Ima mnogu partiski vrabotuvawa i korupcija, zatoa go

Zo{to Skopje ne uspea da bide ~ist grad i zo{to ne se zapnuva da se is~isti?

Podlo se nametnati tu|itenameri za redefinirawena makedonskata dràva,nacija i istorija

Novite gradona~alnici }e pravat finansova revizija na prethodniciteili }e teraat po narodnata„vrana na vrana o~i ne kopa“?

NE SOPIRA ISELUVAWETO, NE SOPIRAAT I POLITIÂRITE SO VETUVAWA

Ima mnogu partiskivrabotuvawa i korupcija,zatoa go prodadovbiznisot i zaminav od Makedonija

îtajte nä i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mkKLIKNI!

br. 11 27.10.2021

2 RETROVIZOR

27 oktomvri 2021

[to navistina se slu~uva vo iokolu me{ovitata makedonsko –bugarska komisija za istorija?[to se slu~uva vo makedonskiotdel od komisijata? Pra{awataodamna lebdat me|u javnosta po-radi zatvorenosta na komisijatai nepoznanicata {to se dogovaraso Bugarija, no sega, pra{aweto eedno od glavnite temi vo Make-donija otkako ostavka si pornesemakedonskiot univerzitetski pr o - fesor Van~o \or|iev.

Profesorot poso~i deka vopo sledno vreme imalo otvoreniobidi za politi~ko vlijanie vrzrabotata na Komisijata {to kul-miniralo so direktno me{awe vostru~nata rabota od strana navisok funkcioner vo MNR.

- Demonstriranite stavovi naposlednata sredba od strana nadrugite ~lenovi na makedonskiotdel od Komisijata, ne samo {tose vo sprotivnost so Rezoluci-jata usvoena na 29.07.2021 godinaod makedonskoto Sobranie, sokoja se utvrduvaat crvenite li -nii vo pregovorite me|u Repub-lika Makedonija i RepublikaBu garija, tuku i so makedonskitena cionalni interesi, Gi ohra -bru vam ~lenovite na Komisijatakoi povremeno spodeluvale some ne sli~ni stavovi i vrednos -ti, da ne ja „vitkaat ki~mata”, is -tak na \or|iev.

Nabrgu se oglasi Vladata. Taane vr{ela pritisok. Petar To do -rov, kako ~len na Komisijata na-glasi deka nitu toj, nitu bilo kojdrug ~len na Komisijata trpelnekakov pritisok od Minister-stvoto za nadvore{ni raboti, odVladata ili od nekoja politi~kapartija.

- Odgovorno tvrdam deka vonitu eden slu~aj nikoj ne do{ol,dali stanuva zbor za nekoj ~in-ovnik od MNR ili politi~ar, dadojde da ni kaè vaka ili onakatreba da rabotite, re~e Todorov.

No, izleguvaat vo javnosta iinformacii deka profesorot kojsi dade ostavka dobil zakani odvisokiot funkcioner od MNR zakogo be{e navedeno deka vr{elpritisoci.

Seto ova stanuva preserioz -no. Ima politi~ki pritisok ilinema vo komisijata? Taa Komisijavr{i zada~a koja e mo{ne ~uv st -vi telna i sekakvo izleguvawe odnaukata ne e voop{to prifat li -vo. Vsu{nost ne e dobro {totakva komisija be{e formiranaod politikata, a tikmu politi ~a -ri te netrpelivo ~ekaa rezultatiod nea.

Netransparentnosta na ko mi -si jata za nejzinoto rabotewe sepri~ina plus {to sega golem delod javnosta so nedoumica gledavo tvrdeweto deka nemalo priti-soci vrz istori~arite od komisi-jata. Prethodnoto odnesuvawe navrvni makedonski politi~arioko lu istorijata na Makedonijaisto taka ukaùvaat deka naukatane im e jaka strana…

Ima ili ne politi~ki priti-soci vo komisijata ne treba da seostavi da odgovori vremeto! Od -go vorite treba da gi dade prviot~ovek na makedonskiot del odkomisijata, voedno toj transpar-entno mora da objasni {to do se -ga se dogovaralo i dogovorilo sobugarskite kolegi. Potoa jasno }ese vidi imalo li politi~ki pri -ti soci ili nemalo. Imalo li vi -t kawe ki~ma ili nemalo?

Cenovnite {okovise lekuvaat so vladini garanciido Nova Godina

]e se slu~at li cenovnite {okovi idrasti~ni poskapuvawa na strujata, apotoa na niza drugi proizvodi i uslugi?Vakvite stravuvawa tleat ve}e denoviotkako na videlina izlegoa soznanijatadeka Makedonija ne proizveduva dovol -no elektri~na energija. Problemiteodat do tamu {to dràvnata energetskakompanija MEPSO nekolku pati „pozaj-muvala” elektri~na struja od evrops ki -ot sistem. Zo{to voop{to e dozvolenoda se dojde do vakva situacija?

Inaku, prethodno makedonskite gra -|a ni ve}e bea soo~eni so poskapuvawana prehranbeni i na drugi proizvodi, pastravuvawata od novi poskapi pro duk tise poprisutni.

Nadle`nite dràvni organi denovi -ve ja ubeduvaat javnosta deka do krajot nagodinava nema da ima po s kapuvawe nastrujata. Premierot izjavi deka drà va -ta ja garantira cenata na strujata i deka}e se aktiviraat site doma{ni resursiza proizvodstvo na elektri~na energijaza vkupnite potrebi na gra|anite. Me |u -toa, stravot kaj gra|anite ostanuva, zbo -rot na zaev ne gi ohrabruva, a ne se znaei {to }e se slu~i vo postnovogodi{niotperiod. Ministerot za ekonomija Kre{ -nik Bekte{i vo vtornik ja uveruva{ejavnosta deka i po prvi januari nema daima cenovni {okovi...

Imalo li vitkawe ki~ma vo istoriskata komisija ili nemalo?

3GRA\ANSKA DIOPTRIJA

27 oktomvri 2021

Pove}e novoizbrani gradona ~al -ni ci ja prezemaat dol`nosta

de no vive. [to tie }e zateknat poop { tinite? Kolkavo im e saldoto,da li op{tinata e vo plus ili vominus, }e mora li prvo da gi vra}aatdo s pea nite dolgovi za da ne bidatblo ki ra ni? Ova se pra{awa koi segale bdat, a naskoro }e dobijatodgovor.

Odgovorot ne treba da go dobie sa -mo noviot gradona~alnik, od go vo -rot treba da go znaat ì te li tena op{tinata. Pret hodnitegra dona~alnici iz begnaa dadadat ot~et za svoeto fi-nansisko rabote we, toamoè da go storat no vo iz -bra nite – neka is tra ̀ at ineka prezentiraat. Koj e zapofalba neka se pofali, koj eza kritika ili moè bi i otvo-rawe na istraga – neka se po so~i izapo~ne.

Najgolem del od osumdesetina op -{ tin ski tatkovci voop{to ne se po -

gri ̀ ile na krajot od svojot mandat dagi informiraat gra|anite za toa kadei kako vo izminative ~etiri godini setro{eni parite od op{tinskite bux-eti. Nekolkumina gradona~alnici naop{tinskite internet stranici ob-javile godi{ni finansiski izve{taikoi se nerazbirlivi za obi~nite gra -|a ni, a najgolem del nitu toa. Taka, no -vi te gradona~alnici }e se najdat vo

situacija voop{to da ne znaatvo kakva finansiska sostoj -

ba e op{tinata. Ili, }e sepotprat na podatocite naMinisterstvoto za fi -

nansii koi vo juni godinava po ka ̀ aadeka makedonskite op{tini vo martgodinava dolèle 62,2 milioni ev ra,{to e za 2,2 milioni evra po ve }eotkolku {to se dolèlo vo de kem v ri2020 godina. Toa zna~i deka dol-govite se zgolemuvaat iakopred tri godini Vladata naop{tinite im podari 50 mi -li oni evra za da se nama -lat toga{nite zagubi odpre ku 100 milioni evra.

- Sekako deka treba dase napravi revizija za fi-nansiskoto rabotewe na pret -hod niot gradona~alnik. Sekojgradona~alnik treba da dade ot~etza ~etiri godini od mandatot, za se -ko ja potro{ena para. No, mislam dekai novoizbranite gradona~alnici ne -

ma da napravat ni{to za revizija bi -dej }i tie si se {titat edni so drugi,sme ta gra|ankata Olivera LazarovaGra xanlieva od Bosilevo.

Dosega, retko se slu~uvalo novitegradona~alnici da napravat temelnarevizija na site tro{ewa, a u{te po-malku da se otkrijat eventualni zlou -pot rebi i da se pokrene pra{awe naodgovornosta. A zagubite po op{ti-nite se golemi i postojano se trupaatprku nabavki na luksuzni avtomobili,preku reprezentacii, preku partiskivrabotuvawa...

- Raboteweto na sekoj gradona ~al -nik koj zaminuva treba da bide pred-met na finansiska, no i revizija nazakonitosta vo site segmenti na ad -mi nistracijata. Toj treba da podnesede talen ot~et za finansiski, kadrov -s ki, grade`ni raboti, promeni vo DU -P-ovi, koncesii i sli~no, duri i da ereizbran. A novite gradona~alnicimora da insistiraat na revizija,smeta Biljana Ugrinoska.

Dali toa i }e bide napraveno osta -nu va da se vidi. Ne treba da se ostavirabotata spored starata po govorka –

„vrana na vrana o~i ne kopa”.Toa e edna od pri~inite

{to na Ma kedonija i e te -{ ko da se razviva kako{to treba.

STARITE NE PODNESOA OTÊT, NOVITE SE NA POTEG

Novite gradona~alnici }e pravat finansova revizijana prethodnicite ili }e teraat po narodnata „vrana na vrana o~i ne kopa“?Treba da se napravi revizija za finansiskoto rabotewe naprethodniot gradona~alnik. Sekoj gradona~alnik treba dadade ot~et za ~etiri godini od mandatot, za sekoja potro{enapara. No, mislam deka i novoizbranite gradona~alnici nemada napravat ni{to za revizija bidej}i tie si se {titat edniso drugi, smeta Olivera Lazarova Graxanlieva

Najzadolèni op{tini seTetovo, Ohrid, Karpo{...

Podatocite na Ministerstvoto zafi nansii za prviot kvartal od godinatapokaùvaat deka me|u najgolemite dol -` nici se {est op{tini i gradot Skopje.Od op{tinite i natamu najgolem dolgima Tetovo – 11,2 milioni evra, potoaop {tina Ohrid - 7 milioni evra, Kar -po{ - 4,9 milioni evra, Gostivar – 4,Del ~evo - 3,1, Struga - 2,9 i Grad Skopje- 2,8 milioni evra. Naporedno so ova,jav nite ustanovi osnovani od op{tini -te dolàt okolu 5 milioni evra, op { ti -n skite javni pretprijatija dolàt 52,45mi lioni evra ili vkupniot dolg iznesu -va 123,66 milioni evra.

BILJANA UGRINOSKA:Raboteweto na sekoj

gradona~alnik koj zaminuva treba da bide

predmet na finansiska, no i revizija na zakonitosta

vo site segmenti

OLIVERA LAZAROVAGRAXANLIEVA:

Mislam deka inovoizbranite

gradona~alnici nema danapravat ni{to za revizija

bidej}i tie si se {titat edni so drugi

4 VO FOKUSOT

27 oktomvri 2021

Iseluvaweto na mladite od Ma ke -do nija e golem problem. A se po ~e -

s to se iseluvaat i povozrasni gra |a nikoi duri imaat i dobro ra bo t no mesto.Zo{to e taka? Se pravat li od stranana vlastite vistinskite rabotiza da se sopre ovoj pogubentrend za dr ̀ a vata koj traeso godi ni?

Jasno e deka Germa -

ni ja, Avstrija, [vajcarija, Italija,Mal ta... imaat podobri uslovi za ì -vot i rabota, no dali toa e edinstve -na ta pri~ina za zaminuvawe nana {ite sogra|ani? Zad tie zaminuva -wa se nao|a golemo nezadovolstvo odona {to go doìvuvaat vo sopstvenatazemja: Ne moè da se vrabotat, a i tie{to rabotat dobivaat niski plati,

te{ko se sozdavaat semejstva, se so o -~u vaat so nepravdi, diskriminacii...

i vo me|uvreme, edinstvenoto{to go slu{aat se vetuvawata

od politi~arite deka }e bidepo dobro, deka mnogu rabotatza dobroto na site...

- Se iseliv pred dve go-dini na 45 godi{na voz rast.Imam zavr{eno fa kultet za

oddelenska nastava i imavbiznis. Prodadov i se iseliv.

Vo Makedonija obi ~en ~oveknema idnina, se slu ~u vaat par-

tiski vrabotuvawa poradikoi moite deca ne maa id-nina i prespekti va. Imakorupcija i po d mituvawe,za operacija na tatko mi

ni baraa pari vo bolnica. Ne sakavnitu kako dano~en obvrznik da ja pla -}am promenata na imeto na dràvatakoja e napravena sprotivno na voljatana narodot. Ednostavno, se ise-liv oti sakav da se po~uvstvu-vam kako ~ovek so prava, a nekako stranec vo sopstvenatazemja, ni re~e {tipjankataBiserka Molerovi}, kojasega ìvee vo Germanija.

Kolku iljadi na{i so gra -|a ni se iseleni vo izmina-tive tri decenii to~no ne seznae. Pred dve godini Svetskatabanka izleze so procenka deka odzemjava se iselile okolu 500.000 na -{i gra|ani od koi dve tretini bile

ra botosposobni, a edna tretina viso -ko stru~ni. Svetskite bankari toga{predupredija deka mora da se preze-mat ~ekori za da se spre~i odlivot natalenti od zemjava. Na{ite poli ti ~a -ri, pak, toa predupreduvawe go sfa ti -ja kako pottik da davaat u{te pove}eiz javi deka iseluvaweto treba da sezapre. Takvi izjavi vo izbornite kam-pawi dava{e premierot Zoran Zaev,da vaa ministri pa se do {efot nadr ̀ a vata Stevo Pendarovski kojise lu vaweto re~e deka e „edna od

naj golemite zakani za na{ata na -cionalna bezbednost”. Me|u -

toa, i po takvite zborovi ive tuvawata re~isi ni{tone se smeni vo deluvawetona dràvata.

- Imam 42 godini, sopru -ga i dve deca. Rabotam voSkopje, a i soprugata, no ve -

}e deluvame na planot na za-minuvawe od Makedonija. Ne e

do platite, sakame da ̀ iveeme vozemja kade ima red i pravda. Ne sakamda pla}am danoci, a da ìveam vo ne -~is to i bez da sum za{titen i uva ̀ enod instituciite. Poslednive godiniveruvav na politi~arite deka }e do -ne sat podobruvawa, no ispadna dekaporadi tie na koi im veruvav i si za-

minuvam, ni veli Borjan S.- Se iseliv od Veles.

Ma gister sum po politi~kinauki i ne moèv da naj-dam rabota. Na site og -

NE SOPIRA ISELUVAWETO, NE SOPIRAAT I POLITIÂRITE SO VETUVAWATA ZA PODOBAR @IVOT

GORAN KARAJANOVSKI: I jas sum me|u onie koi

razmisluvaat na zaminuvawe bidej}i

spasot tamu go gledam. Tukamnogu raboti treba da se promenat

VESNA MIHAJLOVSKA - HOKINE: Se u{te ne gledam dekane{to se menuva voMakedonija i poradi toanema da se vra}am

Ima mnogu partiski vrabotuvawa i korupcija, zatoSe iseliv pred dve godinina 45 godi{na vozrast. Imam zavr{eno fakultet zaoddelenska nastava i imavbiznis. Go prodadov i se iseliv. Vo Makedonijaobi~en ~ovek nema idnina, se slu~uvaat partiski vrabotuvawa poradi koimoite deca nemaa idnina, ni veli Biserka Molerovi},koja ìvee vo Germanija

BISERKA MOLEROVI]:Se iseliv oti sakavda se po~uvstvuvamkako ~ovek so prava, a ne kako stranec vo sopstvenata zemja

,Rmbame vo te{ki uslovi,no bi ostanale vo tu|inata

Zagriùva~ko e toa {to vo zemjavave }e se praznat i celi regioni. Takov epo sebno slu~ajot se podra~jeto na is to~ -na Makedonija. Procenka e deka godi{nonaj malku 1.000 – 1.500 zaminuvaat na ra -bo ta vo evropskite zemji.

- Odam vo Italija sekoja godina dara botam sezonski vo zemjodelieto. Ma -sov no odime od mojot grad. Vo Italijapo iskusni rabotnici, tamu ìveeme vomi zerni uslovi samo za da spe~alimedve – tri iljadi evra i da se vratime zaso semejstvoto da ja preìveeme zimata.No, ve}e razmisluvame za trajno sele -we, objasnuva Predrag od Sv. Nikole.

5VO FOKUSOT

27 oktomvri 2021

la si na koi se prijavuvav vo dràvniin stitucii se primaa partiski voj ni -ci. Izborot be{e dali da mijam ~iniipo restorani ili da delam sli -ki po svadbi. Taka ne mo ̀ e{da sozdade{ familija, niveli Vesna Mi haj lovska -Hokine.

Anketata me|u studentite na Fa -kul tetot za informati~ki nauki iko mpjutersko inìnerstvo po - ka ̀ ala deka re~isi 80 otstood studentite vo zavr{nitegodini na studii razmis-luvaat ili planiraat dazaminat od zemjata. Za ̀ alta k vite planovi imale ionie koi se vrabotile tukave dna{ po diplomiraweto.

- I jas sum me|u onie koi raz -mis luvaat na zaminuvawe bidej}ispa sot tamu go gledam. Tuka mnogu ra -

bo ti treba da se promenat. Duri 80pro centi od naselenieto raboti za250 do 300 evra. Vo mnogu raboti e

vklu~ena politikata, narodot epo delen, nema strategija da

os tanat mladite, ni veli Go -ran Karajanovski od Skopje.

Gra|anite, o~igledno, serazo~arani od makedons ki -te politi~ari.

- Vo Malta ìveam ve}ede vet godini i tuka ako ra bo -

ti{ ~esno i si ja gleda{ svo-jata rabota moè{ da uspee{.

@ena mi bez vrski se vraboti vou~ili{te tuka {to e nevozmo`no voMakedonija vo koja se vrabotuvaat ne-

sposobni partiski kadri i nese cenat lu|e koi rabotat,

ni veli Dragan Mihajlov.Del od na{ite sonar-

odnici vo stranstvo bi

se vratile eventualno kako penzi o -ne ri.

- Si ja sakam Makedonijaama nikoga{ ne moèv da pos -tig nam normalno da go pomi-nam mesecot so na mirnici,so rati za kredit iako ra bo -ti{. Toa e àlosno, na{ataMakedonija se prazni, no toae. Moèbi vo penzionerskitedenovi }e se vratime od Ger-manija, ni veli Gabriela Todor-ovska – Sa~maroska.

No nekoi nitu ako penzioneri nebi se vratile.

- Mora da se namali partizira-

nosta, da se vrednuva trudot, da sevrabotuva po znaewe i iskustvo, za-konite da vaàt za site. Se u{te negledam deka toa se menuva vo Make-donija i zatoa nemam namera da sevra}am, ni veli Vesna Mihajlovska -Hokine.

Pra{awe e dali na{ite aktuelnipoliti~ari gi slu{aat vakvite po-raki. A od druga strana od poli ti ~a -ri te non-stop se slu{aat vetuvawadeka mladite }e se zadràt vo zemja -

va, duri i solzi se leat po-radi ma sov no to iseluvawe,

ama vo me|uvreme pro -dolùva partizacijata,ne prav di te, korupcija...

GABRIELA TODOROVSKA- SA^MAROSKA: Toa e àlosno,

na{ata Makedonija seprazni, no toa e. Moèbi vo

penzionerskite denovi }e se vratime

BRANKO VITANOV: Se iseliv bidej}i vona{ata zemja ostanaasamo politi~arite i

politi~kite vrabotuvawa

a go prodadov biznisot i zaminav od Makedonija

DRAGAN MIHAJLOV: Vo Makedonija mnogu sevrabotuvaat nesposobnipartiski kadri i ne secenat lu|e koi rabotat

Ima 57 godini, i zaminuvaBranko Vitanov ni re~e deka od Ma -

ke donija se iselil koga ve}e toa sta na -lo neminovnost.

- Ve}e ne sum vo Makedonija se ise-liv so moi 57 godini i so 37 godinista`. Se iseliv bidej}i vo na{ata ze -m ja ostanaa samo politi~arite i po li -ti~ kite vrabotuvawa. Kako toa decatada u~at, fakulteti da zavr{at i nakraj da ti barat pari za vrabotuvawe.I ne samo kaj moite deca tuku i kaj dru -gi, veli Vitanov.

Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija

Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062email: [email protected]

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI

JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA

Imam 42 godini, sopruga i dve deca. Rabotime vo Skopje, no ve}e imame plan za zaminuvawe. Sakame da ìveeme vozemja kade ima red i pravda. Ne sakam da pla}am danoci, a da ìveam vo ne~isto i bez da sum za{titen i uvaèn odinstituciite. Poslednive godini veruvav na politi~aritedeka }e donesat podobruvawa, no ispadna deka poradi niv i si zaminuvam, potencira Borjan S.

7VIZIJA

27 oktomvri 2021

Bi donel odluka sekoe semejstvo da dobiesubvencii za da proizveduva elektri~na energija so son~evi paneli za svoi potrebi

Za Petar Bogdanovski od Bitola, koj e nevraboten ivqubenik vo planinarstvo i velosipedizam, prior-

itet bi bilo voveduvawe red i novi proekti za razvojna dràvata.

1. Stop za principot „na ti go, daj mi go“Vo dràvata postojat mnogu golemi finansiski mo} ni -

ci so silni biznisi, {to se involvirani ili so edna taili so drugata partija. Mnogu sferi vo fun k cionirawetona dràvata zavisat od niv. Dràvata zavisi od mo}ta nalu|eto na vlast i nivnite bliski. So dobivaweto na ten-deri i so principot: “na ti go, daj mi go”. Se sozdava sepogolem jaz me|u bogatite i siroma{nite. Se gubi srednataklasa. Toa mora da se iskoreni, i ja stoa bi go napravil!

2. Subvencii za son~evi paneli za semejstvaMakedonija ima kapacitet i mnogu son~evi denovi go -

di{ no, treba dràvata da investira vo fotovoltaicipre ku {to }e se polni i buxetot. Investicijata se vra}amno gukratno za nekolku godini. Nie pla}ame golemi sumiza elektri~na energija, a imame sonce. I tie pari {o gipla }ame odat vo stranstvo. Plus sekoe semejstvo da do -bie subvencii za da proizveduva elektri~na energija soson ~evi paneli za svoi potrebi.

3. Turizam preku cela godinaTurizmot ni e na najnisko nivo i toj ne treba da se

sveduva samo na ezerskiot leten turizam tuku da traecela godina. Toa posebnovaì za planinskiot tur-izam, toj trae 12 meseci.Imame prekrasni planinii prek ras na priroda kojapoleka se uni{tuva.

Moja zalo`ba bi bila dase is~isti |ubreto, divitedeponii da ne postojat, se -koj da bidi proveren i ka z -net za frlawe |ubre, zase ~ewe drva nezakons ki, zauni{tuvawe na pri ro da ta.Da se obnovat ru i ni ra nitei da se izgradat no vi plan-inarski domovi, da ima pe -{a~ ki pateki, ve lo si pedskipateki, ski ja~k i st a zi, funk -ci onalni ì ~a ri, da se or-ganiziraat nastani. Da sesozdade at mosfera da neposetat stranski turisti,koi }e ostavat pari, no i za -do volni }e si zaminat i }ene pre po ra ~a at ka ko turis -ti~ ka desti na cija.

SOWA STOJKOVSKA

Vo Ohrid bi napravila katna garaà i bi gi uredila plaìteGriàta za javna higiena mora da bide postojana i za taa cel jas bi imala sekojdnevni aktivnosti

Za Sowa Stojkovska, medicinska sestra, vo uloga naohridski gradona~alnik prioriet bi bilo sredu-

vaweto na komunalnite problemi so koi {to gra|anitesekojdnevno se soo~uvaat.

1. Sreduvawe na parkinzite i na avtopatotProblemot so parkiraweto vo gradot e golem i bara

re{enie za da se odbegnat sekojdnevnite stresovi kajgra |anite. Za taa cel, jas vedna{ bi po~nala so realizi -ra weto na katna garaà. So nea kolku-tolku bi se nama -lil toj problem koj bara dolgoro~ni re{enija so ogledna faktot deka brojot na avtomobilite vo gradot sezgolemuva a gradskiot prostor e sepak ograni~en.

Vrzano so soobra}ajot, bi se angaìrala za pobrzo za -vr{uvawe na avtopatot kon Ohrid, iako toa ne e vo nad -le` nost na gradona~alnikot. No, toj problem so koj e te{koda se dojde i da se zamine od gradot mora da se za vr{i.

2. Podobra higiena, pove}e javni toaletiFakt e deka vo gradot ne moème da bideme zadovol -

ni so stepenot na higienata. Vo tekot na letnata sezonau{ te pove}e. Griàta za javna higiena mora da bide pos-tojana i za taa cel jas bi imala sekojdnevni aktivnostiso cel da se angaìraat nadle`nite slu`bi. Sekako, po -do bruvaweto bi odelo i vo sorabotka so gra|anite. Bina pravila i pove}e javni toaleti bidej}i mu se neop hod -ni na gradot. ]e najdam mesto i za nekolku fontani naraz li~ni lokacii.

3. Plaìte da se uredat, no ne pod koncesijaAko Ohrid e glaven turisti~ki centar vo zemjava tre -

ba da ima i najubavo sredeni plaì. Iskustvoto od ovaago dina, koga po~na urivaweto na plaìte koi bile da -de ni pod kocesii ne treba da se povtori oti toa ne edob ro. Gostite o~ekuvaat da dojdat na sredeni plaì.Jas bi se pogriìla plaìte da bidat uredeni na vreme,pred po~etokot na sekoja letna sezona, no ne bi gi da va -la pod koncesii.

„MAKEDONSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO VIE STE FUNKCIONER?

PETAR BOGDANOVSKI

Kako premier }e gi iskorenamtenderite so principot: „na ti go, daj mi go“

8 FOTO DOKAZ

27 oktomvri 2021

Na ulica „Makedonija“ tri vo edno: iskr{ena korpaza |ubre, ise~eno drvo i klupa vo raspa|awe. [to prvo da se popravi? Martin

So nedeli e rasipan noviot kontejner na „Leninova“ vo Skopje. Nekoj od „komunalnahigiena“ znae li da go popravi? Mile

GRA\ANITE DO FUNKCIONERITE

Tri grada vo isto~na Makedonija na ovaa sme{na raskrsni~ka vrtat za da dojdat kon Skopje. Koga }e dobijat podobri pati{ta? Biljana

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 65.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/444-021

[email protected]

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 65.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)

9FOTO DOKAZ

27 oktomvri 2021

Po~ituvani ~itateli,Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ moète daispratite poraki do makedonskite centralni ilokalni vlasti za se ona {to mislite deka trebada go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ilipak da gi pofalite za ne{to dobro sraboteno. Siteva{i fotografii i kratok komentar moè da ni giispratite na e-mail: [email protected]

Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta naporakite Redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

GRA\ANITE DO FUNKCIONERITE

sledete ne na

Skopsko Eho

Zelenilo vo Karpo{. Svetlana

Bitolskata {ahta e najubava vo Makedonija. Emil

Na bulevarot „Partizanska“ se sreduval trotoaroti velosipedskata pateka, no so otpadniot {uttreba li da se nahrani drvoto? Daniel

11INTERVJU

27 oktomvri 2021

Na{iot poznat karikaturist JordanPop Iliev smeta deka vo Make-

donija namesto da u~ime od gre{kitena{ite vladini prestavnici pravatnovi - u{te pogolemi gre{ki.

Koga }e kaète Makedonija, koimisli i sliki prvo Vi se pojavu-vaat?

- Sakana zemja, sakana tatkovina.Zemja na moeto ra|awe, na postoewe(na moite detski ludorii, burnatamla dost pa se do zrelata doba). Ja sa -kam so ubaviot slogan „Ve~na Makedo -ni ja”. Zemja {to me ispolnuva sosilen poriv na sre}a i radost. Zemjavo koja imam topol dom i sre}no seme-jstvo. Makedonija mi pobuduva ~uv st -vo na qubov, sloboda i nezaborav.Nezaborav na detstvoto pominato voNe go ti no, vo ubavata Tikve{ija. To p -li na mi go ispolnuva srceto koga naprepoznatlivite simboli, mojata 2 go -di{ na vnuka izviknuva Ma - ke- do-ni-ja!.Site moi ~uvstva se vrzani so ma ke -donskata kultura, umetnost i ja zik. Vomo i te karikaturi se otkriva belegotna socijalniot ìvot, nacionalniotide n titet i mudrosta na ma ke don s ki -ot narod.

Koi se najkrupnite 2-3 gre{kikoi se napravija vo Makedonija voposlednite 30 godini?

- Kako industriski pedagog i ka d -ro vik vo golem industriski gigant japo ~uv stvuvav najgolemata gre{ka sotransformacijata na op{testveniotkapital, kade od 14.000 vrabotenipre ku no} stanavme 3.000 vraboteni{to napravi golemi semejni potresii tragedii. Edna od kapitalnite gre -{ ki vo pove}epartiskiot sistem eovo z moùvawe da se formiraat po -ve }e nacionalni partii koi vo imetona demokratijata go nagrizaa make -don s ko to tkivo. Od okolu 140 dràvikoi ne priznaa pod ustavnoto ime doj -do v me do sostojba koga sami ne si gopriz na vame ustavnoto i vekovno ime.Na mesto da se u~ime od gre{ ki te na -{i te vladini prestavnici sozdadoano vi i u{te pogolemi gre{ki. So Pre -s panskiot dogovor se prifati modi -fi cirawe na imeto na dràvatali {eni od osnovnite prava na sa mo -opre deluvawe i suverenitet. Se sme -ni Ustavot na Republika Makedo nija,bez po~ituvawe na oficijalnite re -zul tati od referendumot, sprotivnona voljata na narodot. So dogovorotza do brososedski odnosi so Bugarijapod lo se nametnati tu|ite nameri zare definirawe na makedonskata dr -àva, nacija i istorija.

Gra|anite davaat i pla}aatdanoci, no dali vlastite dovolnoi davaat na dràvata?

- Gra|anite, onie lojalnite, odvo-juvaat svoi sredstva za podmiruva -we na dava~kite na dràvata zado broto vo site sferi na op{ test -vo to. Za àl, ovie sredstva odat pone koi matni pati{ta. Ako pogled-neme kako se ì vee na selo, kakvi sena {i te gra do vi, u~ili{ta, kulturnius ta no vi, ko lku ja ~uvame ìvotnatasr e dina, }e konstatirame deka sred-stvata {to gi izdvo j u vame gi pri s vo -i le kri minalni st ru k turi i ur banatama fi ja. Zdravstvoto ni e zaposta ve -

no. So korona pandemijata se napra -vi ja dopolnitelni gre{ki. Namestokako ma la dràva da imame kontrolanad virusot, izbranite stru~ni licane uspevaat da se spravat so sostoj-bata, pa dojdovme do situacija kogazdravstvenata politika ja vodat pre-mierot i ministerot za zdravstvo.Isto taka i kul turnite rabotnici,umet nicite se staveni na marginite.

Dali Vie dovolno i dadovtena Makedonija?

- Kako rakovoditel vo odelenie zaobrazovanie aktivno bev vklu~en vorabotata na kadrovskite pra{awa ina osposobuvawata i prekvalifi ka ci -ja na rabotnicite. Kako karikaturistdovolno ja pretstavuvav Ma ke donijaso moite preku 200 me|unarodni na-gradi i priznanija, izlo`bi niz sve-tot, samostojni izlo`bi, ~lenuvawe vome|unarodni konkursi na karikaturataprestavuvan pod ustavnoto ime Make-donija za koe mnogu sum gord.

So {to najmnogu se gordeetevo na{ata zemja?

- So imeto Makedonija. Sakam daì veam vo mojata Makedonija (ne Se -ver na). Se gordeam so nejzinoto is -kon sko postoewe {to go potvrduvanej zinoto arheolo{ko bogatstvo. Segor deam so ogromniot intelektualenpotencijal koj postojano treba da sepronao|a i koristi. Gordost e gole ma -ta brojka na poznati slikari, akteri,pisateli, lekari, arhitekti, profe-sori. Se gordeam so nejzinoto isto -risko minato i so nejzinite prirodniubavini.

Da se isklu~i favorizirawe na odredeninastani i li~nosti [to Vi nedostasuva, a {to bi

od zele od dràvata?- Ona {to najmnogu mi nedostasuva

toa e stabilen op{testven sistem ipo~ituvawe na zakonite. Mi nedosta-suva brz napredok na dràvata, sud-stvo vo koe gra|aninot }e ima doverba,sloga i sorabotka me|u instituciite inarodot. Bi sakal dràvata pove}e dase zaloì za kulturata. Da se isklu~ifavorizirawe na odredeni nastani ili~nosti. Kako karikaturist bi sakalda se vozobnovi godi{nata izlo`ba namakedonskite karikaturisti.

JORDAN POP ILIEV

Podlo se nametnati tu|itenameri za redefinirawena makedonskata dràva,nacija i istorijaGra|anite, onie lojalnite, odvojuvaat svoi sredstva za podmiruvawe na dava~kite na dràvata za dobroto vo sitesveri na op{testvoto. Za àl, ovie sredstva odat po nekoimatni pati{ta, potencira Pop Iliev

VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO...

Zemete primerok na „Makedonsko Eho“ na preku 300 lokacii niz MakedonijaPo~ituvani, vesnikot „MAKEDONSKO EHO“ besplatno }e ve ~eka vo ~etvrtok vo site naseleni mesta niz Makedonija. Eden del od tiraòt }e se deli na plo{tadi i drugi prometni mesta, a }e se ostava i vo po{tenski sanda~iwa. Site zainteresirani ~itateli koi nema na takov na~in da go dobijat besplatniot nedelnik, }e moàt da dojdat do negona preku 300 lokacii niz dràvata.

I NA DRUGI 200 LOKACII NIZ

MAKEDONIJA

VESNIKOT POBARAJTE GO NA SLEDNITE LOKACII:

Ispe~ateno

vo

65.000 tira`

12 ZA NAS

13@IVOT

27 oktomvri 2021

Sakale samo da spodeluvaat iskus -t va i informacii vrzani so ve lo -

si pedi na internet, no potoa videledeka seto toa treba da prerasne voeden seriozen gra|anski aktivizam.Kako rezultat na èlbata vo toj akti -vi zam da bide vgradena idejata zapro mocija na to~aci kultura na vo ze -we to~ak vo 2008 godina nastanal„Ce ntarot za odr`livi inicijativi”.Lociran vo Skopje, no so aktivnostikoi se odrùvaat {irum Makedonija,ovoj Centar zad sebe ve}e ima brojniakcii zad koi stoi jadroto od tri e se -ti na volonteri.

- Prva aktivnost so koja se pojavi v -me be{e Velofest - Kre a tiven festi-val za velosipedi. Go or ga ni ziravmevo 2010 i 2011. Sa kav me da pottiknemeda se zbori za to ~a ci te vo op{ -tes tvoto, da ima me diumskapri sutnost i da se pottiknerazvoj. Mislime de ka toga{uspeavme da ja mr d ne me sos-tojbata, ni veli Bo jan Ran -ta {a od ovoj Centar.

Vo 2014 godina, koga sta -na popularno da se organi -zi raat velosipedski nas tani,vi dele deka imaat eden vakuum.Nastanite toga{ bea nameneti zasilni velosipedisti, so mar{ruti sogolemi teìni i baraa seriozna fi -zi~ ka podgotvenost.

- Nema{e nastan za obi~en ~ovek

koj so svojot to~ak odi niz grad. Takabidna Velosipedskata pro{etka „Kul-turnoto nasledstvo niz PrilepskotoPole”. Lesna mar{ruta, poseta nalokaliteti od kulturno zna~ewe isosem opu{teno iskustvo kade to~akote samo prevozno sredstvo i na~in zapromocija na kulturnoto nasledstvo.Potoa slede{e Strumi~ko pole vo2015 godina, Demir Kapija vo 2016 go-dina..., naveduva Ranta{a.

Posledna aktivnost koja ja sprov-ele ovaa godina bila Samovode~katura „Skrienite muzei na Sko p je”. Se -

ga, ovaa ruta e trajna i do s tap -na za sekoj sam ili so svoe

dru{tvo da ja doìveepre ku koriste we na ed -no stavna aplikacija za

te lefon. Vo 2018 godina, pak, go ot -vo rile i Socijalniot velosipedskice n tar „Pe dala” vo koj imale brojniak tiv nos ti.

- Vo Skopje ne se problem inici-jativite okolu velosipedizmot. Po -ne ko ga{ ima i premnogu inicijativi,pa i po nekoja nepotrebna inicija-tiva. Toa {to nedostasuva vo Skopjee sistemska, dolgotrajna poddr{ka nado b ri te, op{tokorisni inicijativikoi po zitivno go razvivaat na{etoop { tes tvo. A situacijata e sli~na ivo dr u gite gradovi vo zemjava. Bez ra-zlika dali inicijativite pottiknu-vaat od gra|anskiot ili od vladiniotsektor. Bidej}i ima tendencija nadobri i op{tokorisni inicijativi dasedat marginalizirani, ili da bidatpo lo vi~ no realizirani, pa i ednos-tavno os taveni nedovr{eni, ukaùvaRanta {a.

CENTAR ZA ODR@LIVI INICIJATIVI

MAKEDONSKO EHOul. Dimo Haxi Dimov br. 38, Skopje

tel: 078/418-692

Redakcija:glaven i odgovoren urednik:

Antonio [email protected]

Izdava~: EHO MEDIA GRUPA

ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopjeìro smetka: 290-1000000918-08

Direktor: Vladimir Pandovski

Marketing: [email protected]

tel.078/444-021Tira`: 65.000 primeroci

Ispe~ateno na: 26.10.2021 g.Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani

ul. Krièvska br.22

Do koga raboteweto}e zaostanuva mnoguzad vetuvawata?

U{te {to li ne se iznaslu{avmevo kampawata za izborite. ]e izgra -de le; de podzemni soobra}ajnici, denadzemni rajski – zeleni gradini,de novi sali, de…

Vetuvaweto e pojakata strana nama kedonskite politi~ari. Nie gra|a -ni te pak celo vreme ~ekame da bidatjaki vo raboteweto. A kolku se ra bot -li vi pokaùva edna obi~na skopskafo ntana. Sedum meseci taa stoi„obe leàna” na glavniot plo{tad de -ka ima dupka i deka postoi opasnostda se propadne vo nea. Najvero jat nonadle`nite mislat deka o b e le ̀ u va -we to dovolno pokaùva deka bileaùr ni?

No, {to li se ~eka, zo{to ne se po -pravi? Pa za sedum meseci Ki ne zi tecelosno novi mali gradovi pravat.

Da ne ja otvorame temata deka nacentralniot plo{tad „Makedonija”ima i skr{eni klupi, isu{eni drv -ca, nezavr{eni fasadi… epten }ese vidi deka raboteweto mnogu zaos -ta nuva zad vetuvawata koi gi imamena pretek.

Go promovirame vozeweto na to~aci i gradewe na kultura na velosipedizmot

Mesto za velosipedskimerki vo noviotdràven Prostoren plan

Vo „Odr`livi inicijativi” na -ve duvaat deka zaedno so „NaTo~ak”vle gle vo proces na lobirawe zanovi velo si ped ski merki.

- Taa linija }e ni bide glavnanarednata godina bidej}i za Skopje}e se nosi nov GUP, a }e zapo~ne ipro ces na izrabotka na nov Pros-toren plan za Republikata. Se na -de vame deka }e izdejstvuvame jav nipolitiki prijatni za velosi pe dite,naglasuva Ranta{a.

Toa {to nedostasuva vo Skopjee sistemska, dolgotrajnapoddr{ka na do b ri te,op{tokorisni inicijativi, ukaùva Bojan Ranta{a

BOJAN RANTA[A: Se nadevame deka }eizdejstvuvame javni

politiki prijatni zavelosipedite

14 OBJEKTIV

Be{e li potreben slu~ajot „Prifaten centar za stranci vo Bardovci“?

Po trimese~nite protesti na ìtelite od Bardovci i okolnitemesta stopirana e zapo~nata izgradba i }e sledi dislokacija naPrifatniot centar za stranci od atarot na skopskata naselba Bar-dovci. Vakva odluka donela Vladata na sednicata odràna vovtornik, po koja e soop{teno deka ovoj objekt }e bide prefrlen nadruga lokacija.

Premisluvaweto dojde po upornite protesti na ìtelite koi trimeseci protestiraa na ulica, pred kancelarijata na EU, a sekojasreda i pred Vladata.

- Pritisokot na bardov~ani vrodi so plod. Se borevme za idni-nata i sigurnosta na na{ite deca i uspeavme vo toa, se veli vosoop{tenieto do javnosta od gra|anite.

No, ostanuva pra{aweto dali dogovorot okolu lokacijata naPrifatniot centar, koj ~ini 1,47 milion evra i e finansiran odEU, treba{e da se fini{ira pred da se razgovara i so ìtelite.Gra|anite so pravo stravuvaa, a nadle`nite dràvni organiuporno odbivaa da gi razgledaat nivnite barawa. Sepak dobro e{to sega se donese takva odluka, za koj mnogumina velat deka e ini-cirana zaradi izborite.

Krizata }e ne odmine,Vladata ima plan kako

Nekolku dena pred izbori Vladataiz le ze so plan kako }e se zabrzal eko -noms ki ot rast vo Makedonija. Javni in - ve s ticii vo iznos od ~etiri milijardievra vo slednite pet godini koi }e mo-biliziraat dopolnitelni osum mili-jardi evra investirani od privatniotsektor, zgolemuvawe na stapkata na eko -nomski rast, na maluvawe na stapkata nanevrabotenost i namaluvawe na javniotdolg, se glavniot target {to treba da sepostigne so Planot za zabrzan ekonomskirast 2022-2026 {to Vladata go usvoi nasvojata sednica.

- Planot nudi inovativen pristap dokapital za finansirawe za zabrzuvawena ekonomskiot rast, pristap koj uspe{nofunkcionira vo EU. Pokraj planiranitejavni investicii vo iznos od 4 milijardievra za periodot 2022-2026 godina, fi-nansirani od buxetot, so IPA fondovitei so me|unarodnite finansiski institu -cii, }e se mobiliziraat pove}e sredstvai investicii od strana na pri vatniotsektor, istakna premierot Zoran Zaev.

Toj voedno poso~i deka me|unarodniterazvojni partneri, }e pomognat so finan-siska poddr{ka i tehni~ka pomo{ za us -pe{ na realizacija na Planot.

15

27 oktomvri 2021

IN BOKS

I M A M E

K V O R U M

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

Izleguvam od „mojata” zgrada sodo pola napraven pokriv (upo -

r no rabotata, a ne srabotuvaat) sokancerogenite azbestni tabli i sevozam so „osmica” po „Ilindenska”.Ne frlam nitu eden pogled nasvetnatite bilbord likovi, kako i„{ampita” zgradata na Vladata,tuku zdogleduvam plakat so naslov– Dobre dojde! I toa komu? Na ne -ro deno bebe so fotka na {trk done go. Dosetlivo, no so ~uvstvokako da doa|a od minatoto. Koja erazlikata me|u horor film i ho -ror stvarnost? Vidovme, me|udrugoto, {to e crna partiska ka m -pawa, osobeno crna Kovid-19 hro -ni ka.

Kolku moè da bide objektivenpopis vo bezakonie i partiski ko -a liciski dogovoarawa? Koj }e gla -sa? Sekoj za „svoite”! Kakva e taarealna slika za sostojbite?! Ednina drugi si gi brojat i otkrivaat inajsitnite gre{ki i pogre{ni po -te zi so omraza koja e ne~ove~na vouslovi koga e najpotrebna zdru ̀ e -na akcija za da se opstane. Jas sumtuka, no kade se onie koi vetuvaatsvetla idnina, ama nie da sme ja

sozdale! Vo takvo bezumie nekoj nidrì {kolski ~as za „ve{ta~ka in-teligencija”?! Nekoi duri konsta-tiraat deka vo ova vreme nakr i za, se zgolemil brojot na slu -~ai na semejno nasilstvo, no lu |e -to se pla {e le i ne sakale dapri javuvaat. Normalno, koga nemada dobijat za{tita od nitu ednadr ̀ avna institucija: site rabotat„spored zakon”, a dobivame ta kovhaos, diveewe i bezakonie za toa{to prvo od glavata smrdi. Sipostavuvam pra{awe: [to mo ̀ eda napravi minister anti ko rupci -o ner (pri postoewe na an tiko rup -ciska) za da gi o~isti instituciiod te{ka korupcija? ]e im za za-kani so prst, }e gi izvadi od rab-ota ili dobrodu{no }e gi potap{apo ramo za da se podobrat vo id-nina?!

Na radio, pokraj toa {to ne za -morija so povtoruvawe deka „kul-tura e proces na rastewe” (a ne eba{ taka) i so nekolkute re~eniciso ekspresionizmot ni nedosta-suva{e u{te povtoruvanata temaza „masturbiraweto”’! Ili, ne im eli dosta na mladite od „umetnost”

kako „sorabotka sostranski partneri”,kako i relacijata po -li tika – umetno st?Kolku e troga tel nokoga }e pro~itate: „Neka sve - tlinata od umetnikot se od ra zivrz celata zaednica”, a vsu { noststanuva zbor za foto portreti naumetnici i kulturni rabotnici za-lepeni na zgradi na „Ruzveltova”koja porano li~e{e na ne{to. Kak -va e taa, no i vetuvana “kultura najaven prostor”? Toa ne go ostavrijani mladite muralisti. Me|utoa,za sre}a, postoi Skopskiot Xezfestival so celiot svoj sjaj, godi-nava oblagoroden estetski soizlo`ba na odbrani plakati „Kom-plikuvaj ednostavno”. Moè da sevidat inventivni i duhoviti li -kov no-gra fi~ ki re{enija, oso be -no od mla dite grafi~ki dizajnerina golemata tema- likovna umet-nost i muzikata – instrument, li -nija i ritam. Dovolno e da sepotsetime na golemite xez muzi -~a ri koi gostuvale vo Skopje, kakoi na pisatelot Ficxerald ili naslikarot Polok itn.

Site rabotat „spored zakon“, a dobivame haos

VladimirVELI^KOVSKI

DEMEK, NEZNAELE. Prvite vladini reak -cii na ostavkata na prof. Van~o \or|iev, ~len vo t.n.Zaedni~ka multidisciplinarna eks per tska komisijaza istoriski i obrazovni pra {a wa na Bugarija i (s)Makedonija, e de ka se ra boti za ispolitiziran ~in.Me|utoa, na Vlada ta, isto ka ko i na Van~o \or|iev,mora da im bidat kri stalno jas ni barem dve raboti.

(1) Onoj moment koga Vladata odlu~ila da ja for -mi ra Komisijata, odlu~ila da formira komisija kojatre ba da re{ava tokmu politi~ki pra{awa, bidej}ikoja vlada, i kade vo svetot, formira nau~na komisija,koja tre ba da u~estvuva vo re{avaweto na me|u dr ̀ av -ni, {to zna~i politi~ki pra{awe i, zgora na s*, i ob -ra zov ni pra{awa? Spored toa, u{te na samiotpo ~etok Vladata formirala komisija, ~ija priroda e,vo su{tina, po litizirana. Zatoa, neka prekine da seis ~uduva i da ob vinuva, na ~elo so seznajniot BujarOs mani, deka ~i not na Van~o \or|iev bil ispoliti zi -

ran, koga tokmu tak vo be{e formiraweto na Ko mi si -ja ta.

(2) Van~o \or|iev treba da znae deka onoj momentko ga dobrovolno se soglasil da bide ~len na ovaa Ko -mi si ja se soglasil da bide manipuliran ({to zna~i,po litiziran!), bidej}i takva be{e prirodata na Ko mi -si jata u{te na samiot po~etok. Naknadnite kaewa se,vo osnova, nekaewa. Ottuka, sekoga{ treba da se mi s -li navreme, a ne koga brodot po~nuva da tone.

Nakuso, ni ednite, ni drugite; ni Vladata, ni Van~o\or |iev nemaat nikavo pravo naknadno da se is~udu-vaat, da se àlat ili me|usebno da se obvinuvaat, bi -dej }i samite se soglasile da u~estvuvaat vo sramniot~in – formirawe na Komisijata i pregovarawe za ra -bo ti za koi, vo nitu edna civilizirana zemja, ne sepre govara. Istoto vaì i za site nejzini dosega{ni~le novi. Opravduvawa, ednostavno, nema!

Qubomir Cuculovski, 22 oktomvri, Fejsbuk

Ni Vladata, ni \or|iev nemaat pravo naknadno da se is~uduvaat

16 IMAME KVORUM

27 oktomvri 2021

IN BOKS

Ova kampawava glavite ni ginapolni so politi~ki vetu-

vawa. Nekogo pomalku, nekogo po -ve}e ne napolni i so naboj.Po silen naboj imal i moj prija-tel. Mi se javi i mi veli ner-vozen bil oti slabo pominalne goviot favorit Petre [ilegov.Kako da go te{am? Sre}a ne moravda mu ja mislam, toj ve}e vo na -red nata re~enica me napadna de -ka ete duri i jas ne sum napi{alnikoga{ dobar zbor za Gra do na -~al nikot. Mi veli: „te ~itam –eden dobar zbor za Petre ne sinapi{al. Eve ~ovekot raboti, sema~i, misli na site nas za po -dobro Skopje”. Dodeka prijatelotzboruva{e, si pomisliv: „de lum -no e vo pravo, navistina ne sum gopofalil”, i kratko mu rekov: „ajdevaì, }e probam da napi{am ne{ -to”.

I zainteresirano sednavpred kompjuter, kako i pred sekoepi {u va we, da istraùvam okoluaktivnostite na skopskiot gra do -na~alnik. Zo{to da istraùvam?Pa re~isi ni{to krupno ne sumvidel i slu{nal deka napravil.I surfav, surfav nekolku ~asa...Za prvite dve godini od negoviotmandat ne najdov ne{to za fa le -we, tuk - tamu nekoja uli~ka ilitrotoar~e podzakrpeni i mnogumnogu najavi za idno rabotewe.Arno ama ni Gugl, ni stranicatana Grad Skopje nema {to po -kretno da kaè. Sepak, minatatagodina malku ìvnal pred parla-mentarnite izbori – izvadil ba -geri na nekolku ulici, ama pakni{to krupno od spektakularnitenajavi i predizbornite vetu-vawa. Pak nema za {to da se pi -{u va, osven ako si partiski

po slu{nik, pa da fali{ ne{to{to ne e za falewe. I taka do su -r fav do godinava koga Petremalku se odmrznal, ama i razbir-livo e predizborie, treba da os-tavi vpe~atok na skopjani dekane{to raboti. Ama samo zapo~ nu -va proekti, a }e bile zavr{eni podve ili tri godini...

Aj si rekov, moèbi i interne-tot e protiv Petre, pa gi krietekstovite kade {to realiziralproekti veteni vo 2017 godina,pa odlu~iv da „povikam prijatel”.Se javiv kaj istiot toj, koj predne kol ku dena se lute{e {to ni ko -ga{ ne sum go pofalil Gra do -na~alnikot. Pobarav od nego dami pomogne i da mi kaè dva –tri pokrupni proekti {to se re-alizirani za da moàm da na -pi{am pofalno slovo. No oddrugata strana na linijata – molkce li dve minuti. „Ne mi teknuva”,duri i posrameno mi odgovoriprijatelot na [ilegov.

[teta! A ba{ }e ispadne{edo bar tekst.

Ako samo malku rabote{e [i -le gov }e go pofalev za tunelotpod Kale, deka soobra}ajot vo ce -n tarot e rastereten, decata uì -va at na atraktivniot zip lajn... Ada mu napi{am deka se u{tetunelot pod Kale e najubaviotneizgraden tunel na svetot – neide. Epten }e go iznerviram pri-jatelot.

Potoa so mislite se prefrlivkon Akvaduktot. Si sozdavam sli -ka (od dadenite vetuvawa) kakoskopskiot pametnik e ureden, res -ta vriran, is~isten... kako brojnituristi od cel svet se slikaatokolu nego, kako se odrùvaat kon-certi, pretstavi, kako... E kako,

ama uspeav da naj-dam samo foto gra -fii od dve pre s -konferencii na [i -legov deka ]E sesre duva Akvaduktot.A koga?

I ponatamu sumuporen – sakam da gopofalam. Baram ne -{ to, ~ukam po tastaturata... Do-deka razmisluvam, sin mi mepra{uva: „A zo{to odamna ne smebile vo Luna Park?” Aha, eve te -ma! Ama pak razo~aruvawe. I tuka~etiri godini osven ru{evinitei najavite deka ]E se gradi ilisamo {to ne po~nalo da se gradi,ni{to konkretno.

Prodolùvam da baram: ~istvozduh, zeleni fasadi, ureduva -we na koritoto na rekata Serava,Treska... no i tuka ni{to. Samo]E, ]E, ]E...

Yirnav i edno intervju soPet re [ilegov. Se pravda dekaza nekoi od rabotite {to ne girealiziral, ne e vinoven toj,tuku dràvata imala nadle` -nost. [teta {to novinarot ne gopra{a: „a dràvata Marsovec lija vodi ili tvojot partiski dru-gar Zaev. Pa vie si razgovarateli za potrebite na skopjani ilisamo za partiski raboti, kako davrabotite nekoj sopartiec ilikoi firmi se „podatlivi” za ten-deri?

I taka ne uspea mojot obid danapi{am pofalno slovo za [ile-gov, A vremeto za pi{uvawe miprojde, ovie od „Makedonsko Eho”se to~ni so terminite, zatoa eveja skicata od obidot, a i pri-jatelot da vidi deka sum sakal dago pofalam Petre, no...

Prijatelot na [ilegov

Nikola TASEV

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

Istoriskata komisijada se samoraspu{ti

Ako se to~ni navodite od gospodinot\or|iev (a nema zo{to da ne se), isto ris -ka ta komisija treba do ve~er da si se sa -mo raspu{ti. Voop{to.

Ne ovie da zaminat, drugi da dojdat. Ne. Kompleten shutdown.

Ako imaat i malku integritet, dostoinstvo i navistinase borat za makedonskite nacionalni interesi.

Darija Andovska, 22 oktomvri, Fejsbuk

Vra}awe naednopartiskiot sistem

Koja e smislata na izbo -ri te ako protivnikot se na -

re kuva Zlo? Ako gi deli gra|anite na sili nazloto i na dobroto? Pa neka go vrati ed no par -tiskiot sistem to ga{!

Biljana Vankovska,19 oktomvri, Fejsbuk

17IMAME KVORUM

27 oktomvri 2021Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

Za sto dena vo Peking zapo~nuvaat Zimskite olimp-iski igri, spored informaciite na doma}inite,

tie se podgotveni da bidat dobri doma}ini na siteu~esnici, a na svetot da mu daruvaat golema sportskapriredba i atrakcija. Vo sportot planiraweto i pod-gotovkite na site natprevari, se osnovata za uspe{noorganiziran natprevar i navremeno planirawe napodgotovkite i u~estvo na natprevarite na najus pe{ -ni te sportisti.

Se znaat doma}inite na narednite Letni olimpis -ki igri: vo 2024 godina - Pariz, vo 2028 - Los Anxeles,a vo 2032 - Brizbejn. Po Zimskite olimpiski igri voPeking doma}in vo 2026 god. se Milano – Kortina.

A dali znaeme koi sportisti od Makedonija }eu~estvuvaat na pretstojnite Zimski olimpiski igri?A znaeme li vo koi sportovi }e nastapime i koj }e gibira sportistite?

Zimskite sportovi kaj nas se so bogata istorija, sovredni i zabeleìtelni rezultati, no i so posvetenii stru~ni treneri, koi vo ovoj sport imaat posebnauloga i zada~a. Zatoa {to pokraj treneri, tie se i ser -vi seri, postavuva~i na trening pateki, nosa~i na op -re ma, voza~i, lekari i se {to bara sloèniot sistemna trening i natrevari koi vrednite sportisti morada go pominat za da bidat uspe{ni. Sportistite i tre -ne rite se edinstven sistem vrzan so hemija koja se gra -di sekojdnevno.

Makedonija iako e daleku na jug, sepak ima prek ras -ni zimski centri, Mavrovo, Popova [apka, Pelister,Ni ̀ epole, Kru{evo, Ponikva, Koùv... vo koi se odr ̀ u -va at nacionalni i me|unarodni natprevari, soglasnous lovite {to gi imaat. No ova ne e se, vo na{ata zemjaima golem broj na lu|e koi gi sakaat zimskite sport o -vi, raspolagaat so dobra oprema, ednostavno ja sakaatpla ninata. Nivni idoli se najdobrite skija~i od Ma -ke donija, a gi sledat i me|unarodnite natrevari i sve -t skite skija~ki asovi.

Vo poslednava godina Skija~kata federacija i ski -ja~ kite klubovi vlegoa vo proces na nadmudruvawe inadglasuvawe, rizikuvaj}i ja idninata na sportistite,nivnoto u~estvo vo nacionalniot i me|unarodniotsis tem na natprevari. Manipulaciite na poe dinci,biz nis i politi~ki grupi vo nasoka da obezbedat pred-nost za li~ni interesi i vladeewe na odredeni inte -res ni grupi. Koga sportskite rabotnici, bi raboteleza interesite na sportistite i sportskite klubovi,les no bi se na{lo re{enie. Pekolot i borbata po~ nu -

va u{te pred Sobranieto naMa kedonskiot olimpiski komi -tet, odràno na 30 noemvri2019 godina vo Skopje, a pro -dolì i na Sobranieto na 29noemvri 2020 godina, koga ~o -ve kot, koj sam se postavil zapre tsedatel na Skija~kata fe -de racija so manipulacii, ne -svoj stveni za sportski rabotnici, u~estvuva so svojauloga na izbornoto Sobranie na MOK.

Na qubitelite na zimskite sportovi, poznato im ede ka na 5 noemvri 2020 godina skija~kiot i makedon-skiot sport ostana bez dolgogodi{niot sportski entuz-ijast Vladimir Panovski, koj pove}e godini uspe{noja vode{e Skija~kata federacija. Tokmu ovoj periodpo edinci go koristat za svoe samopromovirawe ipret stavuvawe. Poznati se aktivnostite za formi-rawe na klub za skija~ki skokovi, pa klubovi za bijat-lon, pa federacija za bijatlon i {to u{te ne.In teresno e {to vo Skija~ata federacija ima Komitetza bijatlon, ama nema natprevaruva~i, klubovi, oru ̀ -je. Zo{to e ova praveno, za da se ima mnozinatvo nasobranijata na Skija~kata federacija, ama i da seobezbedi mnozinstvo za Sobranieto na MOK, a toj pak}e vrati usluga koga treba. Za da bide pointeresno ipoenigmati~no, zamislete, vo Registerot na Fed-eracii nemalo Federacija za bijatlon i toa go praviostvarliv sonot na sportskiot rabotnik da formiraBijatlon federacija - bez klubovi, bez uslovi, ama sovisoko analiti~no, stru~no i kompetentno mislewedeka moè da se for mi ra Bijatlon federacija, apu{ki moè da se zemat od drugi federacii ili pakod muzejot vo Kru{evo.

So Odlukata na Sobranieto na Skija~kata fed-eracija na Makedonija odràno na 3 mart 2021 godina,javnosta e informirana deka Ogwan Cigovski e noviotpret sedatel. Negova e obvrska da ja sostavi rep re zen -ta cijata za u~estvo na pretstojnata Zimska olimpi-jada. Vo poslednite nekolku godini se nametnaa pove}emladi sportisti koi napreduvaat i osvojuvaat FISbodovi, normi za u~estvo na me|unarodni natprevari,us pe{no nastapuvaat i spored ekspertite imaatsvetla ski ja~ka idnina. Zatoa, site treba da bidat na -so ~eni kon sportistite i nivnite u~estva na me|una rod -nite nat prevari kako golem adut za na{e pr o movirawei pret stavuvawe.

Olimpijadata vo Peking e za sto dena,a znaeme li koj }e ne pretstavuva?

Tomislav ANDONOVSKI

VENKO FILIPÊ, ministerotza zdravstvo: Bolnicata „SvetiStefan“ vo Ohrid e ustanovaprimer za krucijalnite promeninapraveni vo zdravstvoto socel da se motiviraat i zadràtmladite lekari i zdravstvenirabotnici da ostanat vo zemjata.

STEVO PENDAROVSKI, Pretsedatel: Datumot na osnovaweto na makedonskatarevolucionerna organizacija e presvrtnatato~ka od koja zapo~na dolgiot i makotrpen pat zasozdavawe na nezavisnamakedonska dràva...

Kakva presvrtna to~ka e smenata na imeto namakedonskata dràva i po koj pat se trgnatoga{, }e ni objasni na drug prazni~en den

Kolku takvi krucijalni promeni bea napraveni ivo drugi bolnici i kolku uspe{no se spravuvaatso pandemijata, ostanuva neodgovoreno

PAVLE TRAJANOV, politi~ar:Se biraat soveti na op{tinite i gradona~alnici,a ne Vlada. Dali e praksa voFrancija, Germanija, Anglijapa i vo sosednite dràvi, akose izgubat lokalni izbori dapadne vlada ili pretsedatel? Sekako deka ne...

A dali kaj strancite na lokalni izbori glavenuspeh se pretstavuva deka e vleguvawe vo NATOi deka se napravilo popis? Sekako ne.

S K I N AT I Z E L E N I BOJAN MARIÎ], minister za pravda: Izminatite godini vloìvmemnogu vreme i energija vomenuvaweto na slikata zasudstvoto. Pora~uvam dekaMinisterstvoto za pravda iVladata prodolùvaat u{teposilno da rabotata za modernizacija na sudstvoto...

Skoro pri site anketi, gra|anite vo Makedonija najmnogu se razo~arani ba{ od sostojbata vo sudstvoto

Zo{to site centralni vlasti o~e kuvaat deka soidenti~ni me r ki sekade }e se obezbedi ramno me ren

razvoj na razli~no ra z vi e nite regioni? Ili poinakure ~e no: kako se o~ekuva regionite da ne izumiraat, akona Bitola i na Berovo na isti na~in im se pri s ta pu -va? Do bar del od politi~arite velat ne bilo po ev -ro pski „favori zi ra we to” na nekoi regioni!? Zakonitemo ra lo da bidat isti na nivo na dr ̀ avata?! Mazarem?! Trebalo ed nak vi uslovi za site...

Super! Ajde! Neka se obezbedat ednakvi uslovi zaìveewe i ra bo tewe na site, vo uslovi na isti za-konski regulativi. Site onie koi ìveat i rabotat vovnat re{ nos ta (a se pomalku gi ima) prinudeni se zase ne{to da odat vo Skopje, da zavr{at rabota. Ne sa -mo {to ne se favorizirani, ne sa mo {to nemaat ed-nakvi uslovi, tu ku se vo podredena polo`ba. Ova emnogu op{irna i seriozna tema. I gi zasega site odvnatre{ nos ta – od gra|anite do pretstav ni cite nalokalnite vlasti. Bez is klu~ok.

I samo kako voved vo temata. Ko ga sme kaj ednakviteuslovi i realno neramnopravnite odnosi. Na onoj kojdoa|a od Berovo, Valandovo, Stru ga za da zavr{i ednaista rabota so onoj vo glavniot grad pot rebni mu sedopolnitelni dva ~asa - vo eden pravec. I u{te dva~asa da se vrati nazad. Mislite uìva vo sre}ata {to}e odi vo Skopje da zavr{i nekoja rabota? Ramopravene so onoj koj e vo Skopje? Vo kontekst, neli, na sta r tniteneednak vi te uslovi. I vo kontekst na 400-te km nepot -reb no patuvawe na dnevna osnova za {to li se ne. Akona ova se dodade amo ritizacijata na vo zi lo, pot ro {u -

va~kata na gorivo, pla }a wetopa tarini...Pritoa faktot dekacel den ne si bil na rabota nee ni za spomenuvawe. Pomis-lete, moèn li e ramnomerenrazvoj na vakov na ~in? I o~i -gled no si e. Sta r tni te ne ram -no pravni odnosi ne se nian a liziraat. A ova e tema za koja sekojdnevno se gov-ori vo vnat re{ nos ta.

Da se razbereme. Fakt e deka na onie od vna t re{ -nosta ne im izgorela du{ata da do a |aat vo glavniotgrad. Sigurno e taka. No, fakt e i deka pr i likite setakvi {to mora da se doa|a. Sakale, nej }e le. Sepomislilo nekoga{ na ovoj moment? Se setil linekoj de ka verojatno im e maka da doa|aat? Se setilli nekoj deka moèbi zatoa i se selat vo Skopje. Amo ̀ e bi toa e i edna od pri~inite zo{ to se iselu-vaat?

Ne e poentata da se napravat parkinzi da imakade da parkiraat onie koi pridoa|aat. Su{tinskiva` no e da se sozdadat uslovi da ne mora da doa|aat.I sigurno ne ma da doa|aat. I pokvalitetno }e ìveati pouspe{no i pobrzo }e si gi vr{at rabotite.

Silnata centralizacija i ja ko to drèwe na uz di -te se seriozen problem. Zasega nenadminliv. Decen-tralizirajte ili Makedonija (Severna ili ne) }e siìvee i pos toi samo vo Skopje! I okolina ta. Dajte{ansa regionite za ì ve at i da se razvivaat.

I da... uspeh vo vtoriot krug na lokalnite izbori!

Severna ili ne, da ne ostane samo Skopje!

18 IMAME KVORUM

27 oktomvri 2021Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

Gabriela ARSOVA

Skopje ne uspea da stane ~ist gradnitu poslednive ~etiri godini.

Se vetuva{e deka }e bide podobro odprethodno, no Skopje si ostana so gr -di sliki od kontejneri okolu koi eras frleno |ubre, otpadoci po uli ci -te i trevnicite, prepolni ko r -pi koi neredovno se ~i s tat,natrupana zemja i pesok poulicite, nesob ra ni lis -ja, granki, neizmieni ul -

i ci, divi deponii... Zo{to ne se uspeaSkopje da stane po~ist grad?

Na po~etokot na ovoj mandat ima -{e nekolku pogolemi akcii za „gener-alno” ~istewe na gradskite naselbii se dobi vpe~atopk deka rabotitetrgnuvaat na podobro. No potoa akci-ite proret~ija, pa gi snema. Da, se iz -vr {i i golema nabavka na komunalnaop rema – novi kontejneri, korpi zaot padoci, novi vozila za v{mukuva -we na otpadoci... se potro{ija dosta

gra dski pari, no i toa ne pomogna do-volno. Nehigienata i natamu caruva.

Baraweto na pri~inite zo{toSko pje e valkan grad ima pove}e od -go vori. Eden e deka dobar del od gra -|a nite po site naselbi ne vnimavaat

na higiena – frlaat otpadoci na -se kade, ostavaat kabast otpad

kade {to ne treba, frlaagra deèn {ut na javni po vr -{i ni... Vtoriot e vo slu ̀ -bi te za komunalna higienai vo toa kako tie se odnesu-vaat vo ~isteweto na jav ni -

te gradski povr{ini. Zo{to,gra |anite te{ko se prevos pi -

tu vaat, a slu`bite u{te pote{ -ko da profunkcioniraat kako {to

tre ba? A tie slu`bi ne se mali i ne -o premeni...

- Skopje stana deponija od nevide -ni razmeri. Poedini gra|ani i del odgrade`nite kompanii krajno neod go -vorno se odnesuvaat. A op{ ti -n skite i gr a d ski te ko munal-ni slu`bi ap so lutno segluvi na ba rawata nagra |anite. Pomina celo

leto i esen, a Juèn bulevar ne e nituedna{ ispran. Komunalnite inspek-tori treba da rabotat samoinicija-tivno, a ne samo na povik, da se pravatdnevni nedelni obikolki na è{kiteto~ki. I da sfatat edna{ za se ko -ga{ deka nie gra|anite gi pla -}a me i treba da bidat vona {a slu`ba, ni veli skopja -necot Dejan Bogojevski.

I Sandra Petrova sme -ta deka Skopje e daleku od~ist grad.

- Skopje ne izgleda kakogla ven grad na dràva vo Ev -ro pa vo 21 vek. Del od gra |a ni -te na javnite povr{ini gledaatka ko na ne{to {to mu pripa|a na dru-giot i ne e va`no dali }e se uni{ti

ili ne. Nemame sistem za re cik -li ra we na ot pad, ne se kaznuv -

a at zaga du va~ite. In s pekcijane ma, a ne funkcionalni teko mu nal ni slu`bi se samou{ te eden problem vo la ne -cot na pro blemi, potenciraPe t ro va.

Aerodromec koj ne saka daizleguva so ime vo jav nos ta ni

poso~uva deka na teren vo negov-ata op{tina gleda mnogu vra bo teni

lica za ~istewe, ama i gleda deka nee dovolno is~isteno. I toj, a i drugiskopjani baraat zgolemena ra bo ta odstrana na zadolènite za ~i stewe nagradot. Velat deka pra z ne weto na kon-tejnerite se pravi do b ro, ama ~is-

teweto na te renot e sla bo. ]eima li podobruvawa vo sle -

dnite ~etiri godini? Ve-tuvawa vo kampawata zatoa ima.

I VO OVOJ MANDAT \UBRETO E POBEDNIK

Zo{to Skopje ne uspea dabide ~ist grad i zo{to nese zapnuva da se is~isti?Poedini gra|ani i del od grade`nite kompanii krajno neodgovorno se odnesuvaat. Inspekcija nema, a nefunkcionalnite komunalni slu`bi se samo u{te edenproblem, potencira Sandra Petrova

Javnite pretprijatijapretvoreni vo ekspoziturina partiite

Spored gra|aninot Viktor Hristov s -ki Skopje e valkan grad a sostojbata pos-tojano se vlo{uva .

- Pri~inite se kompleksni, no ne -fun kcionalnosta na javnite pretpri-jatija e klu~na. Tie se pretvoreni voekspozituri na partiite vo koi se vrabo-tuvaaat kadri kako blagodarnost za par-tiskiot trud. Vedna{ potoa se gra|anitekoristej}i ja pak nefunkcionalnosta nainspekciskite slu`bi se prekomotni inesvesni za svoeto odnesuvawe. Ednos-tavno potreben e moratorium na vrabo-tuvawa vo site slu`bi, filtrirawe nakadrite i departizacija na site javniservisi, potencira toj.

VIKTOR HRISTOVSKI:Potrebna e

departizacija na sitejavni servisi,

nefunkcionalnosta najavnite pretprijatija e klu~na

SANDRA PETROVA:Skopje poradi ne~istotijata ne izgleda kako glaven gradna dràva vo Evropa vo 21 vek

DEJAN BOGOJEVSKI: Da razberat edna{ zasekoga{ deka niegra|anite gi pla}ame itreba da bidat vo na{a slu`ba

19VO FOKUSOT

27 oktomvri 2021

So Kristina Mihajlovska, koordi-natorka na Sovetuvali{te za

za { tita od rizici i upotreba na su - pstancii, zboruvame za upotrebatana najrazli~ni supstancii od stranana mladite lica i za pomo{ta kojatie im ja davaat.

Kako Sovetuvali{te funkcio -ni rate osum godini i ste edinst venservis od vakov tip vo Ma kedonija.Kolku me|u maloletnicite e ra{i -re na upotrebata na razni supstan -ci?

- Brojot na mladi lica koi gi kori-stat na{ite uslugi vo Sove tuva li{ -te to za za{tita od rizici i upotrebana supstanci nesomneno raste niz go-dinite, a dosega iljadnici mladi goposetile na{iot servis. Mladitenaj~esto baraat pomo{ od nas vospra vuvaweto so anksioznosta, stre-sot, a neretko semejnite i emotivnitevrski se pri~ina za dopolnitelnorastrojstvo i zapa|awe vo rizik koj bipredizvikal odredena zavisnost.

Spored izve{tajot na Minister-stvoto za zdravstvo od 2017 godina,konsumacijata na alkohol, energetskipijaloci i psihoaktivni supstancii es* po~esta pojava kaj mladite. 57otsto od anketirani u~enici imaleiskustvo so alkohol. Duri 16 pro-

centi od mladite na vozrast od 15 do30 godini koristat nekakov vid sup-stanca, a 15 otsto upotrebuvaat mar-ihuana. Zagriùva~ki se brojkitesp o red koi 780 sredno{kolci na 15-godi{na vozrast koristat marihuana,340 mladi na ovaa vozrast koristatekstazi, 240 probale kokain, 180 he -ro in, a 160 od niv koristele heroinso injektirawe. Vrzano so seto ova, voposlednite dve godini, vo na{etoSovetuvali{te zabeleàna e zgole-mena potreba za koristewe na uslu gi -te od strana na mladite lica vospo redba so 2019 godina, {to vo gole -ma mera se dolì i na KOVID – 19krizata koja zna~itelno vlijae vrzpsiholo{kata sostojba na mladite.Tie neretko posegnuvaat po razni psi-hoaktivni supstancii, vklu~uvaj}i gii tabletite za smiruvawe koi lesnopredizvikuvaat zavisnost.

Kakvi se tie psihoaktivnisupstanci koi vo tekot na krizataso Kovid-19 po~nale da gi koristatmladite?

- Vo Sovetuvali{teto n* posetu-vaat i mladi koi ve}e upotrebuvaatpsihoaktivni supstanci kako na pri -mer marihuana, kokain, ekstazi ilirazni vidovi na benzodiazepini, atuka moème da go spomeneme i hero-inot koj naj~esto go upotrebuvaat pre -ku injektirawe. Pokraj upotrebata napsihoaktivni supstanci, neizbe`nise i zavisnostite od igri na sre}a,prepoznatlivi kako zavisnosti odmodernoto vreme. Za vreme na KO -VID – 19 krizata, mladite naj~estoba raa pomo{ i poddr{ka od stru~ ni -te lica vo spravuvaweto so psiho -lo{ kite sostojbi odnosno stresot,anksioznosta kako i stravot koj nesom-neno ja zgolemi potrebata kaj mladiteza dopolnitelno “opu{tawe”. Istotorezultira{e i so zgolemena upotrebana benzodiazepini ili tableti zasmiruvawe, upotreba na marihuanazaradi momentalno nadminuvawe nastresnata sostojba i alkohol s* socel izbegnuvawe na realnosta.

[to da se pravi vo op{test -vo to za da se namalat upotrebitena opasnite supstanci?

Vo nastanuvaweto na zavisnost odsupstancii va`na uloga igraat pove}efaktori: psihoaktivnata supstanca,li~nosta, semejstvoto kako i okoli-

nata (dru{tvoto, u~ili{teto, vrsni -ci te). Semejstvoto e mnogu zna~aenfa ktor od koj zavisi dali nekoe dete}e se razvie vo sigurna i samouver-ena vozrasna li~nost, ili pak li~ -nost koja moè da zapo~ne so upotrebana supstanci. Dokolku vo semejstvotonema dobra komunikacija pome|u~lenovite, nema jasni i direktnipo ra ki, nema razgovor ili dokolku~le no vite na semejstvoto ne moàtsl o bodno da gi izrazat svoite ~uv -st va, kaj deteto mo`na e pojava nakonfuzija i strav, a dopolnitelnone mo`nost da razbere {to ~uvstvu-vaat drugite i koi se o~ekuvawataod nego. Vo takvi uslovi deteto nemoè normalno da sozreva i da serazviva kako li~nost i da gradi ide -n titet. Sredinata vo koja li~ nos taìvee, moè da tolerira ili duri ida poddrùva upotreba na odredenipsihoaktivni supstanci, ili pak mo -è da ima otvoreno odbiven i nega-tiven stav. Tokmu zatoa, sredinata jaistaknuvame kako zna~aen faktor kojvlijae vrz razvivaweto na zavis-nosti, a vo idnina potrebno e kolek-tivno da se trudime istata da bidezajaknata i vo nea da postoi svest za{tetnosta od upotreba na supstan cii.

Potrebno e podobruvawe na u~i -li{ nite programi koi }e gi opfatatmladite, a se odnesuvaat na preven-cija od upotreba na supstanci. Pro-gramite za zdravi ìvotni stilovitreba da zapo~nat da se praktikuvaatod rana vozrast, no sekako kako zna ~a -en faktor se i zdravstvenite insti -tu cii koi bi gi nadogradile ilivo s postavile novi Programi za pre-vencija od upotreba na supstanci zamla di, osobeno onie pod 18 godini.

KRISTINA MIHAJLOVSKA

Maloletnici se pove}e posegaatpo marihuana i sedativi za da izbegaat od realnosta

Nema tretmani zamladi pod 18 godini Osven Vas, kade drugo mladite

lica pod 18 godini moàt da najdatstru~na pomo{?

- Ona {to nedostasuva na nacionalnonivo e donesuvaweto na posebni pro-grami koi }e gi tretiraat zavisnostitena mladite vo samite zdravstveni ins -ti tucii. Statutot na Psihijatriskatabolnica Skopje predviduva tretman sa -mo za vozrasni, a Klinikata za psihija-trija kade {to ima Oddelenie za deca iadolescenti, ne tretira zavisnosti. Po -natamu, spored zakon, programite za na-maluvawe na {teti od upotreba na drogine se dostapni za lica pod 18 godini. Sodrugi zborovi, mladite lica, malolet-nite se isklu~eni od sistemot za pomo{i poddr{ka vo spravuvaweto so zavis-nostite, pa edinstvenite servisi koimo ̀ at da gi koristat se onie od gra|an-skite organizacii.

20 DIREKTNO SO...

27 oktomvri 2021

ТАБЛО Медиа

ЕХО МЕДИА ГРУПА

Скопје

тел: 078/444-021

[email protected]

www.tablomedia.mk

Концепт на рекламирање сокој најлесно може да се дојдедо саканата таргет група

Рекламирањето е во рамка вокоја се поставува постерот сорекламната порака

Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради,исклучиво во приземјето, предлифтот или во самиот лифт

Истакнете ја вашата реклама преку

Забележлив и кога не очекуваш Флексибилен во промена на постерите Прецизно одредување на таргет група Сугестивен Идеален за пренесување на детални

информации Внимателно избрани 500 локации во градот 50.000 лица дневна фреквенција

Koga nekoj atleti~ar za prvpat }ena pravi skok vo viso~ina i toj da

e 165 santimetri, vedna{ e jasnodeka se raboti za golem talent. Zo{ -to? Pa taa visina e samo eden edensantimetar poniska od dotoga{niotaktuelen makedonski mladinski re -kord. Tokmu takva e prikaznata so at -le ti~arkata Mihaela Lazarevska odGe vgelija koja po toa dostignuvawekon krajot na septemvri otide i ~e -kor podaleku: uspea da preskokne167 santimetri i stana dràvna re -kor derka vo skok vo viso~ina, go so-

bori rekordot koj bil star celi 14godini.

- Po prviot obid ovaa godina ko -ga preskoknav 165 santimetri znaevde ka mi fali mo{ne malku do novmakedonskiot rekord, zatoa pos tig -nuvaweto na istiot ne be{e golemoiznenaduvawe za mene. Veruvav de -ka go moàm toa i mnogu sum sre}na{to ja ostvariv mojata cel za ovaasezona, ni veli Mihaela.

U{te pospecifi~no e toa {toovaa 18-godi{na sportistka prvo po -~ nala da trenira rakomet i za at let -ikata ne ni sonuvala.

- Na rakometot posvetiv pove}e go -dini od mojot ̀ ivot, no ne ja do biv {a -n sata {to ja zasluùvav. No, do de katre nirav rakomet odev i na in di vidu -a lni treninzi kaj trenerot Kr i stijanKaj ~evski. Toj zabeleà de ka sum razo -~a rana posle sekoj natprevar i re{ida me prijavi na sle dniot natprevaratletika. Na nat prevarot postignavprili~no do bar rezultat bez tren-ing i od toga{ edinstvena opsesijami be{e da go podobram toj rezul-tat, odnosno da postavam nov make-donski mladinski rekord. Ja izgubivèlbata za ra ko met, no vo mene sero di nova qubov kon atletikata, niras kaùvaa taa.

Potoa sledea i nastapi na Balka-nskoto prvenstvo vo Istanbul kadego osvoi 11-to mesto i na Evropskotoprvenstvo vo Limasol, Kipar kadebe {e osma.

- Kon disciplinata skok vo vi so ~i -

na me privlekuva adrenalinot. Sa kampredizvici, sakam da se do ka ̀ am i dagi testiram sopstvenite gra nici. Sm -e tam deka toa moàm da go napravamvo ovaa oblast. Se raz bi ra deka tal-entot e vaèn za pos ti g nuvawe na do -bar sportski re zu l tat. No samo sota lent moème da stigneme do nekoeodredeno nivo, a dokolku talentot enadopolnet so dobri i efikasni tre -ni nzi, toga{ ke moème pove}e da na -pre duvame, potencira Mihaela.

Taa, inaku, e student na prva godinana studiskata programa arheo lo gi ja.Osven sportot gi saka i ì votnite ipri rodata kade naj~esto go pominuvaslo bodnoto vreme. No, postojano mis -li i za slednite celi.

- Kako i sekoj sportist sonuvam zapo stignuvawe na vrvni sportski re -zul tati i vo svetski ramki. Vo sled-nite godini planiram maksimalnoda se posvetam na sportot i da vi -dam do kade }e me odnese toa. Da gipodobram moite fizi~ki i motornispo sobnosti, da ja usovr{am teh ni -ka ta i celoto dvièwe, se da bidesve deno na najdobro nivo, vetuvaMi haela.

MIHAELA LAZAROVSKA

Stasav do dràven rekord,preskoknav vo visina 167 santimetri, uporno }e ve`bam za novi uspesiKon disciplinata skok vo viso~ina me privlekuva adrenalinot. Sakam predizvici, sakam da se dokaàm i da gitestiram sopstvenite granici, veli Mihaela

Se o~ekuvaat novi rekordi

Nejziniot trener Kristijan Kaj ~ev s -ki veli deka Miahela e talent so kojtre ba da se raboti

- Po samo nekolku mali korekcii voza letot i tehnikata uspea da postavinov dràven rekord za mladinci. Taa eta lent, na koj mu treba kvalitetna lo -gis tika i precizna rabota. Zimovo o~e -ku vam vo sala da postavi nov mladinskii seniorski rekord, a za slednata se-zona na otvoreno }e go napadneme seni -o rskiot dràven rekord koj iznesuva172 santimetri. Potencijalot na Mi-haela go gledame kon postignuvawe nanormi za visokite evropski i svetskiprvenstva, a se razbira i norma za oli -m piski igri, najavuva Kaj~evski.

23TALENTI

27 oktomvri 2021

24 INFORMATOR

SKOPJE

MAKEDONSKI NARODEN TEATAR29 oktomvri 20.00 ~.

„Чetiri sobi” – Gostuvawe nateatarot „Jordan H.K. Xinot” odVeles2 noemvri 20.00 ~.

Kec na desetka

3 noemvri 20.00 ~.Poslednata lenta na krap4 nomevri 20.00 ~.Samo glas6 noemvriRaboti za koi ne zboruvame

DRAMSKI TEATAR28 oktomvri 20.00 ~.

Mojot ma`29 oktomvri 20.00 ~.Mojot ma`

MLADINSKI KULTUREN CENTAR30 oktomvri od 21.00 ~.Skopje Calling Festival5 noemvri – 6 noemvri 21.00 ~.Densing sala: Muzi~ki blok, koncerti

SINEPLEKS28 oktomvriHalloween kills, hororUlogi: Xejmi Li Kurtis, Entoni Hol

VALANDOVO

7 noemvri od 9.00 ~.Valandovo MTV Tour 2021

[TIP

27 oktomvri 19.30 ~.Pretstava: Oèni me28 oktomvri 19.30 ~.Pretstava: Razvedi me

VINICA

Od 26 do 29 oktomvri

Dom na kultura „To{o Arsov”. Festival na humor i satira „In Vinica veritas”28 oktomvri 20.00 ~.Teatar „Zlaten Elec”: One womancomedy show

STRUMICA

NUCK „Anton Panov”: Izlo`ba „Sto godini strumi~ka likovnaumetnost vo Strumica”

25TV MANIJA

27 oktomvri 2021

Svetlana Petkovska, aktivistka vonevladiniot sektor vo Bitola, e

nezadovolna od kvalitetot na tele-viziskata ponuda i ima konkretnipred lozi kako taa da se podobri.

[to im prepora~uvate na gra -|a nite da gledaat na televiziskiteprogrami i zo{to?

- Mnogu ja sakam televizijata kakomedium. Gledam, slu{am se {to seslu ~uva na ekranot vo momentot. No,mnogu slabo na{i televizii, od ne kol -

ku pri~ini: ne se inventivni, a so toai ne se interesni, tendenciozni se.Ako zemete da svrtite po na{ite ka na -li da re~eme nautro, skoro pa sekade}e naidete na utrinski kopi-pasteemi sii, vklu~uvawa na gra|ani na te -mi koi ni{to ne zna~at, nema nikakovedukativen karakter. Sum od taa gene -ra cija koja vo se bara doza na edu ka ci -ja. Druga pri~ina e taa {to na na{itetelevizii nikade ne se neguva make-donskiot jazik, mnogu od voditelite nesi go po~ituvaat jazikot voop{to. Tre -ta pri~ina e lo{ite snimki, po se iz-gleda poradi lo{i kameri. I toga{,gledaweto TV prerasnuva vo mojanervoza i te{kotija, a ne relaksacija,komunikacija i edukacija. Najmnogu odse bi gi prepora~ala hrvatskiteprogra mi od koi moè da se nau~i inovi nar st vo, inventivni se i gi sle-dat sve tskite dvièwa.

[to bi napravile kako emi si -ja za da bide zadovolitelna i vred -na za gleda~ite?

- Чesto se pra{uvam zo{to nemaemisii koi bi go obrabotuvale ìvo-tot na na{i iselenici vo stranstvo.Ama temelno. Generaciite koi zami-nale pred 100 godini (nivnite nasled-nici), generaciite koi zaminale pred50-tina godini i najnovite preselbiod ovoj vek. Neka toa bidat „Makedons -ki prikazni od zad granica”, ete i gotovnaslov za ova. Trojca novinari, poeden za Avstralija, Evropa i Amerika

so Kanada da pravat ubavi prikazni zana{ite lu|e vo stranstvo. Sekoj bi gle -dal eden takov proekt. Benefitot odtakvite emisii bi bil pove}ekraten iza nas, no i za na{ite vo stranstvo.Druga ideja koja bi sakala da se pri-fati e zgolemena minutaà na emisiivo koi }e se obrabotuva makedonskatapesna, ne samo narodnata, tuku i make-donskite {lageri od minatiot vek. Itreta, emisii za na{ite manastiri.Neka se vika „Manastirski prikazni somanastirski ru~ek”, neka se obrabotimestopolo`bata na sekoj manastir izna~eweto na svetecot koj go nosi ime -to na toj manastir. Sekako, vo sora bot -ka so MPC.

Dali va{iot grad Bitola e do -vol no zastapen kako tema na make -don skite televizii?

- Sekako deka treba Bitola i bi tol -sko da bide pozastapen vo TV pro gra -mite. Ne samo preku svoite do pisnici.Uredni{tvata na televiziite treba{to po~esto da ispra }a at ekipi nateren (znam deka sre d stvata za vakviizleti se sekoga{ ograni~eni), no samotaka }e se kreva gledanosta. Niz na {i -ot grad i op{tinite koi gravitiraatkon Bitola (Novaci, Mogila, DemirHi sar) ima tolku neotkrieni ne{taokolu koi moàt da napravat emisii.

SVETLANA PETKOVSKA

Gledaweto na TV go sveduvaat na titluvaniserii i kvizovi [to smetate deka gra|anite bi

trebalo da go izbegnuvaat i da go sme-nat kanalot?

- Neka izbegnuvaat se ona {to ne imse dopa|a. Fakt e deka mnogumina od nas,gle daweto na TV go sveduvaat na ti tlu -va ni serii i kvizovi koi se se sa mo nekvizovi. Potoa sleduva preraska ̀ u va wena istite vo svoeto okru ̀ uvawe i taka dobeskraj. Bi prepo ra ~ala nikako da negle daat programi na koi ne se govori ma -ke donski jazik. Tuka pred se mislam naak centi i slengovi od (no vo) skopskotogo vorno podra~ je, koe za àl go donesu -va at pred se èni-vo di tel ki vo pro-gramite. Kaj ma{kiot del od novinariteova e poneza be le` li vo.

Po~ituvani moi ~itateli, ovaane de la nemam {to da vi na pi -

{am za vestite i drugite sodrìnina ma ke donskite televizii. Ne gle-

dav, vsu {nost voop{to ne vklu~uvavtelevizor. [tedev struja, za da ima -me vo Makedonija pove}e za vo zima.Izvinete, ama pomagav na dràv ni -te institucii koi mnogu rabotat danemame energetska kriza. Red e inie da sme odgovorni kako i tie.

Dali doma vklu~uvame rerna,boj ler ili grealica ne bi da pi {u -vam, bi dej}i ova e specijaliziranako lum na za televiziski sodrìni.Sa mo znajte deka pravosmukalka ne

vklu ~uvam, se spasiv, iako èna mime pritiska.

Znam deka mnogu ispu{tam {tone gledam televizija, ama toa e. Akonekoj ~itatel gleda i ima {to da ko-mentira, neka ni pi{e – prati, }e goobjavime vo vesnikot.

Za slednata nedela vi vetuvam}e odam na gosti kaj kom{ii i akotie gle daat televizija }e vidam i ja{o ima na ekranot pa }e komentiramvo vesnikot. Pozdrav

[tedam struja, ne gledam televizija

TELE – SKOP

Na{ite televizii ne se inventivni, a so toa i ne seinteresni, tendenciozni seAko zemete da svrtite po na{ite kanali da re~eme nautro,re~isi pa sekade }e naidete na utrinski kopi-paste emisii,potencira Petkovska

26 PISMA

]umbeto go zameniv za inverter, a struja }e nema...

Go gledav premierot pred ne kojden na televizija kako zbo ru va {eza strujata. Malku se po tsmirivoti ni kaà deka ne ma da ima re-strikcii i deka do No va Godinastrujata nema da po s kapi.

Inaku, mnogu se ispla{iv {to}e se slu~uva zimava, oti gledamdeka ima problemi so strujata,Zatoa i sakav da pi{am pismo sopredupreduvawe. Lani se javiv naoglasot za da go zamenam }umbe -to na drva so inverter klima.Lo {o }e bide ako snema drva. I nesa mo jas i moite kom{ii si sta -vi ja klimi. @ena mi ubavo vi ve -le {e da si go ostavam }ubetooti ne znaeme {to }e bide so

stru jata vo idnina. Dodu{a è -na mi koga reagira{e be{e za ce-nata na strujata, a ne deka moèi da ja nema.

Zatoa i sakam da pora~am: nene ostavajte bez struja, }e izm-rzneme. Sre}a {to ne go zatvorivoxakot pa pak }e moàm da sikupam }umbe. A moèbi od op { -ti nata sega }e davaat novi sub-vencii da gi zamenuvame inverterklimite so }umbiwa.

Do koe derexe dojdovme.Goran

Dràvata treba da {tedi

Saklam da alarmiram deka ma - kedonskite politi~ari se mno gurastro{ni i ne vnima va at kadegi tro{at buxetskite pari. Ne enormalno da ka ̀ u va at deka smevo period na krizi i voedno da setro{i neplanirano.

Ne poznavam ~ovek koj nemapari za smetkite da gi plati, noide na skapi ve~eri vo restoran.

Moè ima takvi lu|e, no tie nese so zdrava ekonomska logika itoa ne moè do nedogled da trae.

Dràvata mora da {tedi itoa seriozno. Gledame deka kri -zi te so strujata , jaglenot i ga -sot doprva }e se zgolemuvaat.Na rodot nema pove}e pari za dago polni buxetot so novo dava~ -ki. Apeliram na pristojnost za -ra di dobroto na site.

Emilija

Po~ituvani ~itateli,rubrikata „Pisma“ e namenetaza va{i reakcii i mislewa po razni temi {to ve zasegaat. Obra}awata moè da gi ispra}ate na na{iteadresi: ul. Dimo Haxi Dimovbr.38, Skopje; i na [email protected] Dopisite }e se objavuvaat vo izdanijata na vesnikot vo zavisnost od prostorot.

Бул. Јане Сандански 118

Тел 2450 590

Б Е С П Л А Т Н А

Д О С Т А В А

в о А е р о д р о м

Бул. Теодосиј Гологанов бр. 67

Тел. 02/3111-261

RESTORAN

MARINELAVELES

3 decenii tradicijadecenii najdobra pastrmajlijadecenii skara po unikaten recept

ul. Kumanovska 2, Velestel: 043 221 858Restoran Marinela

28 ZABAVA

27 oktomvri 2021

Na Nova Godina, DedoMraz gi ispora~uva po-darocite.Brza kako lud da stignena vreme, ispoten seprotnuva niz eden oxaki {to da vidi.Gola devojka spieotkriena vo krevetot.Dedo Mraz si pomis-luva:– Dali da ja iskoristamili ne?! Ako ja iskoris-tam nema da stignam navreme so poklonite.Ama ako ne ja iskoris-tam nema da moàm dase protnam pak niz ox-akot…

* * *Doa|a te{tata na Trpekaj nego na ve~era.

Po nekoe vreme na masai doa|a maliot Trpe ija pra{uva:– Babo za kogo jade{ti?– Kako za kogo? Za menesi jadam vnu~ko.– Zo{o tato vika dekajade{ za trojca!

* * *Se vra}a maòt odslu`ben pat i nosigolem poklon za sopru-gata.Vo racete go drì pok-lonot i ne moè da pri-tisne na yvon~eto navleznata vrata.Se ma~i da go doka~i,se ma~i… Pominuvakom{ijata kraj nego imu veli:– So rogovite kom{ija.So rogovite!

H U M O RS U D O K U

Kako dojde esenta, taka od trpezitego snema domatot, krastavicite i

piperkite. No zelen~uk treba da seprodolì da se jade, pa ni pre-ostanuva kako dobar izbor - zelkata.Taa e najsoodvetna oso be no vo zim -ski te me se ci. Ja ima i sveà istavena vo buriwa po dobriot babinrecept. Polna e so razni potrebnihranlivi materii i prepolna e sovi ta mi not C.

Zel ka ta se sme ta za su per pro duktkoj po ma ga pri gu be we na te ̀ i na ta iots tra nu va we na tok si ni te od te lo -to. Efek tite vrz zdrav je to se brojni.Go na ma lu va ri zi kot od rak, go za br -zu va zaz dra vu va we to na ~i ro vi te i gopo dob ru va va re we to na hra na ta. Sojadewe zelka go na ma lu vate ri zi kotod sr ce vi za bo lu va wa i mo zo ~enudar. Do bar so juz nik e na di e ti te za

sla be e we. Ob lo gi te od zel ka se pr vapo mo{ za iz go re ni ci, eg ze ma i ak ni,mo zol ~i wa i osip, oto ci i sm r z na ti -ci, he mo ro i di, rev ma, i{i jas...

Mno gub roj ni stu dii po ka ̀ a le de -ka zel ka ta ima za{ tit na ulo ga ka ko idru gi te ras te ni ja od nej zi no to se mej -stvo bi dej }i e do bar iz vor na vi ta mi -ni, mi ne ra li, vlak na, an ti ok si dan sii dru gi ko ris ni ma te rii. Sto gra masiro va zel ka so dr ̀ at sa mo 26 ka lo -rii, go le ma ko li ~i na vi ta min E, be -ta-ka ro tin 380 mik rog ra mi, kal ci um52 mg, fol na ki se li na 75 mik rog ra -mi, ka li um 270 mg, vi ta min C 50 mg ivi ta min E 0,2 mg. Pok raj toa, zel ka tae bo ga ta so vred ni sul fur ni so e di -ne ni ja i is to ta ka e bo ga ta so an ti -kan cer-vrs ka ta si nig rin, ko ja imauni kat ni svoj stva pro tiv ra kot napros ta ta ta, de be lo to cre vo i mo~ ni -ot me ur.

Vi ta mi not C i so dr ̀ i na ta na sul -fur vo zel ka ta gi ots tra nu va at ot ro -vi te (slo bod ni te ra di ka li i mo~ na taki se li na), koi se glav ni te pri ~i ni zako` ni bo les ti i rev ma ti zam. Zel ka -ta ja spre ~u va i ap sor pci ja ta na mas -ti te po ja de we i so toa go na ma lu vani vo to na ho les te rol. Vo te kot naxva ka we to i se ~e we to zel ka se os lo -bo du va at iso ti o ci ja na ti i in do li,ma te rii za koi is to ta ka e do ka ̀ a node ka dejs tvu va at pre ven tiv no pro tivra kot. Za toa e va` no da se znae de kazel ka ta ne tre ba dol go da se got vi.

Mno gu stu dii po ka ̀ u va at de ka lu -|e to {to ~es to ja dat zel ka ret ko raz -vi va at rak na è lud ni kot, de be lo tocre vo, be li te dro bo vi i ko ̀ a ta. Lu -|e to {to ima at vi so ko ni vo an ti ok -si dan si do bi e ni od is hra na ta ret kostra da at od sr ce vi bo les ti, mo zo -~en udar i ka ta rakt. Zel ka ta is to ta -ka e pri ja tel na sto ma kot. Sve` sokod zel ka e tra di ci o na len lek za ~ir,a ko ris na e i sve ̀ a ta zel ka. Ki se -lata zel ka so dr ̀ i mik ro or ga niz miko ris ni za crev na ta flo ra i taa estar na ro den lek za cre va ta i za va -

re we to na hra na ta, a po ma ga i vobor ba ta pro tiv skor bu tot. Isto takapo ma ga pri ane mi ja, ne so ni ca, dep -re si ja i an ksi oz nost, a got ve na tazel ka e od li ~en na ~in za pro let nade tok si ka ci ja i eden od naj dob ri tele ko vi za nap na tost, an ksi oz nost,sla bost i lo {a kon cen tra ci ja. Чa -{a sve ̀ o is ce de na zel ka dnev no gipo dob ru va op {to to zdrav je i vi tal -nos ta, gi na ma lu va i eli mi ni ra pro -b le mi te so cre va ta, no i pro b le-mi te so res pi ra tor ni ot i uri nar ni -ot trakt.

ZGOTVENA, CEDENA, RENDANA... SEEDNO E

Go po dob ru va va re we to na hra na ta, go na ma lu va ri zi kot odrak, go za br zu va zaz dra vu va we to na ~i ro vi te, a dobar sojuznik e i na dietata

Sokot i e le ko vitGla vi ca zel ka ise ~e te ja i vo so kov -

nik is ce de te go so kot. Pij te go tri pa -ti dnev no po po lo vi na ~a {a tri - ~e ti ri ne de li. So kot tre ba se ko ga{ dase pod got vi sve` bi dej }i gi gu bi le ko -vi ti te svoj stva. Ovoj sok po me {an somed e de lot vo ren za be lod rob ni za bo -lu va wa, a vo ed no gi ~is ti di{ ni te pa -ti{ ta i po ma ga kaj as tma i bron hi tis.Kaj vos pa le nie na gr lo to se pre po ra -~u va gar ga ra so sok od zel ka.

Zelkata vo zima e najdobarzelen~uk, i hrani i lekuva

Redok vitamin vo ki se la ta zel ka

Sa mo vo ki se la ta zel ka pri su ten ei vi ta min U, bla got vo ren kaj ~i rot naè lud ni kot. Bo ga ta ta so dr ̀ i na navlak na, ko ja ja ima po ve }e vo ki se la taot kol ku vo sve ̀ a ta, po ma ga vo ots tra -nu va we na ot ro vi te od te lo to. Za toa,pok raj ki se la ta zel ka, ko ja e dob ra dase ja de ka ko sa la ta, se pre po ra ~u va dase pie i vo da ta (ras o lot), ko ja na rod -na ta me di ci na ot se ko ga{ ja ce ne la.

30 ZDRAVJE

27 oktomvri 2021

skopskoeho.mk~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

KLIKNI!

31MALI OGLASI

OGLASUVAJTEBESPLATNO

MALI OGLASI vo MAKEDONSKO EHODovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst;

da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst zaoglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata

e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.)ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje

[email protected]

НЕДВИЖНОСТИ

Се продава куќа на 2 спрата во ГорнаБелица, Струга. 60м2 со 800м2 двор.078 444 021Продавам куќа со дворно место вонас. Козле. телефон: 075 619 047Се издава стан, 70м2 во Скопјецентарспроти Триумфална капија, со трисоби+купатило и трпезарија. Тел.078/755 439, 078/561 516Се продава стан во Пржино. Мирналокација со прекрасен поглед на градот. Станот располага со 2 спални, 2купатила 2 тераси дневна и кујна 98m2. Се продава со луксузен мебел.Допoлнително можат да се купат 2 гаражи. Цена по договор. тел 078 323794Продавам стан од 104 м2 во Аеродром,со 3 спални соби, 1 вц, 1 бања, 2тераси, кујна, трпезарија, дневна соба,голем ходник, остава и подрум. Ценапо договор Контакт телефон:071226685Продавам куќа во Свети Николе, на 2ката, 2 подрума и голем двор. За повеќе информации на мобилниот телефон 070373178Продавам канцелариски простор од 22м2 и подрумски дел од 12 м2, воДебар маало. Истиот има услови да сепренамени во станбен. Располага совц, кујна и дневен простор, пвц прозорци, ламинат и нова влезна врата.Информации на мобилен 071257076 и070221345Се продава нива во Кадинодрница допат до 500м2 погодно за Куќа. Тел 071/382502Се продава гаража во станбеназграданаселба РасадникКиселаВода. Повеќе информации на070331703.Се продава нива од 4700 м2 на последна 8ца во Бутел, кај заобиколница. Нивата е до пат, има струја ивода. Контакт 076 485230Се продава куќа од 200 м2 заедно содвор од 600 м2 во н. Радишани. Контакт 076 485230Се издава или се продава дуќан во ДЦСтара Рампа Скопје,Кисела Вода 24м2. Дуќанот е комплетно наместенкако канелариски простор. Цена поволна.078 310 816Се издава или продава деловен простор од 57м2, мезанин, спроти хотелБристол. Тел.071843057Се продава деловен простор 60м2 воцентар на Скопје во кулите кај гимназија Јосип Броз. телефон 070 34 14 23

Се издава двособен стан, 44м2 со посебна спална, во центар (во близинана државна и МВР), на четврти кат, сопарно греење, лифт и паркинг. Тел.078/483 238Се продава куќа во Ѓорче Петров кајпоследна 5ка. 200м2, на 2 спрата, посебни влезови, со мебел. 070 248 448Издавам стан од 67м2 со две спални,дневна, кујна, две купатила. Зградатаима лифт. На улица Варшавска број 4 Тафталиџе. Телефон за контакт076/651574

РАЗНО

Продавам камин Блист, користен, ценапо договор. Тел: 076 534 854Продавам пиштол Валтер П99, скоронов, само на лица со дозвола. Цена750 еур. Телефон 078 444 021Професионално фотографирање наСвадби и Прослави. Цена: 1.000 ден.Моб: 078 678941 и 070 708059Продавам автоматска сателитска антена, подесување со мотор, 170 еврател 072312504 со ресивер и даљинско Продавам термо печка 6ка и тв самсунг 66 инчи телефон 070 235 883Продавам дрвена работна маса, тезгев, 2.5 х 0.80 , 0.15 м. со менгеме погодна за работилница, 500 ден. иКабинет Грундиг од 1960 год. ТВ,радио, грамофон .Тостер Елма. тел.075 532 747Продавам стаклени тегли со капаци.разни големини.поволно како нови.без етикети. контакт телефон: 071 621499Нудам нега и грижа за стари лица 6или 8 часа. Телефон 071 314 927Се продава нова супер американскапилотка цена по договор. Исто така сепродава нов вантастичен ѓубретарец.Цена по договор. Тел.078/609770Продавам комплет седишта за шкодајети. Тел. 070/734280Продавам патенти црни бели плавидолжина 18 см 2,00 ден. парче контактТел. 070363778Продавам стоматолошки столици сокомпресор. тел:075 496 513Часови по германски јазик за основции почетници. Тел 070 358374Продавам повеќе фурнирани внатрешни (собни) вратикрила. Крилата сесо височина од 202 и 192 см и широчини од 70 до 85 см. Цена по договор. Контакт тел: 070 274782

Ја предвидувам вашата иднина и ги решавам вашите семејни проблеми.Тел.072/702 030Продавам планинарски чевли ЛОВАбр. 43, ГРИНСПОРТ бр. 42, МЕНДАЛбр, 41 и ранец Алпина. Тел. 075 666621Електричар поправа бела техника, домофонија, менува стански табли иелектро инсталации. Тел. 075 666621Продавам велосипед „Бриџстон“ согуми 26, 6 брзини и „Рог“ со гуми 28, 18брзини. Двата се женски. Тел. 075666621Продавам – изнајмувам кревет за масажа нуга бест. Може третман, 100 денари. Тел 075 666621Продавам трпезариска маса со 6 столчиња, цена 4.000 денари. Тел, 075666621Електричар сервисира и поправа грејнитела, чисти бојлери, инсталации и др.078571210Продавам еврокука за влечење со вабрички атест за дачиа сандеро. Телефон: 075 947 537Продавам стаклени тегли со капак зазимница 1 парче 3 денари. Тел:076229515

ВОЗИЛА

Се продава Хјундаи Лантра 1996, целосно функционална, за делови. Цена500 ЕУР. 078 444 021Продавам теренско возило, MitsubishiPajero2006 година, 3,2 did, dakar.аутоматикдизел со поминати 159 000км., 7 седишта, во одлична состојба.цена по договор. тел за контакт075/361985Продавам „Гранде пунто“, бензинец,2008 година, 1400 кубика, 75 коња, поминати 76.000 километри. Тел. 070 267148Продавам Опел Мерива најнов модел2015. 139 000км. Не е од увоз. Со комплетна опрема. Фабрички вграденплин, не загадува, потрошувачка 3,7л/100 км. Во одлична состојба. Цена7300 евра.тел 072 312 504Продавам Дачија Соленца 2005г. 99000км, со атестиран плин. Клима , кука,за 1000 ден. минува 500 км. Во одлична состојба. Цена 1300 евра. тел072 312 504Продавам летва за Пежо 404 фар новза Варбург 1.3, хладњак за Рено 4 иПијаџо, Фиат и 101, блок за Лада 2105и крило и пумпа за кочници, глава заРено 4 и друго. Крстачи за Фиат и Лада,филтер за Фиат 1300. Тел 070/749812

Documents

Ima mnogu partiski vrabotuvawa i korupcija, zatoa go