preko plua se najlake apsorbuju gasovi i pare, zatim aerosoli, tenosti, vrste materije, a najtee grubo direperzna praina.

2.2. Definicija otrova

Otrovima se zovu materije koje dospevajui u organizam u manjim koliinama, stupaju u hemijsko ili fiziko-hemijsko dejstvo sa tkivima organizma, a pri izvesnim uslovima u njima izazivaju poremeaj normalnih ivotnih funkcija. Kao posledica ovih poremeaja moe nastati bolesno stanje organizma koje se naziva trovanje.Potpuno tanu definiciju otrova nemogue je dati. Otrovnost jedne supstance nije tano odreena osobina, kao to je boja, oblik, ukus i razne hemijsko-fizike osobine. Jedna supstanca pod izvesnim uslovima i okolnostima moe biti otrovna, a pod drugim neotrovna. Neke supstance se otrovne za oveka, ali nisu otrovne i za ivotinje.Otrovnost jedne supstance za oveka zavisi od apsolutne unite koliine, od koncentacije, oblika u kojem je uneta, naina unoenja, otpornosti organizma i slino. Jedna ista supstanca moe biti neophodna za normalno funkcioniranje organizma ako se unese u malim koliinama, a u neto veim koliinama i tano odreenim dozama moe biti lek. dok je u veim koliinama otrov, kao to je sluaj sa arsenom (As).Razni naunici pokuali su da postave tanu definiciju otrova. Francuz Klaud Bernard dao je sledeu definiciju otrova: Otrovi su supstance koje su po svojoj fizikoj ili hemijskoj priridi tajve da, kada uu u krv, ili u oveiji organizam i tu ostanu, proizvode prolazne ili trajne poremeaje. Slinu definiciju daje tarketajn koji kae da su otrovi supstance koje su po svojoj hemiskoj prirodi, koliini i koncentraciji strane ovejem organizmu i izazivaju funkcionalne promene i poremeaje u ivom organizmu.Stepen i karakter izvesnih poremeaja zavisi od uslova koji odreuju uzajamno dejstvo otrova i organizma. Glavne uslove predstavljaju: doza, dugotrajnost delovanja, mesto unoenja, stanje prijemnog tkiva i stanje celokupnog organizma. U izvesnim uslovima ove materije mogu postati otrovne, na primer natrijum hlorid (kuhinjska so) ako se stavi na sluzokou nosa moe da izazove rane i nagrize nosne pregrade, zbog hidrolize.

3. Hemijska analiza radne atmosfere

Pod pojmom aerozagaenje atmosfere (aerozagaenja) podrazumeva se svaka fiziko-hemijska, radioloka i bioloka promena u sastavu vazduha nastala usled razliitih ljudskih aktivnosti. Ta zagaenja dovode do raznovrsnih patolokih promena kod ljudi u obliku hroninih ili akutnih oteenja organizama.Aerorozagaenja u zatvorenim prostorijama (stambena, radne, drutvene i dr) i komunalnoj sredini ima poseban znaaj, jer su lanovi populacije u toj sredini upueni na korienje te zagaenje atmosfere. Radnici u toku rade na svojim radnim mastima izloeni su aerozagaenjima razliitih vrsta i koncentracija, to u uglavnom zavisi od prirode prvizvodno-tehnolokog procesa, koji je u toku. Zagaivai atmosfere mogu se podeliti u dve velike grupe u odnosu na njihove fizike karakteristike:1. estice u vasduhu koje se sastoje od vrstih i tenih delia razliite veliine;2. pare i gasovi izmeani sa stalnim gasovima u vazduhu.Razvoj hemijske industrije i primene hemijskih metoda u tehnolokim procesima ostalih privrednih grana (rudarsrvo, metalna industrija, poljoprivreda, itd.) znatno su uticali na pojavu sve veeg broja toksinih supstanci, koje mogu tetno delovati na oveka ukoliko se unesu u organizam.Unoenje toksinih materija u organizam moe se vriti preko koe, organa za varenje (digestivni trakt) i disajnih (respiratornih) organa.. Prva dva naina unoenja toksinih materija u organizam mogu se u velikoj meri otkloniti ili potpuno eliminisati korianjem odgovarajuih zatitnih linih sredstava i odravanjem line higijene. Najea i najopasnija, profesionalna trovanja nastaju unoenjem (udisanjem) toksinih materija preko disajnih organa, koje nastaju u radnom procesu. Zatititi oveka od ove vrste unoenja toksinih materija u organizam je najtee izvesti, jer one ulaskom u plua dolaze u kontakt sa ogromnom povrinom (50 - 100 m2) plunih alveola, zatim odlaze u krv i putem krvotoka do svih elija organizma. Iz ovih razloga, vri se analiza vazduha radnih prostorija radi utvrivanja vrsta toksinih materija i njihovih koncentracija.Vazduh radnih prostorijam sastoji se iz smee gasova: suvog vazduh (N2; 02 i inertni gasovi), vodene pare i razliitih zagaenja. Zagaenja vazduha su proizvod tehnolokih procesa i mogu biti: hemijska, fizika i bioloka.Analiza vazduha u cilju odreivanja njegovih hemijskih zagaenja je jedna od najsloenijih oblasti analitike hemije, jer treba odreivati vrlo male koliine (mikroanaliza: 10-1-10-2 mg/m3) toksinih supstanci koje se obino nalaze u smei sa ostalim toksinim i netoksinim supstancama u radnoj atmosferi. Pod radnom atmosferom podrazumeva se vazduni prostor visine do 2 m, iznad nivoa poda, u kome radnik die.To zahteva korienje velikog broja analitikih metoda i instrumenata za automatsku kontrolu hemijskih zagaenja kao i njihovo kombinovanje. Analiza vazduha radnih prostorija zahteva poznavanje tehnolokog procesa, jer tako moemo da utvrdimo mogunosti i razloge stvaranja toksinih supstanci. Poznavanje tehnolokog procesa predstavlja sano polaznu taku u hemijskoj analizi radne atmosfere.Dobijeni rezultati hemijske analize, radne atmosfere koriste se za: izradu tehnikih reenja (projektovanja ventilacionih ureaja) radi spreavanja zagaivanja vazduha; projektovanje novih tehnolokih procesa; utvrivanje ugroenih radnih mesta na kojima je potrebno vriti stalnu medicinsku kontrolu zdravstvenog sranja radnika; izbor sredstava za zatitu disajnih organa radnika kao i ispitivanju njihove efikasnosti.Na radnim mestima ili odreenim mestima radnih prostorija vri se praenje koncentracija svake toksine supstance u svim fazama tehnolokog procesa. Odreuje se koncentracija toksinih supstanci radi utvrivanja izvora zagaivanja radne atmosfere, stepena intenziteta emisija toksinih supstanci iz pojedinih izvora, zagaenost vazduha na radnim mestima.Broj analiza zavisi od toksinosti supstance i promenljivosti njene koncentracije u toku tehnolokog procesa. Dva puta odreujemo koncentracije toksinih supstanci u toku jedne smene ili tri puta u dve smene u sluajevima konstantnih uslova rada i male toksinosti supstanci. Ako se koncetracije toksinih supstanci menjaju u toku tehnolokog procesa ili su prisutne izrazito toksine supstance odreivanje koncentracija vri se stalno u smenama da ne bi njihova srednja vrednost u toku jedne smene bila vea od maksimalno dozvoljenih koncentracija (MDK). Ukoliko radnik u toku tehnolokog procesa menja radna mesta, koja imaju razliite koncentracije toksinih supstanci, uzima se srednja vrednost koncentracija u toku jedne smene.3.1. Kriterijumi za ocenu aerozagaenja radne sredine

Kao jedan od osnovnih kriterljuma kod ocene dobijenih rezultata pri ispitivanju aerozagaenja radne sredine slue makiimalno doputene koncentracije (MDK) kodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilita,koje su definisane standardom Vreaossi kategorijanavedenim u ovom standardu su dobijene na osnovu dosadanjih steenih iskustava ili istraivanja i ne bi smele da dovedu do oteenja zdravija zdravih radnika pri optimalnim ostalim ustavima rada i svakodnevnom osmoasovnom radu. Meutim ne znai da navedene koncentracije koje izazivaju apsolutno nikakve promene u organizmu. Mogu postojati izvesne promene. ali su takve prirode da posle redovnog dnevnog odmora nastaje potpun oporavak zdravog organizma.Navedene vrednosti maksimalno doputenih koncentracija u citiranom standardu ne mogu se uzeti kao jedini osnov za zakljuak o eventualnom riziku po zdravije lica koji mogu prouzrokovati koncentracije vee od MDK pri kraem izlaganju njihovom dejstvu. Kratkotrajna prekoraenja MDK nekih kodljivih materija mogu bit: bez nekih tetnih posieica, dok ea prekoraenja mogu dovesti do negativnih posledica po zdravlje oveka. Poznato je da kod izvanredno toksinih materija moe i samo jedno prekoraenje dovesti do ozbiljnih oteenja zdravlja oveka, pri emu svakako ima uticaja i stepen tog prekoraenja.Sem odreene koncentracije kodljivih materija u radnoj sredini, za ocenu opasnosti po zdravlje radnika treba uzeti i druge elemente iz radnog procesa koji mogu potencirati tetan uticaj pojedinih materija, kao to su: poviena temperatura i vlanost vazuha. poveani vazduni pritisak, prekmemi intenzitet rada. prisustvo dragih tetnih materija, , koje deluju sinergistino ili aditivno, izvesne tetne navike kod eksponiranih lica.

3.2. Klasifikacija toksinih supstanci radne atmosfere

Toksine materije u radnoj atmosferi mogu se podeliti prema fizikim osobinama na:1. Gasovi i pareGasovito stanje neke materije oznaava da se ona nalazi iznad svoje kritine temperature (najvia temperatura na kojoj se odreeni gas moe dejstvom odgovarajueg pritiska pretvoriti u tenost). Para je gasni oblik (faza) materije ispod svoje kritine temperature.2. AerosoliAeroeoli su meavine vrstih i tenih estica u vazduhu. Prema nainu nastajanja aeroeoli se dele na: disperzoide (nastaju cepanjem vrstih ili tenih estica u finije estice) i kondenzoide (nastaju pri kondenzacionim procesima, gde se grupe molekula povezuju u estice veih dimenzija). Drinker i Hatch klasificiraju aerosole u 4 grupe: praine, pare, dimovi i magle.Praine nastaju najee drobljenjem i finim mlevenjem vrstih materija (obrada rude, kamena, metala, minerala itd.). Veliina estica praine, koja se nalazi u vazduhu moe biti razliita. Prema veliini estica praine delimo na: 1) praine (estice vee od 10 mikrona); 2) oblaci (estice od 10 mikrona do 0,1 mikrona) i 3) dimovi (estice veliine ispod 0.1 mikrona). Najvei higijenski znaaj ima takozvana respirabilna praina sa prenikom estica manjim od 5 mikrona jer one dostiu do plune alveole.Prema poreklu praine se dele na: neorganske, organske i meovite . U radnoj sredini veinom se radi o praini meovitog porekla porekla. Praine se mogu grupisati u: a) relativno nerastvorljlve mineralno praine, kao to su kvarcna proina, azbestna, praina granita nerastvorljlvih metalnih oksida, b) rastvorljive mineralne praine, kao to su krenjak i dolomit, i c) organske praine. kao to su trinitrotoluol, sapun, brano, koa, drvo i plastika. Mnoge od ovih praina su eksplozivne, kada je njihova koncentracija u vazduhu visoka.Pare sadre gasovite estice u vazduhu, a stvaraju se pri sublimaciji, sagorevanju ili kondenzaciji vrstih tela ili tenosti. Veina eatica je obino ispod 1 mikrona.Dimovi su kondenzoidi, koji sadre vrste estice u vazduhu. Dim se stvara sagorevanjem organskih materija (ugalj, drvo, nafta) i kondenzovanjem metalnih para (olovni, kadmijumski dimovi i dr.). Veliina estica u dimovima veinom je ispod 0,5 mikrona, usled ega se veoma sporo taloe.Magle su disperzni sistemi kapljica nastalih kondenzacijom pare ili rasprivanjem tonosti. Veliina tih kapljica moe biti razliita. Prirodne magle zadre relativno velike kapljice (10 mikrona i vie), tako da je broj estica u jedinici zapremine esto vrlo nizak.Prema ovoj terminologiji naziv dim se ne poklapa sasvim sa uobiajenom rei dim npr. dim cigarete nije dim, ve kondenzaciona magla, jer se sastoji od veoma sitnih kapljica tenosti u vazduhu.Sem vrstih i tanih estica, aerozagaenja radne sredine sainjavaju i gasovlte materije (gasovi i pare) razliitog porekla.Aerosoli imaju neka fizika svojstva, koja imaju znaaja u analizi aerosola, za razumevanje njihovog biolokog dejstva i za zatitu od njihovog tetnog ejstva. Ta svojstva su:1. Sedimentacija estica. estice praine su tenosti usled svoje teine imaju tenju da se taloe, jer je njihova specifina teina vea od specifine teine vazduha. Brzina taloenja pojedinih estica zavisi od njihove veliine, specifine teine, oblika estice, kretanja vazduha i njegove vlanosti. Najveu opasnost predstavljaju one estice koje su prenika ispod 5 mikrona, to su takozvane respirabllne estice, jer dopiru do plune alveole. Ove estice usled male mase sporo sedimentiraju i dugo ostaju u vazduhu (vie asova), zbog ega imaju poseban higijenski znaaj u nastanku razliitih oteenja organizma (pneumokonioze, profesionalne intoksikacije, toksine pneumonije i pneumonitisi i dr ).2. Inereija estica je osobina koja se praktino koristi u ureajima za uzimanje uzoraka aerosola i u filtrima za uklanjanje aerosola. Ukoliko je brzina strujanja vazuha vea, efekat inercije je vei.3. Termika precipitacija je svojstvo estica aerosola da se kreu jo od mesta vie temperature prema mestu nie temperature u blizini zagrejanih povrina nema estica aerosola.4. Kretanje u elektrinom polju je osobina negativno naelektrisanih estica aerosola da se kreu prema pozitivnoj elektrodi, a pozitivno naelektrisanih prema negativnoj.5. Flotacija predstavlja neprekidno i spontano slepljivanje estica aerosola kada dou u kontakt jedna sa drugom zbog Brownowog i konvekciskog kretanja, tako da ove postaju tee i vee, a manje u brojanom pogledu. Konano, novostvorene estice postaju dovoljno velike tako da se izdvajaju iz gasa i sedimentiraju. Flokulacija je od praktine vanosti, jer poveava veliinu i teinu estica, a time i brzinu sedtmentiranja i uklanjanja aerosola iz atmosfere.Hemijski sastav aerosola u radnim prostorijama i na radnim mestima zavisi od vrste tehnolokog procesa i prirode materija, koje uestvuju u svim fazama tehnolokog procesa poev od obrade sirovina, meu produkata i primesa u tehnolokom procesu do finalnih proizvoda. Te materije mogu biti neorganskog porekla, organskog porekla i vetakog porekla (sintetski i plastini proizvodi). Organska frakcija aerozagaenja radne sredine poslednjih desetak godina privlai naroitu panju, jer se izvesna organska jedinjenja smatraju kancerogenim, a druga su znaajna zbog svog dejstva kao alergeni.Uticaj aerozagaenja na zdravlje eksponiranih radnika je veoma raznovrstan. tetno dejstvo toksinih materija na oveka u radnoj sredini (profesionalna toksikologija), je dejstvo proizvodne praine na pojavu neumokonioza, kancerogenih materija na profesionalni rak i dr.Epidemiolokim ispitivanjima naroito poslednjih 1019 godina bez sumnje je dokazana pozitivna korelacija izmeu aerozagaenja radne sredine i prevalencije hroninog bronhitisa kod eksponiranih radnike pri tom zagaenju. Postoji slian odnos izmeu aerozagaonja i oteenja plunih funkcija.Dejstvo atmosferskih zagaenja na zdravlje ljudi ima jo mnogo nereenlh pitanja, kao to su: kako aerozagaenja deluju na decu, starije osobe i na bolesnike od hroninih respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Nije recno i pitanje psihohigijenskog dejstva aerozagaenja i neugodnih mirisa na oveka.Ispitivanja aerozagaenja radne sredine imaju poseban znaaj u proceni stepena rizika od nastanka raznovrsnih patolokih promena. Ova ispitivanja treba da utvrde pre svega prirodu aerozagaenja (hemijski sastav, fiziku prirodu ili bioloku vrstu aerozagaenja) i intenzitet aerozagaenja. Postoje razliite metode za detekciju pojedinih vrsta aerozagaivaa i njihovo kvantitativno odreivanje. Od posebno vanosti je izbor metoda u zavisnosti od vrste zagaivaa vazduha, jer na taj nain moe se doneti ispravan zakljuak o stanju aerozagaenja ispitivane radne sredine i preduzimati adekvatne preventivne more zatite na radu.Odreivanje koncentracije toksinih supstanci u radnoj atmosferi vri se analitikim metodama i instrumentima za automatsku kontrolu hemijskih zagaenja.

3.3. Nain nastajanja toksinih materija u industriji

Industrijski otrovi su materije na koje radnici nailaze u toku svog radnog dana i koje pri nepovoljnim uslovima organizacije proizvodnje i radnih procesa, mogu tetno uticati na radnu sposobnost i zdravlje radnika. Trovanja izazvana ovim industrijskim tetnim materijama zovu se profesionalna trovanja. U proizvodnji industrijski otrovi se sreu u raznim oblicima:1) Kao sirovineMnogi poetni produkti, razne hemikalije (arsen, benzin, olovo, kiseline i dr.) upotrebljavaju se kao sirovine u hemijskoj, metalopreraivako,. elektronskoj i drugim industrijama.2) Kao intermedijalni produkti (meuprodukti)U raznim hemijsko-tehnolokim procesima nastaju tetni intermedijalni produkti, ili oni koji se podvrgavaju daljoj obradi (npr. peenjem pirita nastaju sumporni anhidridi i sl.).3) Kao gotovi produktiRazni gotovi proizvodi koji slue u industrijskim granama kao sirovine (razni produkti destilacije uglja i drveta, produkti industrije anilinskih boja, eksplozivnih materija, kiseline, alkalije i dr.).4) Kao sluajne primeseU raznom materijalu ili hemikalijama nalaze se tetne primese (npr. arsen u raznim metalima i kiselinama, arsenovodonik i fosforvodonlk u acetilenu i dr.).5) Kao sporedni produkti (otpaci u proizvodnji)Veina otrovnih gasova i para nastaje u proizvodnim procesima kao otpadak u prozvodnji npr. nastanak azotnih oksida, ugljenmonoksida i drugo.Klasifikacija otrova moe se izvriti prema hemijskoj prirodi, poreklu, fiziolokom dejstvu otrova i slino. Ako uzmemo kao osnovu za klasifikaciju hemijsku prirodu otrova, onda ih moemo podeliti na sledee grupe:

a) Kiselineb) Baze (alkalije)c) Metale i nemetaled) Heterozidee) Organske sintetske otrove.

3.3.1. Dejstvo raznih otrovnih materija

Dejstvo raznih industrijsko-toksinih materija zavisi od vie faktora. Najei oblici u kojima sc ispoljava dejstvo otrova jesu akutna i hronina trovanja.U akutna trovanja obino se ubrajaju trovanja koia nastaju ako se u organizam za krae vreme unese otrov u velikim koliinama. U proizvodnji ova trovanja nastaju u sluaju kvara aparature, u sluaju tekih kvarova ureaja itd. U ovim sluajevima vrlo esto dolazi do trovanja veeg broja ljudi (grupno ili masovno trovanje u proizvodnji).Hronina trovanja su ona koja nastaju ako u organizam ulazi manja koliina otrova u toku dueg perioda i ovo trovanje se razvija postepeno, bez jasnog poetka.Otrovi u proizvodnji, sem jasno izraenog dejstva na pojedine organe, mogu da pro-uzrokuju smanjivanje opte otpornosti organizma. Ipak, od koliine unetog otrova u organizam zavisi dejstvo otrova na oveka. Oblik u kojem se unosi otrov od velike je vanosti, jer, na primer, arsen troksid, koji je poznat kao jak otrov nee imati isto dejstvo, ako je unet kroz usta u obliku praka, ili u obliku rastvora. Jer, u obliku rastvora on e delovati mnogo jae, poto se bre resorbuje, dok se u obliku praka resorbuje postepeno, zavisno od toga koliko se praak rastvara u organizmu. Zdrav organizam je otporniji prema dejstvu otrova nego bolestan.

3.3.2. Najznaajniji faktori koji utiu na dejstvo toksinih materija

Veoma je teko definisati pojam toksine supstance, jer se pod otrovom obino podra- zumevaju one supstance koje oteuju organizam, kada su u njemu prisutne u relativno niskoj koncentraciji. Mnoge supstance mogu se pod normalnim uslovima smatrali netoksinim, mada mogu da izazovu trovanja kada se unesu u oveiji organizam.Dakle, toksinost nije neka strogo definisana konstanta. Toksinost je zavisna od niza parametara: koncentracije toksine supstancije, duine ekspozicije, fizikih i hemijskih osobina supstance, puta ulaska u organizam, zdravstvenog stanja, distribucije u organizmu, metabolizma, izluivanja itd.U pogledu odnosa organizma i toksinosti supstance, slika je vrlo kompleksna i komplikovana. Ako iz ovih makro razmera preemo na razmatranje ovog problema na molekularno-celularnom nivou, slika se neto pojednostavljuje i odnosi postaju jasniji. Koa i sluzokoa predstavljaju graninu povrinu organizma. Bez obzira na put ulaska, resorpcija toksine supstancije vri se prk koe, ili preko epitelnog tkiva. Posle resorpcije toksina supstanca prelazi u krv, pa se tako transportuje po celom organizmu. Tom prilikom supstanca dolazi u dodir sa elijama raznih tkiva i organa.Districija toksine supstance u tkivima i organima zavisi od njenih fiziko-hemijskih osobina i osobina membrana raznih elija. Toksina supstanca moe deluje na membranu elija, ili da proe kroz nju, pa da reaguje sa sastojcima elija. Sa druge strane, veina toksinih supstanci se metabolizuje usled delovanja raznih enzimskih sistema prisutnih u membrani elija.

3.4. Unoenje razliitih toksinih supstanci u organizam

Razne industrijske otrovne materije mogu biti unete u organizam na vie nainaa) Preko organa za varenjeOvim nainom se dosta unose otrovi u organizam u obliku hrane i lekova, i to naroito u sluaju namernih ili zloinanih trovanja, kao i koi loih higijenskih uslova i navika.Sluzokoa usta i jednjaka po svojoj prirodi moe lako resorbovati otrove. Ali, poto se tu otrov normalno zadrava sasvim malo, jer ulazi u eludac, to resorbcija preko ovih organa za varenje ima, praktino, vrlo mali znaaj. Sto se tie prirode eludca - eludac je pre svega sekretorni, a ne resorpcioni organ, pa se, prema tome, otrovi i ovde sasvim slabo resorbuju. Glavni centar resorpcije u organima za varenje jesu creva, poto je to i njihova normalna funkcija u procesu ishrane. Zato se otrovi uneti preko organa za varenje uglavnom i resorbuju u crevima. Ovako resorbovane otrovne materije dospevaju preko krvi u jetru, te tako dolazi do njihovog koncentrisanja istih na mestu toksinog efekta.b) Preko organa za disanjeOvim putem unose se u organizam uglavnom gasoviti otrovi, kao to su ugljenmonoksid, cijanovodonik, sumporvodonik, hlor i drugi.U ovom sluaju otrov najbre i najlake stie do kapilarnog sistema i tako dejstvuje direktno na elije organizma, koje su osetljive na taj otrov. Zato su trovanja ovim nainom najopasnija i najbra dejstva i broj trovanja relativno je veliki.c) Preko koe, sluzokoe i podkonoPotpuno zdrava i nepovreena koa ne predstavlja put kojim se otrovi mogu normalno resorbovati. Jer, koa stvarno titi od spoljanjeg dejstva, otrovnih meterija. Samo gasoviti i lako isparljivi otrovi mogu proi delimino i kroz zdrav epiderm (od metala to moe iva).Ali ako je koa povreena, bilo mehanikim putem (ogrebotine, posekotine, rane i si.) bilo hemijskim putem, onda se resorpcija otrova moe dosta brzo izvriti i preko koe. Unoenje otrova potkonim injekcijama dosta je est sluaj naroito kod samoubistva, zatim kod medicinskih trovanja i sl.Pojedini otrovi najee deluju preteno na odreen sistem oveijeg organizma, ali mogu dejstvovati istovremeno na razne sisteme. to se tie samog naina, odnosno mehanizma delovanja otrovne materije na organizam, za njegovo objanjenje ima vie tumaenja, koja su u stvari samo hipoteze.Izgleda najverovatnije da u veini sluajeva dejstvo otrovne materije izaziva poremeaje u fiziko-hemijskom stanju protoplazme osetljivih elija. Posledica tih poremeaja jeste i nemogunost vrenja ivotnih funkcija pojedinih organa.Da bi jedna supstanca dejstvovala akutno kao otrov mora biti uneta u toksinoj ili letalnoj dozi, a da bi mogla biti resorbovana, mora biti uneta u obliku rastvora, ili da je takve prirode da se u dodiru sa tenostima organizma pretvori u rastvorljiv oblik. Oblik u kojem se unosi otrov u organizam igra znaajnu ulogu za njegovo dalje dejstvo. Tako npr. arsen-trioksid-arsin, poznat kao jedan od najjaih otrova, nee imati isto dejstvo ako je unet kroz usta u obliku praine, ili u obliku rastvora. Naravno, mnogo jae i bre dejstvo imae u obliku rastvora. Uticaj koncentracije na jainu dejstva otrova naroito je upadljivo kod korozivnih i gasovitih otrova.

4. Preventivne mere za suzbijanje aerozagaenja radne sredine

Preventivne mere za suzbijanje aerozagaenja radne sredine se mogu podeliti u tehnike mere, line mere, higijenske i zakonoavno-administrativne mere.Tehnike mere imaju najvei znaaj za suzbijanje aerozagaenja radne sredine. One se mogu podeliti na tehniko-tehnoloke i organizaciono-tehnike mere.U tehnoloko-tehnike mere za suzbijanje aerozagaenja radne sredine spadaju aledei metodi: a) supstitucija, b) segregacija, c) hermetizacija, ) automatizacija i mehanizacija, e) ventilacija, i) primena vlanog metoda raa i dr.a) Supstitucija ili zamena tetnih materija u proizvodno-tehnolokom procesu nekodljivim ili manje kodljivim je najefikasniji i najstariji metod za suzbijanje toksinih i drugih agresivnih tetnosti. Primer uspene supstitucije je zamena prirodnih toila od kvarcitaa vetakim tocilima od karborunda, ija praina je daleko manje agresivna od kvarcne praine sa visokim procentom slobodnog SiO2. Drugi primeri su zamena mineralnih ulja, koja imaju kancerogeno dejstvo biljnim uljima ili zamena metilalkohola etilalkoholom ili metiletilketonom itd.b) Segregacija ili odvajanje delova tehnolokog procesa, gde se radi sa vrlo tetnim materijama u posebnim prostorijama. Na ovaj nain smanjuje se ekspozicija veeg broja ljudi, a bolji uslovi ienja i ventilacije mogu se primeniti unutar odvojenog dela proizvodnog procesa.c) Hermetizacija ili inkapsulacija proizvodnog procesa predstavlja fiziko razdvajanje tetnih materija ili tehnolokog procesa od radne prostorije tako da se zatiti vazduh radne sredine od zagaenja tim materijama.d) Automatizacija i mehanizacija tehnolokog procesa dozvoljavaju da se smanji broj radnika u procesu rada i duina njihovog boravka u radnim prostorijama, gde se odvija tehnoloki proces a time i smanji izloenost aerozagaenj ima.e) Lokalrta odvedena vetaka ventilacija je od velikog znaaja za uklanjanje aerozagaenja radne sredine. Njena namena je da se poveanu u strujanjem vazduha sa izvora gde nastaju aerozagaenja ukloni taj vazduh, tako da se ne dozvoli da se iri dalje u radnu prostoriju i doe u zonu disanja radnika. Opta vetaka ventilacija moe se primenitl kao metoda za uklanjanje aerozagaenja samo u sluajevima kada se to ne moe reiti izgradnjom lokalne ventilacije ili kada su izvori aerozagaenja nepristupani i mnogobrojni. Ona se moe primeniti kao efikasna mera zatite samo ako radno mesto nije blizu izvora zagaenja i ako taj izvor ne stvara intenzivno aerozagaenje.f) Vlaan metod rada za spreavanje dolaska estice praine u radnu atmosferu je davno poznat i korien metod za zatitu radnika izloenih tetnoj praini.U rudarstvu primena vlanog buenja daleko smanjuje koncentraciju praine u odnosu na suvo buenje. Vodeni mlazevi se primenjuju kao sastavni deo rada alata za seenje metala, pri seenju i obradi raznih minerala i bruenju metalnih odlivka. Rasprskavanje vode u sitne kapljice se vri u cilju obuhvatanja estica praine i njihovog odstranjenja. Nedostatak ovog metoda je da i pored postojanja znatne koliine vode na odreenom prostoru, nije mogue potpuno suzbiti izlazak estica praine sa obraivnih povrina u okolnu atmosferu. Naroito teko je odstranjenje ovim metodom onih najsitnijih estica manjih od 5 mikrona, koje imaju najvei znaaj u profesionalnoj patologiji.U organizaciono-tehnike mere za suzbijanje aerozagaenja radne sredine spada: uvoenje sistema signalizacije koji upozorava na opasne momente pri radu, organizacija tehnolokih linija tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i ljudi, to omoguava da se svede na minimum nagomilavanje aerozagaenja u tetnim koncentracijama u toku rada i dr. Tu spada i razmetaj pojedinih faza procesa rada u razliite vremenske intervale, racionalni razmetaj ureaja tako da ne dolazi do potenciranja efekata pojedinih vrsta aerozagaenja, uvoenje stalnog tehnikog nadzora pri izvoenju opasnih radova, tana raspodela radnih operacija itd.Mere liine zatite podrazumevaju primenu respiratora, gasnih maski i izolirajueg pribora za spreavanje prodiranja aerozagaenja u disajne puteve. Korienje rukavica, zatitne odee i obue i odravanjem line higijene spreava se prodiranje aerozagaenja preko digestivnog trakta i koe u organizam eksponiranih radnika.Za suzbijanje aerozagaenja radne sredine od znaaja je a higijensko odravanje radnih prostorija suvim ienjem pomou vakum-aparata i vlanim ienjem povrina podova, zidova i radnih stolova.Zakonodavno-administratlvnim metama se reguliu norme i standardi o maksimalno dozvoljenim koncentracijama praine, gasova, para i dimova u radnim prostorijama i radilitima, o linim zatitnim sredstvima za zatitu od aerozagaenja na radnom mestu, o periodinim ispitivanjima ustava radne sredine, merama za suzbijanje aerozagaenja itd. Tu spada i obavezan nadzor inspekcijskih slubi (sanitarne inspekcije i inspekcije rada) nad uslovima rada i tetnostima koje se javljaju u radnoj sredini.

5. Zagaenja radne atmosfere u razliitim industrijama

5.1. Industrije koje koriste rastvarae

Za povrinsku zatitu, koja se ponekad vri i iz dekorativnih razloga, uzimaju se boja, lak i rastvara, a primenjuje se u automobilskoj industriji, avionskoj industriji, proizvodnji kontejnera, proizvodnji nametaja, proizvodnji plastike, u pojedinim radionicama i dr.Pri procesima povrinskog nanoenja najvie se kao polutanti pojavljuju ugljovodonici, koji se, pored ostalog, primjenjuju kao rastvarai boja ili lakova. Osloboeni rastvarai obino sadre alifatske i aromatske ugljovodonike, alkohole, ketone, estere i dr.

5.2. Neorganska hemijska industrija

Proizvodnja amonijakaGasovi koji se u procesu proizvodnja amonijaka oslobaaju sadre: azot, vodonik, tragove metana, ugljen-monoksida, argona i amonijaka.Proizvodnja hlora i kaustine sodeProizvodnja hlora i kaustine sode vri se elektrolizom natrijum-hlorida. Emisija polutanata prilikom proizvodnje hlora i kaustine sode je znaajna i sastoji se od: hlora, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, vodonika, i para ive. Proizvodnja hloratne kiselineNajvea koliina ovoga vanog jedinjenja se dobija iz hlorovodonika, koji nastaje kao nusproizvod u drugim industrijskim procesima. Tako se HCl dobija kao nusproizvod prilikom hloriranja nekih organskih jedinjenja. Kod direktnog hlonranja benzena nastaju, pored hlorbenzena, gasovi koji se sastoje od HCl, benzena, hlorbenzena i vazduha. Ovi gasovi se prvo apsorbuju u tornju sa ohlaenom smeom monohlorbenzena i dihlorbenzena da bi se ponovo iskoristio monohlorbenzen ili dihiorbenzen. Hlorovodonik se takoe posebno izdvaja iz ove smee. Iz ovoga procesa mogu se emitovati polutanti, a u prvom redu gasoviti hlorovodonik, ije su koliine u granicama od 0,1 do 1,5 kg/t proizvoda, u zavisnosti od toga da li se ili ne primenjuju skruberski ureaji za izdvajanje hlorovodonika.Proizvodnja nitratne kiselinePolutanti koji se emituju u atmosferu pri proizvodnji nitratne kiseline su azot-monoksid, azot-dioksid i tragovi nitratne kiseline. Glavni izvor oksida azota je gas iz apsorpcionog tornja. Koliina azotovih oksida je direktno zavisna od kinetike reakcije pri proizvodnji nitratne kiseline. Proizvodne varijable koje dovode do poveane koliine oksida azota su: nedovoljni dovod vazduha, to rezultira nekompletnom oksidacijom azot-monoksida, nizak pritisak u apsorberu, visoka temperatura u kondenzatoru, proizvodnja koncentrovane nitratne kiseline i rad kod visokih polaznih brzina reaktanta. Male koliine oksida nastaju i pri manipulaciji nitratnom kiselinom u pogonu kao i pri transportu. Podatke o emisiji oksida azota kod ove proizvodnje sadri tabela 1.Tabela 1. Emisije oksida azota kod proizvodnje nitratne kiselineDeo procesaEmisiiaNO2, kg/t kiseline

Nekontrolisana emisija25,0-27.5

Katalitiki reaktor (izgaranje prirodnog gasa)1,0-3,5

Katalitiki reaktor (izgaranje vodonika)0-0,75

- Katalitiki reaktor (izgaranje 75% H2 i 25% prirodnog gasa)0,4-0,55

Proizvodnja natrijum-karbonataGlavni polutant koji se emituje prilikom proizvodnje natrijum-karbonata je amonijak. Osim amonijaka, oslobaaju se i vrste estice, posebno u suionicima, pri proizvodnji krea kao i prilikom manipulacije ovim materijalima. Sitne estice sode mogu da se pojave u atmosferi pri transportu sode, kao i pri pakovanju i manipulisanju ovim materijalom. Ukoliko se ne upotrebljavaju ureaji za smanjenje emisije, tada se moe oekivati emisija amonijaka od 3,5 kg/t proizvoda i estica do 3 kg/t proizvoda. Proizvodnja sulfatne kiselineU izlaznim gasovima u procesu proizvodnje sulfatne kiseline prisutan je sumpor-dioksid, ija koliina je obrnuto proporcionalna efikasnosti konverzije SO2 u sumpor- trioksid (SO3). S druge strane, efikasnost konverzije zavisi od katalitikog konvertora, koliine uzetog katalizatora, temperature, pritiska i koncentracija sumpor-dioksida i kiseonika koji stupaju u reakciju. Ukoliko je konverzija sumpor-dioksida u sumpor-trioksid 96% onda je nekontrolisana emisija sumpor-dioksida u atmosferu 27,5 kg/t proizvedene 100% sulfatne kiseline. Proizvodnja kuhinjske soliKuhinjska so proizvodi se iz slanice (slane vode). Slana voda se prvo preiava uz odstranjivanje sumpornih jedinjenja. Zatim se vri dalje ienje, vakuum uparavanje, suenje i pakovanje. Pri proizvodnji kuhinjske soli mogu se kao polutand pojaviti sumporni gasovi, kao i sitne estice soli.

5.3. Organska hemijska industrija

Proizvodnja adipske kiselineOksidi azota, ugljovodonici i ugljen-monoksid su glavni polutanti koji se emituju prilikom proizvodnje adipinske kiseline. Reaktor br. 1 je glavni izvor ugljen-monoksia i ugljovodonika, a reaktor br. 2 oksida azota. Reaktor br. l je obino snabdjeven skruberima, koji skupljaju do 90% ugljovodonika, a za vee skupljanje ovih jedinjenja koriste se i drugi ureaji i postupci.Proizvodnja eksplozivaGlavni polutanti koji nastaju prilikom proizvodnje eksploziva su oksidi azota, kapljice kiseline, oksidi sumpora i male koliine vrstih estica. Emisija organskih nitro jedinjenja moe takoe da se pojavi kod proizvodnje TNT. Najvaniji faktori koji utiu na emisiju polutanata koji nastaju pri proizvodnji eksploziva jesu tip i efikasnost procesa proizvodnje. Ako se proizvodi nitroceluloza, na emisiju polutanata utie eljeni kvalitet proizvoda kao i koriena tehnologija u procesu proizvodnje.Proizvodnja anhidrida ftalne kiselineGlavni izvori zagaenja vazuha iz procesa proizvodnje anhidrida ftalne kisdline jesu emisije iz reaktora i kondenzatora, iji efluenti odlaze u atmosferu. Osnovni polutanti su estice, oksidi sumpora, ugljen-monoksid i ugljovodonici.

Proizvodnja plastinih masaProizvodnja smola i plastinih masa se temelji na polimerizaciji baznih monomera (obino u gasnom ili tenom stanju) do visokomolekulskih nekristalnih vrstih materijala. U proizvodnji veine plastinih masa primjenjuje se zatvoreni sistem reakcije ili polimerizacije, faza suenja i, na kraju, faza tretiranja ili formiranja plastike. Polimerizacija se provodi u potpuno zatvorenom sistemu. Tretman plastine mase zavisi od njene namene. Obino se sui i melje do praha, odnosno do proizvodnje paleta. Alkidne smole se najee rastvaraju u nekom od rastvaraa i odlau u za to posebno konstruisane rezervoare kako bi se sprieio gubitak rastvaraa.Glavni izvori polutanata kod proizvodnje plastinih masa jesu: emisija polaznih materijala-monomera, emisija rastvaraa i tenosti koje se upotrebljavaju u reakciji, emisija vrstih estica ako se koriste takvi osnovni materijali (anhidrid ftalne kiseline) i dr. Tako se npr. prilikom proizvodnje polivinil-hlorida oslobaa vrstih estica 17,5 kg/t, pri proizvodnji polipropilena oslobaa se 1,5 kg/t vrstih estica i 0,35 kg/t gasova ukoliko se ne primjenjuju ureaji za smanjenje emisije. Proizvodnja sintetikih vlakanaEmisija polutanata koji nastaju pri proizvodnji nekih sintetskih vlakana (bez primjene ureaja za smanjenje emisije polutanata) dati su u tabeli 2.Tabela 2.Emisija polutanata pri proizvodnji sintetikih vlakanaTip vlaknaUgljovodonici,kg/t

CS2kg/t

H2Skg/t

Pare ili kapljice ulja, kg/t

Viskoznovlakno-27,53,0-

Najlon3,5--7,5

Dakron---3,5

Proizvodnja sintetike gumeEmisija polutanata koji nastaju pri proizvodnji sintetske gume (bez primene ureaja za smanjenje emisije polutanata) dati su u tabeli 3.

Tabela 3. Emisija polutanata prilikom proizvodnje sintetike gumePolutantemisija,kg/t

Butadijen20,0

Metilpropan7,5

Butin1,5

Pentadijen0,5

Dimetilheptan0,5

Pentan1,0

Etannitril0,5

Akrilonitril8,5

Akrolein1,5

Proizvodnja tereftalne kiselineOsnovni polutant koji nastaje u toku ove proizvodnje je azot-monoksid, koji izlazi iz reaktora u koliinama od 6,5 kg/t proizvoda. Proizvodnja propilen-oksidaPropilen-oksid se danas dobija na dva naina: putem propilenhlorhidrina iz hlora i propilena i direktnom oksidacijom propilena.U procesu proizvodnje propilen-oksida kao polutanti mogu se pojaviti: hlor, propilen, propilen-oksid, hlorirani ugljovodonici, HCl i dr. Koliina emitovanih polutanata zavisi u prvom redu od naina odravanja postrojenja i voenja samog procesa.Proizvodnja anhidrida maleinske kiselineKao polutant kod proizvodnja anhidrida maleinske kiseline mogu se pojaviti ugljen-monoksid, estice anhidrida maleinske kiseline i benzen. Proizvodnja toluendiizocijanata (TDI)Pri proizvodnji toluendiizocijanata javljaju se otpadni gasovi iz sledeih dielova procesa, procesa regeneracije HCl, ventilacije produkta toluendiizocijanata, procesa nitracije, procesa sinteze toluendiamina, fozgena i dr. Otpadni gasovi, mogu da sadre fozgen (12), ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, tragove tohiendiamina (TDA), tragove toluena, oksida azota i dr.

Proizvodnja drvne pulpeOsnovica proizvodnje pulpe je ekstrakcija celuloze iz drveta otapanjem lignina, koji vee celulozna vlakna. Kraft-proces proizvodnje pulpe, poinje kuvanjem komada drveta pod pritiskom u prisustvu vodenog rastvora natrijum-sulfida i natrijum-hidroksida (bela tenost), pri emu se otapa lignin. Kada je kuvanje zavreno, odvaja se tenost, a pulpa ide dalje na ispiranje, presovanje i suenje.Tenost se uparava uz pomo vie isparivaa tako da sadraj vrstih materija bude 55-70% (poetna koncentracija je 15%). Ovako pripremljeni ostatak se rasprava u pei za sagorijevanje, gdje organske materije izgaraju, a anorganske padaju u vidu pepela. Pepeo se rastvara i opet vraa u proces. U procesu se troi mnogo vie energije nego to se moe dobiti izgaranjem otpadnog materijala, za ta se upotrebljava ugalj, nafta ili prirodni gas.Kod ove proizvodnje emituju se vrste estice, posebno iz pei za izgaranje, a sastoje se iz natrijevih i kalijevih soli. Od gasova posebno je znaajna emisija sumpor-vodonika, zatim razliitih merkaptana, sumpor-dioksida, ugijen-monoksida, oksida azota i dr. Proizvodnja staklaMada su tehnoloki postupci proizvodnje stakla slini, zavisno od osnovne sirovine proizvodi se nekoliko tipova stakla, kao to su: obino staklo, olovno staklo, bor-silikatno i sffikatno staklo. Obino staklo ini 90% od ukupne proizvodnje. Proizvodi se u procesu, u peima koje se direktno greju, gde se pripremljena smea pali na temperaturi od 1480 0C dajui staklo. Emisija pri ovoj proizvodnji se sastoji od estica i fhiorida. Poto su estice koje se emituju veoma male,, promjera nekoliko m, ciklonski ureaji nisu efikasni za njihovo izdvajanje iz gasa,pa se upotrebljavaju specijalni filtri za njihovo uklanjanje. Podatke o emisiji polutanata pri proizvodnji stakla predstavljeno je tabelom 4.Tabela 4. Emisija polutanata prilikom proizvodnje stakla(bez primenjenih ureaja za smanjenje emisija polutanata)Postupak proizvodnjeestice,kg/tFluoridi,kg/t

Obino staklo1,02,0 F

F-procenat fluoride koji su dodati u pe za paljenje

V

0,05

Proizvodnja gipsa Gips, odnosno kalcijum-sulfat, postoji kao mineral, a slui kao graevinski materijal. Kada se prirodni gips dehidrira, onda se moe upotrebljavati kao vezivo. Uobiajena metoda kalcinacije gipsa sastoji se od mlevenja gipsa, koji se zatim vodi u veliki kalcinator, gde se, uz grejanje, oslobaa voda. Pri proizvodnji gipsa emituju se estice gipsa, ija koliina, ukoliko se ne primjenjuju ureaji za smanjenje emisije estica, moe da bude znaajna, to pokazuje i tabela 5. Tabela 5. Emisija estica pri proizvodnji gipsaTip procesaNekontrolisanaemisija,kg/t

Sa platnenim filtrima, kg/t

Sa ciklonima i elcktrostatskim precipitatorima, kg/t

Suenje osnovne sirovine

20,0

_ 0.1

0,1

Primamo drobljenje

0,5

0,0005

-

Kalcinator

45,00,05-

Umitranji transport

0,350,0005-

Proizvodnja skrobaProizvodnja skroba se vri iz razliitih osnovnih sirovina, a najea sirovina je kukuruz. Pri proizvodnji skroba iz kukuruza emituju se vrste estice. I kod ienja i drobljenja zrna izdvajaju se vrste estice, ija koliina, ako je emisija nekontrolisana moe biti do 4 kg/t proizvoda.Proizvodnja vetakog ubriva (fosfatno)Gotovo svo vetako fosfatno ubrivo se proizvodi iz mineralnih fosfata. Poto mineralni fosfati u prirodnom obliku nisu upotrebivi kao ubrivo, to se mora pretvoriti u oblike pogodne za ubrivo. Ova konverzija moe se izvriti na dva naina: uz pomo fosfatne kiseline i termikim procesima.Kod proizvodnje superfosfata emituju se gasovi u atmosferu: silicijum-tetrafluorid, ugljen-dioksid, oksidi sumpora i vrste estice. Pri proizvodnji amonijum-fosfata emituje se i amonijak.Proizvodnja vetakog azotnog ubrivaAmonijum-nitratna ubriva se proizvode reakcijom nitratne kiseline i amonijaka, pri emu nastaje amonijum-nitrat. Proizvodnja vrstog amonijum-nitrata se odvija u etni faze: neutralizacija, koncentracija rastvora amonijum-nitrata, prevoenje u vrsto stanje amonijum-nitrata i zavrna faza proizvodnje ubriva. Kod proizvodnje amonijum-nitratnog ubriva emituju se estice (fosfati, krenjak, kreni amonijum-nitrat), zatim gasovi kao to su oksidi azota, amonijak i fluor.Amonijak u otpadnom gasu moe da se pojavi prilikom skladitenja amonijaka, u izlaznim gasovima sa ventilatora, u gasovima koji izlaze sa granulacionih tornjeva tenog amonijum-nitrata i uree, u otpadnim gasovima sa ispusta iz uparivaa iz pogona karbamida.Fluor-vodonik nastaje u procesu proizvodnje. Oksidi azota nastaju u procesu proizvodnje nitratne kiseline.Znaajna koliina vrstih estica se emituje kod sljedeih delova proizvodnog procesa: granulatora, granulacionih tornjeva, transportnih sistema, suionika i dr. Podatke o emisiji polutanata kod ove proizvodnje sadri tabela 6.Tabela 6. Emisija polutanata u toku procesa proizvodnje amonijum-nitratnog ubrivaDeo procesaesticeOksidi azota Amonijak

Neutralizator--1,0

Granulator0,20,450.25

Sunice, hladnjaci3,51,500.65

5.4. Prehrambena industrija

Prenje kafeKafa koja se uvozi u bliku zelenih zrna, pre prodaje, odnosno upotrebe mora se oostiti, priti i pakovati. Zrna kafe se prvo oiste od praine proroduvavanjem vazuhom.Nakon toga kafa ide na prenje, gde se pored odstranjivanja vlage, pod uticajem toplote menja boja i sastav kafe, dobijajui karakteristina aromu.Pri enju kae glavni polutanti su praina, ulje iz kafe (kao kapljice), dim i mirisi. Glavni izvor vrstih estica, aldehida, oksida azota i organskih kiselina je proces prenja. Postoje direktni i indirektni nain grijanja prilikom prenja pa se u vezi s tim oslobaaju i razliite koliine polutanata. Emisiju polutanata koji nastaju pri prenju kafe prikazuje tabela 7.

Tabela 7. Emisija pohitanata koji nastaju prilikom prenja kafe (bez primjene ureaja za smanjenje emisije polutanata)Postupak prenjaesticekg/t

NOx,kg/t

Aldehidi,kg/t

Organske kiseline, kg/t

Direktno grijanje

3,8

0,05

0,1

0,45

IndirektnoV0,050,1

0,10,45

Silosi i mlinoviSilosi su graevinski objekti u kojima se uvaju itarice. Iz silosa se itarice distribuiraju za transport. Postoje razliiti tipovi silosa, u zavisnosti od njihove namjene. Uz silose se obino nalaze mlinovi, u kojima se melje ito.Iz silosa se mogu emitovati vrste estice prilikom njihovog punjenja i pranjenja, odnosno pri manipulaciji itom. Emisija estica je 0,5 do 2 kg/t, a uglavnom se radi o praini.Pri mljevenju razliitih itarica emituju se vrste estice. Ta emisija zavisi od vrste mlinova, od vrste itarica kao i od drugih faktora, a kree se u granicama od 0,5 do 2 kg/t samljevenog ita.Za kontrolu i smanjenje emisije vrstih estica primjenjuju se cikloni ili specijalni filtri. Osim toga, upotrebljavaju se i skruberi sa vodom za hvatanje estica, ime se kod nekih tehnolokih operacija u ovoj industriji moe smanjiti emisija vrstih estica. Proizvodnja alkoholnih piaPri proizvodnji veine alkoholnih pia primjenjuju se slini postupci, koji se sastoje iz etiri glavne faze:1. priprema osnovne sirovine za fermentaciju,2. fermentacija osnovne sirovine,3. destilacija (kod estokih alkoholnih pia), odnosno fltracija kod proizvodnje piva i vina, 4. starenje pia i pakovanje.Emisija polutanata pri proizvodnji alkoholnih pia sastoji se uglavnom od gasova, kao to su ugljen-dioksid, vodonik, vodena para i neprijatni mirisi. Pri proizvodnji viskija emituju se vrste estice (pri procesu drobljenja itarica) i ugljovodonici.Suenje mesaSuenje mesa je difuzni proces, gdje se meso izlae dimu koji nastaje od tijanja drva, pri emu se u mesu apsorbuju razliita organska jedinjenja. Suenje ili dimljenje mesa se vri na razliite naine, a najee uz recirkulaciju dima.Emisija polutanata zavisi od niza faktora: od vrste drveta koje izgara, od sadraja vlage u njemu, od koliine dima u recirkulaciji i dr. U atmosferu se emituju vrste estice, ugljen-monoksid, ugljovodonici, aldehidi i organske kiseline. Polutante koji se izdvajaju prilikom suenja mesa prikazuje tabela 8. Tabela 8. Emisija polutanata koji nastaju prilikom suenja mesaPolutantNekontroiisana emisija, g/t mesaKontrolisana emisija, g/t mesa

Cestice0,1500,050

Ugljen-monoksi0,300zanemarljivo

Ugljovodonici0,035zanemarljivo

Aldehidi0,0400,025

Organske kiseline0.1000,050

5.5. MetalurgijaMetalurka industrija moe se grubo podeliti na primarnu proizvodnju,sekundarnu proizvodnju i razliite metalurke operacije. Ova industrija je znaajan polutanata kao to su : oksidi sumpora, dim, vrste estice i dr. Proizvodnja aluminijumaEmisija estica i gasova prilikom proizvodnje aluminijuma je znaajna. Sastoji se od gasovitog fluor-vodonika, estica fluorida, aluminijum-oksida, ugljovodonika, organskih jedinjenja i sumpor-dioksida.Iz redukcionih elija emituju se fluorii i vrste estice, koje se sastoje od almninijum-oksida, ugljenika, aluminijum-fluorida, kalcijum-fluorida i oksida gvoa. Ugljovodonici se emituju iz vertikalne ili horizontalne redukcione elije. Iz elija se takoe oslobaaju i drugi gasovi. Podatke o emisiji polutanata pri proizvodnji aluminijuma sadri tabela 9.Tabela 9. Emisija polutanata pri proizvodnji aluminijumaDeo tehnolokog procesaestic,kg/tGasoviti fluoridi,kg/tvrsti fluoridi, kg/t

Drobljenje boksita, nekontrolisano3,00-

Kalcinacija, nekontrolisano100,00-

Anodne pei za prenje, nekontrolisano1,50,470

Redukciona elija, nekontrolisano40,612,3510,2

Horizontalna Sederberg-elija, nekontrolisano49,213,307,8

Vertikalna Sederberg-elija, nekontrolisano39,215,205,3

Manipulacija materijalom, nekontrolisano5,00-

Proizvodnja metalurkog koksaKoksovanje je proces termike prerade uglja, pri kome se organska jedinjenja u uglju razlau uz stvaranje: koksnog gasa, tenih produkata i nevolatilnog vrstog ostatka, poznatog kao koks.Koksne pei, u kojima se proizvodi koks, grupisane su u seriji (bateriji), a zagrevaju se gorivom, obino koksnim gasom. Koksovanje uglja traje 18-20 asova na temperaturi od 11000C do 11500C. Nastaje koks, gas i teni produkti. Koks se hladi vodom.U toku proizvodnje koksa kao polutanti se pojavljuju dim, ugljovodonici, ugljen-monoksid i mnogi drugi gasovi i pare. Glavni emiteri su same retorte, gaenje koksa i prerada nastaiih nusproizvoda. Koksni gas sadri sumporna jedinjenja koja pri izgaranju daju sumpor-dioksid. Mogui emiter vrstih estica je manipulacija ugljem, njegovo drobljenje, drobljenje koksa i dr. Gasovi koji izlaze u toku prenja i paljenja sadre, osim dima, prainu, okside sumpora, ugljen-monoksid i okside azota. Podatke o emisiji polutanata kod ove proizvodnje, bez primjene ureaja za smanjenje emisije, sadri tabela 10.

Tabela 10. Emisija polutanata prilikom proizvodnje metarulkog koksaProces proizvodnjeestice, kg/tSO2,kg/tCO, kg/tUgljovodonici, kg/tNOx, kg/tAmonijak, kg/t

Punjenje baterije0.750.10.3001.250.0150.01

Koksovanjee0.050.3000.750.0050.03

Pranjenje 0.300.0350.10-0.05

Gaenje koksa0.45-----

Proizvodnja bakraBakar se proizvodi iz koncentrata bakaren rude prenjem rude, taljenjem i rafinacijom bakra. Koncentrat bakr-sulfida se pri u posebnim peima da bi se odstranio sumpor, a zatim se tali da bi se odstranile ostale neistoe i, na kraju produvava se vazduhom da bi se oslobodio od sumpora. Gasovi koji izlaze u toku prenja I taljnja sadre, osim dima, praine, okside sumpora, ugljen-monoksida i okside azota.Podatke o emisiji ovih polutanata bez primene ureaja za samanjenje emisije prikazani su u tabeli 11.Tabel 11. Emisija polutanata prilikom proizvodnje bakra(bez primjene ureaja za smanjenje emisije polutanata)

Proces proizvodnjeestice, kg/tOksidi sumpora, kg/t

Prenje42,5490,0

Taljenje20,014,0

Rafiniranje5,0-

Ukupno67,5504,0

Proizvodnja gvoa i elikaProizvodnja gvoa i elika prolazi kroz nekoliko faza: proizvodnja sirovog gvoa u topionikoj pei, proizvodnja elik uz upotrebu kiseonika, elektrinog luka, valjanje elika i zavrne operacije. U toku proizvodnje sirovog gvoa nastaje najvei broj polutanata, koji se emituju u atmosferu iz ove proizvodnje. Gasovi iz topionike pei su glavni izvori estica. Praina prisutna u gasu satoji se od 35 do 50 % gvoa, 4 do 14 % ugljenika, 8-13 % silicijum dioksida, kao i manjih koliina aluminijum dioksida, mangan oksida,, kalcijum-oksida i dr. podatke o emisiji polutanata pri proizvodnji gvoa i elika predstavljene su u tabeli 12.

Tabela 12. Emisija proizvodnje gvoa pri proizvodnji gvoa i elikaProces proizvodnjevrsteestice,kg/tUgljcn-monoksid,kg/tOasovitifluoridl,kg/tvrstifluoridl,kg/t

Topionika pe, nekontrolisano53,0875,0--

Aglomeracija,nekontrolisano75,0875,0--

Sinterovanie10.0---

Proizvodnja elika, otvorene pei, nekontrolisano4,1-0,0500,015

Bazina oksidacija25.569,500,100

Sa elektrinim lukom4,69.00,0060,119

Proizvodnja olovaOlovo se u prirodi obino pojavljuje u vidu sulfida uz primese cinka i drugih minerala. Iz rude se proizvodi koncentrat, koji se dalje prerauje. Proizvodnja olova prolazi kroz nekoliko faza. sinterovanje, gdje se iz sulfida dobiva oksid i sumpor-dioksid , redukcija olovo-oksida uz dobivanje sirovog olova, i rafinacija olova da bi se odstranile neistoe iz olova.Sinterovanje se provodi na temperaturi od oko 10000C.2 PbS + 3 O2 -> 2 PbO + 2 SO2Redukcija olovo-oksida se vri u topionikoj pei uz dodatak koksa, krea i drugih aditiva. Dobiveno olovo se zatim podvrgava rafinisanju i dobija olovo istoe 99,99 do 99,999%.U sve tri faze proizvodnje olova emituju se estice i sumpor-dioksid u atmosferu. Gotovo 85% sumpora iz rude olova se izdvaja u procesu sinterovanja. U izlrenim gasovima je znaajna koliina sumpor-dioksida, a ukoliko se proizvodi sulfatna kiselina iz tih gasova, tada se znaajno smanjuje emisija sumpor-dioksida. U tabeli 13 data je emisija estica i sumpor-dioksida prilikom proizvodnje olova.

Tabela 13. Emisija polutanata kod prizvodnje olova (bez primenjenih ureaja za smanjenje olova)Proces proizvodnjeestice, kg/tSumpor-dioksid, kg/t

Drobljenje rude1,0-

Sinterovanje106,5275,0

Topljenje olova180,522r5

Proizvodnja cinka U proizvodnji cinka iz rude sulfida, ruda se prvo pri, a zatim sinteruje. Proizvodnja metalnog cinka se vri u retortama ili putem elektrolitikih procesa ako se dobija cink visoke istoe. U toku proizvodnje oslobaa se praina, dim i sumpor-dioksid. Sumpor-dioksid se obino upotrebljava za proizvodnju sulfatne kiseline. Podatke o misiji polutanata kod ove proizvodnje sadri tabela 14.Tabela 14. Emisija polutanata kod proizvodnje cinka bez koriscnjenja uredjaja sa smanjenje polutanataProces proizvodnjeestice kg/tOksidi sumpora, kg/t

Prenje60,0550,0

Sinterovanje45,0 -

Horizontalne retorte4,0-

Vertikalne retorte50,0-

Elektrolitiki procesi1,5-

Zakljuak

Savremeni izazovi, rizici i pretnje, koji su po svojoj prirodi transacionalni i transteritorijalni, zahtevaju globalni odgovor meunarodne i dravne zajednice ekolokoj bezbednosti u postmodernom ambijentu. U tome, znanje predstavlja vrhunsku vrednost efikasno realizovanih i definisanih ciljeva i postavljenih zadataka. Kada je u pitanju kvalitet ivota, zdravlja i ishrane, misija ekoloke paradigme podrazumeva uspostavljanje sklada izmeu ljudskog bia i prirode kroz radikalnu izmenu vladajueg sistema vrednosti. Tradicionalni koncept razvoja, fokusiran na proizvodnji materijalnih dobara i eksternoj eksplotaciji prirodnih resursa pribliio se samom kraju. Njegov dalji podsticaj postaje apsurdan, jer je korist koju omoguuje sve manja a posledice degradacije prirode sve vee. Da bi se realizovao concept odrzive zajednice, tj. obezbedila budunost i spreila planetarna katastrofa, koju produkuje drutvo rizika, neophodno je izvriti dakle, duboki preobraaj svih polja na kojima poiva dananji drutveni obrazac.Proizvodnja i primena hemisjki supstanci dobija u savremenom ivotu sve vei toksikoloko-epidemijski karakter. Sa stanovita zatite radne i ivotne sredine postoji jo dosta problema koje treba u skoro vreme reiti. U cilju rane dijagnostike, blagovremene i adekvatne terapije neophodno je da osim lekara medicine rada i toksikologa i drugi profili strunjaka budu detaljnije upoznati sa hemizmom i patofiziolokim dejstvima ovih jedinjenja kao i klinikom. slikom, prvom pomoi i optim principima leenja. Radna mesta na kojima su ljudi izloeni toksinim hemijskim supstancama treba oznaiti kao mesta sa posebnim uslovima rada, to povlai striktno pridravanje zakonskih propisa.U procesu proizvodnje razliitih proizvoda neophodno je organizovati i sprovoditi propisane mere zatite na radu i adekvatnu hemijsku zatitu. Pored osposobljenog kadra i savremene tehnologije, neophodna je hermetizacija procesa proizvodnje, kvalitetna filtroventilacija i korienje sredstava za linu i kolektivnu hemijsku zatitu. Mere i postupci zatite moraju uvek biti zastupljene, uz predhodni i periodini lekarski pregled i praenje zdravstvenog stanja radnika.

Literatura

1. Aranelovi, M., Jovanovi, J., Medicina rada, Medicinski fakultet, Univerzitet u Niu, Ni, 20092. Bioanin, R., Zatita radne i ivotne sredine u uslovima hemijske kontaminacije, Prirodno matematiki fakultet, Novi Sad, 19993. Bioanin R., Amidi B., Zagaujue materije u radnoj i ivotnoj sredini, Nauno-struni skup zdravstvenih radnika Republike Srbije sa meunarodnim ueem, Zlatibor, 20044. Popovi, D., Toksikologija Izvodi sa predavanja, Fakultet zatite na radu, Ni, 20085. Stankovi, D., Medicina rada, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1986.6. Trumbulovi, Lj. Aimovi, Z., Uticaj aerozagaivaa na kvalitet vazduha u industrijskoj sredini, Tehniko-metalurki fakultet, Beograd, 2008, dostupno na: http://www.metalurgija.org.rs/mjom/vol14/No%203/8LJILJANA.pdf7. http://www.shema.gov.rs/media/190064/04_profesionalne_bolesti_uzrokovane_hemikalijama_u_srbiji.pdf8. Zagorac, M., Industriska toksikologija, Fakultet zatite na radu, Ni, 1978.9. https://ekoaktiv.files.wordpress.com/2012/04/uticaj-faktora-okoline-na-zdravlje-001.ppt10. http://bezbednostnaradu.etf.bg.ac.rs/ispitivanje_hemijskih_stetnosti.html11. http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/mladjan.popovic/Aerozagadjenje/Aerozagadjenje%202014%20-%2001%20Uvod%20-%20tekst.docx

2