INFOTEH-JAHORINA Vol. 12, March 2013.

- 720 -

Karakterizacija psiholokog zlostavljanja u Cyber prostoru

aklina Spalevi Pravni fakultet

Univerzitet Sinergija Bijeljina, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba

Sadraj Psiholoko zlostavljanje nije nova pojava, kao to nije novo ni ponaanje koje ovaj pojam opisuje. Kao novost se jedino moe posmatrati njegova pojava u tzv. cyber prostoru uslovljena progresivnim razvojem informacionih tehnologija i Internet globalizacijom. Iste su, s jedne strane dovele do unapreenja gotovo svih oblasti socijalnog ivota, dok su s druge strane dovele do toga da se visok nivo agresije i nasilja prisutan u savremenom drutvu prenese i na cyber prostor. Problemi zlostavljanja u cyber prostoru proizvode negativne posledice koje se ne reflektuju samo na ugroenog pojedinca, ve i na njegovo okruenje i porodicu, kao i na celo drutvo, te iz tog razloga predstavlja problem koji zavreuje znaajnu panju i koji je neophodno reiti odgovarajuom pravnom regulativom.

Kljune rei psiholoko zlostavljanje; cyber prostor; pravna regulativa.

I. UVOD Progresivnim razvojem informacionih tehnologija i Internet

globalizacijom unapreene su gotovo sve sfere socijalnog ivota, ali je naalost otvoren prostor da tradicionalna psiholoka zlostavljanja prevaziu granice realnog ivota i prenesu se u virtuelni svet komunikacije.

Kulturnu dinamiku globalnog drutva prate promene koje se nuno odraavaju i na kvalitet meuljudskih odnosa izmeu savremenih aktera u sloenoj ne samo privatnoj ve i poslovnoj komunikaciji. Kultura modernog ivljenja, rada i zabavljanja neprestano potkrepljuje ciklus novih potreba. Sredstva poput telefona, raunara, sistema za praenje i nadgledanje, unapreuju uslove ivota i rada, ali i nameu izvesne rizike. Tehnologija tako potkrepljuje novu realnost, koja egzistira paralelno sa fizikom, materijalnom, neposrednom i iskustvenom stvarnou.

Na taj nain paralelna, virtuelna realnost prua prostor za mnoge zloupotrebe na interpersonalnom nivou. Pojava psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru posebno je aktuelizovana poslednjih nekoliko godina na svetskoj sceni, ali su, u domaoj naunoj i strunoj javnosti, rasprave i istraivanja posveena psiholokom zlostavljanju u cyber prostoru jo uvek u zaetku.

Upravo, cilj ovog rada jeste da korienjem irokog spektra sekundarnih izvora podataka ukae na sam pojam i osnovne

karakteristike psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru i na njegove posledice kako za pojedinca, njegovo okruenje i porodicu, tako i na na drutvo u celosti i da samim tim doprinese prevenciji, lakem prepoznavanju i reavanju istog.

II. DEFINISANJE CYBER PROSTORA Psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru je takav oblik

zlostavljanja kod koga je cyber prostor okruenje u kome se kompjuterske mree pojavljuju kao sredstvo, cilj, dokaz i/ili simbol ili okruenje izvrenja psiholokog zlostavljanja. Postoje mnoge meusobno suprotstavljene definicije cyber prostora. Meutim, najjednostavnije, cyber prostor se odreuje kao meuzavisna mrea informacionih tehnolokih infrastruktura koji obuhvata Internet, telekomunikacione mree, kompjuterske sisteme i ugraene procesore i regulatore u raznim delatnostima. U vezi s tim, pod cyber prostorom se podrazumeva ili vrsta zajednice sainjene od mree kompjutera u kojoj se elementi tradicionalnog drutva nalaze u obliku bajtova i bitova ili prostor koji kreiraju raunarske mree [1].

Poslednje dve decenije obeleene su eksplozijom sveopteg oslanjanja na mreno povezivanje. Razvoj Interneta obeleavalo je naglaavanje interoperabilnosti, efikasnosti i slobode, ali naa sve vea zavisnost od Interneta nije bila praena naporima da se on ouva bezbednim. Ovo se vie odnosi na izvornu svrhu Interneta, sadranu u razmeni naunih podataka, nego (kao to je sada) na podrku celokupnoj globalnoj privredi. Eksplozija upotrebe i funkcionalnosti (kako u dobre tako i u loe svrhe) nadmaila je napore da se reformie i obezbedi izvorna infrastruktura.

Termin cyber prostor prvi je upotrebio William Gibson u naunofantastinoj noveli Neuromancer 1984. godine. Cyber prostor je vetaka tvorevina koja zahteva visoku tehniku opremljenost, dobru informacionu infrastrukturu i koji je niija i svaija svojina, u kome paralelno koegzistiraju virtuelno i realno i kod koga je komunikacija kolektivna. Uobiajena sredstva elektronske komunikacije preko kojih se ispoljava psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru su: tekstualne poruke ili sms-poruke koje se upuuju preko mobilnih telefona; elektronske poruke koje se prosleuju u vidu elektronske pote; instant poruke koje se upuuju u realnom vremenu preko besplatnih softverskih paketa (npr.

- 721 -

Skype, Messenger); stranice za socijalno umreavanje meu kojima su najpoznatije Facebook, MySpace i Twitter; chat-sobe ili sobe za razgovor koje pruaju mogunost virtuelne komunikacije izmeu dve ili vie osoba; blogovi ili web-beleke kao svojevrsni online dnevnici ili asopisi; web-stranice kao mesta ili lokacije na svetskoj elektronskoj mrei koje sadre poetnu stranu i linkove za druge mogue stranice; i Internet igre [2].

U takvom okruenju je izuzetno teko govoriti o nacionalnim razmerama psiholokog zlostavljanja i drutvenoj opasnosti, bar ne u konvencionalnom smislu te rei. Iz tog razloga se psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru svrstava u oblik transnacionalnog zlostavljanja protiv koga ni borba ne moe biti konvencionalna, posebno to drutveni, socijalni i ekonomski kontekst ovog zlostavljanja nije istovetan sa klasinim transnacionalnim psiholokim zlostavljanjem, jer za cyber prostor vae druga pravila.

III. KARAKTERISTIKE PSIHOLOKOG ZLOSTAVLJANJA U CYBER PROSTORUE

Psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru je poseban oblik zlostavljanja koje se odvija posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, pre svega upotrebom Interneta i telefonskih tehnologija. S tim u vezi, moemo izdvojiti njegove etiri osnovne karakteristike.

Prvo, psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru odlikuje visok stepen anonimnosti. Za razliku od tradicionalnog psiholokog zlostavljanja u kojem rtva uobiajeno poznaje osobu koja je zlostavlja, moe je lako identifikovati i eventualno kasnije izbegavati, kod psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru zlostavlja je esto virtuelno anoniman. U telefonskoj anketi na 1498 internet korisnika uzrasta od 10 do 17 godina koju sy sproveli 2004. godine Ybarra i Mitchell utvreno je da je veina sajber nasilnika (84%) poznavala svoje rtve, ali da je samo 31% rtvi lino poznavalo napadae. Do slinih rezultata dole su Kowalski i Limber 2007. godine, koje su anketiranjem 3767 uenika starijih razreda osnovnih kole utvrdile da blizu 50% dece rtava sajber nasilja nije znalo identitet nasilnika. S tim u vezi, cyber zlostavlja se nalazi u realnoj ili opaenoj poziciji moi u odnosu na cyber rtvu, zasnovanu na znanju, spretnosti i umenosti u korienju elektronskih tehnologija, za razliku od tradicionalnog zlostavljaa koji svoju mo zasniva prevashodno na fizikoj snazi ili socijalnom statusu. Tako se moe desiti da osoba koja je u fizikom ili socijalnom smislu slaba i ima veoma malo moi u interakciji s drugom osobom licem u lice, u cyber prostoru ostvaruje visok stepen moi.

Drugo, psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru podrazumeva ispoljavanje negativnih ponaanja prema drugim osobama koje se vre uz korienje elektronskih tehnologija, kao to su personalni raunari i mobilni telefoni. To dalje znai da korisnici elektronskih tehnologija mogu biti stalne mete psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru. Cyber zlostavljai mogu delovati u bilo koje vreme (24 sata tokom sedam dana u nedelji) i gotovo u svakom prostoru, jer cyber zlostavljanje nije limitirano fizikom lokacijom zlostavljaa ili rtve [3,4].

Tree, cyber zlostavlja ima za cilj da svojim ponaanjem nanese direktnu ili indirektnu povredu ili tetu cyber rtvi.

I na kraju, etvrta, takoe veoma znaajna karakteristika psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru se ogleda u ponaanju cyber zlostavljaa koje se ponavlja tokom vremena. Meutim, nekada samo jedno inicijalno negativno ponaanje izvreno od strane zlostavljaa u cyber prostoru moe dovesti do ponavljanja viktimizacije cyber rtve u duem vremenskom periodu. Tako se, na primer, jedna kompromitujua fotografija moe elektronskim putem tokom odreenog vremenskog perioda prosleivati velikom broju razliitih osoba, to iz perspektive cyber rtve moe biti doivljeno kao ponovna viktimizacija. To nas dalje upuuje na injenicu da online komunikaciju odlikuje postojanost u izraavanju, tako da zlonamerne tekstualne poruke, e-mejlovi ili fotografije, kada se jednom proslede u cyber prostor, postaju teko unitive. Milioni posmatraa mogu takav materijal sauvati na svom telefonu ili kompjuteru i kasnije prosleivati drugima.

To dalje znai da se psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru, kao i veina tradicionalnog zlostavljanja, odvija u prisustvu drugih osoba koje imaju ulogu posmatraa ili svedoka, s tom razlikom to se kod zlostavljanja u cyber prostoru publika moe stalno poveavati sa protokom vremena i ne moe se znati koliko osoba je, svojom voljom ili ne, ukljueno u ovu negativnu pojavu.

Na osnovu datih osnovnih karakteristika psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru, proizilazi da isto obuhvata kompleks maltretirajuih aktivnosti koje se sprovode nad korisnicima elektronskih tehnologija a koje se najee zavravaju sa nekom vrstom posledica za pojedinca. Posledice u zavisnosti od pojedinca i ispoljenog ponaanja mogu varirati od blaih do potpuno razarajuih posledica po pojedinca. Ovo se dalje moe negativno odraziti na njegovo okruenje i porodicu, dok istovremeno direktne posledice trpi i drutvo u celini.

Samo psiholoko zlostavljanje nije nova pojava, kao to nije novo ni ponaanje koje ovaj pojam opisuje. Kao novost se jedino moe posmatrati njegova pojava u cyber prostoru uslovljena progresivnim razvojem informacionih tehnologija i Internet globalizacijom.

Iste su, s jedne strane dovele do unapreenja gotovo svih oblasti socijalnog ivota, dok su s druge strane dovele do toga da se visok nivo agresije i nasilja prisutan u savremenom drutvu prenese i na cyber prostor. U vezi s tim, danas, psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru predstavlja problem savremenog drutva [4].

I pored injenice da je nae drutvo ve dui niz godina zahvaeno procesom demokratizacije i tranzicije, moemo rei da je pitanje psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru u naem okruenju jo uvek na margini drutvenih prioriteta. Ovo je pitanje o kojem se jo uvek nedovoljno govori kod nas, kako u medijima, strunoj literaturi, tako i u svakodnevnom ivotu. Ovo stanje se donekle moe opravdati loim stanjem u privredi koje je dovelo svoju kulminaciju u ekonomskoj krizi koja je zahvatila ceo svet.

- 722 -

Shodno tome, isplivavanjem niza problema koji su svih ovih godina zanemarljivani, a koji sada ozbiljno oteavaju ekonomiju drave, teko je i oekivati da psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru bude jedan od prioritetnih problema.

Meutim, tranzicione i krizne situacije su situacije koje u dobroj meri doprinose rastu ove pojave, pa stoga i ne ude aktivnosti pojedinih zemalja iz regiona koje ba u ovim oteanim okolnostima preduzimaju korake u borbi protiv ove negativne pojave.

IV. INDIKATORI PSIHOLOKOG ZLOSTAVLJANJA U CYBER PROSTORU

Psiholokim zlostavljanjem u cyber prostoru smatra se svaka upotreba psihike snage kojom poinitelj povreuje psihiki integritet druge osobe. Podrazumeva svako neljudsko, negativno ponaanje prema osobi koje se izraava nanoenjem duevnih patnji manjeg ili veeg intenziteta.

Negativna ponaanja cyber zlostavljaa lano predstavljanje, obmanjivanje i nedozvoljeno saoptavanje, ogovaranje i klevetanje, vreanje, uznemiravanje i proganjanje, kao i iskljuivanje, odnosno progonstvo indikatori su samog psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru.

Pretvarajui se da je neko drugi, zlostavlja moe slati uznemiravajuu elektronsku potu, kako bi se verovalo da poruke dolaze od korisnika naloga. Pomenuti nalog zlostavlja koristi na osnovu ifre koja mu je data u poverenju od strane pravog korisnika tog naloga, ili na osnovu ifre do koje je doao hakovanjem samog naloga. U svakom sluaju, zlostavlja sa drugima komunicira na negativan, nemilosrdan ili neprikladan nain, pretvarajui se sve vreme da izraava miljenje osobe iji nalog koristi i ijim se imenom lano predstavlja.

Pored lanog predstavljanja zlostavlja se moe sluiti i obmanjivanjem, odnosno korienjem lukavih trikova i obmana, kako bi se druga osoba dovela u situaciju da obelodani privatne, najee tajne i poniavajue informacije, koje se zatim dalje, bez znanja te osobe, online prosleuju. Negativnim ponaanjem cyber zlostavljaa smatra se i nedozvoljeno saoptavanje linih informacija o kojima se neka osoba poverila samom zlostavljau.

Nedozvoljeno saoptavanje se najee vri javnim pokazivanjem, postavljanjem ili prosleivanjem tuih privatnih slika ili line komunikacije onim osobama kojima te informacije nisu bile namenjene. Meutim, nedozvoljeno saoptavanje se moe vriti i putem mobilnih telefona, kada se drugima pokazuju ili prosleuju tue tekstualne poruke ili slike nainjene kamerama mobilnih telefona. Takoe, itanje sauvanih tekstualnih poruka sa tueg telefona moe biti deo ovog procesa.

Ogovaranje i klevetanje se sastoji u slanju ili postavljanju uvredljivih i neistinitih informacija o drugoj osobi sa namerom ugroavanja njene reputacije ili prijateljstava. Ove informacije, u vidu kompromitujuih izjava ili slika, mogu biti

postavljene na nekoj od Internet stranica ili se mogu prosleivati drugima putem elektronske pote ili instant poruka.

Vreanje je takoe jedan od indikatora psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru. Podrazumeva kratku i ustru raspravu izmeu dve ili vie osoba putem bilo koje komunikacione tehnologije. Sastoji se u namernom postavljanju ili slanju elektronskih poruka sa uvredljivim, zlobnim, gnevnim, poniavajuim ili vulgarnim izrazima. Rasprava se uobiajeno odvija u tzv. javnom cyber prostoru komunikacije, kao to su chat-sobe ili diskusione grupe, ali se moe javiti i u razmeni privatne elektronske pote. Ono to karakterie ovaj oblik psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru jeste prisutnost uzajamne razmene uvreda izmeu osoba koja su uesnici cyber zlostavljanja.

Neto drugaiji oblik psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru koji traje due od samog vreanja, koji je jednostran, sa najmanje jednim zlostavljaem i jednom rtvom, jeste uznemiravanje. Sastoji se u slanju uvredljivih, provokativnih i grubih poruka jednoj osobi ili grupi, u duem vremenskom periodu. Najee se javlja u personalnim kanalima komunikacije, kao to je elektronska pota, ali se uznemiravajue poruke mogu upuivati i kroz javne forume, kao to su chat-sobe i diskusione grupe.

Uznemiravanje se moe vriti kako putem personalnih raunara, tako i putem mobilnih telefona, kada se jednoj osobi alje na stotine ili hiljade tekstualnih poruka od strane jednog ili vie udruenih zlostavljaa. Indikator psiholokog zlostavljanja koji je tesno povezan sa uznemiravanjem jeste proganjanje. Isto se odnosi na korienje elektronske komunikacije u cilju proganjanja druge osobe kroz uznemiravajuu i preteu elektronsku komunikaciju. Poruke koje sadre pretnje povreivanjem, otro zastraivanje i neprijatne komentare se uobiajeno upuuju personalnim kanalima komunikacije i izazivaju oseaj ugroenosti.

Takav oseaj, oseaj ugroenosti moe biti izazvan i online iskljuivanjem, tzv. progonstvom. Sastoji se u namernom iskljuivanju neke osobe iz online grupe ili zajednice i moe se pojaviti u bilo kom okruenju koje je zatieno ifrom. Na taj nain, presecanjem socijalnih veza rtvi se moe naneti intenzivnija duevna bol.

Najee dolazi do pada samopotovanja, te se rtve takvog oblika psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru konformiu sa lanovima nove, potpuno drugaije grupe od one koja ih je prethodno iskljuila. Ukljuivanje u druge grupe stvara oseanje ponovne povezanosti sa drugima i moe biti od pomoi u ublaavanju negativnih emocija izazvanih cyber iskljuivanjem. Neretko, povezanost sa drugom grupom ljudi moe doprineti da se rtva osea snanijom da se osveti, bilo samostalno bilo uz pomo lanova nove grupe [5].

U takvim situacijama, indikatori psiholokog zlostavljanja se prepliu i ine izdvojen dogaaj zlostavljanja u cyber prostoru, koje uzrokuje strah da e elja za virtuelnom osvetom postati realnost, te su rtve uobiajeno uplaene i

- 723 -

strahuju za svoju sigurnost. Ovaj oblik psihikog terora moe rezultirati psihozom trajnog straha i oseaja ugroenosti za korisnike elektronskih tehnologija svuda u svetu. S tim u vezi, psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru predstavlja globalnu pojavu koja prevazilazi granice svih drava sveta, ije se negativne posledice ne reflektuju samo na ugroenog pojedinca kao korisnika elektronskih tehnologija, ve i na njegovo okruenje i porodicu, kao i na drutvo u celini.

V. UZROCI PSIHOLOKOG ZLOSTAVLJANJA U CYBER PROSTORU

Faktori koji pogoduju razvoju psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru, odnosno razlozi preduzimanja negativnih ponaanja su brojni. Posebno su uticajni sledei razlozi: elja za osvetom, odnosno ispravljanjem opaenih nepravdi i potreba za zatitom sebe i svojih prijatelja od drugih zlostavljaa; potreba za uspostavljanjem moi nad drugima u cilju kontrole i autoriteta nad njima; elja za uspostavljanjem moi nad drugima zbog kompenzacije opaenih sopstvenih mana; zlostavljanje drugih iz dosade ili radi zabave; elja za igranjem uloga, te u tom cilju nepaljivo davanje odgovora i neuvianje da su preduzeta ponaanja zlostavljajua.

Cyber zlostavlja esto ne vidi sebe u tom svetlu, odnosno ne prihvata sebe kao zlostavljaa drugih u cyber prostoru, ve kao osobu koja trai pravdu, titi sebe ili druge od tzv. loih ljudi za koje smatra da zasluuju da budu viktimizirani i ispravlja nepravde koje su nanete njemu ili drugima. Ovu kategoriju ine rtve kako tradicionalnog zlostavljanja, tako i cyber zlostavljanja koji ovim putem pronalaze nain da se osvete drugima, ali ne uviaju da takvim svojim ponaanjem i sami postaju cyber zlostavljai [6].

Jedan od razloga koji pogoduje razvoju psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru jeste kako elja, tako i potreba za uspostavljanjem moi nad drugima. Budui da je najlake uspostaviti kontrolu i autoritet izazivanjem straha kod drugih, cyber zlostavljai upotrebom razliitih elektronskih tehnologija alju pretee, ali i poniavajue poruke. Ovakva negativna ponaanja cyber zlostavljaa osnauje i podrava njegova tzv. publika, odnosno uzak krug prijatelja ili poznanika iz njegovog okruenja.

S druge strane, u znatnom broju sluajeva se javlja potreba za uspostavljanjem moi nad drugima, ali ne zbog same kontrole i autoriteta, nego zbog kompenzacije opaenih sopstvenih nedostataka, uglavnom fizikih.

U cilju kompenzacije svojih slabosti koje dolaze do izraaja u realnom svetu i zbog kojih su najee rtve tradicionalnog zlostavljanja, zastrauju i poniavaju druge osobe u virtuelnom svetu, i na taj nai gotovo nesvesno postaju zlostavljai u cyber prostoru. To je nain da se osvete i da, korienjem tehnologije u kojoj su posebno veti, deluju vei i snaniji nego to to zaista jesu.

Dosada ili zabava je, takoe, jedan od uzroka psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru. Poniavanje i vreanje drugih jedan je od naina zabave i razonode kojim neke osobe, pre svega nezrele i labilne, mogu ojaati svoj ego, a povrediti ego

svojih rtava. Retko prete svojim rtvama i vie se fokusiraju na njihovo ismevanje i omalovaavanje, koje se po pravilu vri, ili barem planira u grupi, bilo virtuelno bilo realno. Hrane se divljenjem grupe ili utanjem drugih osoba koje posmatraju i doputaju njihove aktivnosti. Naalost, podrka publike rezultira pojaavanjem zlostavljajuih ponaanja [7].

Uzrokom psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru smatra se i potreba za davanjem odgovora na primljenu negativnu komunikaciju. U cilju odgovaranja na primljene provokativne i uvredljive poruke, mogue je postaviti ili proslediti komunikaciju koja se moe okarakterisati kao psiholoko zlostavljanje, bez uvianja mogue ozbiljnosti posledica. Osoba koja u afektu odgovara na tzv. prozivke drugih, zapravo nije svesna injenice da upravo svojim ponaanjem vri psiholoko zlostavljanje nad drugima u cyber prostoru.

Na samo kretanje i razvoj psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru, varirajuim intenzitetom, utiu svi navedeni razlozi, meutim, razlog za sve vei porast psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru lei upravo u injenici da su socijalni uslovi u znatnom broju zemalja veoma loi. injenica da je jako teko doi do zaposlenja i obezbeenja osnovnih uslova za ivot, naalost, negativno utie na psihiko stanje mnogih ljudi koji beg od sveta realnosti i suoavanja sa ozbiljnim postojeim problemima trae u virtuelnom svetu. Svoje nezadovoljstvo i tzv. frustriranost izraavaju nad drugima u cyber prostoru, preduzimanjem razliitih negativnih, odnosno zlostavljajuih ponaanja.

VI. POSLEDICE PSIHOLOKOG ZLOSTAVLJANJA U CYBER PROSTORU

Posledice psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru mogu biti opasnije po rtvu nego u sluaju klasinog zlostavljanja, jer je psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru javne prirode i rtve cyber zlostavljanja su izloene zlostavljaima 24 sata dnevno, bez mogunosti bega na sigurno mesto u cyber prostoru.

U mnogim tehnoloki dominantnim zemljama sveta sprovedena su istraivanja koja pokazuju posledice psiholokog zlostavljanja u Cyber prostoru, pre svega nad kolskom populacijom (cyber bullying).

Istraivanje sprovedeno na 5000 ispitanika studentske populacije u Junoj Koreji pokazalo je da su ak 36% ispitanika bili rtve cyber bullying-a tokom 2012. godine, te da se isti zbog toga oseaju usamljeno, bespomono i manje vredno.

Statistiari britanskog Telegraph-a doli su do informacije da su oko 40% ena bile rtve zlostavljanja nakon dogovorenih "on-line spojeva", a da 20% zlostavljaa rtve nastavlja da trajno uhodi putem drutvenih mrea (Facebook, MySpace,Twitter) [6].

Elizabeth Carll iz APA Media Psychology Division-a iznosi podatke da stalkeri sve vie koriste vrhunske tehnologije za praenje i uznemiravanje svojih rtava, kao i da tek jedna od etiri rtve kolskog uzrasta prijavljuje neki od

- 724 -

oblika cyber bullying-a, poput preteih mejlova ili instant poruka. Procenjuje se da su tokom 2012. godine ak 850.000 uenika i studenata u SAD bili rtve online bullyinig-a (veinom enskog pola).

Elizabeth Carll navodi da cyber zlostavljai neretko otkrivaju rtvine line podatke (pravo ime, adresu, fotografije, radno mesto, kolu, prijatelje, roake) na web stranicama ili forumima, a zatim se lano predstavlju s ciljem objavljivanja materijala u rtvino ime koji ih izvrgava ruglu, klevee ili ismeva. Takav oblik zlostavljanja moe izazvati teke negativne posledice, poput straha, poremeaja u spavanju i ishrani, kao i prestanak dotadanjeg uestvovanja u razliitim oblicima drutvenog ivota.

Na samom poetku bilo kojeg od oblika psiholokog zlostavljanja u cyber prostoru, prve posledice se kod rtve cyber zlostavljanja javljaju u vidu razdraljivosti, anksioznosti, nesanice, neuobiajene aritmije, problema sa koncentracijom i problema sa organima za varenje. Nakon odreenog vremena, kraeg ili dueg, u zavisnosti od samog psihikog stanja osobe nad kojom se vri psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru, ista poinje da sumnja u svoju sposobnost, kompetentnost, osea se razoarano i iskljueno iz sredine.

Budui da rtva postaje emocionalno ranjiva i da se povlai u sebe kako bi izbegla konfliktne situacije, dolazi do njene emocionalne izolacije, te se rtva udaljava od ljudi, to dalje doprinosi doivljaju besmislenosti da se bilo ta preduzme. Na taj nain rtva cyber zlostavljanja se postepeno iskljuuje iz realnog ivota, tako to sve ee kasni sa izvravanjem svojih svakodnevnih obaveza, kako privatnih tako i poslovnih, odnosno odlae zavravanje zapoetog posla, a odbija da prihvati nove zadatke, te na taj nain produava lenarenje. Stanje se komplikuje i pojavom fizikih simptoma u vidu hroninog umora, glavobolja ili opadanja seksualnih elja.

esto, i sami simptomi mogu predstavljati dodatno optereenje, te tako dovesti do apatije i gubitka ivotnih interesovanja. U ovoj fazi dolazi do iscrpljenosti linih resursa, rtva postaje depresivna i niim motivisana da bilo ta preduzme, kako u svom linom ivotu, tako i na poslu.

To dalje dovodi do toga da rtva cyber zlostavljanja postaje cinina i ravnoduna prema svojoj okolini i da ima potrebu i elju da pobegne ne samo od prijatelja, ve i od lanova svoje porodice.

Sve se to negativno odraava na funkcionisanje ljudi iz njene porodice i okruenja u svim oblastima njihovog delovanja, koji svu svoju panju usmeravaju na pruanje pomoi njima dragoj osobi koja je spletom razliitih okolnosti postala rtva cyber zlostavljanja, svesno ili nesvesno. Naalost, uverenje rtve cyber zlostavljanja da joj nema pomoi se odraava i na pad njenog imuniteta, pa su sve ee ozbiljne i dugotrajne posledice infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganua, posekotine).

Tada je rtvi neophodna, ne samo pomo porodice i prijatelja, ve i veoma ozbiljna struna pomo [7].

Na taj nain, psiholoko zlostavljanje u cyber prostoru proizvodi posledice koje se ne reflektuju samo na ugroenog pojedinca, odnosno rtvu ve i na njenu porodicu i okruenje, samim tim i na drutvo u celosti.

VII. ZAKLJUAK

Progresivnim razvojem informacionih tehnologija i Internet globalizacijom uvedeni su novi izazovi u svim sferama drutva na jednom globalnom nivou. Naalost, jedan od takvih izazova jeste i visok nivo agresije i nasilja prisutan u savremenom drutvu, a koji je preao granice fizikog okruenja i proirio se u virtuelno, odnosno koji je prenet u cyber prostor u vidu psiholokog zlostavljanja.

Specifinosti komunikacije u cyber prostoru, gledano kroz prizmu vanosti koja se pridaje upotrebi razliitih oblika elektonske komunikacije, ine ovaj vid zlostavljanja sve rasprostranjenijim i vrlo opasnim po psiholoki integritet rtve zlostavljanja. Problemi zlostavljanja u cyber prostoru proizvode negativne posledice koje se ne reflektuju samo na ugroenog pojedinca, ve i na njegovo okruenje i porodicu, kao i na drutvo u celosti, to ovoj pojavi daje karakteristiku "globalne negativne drutvene pojave".

Budui da je u pitanju nova i nedovoljno prouena pojava, esto biva ignorisana od strane nadlenih institucija, s jedne strane zbog nepoznavanja problema, s druge strane zbog nepostojanja razvijenih mehanizama, kako prevencija tako i samih intervencija.

Naalost, sporo prilagoavanje institucija i nedovoljna osposobljenost da se prati izuzetno brzi tempo tehnolokog razvoja, uslovljava preputenost korisnika elektronskih tehnologija samima sebi u virtuelnom svetu, odnosno cyber prostoru, esto njihovu neobavetenost i nekada nesposobnost za borbu sa moguim problemima koji mogu nastati i koji nastaju tokom njihovih aktivnosti u cyber prostoru.

Upravo u cilju sigurnog bitstvovanja u cyber prostoru i onemoguavanja psiholokog zlostavljanja u istom, potrebno je usmeriti razvoj drutvenih mrea, elektronskih komunikacija i samog Interneta u smeru pouzdanog lociranja zlostavljaa, ime bi se obezbedila mogunost to pouzdanije fizike identifikacije zlostavljaa i mogunost njegovog krivinog gonjenja u skladu sa krivinim zakonodavstvima drava iz kojih deluje zlostavlja, odnosno u kojoj je sama rtva izloena zlostavljanju, a na ta ukazuje i samo pomenuto istraivanje sprovedeno u okviru APA Media Psychology Division-a.

LITERATURA

[1] M. Drakuli, R. Drakuli, Cyber kriminal, http://www.bos.rs/ cepit/idrustvo/sk/cyberkriminal.pdf, datum pregleda 25.3.2012.

[2] R. DOvidio, R. Doyle, A study on cyber stalking: Understanding investigative hurdles, FBI Law Enforcement Bulletin, ISSN 0014-5688, Vol. 73, No. 3, pp. 10-17, 2003. http://www.fbi.gov/publications.htm, pristupljeno 10. 09. 2007.

[3] M. Kovaevi-Lepojevi, B. Lepojevi, rtve sajber proganjanja u Srbiji, Temida, ISSN: 1450-6637, Vol. 12, No. 3, str. 89-108, 2009, DOI: 10.2298/TEM0903089K.

- 725 -

[4] K. Baum, S. Catalano, M. Rand, K. Rose, Stalking victimization in the United States, Washington, DC: Bureau of justice report, US Department of justice, 2009, http://www.ojp. usdoj.gov/bjs/abstract/svus.htm, datum pregleda 19.9.2012.

[5] M Campbell, Cyber bullying: An old problem in a new guise?, Australian Journal of Guidance and Counseling, ISSN: 1037-2911, Vol.15, No.1, pp. 6876, 2005.

[6] R. M. Kowalski, S. P. Limber, P. W. Agatston, Cyber Bullying: Bullying in the Digital Age, John Wiley & Sons, ISBN: 978-14443-21-88-3, 2010.

[7] B. Popovi-iti, Vrnjako nasilje u sajber prostoru, Temida, ISSN: 1450-6637, Vol. 12, No. 3. str. 43-62, 2009, DOI: 10.2298/TEM0903043P.

ABSTRACT Psychological abuse is not a new phenomenon, nor is it

new or behavior that this term describes. As the novelty can only be seen in his appearance so. Cyberspace caused

progressive development of information technology and the globalization of the Internet. They are, on the one hand led to improvements in almost all areas of social life, and on the other hand, has led to high levels of aggression and violence present in contemporary society and transferred to the cyber space. Problems of abuse in cyberspace produce negative effects that are not reflected only in vulnerable individuals, but to his family and the environment, as well as the whole society, and therefore represents an important issue that deserves attention and which is necessary to resolve the relevant legislation.

Keywords Psychological Abuse; Cyber Space; Legal Regulations.

CHARACTERIZATION OF PSYCHOLOGICAL ABUSE IN CYBER SPACE

Zaklina Spalevic