1, i (hang s bet) ilz|lk [~ott, ~zon] (szamr) derati [-re] seibolya [~ja, -ct, ~k] ljubiica; egy csokor ~ struk/kita ljubiicaIbolya [At] Ljubicaibolyntli fiz ultravioletni, ultralju-biastibolyaszn ljubiastibrik [~je, ~et, ~ek] ibrik, ibriiIBUSZ (= Idegenforgalmi, beszerzsi, utazsi s szlltsi rt.) IBUS, Ak-cionarsko/Deoniarsko drutvo za promet stranaca, nabavke, putovanja i otpremuicce [^je, ~t, ~k] (rmrtk) rg holba; ica tjicike-picike [icikt-picikt] Id icipiciicipici [~t] sitan [-tna], majuan [-na]idig 1. (hely) dovde; upravo dovde; 2. (id) dosad(a); 3. (tv.) ht ~ jutottak a dolgok? jesmo li dotle stigli?iddogl [~t, ~jon] pijuckatiide 1. amo, ovamo; ~ meg oda ovamo i onamo; tu i tamo; 2. ~ vele! daj to ovamo/amo !idead [~ott, ~jon] dati, dodavati [-dajem]idel [~ja ~t, ~ok] 1. (eszmny) ideal; 2. (biz:) vkinek az ~ja (szerelme) dragana, ljubav nekogaidelis [~at; ~an; ~abb] idealan [-Ina], savren, uzoran [-rna]; ~ fekvs (pl hz) divan/sjajan/idealan poloajidealista I. fn [~ja, *it, ~k] idealist; (n) idealistkinja; II. mn idea-Iistian [-na], idealistikiidealizl [~t, ~jon] idealizovati [-zu-jem], idealizirati, idealisati [-iem];

(szpt) ulepavati, prikazati [-a-em]/prikazivati [-zujem] u lepem svetluidealizmus [~a, ~t] idealizam [-zrna]idet sa ove/te straneidbb blie (amo)idebenn, idebent ovde v tu (unutra)idecipel [~t, ~jen] dovui [-vuem]/ dovlaiti ovamoidecsatolt hiv (mellkelt pl irat) prikljuen, priloen, prikopan, pridruenIdertve skupa s ime; uraunavi, podrazumevajui toidefel ovamo, u ovom pravcuidefenn, idefent tu v ovde goreIdeg [~e, ~et, ~ek] 1. ivac [-vca], nerv; ~et l umrtviti ivac; 2. (tv:) az ~eim felmondjk a szolglatot propae mi ivci/nervi; az ~ekre megy ii na ivce/nerveidegbaj [~a, ~t] ivana/nervna bolest, bolest ivaca, neuropatijaidegbajos I. mn ivano bolestan [-sna], slabih ivaca; II. fn [~a, ~t, ~ok] neurastenik, ivani/nervni bolesnik, neuropat; (n) ivana/nervna bolesnica, neuropatkinjaidegbnuls [~a, ~t] paraliza ivacaidegbeteg mn Id idegbajosidegcsillapt [~ja, ~t, ~k] (szer) sredstvo za umirenje (ivaca)idegdc [~a, ~ot, ~ok] ivan/nervni voridegen I. mn tu; (ismeretlen) nepoznat; (klfldi) inostrani, inozemni; (nem kebelbli) stran; ~ ajk/anyanyelv inojezian [-na]; ~ llampolgr stran dravljanin; ~ szrmazs inorodan [-dna]; ~ sz strana/ tua re; szl ~ tollakkal keskedik kititi se tuim perjem; II. fn [~e,~t,idegenforgalmi

416

Idehoz

idei

417

idomdarab~ek] 1. (idegen egyn) stranac [-nca]; (jvevny) doljak; ~eknek tilos a bemenet nezaposlenim ulaz zabranjen; 2. (klfldi) tuinac [-nca], stranac [-nca], inostranac [-nca]; 3. (klfld) ~ben u tuini, u inostranstvu, u inozemstvu; ~ben l stranstvovati [-vujem] idegenforgalmi: ~ hivatal/iroda turistiki biro/ured, biro/poslovnica za promet stranaca; ~ kzpont turistiki centar, sredite za promet stranaca Idegenforgalom [-Ima, -Imat] prometstranaca, turizam [-zma] idegenkeds [~e, ~t] (vkitl, vmitl) nesklonost, odvratnost, protivljenje, averzija prema komu, prema emu; zaziranje, tuenje od koga, od egaidegenkedik [~ett, ~jk/~Jen] vkitl, vmitl tuiti se, protiviti se; ne biti sklon emu, komu Idegenlgi [~Jai ~t, ~kl stranakalegija, legija stranaca idegenszer tuinski, stran; (msfle) drugaiji; (szokatlan) neobian t-nal idegenl: ~ rzi magt nelagodno seoseatiidegenvezet [~je ~*> ~k] vodi (za strance), provodi, ieron(e) [lb -ni]idegerst [~je, ~t, ~k] (szer) sredstvo za jaanje ivaca ideges [~en; ~ebb] nervozan [-zna],razdraljiv, slabih ivaca idegest [~ett, ~sen, ~eni] 1. vkit nervirati, enervirati, draiti koga; (idegeire megy) ii [idem] komu na ivce/nerve; 2. ~i magt nervirati se, enervirati se idegest nervirajui, ono to drai vuzrujavaidegeskedik [~ett, ~jek/~jen] nervirati se, biti nervozan [-zna] Idegessg [~e, ~et] nervoza Idegfjdalom [-Ima, -Imat, -Imak] ivana bol, ivcobolja, neuralgija idegfeszt ono to izaziva napetost ivaca, prenapregnut

ideggrcs [~e, ~t, ~k] gr ivaca,spazmaideggyenge slabih ivaca ideggygysz [~a, ~t, ~ok] lekar/le-nik za ivane v nervne bolesti;neurolog ideggygyszat [~a, ~ot] orv leenjeivanih bolesti, neurologija ideggygyintzet [~e, ~et, ~ek] zavodza ivane/nervne bolesnike ideggyullads [~a, ~t, ~ok] zapaljenje/upala ivaca v nerava ideghbor [~ja, ~t] rat ivaca/nerava ideghrtya [~ja, *it, ~k] (szem)mrenjaa, retina idegkzpont [~ja> ~ot, ~ok] iv-ani/nervni centar idegmkds [~e, ~t] ivana/nervnafunkcija idegorvos [~a, ~t, ~ok] lekar/lenikza ivane bolesti idegls [~t] umrtvljenje ivca idegsszeroppans [~a, ~t] ivani/nervni slom, nervno rastrojstvo idegrendszer [~e, ~t, ~ek] ivani/nervni sklop v sustav v sistem Idegroham [~a, ~ot, ~ok] ivani/nervni napad(aj), ivani nastup Idegsebszet [~e, ~et] neurohirur-gija, neurokirurgija idegsejt [~Je> ~et> ~ek] ivanaelija idegsokk [~ot] ivan/nervni slom,slom ivaca, nervni/ivani udar vnapad(aj)idegszvet [~e, ~et, ~ek] ivano tkivo idegzet [~e, ~et] ivani/nervni sklop vsustav, ivci tb! idegzet: gyenge ~ slabih ivaca idegzsba [~ja, ~t] nevralgija, neuralgija idehallatszlik [~ott] uje se ovamo/amo;dovde se uje idehallgat: idehallgass! sluaj/ovamo/amo Idehaza kod kue, doma; nincs ~nije kod kue, nije doma idehv [~ott, ~jon] zvati ovamo/amo idehoz [~ott, ~zon] doneti/donositiovamo, dovesti/dovoditi ovamo; (kocsin) dovui/dovlaiti (kolima)

idei ovogodinjiideiglenes [~en] privremen, provizoran [-rna]; ~ kormny privremena vlada; ~ megolds privremeno re-enjeideig-rig nekoliko sati/asova, za kratko vreme; ~ tart kratkotrajni ideje ld idIdejben 1. na vreme, blagovremeno;mg ~ odarsz dospee; 2. ldiididejekorn ld idejben 1. Idejtmlt zastareo [-ela] idejn [-jtt, -jjjn] doi/dolazitiovamoidejvet u dolasku, dolazei/idui/pu-,tujui ovamo.: idejut [~ott, -jusson] dospeti/dospeva-P ti, stii [stignem] dovde v ovamo;ht ~ottl? zar si dotle stigao? ' idekinn, ideklntovdevtu napolju/van : idekld [~tt, ~jn> ~eni] poslati vslati ovamo'.. idelt [~ott, -lsson] videti ovamo/dov-;' de j, ideltsz ik [~ott] vidi se ovamo/dovdeidelenn, idelent ovde/tu dole i, idemellkelt ovde prikljuen/priloen, v u prilogu (ovoga pisma) f idn ove godineidenz [ett, ~zen] gledati ovamo; ~z!pogledaj ! idny [~e, ~t, ~ek] godinje doba,sezonaidnycikk [~e, ~et, ~ek] sezonski/dobni artikal, sezonska/dobna roba idnymunks [~a, ~t, ~ok] sezonskiradnikIde-oda ovamo-onamo, tamo-amo; ~ jr hodati tamo-amo v naokolo, motati se; ~ kldzi t alje ga tamo--amo, alje ga od mila do nedraga ideolgia [~ja, ~t, ~k] ideologija,nazor o svetu, pogled na svet ideolgiai ideoloki ~ fejlds ideolokirazvojideolgus [~a, ~t, ~ok] ideolog iderepl [~t, ~jn] doleteti/doletati(ovamo)iderohan [~t, ~jnl dojuriti, dohrliti idestova danas-sutra, skoro27 Magyarszerbhorvt

ideszmt [~ott, ~son, ~ani] (idetartozik) ovamo pripadati idtlen [~l] nedotupavan [-vna];(flkegyelm) slabouman, bedast;~ alak mizerna/bedasta figura;~ trfa bedasta/glupa ala idtlenkediik [~ett, ~jk/~jei] beneta-ti [-eem] idevg dotian [-na], odnosan [-sna];~ adatok podaci koji se odnose naovo, podaci to spadaju ovamo,pripadajui podaci; ~ megjegyzsenjegova primedba odnosea se napredmet ideval 1. (innen szrmaz) ovdanji;2.(ide ill) to spada ovamoidevalsi biz ovdanji, domai; nemvagyok ~ iisami ovdanji/domai Idevonatkoz odnosan [-sna], dotian [-na], amo spadajui idz [~ett, ~zen] 1. hiv (beidz) pozvati [-zovem]/pozivati; brsg el ~ pozvati na sud; 2. (szveget) navesti [-edem]/navoditi, citirati;3.szellemeket ~ prizvati/prizivatiduhove; 4. (tv.) emlkezetbe ~pripomenuti [-nem], dozvati [-zovem] u seanje, podsetitiidzs [~e, ~t, ~ek] 1. hiv (brsgi) poziv (na sud); 2. (szveg) navoenje, citiranjeidzet [~e, ~et, ~ek] navod, citatidzett naveden, navoen, citiranidzjel [~e, ~t] navodnik; ~ bezrva znak navoda zatvoren; ~be tesz staviti u znak navoda; ~6en izmeu navodnikaidili [~je, ~t, ~ek] idilaidilli idilian [-na]idita I. fn [~ja, ~t, ~k] idiot, kreten, slaboumnik, blesavac f-vca], tupo-glavac [-vca], glupan; II. mn idiotski, kretenast, slabouman [-rana], blesav, tupoglav, glupidom [~a, ~ot, ~ok] 1. (alak) oblik, forma; telt ~ok punaki oblik, pu-naka figura; 2. miisz kalup; 3. mat lik, figura, oblik, telo; ~ok szerkesztse graenje/izgradnja likovaidomdarab [~ja, ~ot, ~ok] miiszidomt

418

id'hatroz

idhiny

419

i. e.fiting, opremni predmet, model, obrazac [-sca]idomt [~ott, ~son, ~ani] 1. (alakt) obrazovati [-zujem], oblikovati [-kujem], uobliiti; 2. (betant) dresirati, ukrotiti/ukroavati s ukroi-vati [-ujem]idomt s [~a, ~t] dresura, ukroava-njeidomt [~ja, ~t, ~k] ukrotitelj, ukrotilac [-ioca]idomszer [~e, ~t, ~ek] miisz odmerka za cilindre/stubline/debljinu/irinu, kalibarski estaridomtalan [~ul] bezoblian [-na], nezgrapan [-pna], glomazan [-zna]idomul [~t, ~jn] ! dobivati oblik; 2. vmihez (alkalmazkodik) prilago-diti/prilagoavati se k emuido' [ideje, ~t, ~k] 1. vreme [-ena], doba s, nrag, 2. (idpont) vreme, as; keleteurpai ~ istono-evropsko vreme; mennyi az ~? koliko ja sati? koje je doba? ~ eltt pre vremena; ~ eltti prevremen, preran, preuranjen; az ~ tjt u to/ono vreme; 3. (idtartam) trajanje, vreme trajanja; szabad ~ dokolica; szolglati ~ slubeno vreme; csak ~ krdse to je samo pitanje vremena, zavisi od vremena; egy ~ ta poev od izves-nog vremena, od nekog doba; az egsz ~ alatt za svo/celo vreme; az ~ eljr vreme prolazi; elmlt mr az az ~, amikor prolo je ve ono vreme kada; ez ~ szerint zasada, prema dananjem stanju stvari; ezen ~ alatt za to vreme; ha lesz r ~m ako dospem; sok ~be kerlt stalo je mnogo vremena, dugo je vremena trajalo; kell ~ben na vreme, blagovremeno, u pravi as, ba kao narueno, u dobar as; minden ~ben u svako doba/vreme, svagda; itt az ideje, hogy. . . vreme (mu) je da. . .; ideje hazamenni vreme je poi/polaziti kui/doma; van elg ideje ima dosta/dovoljno vremena; ima kada; j ideje dosta davno; dosta je vremana prolo; ima tomu dosta vremana; mr j ideje ve

odavno, og dueg vremena, prolo je od tada dosta vremena; legfbb ideje krajnje je vreme; ez ideig do sada, dosad; mind ez ideig sve do sada, sve do ovoga vremena/asa; ~re na vreme; egy ~re za izvesno vreme, na neko vreme; hossz ~re szl dugoroan [-na], dugotrajan [-jna]; ~rl ~re od/s vremena na vreme, povremeno, kad i kad; ~/ nyer dobiti/dobivati u vremenu; -~t veszt gubiti vreme, dangubiti; 4. vkinek az idejben za vreme, u doba; Mtys kirly idejben za vreme v za doba kralja Matije; 5. vminek az idejn/idejben za vreme, u doba; szabad idejben za/u svoje slobodno vreme; annak idejn svojevremeno, tada; a maga idejn u svoje doba/vreme, svojedobno; mindent a maga idejben sve u svoje vreme/doba; 6. (kor) vek, doba, epoha, era; 7. (letkor) starost; 8. (idjrs) milyen ~ van? kakvo je vreme? rossz ~ van loe/runo je vreme, nevreme je; szp ~ van lepo je vreme; javul az ~ vreme se prolep-ava; az ~ hvsre fordul zahladneti [-ni]; 9. nyelv vreme; 10. (szl:) az ~ neknk dolgozik vreme radi za nas, vreme ide nama u prilog; az ~ pnz vreme je novac; az ~ vasfoga zub vremenaid'alak nyelv oblik vremena, vremenski oblikidll trajan [-jna]idbeli vremenski; ~ sorrendben vre-menskim/hronolokim redomidbeoszts [~a, ~t] raspored/raspo-dela vremenaidegysg [~e, ~et] jedinica vremenaidelemz [~je, ~t, ~k] raunar/ra-unarac [-rca]/kalkulator radnog vremenaidelttisg [~et] prevremenostid'fecsrls [~e, ~t] danguba; tovbbi ~ nlkl bez daljnjeg gubljenja/traenja vremenaidhatroz [~ja, ~t, ~k] nyelv ad-verbna/priloka oznaka za vreme

idhiny [~a, ~t] nemanje/nedosta-tak/nestaica vremenaIdhzs [~a, ~t] odugovlaenje/za-vlaenje vremenaidjrs [~a, ~t] vreme, atmosferske pojave tb; enyhe ~ blago vreme, juina; vrhat ~ prognoza vremenaidjrsi: ~ viszonyok vremenske prilike, meteoroloko stanjeidjrsjelents [~e, ~t, ~ek] izvetaj o vremenu, meteoroloki izvetajidjelzs [~e, ~t] pokazivanje/oznaavanje vremena, znak/signal tanog vremena, tano vremeidjsls [~a, ~t, ~ok] prognoza vremenaidkmls: ~ cljbl radi utede vremenaidkz [~e, ~t, ~k] meuvreme [-ena], vremenski razmak, interval; meghatrozott ~kben u stanovitim intervalima v vremenskim razmacima, u odreenim razmacima vremenaidkzben u meuvremenuidkznknt povremeno, s vremena na vremeidleges [~en] privremen; ~ intzkeds privremena meraidmrs [~e, ~t, ~ek] (sp is) merenje vremenaidmr [~je, ~t, ~k] 1. (szemly) merilac vremena; 2.(eszkz) mera/ merilo vremenaidmrtk [~e, ~et] ir metar [-tra]idmrtkes ir metriki, prozodian [-na]idmilliomos dokonIdnknt povremeno, s/od vremena, na vreme, katkad, na mahoveidpazarls, idpocskols [~a, ~t] danguba, dangubica, gubljenje/rasip vremenaidpont [~Ja> ~t> ~ok] vreme, as, doba s, nragidrabl danguban [-bna]idrend [~je, ~et] vremenski/hrono-loki red, vremenski redosled, hro-nologija, kronologija; ~ben hro-nolokim/kronolokim redomidrendi hronoloki, kronoloki

ids [~b/~ebb] vremean [-na], star, vremenit; milyen ~? koliko mu je godina? nem ltszol annyi ~nek izgleda mlai; ne bi se moglo rei da ti je toliko godina; amikor ennyi ~ voltam kada sam bio toliko star; kada mi je bilo toliko godinaidsebb starijiidszak [~a, ~ot, ~ok] razdoblje, doba, vreme, epoha, periodidszaki povremen, periodian [-na]; ~ lap povremeni listidszmts [~a, ~t] raunanje vremena, era; helyi ~ mesno/lokalno vreme; nyri ~ letnje vreme; ~unk eltt(i) pre nae ereidszer aktuelan [-Ina], savremen, suvremenidszersg [~e, ~et] aktuelnost, aktualnost, savremenost, suvremenost, sadanjost, dananjostidtartam [~a, ~ot] trajanje, razmak vremenaidtlen 1. ~ idk ta od vajkada; 2. (idtl fggetlen) bezvremenidtlts [~e, ~t, ~ek] provoenje vremena, zabava, zabavljanje; ~l zabave radiidvltozs [~a, ~t, ~ok] promena vremenaidvesztesg [~e, ~et] gubitak/gubljenje vremena, dangubljenjeidzavar [~a, ~t] 1. sakk kripac [-pca], vremenski tesnac, cajtnot; 2. ~ba kerl jedva imati kad, jedva stizati [-iem]idzs [~e, ~t, ~ek] boravak [-vka], boravljenje, zadravanje, bavljenjeldz|ik [~tt, ~zn] 1. (vhol) boraviti, zadravati se, asiti, baviti se negde; 2. hosszasan ~/c e trgynl zadravati se dugo kod ovog predmetaidzt [~ett, ~sen, ~eni] (bombt) tempiratiidztett: kat ~ bomba tempirana bomba; ~ gyjt tempiraidlt orv stalan [-Ina], uvreen, hro-nian [-na], kronian [-na]i. e. (= idszmtsunk eltt) n. e., pre nae ere27*ifi

420

igazt

igazmonds

421

igektifi [~je, ~t, ~k] 1. Id ifjmunks; 2. sp omladinac [-nca]ifj. (= ifjabb) ml., mlaiifjan u mladostiifjodjik [~ott, ~jk/~jon] pomlaivati [-ujem] seifji I. fn [ifja, ifjt, ifjak] mladi, momak [-mka]; tapasztalatlan ~ neiskusan/naivan mladi; II. mn [ifjan; ifjabb] mlad; ~ nemzedk mlado pokoljenje; mlai naratajifji mladiki, mladenakiifjkor mladostifjkori iz doba/vremena mladosti; ~ bart prijatelj iz mladih dana, prijatelj iz mladosti; ~ szerelem mladenaka ljubav, ljubav iz mladostiifjmunks [~a, ~t, ~ok] mladi radnik, radnik-omladinac [-nca]ifjmunks-brigd [~ja, ~ot, ~ok] brigada omladinskih radnikaIfjsg [~a, ~ot] 1. ~t ~k] pravorekigazodjlk [~ott, ~jk/~jon] 1. vmihez ravnati se prema emu; 2. kat balra ~dj! na levo ravnaj se !igazol [~t, ~jon] 1. posvedoiti; (helyessget) (o)pravdati; (valdisgot) overiti/overavati; mulasztst ~ opravdati/opravdavati propust; isk opravdati proputeni kolski as; az esemnyek t ~tk dogaaji su njemu dali za pravo; 2. rsban ~ pismeno potvrditi/potvrivati [-ujem]; ~ja vminek az tvtelt potvrditi primitak neega; alulrott ezennel ~om potpisani ovim potvrujem; 3. (azonossgot) ustanoviti/ustanovljati identinost, identifikovati [-kujem], identificirati, poistovetiti; (igazolvnnyal) iskazati [-kaem J/iskazivati [-zujem], legitimisati [-iem], legitimirati; 4. ~ja magt iskazati se, legitimirati se, pokazati (linu) ispravu v legitimaciju v iskaznicuigazols [~a, ~t, ~ok] 1. (bizonyts) dokaz, potvrda; (llts) potvrda istinitosti (tvrdnje); 2. (vmely lps) (o)pravdanje; (cselekedet) dokazivanje, opravdanje, opravdavanje, potvrivanje; (politikai mlt) opravdanje/legitimisanje (politike prolosti); 3. (igazolvny) potvrdaIgazolatlan [~ul] neopravdan; ~ hinyzs/mulaszts neopravdan izostanak, neopravdano odsustvoigazol 1. (pl okirat) opravdavajui, dokazni, legitimcim; 2. pol ~ eljrs postupak politike provereIgazolt [~an] opravdan; ~ ttel dokazna teorema/teza, postavkaIgazoltat [~ott, -asson] pozvati koga da se legitimieigazoltats [~a, ~t, ~ok] legitimisanje, legitimiranjeigazolvny [~a, ~t, ~ok] iskaznica, potvrda; arckpes ~ legitimacija sa

fotografijom; hajtsi ~ vozaka isprava; szemlyazonossgi ~ lina legitimacija/iskaznica/kartaIgazolvnykp [~e, ~et, ~ek] fotografija za legitimacijuigazsg [~a, ~ot, ~ok] istina, pravda, pravica; a szntiszta ~ prava/prav-cata istina; az ~ a mi oldalunkon van pravda je na naoj strani; az az ~ hogy ... istina je u tome da...; ~ot szolgltat deliti pravdu/pravicu; (kzm:) borban az ~ aa iza ae, a iza ae istinaigazsgrzet [~e, ~et] oseanje pravinostiigazsgos [~at; ~an; ~abb] pravedan [-dna], pravian [-na]; legynk ~ak budimo pravedni/pravini, postupajmo pravedno/pravinoigazsgszeretet [~e, ~et] pravoljublje, pravdoljublje, istinoljubivostigazsgszeret istinoljubiv, pravedan [-dna], pravoljubivigazsgszolgltats [~a, ~t] pravosue, sudstvoigazsgtalan [uf] nepravedan [-dna], nepravian [-na]; ~ vkivel szemben nepravedan/nepravian naspram nekog v prema nekom; ~ ember nepra-vednikigazsgtalansg [~a, ~ot, ~ok] nepravinost, nepravda, nepravednostigazsggy [~et] pravda, pravosueigazsggyi pravde, pravosuaigazsggy-miniszter ministar pravde v za pravosueigazsggyminisztrium [~a, ~ot, ~ok] ministarstvo pravde v za pravosueige [*ije, *ct, ~k] 1. nyelv glagol; 2. (vall:) ~t hirdet propovedati, predikovati [-kujem]igealak [~ot, ~ok] nyelv oblik glagola, glagolski oblikigehirdets [~t] vall propoved, pro-povedanje, predikovanjeigei nyelv glagolski, verbalniigeid' [~t, ~k] nyelv glagolsko vremeigekt [~je, ~t, ~k] nyelv glagolski predmetak/prefiksigen

422

gy

igyekezet

423

iktatigen1 da, jest; ~ is, nem is i jeste i nije; ~, ez mr beszd! to da ! ~nel felel potvrdno odgovoriti/odgovarati, odgovoriti pozitivno v sa da"; ~t mond pristati [-anem]igen2 hat (nagyon) veoma, vrlo, jako; ~ szeret veoma voletiigenv [-neve, -nevet, -nevek] nyelv: fnvi ~ neodreeni nain, infinitiv; hatrozi ~ glagolski prog;mellknvi ~ glagolski pridev, participIgenis 1. jest bogme, dakako; de ~ gy lesz! jest bogme, tako e biti ! 2 ~/ razumem!igenls [~e, ~t, ~ek] potvrivanje, odobravanjeigenl potvrdan [-dna]; ~ vlasz potvrdan odgovorigny [~e, ~t, ~ek] 1. zahtev, traenje, pretenzija; krtrtsi ~ zahtev na naknadu tete; ~be veszvmit upotrebiti to; koristiti se ime; ez engem nagyon ~be vesz to me vrlo zauzima; ~/ tart vmire postaviti/ postavljati zahtev za to, polagati [-laem] pravo na to, pretendovati [-dujem], pretendirati; 2. nagyok az ~ei veliki su mu zahtevi; minden ~t kielgt zadovoljiti sve zahteve, udovoljiti svim zahtevimaignybevtel [~e, ~t] 1. upotreba; anyagiak ~e korienje/koriavanje materijalnih sredstava; 2. kat traenje/uzimanje za vojne svrhe v potrebeignyel [~t, ~jen] 1. traiti, zahtevati to, polagati [-laem] pravo na to; 2. kat, hiv trebovati [-bujem]; 50 kg lisztet ~ trebovati 50 kg branaignyes [~en; ~ebb] 1. velikih zahte-va, koji mnogo zahteva, pretenciozan [-zna]; 2. tv ~ munka kvalitetni posaoignyjogosult koji ima pravo na toignyls [~e, ~t, ~ek] 1. zahtev(anje), traenje; 2. kat, hiv trebovanjeignytelen [~l; ~ebb] 1. bez zahteva, skroman [-mna], bez pretenzije, nepretenciozan [-zna]; 2. {jelentktelen) bez znaaja, beznaajan [-jna], neznatan [-tna]

ignytelensg [~e, ~et] 1. (szernysg) skromnost, nepretencioznost;2.(egyszersg) prostodunost, jednostavnostgr [~t, ~jeri] 1. obeati/obeavati; sokat ~ mnogo obeati; ez semmi jt nem ~ ovo uopte ne obeava nieg dobrog, to se nee dobro zavriti; 2. (ker is) (felajnl) nuditi; tbbet ~ vkinl nuditi vie od nekoga, nuditi povoljnije usloveigerag [~ja, ~ot, ~ok] nyelv glagolski nastavak/dometak/zavretak, sufi ksigeragozs [~a, ~t] nyelv glagolska promena, menjanje/sprezanje/pro-mena glagola, konjugacijagret [~e, ~et, ~ek] 1, obeanje; ~t megszegi prekriti/prekrivati svoje obeanje; ~t megtartja odrati/odravati svoje obeanje; ~et tesz valamire dati/davati obeanje na to, obeati/obeavati to; 2. vall, (tv is:) az ~ fldje obeana zemlja;3.(kzm:) az ~ szp sz, ha megtartjk, gy j obeanje ludom radovanjegrkez|ik [~ett, ~zk/~zen] 1. (vho-v> obeati/obeavati se; 2. (vmi-nek) kazati [kaem] se; az id szpnek ~ik vreme izgleda da e biti lep; j terms ~ik etva/ uroaj mnogo obeava, usevi se lepo kau, izgledi za etvu su lepi, usevi dobro obeavajuiget [-tvet, -tvek] nyelv glagolska osnovaigz [~ett, ~zen] oarati/oaravati, zaarati, bahoritiigzs [~e, ~t] oaravanje, oaranjeigzet [~e, ~et] ar, arolija, maijaigzetes [~et; ~en; ~ebb] aroban [-bna], oaravajuiIgnc [~ot] Ognjen, Ignjatije, Ignjatignorl [~t, ~jon] ignorisati [-iem], ignoriratiigric [~e, ~et] trt, ir guslargy 1. ovako, tako;~ ll a dolog ovako/ tako stoje stvari; csak ~ tovbb'! samo ovako napred ! tako i nadalje ! nastavite tako! ha ez ~ megy tovbb ako se ovo/to i dalje ovako nastavi v produi; a szveg ~ szlt tekst je

glasio ovako; 2. ~ is gy is i ovako i onako; ~ vagy gy ovako ili onakoigyekezet [~e, ~et] trud, nastojanje, tenja; stremljenje, ambicija; (erfeszts) pregnue; (buzgsg) revnostigyekezjik [~ett, ~zk/~zen] Id igyekszikigyekszik [-kezett, -kezzk/-kezzen] teiti, nastojati [-jim]; (fradozik) truditi se; ~ gyorsan elvgezni vmit nastojati da brzo obavi neto; nem nagyon ~ ne trudi se ba mnogo; -kezziink! potrudimo selpourimo se! nastojmo !igyekv (szorgalmas, iparkod) vre-dan [-dna], marljiv, trudoljubiv, revan [-vna], revnostan [-sna], prilean [-na], radin, ambiciozan [-zna]i. h. (= idzett helyen) na navedenom/ citiranom mestuiharfa [~ja, ~t, ~k] Id juharfaIhatatlan [~ul] nepitak [-tka]ihat pitak [-tka]ihlet1 fn [~e, ~et] nadahnue, inspiracija; ~et mert vmibb'l crpati v crpsti nadahnue/inspiraciju od nekudaihlet2 [~ett, -essen] ige nadahnuti, inspirisati [-iem], inspiriratiihletett nadahnut, inspirisanj [~a, ~at, ~ak] lukjsz [~a, ~t, ~ok] strelac [-lca] lukomijedelem [-Ime, -Imet, -lmek] strah, strava, trepet, jezaijedez [~ett, ~zen], ijedez|ik [~ett, ~zk] plaiti seijeds [~et; ~en; ~ebb] straljiv, plaljiv, pudljiv; ~ ember straljivac [-vca], plaljivac [-vca]ijedsg [~e, ~et] strahijedt [~et; ~en] uplaen, prestraenijedtben u strahu, u straviijedtsg [~e,~et] uplaenost, prestrae-nost, prestrava; az ~en kvl nem lett ms baja nije mu nita samo se prestraio v uplaioijeszt [~ett, ijesszen, ~eni] plaiti, straiti, puditi, ulivati strahijesztget [~ett, -gessen] zastraivati [-ujem], plaiti

ijeszt zastraljiv, straan [-na], uasan [-sna]jhr [~t, ~ok] tetiva, tetivoiker [ikre, ikret, ikrek] blizance [-eta], blizanac; (nvr) blizanica, bliz-nakinja; ikrek blizanad, blizanci h, blizanii h, dvojci h, bliznakinje n; hrmas ikrek trojci (tb, -jaka]; ikreket szl roditi blizance; (fleg llatokrl) blizniti seiker- (ketts) dvojan [-jna], dvojak, dvostrukikerlloms [~a, ~t, ~ok] (telefonnl) dvojni telefonski prikljuakikerhz [~a, ~at, ~ak] dvojna kuaikerpr [~Ja ~t, ~ok] blizanci tb, dvojci tbikertelefon [~Ja ~t, ~ok] dvojni telefonski priljuak [-ka]ikertestvr [~e, ~t, ~ek] blizanac [-nca]; (n) bliznakinja; ~ek dvojci [csak tb, birt dvojaka]; (nk) bliznakinjeikon [~ja, ~t, ~ok] vall ikonaikonfest [~Je> ~t, ~k] ikonopisacikonosztsz [~a, ~t, ~ok] vall (grgkeleti templomokban) ikonostas, temploikra1 [~ja, ~t, ~k] ikra; ~/rak prporiti seikra2 [^ja, -it, ^k] (lbikra) list (na nozi)ikrs: ~ hal riba s ikrom, ikraikrek Id ikeriksz-lb krivonog, koji ima iks-nogeiktat [~ott, -asson] 1. (besorol)'uvr-stiti/uvrtavati; 2. (iratot) zavesti [-edem]/zavoditi (u knjigu), registro-vati [-rujem], registrirati, protoko-lisati [-iem], protokolirati, zapisati [-iem]/zapisivati [-sujem]; 3. trvnybe ~ uneti [-esemjVunositi u zakon, uzakoniti/uzakonjavati; 4. hivatalba ~ uvesti [-edem]/uvoditi nekog u slubaiktats [~a, ~t, ~ok] zavoenje, upis u registar/protokol, registracija, re-gistrovanje, registriranje, protokoli-sanje, protokoliranjeiktat [~ja, ~t, ~k] 1. (hivatalnok)iktatknyv

424

illetktelen

illetlen

425

ilyesmiregistrator, protokolist; 2. (hivatal) registraturaiktatknyv [~e, ~et, ~ek] delovodni protokol, registar j-tra], urudbeni zapisnik, spisak [-ska], imenikiktatszm [~a, ~ot, ~ok] registarski brojildomos [~at; ~an; ~abb] pristojan [-jna], uljudan [-dna], prikladan [-dna], dostojan [-jna]IH [~t], lika [^t] Jelica, JecaIlisz [~t] ir Ilijadaili. (= illetve, illetleg) odn., odnosnoillan ishlapljiv, ispariv, isparljivillat [~a, ~ot, ~ok] miris, aroma; ~ot raszt putati miris, zapahnuti [-nem]/zapahivati [-hujem], mirisati [-riem]illatos [~at; ~an; ~abb] mirisan [-sna], mirisav; ~ olaj mirisno ulje, miroillatost [~ott, ~son, ~ani] namirisati [-iem] to, zainiti to mirisom, naparfemirati, naparfimisati [-iem]illatozik [~ott, ~zk/~zon] mirisati [-iem], putati mirisillatszer [~e, ~t, ~ek] miris, parfemillatszerbolt [~ja, ~ot, ~ok] prodavaonica kozmetikih sredstava, par-fimerijaillatszersz [~e, ~t, ~ek] drogerist, drogist, parfimerist; (no) drogerist-kinja, parfimeristkinjaillatszertr [~a, ~t, ~ak] parfimerijaillat: des ~ slatkog/dobrog mirisailledelmes [~et; ~en; ~ebb] pristojan [-jna], uljudan [-dna], skladan [-dna]illeglis [~at; ~an; ~abb] ilegalan [-Ina], nezakonit; ~ mozgalom ilegalni pokret; ~ sajt ilegalna tampaillegalits [~a, ~t] ilegalnost, nezakonitost; ~ba vonul otii [-idem] u ilegalitetilleget [~ett, -gessen]: ~ magt vrckati seillem [~e, ~et] etikecija, etiketa, bonton, pristojnost, uljudnost; az ~ gy kvnja ovako/tako zahteva pristojnost v uljudnost v dobro ponaanjeillemhely [~e, ~et, ~ek] nunik,

zahod, klozet, ve-ce; nyilvnos ~ javni/ulini zahod v nunikillemszably [~a, ~t, ~ok] pravilo/ propis pristojnosti; ~ok bontonillemtan [~a, ~t] pravila o ponaanju u drutvu, etiketa, bontonillemtud pristojan [-jna], utiv, pun potavanjaillendsg [~e, ~et] pristojnost, uljudnostIlls [~t] Ilijailleszkedik [~ett, ~jk/~jen] vmibe (tv is) prilagoditi/prilagoavati s prilagoivati [-ujem] se emu, udeavati seilleszt [~ett, illesszen, ~eni] prilagoditi/prilagoavati s prilagoivati [-ujem]; (szvegbe) uneti [-esem] unositiillet [~ett, illessen] 1. dodirnuti [-nem]; 2. (vonatkozik) ticati [tie] se koga; ami engem ~ to se mene tie; ami azt ~i to se toga tie; 3. (jogosan jr) pripadati komu; ez engem ~ to pripada meni; az elssg engem ~ prvenstvo pripada meni, ja sam prvi; t ~/ a sz on ima re, on ima pravo reci; 4. srt szavakkal ~ ukoriti/ukoravati, prekoriti/preko-ravati, vreati recima; 5. vmi vddal ~ optuiti/optuivati [-u-jem] neimilletk [~e, ~et, ~ek] taksa, pristojbailletkblyeg [~e, ~et, ~ek] taksena markailletkes I. mn [~et; ~en; ~ebb] nadlean f-na], kompetentan [-tna]; ~ helyen na nadlenom mestu; ~ szerv nadleni organ; nem vagyok ~ nisam nadlean, to mi ne prinad-lei; II. fn [~e, ~t, ~ek] (szemly) nadlena osobailletkessg [~e, ~et] nadlenost, pri-nadlenost, kompetencijailletkkiszabs [~t] odreivanje takse/ pristojbeilletkkteles podlei pristojbiilletkmentes [~en] prost od pristojbe, osloboen takseilletktelen [~iil] nenadlean [-na]i nepozvan

illetlen [~l] nepristojan [-jna], neulju-dan [-dna], neprilian [-na], neuputan [-tna]; ~ viselkeds neuljudno/ nepristojno ponaanje; ~ szavak nepristojne reciilletlenked|lk [~ett, ~jk/~jen] biti nepristojan/neuljudan, ponaati se nepristojno/neuljudnoilletlensg [~e, ~et, ~ek] nepristojnost, neuljudnostilletmny [~e, ~t, ~ek] prinadlenosti tb, beriva tbilletmnyrendezs [~t] sreivanje pri-nadlenosti/plate/berivaIllet I. mn dotian [-na], odnosan [-sna]; az ~ szemly dotina/odnosna osoba; II. fn [~t, ~k] dotinikilletleg 1. (illeten) odnosno; 2. (azaz, helyesen) to jestilletsg [~e, ~et] zaviajnostilletsg zaviajan [-jna]; budapesti ~ zaviajan u Budimpetiilletve I. hat odnosno, to jest; II. ksz ld illetleg 2.ill|ik [~ett, ~jen] 1. pristojati [-jim] se, dolikovati [-kujem], priliiti/ prilikovati [-kujem]; ahogy ~ik kao to dolikuje v prilii v pristaje, kako se pristoji; gy l, ahogy llshoz ~ik on ivi kao to prilii njegovom peloaju; nem ~ik ne dolikuje v prilii, nepristojno je; ilyen hang nem ~ik hozzd takav ton ti ne prilii v ne pristoji; nem ~enek egymshoz nisu jedno za drugo, ne dolikuju jedno drugom; gy ~ik, hogy dolikuje da, tako prilii da; 2. vhov spadati, pripadati nekamo; ez ppen ide ~ik to ba spada ovamoillr trt I. mn ilirski; az ~ mozgalom ilirski pokret; II. fn [~7, ~ek] Ilirac [-rca]illirizmus [~a, ~t] ir ilirizam [-zrna]ill izvetriv, isparljiv, eterian [-na], hlapljiv; ~ olaj isparljivo uljeillogikus [~an] nelogian [-na], nerazuman [-mna]ill [~en] pristojan [-jna], dolian [-na], skladan [-dna]; (alkalmas) prikladan [-dna]; odgovarajui; llshoz nem ~ viselke-

ds ponaanje to ne dolikuje njegovom poloaju; keress egy hozzd ~ lnyt trai devojku prema sebiillutninlt: ~ llapotban van biti u na-kresanom/pripitom stanjuillusztrci [~ja, ~t, ~k] ilustracija, slika/crte za tekstillusztrl [~t, ~jon] ilustrovati [-rujem], ilustrirati, snabdevati crteom/ slikom neki tekstillusztris znamenit, uvenillzi [~Ja ~t> ~k] obmana, varka, preterana nada, iluzija; ~kban ringatja magt predaje se ispraznim nadama, obmanjivati [-njujem] samog sebeilluzrikus [~at; ~an; ~abb] iluzoran [-rna], varljiv, varav, neostvar-ljivIlona [*t] JelenaIlonka [-it] JelicaIlus [~t] Jelica, Jela, Jelkaily [~et] ld ilyen; ~ mdon na ovaj/ taj nain, tako, na ovakav/takav/ taj nain; ki hallott ~et! ko je uo ovako neto! neuveno!ilyen [~t, ~ek] ovakav [-kva, -kvo], takav [-kva, -kvo]; ~ az let takav je ivot, to je ivot; egy ~ okos ember jedan tako pametan ovek; n mr ~ vagyok pa ja sam ve takav/ ovakav; ~ s ~ szm toga i toga broja; ~ nagy ovoliki, toliki; se ~, se olyan ni ovakav, ni onakav; nekem senki se mondjon ~eket! neka mi niko ne govori tako to! nemojte mi rei tako to!ilyen-amolyan svakakav [-kva]ilyenfajta te vrste, ovakav [-kva], takav [-kva]ilyenfle ovakav [-kva], takav [-kva]ilyenformn tako, ovako, na taj nain, na ovaj nainilyenkor 1. (ilyen idben) u ovo doba; holnap ~ sutra u ovo/to doba; 2. (ilyen esetben) u ovakom/takom sluaju,ilyesfle ld ilyenfajtailyesmi ovako/tako neto, takvo to; ~ nem ltezik ovako/takvo to ne postojiima

426

inaskodik

inaszakadtig

427

indokolatlanIma [~ja, ~t, ~k] vall molitva; ~tmond itati molitvu Imd [~ott, ~jon] oboavati imdkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vallmoliti se (bogu) imd t~Ja ~t ~kl oboavalac[-aoca]imdott oboavan imdsg [~a, ~ot, ~ok] molitva imahz [~a, ~at, ~ak] hram [-movi],bogomoljaimaknyv [~e, ~et, ~ek] molitvenik imbolygs [~a, ~t, ~ok] klimanje,treptanje, lelujanje imbolyog [-lygott, ~jn] ! teturati se, klimati se, kolebati se, njihati se; 2. (fny) treptati [-ti], trepteriti, podrhtati [-he v hti]/ podrhtavatiime nu, gle, evo; ~, nzd! evo vidi! s ~ a kad tamo, kadli; ~ nhny plda evo nekoliko primera imnt: az ~ maloas, malo pre, ma-lopre; az ~ lttam maloas/nedavno sam videoimgy-amgy na neki nain imigyen na ovaj/taj nain imitl [~t, ~jn] imitovati [-tujem],imitiratiimitt-amott ovde-onde immr ve evoimmel-mmal kao od bede, nerado immnis orv imun immunits [~a, ~t] orv, jog imunitet; (pol:) diplomciai ~ diplomatski imunitet immunizl [~t, ~jcm] orv immunizira-ti, immunizovati [-zujem] imperialista I. fn [~ja, rCt, *sk] imperijalist, imperijalista h; II. mn imperijalistiki; ~ tbor imperijalistiki tabor imperializmus [~a, ~t] imperijalizamf-zma]imponl [~t, ~jon] imponovati [-nu-jem], imponirati, initi utisak, uli-vati potovanjeimport [~ja. ~?t] import, uvoz importl [~t, ~jon] uvoziti, importo-vati [-tujem], importirati importls [~a, ~t] uvoenje

importru [~Ja> ~t, ~k] uvozna/importna roba importcikk [~e, ~et, ~ek] uvozni arti-kalimport'r [~je, ~t, ~k] uvoznik imposztor [~ja, ~t, ~ok] rg 1. trf (kp) spadalo, ugursuz, lola h, n; 2. ritk varalica /;, n impotencia [~ja, ~t] orv impotencija,spolna nesposobnost impotens impotentan [-tna], (spolno)nemoan [-na]impozns [~an] impozantan [-tna], zadivJjujui, silan [-Ina], sjajan [-jna], snaan [-na] impregnl [~t, ~jon] 1. (vizhatlanit) impregnirati, impregnovati [-nu-jem], (u)initi nepromoivim; 2. (titat valamilyen anyagot) impregnovati, natopiti/natapati, nakvasiti, namoiti to neim mpresszri [~ja> ~t, ~k] impresariot-ija, tb -iji]impresszi [~Ja ~t, ~k] impresija, utisak [-ska], dojam; mi volt az ~d? kakva je bila tvoja impresija? kakav je utisak uinio na tebe? improduktv [~an] neproduktivan [-vna], neproizvodan [-dna]; (medd) jalov; (nem gazdasgos) nepri-vredan [-dna] improvizl [~t, ~jn] improvizirati,improvizovati [-zujem] impulziv impulzivan [-vna] impulzus [~a, ~t, ~ok] 1. podsticaj,pobuda, impuls; 2. fiz impuls Imre [.t] Mirkon [ina, inat, inak] tetiva, tetivo, ila, list na nozi; (szl:) inba szllt a btorsga preplaiti se, otilo v silo mu srce u pete inas1 [~a, ~t, ~ok] 1. (ipari tanul) uenik u privredi, egrt, zanatski/ obrtniki uenik; 2. (bels) sobar, lakej, lakaj, sluga u uniformi inas2 mn ilav; ~ hs ilavo meso inaskodjik [~ott, ~jk/~jon] 1. (ipari tanul) biti uenik u privredi, egrtovati [-tujem]; 2. (laksban, otthonban) sluiti v posluivati [-ujem] kao lakej

inaszakadtig: ~ dolgozik raditi kao crnac, raditi dok ne svisne, upeti se iz petnih ilaincidens [~e, ~t, ~ek] incident, neprijatan sluaj, nemio dogaaj, neprilika, nezgoda, ispadincselkeds [~e, ~t, ~ek] zadirki-vanje, peckanje, izazivanjeincselkedjik [~ett, ~jk/~jen] zadirkivati [-kujem]incselked: ~ ember zadirkivaloinda [~ja, rit, ~k] nv loza, hvatalica, vrea, vrika, viticainds nv vitiasta, lozastaindex [~e, ~et, ~ek] 1. (mutat) popis, kazalo; (mutatszm) indeks, statistiki broj, pokazatelj; 2. (leckeknyv) indeks, studentska knjiica; 3. ~re tesz staviti/stavljati na indeksIndia [^.t] fb'ldr Indijaindiai I. mn indijski; Indiai llamszvetsg Indijska Unija; II. fn [~t, ~ak] Indijac [-jca], (hindu) Hind(us); (no) Indijka [rsz e -ki]indiai-cen fldr Indijski okeanindin I. mn indijanski; II. fn [~Ja ~t, ~ok] Indijanac f-nca]; (n) Indijanka [rsz e -ki]indiner [~e, ~t, ~ek] indijaner (vrsta poslastice)indig [~ja, ~t ~k] 1. (szn) indigo-plava v tamnoplava boja; 2. nv ivit, modrilo, indigoindigfestk [~e, ~et] modrilo, ivit, indigoindigpapr [~ja, ~t, ~ok] indigo--papir, indigoindirekt indirektan [-tna], posredan [-dna]indiszkrci [~ja, ~t, ~k] indiskret-nost, indiskrecija; ~t kvet el biti indiskretan [-tna], ne uvati tajneindlszkrt [~en] indiskretan [-tna]indiszponlt [~an] indisponiran, ne-raspoloenindt [~ott, ~son, ~ani] 1. (tnak indt) otpraviti/otpravljati, otpremiti/otpremati; 2. (kezd) pokrenuti [-nem]/pokretati [-eem], poeti [-nem]; hbort ~ poeti v povesti

[-edem] rat; vizsglatot ~ pokrenuti istragu; 3. ez ~ja t arra, hogy .. . to ga navodi v pobuuje da . . .; 4. pert ~ pokrenuti parnicu; 5. (motort) upalitiindts [~a, ~t, ~ok] 1. otpravljanje, otpremanje; 2. pokretanje; 3. sp startovanje, startanje; ~ idpontja start, as poetka naticanja/tak-mienjaindtk [~a, ~ot, ~ok] pobuda, povod, motiv, impulsindt [~ja. ~t, ~k] 1. sp starter, davalac znaka za polazak v za poetak natecanja/takmienja; 2. (motore) upaljaindtkar [~Ja> ~t, ~ok] (msz) polazna polugaindtok [~a, ~ot, ~ok] ld indtkindtvny [~a, ~t, ~ok] predlog; ~/ elutast odbiti [-bijem]/odbijati predlog; ~t tesz staviti/stavljati predlog, predloitiindtvnyoz [~ott, ~zon] predloiti,' predlagati [-laem]indtvnyozs [~a, ~t, ~ok] predla-ganje, iznoenje predlogaindividulis [~an] individualan [-!na]individualizmus [~a, ~t] individualizam [-zrna]indoeurpai I. mn indoevropski; II. fn [~t, ~ak] Indoevropljanin [tb -ani]; (n) Indoevropljanka [rsz e -ki]indogermn mn indogermanskiindok [~a, ~ot, ~ok] pobuda, razlog, povod, uzrok, motivIndokna [~t] fldr, trt Indokinaindoknai trt indokineskiindokls [~a, ~t] ld indokolsindokol [~t, ~jon] obrazloiti/obrazlagati [-laem], opravdati/opravdavatiindokols [~a, ~t] obrazloenje, iznoenje motiva, motivisanje, motivacija; ~ nlkl bez obrazloenja' motivacije/motivisanja, neobrazlo-eno, neopravdano, nemotivisanoindokolatlan [~ul] bezrazloan [-na], neopravdan; ~ tvolmarads izostanak bez razloga, neopravdan izosta-

428429indokoltnak; flelme ~ volt strah mu je bio neosnovan/neobrazloen indokolt [~n] opravdan, obrazloen,osnovan, motivisan indonz I. mn indoneanski; II. fn [~t, ~ek] Indoneanin [tb -ani]; (n) Indoneanka [rsz e -ki] Indonzia [-it] fldr Indonezija indonziai mn indonezijski indukl [~t, ~jon] fiz indukovati [-kujem], inducirati, provesti [-edem] elektrinu struju pomou indukcije induklt: fiz ~ ram inducirana/indu-kovana strujaindukci [~ja, ~t, ~k] fii, fiz indukcijaindukcis indukcioni, indukcijski; fiz ~ ellenlls indukcioni otpor; ~ motor elektromagnetski generator indul [~t, ~jon] 1. poi [poem]/ polaziti; krenuti [-nem]; ~j! kreni I stupaj! kat napred mar 1 haza ~ uputiti/upuivati [-ujem] se kui; mikor ~ a vonat? kada polazi voz/vlak; tnak ~ krenuti [-nem]/kretati [-eem] na put; jl ~ poetak je dobar, dobrim putem polazi, dobro poinje; hanyatlsnak ~ poeti propadati v nazadovati [-dujem]; hzsnak ~ poeti gojiti se v debljati se; 2. sp starto-vati [-tujem], startati induls [~a, ~t, ~ok] 1. polazak [-laska]; ~ ideje vreme polaska.polazno vreme; a vonat v haj ~a polazak/ odlazak voza v parobroda; ~ra kszen gotov/spreman za polazak; 2. sp start, polazak indulsi polazni, odlazni; ~ id polazno/ odlazno vreme; vast ~ oldal strana odlaska/polaska, polazna strana indulat [~a, ~ot, ~ok] 1. uzbuenje, uzrujanost, plahovitost, goropad, afekat [-kta]; ~ba hoz razdraiti/ razdraivati [-ujem]; ~ba jn uzbuditi se, uzavreti [-rim]/uzavirati [-rem]; 2. (belltottsg) raspoloenje, dispozicija; ellensges ~tal viseltetik vki irnt biti neprijateljski raspoloen prema nekom

IngIndulatos [~at; ~an; ~abb] naprasan [-sna], gnevan [-vna], uan [-na], naprasit, plah; ~ ember prek ovek, naprenica, naprica h indulatoskod jlk [~ott, ~jk/~jon] uzbuivati [-ujem] se, uzrujavati se, estiti seindulatossg [~a, ~ot] estina Indulatsz [~t, ~k/-szavak] nyelv uzvik Indul I. mn polazan [-zna], u polau; II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. kat zene koranica, mar; 2. sp (versenyben) (sa)uesnik; 3. ~ban van pri polau v u odlasku jeindulflben pri odlasku/polasku infarktus [~a, ~t] orv infarkt infekci l~Ja ~t, ~k] infekcija, zaraza, okuenje inficil [~t, ~jon] orv inficirati, zara-ziti/zaraavati, okuiti infinitivus [~a, ~t, ~ok] nyelv neodreeni nain, infinitiv inflci [~ja, ~t, ~k] inflacija inflcis inflacioni; ~ pnz inflacioninovacinfluenza [~ja, ~t] influenca, gripa; ~ban megbetegszik razboleti se od influence/gripeinfluenzajrvny [~a, ~t, ~ok] epidemija gripe/influence influenzs [~an] gripljiv, gripozan[-zna]Informci [~ja> ~t, ~k] informacija, obavetenje; tves ~ pogreno oba-vetenje, pogrena informacija informcis: ~ iroda obavetajni/infor-macioni ured v biro informl [~t, ~jon]informisati[-iem], informirati, obavestiti/obavetavati informldjik [~ott, ~Jor|] informisati [-iem] se, informirati se, obaveta-vati seinformlt: jl ~ helyen na dobro infor-misanom/informiranom/obavete-nom mestuinfrahang [~ot, ~ok] fiz infrazvuk infravrs fiz infracrveni (zrak) ing1 fn [~e, ~et, ~ek] koulja; kemnytett ~ utirkana koulja; (szl:) se ~em, se gallrom nije mi ni rod ni pomozbog

inging2 ige [~ott, ~jon, ~ani] ld inog inga [~ja, ~t, ~k] klatno, etaljka,etalica, njihalo, njihalica Ingadozs [~a, ~t, ~ok] kolebanje; (r, mennyisgbeli) kolebanje, fluktuacija (cena, koliine) ingadozjik [~ott, ~zk/~zon] 1. kolebati se, njihati se; 2. (habozik) kolebati se, dvoumiti se; flelem s remny kztt ~ik kolebati se izmeu straha i nade; 3. (r, mennyisg) menjati se, kolebati se, biti nestalan [-Ina]ingadoz 1. (trgy) labav, kolebljiv; 2. (lelkileg) neodluan [-na], kolebljiv, nepostojan; 3. (mennyisg) kolebljiv, nestalan [-Ina]; ~ rak labave cene ingajrat [~a, ~ot, ~ok] trakavini saobraaj, saobraaj tamo-ovamo na kratkim prugama ingamozgs [~a, ~t, ~ok] klaanje,njihanjeingara [~ja, *it, ~k] sat/asovnik sa klatnom vsa etalicom v s njihalicomingat [~ott, -asson] 1. mahati [ma-em], njihati, klatiti; 2. fejt ~ja mahati glavom ingatag [~on] kolebljiv, nepostojan [-jna]; (hatrozatlan) neodluan [-na]ingatlan [~a, ~t, ~ok] nepokretnost, nekretnina, nepokretna imovina, nepokretno dobroingatlanforgalmi: ~ iroda poslovnica za posredovanje/kupoprodaju nekretninaingatlankezel: ~ vllalat preduzee za upravljanje/gazdovanje nekretninamaingecske [~je, ~t, ~k] kouljicainger [~e, ~t, ~ek] 1. nadraaj, dra,podraaj; 2. jdonsg ~e dra novi-teta/novosti; ami szemnek szjnak~e ono to nam drai ula, ono odega rastu zazubiceingerel [~t, ~jen] 1. draiti, ikati;2. (bosszantva) razjariti, razgneviti,razdraiti/razdraivati [-ujem]; egymst ingerlik ikati sej

ingyenesingerkedjlk [~ett, ~jk/~jen] vkivelzadirkivati [-kujem], peckati kogaingerkszb [~e, ~t] prag nadraajaingerlkeny [~en] razdraljiv, osetljiv,nagao [-gla], podraljiv ingerlkenysg [~e, ~et] razdralji-vost, nadraljivostingerls [~e, ~t, ~ek] 1. (rzkszerv) draenje, nadraaj; 2. (bnt) izazivanje, draenjeingerl primamljiv, privlaan [-na]; (bosszant) razdraljiv, provokativan [-vna], raspaljiv ingerlt [~en] razdraen, nadraen, uzrujan; ~ hangon nadraenim/ uzrujanim glasom v tonom ingerltsg [~e, ~et] razdraenost,nadraenost, uzrujanost I inggallr [~ja, ~t, ~ok] okovratnik/ I kragna od koulje inggomb [~ja, ~ot, ~ok] dugme/puceza kouljuingkszt [~je, ~t, ~k] kouljar ingmell [~e, ~et, ~ek] naprsnik ing 1. (ingadoz) klimav; (mozgathat) pokretan [-tna], pomian [-na], mobilan [-Ina]; 2. jog ~ vagyon pokretna imovina, pokretnina, pokretno dobro ingsg [~a, ~ot, ~ok] pokretnost, pokretnina, pokretno imanje/dobro; ~ok pokretnostiingovny [~a, ~t, ~ok] blato, glib, kaljua, bara, movara, barutina, tresetite, pitalina, pitoljina ingovnyos [~at; ~an; ~abb] glibast, blatan [-tna], movaran [-rna], barovitingujj [~a, ~at, ~ak] rukav od koulje ~ban bez kaputa, u koulji; ~ra vetkzik skinuti kaput ingyen besplatno, badava, bambadava; ker ~ s brmentve besplatno i franko; ~ sem kell ne treba ni dabe/ badava; semmit sem adnak ~ nita se ne dobija badava ingyenl [~je, ~t, ~k] gotovan,nametnik, badavadija h ingyenes [~en] besplatan [-tna]; ~ ellts besplatno snabdevanje, besplatna opskrbaingyenjegy

430

integrci

integrl

431

intzkedikingyenjegy [~e, ~et, ~ek] besplatna kartainhall [~t, ~jn] inhalirati, udisati [-iem]nhrtya [*ija, ~t] orv beonjaanhvely [~e, ~t] omota tetivainicil [~ja, ~t, ~k] (kzpkori) inicijali h, tb ; ~t] inkognito h; ~jt megrzi ouvati svoj inkognitoinkorrekt [~en/~l] nepravilan [-Ina], neispravan [-vna], nepoten, nekorektan [-tna]inkvizci [~Ja> ~t] trt inkvizicijainkvizitor [~a, ~t, ~ok] trt, tv inkvizitorinnen 1. (hely) odavde, odatle; el~! dalje odavde/odatle! tkor ment el ~ odavde je otiao u pet sati/asova; 2. ~ van az, hogy ... otuda je to da ..., stoga je da .. .; ~ magyarzhat time se da v moe objasniti; 3. vmin ~ s ove strane v s ovu stranu ega; a Dunn ~ s ove/ovu stranu Dunava; 4. mg ~ van az tvenen nema jo ni pedeset (godina)innen-onnan 1. (klnbz helyek-

rl) odavde i odande, sa raznih strana/mesta; 2. (idestova) skoro; ~ tz ve ima skoro deset godinainnens ovostraniinnt odavdeinni ld iszikinnival [~ja, ~t> ~k] P'ceinog [ingott, ~jon] 1. (tv is) ljuljati se, kolebati se; ~ az asztal lba klima se noga od stola; ~ a fld a lba alatt zemlja mu se ljulja pod nogama; ~ a pozcija ljulja mu se poloaj; ~ a trnja presto mu se ljulja; 2. (jrsban) gegati se, teturati, ljuljati se (u hodu); 3. (fog) klimati sensg [~e, ~et, ~ek] beda, oskudica, ne(i)matina, nedaa; (szksg) nuda; (szorultsg, baj) nevolja; (hnsg) gladnsges [~et; ~en; ~ebb] bedan [-dna], oskudan [-dna]; ~ esztend gladna godina; ~ vidk oskudan krajinspekci [~ja, ~t, r-k] (gyelet) deurstvo, sluba, inspekcija; ~t tart deurati, drati [-im] deurstvo, inspiciratiinspekcis deuran [-rna]; vki ~ biti na slubi, biti deuraninspirl [~t, ~jon] inspirisati [-iem], inspirirati, potaknuti [-nemjVpoti-cati [-iem], odueviti/oduevljavatinszalag [~ja, ~ot] orv tetiva, vezica, ilaint [~ett, ~sen, ~eni] 1. (fejvel) klimnuti [-nem], klimati glavom; (kezvel) dati znak rukom, mahati [maem] rukom; bcst ~ mahati rukom u znak rastanka/oprotaja; 2. (figyelmeztet) opomenuti [-nem]/ opominjati [-njem]; va ~ odvraatiintarzia [~ja, -it, ~k] intarzija, drveni mozaikintarzis: ~ btor pokustvo/nametaj s intarzijom v drvenim mozaikominteget [~ett, -gessen] davati [dajem] mig, davati znak rukom, mahati [-maem] rukomi.tegrci [~ja, ~t] kzg, pol integracija

integrl1 ige [~t, ~jon] mat, kzgintegriratiintegrl2 fn [~ja, ~t> ~ok] mat integral integrls [~a, ~t, ~ok] mat, kzgintegriranje, integracija integrlszmts [~t, ~ok] mat integralni raunintegrits [~a, ~t] integritet; az orszg terleti ~a teritorijalni integritet zemlje intelem [-me, -lmet, -rnek] opomena,ukor, upozorenje intellektulis [~at; ~an] intelektualan[-na], duhovan [-vna] intelligencia [~ja, ^.t] 1. (ltalban) inteligencija, otroumnost, bistrina uma; 2. (rtelmisgiek) inteligencija, intelektualci tb intelligens [~et; ~en; ~ebb] inteligentan [-tna], razuman [-mna], bistar f-tra], otrouman [-mna]; nagyon ~ veoma inteligentan; nem ~ nein-teligentanintenzits [~a, ~t]fiz (tv is) intenzitet, intenzivnostintenzv [~en] intenzivan [-vna] interjt [~ja, ~t, ~k] intervju, razgovorinterkontinentlis interkontinentalni; ~ rakta interkontinentalna raketa Internacionl [~ja, ~t]: 1. Kommunista ~ Komunistika internacio-nala; 2. (dal) Internacionala internacionlis [~an] meunarodni,internacionalan [-Ina] internacionalizmus [~a, ~t] internacionalizam [-zrna]; proletr ~ proleterski internacionalizam internl [~t, ~jon] internirati internls [~a, ~t, ~ok] internacija,interniranje internl: ~ tbor logor za inter-nirce interntus [~a, ~t, ~ok] internat,odgojni zavodinterpellci [~ja ~t ~k] interpelacijainterpellcis: ~ nap dan interpelacija interpelll [~t, ~jon] interpelisati f-liem], interpelirati, podneti [-esemjypodnositj interpelaciju

interpretl [~t, ~jon] interpretirati, interpretovati [-tujem], tumaiti, objanjavati, izlagati [-laem], prevoditi; \pl sznmvet) prikazivati [-zujem], predstavljati (pozorini komad); tvesen ~ja valakinek a szavait pogreno tumaiti neije reci interpretls [~a, ~t, ~ok] interpretacijainterpunkci [~ja, ~t] nyelv interpunkcija, reeniki znak, razgodak [-otka]interurbn meugradski, interurban; ~ beszlgets meugradski telefonski razgovor, interurban intervenci [~ja, ~t, ~k] 1. (beavatkozs) intervencija, meanje; 2. (kzvetts) intervencija, posredovanjeintervencis intervencionistiki; ~ hbor intervencionistiki rat intervenil [~t, ~jon] intervenisati [-iem], intervenirati; posredovati ints [~e, ~t, ~ek] 1. (jelads) mig, znak; 2. (figyelmeztets) opomena intz [~ett, ~zen] 1. vmit vriti, izvriti/izvravati s izvrivati [-ujem], izvesti [-edem]/ izvoditi, reiti/rea-vati; a vletlen gy ~te, hogy pukim sluajem se desilo da; sluajno se desilo da; gyesen ~/ a dolgt resiti/ reavati svoj posao na vest nain, umesno reiti/reavati svoj posao; 2. vkihez vmit uputiti/upuivati [-ujem] komu tointzet [~e, ~et, ~ek] zavod, institut; tudomnyos ~ nauni zavod/institut; Nyelvtudomnyi Intzet Filoloki/ Lingvistiki zavod v institut intzkeds [~e, ~t, ~ek] mera, naredba, raspolaganje, nalog, odredba; megtorl ~ represivna mera; megteszi a szksges ~eket preduzeti [-zmem]/preduzimati potrebne me-re; ~ekre van szksg potrebno je preduzeti izvesne mere, potrebne su neke mere; tovbbi ~ig do dalje odredbeintzkedik [~ett, ~jk/~jen] odrediti/odreivati [-ujem], raspolagati [-laem]; poduzeti [-zmemjVpodu-intzmny

432

ipari

ipari

433

irnyelvzimati mere; majd ~ni fogunk pod-uzeemo v preduzeemo ve neke mere intzmny [~e, ~t, ~ek] ustanova,institucija intzmnyes [~en] institucionalan[-Ina]intz [~je. ~t> ~k] ekonom; (uradalomban) upravitelj (imanja), providnik; rukovodilac [-ioca]; az orszg sorst ~k dravni rukovodioci intzbizottsg [~a, ~ot, ~ok] upravniodborintzvnyez [~ett, ~zen] ker (vltt) trasirati menicu, izdavati [-dajem] prenosnu menicu intim [~en] intiman [-mna], poverljiv, unutranji, lian [-na], prisan [-sna] intimits [~a, ~t, ~ok] 1. (meghitt-sg) intimnost, poverljivost, iskrenost, prisnost; 2. ~ok (vki letbl) intimnosti, line pojedinosti (iz neijeg ivota)intonl [~t, ~jon] zene intonirati, zapoeti [-nem] sa pevanjem/svi-ranjemint i. mn: ~ plda primer za opomenu; szolgljon ez ~ plda gyannt neka ovo slui kao opomena; II. fn [~je, ~t, ~k] isk opomena; ~t kapott latinbl dobio je opomenu iz latinskogaintravns orv intravenozan [-zna] intrika [~ja, ~t, ~k] intriga, spletka, smutnja; ~t sz vki ellen spletkariti, praviti spletke protiv nekog intrikl [~t, ~jori] intrigirati, intrigo-vati [-gujem] spletkariti, praviti spletke/smutnjeintrikus 1. fn [~a, ~t, ~ok] intrigant, spletkar, smutljivac [-vca] mutikaa; (n) intrigantkinja; II. mn intrigantskiinvzi [~Ja> ~t, ~k] invazija invzis invazioni; ~ csapatok/erkinvazione trupe inverzi [~ja, ~t, ~k] nyelv inverzija,premetinvitl [~t, ~jon] pozvati [-zovem]/ pozivati

inzultl [~t, ~jn] inzultirati, insulti-ratiny [~e, ~t, ~ek] 1. desni tb; 2. tv ~re van svia se, po volji mu je, ima merak na to, merak mu je na to; nincs ~re valami nije mu neto potaman nyenc I. mn slatkohran, gurmanski; II. fn [~e, ~et, ~ek] sladokusac [-sca], gurman, meraklija h, izbirlji-vac [-vca] nyencfalat [~ja. ~ot, ~ok] gurmanskizalogaj nyhang [~ot, ~ok] nyelv nepaniglas nysorvads [~a, ~tj orv atrofija/suenje desni ion [~Ja> ~t, ~ok] vegy, fiz ion,jonin Id jnionizl [~t, ~jcm]/zz ionizirati, ionizo-vati f-zujem], natopiti/natapati ionima ionoszfra [~ja, ~t] ionosfera, jono-sferaipm [~at; az ipa] rg