Verovatno najjednostavniji način za objašnjenje pojma protokola računarskih mreža jeste poređenje sa ljudima pošto se mi ljudi stalno držimo nekakvih protokola, odnosno pravila ponašanja. Uzmite recimo slučaj kada nekoga treba da pitate koliko je sati.

Uobičajeni razgovor prikazan je na slici . Pravila ponašanja među ljudima (ili makar, dobro vaspitanje) nalaže da sve počinje pozdravom (prvo „Zdravo” na slici ). Uobičajen odgovor bi takođe glasio „Zdravo”. Jasno je da srdačan odgovor „Zdravo” prvoj osobi znači da se razgovor može nastaviti i da može pitati koliko je sati. Drugačiji odgovor na početno „Zdravo” (recimo, „Ostavi me na miru!” ili „Ne razumem!” ili neki odgovor koji nije za lekciju ) ukazivao bi na to da druga osoba ne želi ili ne može da nastavi razgovor. U tom slučaju, prema pravilima ponašanja među ljudima, prva osoba ne bi ni upitala koliko je sati.

Ukoliko bi se ljudi ponašali drugačije (na primer, jedna je osoba dobro vaspitana, ali druga nije, ili jedna razume pojam vremena, a druga ne) razgovor između njih ne bi bio moguć i ne bi se postiglo ništa korisno. Isti važi i za umrežavanje – neophodno je da dva (ili više) uređaja koji međusobno komuniciraju koriste isti protokol kako bi ispunili neki zadatak.

2

Da bi računari povezani u mrežu mogli međusobno da komuniciraju, neophodno je da se usvoje pravila za komunikaciju, zajednička za sve koji žele da pristupe mreži.

Skup pravila i normi koji opisuje postupke koji se primenjuju u računarskim telekomunikacijama nazivaju se protokolima.

Računari komuniciraju tako što razmenjuju određeni set poruka, a protokol određuje formate tih poruka.

Protokoli omogućuju i razmenu podataka između različitih vrsta računara, npr. PC-a i Mac-a, i to bez obzira na njihove različitosti

3

Ključni elementi protokola su:◦sintaksa - format podataka, nivoi signala,◦semantika – kontrolne informacije prenosa/grešaka,◦tajming – brzina prenosa.

Funkcije protokola (Pd): podatke deli na pakete, dodaje im adrese i priprema za prenos

Funkcije protokola (Pm): preuzima pakete,unosi u računar, uklanja signal, memoriše i rekonstruiše

4

Kada se misli na Internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:

1) Modemski protokoli, tj standardi koji određuju način i brzinu povezivanja modema.2) Protokoli za serijsku kominikaciju između vašeg računara i Internet posrednika (SLIP-Serial Line Internet Protocol, PPP – Point to Point Protocol). Danas se načešće koristi PPP protokol.3) IP protokoli koji vam omogućava komunikaciju između dva ili više računara.4) Protokoli za svaku od Internet usluga (HTTP, FTP, SMTP, NNTP, TelNet...)

5

TCP/IP predstavlja skup više protokola (protocol suite), od kojih svaki ima specificnu ulogu, dok je sam naziv zapravo akronim dva najvažnija protokola iz skupa - transportnog TCP protokola (Transmission Control Protocol) i mrežnog IP protokola (Internet Protocol). ◦ IP (Internet Protocol) - obavlja zadatke vezane za usmeravanje (rutiranje)

paketa u mreži, u zavisnosti od polazne i odredišne Internet (IP) adrese.◦ TCP (Transmission Control Protocol) - osim što vrši multipleksiranje paketa

prema servisima, TCP obavlja niz složenijih zadataka, vezanih za uspostavljanje i raskidanje veze, kontrolu ispravnosti i redosleda paketa na prijemu, kontrolu toka podataka itd, TCP obavlja potpunu kontrolu ispravnosti podataka na krajevima veze, zahteva ponovno emitovanje paketa ako primeti da paket nije stigao ili je stigao oštećen, vrši kontrolu toka podataka, u smislu dinamičkog propustanja veće ili manje količine podataka u jedinici vremena.

6

...Protokoli za svaku od Internet usluga su:

FTP (File Transfer Protocol) definiše protokol vezan za prenos datoteka;

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) definiše proceduru razmene elektronske pošte između dva sistema priključena na Internet;

HTTP (Hyper-Text Transfer Protocol) je protokol kojim se prenose elementi (tekstovi, slike, zvučni zapisi) koji čine WWW prezentaciju itd.

TELNET je protokol koji omogućava prijavljivanje na udaljenom računaru (remote login).

7

8

OSI referentni model je deginisan da standardizuje diskusiju o različitim tehnologijama obuhvaćenim mrežama. Predstavljen je preko arhitekture od sedam slojeva za protokole komunikacije podataka. Svaki sloj OSI modela predstavlja pojedine mrežne funkcije. OSI model može se zamisliti kao magacin, gde svaki sloj leži jedan preko drugog. Servisi koji se izvode na sloju deginisu protokole na tom sloju. Razumevanje OSI modela i svakog sloja je od velike pomoći za shvatanje kako različiti delovi TCP/IP mreža i aplikacija medjusobno reaguju.

9

Sloj 1: (Fizički ili Medijiski) upravlja hardverskim povezivanjima i kordiranjem bajtova prenosa. To je jedini sloj koji obuhvata fizički transfer informacija izmedju mrežnih čvorova.

Sloj 2: (Podaci – Link ili Mrežni interfejs) Definiše pravila za slanje i primanje informacija od jednog čvora do drugog u lokalnom mrežnom okruženju (LAN).

Sloj 3: (Mrežni) Definiše protokole za rutiranje podataka izmedju sistema. Ovo je sloj na kome se pojavljuju krajnje tačke adresiranja, uverava vas da podaci dolaze sa tačnog odredišta.

Sloj 4: (Transportni) kontroliše protok podataka između sistema, definiše strukturu podataka u porukama i izvodi proveravanje grešaka. Web pretrazivač enkripcije se javlja na ovom sloju.

Sloj 5: (Sesija) Kordinira komunikaciju između krajnjih tačaka. Stanje sesije se održava na ovom sloju radi sigurnosti, prijavljivanja i administrativnih funkcija.

Sloj 6: (Prezentacioni) Sadrži protokole koji su deo operativnog sistema. Ovaj sloj definiše kako se formatira informacija za prikaz. Enkripcija podataka i prevodjenje mogu se pojaviti na ovom sloju.

Sloj 7: (Aplikacioni) najviši sloj OSI modela. Ovaj sloj definiše način na koji aplikacije medjusobno reaguju sa mrežom i izmedju sistema.

10

11