Integrisani sistem menadžmenta IMS (Integrated Management ... · Integrisani sistem menadžmenta IMS (Integrated Management System) April 2016. GRAĐEVINSKI FAKULTET 2 Šta je standard?

GRAĐEVINSKI FAKULTET

1

Integrisani sistem menadžmenta IMS (Integrated Management System)

April 2016.


2

Šta je standard?

Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti.

Standardi u velikoj meri imaju pozitivan uticaj na većinu aspekata naših života. Oni obezbeđuju željene karakterisitike proizvoda i usluga kao što su kvalitet, pozitivno delovanje na životnu sredinu, bezbednost, pouzdanost, efikasnost i zamenljivost.


3

Kako nam standardi pomažu?

• čine razvoj, proizvodnju i distribuciju proizvoda/usluga efikasnijim, bezbednijim i čistijim;

• usklađuju trgovinu između zemalja;

• omogućavaju razmenu tehnologije i dobre upravljačke prakse;

• šire inovacije;

• osiguravaju kupce i korisnike proizvoda i usluga;

• harmonizuju izraze i termine – olakšava se međusobno razumevanje u svim oblastima standardizacije

• čine život jednostavnijim time što daju rešenja za svakodnevne probleme.


4

ISO - Međunarodna organizacija za standardizaciju

ISO (International Organisation for Standardization), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta u svakoj od članica (naš predstavnik je Institut za standardizaciju Srbije)

Sedište je u Ženevi (Švajcarska), sajt www.iso.org

standardi se razvijaju u okviru različitih komiteta (npr. serija ISO 9000 u okviru tehničkog komiteta ISO/TC 176)


5

Standardi i standardi...

• Standarde je moguće podeliti u tri kategorije, naime postoje standardi za proizvode, procese i sisteme menadžmenta.

• Prva kategorija se odnosi na karakteristike vezane za kvalitet, bezbednost i pouzdanost proizvoda/usluge.

• Standardi za procese se odnose na uslove pod kojima se proizvode, pakuju i poboljšavaju robe i usluge.

• Standardi za sisteme menadžmenta pomažu organizacijama u menadžmentu operacijama. Oni se često koriste kao pomoć u stvaranju okvira koji omogućavaju organizacijama da konzistentno zadovoljavaju zahteve koji su postavljeni u standardima za proizvode i procese.


6

Razvoj standarda

• ISO standardi se razvijaju prema potrebama tržišta. Posao pretežno obavljaju eksperti iz sektora industrije, tehnike i poslovanja u kojima se pokaže potreba za standardima.

• Oni su bazirani na internacionalnom konsenzusu između stručnjaka u određenoj oblasti.

• Svi standardi se periodično pregledaju i to najmanje jednom u pet godina, kako bi se odlučilo da li je potrebno da budu izmenjeni i dopunjeni ili ukinuti.

• ISO standardi su tehnički sporazumi koji obezbeđuju okvir za kompatibilnost tehnologije u celom svetu.

• Oni su dizajnirani da budu globalno značajni i korisni bilo gde u svetu.


7

Zainteresovana strana ili “stejkholder” je “grupa ili pojedinac koji mogu da utiču ili su pod uticajem ostvarenja ciljeva organizacije”.

Klasifikacija stejkholdera se može izvršiti na primarne i sekundarne, gde su primarni oni koji su povezani sa tržištem, podrazumevajući kupce, dobavljače, zaposlene i investitore.

Sekundarni stejkholderi mogu biti na primer javnost, društvena zajednica, ili vlada.

Zainteresovane strane

Serija ISO 9000

Serije standarda ISO 9000 nastaju početkom 70-ih kao posledica napora da se izvrši sistematizacija i harmonizacija aktivnosti nacionalnih standarda koji definišu zahteve za kvalitet i upravljaju njime.

Sistem menadžmenta kvalitetom ili ISO 9001:2008 je standard čiji je primarni cilj zadovoljenje potreba korisnika. Može se primeniti na sva preduzeća bez obzira na tip, veličinu organizacije ili proizvode/usluge koji se isporučuju.

Svrha ove serije standarda je povećanje efektivnosti i efikasnosti organizacije kroz primenu procesnog pristupa. Njegova prednost je obezbeđenje veza između pojedinačnih procesa, sektora i njihove interakcije. Ovakav model povećava poverenje klijenata u vaš proizvod/uslugu i vodi ka boljem pozicioniranju na tržištu.


9

Principi menadžmenta kvalitetom

1. Usredsrеđenost na korisnike 2. Liderstvo 3. Uključivanje osоblja 4. Procesni pristup 5. Sistemski pristup menadžmentu 6. Stalno pоboljšavаnje 7. Odlučivanje na osnоvu činjenica 8. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima

Šta je kvalitet? • kada se vrati korisnik – a ne proizvod • sve uraditi ispravno... • proizvod bez greške, odnosno, usluga bez zamerke • sklad između stvarnog i očekivanog stanja • ono što se obeća, to se i ispuni

• kvalitet znači ispunjavanje zahteva i očekivanja – o ispunjavanju odlučuje jedino korisnik!

• nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve

(definicija iz ISO 9000) • zahtev - potreba ili očekivanje koji su iskazani, po pravilu

podrazumevani ili obavezni. • karakteristika - osobina na osnovu koje se pravi razlika i može biti

kvalitativna ili kvantitativna.


11

Kvalitet kao…

Kvalitet kao tehnička karakteristika

• Odnosi se na tehničke osobine, standarde, propise...

• Mera kvaliteta se utvrđuje vizuelnim pregledom, laboratorijskim analizama, opitima, merenjima...

• Najbitnija karakteristika – svrsishodnost.

• Razlikujemo – projektovani kvalitet, kvalitet izvedenih radova, kvalitet u funkcionisanju, kvalitet ugrađene opreme...

Kvalitet kao estetska kategorija

• Uklopljenost objekta u okolinu i utisak koji on ostavlja na korisnike.

• Raspored prostorija i opremljenost

• Nedostatak – nemogućnost merenja i ocene.

Kvalitet kao funkcionalna kategorija

• Zadovoljavanje funkcionalnih parametara projekta: jasna dokumentacija, jednostavnost izgradnje, lako održavanje...


12

Poslovanje – nekada i danas

DopredsjednikVice President




PredsjednikPresident

Tradicionalni pogled na organizaciju

Procesni pristup organizaciji


13

Funkcionalna organizacija


14

Interakcija između kupca i sistema


15

Terminologija lanca isporuke


16

Struktura ISO 9001:2008- Zahtevi

0. Uvod 1. Predmet i područje primene 2. Normativne reference 3. Termini i definicije 4. Sistem menadžmenta kvalitetom 5. Odgovornost rukovodstva 6. Menadžment resursima 7. Realizacija proizvoda 8. Merenja, analize i pobolјšavanja


17

ISO 9001:2008

Osnovni alati sistema menadžmenta

Procesni model

P-D-C-A


19

Šta je proces?

Skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne. (definicija iz ISO 9000)

Šta je proces?

PROCES

Procedure i metode

definišu odnose između

zadataka

Tehnologija

(tehnike i alati)

Ljudi

sa veštinama,

obučeni,

motivisani

Skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne. (definicija iz ISO 9000)


21

Organizacija kao procesni sistem

Procesna mapa građevinskog preduzeća


23

Outsource procesi

• Termin "autsors" (engl. "outsource") u ovom standardu odnosi se na procese neophodne za funkcionisanje organizacije, a koje za nju obavlja druga organizacija.

• Kada organizacija izabere da ima bilo koji proces iz "autsorsa", koji utiče na usaglašenost proizvoda sa zahtevima, ona mora da osigura upravljanje takvim procesima. Vrsta i nivo upravljanja koji se primenjuju nad takvim procesima iz "autsorsa" moraju da se definišu u okviru sistema menadžmenta kvalitetom.

• Obezbeđenje upravljanja nad procesima iz "autsorsa" ne oslobađa organizaciju odgovornosti za usaglašenost sa svim zahtevima korisnika i zahtevima zakona i propisa.


24

Hijerarhija dokumenata QMS

POLITIKA I CILJEVI

POSLOVNIK O KVALITETU

PROCEDURE

UPUTSTVA

OBRASCI /ZAPISI

NAMERA

ZAŠTO? KAKO?

ŠTA?

DOKAZI

Procesi i Procedure

PROCES

PROCES

PROCES

Kojim procesima treba upravljati u organizaciji ?

Koje procedure su potrebne ?

Procedure


26

Standard ISO 14001:2004 EMS - Environmental Management System


27

Posledice efekta staklene bašte

“Misli globalno, deluj lokalno”.

Serija ISO 14000 ISO 14000 serija se odnosi na upravljanje životnom

sredinom, što znači da organizacija mora da smanji negativne uticaje na životnu sredinu svojim aktivnostima i postigne kontinuirano poboljšanje performansi koje se odnose na zaštitu životne sredine.

Implementacija Sistema menadžmenta zaštitom životne sredine prema zahtevima standarda ISO 14001:2004 obezbeđuje organizaciji održivi razvoj u skladu sa svetski priznatim principima i savremenim trendovima poslovanja.

Moderan čovek je danas žrtva sopstvenog tehnološkog napretka. Savremene tehnologije, emisije gasova, globalno zagrevanje i trošenje prirodnih resursa su razlozi koji nas navode na to da moramo krenuti od samih sebe u očuvanju životne sredine.


29

EMS P-D-C-A

Provera/ Korektivne akcije

• Merenje i monitoring

• EMS neusaglašenosti i

korektivne akcije

• Zapisi

• EMS Provere

Kontinualno

unapređenje

Implementacija

• Uloge i odgovornosti

• Trening i komunikacije

• EMS kontrola dokumenata

• Vanredne situacije i

reagovanje na njih

Planiranje

• Aspekti životne sredine

• Usklađenost sa zakonima

• Opšti i posebni ciljevi

• EMS programi

Politika zaštite životne sredine

Preispitivanje rukovodstva


30

Životna sredina (ISO 14001)

Životna sredina je okolina u kojoj organizacija radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru,faunu, ljude i njihove međusobne odnose.

Na kvalitet životne sredine utiču način na koji se koriste materijali, proizvodi i energija, kao i proizvodni procesi, proizvodi u usluge koji izlaze iz tih procesa.

Zbog nedostatka efektivne kontrole nad ovim uticajima dolazi do gubitka prirodnih resursa, nestanka biljnih i životinjskih vrsta i staništa, degradacije kvaliteta vazduha, vode i zemljišta.

Ljudi su poslednjih decenija dramatično došli u situaciju da moraju da preduzmu hitne i opsežne mere zaštite kako ne bi ugrozili životnu sredinu do nivoa pri kojem ne bi bio moguć opstanak.


31

Razvoj standarda ISO 14000

Institucionalno, prvu ideju za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine predstavlja izveštaj «Naša zajednička budućnost» Svetske konferencije za zaštitu životne sredine i razvoj iz 1987. godine.

Pored ovoga, za razvoj standarda veoma su važne i Konferencije Ujedinjenih nacija održane u Stokholmu 1972 i u Rio de Žaneiru 1992. godine. Dva značajna rezultata ove konferencije su Agenda 21 i ISO 14000. Agenda 21 sadrži skup direktiva za realizaciju održivog razvoja, koja je usvojena od strane 172 države.

Za razvoj standarda serije ISO 14000 poslužio je engleski standard BS 7750. Na bazi ovog standarda 1994. god. napravljen je predlog standarda ISO 14001 koji je usvojen 1996.god.


32

Serija standarda ISO 14000

Serija standarda ISO 14000 odnosi se na brojne aspekte upravljanja zaštitom životne sredine.

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine koji ispunjava zahteve standarda ISO 14001:2004 je menadžment alat koji omogućava organizacijama svih vrsta i veličina da:

1. Identifikuju i upravljaju uticajima koje njihove aktivnosti, proizvodi ili usluge imaju na životnu sredinu

2. Kontinualno unapređuju svoj učinak zaštite životne sredine

3. Implementiraju sistemski pristup u postavljanju opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine, ostvare te ciljeve i demonstriraju njihovo ostvarenje.


33

Standard ISO 14001

ISO 14001:2004 sadrži generičke zahteve za sve sisteme upravljanja zaštitom životne sredine; bez obzira na delatnost, zahtevi efektivnog EMS-a su isti.

Posledica je uspostavljanje zajedničke osnove za komunikaciju o raznim ekološkim pitanjima između organizacija i njihovih klijenata, javnosti i drugih interesnih strana.


34

Komitet ISO/TC 207

ISO 14001 pripremio je Tehnički komitet ISO/TC 207, Upravljanje zaštitom životne sredine, Podkomitet SC 1, Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine.


35


36

4.3 PLANIRANJE

Početno preispitivanje

stanja životne sredine

Zakonski i

drugi zahtevi

Aspekti životne

sredine Uticaji na

životnu sredinu

Politika zaštite

životne sredine

Opšti i posebni

ciljevi

Program upravljanja

zaštitom životne

sredine


37

Struktura ISO 14001 - Zahtevi

4.1 Opšti zahtevi

4.2 Politika zaštite životne sredine

4.3 Planiranje 4.3.1 Aspekti životne sredine 4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi 4.3.3 Opšti i posebni ciljevi i program(i)

4.4 Uvodjenje i sprovođenje 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovlaščenja 4.4.2 Osposobljenost, obuka i svest 4.4.3 Komunikacija 4.4.4 Dokumentacija 4.4.5 Kontrola dokumentacije 4.4.6 Kontrola nad operacijama 4.4.7 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih


38

Struktura ISO 14001 - Zahtevi

4.5 Proveravanje

4.5.1 Praćenje i merenje

4.5.2 Vrednovanje usaglasenosti

4.5.3 Neusaglašenost, korektivne mere i preventivne mere

4.5.4 Kontrola zapisa

4.5.5 Interne provere

4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva


39

Dokumentacija

Poslovnik EMS

Zapisi

Ciljevi i planovi

Procedure rada

Politika EMS


40

Glavni elementi sistema EMS


41

Aspekt životne sredine “element aktivnosti, proizvoda ili usluga date organizacije koji

može da bude u uzajamnom odnosu sa životnom sredinom”. Svaka aktivnost procesa kao što su bojenje sprejom i upotreba rastvaraca, ima brojne aspekte i uticaje. (tacka 3.6)

Uticaj na životnu sredinu “Svaka promena životne sredine , pogoršanje ili poboljšanje,

koja je potpuno ili delimicno rezultat aspekata životne sredine neke organizacije .” (tacka 3.7)

Za mnoge kompanije najbolje je da prvo razmotre citav niz procesa koji se odigravaju na terenu, a zatim da naprave listu aspekata i uticaja.

Aspekti i uticaji na životnu sredinu


42

Aspekti i uticaji na životnu sredinu

AKTIVNOST : ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA

ASPEKT :

Odlaganje

upotrebljenih

akumulatora

UTICAJ :

Zagađenje

zemljišta i

podzemnih

voda


43

Proces identifikovanja i ocene uticaja

Postoji niz procesa koji mogu pomoci organizaciji pri identifikaciji aspekata životne sredine, ukljucujuci dijagrame toka procesa, inspekcije i kontrolne liste.


44

Otpad


45

Neki loši primeri


46

Neki loši primeri


47

Neki dobri primeri


48

OHSAS 18001:2007


49

Gradnja je dinamična, raznolika, i stalno se menja. Ovo predstavlja veliki izazov u zaštiti zdravlja i bezbednosti građevinskih radnika

.

Građevinski radnici su u opasnosti od izlaganja različitim zdravstvenim opasnostima koje mogu dovesti do povreda, bolesti, invaliditeta ili čak i smrti.

Građevinarstvo kao rizičan posao


50

Faktori rizika u građevinarstvu

• stalna promena okruženja i uslova radnog mesta

• više izvođača i podizvođača

• velika frekventnost na gradilištu, nekvalifikovani radnici

• stalna promena odnosa sa drugim radnim grupama

• raznolikost radnih aktivnosti koje se obavljaju istovremeno

• izloženost zdravstvenim opasnostima koje proističu iz sopstvenog rada, kao i iz obližnjih aktivnosti

Faktori povećanja rizika po zdravlje građevinskih radnika su:


51

Vrste zdravstvenih opasnosti

• Hemijske

• Fizičke

• Biološke

• Ergonomske

Zdravstvene opasnosti su uglavnom grupisane kao:

Ergonomske opasnosti se najčešće javljaju kod zdravstvenih opasnosti u

izgradnji i najveći su uzrok povreda.


52

Zanimanje Potencijalna opasnost

Zidar Cementni dermatitis, nezgodan položaj pri radu, dizanje tereta

Gipsar Gipsana prašina, teški tereti, nespretan položaj tela

Električar Teški metali u isparenjima od lemnjenja, nezgodan položaj tela pri radu, azbest

Moler i farbar Isaprenja rastvarača, toksični metali u pigmentima, aditivi boja

Parketar Traume kolena, nespretan položaj, lepak i isparenja od lepka

Izolater Azbest, sintetička vlakna, nezgodan položaj tela pri radu

Krovni izolater Katran, toplota, pad sa visine

Stolar Buka, nezgodan položaj tela, ponavljanje kretanja

Bušač zemlje i stena Silikatna prašina, vibracije celog tela, buka

Operator na mašinama za iskopavanje i utovar

Silikatna prašina,vibracija celog tela, toplotni stres, buka

Rad sa opasnim otpadom Toksične materije (hemijske i biološki zagađene)

Primeri zdravstvenih opasnosti


53

Višestruke zdravstene opasnosti

U nekim slučajevima, radnici mogu biti izloženi višestrukim opasnostima

po zdravlje u isto vreme ili u toku obavljanja svojih aktivnosti na gradilištu.

Ovaj radnik je istovremeno

izložen buci, silikatnoj prašini,

vibraciji i ergonomsoj

opasnosti.


54

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog čoveka, jer jedino bezbedan rad, zdrava i bezbedna radna sredina omogućavaju produktivan rad i život.

Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Zadaci bezbednosti i zdravlja na radu nisu samo zaštita zdravlja zaposlenih i očuvanje sredstava za rad, njeni zadaci su, svakako, i povećanje produktivnosti, kvaliteta proizvoda i/ili usluga, motivacije za rad, zadovoljstva zaposlenih i na taj način povećanja kvaliteta života pojedinca i društva u celini.

Odlukom Vlade Srbije od 18. marta 2010. ustanovljen je 28. april

za dan bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, koji se od 2003. obeležava i kao Svetski dan bezbednost i zdravlja na radu.

Serija OHSAS 18000

OHSAS 18000 je objavio Britanski institut za standardizaciju, kao sistem menadžmenta organizacije, koji upravlja opasnostima po zdravlje i bezbednosti zaposlenih.

Sistem menadžmenta zdravljem i bezbednošću na radu koji je u skladu sa zahtevima OHSAS 18001:2007 predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja organizacije koji se koristi da razvije i primeni politiku i praksu zdravlja i bezbednosti na radu i upravljanju rizicima koji imaju uticaj na bezbednosti ali i na zdravlje zaposlenih na radnim mestima.

OHSAS 18001 je, praktičan, fleksibilan i primenljiv standard u svim državama i svim oblastima poslovanja.


56


57

Serija standarda OHSAS 18000

Na svakom radnom mestu postoje određene opasnosti po zdravlje zaposlenih. Odštete koje se plaćaju u slučaju povrede na radu ili bolesti izazvane zbog nepovoljnih uslova rada su velike i mogu finansijski znatno da opterete neku kompaniju. Savremeni zakoni zahtevaju sistematsko praćenje i otklanjanje svih mogućih opasnosti na radnom mestu.

Osnovni cilj primjene OHSAS sistema je da omogući kompaniji da eliminiše, minimizira i kontroliše OH&S rizike i da unapredi svoje performance.

Implementacijom Sistema menadžmenta zaštite i bezbednosti zdravlja zaposlenih OHSAS 18001 doprinosi se znatnom smanjenju povreda na radu i poboljšanju radnih uslova.


58

OH&S P-D-C-A

Provera/ Korektivne akcije

• Merenje i monitoring

• OH&S neusaglašenosti i

korektivne akcije

• Zapisi

• OH&S Provere

Kontinualno

unapređenje

Implementacija

• Uloge i odgovornosti

• Trening i komunikacije

• OH&S kontrola dokumenata

• Vanredne situacije i

reagovanje na njih

Planiranje

• Rizici po zdravlje

• Usklađenost sa zakonima

• Opšti i posebni ciljevi

• OH&S programi

Politika zaštite zdravlja i

bezbednosti na radu

Preispitivanje rukovodstva


59

Struktura OHSAS 18001 - Zahtevi

4.1 Opšti zahtevi

4.2 OH&S politika

4.3 Planiranje 4.3.1 Identifikovanje opasnosti, ocena rizika i uspostavljanje upravljanja 4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi 4.3.3 Ciljevi i programi

4.4 Uvodjenje i sprovođenje 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti, nadležnost i ovlašćenja 4.4.2 Kompetentnost, obuka i svest 4.4.3 Komunikacija, učešće i konsultacije 4.4.4 Dokumentacija 4.4.5 Upravljanje dokumentima 4.4.6 Kontrola nad operacijama 4.4.7 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih


60

Struktura BS OHSAS 18001 - Zahtevi

4.5 Proveravanje

4.5.1 Merenje učinka i praćenje

4.5.2 Vrednovanje usaglasenosti

4.5.3 Istraživanje incidenata, neusaglašenosti, korektivne i preventivne mere

4.5.4 Upravljanje zapisima

4.5.5 Interna provera

4.6 Preispitivanje koje vrši rukovodstvo


61

Struktura BS OHSAS 18001 - Zahtevi


62

Hijerarhija kontrola za smanjenje rizika

Prilikom definisanja upravljanja ili razmatranja izmena u postojećem upravljanju, mora se razmotriti smanjivanje rizika u skladu sa sledećom hijerarhijom:

I eliminisanje rizika (pr. CNC mašina);

II zamena (supstitucija, pr. boje);

III tehničko-tehnološka upravljanja (inženjerska kontrola – pr. ventilacija, nova zaštita na mašini);

IV administrativna upravljanja – signalizacija/upozorenja i/ili;

V lična zaštitna oprema.


63

Kontrole za smanjenje rizika


64


65

Integracija tri standarda u

građevinarstvu


66

IMS - Integrisani sistem menadžmenta

IMS je sistem menadžmenta koji omogućava integraciju svih komponenti u okviru jedne organizacije, svih parcijalnih menadžment sistema u koherentan sistem sa ciljem ispunjenja svrhe postojanja i vizije preduzeća.

Koje standarde integrisati?

1. ISO 9001- Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi (QMS).

Organizacija prema korisniku proizvoda/usluga.

2. ISO 14001 - Sistemi menadžmenta životnom sredinom – Zahtevi

sa uputstvom za primenu (EMS).

Organizacija prema društvu (interna i eksterna javnost).

3. OHSAS 18001- Sistemi menadžmenta zdravlјem i bezbednošću

na radu – Zahtevi (OH&S).

Organizacija prema zaposlenima i državi.


68

Šta integrisati?

Integracija standarda se zasniva na spajanju zajedničkih zahteva sistema menadžmenta koji se integrišu. To su zahtevi koji se odnose na:

• politiku QMS/EMS/OH&S

• odgovornost rukovodstva,

• upravljanje resursima,

• upravljanje podisporučiocima,

• internu/eksternu komunikaciju,

• upravljanje dokumentima i zapisima,

• interne provere,

• upravljanje neusaglašenostima i

• korektivne i preventivne mere.


69

Kombinovani ili integrisani sistemi?


70

IMS - QMS, EMS i OHSMS

Naziv Standard Korisnik

QMS Quality Management

System

ISO 9001 Kupac

EMS Environmental MS ISO 14001 Zajednica

OH&S MS Occupational Health

and Safety MS OHSAS 18001 Zaposleni


71

IMS – Procesni model

IMS se kreira, uspostavlja, održava i unapređuje primenom procesnog modela za:

1. Realizaciju proizvoda ili usluga koji ispunjavaju zahteve kupaca,

2. Prevenciju neželjenog uticaja na životnu sredinu,

3. Prevenciju opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu i

4. Održavanje i poboljšavanje samog sistema.


72

IMS – Složen projekat

Integracija različitih menadžment sistema, kao što su QMS (Quality Management System), EMS (Environmental Management System), OHSAS (Occupational Health and Safety Assessment System) je vrlo složen projekat čije projektovane performanse treba dostići u periodu primene i unapređenja istog.

Teškoće u primeni rastu sa brojem ključnih procesa, broja zaposlenih, broja integrisanih sistema itd. Zato je potrebno još u fazi projektovanja integrisanog sistema menadžmenta (IMS – Integrated Management System) utvrditi metriku kvaliteta preko odgovarajućih indikatora performansi.


73

Prednosti

Sprečava dupliranje dokumentacije

Sprečava dupliranje internih resursa

Pojedostavljena primena sistema

Jeftinije održavanje

Manje provere/administracija

Manja potreba za učenjem o različitim sistemima

Poboljšana korporativna slika

Sprečava skretanje sa puta

Smanjeni troškovi sertifikacije

Sertifikacija samo jednog sistema u okviru primenjenog IMS


74

Vreme tranzicije standarda

ISO 9001:2015 (tranzicija 3 godine)

ISO 14001:2015 (tranzicija 3 godine)

ISO 45001:2016 (OHSAS 18001)


75

Pitanja i odgovori

Komunicirajte! [email protected]

Documents

Integrisani sistem menadžmenta IMS (Integrated Management ... · Integrisani sistem menadžmenta IMS (Integrated Management System) April 2016. GRAĐEVINSKI FAKULTET 2 Šta je standard?