Predavanje 10 - Savremena Trzista Rada

Karakteristike savremenih tržišta rada

Predavanje 9

Osnovni pojmovi

• Radno sposobno stanovništvo: 15-64 godine starosti • Aktivno stanovništvo: zaposleni + nezaposleni• Zaposleno stanovništvo: ILO definicija – osobe koje su u

referentnom periodu obavljale bilo kakav posao za koji su dobili platu ili profit, ili naturalnu naknadu, ili su bili privremeno odsutni sa posla zbog bolovanja, porodiljskog odsustva, odmora i sl.

• Nezaposleno stanovništvo: stanovništvo koje nije zaposleno, koje želi da radi i aktivno traži posao u referentnom periodu, i koje može da stupi na radno mesto u roku od 2 nedelje ukoliko mu se ono ponudi.

• Neaktivno stanovništvo

Osnovni indikatori stanja na tržištu rada – ILO/MOR

• Stopa aktivnosti stanovništva• Stopa zaposlenosti• Tip radnog statusa• Sektorska struktura zaposlenosti• Zaposlenost sa delimičnim radnim vremenom• Radno vreme• Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji• Stope nezaposlenosti• Nezaposlenost mladih• Dugoročna nezaposlenost• Nezaposlenost prema obrazovanju• Podzaposlenost (vidljiva) – rad za manji broj sati od željenog• Stopa neaktivnosti• Stopa nepismenosti i obrazovna struktura• Razne mere cene rada, prihoda• Siromaštvo

Stopa aktivnosti

• Pokazuje koja proporcija radno sposobnog stanovništva se aktivno javlja na tržištu rada

• Predstavlja relativnu meru ukupne ponude radne snage u jednom društvu

• Prikazuje veličinu i strukturu ljudskih resursa u jednom društvu

• Koristi se za razumevanje ponašanja na tržištu rada različitih grupa prema starosti, polu, obrazovanju, porodičnom statusu, socio-ekonomskom položaju, tipu naselja.

Stope aktivnosti u svetu

Regioni Godina

1996 2003 2006

Svetski nivo 66.7 65.8 65.7

Razvijene ekonomije i EU 60.7 60.3 60.3

CIE i ZND 60.6 58.4 59.0

Istočna Azija 78.0 75.4 74.6

Subsaharska Afrika 75.6 74.4 74.2

Bliski Istok 52.6 55.1 56.4

Stope aktivnosti u svetu prema polu - 2006

Regioni Pol

Muškarci Žene

Svetski nivo 78.9 52.5

Razvijene ekonomije i EU 68.5 52.6

CIE i ZND 69.5 49.6

Istočna Azija 81.5 67.4

Subsaharska Afrika 86.2 62.7

Bliski Istok 78.2 32.5

Glavni svetski trendovi u pogledu stopa aktivnosti

• Stope aktivnosti žena na svetskom nivou postojano rastu

• Subsaharska afrika je region sa konstantno visokim stopama aktivnosti žena, kao i istočna Azija

• Zemlje Magreba i Bliskog Istoka imaju tradicionalno najniže stope aktivnosti žena

Stope zaposlenosti

• Proporcija zaposlenih u odnosu na stanovništvo radnog uzrasta

• Ukazuje na potencijal jedne ekonomije da stvara radna mesta

• Nije dovoljan da opište stanje na tržištu rada samostalno – potrebno je uzeti u obzir broj radnih sati, visine zarada, obim neformalne zaposlenosti, skrivenu nezaposlenost, uslove rada i sl.

Stope zaposlenosti u svetu – 2006

Regioni Godina

1996 2003 2006



CIE i ZND 54.6 52.9 53.8




Stope zaposlenosti u svetu prema polu - 2006

Regioni Pol

Muškarci Žene



CIE i ZND 63.3 45.4




Trendovi u pogledu stopa zaposlenosti

• U pojedinim delovima sveta stope zaposlenosti su izrazito visoke (preko 80%) – Burkina Faso, Burundi, Gvineja, Tanzanija i Uganda – kod nerazvijenih zemalja ovo ukazuje na izrazito siromaštvo i veliko angažovanje stanovništva pre svega u poljoprivredi. Veliki procenat siromašnih angažovanih u poljoprivrednom radu obično znači da u toj zemlji nema mnogo onih koji su zaposleni u kvalitetnom, produktivnom radu.

• Najniže stope zaposlenosti u svetu (ispod 40%) imaju opet neke subsaharske zemlje: Lesoto, Namibija, Svazilend, ali i Makedonija, Zapadna obala i oblast Gaze

• U poslednjoj deceniji stopa zaposlenosti je porasla u 74 zemlje, opala u 65 zemalja a u ostalima ostala gotovo nepromenjena.

• Stopa zaposlenosti mladih generalno je opala na svetskom nivou – delom zbog produženog, odnosno višeg obrazovanja

• Najveći pad stope zaposlenosti (za više od 10%) imale su: Češka, Litvanija, Rumunija, Luksemburg, Čile, Lesoto, Mali, Tajland.

• Najveći rast stope zaposlenosti (preko 10%) imale su: Finska, Island, Irska, Holandija, Alžir i Istočni Timor.

Tip radnog statusa

• Najvažnije kategorije:

• zaposleni - zaposleni radnici (RZS), salaried workers (ILO) – rade za platu

• samozaposleni (koji zapošljavaju druge radnike i bez zaposlenih) - preduzetnici

• pomažući članovi domaćinstva – neplaćena radna snaga (uglavnom žene u poljoprivredi i zanatstvu)

Svetski trendovi:

• U razvijenim zemljama većina zaposlenih je u statusu zaposlenih radnika – rade za platu

• U nerazvijenim zemljama, većina zaposlenih je u statusu samozaposlenih

• Zemlje sa velikim učešćem samozaposlenih u radnoj snazi su obično zemlje sa visokim učešćem poljoprivrede u ekonomiji

• Najveće strukturne promene u Kini – porast za preko 10% kategorije zaposlenih radnika i opadanje za 13% kategorije samozaposlenih

Sektorska struktura zaposlenosti

• ISIC clasifikacije – određuju grane delatnosti koje su uporedive na međunarodnom nivou (četvrta je najrazudjenija i omogućuje razlikovanje primarnog, sekundarnog, tercijarnog i kvartarnog sektora)

• Najjednostavnija:• poljoprivreda• industrija• usluge• Sektorska struktura je važna zbog uvida u

promene u strukturi ekonomije, strukturi zaposlenosti i stupnju razvoja.

Sektorska struktura zaposlenosti u svetu

Regioni % u ukupnoj zaposlenosti

Poljoprivreda Industrija Usluge

1996 2006 1996 2006 1996 2006

Svetski nivo 42 36 21 22 37 42

Razvijene ekonomije i EU

6 4 28 25 65 71

CIE i ZND 27 20 29 26 44 54

Istočna Azija 48 41 24 26 27 33

Subsaharska Afrika 74 66 7 10 18 24

Bliski Istok 21 18 25 26 54 56

Trendovi u svetu

• Zaposlenost se premešta iz sektora poljoprivrede i industrije u sektor usluga

• Sektor sa najvećim porastom je sektor nekretnina, zatim ugostiteljstvo

Zaposlenost sa delimičnim radnim vremenom

• Učešće zaposlenosti sa brojem sati manjim od „punog radnog vremena“ u ukupnoj zaposlenosti.

• Nema saglasnosti oko toga šta je minimum „punog radnog vremena“

• U Srbiji – 40 sati nedeljno• Poslednjih decenija rapidni rast ovog oblika

zaposlenosti u razvijenim ekonomijama.• Prednosti – bolje kombinovanje karijere i

privatnog života• Nedostatak – nedovoljna i nesigurna egzistencija.

Neformalna zaposlenost

• Rad bez formalnog ugovora, plaćenih socijalnih doprinosa i poreza.

• Ovaj oblik zaposlenosti se smatra značajnim pogotovo u ekonomijama u razvoju i područjima ubrzane industrijalizacije.

• Tamo gde institucije socijalne zaštite (naknada za nezaposlenost, socijalna pomoć) nisu razvijene i dostupne, razvija se ekonomija preživljavanja u kojoj veliku ulogu ima neformalno tržište rada.

• Pored neformalne ekonomije opstanka, postoje i primeri neformalne ekonomije rasta (npr. delovi Italije).

Stopa nezaposlenosti

• Proporcija nezaposlenih u aktivnom stanovništvu.

• Mera neiskorišćene radne snage• Nije dovoljna kao samostalna mera, važni

su dodatni indikatori – dužina nezaposlenosti, struktura (obrazovna, rodna, starosna, regionalna. po tipu naselja) nezaposlene radne snage, strukturna neusklađenost ponude i tražnje radne snage i sl.

Stope nezaposlenosti u svetu

Regioni Godina

1996 2003 2006



CIE i ZND 9.8 9.4 8.8




Stope nezaposlenosti prema polu – 2006

Regioni Pol

Muškarci Žene



CIE i ZND 9.0 8.4




Documents

Predavanje 10 - Savremena Trzista Rada