1

1.PREDUZEĆE

Ekonomika preduzeća proučava zakonitosti i principe reprodukcije u preduzeću.

Ekonomika preduzeća je naučna disciplina koja izučava ekonomiju preduzeća kao konkretnu ekonomsku stvarnost" u cilju:

• iznalaženja ekonomskih zakona koji deluju u ekonomiji preduzeća

• formilisanja principa, čijom se primenom u organizovanju procesa reprodukcije stvaraju rezultati reprodukcije maksimalno približavaju objektivnim mogućnostima

Uža proučavanja ekonomike preduzeća su: razultati reprodukcije, ulaganja u reprodukciju, sagledavanje odnosa između ostvarenih rezultata i ulaganja za dobijanje tih rezultata ifaktori koji određuju odnose između rezultata i ulaganja.

Ekonomika preduzeća u širem smislu obuhvataju: nastanak preduzeća i prestanak rada, spajanje preduzeća i njihovo razdvajanje...

Reprodukcija je proces stvaranja materijalnih dobara i usluga, a ostvaruje se ulaganjem u radnu snagu, sredstva za rad, i predmete rada. Mogu biti proširena, prosta i umanjena.

Znači, ekonomika preduzeća se,_naučna disciplina bavi izučavanjem preduzeća kao organizacione jedinice, njegovog unutrašnjeg i spoljašnjeg poslovanja sa stanovišta rezultata i ulaganja za ostvarivanje cilja.

2.OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA

Oraganizacione jedinice predstavljaju osnovne karakteristike preduzeća u koje spadaju:

1. određeni ekonomski sistem, koji ostvaruje određene zadatke u reprodukciji,pri čemu:

stvara određenu količinu materijalnih dobara i usluga, dolazi do razmene stvorenih proizvoda ili usluga na tržištu, ostvaruje ekonomske rezultate prodajom proizvoda ili usluga na tržištu, iz ostvarenih rezultata, a nakon nadoknade utošenih sredstava u procesa proizvodnje vrši se podmirivanje potreba kolektiva i određenih društvenih potreba.

2. konkretnu poslovnu celinu , jer u tehnološkom sistemu obavlja zaokružen proces rada3. organizovan sistem , jer ostvaruje unapred definisane ciljeve4. dinamički sistem, zbog stalnih promena koje nastaju u preduzeću kaže se da poseduje dinamički karakter.1

Osnovni zadatak preduzeća je da svojim radom i poslovanjem proizvodi materijalna dobra za zadovoljavanje potreba društva, obavlja različite usluge u razmeni proizvoda, kupovinu i prodaju ili da vrše druge usluge.

Ciljevi preduzeća su da; ostvari maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja, obezbedi sopstveni razvoj, zadovolji interese članova svog kolektiva i društvene zajednice i vodi određene evidencije o svom poslovanju.

3.VRSTE PREDUZEĆA

1.Vlasništvo Privatna, društvena, državna i mešovita

2.Veličina Broj zaposlenih, vrednost sredstava za rad,, kapacitet i kapital preduzeća, ukupan prihod i dohodak

3.Učešće rada i sredstava

 primarne   delatnosti  (prirodni čimbenici imaju dominantnu ulogu,npr..: Poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo, ...) sekundarne   delatnosti  (fizički, mehanički, kemijski, termički,električni procesi imaju dinamične ulogu, npr..: Industrija) i

 tercijalne   delatnosti  (dominantnu ulogu ima ljudski faktor, npr..uslužne delatnosti).

4.Proces rada Uslužna ( trgovinska, komunalna iugostiteljska, stambena.turistička,)

Proizvodna (industrijska, saobraćajna,poljoprivredna, zanatska, šumarska. vodoprivredna, građevinska,)

Finansijska (banke, štedionice, štedno-kreditne zadruge, menjačnice, berze, osiguravajuća društva i dr.)

5.Delatnosti Ispitno pitanje 5.

4.MEĐUZAVISNOST UTICAJA PREDUZEĆA I NJEGOVOG OKRUŽENJA

1 , kao što su npr. usavršavanje tehnološkog procesa, proširivanje tržišta,nova radna snaga..

2

Preduzeće direktno zavisi od okruženja, jer ono može poboljšati proizvodnju ili je ograničavati. Pod okruženjem preduzeća podrazumeva se skup:

1. prirodnih uslova ; zemlja, vazduh, voda, prirodna bogastva. Imaju različit i veliki uticaj na pojedina preduzeća, a u zavisnosti od delatnosti kojoj preduzeće pripada. 2Međutim, danas se ovaj uticaj sve više smanjuje pod uticajem razvoja nauke, tehnike i tehnologije. i

2. društvenih uticaja ; Neposredno proizvođači iste vrste proizvoda (postojeći konkurent), potencijalni proizvođači (potencijalni konkurenti), koji lako mogu početi istu proizvodnju,preduzeća kupci proizvoda datog preduzeća,dobavljači sirovina, energije, sredstava za rad ipreduzeća koja proizvode supstatute proizvoda datog preduzeća

Šire(makro) okruženje: makroekonomija (privreda), tehnološko, socijalno i demografsko okruženje i političko, pravno i međunarodno okruženje

Uticaj okruženja na preduzeće se ispoljava pomoću

1. ulaznih elemenata sredstva za rad, predmeti rada i radna snaga Ukoliko se preduzeće nesmetano snabdeva odgovarajućum elementima reprodukcije, utoliko će ostvarivati bolje poslovanje.2. izlaznih elemenata proizvodi Ukoliko nema problema sa realizacijom proizvoda, preduzeće će ostvariti veće rezultate. Oni zavise od konkurencije,tražnje, kupovnoj moći potrošača, zamena za druge slične proizvode, zbog čega mora brzo da reaguje na promene iz okruženja, tj moraju biti fleksibilna.

Uticaj okruženja na preduzeće može biti pozitivno, (povećanjem efikasnosti poslovanja, eksterna ušteda) negativno (smanjenjem efikasnosti poslovanja. On se naziva eksterna neekonomija).i neutralno (je posledica izjednačavanja pozitivnog i negativnog uticaja. javlja se slučajno, povremeno i kratko traje.)

Uticaj preduzeća na okruženje podrazumeva uticaj na druga preduzeća, radnu i životnu sredinu, na privredne i neprivredne delatnosti. Rad i razvoj jednog preduzeća odražava se na rad drugih preduzeća sa kojima je reprodukciono povezano, a preko njih i na privredu u celini. Taj uticaj se ostvaruje preko količine i kvaliteta proizvoda, troškova proizvoda, troškova proizvodnje, kooperacija, ulaganja tuđih i sopstvenih sredstava. Uticaj jednog preduzeća na ostala iz okruženja zavisi od broja i vrsta veza među preduzećima. Što je privreda razvijenija, to su veze čvršće, pa je i uticaj rada i razvoja jednog preduzeća na ostala veći.

Pored pozitivnih efekata, razvoj ima, često, i negativne efekte na radnu i životnu sredinu. Negativni uticaji na radnu sredinu nastaju, pre svega, na radnim mestima na kojima se stvaraju otrovni gasovi, prašina, itd.

5.DELATNOSTI

U težnji da se proizvede što više vrsta i količina proizvoda nastaje odgovarajuća podela rada koja omogućava specijalizaciju ljudi, sredstava i tehnologija za pojedine vrste poslova. Društvena podela rada se ispoljava kao:

1.opšta , specijalizaciju pojedinca, (čime se povećava stepen umešnosti, znanja i rutine u obavljanju poslova, rad se obavija za kraće vreme), specijalizaciju sredstava za rad, (čime se skraćuje vreme za proizvodnju jedinice proizvoda i smanjuju troškovi proizvodnje), uvođenje novih materijala u proizvodnju, (čime se zamenjuju materijali, što može pozitivno da utiče na smanjenje troškova materijala po proizvodu) ,proizvodnjujiovih i kvalitetnijih proizvoda(čime se olakšava prodaja proizvoda u većim količinama i po višim cenama, što pozitivno utiče na prihod i dobit itd.)

2.posebna se sastoji u raščlanjivanju pojedinih privrednih oblasti na grane, grupe i podgrupe. šiframa koje se sastoje iz osam brojeva koji čine jednu logičnu čelinu i koji uključuju u sebe oblast, granu, grupu i podgrupu, vrši se označavanje pojedinih oblasti rada. Pri tome, prva dva broja označavaju oblast, druga dva broja označavaju granu, peti broj označava grupu i šesti broj podgrupu delatnosti (Slika.). Svakom takvom šestočlanom broju pridodaje se dvocifreni broj koji u okviru svake podgrupe počinje sa ol pa se nadalje povećava za po jedan broj. Da bi se pojasnila upotreba i korišćenje šifri navodi se sledeći primer. Statistički broj (šifra) preduzeća glasi: 011810 01. Odredi pripadnost oblasti, grani, grupi i podgrupi.

Prilikom razmatranja problematike zaštite na radu, takođe treba posvetiti posebnu pažnju klasifikovanju

preduzeća u oblasti, grane, grupe i podgrupe, s obzirom na to da u određenim delatnostima dolazi do izraženijeg narušavanja zdravlja zaposlenih radnika. Zbog toga je

2 Tako, na primer prirodni uslovi imaju znatno veći uticaj na poljoprivredna nego na industrijska preduzeća.

3

sagledavanje broja povreda na radu i drugih zdravstvenih oštećenja po oblastima, granama, grupama i podgrupama veoma značajno iz sledećih razloga:

• prvo, izvesna zajednička obeležja povreda na radu se bolje uočavaju, evidentiraju, kontrolišu i upoređuju,

• drugo, veze između delatnosti se lakše prate, usmeravaju i kontrolišu i

• treće, dobra klasifikacija povreda na radu po delatnostima omogućava upotrebu informacionih sistema, čime se obezbeđuje ažurnost i tačnost informacija koje se odnose na povrede na radu.

3.pojedinačna

Detaljna podela preduzeća prema zadacima u reprodukciji u našoj zemlji izvršena je na osnovu Jedinstvene klasifikacije delatnosti,3 koja je regulisana zakonom. pod kojom se podrazumeva raspored privrednih i neprivrednih aktivnosti u zemlji po kriterijumu prirode poslova koji se obavljaju u svakoj od raznovrsnih aktivnosti

Da bi sistem klasifikacije delatnosti bio dobar, neophodno je da ona bude jedinstvena i postojana. Jedinstvenost klasifikacije znači da se ista klasifikacija obavezno primenjuje na čitavom području države. Postojanost klasifikacije predstavlja primenu jedne klasifikacije sve dotle dok se ne dese značajne promene u podeli rada posle kojih nastaju nove delatnosti.U Jedinstvenoj klasifikaciji sve oblasti su razvrstane na 79 grana, 185 grupa i 452 podgrupe.Od 1. januara 1998. godine u Srbiji se primenjuje nova klasifikacija delatnosti, po kojoj se sve privredne i društvene aktivnosti razvrstavaju na 17 sektora Svaki sektor se nadalje razvrstava na: podsektor, oblast, granu, grupu i podgrupu

6.PROIZVODNJA

Proizvodnja je proces u kojem ljudi svojim radnim sposobnostima, pomoću sredstava za rad (strojevi, uređaji, alati, ...) iz dobara koje daje priroda ili su ranije stvorena (predmeti rada) izrađuje nova dobra. Novostvorena dobra nazivaju se proizvodi.

Osnovne karakteristike proizvodnje su : proizvodnja je svrsishodna delatnost, proizvodnja je određeni tehničko-tehnološki postupak, proizvodnja ima društveni karakter i proizvodnja je planirana aktivnost.

Mehanizam prema čijim zahtevima se mora usklađivati proizvodnja je tržište. Preko tržišta se sagledavaju potrebe za određenim vrstama dobara i na taj način se stvara mogućnost da se proizvodnja planira prema zahtevima tržišta.

Osnovni faktori ( elementi ili č inioci ) proizvodnje su : rad, odnosno radna snaga (umne i fizičke sposobnosti Čoveka) predmeti rada (prirodna i proizvedena dobra) i sredstva za rad (mašine, alati, uređaji, instalacije i dr.).Ova tri elementa predstavljaju jedinstvo, tako da su razultati proizvodnje uvek uslovljeni njihovim zajedničkim delovanjem

Potrebe su preduslov za proizvodnju, one su raznovsne i dele se na: sa stanovišta njihove suštine i prema korisnicima

Podela prema suštini

Prirodne potrebe Biološki sistem čoveka, ishrana, odeća, stanovanje, odmori, putovanja, one se vremenom menjaju jer nastaju različite potrebe u društvu

Istorijke potrebe Duhovno-kulturne(čitanje, druženje, gledanje tv-a); za Sredstvima za proizvodnju(alati,mašine..); za Materijalnim(transport) i Nematerijalnim uslugama(obrazovanje,zdravstvo)

Podela prema korisnicima

Individualne

potrebe

potrebe podmiruju se ličnom- pojedinačnom i ličnom- zajedničkom potrošnji kao što su: rekreacija, stručno usavršavanje, dodatne naknade..

Zajedničke potrebe svih članova društva, kao što su: prosvetne, kulturne i socijalne potrebe, obezbeđenje bezbednosti zemlje...Opšte društvene

3 Jedinstvena klasifikacija delatnosti je opšti standard koji se koristi za grupisanje i prikazivanje podataka koji su od značaja za usmeravanje privrednih i društvenih aktivnosti. Osnovni cilj klasifikacije delatnosti je da zadovolji potrebe grupisanja podataka iz raznih statističkih istraživanja i evidencije od interesa za celu zemlju na jedinstvenoj upotrebnoj osnovi.

4

7.POSLOVANJE

Poslovanje (upravljanje proizvodnjom) je specijalizirana aktivnost koja se odnosi na planiranje, organiziranje, vođenje i kontrolisanje poslovnog područja izrade proizvoda i pružanja usluga kojima se mogu zadovoljiti potrebe potrošača, izražene u vidu tržišne potražnje.

Poslovamje obuhvata:

1. pripremu proizvodnje obuhvata operatinu i tehičku pripremu proizvodnje. Tehnička priprema proizvodnje obuhvata: projektovanje, konstuisanje i pripremu tehnološkog procesa. Projektovanje i konstmkcije je proces utvrđivanja tehničkih karakteristika budućih proizvodaukome su bitni činioci: izbor vrste proizvoda, izbor tehničkih i upotrebnih karakteristika proizvoda, izbor osnovnih i pomoćnog materijala i izrada nomenklature i tehničkog normativa materijala.

2. tehnološki proces, njena organizacija obuhvata: raspoređivanje poslova, obezbeđivanje kvaliteta proizvoda, obezbeđivanje ritma proizvodnje,obezbeđivanje ekonomičnog trošenja i obezbeđivanje zaštite na radu

3. unutrašnji trensport, njena organizacija obuhvata: organizaciju transportne službe, izbor transportnih sredstava, održavanje ispravnosti sredstava unutrašnjeg transporta i adekvatna zaštita na radu.

4. održavanje sredstva za rad. U srednjim i velikim preduzećima poslove održavanja sredstava za rad organizuju se kao posebne službe, a u malim preduzećima ova služba se kombinuje još sa nekim drugim službama. U toku održavanja posebna pažnja se mora posvetiti aspektu sigurnosti na radu.

5. kontrola je deo aktivnosti poslovanja, a koji treba da obezbedi primernu standarda i normativa u procesu izrade proizvoda gde spada i zaštita na radu.

8.SREDSTVA PREDUZEĆA

Sredstva preduzeća predstavljaju imovinu_kojom ono_raspolaže i koju koristi za ostvarenje zadataka. Preduzeće raspolaže različitim sredstvima. Zbog toga ih je potrebno klasifikovati po određenim kriterijumima:

• oblici u kojima se sredstva javljaju ili pojavni oblici sredstava; Stvari(Sredstva za rad-zgrade, mašine uredjeji..; predmeti rada- sirovine, proizvodi, poluproizvodi); Prava(Mogu biti različita npr. potražnja u novcu za prodatu robu od momenta naplate, licence i druga prava) Sredstva u novčanom obliku (su ona sredstva koja preduzeće koristi za kupovinu sredstava za rad i predmeta rada, isplaćivanje ličnih dohodaka radnika, plaćanje usluga prevoza, PTT usluga..)

• namena ili svrha za koju se sredstva koriste; Sredstva koja služe neposrednoj poslovnoj aktivnosti -poslovna sredstva.( osnovna ili stalna sredstva i obrtna sredstva) sredstva koja preduzeće koristi samo u slučajevima poremećaja u poslovanju-rezervni fond(U tu grupu spadaju i sredstva koja se koriste za podizanje zajedničkog standarda radnika, služe u neprivredne svrhe - sredstva zajedničke potrošnje. Sredstva rezervnog fonda i sredstva zajedničke potrošnje predstavljaju sredstva posebnih namena.)

• faze ciklusa reprodukcije u kojima su sredstva angažovana: Faza proizvodnje,(mašine, uredjaji, prerade sirovine u gotove proizvode) faza prometa

• izvori iz kojih se sredstva pribavljaju.Sa svojih izvora, sa tudjih izvora

9. OSNOVNA SREDSTVA (POJAM I VRSTE)

Osnovna ili stalna sredstva predstavljaju trajnu osnovu neophodnu za rad i poslovanje preduzeća

Prema stepenu upotrebljivosti sredstva mogu biti: u upotrebi,(aktivno koriste u izvršavanju poslovnih zadataka - zgrade, transportna sredstva, uređaji i instalacije, i druga aktivna poslovna sredstva) u pripremi tj izgradnji,( započeti radovi na izgradnji pojedinih osnovnih sredstava, odnosno građevinskih objekata, opreme.. cigla, crep, drvena građa, betonsko gvožđe..) izvan upotrebe (Izvan upotrebe mogu biti rezervne mašine i druga oprema u

skladištu) i neupotrebljiva osnovna sredstva.(srestva koja više nisu upotrebljiva)

Prema obliku u kome se javljaju osnovna sredstva mogu biti: u obliku stvari ili u materijalnom obliku(zemljšte privrednog karaktera, građevinski objekti, oprema, višegodišnji zasadi), u obliku određenih prava(patenti, licence i slična ulaganja..) i u novčanom obliku.(amortizacija, iz rezultata)

5

U pojam osnovnih sredstava spadaju: stvari i objekti koji su u izgradnji, osnivačka ulaganja pre početka rada preduzeća, u osnovna sredstva ulaze i: zemljište privrednog karaktera, patenti, licence i druga prava koja nemaju karakter sredstava za rad; sva sredstva za rad nemaju karakter osnovnih sredstava. Ona sredstva za rad čiji je vek upotrebe kraći od jedne godine i čija je nabavna vrednost relativno mala ne svrstavaju se u osnovna sredstva, nego se vode kao obrtna sredstva.

10. OBRTNA SREDSTVA (POJAM I VRSTE)

Obrtna sredstva predstavljaju značajan deo imovine preduzeća tj. drugi deo poslovnih sredstava, i neophodna su za nesmetano poslovanje preduzeća.

Obrtna sredstva prema pojavnim oblicima dele se na

1.Stvari koji predstavljaju obrtna sredstva su: predmeti rada( oni na koje se usmerava ljudska aktivnost s ciljem da se njihovom preradom u gotove proizvode zadovolje određene potrebe tržišta. Predmeti rada mogu biti osnovni ili glavni, pomoćni ili sporedni. Predmetom rada se smatra i nedovršena proizvodnja(sirovine i reprodukcioni materijal počeli prerađivati ali njihova izrada nije dovršena) i poluproizvodi (proces proizvodnje do određenog stepena završen).gotovi proizvodi(na kojima je potpuno završen proces)

2.Prava kao obrtna sredstva su: potraživanja od kupaca,(stiče se prodajom gotovog proizvoda ili uslugom za drugo preduzeće) avans za dobavljače(predstavljaju oblik prava preduzeća koje je unapred platilo određeni deo novca za naručenu robu, a robu još nije dobilo). i određene licence (koje se naplaćuju srazmerno obimu izvršene proizvodnje)

3.Novčana sredstva obrtnog karaktera su: novac na žiro računu preduzeća, novac u blagajni,

Količina potrebnih obrtnih sredstava u konkretnom preduzeću zavisi od sledećih faktora:

1) vrsta tehnološkog procesa; Određeni tehnološki procesi koji traju duži vremenski period zahtevaju veću količinu obrtnih sredstava, koja se vezuju u nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima

2) obim proizvodnje; Veći obim proizvodnje ili obim poslovanja, pri drugim neizmenjenim uslovima, utiče na veću količinu potrebnih obrtnih sredstava. Promena strukture proizvodnje može takođe, izazvati povećanje ili smanjenje količine potrebnih obrtnih sredstava.

3) uslovi snabdevanja sirovinama i drugim premetima rada; skoro svakodnevno kupovati sirovine i druge materijale za reprodukciju potrebna su manja obrtna sredstva

4) uslovi prodaje gotovih proizvoda; artikli koji se svakodnevno troše zzahtevaju manje obrtnih sredstava na skladištu. Preduzećima koja proizvode materijalna dobra koja se rede prodaju jer se troše samo u određenim godišnjim dobima, a proizvode se u toku cele godine, potrebna je veća količina obrtnih sredstava.

5) brzina obrtanja obrtnih sredstava zavisi od toga kako obrtna sredstva prelaze iz jednog oblika u drugi. Taj prelazak se vrsi pretvaranjem novca u predmete rada, predmeta rada u gotove proizvode i gotovih proizvoda ponovo u novac. Brzina obrta obrtnih sredstava iskazuje se koeficijentom obrta koji pokazuje koliko su se puta sredstva obrnula u toku jedne godine

Ko= Vr / OBS Koeficijent obrta obrtnih sredstava izračunava se tako što se vrednost ukupne proizvodnje preduzeća (Vr) ostvarene u toku jedne godine podeli vrednošću ukupnih obrtnih sredstava (OBS) koja su bila korišćena u procesu proizvodnje u toj godini.

Jedno preduzeće za novac kupuje sirovine i druge materijale, odnosno predmete rada, koji se troše u procesu proizvodnje, tj prerađuju u gotove proizvode. Prodajom i isporukom kupcima gotovi proizvodi se pretvaraju u određena potraživanja od kupaca. Ta potraživanja predstavljaju, određena prava preduzeća.

Naplatom potraživanja od kupaca obrtna sredstva se ponovo pretvaraju u novac, za koji se ponovo mogu kupovati predmeti rada, isplaćivati lični dohoci i plaćati druge obaveze preduzeća

11.SREDSTVA POSEBNIH NAMENA

Pored poslovnih sredstava kojima raspolaže i koja predstavlja osnovu njegovog rada, preduzeće raspolaže i sredstvima za posebne namene.To su:

• sredstva rezervnog fonda (služe za stvaranje sigurnijih uslova poslovanja preduzeća,)

6

• sredstva zajedničke potrošnje (služe za zadovoljavanje određenih potreba svih članova radnog kolektiva, odnosno za podizanje standarda radnika)

Detaljnije u sledeća dva pitanja...

12.SREDSTVA REZERVNOG FONDA

Sredstva rezervnog fonda služe da se preduzeće obezbedi u slučajevima kada se pojave rizici ili neuspesi u njegovom poslovanju, da bi preduzeće održalo poslovnu stabilnost i obezbedilo materijalnu i socijalnu sigurnost radnika.

Uspešno poslano preduzeće ne koristi ova sredstva.Javljaju se samo u novčanom obliku,imaju odredjene namene koja se mogu koristiti samo u svrhe propisane zakonom, i to za pokriće: gubitaka u poslovanju; pokriće šteta koje nastaju zbog elementarnih nepogoda; pokriće izdataka za prekvalifikaciju i zapošljavanje radnika, Sredstva rezervnog fonda mogu biti

• obavezna sredstva koja se, prema zakonskim propisima, izdvajaju iz ostvarenih rezultata preduzeća na kraju poslovne godine, na osnovu utvrđenih kriterijuma.

• neobavezna.su ona koja preduzeća sama izdvajaju iz ostvarenih rezultata u skladu sa potrebama

13. SREDSTVA ZAJEDNIČKE POTROŠNJE

Ova sredstva predstavljaju deo imovine koja je u preduzeću namenjena za zajedničku potrošnju svih članova kolektiva.

Sredstva zajedničke potrošnje čine: sve stambene zgrade i stanovi koji su vlasništvo preduzeća; restorani i menze za ishranu članova kolektiva; obdaništa za potrebe dece zaposlenih radnika; ambulante u krugu preduzeća; odmarališta, novčana sredstva namenjena za izgradnju i održavanje objekata zajedničke potrošnje novčana sredstva za godišnji odmor, zajedničke kulturne manifestacije, školovanje kadrova itd.

Sredstva zajedničke potrošnje se stvaraju tako što se odvaja deo ostvarenih rezultata preduzeća na kraju poslovne godine u fond zajedničke potrošnje i njihovim trošenjem stvaraju uslovi za jačanje radne sposobnosti radnika i povećanje zadovoljstava u radu.

14.IZVORI SREDSTAVA PREDUZEĆA

Izvori sredstava pokazuju na koji način se obezbeđuju sredstva potrebna za poslovanje preduzeća.

Osnovni izvori sticanja sredstava su:

• ulaganja osnivača, preduzeće stiče sredstva Osnivači obezbeđuju sredstva potrebna za osnivanje i početak rada preduzeća i istovremeno snose rizik za njegovo poslovanje

• zajmovi ili krediti, Zajmovi kao izvori sredstava preduzeća mogu biti uz plaćanje naknade ili kamate ili bez naknade. Krediti, kao izvori sredstava, mogu biti: krediti za investicije u osnovna ili stalna sredstva, krediti za obrtna sredstva i krediti za stambenu izgradnju ili izgradnju drugih objekata zajedničke potrošnje

• sredstva iz ostvarenih rezultata preduzeća, od domaćih i stranih ulagača, zajedničkim ulaganjem, vršiti plasman sredstava u drugo preduzeće radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva u poslovanju.

• emitovanje hartija od vrednosti

Trajni i povremeni izvori sredstava. Svako preduzeće ima trajne ili dugoročne i povremene ili kratkotrajne izvore sticanja sredstava. Trajni izvori sredstava su:

• poslovni fond, je izvor za nabavku poslovnih sredstava i formira se:na osnovu rezultata poslovanja preduzeća prenosom poslovnog fonda od drugih preduzeća namenskim ustupanjem poreza i doprinosa i iz drugih odgovarajućih izvora

• fond ulagača, je trajni izvor sredstava preduzeća. Formira se trajnim ulozima domaćih i stranih preduzeća kao i ulozima stranih državljana i naših građana

• rezervni fond. se obrazuje od sredstava koje u vidu rezervi obezbeđuju osnivači preduzeća,

Sopstveni i tuđi izvori sredstava. Preduzeće može koristiti sopstvene (iz ostvarenih rezultata poslovanja

formira se raspodelom ostvarene dobiti, odnosno iz akumulacije izvore) i tuđe izvore sredstava. (koristiti za finansiranje i trajnih i povremenih potreba preduzeća.)

15.TROŠKOVI

7

Svako stvaranje materijalnih dobara i usluga prouzrokuje trošenja elemenata proizvodnje, kao što i proces trošenja omogućava stvaranje proizvoda i usluga

Sredstva za proizvodnju nabavljaju se na tržištu po određenim nabavnim cenama gde nastaju troškovi ako se obračunaju po ceni utročka a ne nabavnim cenama

Troškovi radne snage se utvrđuju tako što se utrošci radne snage, izraženi časovima rada, množe ličnim dohotkom ili platom po jedinici rada.

Troškovi su novčani ili cenovni izraz utrošenih elemenata proizvodnje računski dobijaju, kada se utrošci elemenata proizvodnje pomnože cenama.

preduzeću troškovi su i: izdaci (transportne usluge drugih preduzeća, komunalne •usluge, izdaci za reklamu i propagandu, izdaci za ishranu radnika, i si.) i naknade (troškovi prsvoza na rad i sa rada, dnevnice i troškovi službenih putovanja i si.).

Troškovi koji nastaju u proizvodnji određenih proizvoda ili usluga čine cenu koštanja (zbirna iz po jedinici proizvoda).

Troškovi koji nastaju u poslovanju preduzeća nazivaju se poslovni rashodi. Preduzeće ima i finansijske i vanredne rashode. Finansijski rashodi nastaju povodom finansijskih obaveza preduzeća (npr. kamate na korišćenje kredita i dr.). Vanredni troškovi nastaju neplanirano i povremeno (manjkovi, štete, otpisi nenaplativih potraživanja itd.).

16. PODELA TROŠKOVA

Prema elementima proizvodnje troškovi predmeta rada, troškovi sredstava za rad i troškovi radne snage

Prema mestu nastajanja troškovi pripreme, neposredne proizvodnje i planiranja, troškovi stručne kontrole ...)

Prema nosiocima zbog kojih su nastali troškovi proizvoda i troškovi usluga

Prema obračunu troškova direktni troškovi(1.) i indirektni troškovi (2.).

Prema zavisnosti troškova od promene obima proizvodnje

fiksni i varijabilni

Prema načinu evidentiranja planske i stvarne

1. osnovnog materijala ili materijala za izradu, sredstava za rad kada se amortizacija utvrđuje po jedinici proizvoda, lični dohoci radnika koji direktno rade na izradi proizvoda

2. ličnih dohodaka radnika koji rade na poslovima evidencije u proizvodnji, troškovi održavanja mašina reklama, reprezentacije, učešća na sajmovima itd

16.KRETANJE UKUPNIH TROŠKOVA PREDUZEĆA

Ukupni troškovi u preduzeću predstavljaju zbir različitih troškova, mogu biti fiksni, i promenljivi, pri čemu dobijaju novu karakteristiku i postaju degresivni i progresivni.

Degresivni ukupni troškovi je uslovljena fiksnim troškovima i povećavaju se sporije od rasta obima proizvodnje.. Povećanje obima proizvodnje utiče na povećanje ukupnih troškova, ali istovremeno i na smanjenje

troškova po jedinici proizvoda.Jaču degresiju troškova u odnosu na obim proizvodnje imaju preduzeća koja koriste savremenija sredstva za rad, zbog toga što je kod njih učešće fiksnih troškova u ukupnoj strukturi troškova veće. Ukupni degresivni troškovi sa povećanjem proizvodnje rastu 1. A po

jedinici proizvoda 2. opadaju

Progresivni troškovi su ukupni troškovi čiji je rast brži od obima proizvodnje, na koje utiču fiksni troškovi. Relativno fiksni troškovi su nepromeljivi do određenog obima, to znači da su fiksni, zatim se naglo menjaju a na

kraju opet postaju fiksni. Na primer, prelazaka sa proizvodnje u jednoj na dve

0

100

200

300

400

500

600

700

800

0 100 200 300 400 500 600 700

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

160000

0 100 200 300 400 500 600

troš

kovi

proizvodnja

800

820

840

860

880

900

920

1000 1050 1100 1150 1200 1250800000

900000

1000000

1100000

1200000

1000 1100 1200 1300

8

smene zahteva ne samo nove radnike već i povećanje troškova osvetljenja, čišćenja, održavanja mašina. Tako proizilazi da na degresiju troškova utiču fiksni troškovi, a na progresiju - relativno fiksni.. Stalna progresija troškova dovela bi preduzeće u gubitak, zbog toga treba nastojati da se progresija troškova otkloni.

S porastom obima proizvodnje rastu i ukupni troškovi po jedinici proizvoda

18.KALKULACIJE(POJAM I ZNAČAJ)

Kalkulacija je metod pomoću kojeg (obuhvaćanjem i raspodjelom troškova po nositeljima-jedinici proizvoda ili usluge) dolazimo do cene koštanja i prodajne cene po kojima će se vršiti realizacija na tržištu.

Cena koštanja predstavlja zbir svih troškova koji su nastali u procesu proizvodnje. Cena koštanja je osnov za formiranje prodajne cene i značajna je za sagledavanje finansijskog rezultata kao razlike između prihoda i rashoda.

Kalkulacijom se vrši: obuhvatanje troškova po mestima i raspored troškova na pojedine proizvode

Osnovna svrha kalkulacije je utvrđivanje cene koštanja, utvrđivanje prodajne cene, kontrola poslovanja i utvrđivanje poslovne politike.

19. EKONOMSKI PRINCIPI

Osnovni ekonomski princip poslovanja koji se sastoji u ostvarivanju maksimalne proizvodnje uz minimalna ulaganja, a opšti princip poslovanja se razlaže na tri principa:

• produktvnost,

• ekonomičnost i

• rentabilnost

Više o ova tri principa videtu na narednih 7 pitanja

20.PRODUKTIVNOST (POJAM I ZNAČAJ)

Pojam produktivnost predstavlja princip poslovanja ili merilo parcijalnog poslovnog uspeha, a značaj je u ekonomskom principu poslovanja gde je težnja da se proizvede određena količina proizvoda sa što manjim utroškom radne snage.

P- produktivnost; Q- količina proizvoda

R- utrošena radna snaga

21. MERENJE PRODUKTIVNOSTI

Sprovođenje principa produktivnosti u praksi poslovanja preduzeća utvrđuje se merenjem.

Primene izraza produktivnosti podrazumeva:

• utvrđivanje ostvarene količine proizvoda,

• utvrđivanje utrošene radne snage u vremenskom periodu u kome se meri produktivnost.

Postoji više metoda za merenje produktivnosti, od kojih se ističu sledeće:

1) naturalni metod, u praksi retko koristi, jer postoji problem iskazivanja ukupnog obima proizvodnje u fizičkim jedinicama mere, zbog različitih jedinica proizvoda i različitog objektivnog potrebnog rada po jedinici različitih proizvoda.

P- produktivnost Q- količina proizvoda R- utrošena radna snaga

2)metod norma časova dobio naziv po načinu izražavanja proizvoda u izrazu produktivnosti. Proizvodi se izražavaju u normi časa

NČ- norma časova za ukupnu proizvodnju;

EČ- efektivno ili stvarno utrošeni časovi za datu proizvodnju.

3) novčani metod. dobio naziv po tome što se produktivnost izražava u novčanim jedinicama, jer je proizvodnja novčano izražena. Novčani izraz proizvodnje se dobija množenjem proizvedene količine proizvoda prodajnim cenama Cene su promenljive, pa se bruto proizvod može menjati, kako pod uticajem fizičkog obima proizvoda,

9

tako i pod uticajem cena. Kako je za potrebe merenja produktivnosti važna samo promena fizičkog obima proizvoda, uticaj promene se neutrališe uzimanjem stalnih cena (sc).

22.FAKTORI PRODUKTIVNOSTI

Faktori produktivnosti su svi promenljivi činioci koji utiču napromenu produktivnosti

Ako poznajemo činioce moguće i je usmeravati njihovo dejstvo u pozitivnom smeru iako je u početku bio negativan.

Faktori produktivnosti grupišu se na:

1) unutrašnje faktore-subjektivni; su oni faktori koji deluju u preduzeću, pa na njih kolektiv može uticati , oni deluju preko: sredstava za rad (tehnička opremljenost rada i korišćenje kapaciteta), predmeta rad (količina i kvalitet materijala), radne snage (kvalifikacije radnika, intenzivnost rada, motivisanost radnika itd.) organizacije (organizacija ukupnog procesa reprodukcije u preduzeću- makroorganizacija i organizacija pojedinog radnog mesta- mikroorganizacija).

2) spoljašnje faktore -objektivni; oni koji deluju izvan preduzeća, pa na njih kolektiv ne može uticati. Svrstavaju u: prirodne (zemlja, prirodno bogatstvo i klimatski uslovi) i društvene (tržište, ekonomska politika, razvijenost privrede,međunarodni ekonomski odnosi ).

23.EKONOMIČNOST

Ekonomičnost izražava težnju da se stvori što više ukupnog prihoda sa što manje troškova, a kao parcijalnog poslovnog uspeha pokazuje koliko je ostvareno prihoda po jedinici troškova.

Značaj ekonomičnosti je u smanjenju troškova poslovanja, što omogućava snižavanje cena proizvoda. U isto vreme dobit preduzeća se povećava jer se povećava razlika između ukupnog prihoda i troškova. Iz povećane dobiti se povećavaju lični dohoci i akumulacija za razvoj preduzeća.

24. MERENJE EKONOMIČNOSTI

Merenje ekonomičnosti pokazuje koliko se primenjuje princip ekonomičnosti u poslovanju preduzeća.

Ekonomičnost se može meriti:

1) naturalno gde se izraz ekonomičnosti dobija podelom naturalno izraženog rezultata proizvodnje - fizičkog proizvoda i naturalno izraženih troškova - utrošaka. Formula naturalne ekonomičnosti koja pokazuje odnos koliko se proizvoda ostvaruje po jedinici utrošaka. je:

En - ekonomičnost naturalna

Q - količina proizvoda

U – utrošci

Naturalna ekonomičnost pokazuje koliko se primenjuje princip ekonomičnosti u fazi procesa proizvodnje i ne obuhvata primenu principa u fazi nabavke i prodaje.

2) vrednosno (novčano) gde se izraz ekonomičnosti dobija kada se ukupan prihod podeli sa troškovima

Up - ukupni prihod T- troškovi

Ovaj izraz ekonomičnosti se raščlanjuje na sledeći način:

Qn - prodata količina proizvoda; sp - prodajna cena proizvoda; Um - utrošak materijala; U gr - utrošak sredstava za rad; Urs - utrošak radne snage; cm - nabavna cena po jedinici materijala; csr - nabavna cena sredstava za rad i crs - cena (plata) po jedinici rada.

Vrednosna ekonomičnost obuhvata, nabavku, prodaju i proizvodnju za razliku od neutralne.

10

25. FAKTORI

Na ekonomičnost deluju i faktori preko:

1) utrošaka elemenata proizvodnje, grupišu se na utroške sredstava za rad (kvalitet sredstava za rad, održavanje sredstava, kvalifikacije i inters radnika itd.), utroške materijala Icvalitet sredstava za rad, održavanje sredstava, kvalifikacije i interes radnika, kvalitet materijala koji se prerađuje na sredstvima itd.) i utroške radne snage

2) nabavke elemenata proizvodnje utiču na ekonomičnost preko troškova (nabavne cene, blagovremenost nabavke određenih količina potrebnog materijala, sredstava, rezervnih delova i alata, troškovi uskladištenja materiajala, transporta itd.).

3) prodaje gotovih proizvoda. utiču na ekonomičnost preko ukupnog prihoda. Oni utiču preko količine proizvoda i prodajne cene

26.RENTABILNOST

Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja i merilo parcijalnog poslovnog uspeha, i kao ekonomski princip predstavlja težnju da se stvari što veća dobit sa što manje angažovanih sredstava. Rentabilnost kao merilo parcijalnog poslovnog uspeha, pokazuje koliko je ostvareno dobiti na 100 dinara angažovanih sredstava.

R - rentabilnost; Db - dobit S - angažovana sredstva

Povećanje rentabilnosti je značajno kako za preduzeće, tako i za radnika u njemu, ali i za društvo u celini, jer im omogućava opstanak, stabilnost i razvoj.

Faktori rentabilnosti utiču na

1. dobit utvrđuje kao razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, to su svi faktori koji utiču na ukupan prihod i na rashode i faktori dobiti tj. rentabilnosti. Najznačajniji su: tehnička opremljenost rad; veličina i korišćenje kapaciteta; prodaja proizvoda; prodajna i nabavna cena itd.

2. veličinu angažovanih sredstava utiču: priroda delatnosti obim i kvalitet proizvoda uslovi nabavke, veličina troškova itd.

27.REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEĆA

Usavremenim uslovima privređivanja rezultati poslovanja se iskazuju:1. fizičkim obimom proizvodnje,2. ukupnim prihodom 3. na osnovu dobiti.1. fizičkim obimom proizvodnje podrazumeva se količina proizvodnje (upotrebnih vrednosti) ostvarenih u jednom vremenskom periodu. Proizvod predstavlja prvi oblik izražavanja rezultata poslovanja. Upotrebna vrednost određuje namenu proizvoda. Prema nameni, svi proizvodi se dele na proizvode konačne (lične) i reprodukcione (proizvodne) potrošnje. U proizvode konačne potrošnje ubrajaju se svi proizvodi koje čovek koristi za podmirenje ličnih potreba: odeća, obuća, hrana, nameštaj itd. U proizvode reprodukcione potrošnje spadaju svi proizvodi koji služe ponovnoj proizvodnji:proizvodne mašine, alat, instrumenti, materijal ...

Fizički obim proizvodnje ostvaren u jednoj godini, novčano iskazan, naziva se bruto proizvod ili ukupan proizvod.

Ostvareni obim proizvodnje može se meriti i izražavati:

1) Naturalno izražavanje obima proizvodnje (u komadima, metrima tonama itd.) pogodno je i značajno, pre svega sa stanovišta obračunavanja troškova, politike cena, ali javlja se problem kada preduzeće proizvodi više od jednog proizvoda, jer se ne mogu sabirati zbog različtih jedinica mere pojedinih proizvoda (komadi, metri, tone itd.) i različitih vrsta i kvaliteta proizvoda4

2) Radom. Potreban rad je ona količina rada koja je neophodna za proizvodnju jedinice proizvoda u datim

uslovima proizvodnje. Izražava se u vremenskim jedinicama trajanja, npr. pet sati po komadu ili tri sati po

4 Na primer, proizvođač različitih vrsta nameštaja ne može jednostavno sabirati količine različitih vrsta proizvoda, iako se izračavaju u komadima. On ne može sabirati ni količine jedne vrste proizvoda, ako se razlikuju u kvalitetu. U tome se sve ogledaju nedostaci naturalnog izražavanja fizičkog obima proizvodnje.

11

kilogramu itd. Metod potrebnog rada se može koristiti za izražavanje količine jednog ili više različitih proizvoda.Sastoji se u množenju količine proizvoda potrebnim radom po jedinici proizvoda. Tako se dobija suma potrebnog rada za proizvedenu količinu datog proizvoda. Ako preduzeće proizvodi više od jednog proizvoda, ukupni obim proizvoda se utvrđuje sabiranjem suma potrebnog vremena za količine pojedinih vrsta proizvoda. Da bi se ovaj metod mogao primeniti, potrebno je imati: podatke o ostvarenoj količini proizvoda, koji se utvrđuje evidencijom; normative rada po jedinici proizvoda, koji se utvrđuju normiranjem rada.

3) Novčano, putem cena proizvoda. Da bi prodajne cene izražavale fizički obim proizvoda verno, njihov uticaj na promenu obima treba neutralisati, uz uzimanje stalnih cena proizvoda u pojedinim periodima.

Da bi se obim proizvodnje mogao povećati, potrebno je poznavati faktore, činioce koji utiču na obim. Faktori obima su brojni. Najznačajniji su: obim i tehnička svojstva sredstava za rad, obim i kvalitet materijala, kvalifikacije radnika, motivisanost radnika za rad, organizacija proizvodnje itd.

28.UKUPAN PRIHOD

Ukupan prihod je finansijski rezultat poslovanja a sastoji se od naplaćenih iznosa za prodatu robu, gotove proizvode i izvršene usluge i ostalih prihoda.

Ukupan prihod sastoji se od:

1) vrednosti prodate robe, se utvrđuje množenjem ukupne proizvodnje (Q sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda (Cq). od njihove veličine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje. Što je veće Q to je, uz uslov da se Cq ne menja, veća vrednost realizovane proizvodnje. i obrnuto svako povećanje prodajne cene Cq, bez promena Q, utiče na povećanje ukupnog prihoda.

2) vrednosti izvršenih usluga, kako materijalnih tako i nematerijalnih usluga drugim preduzećima i pravnim licima je veoma značajna za ukupan prihod U preduzećima koja se bave uslugama, veličina vrednosti usluga je presudna za ukupan prihod

3) drugih prihoda ostvarenih poslovanjem,. čine prihodi na osnovu ugovora o ulaganju sredstava za zajedničke poslove od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaračunate na vrednost prodate robe ili izvršenih usluga na kredit od kamate na deponovana sredstva po osnovu učešća u fondu osnivača banke od vrednosti robe sopstvene proizvodnje i sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe ili za druge svrhe koje imaju karakter krajnje potrošnje...

4) vanrednih prihoda čine iznosi ostvareni. od zateznih kamata od naknada šteta, po osnovu utvrđenih viškova materijala, sitnog inventara, nezavršene proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe, od drugih povremenih prihoda ostvarenih poslovanjem

Na veličinu i dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori, koje bi smo mogli podeliti na:

• faktore eksterne prirode privredni sistem tržište priroda..

• faktore interne prirode. sredstva kolektiv, organizacija proizvodnje (specijalizacija i kooperacija), organizacija rada

Uticaj svakog od ovih faktora je različit i sa stanovišta pojedinih elemenata ukupnog prihoda. Na realizovanu vrednost proizvodnje tj na veličinu Q će imati jači uticaj uglavnom faktori interne prirode5, i što su ovi faktori bolje kombinovani to će i obim proizvodnje biti veći. Međutim na veličinu proizvodnje mogu vrlo često da imaju presudan uticaj i eksterni faktori.

Na prodajnu cenu proizvoda, takođe, mogu da utiču i spoljni i unutrašnji faktori, ali eksterni faktori, privredni sistem i tržište, su međutim uticajniji. Raznim merama u domenu politike cena može bitno da se utiče na veličinu ukupnog prihoda u smislu njegovog povećanja ili smanjenja.

Znači, iz ukupnog prihoda se nadoknađuje vrednost utrošenih sredstava za proizvodnju - sredstva za rad i predmeta rada, utrošena vrednost živog rada i izvršavaju obaveze po osnovu zakona i ugovorenih obaveza. U tome je ekonomski značaj ukupnog prihoda

29.DOBIT

Dobit predstavlja razliku između ostvarene vrednosti realizacije proizvoda preduzeća i učinjenih troškova, izraz

uspešnosti preduzeća, izraz zdravlja preduzeća i osnovni izvor sredstava za rast i razvoj preduzeća, na osnovu čega pokazuje svoju ekonomsku uspešnost, a u socijalnom smislu svoju socijalnu odgovornost.

5 kao Što su sredstva- njihova veličina (kapacitet, stepen istrošenosti, savremenost itd.); zaposleno osoblje- umešnošću, znanjem, iskustvom itd. zatim stepen organizovanosti proizvodnje i si.

12

Db = (Q-Cq)-T

Db- dobit Q-obim ostvarene proizvodnje Cq-cena jedinice proizvoda T-troškovi

Dobit preduzeća je kategorija interesovanja svih subjekata ekonomski povezanih sa preduzećem.

Država ima svoje čvrste interese u preduzeću i rezultatima funkcionisanja preduzeća. Država svoje potrebe namiruje oporezivanjem dobitka preduzeća. Preduzeće koje posluje sa dobitkom je sa državnog aspekta poreski obveznik, i mora platiti porez na dobitak. Veći ostvareni dobitak preduzeća za državu znači i veći prihod za podmirenje državnih potreba. Zarade i ostali prihodi zaposlenih su, po pravilu, u srazmeri sa dobitkom preduzeća. Perspektive zaposlenih u uspešnijem preduzeću su svetlije, standard je viši, a sigurnost veća, nego što je to slučaj sa zaposlenima u manje uspešnim ili neuspešnim preduzećima.

Dobavljači su u suštini saradnici u zajedničkom poslu.Sarađujući sa preduzećem koje ostvaruje dobitak, dobavljači posluju sa manjim poslovnim rizikom i sa većom izvesnošću u trajnost uspešne saradnje uz obostranu višestruku korist.

Kupci preduzeća su zainteresovani za dobitak preduzeća iz brojnih razloga. Kupujući od uspešnog preduzeća kupac je, po pravilu, sigurniji u kvalitet proizvoda, u efikasnost i poštovanje dogovorenih rokova.. Potrošači proizvoda zainteresovani za potrošnju proizvoda uspešnijih preduzeća

Dobitak predstavlja prihod ostvaren funkcionisanjem preduzeća nakon podmirenja troškova. Tako posmatran dobitak predstavlja predmet raspodele između države i preduzeća. Zato se često naziva bruto dobitkom. Obaveze prema državi su na prvom mestu; one su prioritetnog karaktera, tako da se iz ostvarenog bruto dobitka moraju najpre izmiriti obaveze prema državi. Nakon plaćanja poreza državi, preduzeću ostaje neoporezovani dobitak (neto dobitak], ono čime preduzeće raspolaže.

Namena neto dobitka je isplata nadoknade vlasnicima kapitala. U skladu sa veličinom isplaćenih dividendi raste vrednost akcija (deonica), vrednost preduzeća i atraktivnost preduzeća za potencijalne nove ulagače.

30.POJAM I KLASIFIKACIJA NEGATIVNIH NEPOSREDNIH POSLEDICA

Neposredne posledice zbog nepovoljnih uslova rada su one koje se odražava na život i zdravlje učesnika u procesu proizvodnje.

Neposredne posledice manifestuju se u obliku povreda na radu, profesionalnih bolesti, bolesti rada iostalih opštih oboljenja kod osoba, koje su profesionalno izložene njima.

Povrede na radu, profesionalna oboljenja, bolesti rada i ostala opšta oboljenja, mogu izazvati dalje posledice koje se manifestuju u obliku: invalidnosti i smrtnosti.

Više detalja o ovome pogledati u narednim pitanjima

31. KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU

Povrede na radu su prvi pojavni negativni oblici nepovoljnih uslova rada, koji se odražavaju na živote i zdravlje učesnika u procesu proizvodnje.

Povreda na radu predstavlja neželjen događaj čija je posledica narušavanje telesnog integriteta radnika, gde svaka povreda nosi u sebi izvestan bol koji podnosi povređeni.

Povreda, koja se označava i naziva: ozleda i trauma, je nasilno oštećenje organizma izazvano mehaničkom silom (udarcem, prignječenjem, ubodom, rezom), elektriačnom energijom...

Pod klasifikacijom povreda na radu podrazumeva se:

1. vreme dešavanja godini, mesecu i datumu dešavanja, danu u sedmici,časovima (doba dana 0-24),radnim časovima od početka rada,smeni rada i vremenu rada.

2. mesto dešavanja mestu obavljanja poslova odnosno zadataka (pri radu na radnom mestu), redovnom putu od mesta rada do stana, redovnom putu od stana do mesta rada, službenom putu i takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.

3. pol, Podaci o povredama prema polu povređenih omogućavaju utvrđivanje procenta od ukupnog broja povreda na radu u odnosu na pol povređenih Statistike govore da je veći procenat povredjenih muškaraca, jer se bave rizicnijim i fizički težim poslovima

4. doba života Podaci o povredama radnika prema godinama starosti omogućavaju određivanje procenta u odnosu na ukupan broj povreda na radu koje su se desile u određenom periodu.mlađi radnici češće povređuju, a da su povrede starijih radnika teže prirode.

13

5. dužina radnog staža Podaci o povredama na radu prema dužini radnog staža povređenih radnika pokazuju koje se kategorije radnika, u odnosu na dužinu radnog staža, povređuju više, a koje manje.(intervali od po 5 ili 10 godina)

6. stručnom obrazovanju.Podaci o povredama na radu prema stepenu stručnog obrazovanja (visoko, više, srednje, nekvalifikovano) povređenih radnika pokazuju kako i u kojoj meri stručnost radnika utiče na povređivanje.

7. školska sprema, Evidencija o povredama na radu prema stečenoj školskoj spremi (bez škole, 1-3 razreda osnovne škole, 4-7 razreda osnovne škole, osnovna škola, srednja škola, viša škola, visoka škola-fakultet) povređenih pokazuje u kojoj meri nivo školske spreme radnika utiče na povređivanje, to jest koje se grupacije radnika najviše, odnosno najmanje povređuju

8. učestalost dešavanja povreda na radu kod pojedinaca Na osnovu evidencije o povredama na radu prema učestalosti dešavanja (jedna, dve, tri, četiri, pet, šest i više) povreda kod pojedinaca, mogu se "otkriti" lica koja se kod iste ekspozicije opasnosti više povređuju u odnosu na druge radnike

9. pojedinačne ili grupne povrede (broj povređenih) javnost ne reaguje na povrede koje se događaju pojedinačno svakog dana, jer su one "skrivene" iza zidova fabrika i ne "uživaju" odgovarajući publicitet jer ih štampa nedovoljno koraentariŠe. Javnost je obično ogorčena samo prilikom nastanka vanrednih katastrofa u kojima je nastradalo više lica.

10. težina povrede lake teške i povrede sa smrtnim ishodom Kao teža povreda uzima se samo ona koja je imala za posledicu invaliditet

11. povređeni deo tela na glavi vratu trupu, rukama i nogama.

12. priroda povrede podrazumeva oblik u kojem se javlja telesno oštećenje, što se uglavnom poklapa s pojmom zdravstvenog oštećenja u medicini

13. izvor povrede podrazumevati sredstva za rad, materijal, predmete i mesto, a od kojih je neposredno proistekla povreda, To su objekti, inastalacije, mašine...

14. uzrok povrede, smatraju se uslovi rada, lične osobine i druge okolnosti pod čijim neposrednim uticajem se povreda na radu dogodila, To su neispravnost srestava za rad ili pak nedostaci zaštite pri radu

15. način nastanka indentifikuje vrstu događaja koji je direktno doveo do povrede, tj., način na koji je predmet ili supstanca koja je prouzrokovala povredu na radu, došla u dodir sa povređenom osobom. To su pad radnik, pad predmeta na radnika, uklještenje radnika, uticaj štetnih materija na radnika...

32. POJAM I KLASIFIKACIJA PROFESIONALNIH BOLESTI

Profesionalne bolesti su ona oboljenja ili oštećenja zdravlja koja nastaju u vezi s redovnim zanimanjem, bilo da su nastala j iznenadnim događajem na radnom mestu ili da su posledica dugogodišnjeg delovanja različitih štetnih faktora pri radu

U klasifikaciji profesionalnih bolesti i oštećenja u praksi se najčešće koriste:

1.etiološka klasifikacija, izazvane delovanjem dele se na toksičnih hemijskih supstanci, udisanjem industrijske prašine, delovanjem jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, delovanjem nepovoljnih klimatskih uslova, delovanjem zvuka i vibracije, usled nefiziološkog položaja tela pri radu, povišenim i sniženim atmosferskim pritiskom, usled neuspelog prilagođavanja...

2.sistemska klasifikacija, se klasifikuju po organima i organskim sistemima na: profesionalne bolesti i oštećenja krvi, profesionalne bolesti i oštećenja srca i krvnih sudova, profesionalne bolesti i oštećenja organa za disanje, profesionalne bolesti i oštećenja nervnog i endokrinog sistema, profesionalne bolesti i oštećenja lokomotornog aparata, profesionalne bolesti i oštećenja kože, profesionalna oštećena oštećenja vida, profesionalna oštećenja sluha itd.

Faktori koji utiču na profesionalne bolesti su Fizički faktori(obuhvataju mehaničke faktore nepovoljne mikroklimatske faktore zračenje buku i vibraciju povišen i snižen atmosferski pritisak) Hemijski faktori (toksične gasove i pare) Biološki faktori(bakterije, viruse, parazite biljnog i životinjskog porekla) Ili loši uslovi rada zbog koji dolazi do profesionalnih bolesti(.prekovremeni rad preterano težak fizički rad prenaprezanje pojedinih organa i čula loš položaj tela pri radu nedovoljna ventilacija nedovoljno ili preterano jako osvetljenje..)

Inače, sve profesionalne bolesti se klasifikuju u sledećih šest grupa: bolesti prouzrokovane hemijskim

dejstvom,bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom, bolesti prouzrokovane biološkim dejstvom, bolesti pluća, bolesti kože i maligne bolesti.

33. RAZLIKE IZMEDJU PROFESIONALNIH BOLESTI I POVREDA NA RADU

14

Povrede na radu, nastaje nepčekivano usled kratkotrajnog nesklada u odnosima čoveka i elemenata radne sredine, a profesionalna bolest nastaje usled dugotrajnog negativnog uticaja elementa radne sredine na organizam čoveka, tako da time ne nastaje nesklad u skladnom funkcionisanju elemenata radne sredine i čovekove delatnosti, ali čovekov integritet fizički i psihički, ili i fizički i psihički, biva narušen, sa manje ili više štetnih posledica, što može uticati na njegovu radnu sposobnost".

34.INVALIDNOST

Teže povrede na radu i profesionalne bolesti, mogu biti uzročnici invalidnosti, (tj. trajnog narušavanja telesnog i psihičkog integriteta u radnoj sredini}, koja ima veoma veliki socijalni, ekonomski i društveno-politički značaj, naročito zbog težih posledica koje prate ovu pojavu.

Invalidnost, "postoji kada kod osiguranika nastane trajno smanjene ili gubitak sposobnosti za rad na svom poslu zbog promena u zdrvstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koji se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom".

Kod ivalidnosti dolazi do:

• smanjenja radne sposobnosti, ne može više da radi na svom poslu puno radno vreme.

• preostale radne sposobnosti radi na drugom odgovarajućem poslu puno radno vreme, odnosno koji se prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom za to može osposobiti.

• gubitka radne sposobnosti. postoji ako je potpuno i trajno nesposoban za obavljanje svog, odnosno odgovarajućeg posla i ako se prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom ne može osposobiti za drugi odgovarajući posao s punim radnim vremenom

Podela invalida vrši se prema kriterijumima, kao što su: etiološki (prema uzrocima oštećenja), funkcionalni (prema tome koji je deo organizma oštećen), fizički (grupa sa senzornim i grupa sa telesnim oštećenjima), mentalno hendikepirani, kombinovani (dva ili više oštećenja) i pravni.( vojne invalide invalide rad)

Invalidi rada mogu ostvariti iz penzijskog i invalidskog osiguranja pravo na:• invalidsku penziju6,• raspoređivanje, odnosno na zapošljenje sa punim radnim vremenom na drugom odgovarajućem poslu,• prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i• odgovarajuće novčane naknade.

35. POVREDE SA SMRTNIM ISHODOM

Kao krajnje nepovoljne neposredne posledice javljaju se povrede na radu sa smrtnim ishodom koje izazivaju veoma visoke negativne ekonomske posledice po preduzećima, poridicama poginulih i društvo u celini

Smrtne povrede se ne klasifikuju isto i zavise od dogovora u samoj državi. Npr. U Francuskoj se smatra smrtnom ona povreda koja je prouzrokovala smrt radnika za vreme rada u godini koja se posmatra, dok u Sjedinjenim Američkim Državama pojmom smrtne povrede obuhvata se svaka povreda koja je prouzrokovala smrt radnika u roku od godinu dana od dešavanja nezgode.

U Srbiji smrtnim se slučajem smatra samo povreda zbog koje je lice poginulo na mestu nezgode ili je umrlo na putu do zdravstvene ustanove.

36. BOLESTI RADA

Kao posledica nepovoljnih uslova rada mogu se javiti i bolesti rada. To je jedna znatno šira grupa bolesti i stanja, a koja se pojavljuju u vezi s obavljanjem određenih zanimanja, koju možemo defirusati kao bolest profesije ili nespecifične profesionalne bolesti.

Bolesti profesije su bolesti i stanja do kojih dolazi zbog obavljanja određenih zanimanja (npr. iskrivljenosti kičme kod daktilografa, gojaznost kod zanimanja koja se obavljaju u relativno nepokretnom stanju tela, oboljenja glasnih žica kod nastavnog osoblja, profesionalnih pevača i glumaca i dr.) i koje su karakteristične za određene profesije. To su, po pravilu, hronične bolesti i stanja i pojavljuju se upravo zbog trajnosti i jednolikosti pri obavljanju tipišnih radnih operacija.

Između profesionalnih bolesti i bolesti rada ne postoji suštinska razlika, jer se jedna i druga javljaju kao

posledica nefizioloških i nehigijenskih uslova rada. Razlika je samo u njihovom zakonskom tretmanu jer su

6 Osiguranik kod koga nastane gubitak radne sposobnosti, odnosno osiguranik- zaposleni s preostalom radnom sposobnošću, kome se, zbog navršenih godina života ne obezbeđuje pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, stiče pravo na invalidsku penziju.

15

profesionalne bolesti obuhvaćene listom koja se institucionalizirala na nivou šire zajednice i propisima, a bolesti rada nisu obuhvaćene posebnom listom, te oboleli radnici ne mogu da koriste određena prava koja inače imaju profesionalno oboleli

Međutim, kako bolesti rada nastaju pod štetnim uticajem nefizioloških uslova rada i nehigijenskih prilika u radnoj sredini, to na taj način i ona, u neku ruku, u najširem smislu te reči, postaju profesionalne bolesti. Zato je potrebno da se evidentiraju i kontrolišu ne samo profesionalne bolesti, već i bolesti rada.

37.OSTALA OPŠTA OBOLJENJA

Osim profesionalnih bolesti i bolesti rada, i ostala opšta oboljenja kod profesionalno izloženih osoba koje rade u šumarstvu, poljoprivredi, građevinarstvu idr. mogu nastati pod uticajem nepovoljnih uslova radne sredine (rad na otvorenom prostoru, rad u različitim vremenskim uslovima- kiša, sneg, sunce,..., visoka i niska temperatura, promaja i si.).

Ostala opšta oboljenja kod profesionalno izloženih osoba ne podležu obaveznoj prijavi, a obolelo lice nema pravo na obeštećenje, osim ako se ne dokaže das u nastale pri radu. Tako, grupa infektivno-parazitskih bolesti (tuberkuloza kod sanitetskog i veterinarskog osoblja, zarazna žutica kod lekara i pomoćnog osoblja i si.) za koju je dokazano da je u neposrednoj vezi s obavljanjem redovnog zanimanja, tretira se kao profesionalna bolest

S obzirom da nepovoljni uslovi prouzrokuju češća opšta oboljenja kod profesionalno izloženih osoba i da dovode do komplikacija kod već postojećih opštih, lakših oboljenja, a što, u najtežim slučajevima, za posledicu može imati gubitak, ili smanjenje sposobnosti za rad (invalidnost), potrebno je da se evidentiraju i kontrolišu i opšta oboljenja.

38. ISKAZIVANJE DIREKTNIH POSLEDICA U APSOLUTNIM POKAZATELJIMA

Negativne neposredne posledice nepovoljnih uslova rada i nezgoda na radu (povrede na radu, profesionalne bolesti, povrede na radu sa smrtnim ishodom i invalidnost) koje su se dešavale u prethodnom periodu mogu se posmatrati sa stanovišta: apsolutnih i relativnih pokazatelja.

Iskazivanje neposrednih posledica u apsolutnim pokazateljima vrši se zbog stvaranja uvida na povrede i loših uslova rada prema:

1. Dinamici profesionalnih bolesti u pruvredi. Na osnovu evidencija o profesionalnim bolestima koje su ustanovljene u preduzećima, moguće je vršiti izračunavanje ukupnog broja profesionalnih bolesti u odredjenom vremenskom periodu, na osnovu podataka iz "Prijave profesionalne bolesti i lica obolelog od profesionalne bolesti ili ištćenog profesionalnom bolešću" i "Izveštaja o profesionalnim bolestima". Određene poteškoće postoje kod upoređivanja broja profesionalnih bolesti zbog toga što se nacionalna zakonodavstva veoma razlikuju u kriterijumima na osnovu kojih se razne bolesti svrstavaju u određene grupe profesionalnih bolesti. 7

2. Dinamici invalidnih penzionera u privredi U ovom smislu, osiguranik kod koga nastane gubitak radne sposobnosti, odnosno osiguranik zaposlen s preostalom radnom sposobnošću, kome se, zbog navršenih godina života ne obezbeđuje pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, stiče pravo na invalidsku penziju.U našoj privredi javlja se znatan broj invalidskih penzionera, a posledice koje proizilaze iz toga teško pogađaju kako privredu, tako i društvo u celini.

3. Ostalo pogledati u naredna 4 pitanja

39 DINAMICI POVREDA NA RADU U PRIVREDI

vrši se na osnovu dostavljenih "Prijava o povredi na radu" organima inspekcije rada i zajednici zdravstvenog osiguranja Podaci o povredama na radu u periodu od 1954-2005. godine pokazuju da se u privredi Republike Srbije dogodilo ukupno oko 3,9 miliona povreda na radu, odnosno da se prosečno godišnje dešavalo oko 77 hiljada povreda na radu.prosečno mesečno događalo oko 6.430 povreda na radu, što znači da se svakog dana dešavalo 215 povreda. Ovo ukazuje na činjenicu da se svakog časa dešava 9 povreda na radu, odnosno da se u prošeku na svakih 7 minuta u našoj republici dogodi po jedna povreda na radu. Tako se, već na osnovu ovih

7 "Svaka zemlja prema specifičnim uslovima i strukturi svoje privrede i prema profesionalnoj patalogiji i dostignućima svojih službi medicine rada i zaštite na radu uopŠte, utvrđuje svoju listu profesionalnih bolesti, te je iz tih razloga otežano komparativno istraživanje podataka o broju i kretanju profesionalnih bolesti u svetu. Razlike između pojedinih zemalja su velike čak i kada su u pitanju razvijene industrijske zemlje. Tako se, na primer, u Francuskoj na listi nalazi 41 profesionalna bolest, a u Rusiji 25".

16

pokazatelja može zaključiti da se problematici nastanka i sprečavanja pojave povreda na radu mora posvetiti znatno veća pažnja nego što je to bio slučaj do danas.

40.DINAMICI POVREDA NA RADU PO DELATNOSTIMA

U ukupnom broju povreda na radu zastupljenost pojedinih privrednih delatnosti je različita, s jedne strane zbog različitog broja zaposlenih u njima, a s druge zbog različitog stepena ugroženosti. Izuzetak su industrija i rudarstvo (60,0%), građevinarstvo (13,5%) i saobraćaj i veze (5,5%). Znači, samo na ove tri delatnosti otpada 78,0% povreda na radu, dok su sve ostale delatnosti u ukupnom broju povreda na radu učestvovale sa 22,0%. U pogledu najmanjeg dešavanja broja povreda na radu, situacija je najpovoljnija kod vodoprivrede (0,3%), finansijskih usluga (0,8%), šumarstva (1,0%), obrazovanja, nauke, kulture i informisanja (1,3%),

41.DINAMICI POVREDE NA RADU U OBLASTI INDUSTRIJE I RUDARSTVU

S obzirom da se u oblasti industrije i rudarstva dešava najveći broj povreda na radu, to je posebno interesantno da se sagleda dinamika kretanja povreda na radu i po granama industrije i rudarstva

Učešće u ukupnom broju povreda na radu u posmatranom periodu izuzeci sa velikim brojem povreda su metaloprerađivačka delatnost (12,9%), proizvodnja prehranbenih proizvoda (12,8%), mašinogradnja (7,8%), proizvodnja saobraćajnih sredstava (7,7%), proizvodnja uglja (5,2%) i proizvodnja finalnih proizvoda od drveta (5,0%). Znači, na ovih 6 grana industrije i rudarstva otpada 51,4%, a sve ostale grane industrije i rudarstva (29) R Srbije učestvuju sa 48,6%.

Sa srednjim brojem povreda na radu dolaze: proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda (4,1%), proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina (4,0%), prerada nemetalnih minerala (3,6%), proizvodnja građevinskog materijala (3,5%), proizvodnja električnih mašina i aparata (3,3%), prerada hemijskih proizvoda (3,0%) i elektroprivreda (2,6%).

Sa pogleda najmanjeg dešavanja broja povreda na radu po granama industrije i rudarstva situacija je najpovoljnija kod: proizvodnje rude gvožđa (0,1%), prerade uglja (0,1%), proizvodnje i prerade duvana (0,3%), proizvodnje nafte i zemnog gasa (0,3%), proizvodnje derivata nafte (0,3%) i proizvodnja stočne hrane (0,4%).

42.DINAMICI POVREDA NA RADU SA SMRTNIM ISHODOM U PRIVREDI

Podaci o povredama na radu sa smrtnim ishodom prikupljaju različite ustanove. Negde to čine statistički zavodi, instituti za zaštitu na radu, inspekcija rada, osiguravajući zavodi, institucije socijalnog osiguranja i dr. Svaka od tih ustanova prikuplja podatke, pre svega za svoje potrebe i pri tome upotrebljava različite metode, koje se razlikuju između država, što jako otežava međunarodno upoređivanje statistike povreda na radu. Na osnovu dostavljenih "Prijava o povredi na radu" organima Inspekcije rada i Zajednici zdravstvenog osiguranja moguće je pristupiti statističkoj obradi podataka o ukupnom broju povreda na radu sa smrtnim ishodom. Naime, pažljivo i tačno popunjavanje podataka u prijavi povrede na radu je osnova statistike povreda na radu sa smrtnim ishodom.

Podaci o povredama na radu sa smrtnim ishodom u periodu od 1960-2002. godine pokazuju da su se u privredi Republike Srbije dogodilo ukupno 7187 "smrtnih povreda na radu", odnosno da se prosečno godišnje dešavalo oko 170 "smrtnih slučajeva".

U oblasti industrije i rudarstva dešava najveći broj povreda na radu sa smrtnim ishodom (36,5%) građevinarstvo (17,7%); saobraćaj i veze (13,2%) i poljoprivreda i ribarstvo (6,7%). Znači, na ove četiri delatnosti otpada 73,0% smrtnih povreda na radu, dok su sve ostale delatnosti (10) u ukupnom broju smrtnih povreda na radu učestvovale sa 27,0%

43. BROJ POVREDA NA RADU NA 1000 ZAPOSLENIH RADNIKA

Broj povreda na radu na 1.000 zaposlenih radnika (N1ooo) dobija se iz odnosa ukupnog broja povreda na radu (N) pomnoženih sa 1.000 i prosečnog broja zaposlenih radnika u jedinici posmatranja (Z). Formula po kojoj se vrši obračun broja povreda na radu na 1.000 zaposlenih

radnika glasi:

Broj 1.000 predstavlja konstantu kojom se omogućuje da se dobijeni koeficijent kreće u obliku dvocifrenog ili najviše trocifrenog broja, a što se ne bi moglo postići bez te konstante.

Ovako dobijen količnik pokazuje koliko se povreda na radu desi na 1.000 zaposlenih radnika.

17

44. INDEKS UČESTALOSTI POVREDA NA RADU

Indeks frekvencije (učestalosti) povreda na radu(IF) je odnos između broja povreda koje su se dogodile u analiziranom (posmatranom) periodu i broja, u to isto vreme, ostvarenih radnih sati

N- ukupan broj povreda na radu,

1,000.000 - konstanta u odnosu na koju se izračunava prosečan broj povreda na radu

S - ukupan broj ostvarenih radnih časova.

Ukupan broj ostvarenih radnih časova (S), koji ujedno predstavljaju i broj radnih časova izloženosti povređivanju, izračunava se po formuli:

Z- predstavlja prosečan broj radnika koji su radili u toj godini,

rh- prosečan broj ostvarenih radnih časova po jednom radniku.

Ocena poboljšanja ili pogoršanja zaštite na radu, pomoću indeksa frekvencije, biće pouzdana samo ako obuhvata dovoljno veliki broj povreda koji je približan stvarnom broju svih povreda koje su se dogodile u konkretnoj sredini za koju se vrši izračunavanje.

45. POJAM I KLASIFIKACIJA NEGATIVNIH EKONOMSKIH POSLEDICA

Posredne (ekonomske) posledice manifestuju se u obliku

Gubitaka koji su posledica odsustvovanja sa posla povređenih i drugih radnika koji su morali da prekinu rad zbog nastalih nezgoda na radu, zastoja sredstava za rad i smanjenja proizvodnje usled opadanja radnog morala..

Osnovno obeležje gubitaka je da se javljaju samo u preduzećima

Izdataka koji se javljaju u obliku konkretnih isplata koje se vrše u slučajevima povređivanja i oboljevanja radnika Ova vrsta izdataka ne tereti samo preduzeća, već, znatnim delom, i društvene fondove van proizvodnje.

izdaci čija se isplata vrši na teret:preduzeća: fondova penzijskog i invalidskog osiguranja, fondova zdravstvenog osiguranja, fondova zajednica osiguranja imovine i lica i ostalih društvenih fondova

46. GUBICI PREDUZEĆA ZBOG POVREDE NA RADU

Gubici preduzeća zbog nezgoda na radu predstavljaju vrednost neostvarenog rada usled odsustvovanja s posla povređenog, obolelog ili drugog radnika, zastoja sredstava za rad i smanjenja proizvodnje usled opadanja radnog morala, prouzrokovanih nastalim nezgodama.

Što dovodi do slabljenja kvaliteta i smanjenja količine i vrednosti proizvodnje. Ovo prouzrokuje umanjeni prihod, zbog čega je neophodno da se u preduzećima prate i izračunavanju gubici, jer smanjivanjem ovih gubitaka u proizvodnji, povećava se ukupan prihod preduzeća

Gubici zbog nezgoda na radu izvršena je u zavisnosti od toga šta prouzrokuje gubitak klasifikuju se na:

• obračunske obračunski gubici posledica odsustvovanja sa posla povređenih i obolelih radnika

• ostale. ostali gubici nastali, pre svega, odsustvovanjem sa posla onih radnika koji su pružali pomoć povređenom, učestvovali u otklanjanju nastalih oštećenja i istraživali uzrok povrede i si. i zastoja u procesu proizvodnje zbog mirovanja sredstava za rad.

47. OBRAČUNSKI GUBICI

Obračunski gubici predstavljaju vrednost neostvarenog rada zbog izgubljenog radnog vremena neposredno povređenih i obolelih radnika usled privremene ili trajne sprečenosti za rad, kao posledica nezgoda na radu i

profesionalnih bolesti.

izgubljeni radni dani služe kao osnova za izračunavanje obračunskih gubitaka iskazanih u obliku vrednosnih pokazatelja. Iz ovoga proizilazi da se obračunski gubici mogu iskazati:

• naturalnim(apsolutni i relativni)

18

• vrednosnim pokazateljima.

Uz pomoć apsolutnih pokazatelja utvrđuje se broj izgubljenih radnih dana (vremena) u apsolutnim iznosima.Obračun ukupnog broja izgubljenih radnih dana (∑IRD)zbog odsutnosti s posla neposredno povređenih i obolelih radnika, vrši se po sledećoj formuli:

IRDp - izgubljeni radni dani zbog povreda na radu,

IRDpb - izgubljeni radni dani zbog profesionalnih bolesti,

IRDsp - izgubljeni radni dani zbog povreda na radu sa smrtnim ishodom,

IRDti - izgubljeni radni dani zbog trajne potpune invalidnosti,

IRDpi - izgubljeni radni dani zbog privremene potpune invalidnosti,

IRDto - izgubljeni radni dani zbog tjelesnih oštećenja i

IRDmt - izgubljeni radni dani zbog mikro-trauma.

Tačan broj izgubljenih radnih dana zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti utvrđuje se na osnovu odgovarajuće:

• dokumentacije zdravstvene ustanove (lekarske doznake) i

• evidencije koju u tu svrhu formira samo preduzeće.

Utvrđivanje broja izgubljenih radnih dana usled smrtnih povreda na osmovu nacionalnih ili međunarodnih standarda( isto važi i za potpunu invalidnost)

7.500 radnih dana = 25 godina x 300 dana

Izračunavanje stvarnog broja izgubljenih radnih dana zbog "smrtnih povreda" (IRDsp) vrši se tako što razlika godina, u kojima bi radnik radio do odlaska u starosnu penziju da nije došlo do "smrtne povrede", Gsl p i godina života kada je radnik poginuo Gsp, pomnoži sa prosečnim godišnjim brojem radnih dana: Rd

Izračunavanje stvarnog broja izgubljenih radnih dana zbog trajne potpune invalidnosti (IRDti) vrši se tako što razlika broja godina, koje bi radnik radio do odlaska u starosnu penziju da nije nastupila invalidnost Gstp, i godina života kada je radnik "otišao" u invalidsku penziju Gti, pomnoži sa prosečnim godišnjim brojem radnih dana: Rd

Izgubljeni radni dani zbog mikro-trauma. Ovi gubici manifestuju se kroz: gubitak vremena povređenog radnika na putu od radnog mesta do zdravstvene stanice u kojoj se pruža prva pomoć ili lekarska intervencija, gubitak vremena povređenog radnika zbog čekanja na ukazivanje prve pomoći ili lekarske intervencije. gubitak vremena trajanja prve medicinske pomoći odnosno lekarske intervencije, gubitak vremena povređenog radnika na putu od zdravstvene stanice, u kojoj se ukazivala odgovarajuća lekarska terapija, do radnog mesta i gubitak vremena zbog ponovnog dolaženja na pregled, previjanje ili kontrolu.

48.INDEKS TEŽINE POVREDA

indeks težine povreda je ekonomski pokazatelj, jer uključuje gubitke izražene kroz broj izgubljenih radnih dana. Ovaj indeks se može izračunati na dva načina.

1.indeks težine povreda možemo deflnisati kao odnos broja izgubljenih radnih dana u posmatranom periodu zbog povreda na radu IRD i broja ostvarenih radnih časova u tom periodu S. Indeks težine povreda računa se po_formuli:

Dobijeni količnik predstavlja broj izgubljenih radnih dana na 1,000.000 ostvarenih radnih časova,predstavlja konstantu i meri celokupni gubitak kalendarskih dana, i omogućuje da se indeksi težine povreda kreću u okviru dvo- trocifrenih brojeva

Broj ostvarenih radnih časova (S) se izračunava tako što se broj radnika (Z) pomnoži sa brojem izvršenih radnih časova (rh):

2.Iz tih razloga se indeks težina povreda izračunava i na drugi način kao odnos između, broja izgubljenih radnih dana IRD i broja povreda N. Formula za izračunavanje glasi:

19

Ovako iznađen indeks pokazuje koliko prosečno traje jedna povreda na radu

49. INDEKS ONESPOSOBLJAVANJA

Indeks onesposobljavala Io dobija se iz odnosa izgubljenih radnih dana IRD pomnoženih sa 1.000(konstanta) i broja zaposlenih radnika Z. po formuli:

Ovako dobijen količnik pokazuje koliki je broj radnih dana izgubljen na 1.000 zaposlenih.

Ako se želi doći do podataka o broju izgubljenih radnih dana IRD po jednom zaposlenom radniku Z, to će se obračun izvršiti po formuli:

50.IZRAČUNAVANJE VREDNOSNIH POKAZATELJA NA NIVOU PREDUZEĆA

Izračunavanje ove vrste gubitaka, sa stanovišta preduzeća, može se vršiti za više vrsta vrednosnih kategorija:

1.Gubitak ukupnog prihoda predstavlja proizvod dobijen množenjem izgubljenih radnih dana zbog nezgoda na radu i profesionalnih bolesti sa prosečno dnevno ostvarenim ukupnim prihodom po jednom zaposlenom u vremenskoj jedinici za koju se obračun vrši. Gubitak ukupnog prihoda izračunava se po formuli:

GUP - gubitak ukupnog prihoda; IRD - izgubljeni radni dani i UPi - prosečni dnevni ukupni prihod po 1om zaposlenom radniku.

2.Gubitak dohotka predstavlja odnos izmedju UP – (ukupan prihod ostvaren u jedinici vremena koja se posmatra;) i Z – (prosečan broj zaposlenih) podeljen sa Rd – (broj radnih dana ostvarenih u konkretnom preduzeću)

51.IZRAČUNAVANJE VREDNOSNIH POKAZATELJA NA NIVOU DRUŠTVENE ZAJEDNICE

Izračunavanje gubitka društvenog proizvoda ili narodnog dohotka može se vršiti za celu privredu zemlje ili za pojedine regione, pod pretpostavkom da se raspolaže odgovarajućim podacima.Obračun visine gubitaka na nivou društva može poslužiti kao indikator na osnovu kog se mogu preduzimati konkretne mere u cilju poboljšanja bezbednih i bezštetnih uslova rada. U protivnom, ako se ne razpolaže sa ovim podacima to će biti i otežano primenjivanje mera u oblast zaštite na radu.

Gubitak narodnog dohotka (GND) izračunava se po sledećoj formuli:,

IRD - broj izgubljenih radnih dana na nivou društva i

NDi - prosečno dnevno ostvareni narodni dohodak po jednom zaposlenom.

Prosečno dnevno ostvareni narodni dohodak po jednom zaposlenom izračunava se na osnovu formule:

ND - ukupni narodni dohodak ostvaren u jedinici vremena i

Z - prosečan broj zaposlenih 300 je konstanta

52. OSTALI GUBICI

U ove gubitke ulaze i oni koji su nastali zbog prestanka rada radnika koji su se nalazili u neposrednoj blizini, kada je povreda nastala, zbog pružanja pomoći povređenom radniku, opadanja radnog morala i si. Ovo su tzv. "ostali gubici", kojima se do sada obraćala najmanja pažnja, iako oni po svom obimu mogu biti značajni.

Ostali gubici predstavljaju vrednost neostvarenog rada zbog gubitka radnog vremena onih radnika koji su prekinuli rad,, zastoja sredstava za rad ili smanjenja proizvodnje usied opadanja radnog morala, nastali dešavanjem nezgoda na radu.

Ostali gubici obuhvataju:

• gubitke u radnom vremenu koji su u vezi sa nastalim nezgodama na radu,• gubitke u radnom vremenu koji su u vezi sa nepovoljnim uslovima rada,• gubitke usled zastoja sredstava za rad i• smanjenje proizvodnje usled opadanja radnog morala.Opsirnije u narednih 6 pitanja

20

53.GUBICI U RADNOM VREMENU KOJI SU U VEZI SA NASTALIM NEZGODAMA NA RADU

Gubici u radnom vremenu nastaju prilikom: pružanja prve pomoći povređenim radnicima, radoznalosti, otklanjanja nastalih oštećenja, komentarisanja u toku rada, raščišćavanja mesta nezgode , poslova u vezi zamene povređenog radnika, izbora, obuke i angažovanja novog radnika, istraživanja uzroka nezgoda, sastavljanja izveštaja, davanja izjava i drugih informacija itd.

Pored ovih gubita, gubici nastaju i zbog smanjenja procesa proizvodnje, zastoja procesa proizvodnje koji su uzrok prethodnih gubitaka, jer se smanjuje broj radnika na nekom procesu

54. GUBICI U RADNOM VREMENU KOJI SU U VEZI SA NEPOVOLJNIM USLOVIMA RADA

Do ovih gubitaka u radnom vremenu dolazi zbog:

• vremenskih olakšica za rad u nepovoljnim uslovima rada Na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi i radni zadaci u nepovoljnim uslovima rada (nepovoljni mikroklimatski uslovi, rad pod zemljom, težak fiziški rad i si.), potrebno je preduzimati određene mere zaštite na radu, a u cilju eliminisanja tih nepovoljnih uslova rada. Zbog velikog broja ovakvih radnih mesta radnicima dobijaju određene vremenske benificije, kako bi im se olakšao rad, preko:

1. benificiranog radnog staža, Na poslovima koji se obavljaju pod nepovoljnim uslovima rada, staž osiguranja uračunava se sa uvećanim trajanjem, radi snižavanja starosne granice za sticanje prava na penziju. Vreme uvećanja staža smatra se gubitkom zbog toga što bi radnici na tim radnim mestima mogli normalno da rade još toliko vremena koliko traje to uvećanje, pod uslovom da su otklonjeni teški i štetni uslovi rada zbog kojih je uvedena ova vremenska kompenzacija.

2. produženog godišnjeg odmora odredjuje se na osmovu stepena štetnosti poslova koje radnik obavlja, stepena skraćenog radnog vremena, vrema provedeno na ovim poslovima i zdravstvenog stanja radnika, u vezi s njihovim obavljanjem, što predstavlja gubitke za preduzeće, kojih ne bi ni bilo das u se štetnosti otklonile.

3. skraćenog radnog vremena, Radno vreme kraće od punog radnog vremena (skraćeno radno vreme) uvodi se zbog posebnih uslova rada pod kojima se obavljaju određeni poslovi. Kao posebni uslovi rada za određivanje poslova na kojima se radi sa skraćenim radnim vremenom, smatraju se: težak i naporan rad, rad pod povišenim ili smanjenim vazdušnim pritiskom, rad pod dejstvom štetnih zračenja, rad pod povećanom bukom i vibracijom, rad pod zemljom ili vodom i dr

4. produženog dnevnog odmora. Duži dnevni odmor treba smatrati bitnom merom zaštite.Radnik ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. Međutim, duži dnevni odmor u toku radnog vremena daje se radnicima u preduzećima koji obavljaju poslove s posebnim uslovima rada

• prekida rada prouzrokovanih neprimenjivanjem propisa i mera zaštite na radu više o ovome u narednom ispitmom pitanju.

55. PREKIDI RADA PROUZROKOVANI ZBOG NEPOŠTOVANJA PROPISA I MERA ZAŠTITE

U cilju sprečavanja nastupanja ovih negativnih posledica, pozitivnim propisima se predviđa mogućnost da se u određenim situacijama prekine obavljanje radnih zadataka i poslova, dok se u određenom roku ne otklone utvrđeni nedostaci ili nepravilnosti. Odluku o zabrani rada donose inspektori rada. Do ovih prekida dolazi u slučajevima kada je izračena:

• zabrana rada na radnim mestima na kojima postoji neposredna opasnost po život ili zdravlje radnika, u slučajevima kada je radnik ugrožen zbog neadekvatne opreme za rad, manjak poznavanja svog radnog zadatka, loša orudja za rad...

• zabrana rada na radnom mestu na kome nisu otklonjeni nedostaci iz zaštite na radu u određenom roku inspektor rada donosi rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrđenih nedostataka ili nepravilnosti, uz istovremeno određivanje roka u kome se oni moraju otkloniti. U slučaju da preduzeće ne postupi po datom rešenju za otklanjanje nedostataka iz zaštite na radu, inspektor rada može zabraniti rad na radnim mestima na koja se rešenje odnosi.

• zabrana vršenja poslova kada se radnik ne pridržava propisanih mera zaštite na radu. Više o ovome u narednom pitanju

56. ZABRANA VRŠENJA POSLOVA KADA SE RADNIK NE PRIDRŽAVA PROPISANIH MERA ZAŠTITE NA RADU

21

U cilju dosledne primene mera zaštite na radu radnika koji ih u toku rada ne primenjuju, može se primeniti disciplinska sankcija: zabrana vršenja poslova, koja ima za cilj da preventivno spreči povređivanje radnika na radu koje može da nastane ukoliko se ne primenjuju propisani načini bezbednog rada pri obavljanju nekog posla, odnosno radnog zadatka.

Radniku se može privremeno zabraniti vršenje poslova, pod uslovom: da se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu, da ne koristi sredstva lične zaštite i da je odbio da postupi po upustvima za bezbedan rad.

Radnik može iskoristiti ovo svoje pravo samo ako se na njegovom radnom mestu steknu sledeći uslovi da postoji neposredna opasnost po život ili zdravlje ili da nisu preduzete propisane mere zaštite na radu.

Prekid rada u ovakvom slučaju može da traje sve dok se ne sprovedu odgovarajuće mere zaštite na radu, a preduzeće je dužno da odmah pristupi sprovođenju mera zaštite na radu kojima će se otkloniti neposredna opasnost

57.GUBICI USLED ZASTOJA SREDSTAVA ZA RAD PROUZROKOVANIH NEZGODAMA NA RADU

Usled nezgoda na radu javljaju se gubici i kod sredstava za rad u obliku izgubljenog proizvodnog radnog vremena, zbog: odstutnosti sa posla povređenih radnika, odsutnosti sa posla "nepovređenih" radnika, zamene povređenog drugim radnikom i opravke oštećenih sredstava za rad.

Izračunavanje gubitaka usled zastoja sredstava za rad prouzrokovanih nezgodama na radu GSR može se vršiti putem:

• obima ostvarene proizvodnje u jedinici vremena

GRV - dužina radnog vremena kada sredstvo nije radilo; BJ - broj jedinica koje sredstvo za rad proizvede u jedinici vremena i CJ - cena jedinice proizvoda.

• vrednosti mašinskog sata.

GRV - dužina radnog vremena kada sredstvo nije radilo; MS- vrednost mašinskog sata

58.SMANJENJE PROIZVODNJE USLED OPADANJA RADNOG MORALA

Gubitak radnog morala predstavlja razliku između normalne svakodnevne proizvodnje i smanjenje proizvodnje koja je nastala posle dešavanja težih ili “smrtnih povreda”.

Usled opadanja radnog morala dolazi i do manjeg radnog učinka, a samim tim i do smanjenja proizvodnje od uobičajene.

Gubici usled opadanja radnog morala se ne mogu tačno utvrđivati, jer se ne može sa potpunom sigurnošću utvrditi da je do smanjenja proizvodnje isključivo došlo samo zbog opadanja radnog morala radnika, a što se odražava na njihov učinak, ili i zbog drugih razloga.

U preduzećima ne izračunavaju ovi gubici.U ovu grupu gubitaka ubrajaju se i gubici u proizvodnji neposredno posle stupanja na rad povređenog radnika, kada obično dolazi do opadanja produktivnosti.

59.IZDACI PREDUZEĆA ZBOG NEZGODA NA RADU I NEPOVOLJNIH USLOVA ZA RAD

Izdatak preduzeća je svaki novčani iznos koji preduzeće isplaćuje u vezi sa nastalim povredama i oboljenjima.

Izdaci se javljaju u obliku : naknada zarada, naknada socijalnom osiguranju, materijalne štete na sredstvima rada, građevinskim objektima i opremi, materijalne štete na materijalu, poluproizvodima i gotovim proizvodima, materijalne štete na sredstvima lične i kolektivne zaštite, pomoći povređenim radnicima ili porodicama, preuzetih obaveza povređenih radnika, kazni i penala, naknada štete povređenom radniku, troškova rehabilitacije, naknade troškova drugih lica, troškova prve pomoći, troškova kod sudskih postupaka, naknada za rad u otežanim uslovima i ostalih izdataka.

Svaka povreda i oboljenje prouzrokuju bar jedan, a najčešće i više navedenih izdataka. Radi toga svako smanjenje broja nezgoda, povreda i oboljenja neminovno se odražava na kvalitet ekonomije u celini, a posebno na ekonomičnost poslovanja.

60. IZDACI NA IME NAKNADA ZARADA

22

Pod naknadom zarade (ličnog dohotka] podrazumeva se pravo radnika na naknadu za vreme kada ne radi bez svoje krivice, odnosno za vreme privremene odsutnosti sa rada. Slučajevi u kojima radnik ima pravo na naknadu zarade kao i visina ovih naknada utvrđuju se zakonskim propisima i kolektivnim ugovorom.

Izdaci preduze ć a na ime naknada zarada podrazumeva : privremene sprečenost za rad ili neobavljanju radnih zadataka,rad sa skraćenim radnim vremenom, stvarivanje manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, dodatne dane godišnjeg odmora profesionalnoj rekreaciji, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji i čekanju na raspoređivanje na svoj ili drugi odgovarajući posao.

Pravo na nadoknadu zarade, u ovim slučajevima, ima za cilj obezbeđivanje socijalne sigurnosti kada radnik nije u mogućnosti da obezbeđuje sebi i članovima svoje porodice materijalnu egzistenciju ličnim radom.

61. IZDACI NA IMA NAKNADE SOCIJALNOM OSIGURANJU

Socijalno osiguranje ima tri grane osiguranja: zdravstveno osiguranje, penzijsko-invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Svaka od ovih grana socijalnog osiguranja obezbeđuje zaštitu od određenih vidova profesionalnih rizika utvrđenim zakonskim propisima. Obezbeđivanje socijalne sigurnosti radniku garantuje se i socijalnim osiguranjem kada radnik, bez svoje krivice, nije sposoban da svojim radom ostvaruje sredstva za život usled bolesti, povreda nastupnja delimične ili potpune nesposobnosti za rad, iznemoglosti, nezaposlenosti, starosti i smrti.

Negativne posledice zbog loših uslova rada, neposredno se odražavaju na fondove socijalnog osiguranja, na fondove zajednica zdravstvenog osiguranja i zajednica penzijsko-invalidskog osiguranja, koje iz svojih sredstava obezbeđuje zdravstvenu zaštitu radnika za vreme trajanja njihove nesposobnosti za rad.. Iz ovog razloga propisima se predviđa da pojedina preduzeća treba da izdvajaju određena sredstva na ime:dodatnog doprinosa za invalidsko osiguranje, dodatnog doprinosa za benificirani radni staž i naknade štete socijalnom osiguranju zbog propusta u primeni mera zaštite na radu.

požari i eksplozije

Požar je kompleks fizičko-hemijskih pojava, koji se odigrava u vremenu i prostoru,koji nastaju uz prisustvo zapaljive materije, oksidatora i izvora paljenja. Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja koji se odvija izvan, za tu svrhu, predviđenog mesta, tj. prostora, mimo volje čoveka. Pored materijalnih gubitaka, praćen je i ugrožavanjem fizičkog integriteta čoveka što veoma često rezultira ljudskim žrtvama.

Eksplozija je proces brzog stvaranja, odnosno oslobađanja toplotne energije, praćena pojavom gasovitih štetnih suptanci pod pritiskom većim od pritiska okolne sredine, usled čega dolazi do širenja produkata i tom se prilikom deo oslobođene energije pretvara u rad.

62. FORMIRANJE PODATAKA O POŽARIMA I EKSPLOZIJAMA

Statistički podaci o broju požara i eksplozija predstavljaju osnovu za utvrđivanje određenih zakonitosti koje se javljaju u ovoj oblasti. Ovi podaci se mogu sistematizovati, obrađivati i analizirati po različitim kriterijumima i osnovama: po mestu, uzroku, izvoru, vremenu nastanka, godinama dešavanja, i delatnostima. Ovakvi podaci daju potpunu sliku o požarima.

Statistički podaci o kretanju broja požara omogućavaju:

• utvrđivanje osnovnih uzroka njihovog nastajanja,

• određivanje tendencije kretanja,

• sagledavanje negativnih posledica,.

• utvrđivanje prosečnih vrednosti i dr.

Prikupljanje podataka i vođenje evidencije o požarima i eksplozijama regulisano je Obaveznom instrukcijom., Osnov za evidentiranje predstavlja Metodologija Ministarstva unutrašnjih poslova Republike o nastalom požaru-eksploziji popunjava se Individualni statistički upitnik o požaru (obrazac PPZ-1)(ovde se popunjavaju samo bitni podaci), a obrada podataka je definisana Metodologijom rada u ustavima AOPe . Onog trenutka kada se saznaju nove pojedinosti o požaru ili eksploziji, nepoznate u vreme nastanka događaja, popunjava se drugi

individualni obrazac o požaru (obrazac PPZ-2)(opsitrniji upitnik, obuhvata dodatne podatke kojih nema u prvom upitniku) i dostavlja svim učesnicima u procesu formiranja evidencije.

Na osnovu upisanih podataka sa upitnika PPZ-1 i PPZ-2 unose se podaci u raznovrsne tabele čiji sadržaj predstavlja propisan skup podataka iz kojih se dobrom analizom mogu izvesti kvalitetni zaključci i dobiti kvalitetnije informacije o nastalim požarima i eksplozijama.

23

63.DINAMIKA UKUPNOG BROJA POŽARA

U okviru sagledavanja osnovnih podataka o požarima neophodno je izvršiti upoznavanje sa:

ukupnim brojem požara po godinama, časovima, danima, mesecima po gradovima Srbije Podaci o broju požara po godinama dešavanja omogućavaju sagledavanje ukupnog broja požara u određenom vremenskom periodu i određivanje prosečnog godišnjeg broja požara. Ova evidencija omogućava određivanje maksimalnih i minimalnih vrednosti po godinama, odnosno trend u kretanju broja požara

• požarima prema sektoru svojine, dešavanja,pitanje 77

• izvorima paljenja i uzrocima nastanka ,u narednom pitanju

• načinom izazivanja požara,pitanje 66

• mestom nastanka požara,pitanje 67

64. POŽARI PREMA IZVORIMA PALJENJA I UZROCIMA NASTANKA

Izvor paljenja podrazumeva pojave praćene oslobadjanjem energije(najčelšće toplotne), čija apsorpcija od strane zapaljive materije dovodi do njenog zagrevanja i paljenja u prisustvu oksidatora.

Izvori paljenja kod požara i eksplozija javljaju se kao:

• otvoren plamen i iskre ; otvoreni plamen se može javiti kod uređaja ili aparata pri normalnom režimu rada, kao što su gasni gorionici, grejalice, petrolejske lampe, otvoreni plamen kod zavarivanja i rezanja metala , gde svaki kontakt sa zapaljivom smesom može dovesti do paljenja. Opasnost od iskri iz ložišta peći na čvrsto gorivo, parnih lokomotiva, mogu doći u kontakt sa zapaljivim materijama i smešama, ali paljenje uglavnom zavisi od dimenzija i temperature samih iskri.

• električna energija, Izvori se javljaju pri korišćenju ili oštećenju električnih instalacija i uređaja kao što su:zagrevanje električnih provodnika, zagrevanje električnih kontakata usled velikih prelaznih otpora ili kratak spoj

• užareni materijali se obrazuju zagrevanjem čvrstih materija do usijanja.Užarene materije iniciraju paljenje eksplozivnih smeša ili zapaljivih materija jer im je temperatura veća od temperature samih smeša. Opušak cigarete predstavlja karakterističan primer užarenog izvora paljenja, koji može dovesti do pojave požara i eksplozije

• statički elektricitet Nastaje pri preradi, transportu i skladištenju rastresitnih materijala kada se obrazuju smeše zapaljivih gasova, para zapaljivih tečnosti i zapaljivih prašinasa vazduhom. Statički elektricitet je prisutan kod velikog broja tehnoloških procesa (industrija tekstila, gume, papira, drvna industrija itd).

• Zagrejane površine do određene temperature predstavlja potencijalni izvor paljenja eksplozivnih smeša i zapaljivih materija. Javlja se kod tehnoloških postrojenja u kojima se realizuju egzotermni procesi elektrouređaja grejnih tela, parovoda

• samozapaljivost, je vremenski proces koji obično započinje pri normalnoj ili nešto povišenoj temperaturi i koji se nakon akumuliranja veće količine toplote i odgovarajućeg zagrevanja završava paljenjem materije. Proces samozapaljivosti se dešava ako se zapaljiva materija nadje u prisustvu kiseonika, vazduha ili vode, ili je pak rezultat uzajamnog dejstva između materija

• mehaničke (frikcione) varnice Eksplozije smeša zapaljivih gasova, para zapaljivih tečnosti i zapaljivih prašina najčešće su inicirane varnicom. Varnice nastaju prilikom usijanja užarene čestice metala(brusenjem) Da bi varnica mehaničkog porekla zapalila eksplozivnu smešu, ona mora raspolagati određenom količinom energije

• prirodne pojave. Udar groma, povišene temperature vazduha uz smanjenu vlažnost su prirodni izvori paljenja

Uzroci požara su izvesne pojave ili radnje koje dovode do ispunjavanja potrebnih neophodnih i dodatnih uslova za početak nekontrolisanog sagorevanja požara. Nastaju zbog:

1. Konstruktivnih nedostaka Nepridržavanje tehničkih propisa i normativa pri projektovanju i izvođenju postrojenja najčešće dovodi do nezgoda i havarija koje su obično praćene požarima.

2.Građevinskih nedostaka karakteristični uzroci požara, kao što su: građevinski nedostaci kod ložišta (dimnjaci, ugrađene peći itd.) prisustvo drvene građe ili roga krovne konstrukcije u dimnjaku, direktno naslanjanje jednog građevinskog objekta na drugi, korišćenje zapaljivih materijala za pregradne zidove i si.

24

3.Oštećenja(kvarovi) na uređajima i postrojenjima Pojedina oštećenja i kvarovi na uređajima i postrojenjima mogu izazvati požare. Inače, najveći broj požara nastaje u onim pogonima u kojima su prisutne tzv. "opasne tehnologije".

4.Trenja Međusobno trenje dva tela dovodi do stvaranja toplote. U slučajevima ako je jedno od tela zapaljivo, trenje će sigurno dovesti do oslobađanja toplote dovoljne da izazove požar.

5.Brušenja U proizvodnim pogonima, kao i svuda gde se izvode radovi brušenja u neposrednoj blizini lako zapaljivih materija, može doći do stvaranja užarenih čestica koje mogu dovesti do požara.

6.Sudara Pri sudaru dva čelična predmeta dolazi do stvaranja varnica koje poseduju dovoljnu energiju da iniciraju paljenje lako zapaljivih materija.

7.Neredovnog održavanja uređaja, postrojenja, opreme itd. veoma često imaju za posledicu nastajanje požara i eksplozija.

66. DINAMIKA POŽARA PREMA NAČINU NASTANKA

Načini nastanka tj. izazivanja požara sistematizivani su na:

1.Namerno izazvane požare, su oni požari za koje se pouzdano na osnovu dokaza utvrdi da izazvani sa predumišljajem, bez obzira da li je učinilac poznat ili ne. Ovakvi namerno izazvani požari se najčešće vrše iz osvete, zavisti, koristoljublja, pri svađi ili pijanstvu. Često i kada želi da se prikrije neki drugi zločin, npr. pljačka ili ubistvo, ili kod piromana kod kojih se duševni poremećaj manifestuje kroz ispoljen nagon za izazivanjem požara.

2.Požare izazvane iz nehata tj. nepažnjom, 75% su požari za koje se utvrdi da su nastali neznanjem, nepažnjom ili nekom drugom nenamernom radnjom. Uglavnom je uzrok neznanje i neupućenost pojedinca, zatim zaboravnost i nehat. Obavljajući svakodnevne poslove u kući, na ulici, na radnom mestu, čovek vrlo često svojom nepažnjom dolazi u priliku da izazove požar. A najčešći uzroci su:

nepažljivo rukovanje zapaljivim tečnostima, postavljanje električnih grejalica i rešoa na ili u blizini zapaljivih predmeta, izbacivanje pepela iz peći na đubrište, neugašena upaljena sveća ili fenjer, nepažljivo rukovanje mašinama itd.

3.Požari izazvani dečijom igrom, su požari kod kojih je neposredan uzrok nastanka dečija igra otvorenom vatrom, šibicom ili nekim drugim zapaljivim materijalima. Uzrok ovakvih požara jeste taj što plamen na neki način fascinantan deci, osim toga deca su u svojim igrama često prepuštena sama sebi, rado podržavaju starije paleći im cigarete a kasnije imitiraju to paleći svoje improvizovane cigarete od hartije, ili ložeći vatru u zamišljenim pećima... Često na selu u igri pale vatru po ugledu na „logorske“, ili pale krpe koje vezuju za rep životinjama... (primer pod 4.)

4.Požari izazvani od strane životinja,0,2% ako se nepažnjom ostavi fenjer u štali na dohvat životinja i one njegovim prevrtanjem izazovu požar, ili mačke mogu isto tako da sa ormara, polica ili stolova obore sveću ili lampu i time prouzrokuju požar...

67.DINAMIKA POŽARA PREMA MESTU NASTANKA

Evidencija požara prema mestu nastanka omogućava određivanje lokacije gde se požar dogodio. Samim tim, s

obzirom na mesto nastanka požara, razlikuju se požari koji su nastali:

1.Požari na građevinskim objektima 60,5 % su oni požari koji su zahvatili:

zgrade(stambene, poslovne, upravne, stambeno-poslovne...)

domove(dečiji, učenički, starački...)

ugostiteljske objekte(hoteli, moteli, restorani, kafane...)

i ostali(škole, robne kuće, radnje, gradilišta, elektro-energetske objekte, skladišta, barake, šupe...) (više

o tome u pitanjima 68, 69, 70, 71.)

2.Požari na saobraćajnim sredstvima 12,1 % su oni koji su zahvatili:

lokomotive(električne, dizel), vagone(teretne ili putničke),

tramvaje,

drumska vozila(putnička i teretna),

vozila vazdušnog i vodenog saobraćaja. (pitanja 72. 73.)

3.Požari na otvorenom prostoru 27,4%:

25

šume(listopadne, četinarske, mešane),

voćnjaći, vinogradi, žitarice, livade,

deponije smeća i sl. (pitanja 74. 75. 76.)

68.POŽARI NA GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA

Požari na građevinskim objektima su veoma česti u našoj republici i zahvataju najrazličitije vrste građevinskih objekata, od stambenih i poslovnih zgrada, do proizvodnih pogona, elektroenegetskih objekata, različitih magacina i skladišta. Na građevinskim objektima u Srbiji u proteklom vremenskom periodu od 31 godine, zabeleženo je ukupno 93637 požara. Inače, najmanji broj požara na građevinskim objektima evidentiran je u 1999. godini (2572), a najveći broj u 1987 (3663). (Više o ovome u pitanjima 69. 70. i 71.)

69.DINAMIKA UKUPNOG BROJA POŽARA

Podaci o broju požara na građevinskim objektima po godinama dešavanja omogućavaju sagledavanje ukupnog broja požara u određenom vremenskom periodu i određivanje prosečnog godišnjeg broja požara. Osim toga, ova evidencija omogućava određivanje maksimalnih i minimalnih vrednosti po godinama, odnosno trend u kretanju broja požara, kao i izračunavanje prosečnog broja požara po mesecima i datumima dešavanja.

70.POŽARI PO VRSTAMA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA

Podaci o broju požara po vrstama građevinskih objekata gde su nastali, u Srbiji, u periodu od 1980. do 1990. godine su najbrojniji u stambenim zgradama, 42,1563% , zatim se po brojnosti požara javljaju:

poljoprivredne zgrade (10,4454%)

šupe(10,2976%)

poslovne zgrade (4,3402%)

proizvodni pogoni (3,8854%)

barake (2,738%)

71.POŽARI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA PREMA POLOŽAJU PROSTORIJE GDE SU NASTALI

Položaj prostorije, kao jedinica statičkog posmatranja u kome je nastao požar, klasifikuje se na:

1.podrum, 6,76%

2.prizemlje, požari najčešće nastaju u prizemlju, sa procentnim učešćem od 71,6795%, odakle se šire, i zahvataju ceo građevinski objekat.

3.sprat 13,25%

4.potkrovlje-tavan. 8,31%

72.POŽARI NA SAOBRAĆAJNIM SREDSTVIMA

U našoj zemlji se još uvek malo pažnje posvećuje ekonomskom aspektu požara na saobraćajnim sredstvima, iako je razmatranje ovih aspekata jako bitno, zbog same činjenice da su saobraćajne nezgode česte i da u svesti javnosti zauzimaju prvo mesto, što se vidi na osnovu štampe i elektronskih medija. Podaci o broju požara na saobraćajnim sredstvima po godinama dešavanja omogućavaju sagledavanje ukupnog broja požara u određenom vremenskom periodu i određuvanje prosečnog godišnjeg broja požara. U periodu od 1976. do 2006. u Srbiji desilo se 18667 požara, što znači u proseku godišnje 602 požara.

73.POŽARI PO VRSTAMA SAOBRAĆAJNIH SREDSTAVA

Kada govorimo o požarima na saobraćajnim sredstvima, neophodno je pristupiti i sagledavanju broja požara po vrstama saobraćajnih sredstava.

U okviru Statistićkog upitnika o požaru (obrazac PPZ-1) vode se podaci i o sledećim saobraćajnim sredstvima:

električna lokomotiva, dizel lokomotiva, teretni vagon, putnički vagon, tramvaj,

putničko drumsko vozilo, ostala drumska vozila, vozilo vazdušnog saobraćaja, vozilo vodenog saobraćaja.

U Srbiji u periodu od 1981. do 1990. najveći broj požara na saobraćajnim sredstvima dogodio se u drumskom saobrajaju 92,7711%, zatim saobraćajna sredstva koja se koriste u železničkom saobraćaju 4,4%, požari na tramvajuma 1,2572%, na sredstvima vodenog saobraćaja 1,2222%. Najmanji broj požara zabeležen je na sredstvima vazdušnog saobraćaja, samo 0,3%.

74.POŽARI NA OTVORENOM PROSTORU

Po vrsti zapaljive materije koja gori na otvorenom prostoru, razlikuju se požari:

niskog rastinja (livade, makija), strnih useva, voćnjaka i vinograda, šuma (listopadne, četinarske, mešane), deponija smeća (divlje i legalne), skladišta (drvne građe, uglja, guma). Rasutih materija (benzin, nafta i druge zapaljive materije)

75.POŽARI NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTUPožari često zahvataju i poljoprivredno zemljište. Ukupan broj požara na poljoprivrednom zemljištu u Srbiji u periodu od 1981. do 1990. godine je

Žitarice 51,87% Voćnjak11,83% Vinograd 4,19% Livada 32,12%

76.ŠUMSKI POŽARI

Šumski požari se javljaju na svim geografskim širinama i pod različitim klimatskim uslovima, u zemljama sa visokim i slabo razvijenom kulturom, sa visokim i niskim standardom, u regionima gusto i retko naseljenim stanovništvom. Izračunato je da se godišnje izgubi oko 12 miliona hektara šuma samo u zemljama u razvoju (Afrika, Latinska Amerika i jugoistočna Azija). Veliki požari javljaju se i u industrijskim najrazvijenijim zemljama u Evropi i Severnoj Americi.U našoj republici šumski požari su takođe česti.

U analiziranom periodu u Srbiji je evidentirano 2507 šumskih požara ili 250,7 požara prosečno godišnje. To drugim recima znači da se u prošeku u našoj republici desi po 21 požar mesečno.

Listopadna 43,48% Četinarska 22,46% Mešana 18,51% Makija3,39% Ostala12,17%

77.DINAMIKA POŽARA PREMA SEKTORU SVOJINE

Sektori svojine, u kojima su se događali požari dele se na: društveni sektori svojine, 49196 požara, što predstavlja 31,806% od ukupnog broja. To znači u proseku 1587 požara godišnje u društvenom sektoru. individualni sektori svojine 104527 požara, što predstavlja 67,578% od ukupnog broja. To znači u proseku 3372 požara godišnje u privatnom sektoru. (U zadnjim godinama evidentirano je znatno povećanje broja požara u ovom sektoru, tako da njihovo procentualno učešće iznosi preko 70% u odnosu na ukupan broj požara u Srbiji.) ostali sektori svojine. Pod ostalim sektorom svojine podrazumeva se svojina verskih i sličnih organizacija, kao i inostrani sektor svojine zastupljen je minimalni broj požara i on iznosi samo 0,612%.Podaci za Srbiju u vremenskom periodu od 31 godine

78.DINAMIKA POŽARA PREMA VREMENU NASTANKAPrema vremenu nastanka, požari se klasifikuju po:

• godini, mesecu i danima dešavanja, (pitanje 79.)

• danima u sedmici, (pitanje 80.)

• radnim časovima i (pitanje 81.)

• smeni rada. (pitanje 82.)

(Podaci o broju požara prema mesecima, danima i časovima dešavanja dati su za period od 1976. do 1990. Godine)

79.POŽARI PREMA MESECIMA NASTANKA

Podaci o broju požara po mesecima nastanka pružaju mogućnost da se odredi mesec u kojem se dešava najveći broj požara u toku godine, odnosno da se odredi broj požara po godišnjim dobima (zima, proleće, leto i jesen). Na osnovu ove evidencije moguće je vršiti analizu uticaja klimatskih uslova na nastanak požara.

Interesantno je uporediti broj požara koji su nastali u periodu tzv. grejne sezone i ostalog dela godine. Požari koji su se desili u zimskom periodu čine 54,3363% dok požari u letnjem periodu čine 45,6637%.(u martu najviše 10,54% a u junu najmanje 5,68%) od ukupnog broja požara. Znači da se za 8,6726% desilo veći broj požara u zimskom u odnosu na letnji period

80.POŽARI PREMA DANIMA NASTANKA

Na osnovu podataka o broju požara po danima njihovog dešavanja u sedmici dolazi se do zaključka u kojim se danima dešava najveći, a u kojim danima najmanji broj požara. Na taj način dobija se slika o "najkritičnijim danima" u nedelji u kojima se događa najveći broj požara.

Na osnovu prikazanih podataka o požarima po danima dešavanja, dolazi se do osnovnog zaključka da su odstupanja minimalna u sedmici tj skoro se svakog dana dešava približno jednak broj požara. Ono što je značajno je činjenica da se najmanji broj požara u prošeku događa nedeljom.

81.POŽARI PREMA ČASOVIMA NASTANKA

Podaci o broju požara prema časovima nastanka, omogućava određivanje intervala u kojima se desio najveći, odnosno najmanji broj požara. U praksi se najčešće primenjuje klasifikacija na 8 intervala od po 3 ćasa, i to:

od 0 do 3,

od 3 do 6, 5,22%

od 6 do 9,

od 9 do 12,

od 12 do 15, 20,11%

od 15 do 18,

od 18 do 21,

od 21 do 24

Razlike dešavanja požara po časovima su znatno velike. U interval od 9-21h se desio najveći broj požara 67,7086% . U preostalih 12 sati (21-9h) učešće nastalih požara iznosi 32,2914%.

Razlog: U period od 9-21h povećana je aktivnost stanovništva, kako na radnim mestima, tako I u domaćinstvu.

82.POŽARI U PREDUZEĆIMA PREMA VREMENU NASTANKA

Požari u preduzećima po vremenu nastanka se klasifikuju na požare koji su se desili:

u toku radnog vremena i 50,7%

van radnog vremena. 49,2%

U posmatranom periodu, u toku radnog vremena desio se neznatno veći broj požara i to samo za 1,4891% u

odnosu na požare koji su se desili van radnog vremena.

83.DINAMIKA POŽARA I EKSPLOZIJA PO DELATNOSTIMA

Kada govorimo o problematici zaštite od požara posebnu pažnju treba posvetiti privredi, vanprivredi i njihovim

specifičnostima. Zato je neophodno sagledavanje opšte strukture privrede, njenih delatnosti, stanja i dr. Zato je

bitno da se izvrši klasifikacija delatnosti kako bi smo odredili strukturu privrede, i na taj način prepoznali

problematiku zaštite od požara, po delatnostima i granama industrije.

Takođe se veliki broj požara dešava i u vanprivrednim delatnostima (trgovina, ugostiteljstvo, turizam), koji

prouzrokuju velike materijalne i ljudske gubitke. Zbog toga je neophodna statistička i analitička evidencija i

obrada.

Da bismo prikazali i gupisali podatke, koji su od značaja za dalje upravljanje privrednih i društvenih aktivnosti,

prvo moramo da izvršimo jednistvenu klasifikaciju delatnosti. Ta klasifikacija predstavlja opšti standard. Na

osnovu te klasifikacije, podaci iz raznih statističkih istraživanja i evidencija se grupišu po delatnostima i

prikazuju.

Sve delatnosti razvrstane su na 15 oblasti. Svaka oblast se nadalje deli na grane, grupe i podgrane. Poznavanje

ovih sistema klasifikacije delatnosti omogućava da se u oblasti zaštite od požara lakše izvrši prikupljanje i

obrada određenih statističkih podataka koji se koriste u naučno-istraživačkom i analitičkom radu u ovoj oblasti.

Evidentiranje požara i eksplozija po delatnostima u Republici Srbiji za period od 31 godine vršeno je po dva osnova. U periodu od 1976. do 1990. godine evidentirani su požari u okviru 14 privrednih i vanprivrednih delatnosti. Od 1991. evidentiranje se vrši za samo 6 privrednih delatnosti.

Broj požara po delatnostima u Srbiji u periodu 1991-2006. god. U industriji i građevinarstvu iznosi 17,56%, a najmanji procenat požara u građevinarstvu 3,31%.

PROCENTUALNO UČEŠĆE POJEDINIH DELATNOSTI U UKUPNOM BROJU POŽARA 1976.-1991.

84.DINAMIKA POŽARA I EKSPLOZIJA PO GRANAMA INDUSTRIJE I RUDARSTVA

S obzirom da se u oblasti industrije i rudarstva dešava najveći broj požara, to je posebno interesantno da se

sagleda i dinamika kretanja požara i po granama industrije i rudarstva. Industrijska grana je skup manjeg ili

većeg broja industrijskih preduzeća.

Osnov za podelu industrije na industrijske grane je:

vrsta sirovine koju koriste industrijska preduzeća u proizvodnji i

finalni proizvodi koje proizvodi industrija.

Prema nomenklaturi iz 1976. godine, industrija u našoj republici je podeljena na 35 industrijskih grana.

Od 1994. godine, ustanovljena je još jedna grana industrije koja obuhvata sakupljanje i primarnu preradu industrijskog otpada.

U periodu od 1976. do 1990. godine vođena je evidencija o broju požara u svakoj od grana industrije. Nažalost od 1991. godine se prestalo sa publikovanjem statistički podaci o ukupnom broju požara i eksplozija u industriji Srbije.

85.NEPOSREDNE POSLEDICE POŽARA I EKSPLOZIJA

Požari svake godine odnose veliki broj ljudskih života i izazivaju ogromne materijalne štete. Međutim,negativni

efekti se veoma često odražavaju i na čovekovu radnu sredinu, kao i na njegovu širu okolinu.

Požari se javljaju kao potencijalni izvor i uzrok negativnih posledica, koje se klasifikuju na:

1.Neposredne posledice, prouzrokovane požarima odražavaju se na život i zdravlje ljudi zahvaćenih nastalim

požarima i učesnika u procesu gašenja požara, odnosno onih koji su učestvovali u spasavanju ljudi i imovine

ugrožene požarom.Neposredne posledice prouzrokovane požarima odražavaju se na život i zdravlje ljudi zahvaćenih nastalim požarima i manifestuju se u obliku:

povreda, kao prvi pojavni oblik neposrednih posledica prouzrokovanih požarima, je nasilno oštećenje organizama izazvano najčešće visokom temperaturom i dejstvu toksičnih produkata sagorevanja.Opasnosti od povređivanja su izloženi, pre svega, pojedinci koji su:učestvovali u gašenju požara,učestvovali u spasavanju ljudi i imovine ugrožene požarom,zatečeni u objektima zahvaćenih požarima i nalazili se u neposrednoj blizini ovih objekata.

povreda sa smrtnim ishodom, kao krajnje nepovoljna neposredna posledica nastalih požara javlja se povreda sa smrtnim ishodom, koja najčešće nastaje u akciji gašenja požara, spasavanja ljudi i imovine ugroženih požarom, odnosno građanin ili radnik koji se nalazi u objektu zahvaćenom požarom, kao i slučajevi kada je smrt usledila u zdravstvenoj ustanovi posle nastale nezgode.

invalidnosti. predstavlja povrede teže prirode, koje mogu da dovedu do smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, tj. invalidnost.

2.Posredne (ekonomske) posledice, svaka neposredna posledica prouzrokuje i negativne posredne posledice koje imaju ekonomski karakter. Ove ekonomske posledice pogađaju, pre svega povređenog, kao i njegovu porodicu. Osim ovoga, njihov negativan uticaj odražava se na rezultate privređivanja preduzeća, kao i na društvo u celini.

86.POSREDNE POSLEDICE POŽARA I EKPLOZIJA

Požari izazivaju i negativne posredne posledice koje imaju ekonomski karakter. U zavisnosti od mesta nastanka

požara, ekonomski efekti mogu se odnositi na: neposrednu radnu sredinu i širu životnu sredinu.

Nastali požari u radnoj i životnoj sredini izazivaju negativne ekonomske posledice koje se javljaju u obliku: neposredne materijalne štete (direktni gubici), (pitanje 87.) posredne štete (indirektni gubici). (pitanja 88. 89.)

87.NEPOSREDNA MATERIJALNA ŠTETA

Neposredna materijalna šteta (direktni gubici), obuhvata neposrednu štetu nastalu na objektima, opremi, proizvodima ili drugim materijalnim dobrima koja su potpuno ili delimično uništena u požarima. U neposrednu materijalnu štetu nije uključena vrednost utrošenih sredstava za gašenje požara vatrogasnih jedinica. Od momenta otkrivanja, početka gašenja, pa sve dok se požar sasvim ih ugasi, angažuje se veliki broj ljudi, različite mašine i druga sredstva. Ovim nastaju troškovi (gorivo, amortizacija mašina, prevoz ljudstva, ishrana, opsluživanje itd.), čija visina zavisi od

• Broja šumskih požara• Gašenja šumskih požara• Vremena trajanja gašenja• Broj angažovanih lica na gašenju požara• Šteta zbog uništene drvne mase• Troškovi sanacije uništenih šuma

88.PROSEČNA MATERIJALNA ŠTETA PO JEDNOM POŽARU

U cilju dobijanja još jasnije slike o visini neposredne materijalne štete neophodno je izvršiti i izračunavanje prosečne materijalne štete po jednom požaru.

Posmatrajući ukupnu neposrednu materijalnu štetu i broj požara koji se desio u ovom periodu, proizilazi da je prosečna neposredna materijalna šteta po jednom požaru iznosila oko 177,797 miliona dinara.

Inače, ono što je karakteristično za kretanje ukupne materijalne štete, odnosi se i na neposrednu materijalnu štetu po jednom požaru, a to je stalni porast prosečne vrednosti i njeno izuzetno veliko uvećanje u zadnjim godinama.

Koliko su velike ekonomske posledice požara najbolje se može uočiti iz sledećih brojčanih pokazatelja koji se odnose na 1988. godinu:

svaki požar u Srbiji, u prošeku, povlači ekonomsku štetu u visini od oko 8.500 DEM;

prosečna vrednost uništena u požarima adekvatna je vrednosti 10 tona šećera, 1000 vreća cementa itd.

89.POSREDNA MATERIJALNA ŠTETA

Kao jedna od posledica požara javlja se i posredna šteta, tj. takozvani indirektni gubici. Posredna šteta, kao posledica požara se manifestuje u obliku: gubitaka, (pitanje 90.) izdataka.

90.GUBICI PROUZROKOVANI POŽARIMA

Gubici prouzrokovani požarima predstavljaju neostvarenu vrednost rada zbog izgubljenog radnog vremena, zastoja i prekida u procesu proizvodnje prouzrokovanih nastaiim požarima.

Ukupno izgubljeno radno vreme predstavlja zbir vremenskih gubitaka nastalih zbog: Odsutnosti sa posla povređenih radnika, Izgubljeno radno vreme neposredno povređenih radnika u požaru predstavlja zbir vremenskih gubitaka usled: smrtnih povreda,invalidnosti, privremene nesposobnosti za rad,lakših povreda.

Angažovanja radnika na gašenju požara,(pitanje 91.)

Zastoja i prekida u procesu proizvodnje,(pitanje 92.)

Odsutnosti sa posla radnika koji su ukazivali pomoć povređenim radnicima, Gubici u radnom vremenu nastaju i iz razloga što radnici koji intervenišu u gašenju požara veoma često pružaju pomoć ugroženim i povređenim licima i to kako u toku samog požara, tako i posle požara. Ovi gubici mogu biti veoma raznovrsni, ali se najčešće javljaju u sledećim slučajevima, tj. pri: spasavanju ugroženih lica iz objekata zahvaćenih požarom, pružanju prve pomoći povređenim licima u požaru, prebacivanju povređenih do zdravstvene ustanove u slučajevima težih povreda i sl.

Angažovanja radnika na saniranju posledica požara i sl.(pitanje 93.)

91.ANGAŽOVANJE RADNIKA NA GAŠENJU POŽARA

U cilju gašenja požara angažuju se:

vatrogasne jedinice,

pripadnici Vojske Srbije,

radnici preduzeća i

građani

Na gašenju požara u Srbiji u periodu od 1979. do 1990. godine angažovano je ukupno 634171 lica ili prosečno godišnje oko 52800 učesnika. Ako se uzme u obzir i broj požara koji su se dogodili u ovom periodu (61134), proizilazi da se u prošeku na gašenju požara u ovom periodu angažovalo po 10 lica.

Iz tabele vidimo da su najviše u ovakvim slučajevima angažovani građani (48,8767%), zatim posle gradjana vatrogasci profesionalnih vatrogasnih jedinica (37,9131%) i članovi dobrovoljnih vatrogasnih jedinica (7,0359%), a najmanje radnici preduzeća (4,3%), odnosno primapnici vojske (1,8317%).

Na gašenje požara u ovom periodu utrošeno je ukupno oko 1,3 miliona radnih časova ili prosečno godišnje oko 112000 časova. Ako se utrošeno vreme iskaže u danima, proizilazi da je utrošeno ukupno 56313 radnih dana ili prosečno godišnje 4693 dana.

Uzimajući u obzir ukupan broj požara u periodu od 1979. Do l990. godine (61.134) i utrošeno vreme (1351517 časova), došlo se do podataka da se prosečno godišnje utroši 22,104 časa na gašenju jednog požara.

92.ZASTOJI I PREKIDI U PROCESU PROIZVODNJEPožari veoma često prouzrokuju prekide u procesu proizvodnje, zbog mirovanja sredstava za rad. Do ovih zastoja i prekida dolazi:

za vreme trajanja požara i posle prestanka, tj. gašenja požara.

Sredstva za rad se ne mogu koristiti u slučaju kada su ta sredstva zahvaćena požarom, ili u slučaju kada su neposredni proizvođači angažovani na gašenju požara. Takodje, požari mogu uništiti sredstva za rad.Trajanje zastoja u procesu proizvodnje zavisi od obima oštećenja.Posledice ovih zastoja i prekida, mogu izazvati zastoje i u drugim preduzećima koja nisu neposredno zahvaćena požarom, a koja su povezana čvrstim kooperativnim vezama.

93.ANGAŽOVANJE RADNIKA NA SANIRANJU POSLEDICAU takvim slučajevima angažuju se radnici iz neposredne proizvodnje na saniranju posledica požara, a ova njihova aktivnost se javlja u obliku rasčišćavanja zgarišta, adaptacije ili učešća u izgradnji novog objekata, unošenja i montiranja novih sredstava za rad i sl.

94.IZDACI PROUZROKOVANI POŽARIMAKao što je već rečeno, pored određenih gubitaka, javljaju se i odgovarajući izdaci kao posledica nastalih požara. Izdaci se javljaju u obliku konkretnih isplata koje su nastale kao posledica požara. Ova vrsta izdataka ne tereti samo preduzeća već znatnim delom i društvene fondove. U vezi s tim, razlikuju se izdaci čija se isplata vrši na teret:

preduzeća,(pitanje 95.) fondova penzijskog i invalidskog osiguranja,(pitanje 96.) fondova zdravstvenog osiguranja,(pitanja 97.) fondova zajedica osiguranja imovine i lica, (pitanje 98.) ostalih fondova, Pored navedenih fondova, materijano mogu da budu terećeni i fondovi organa lokalne

samouprave, kao što je na primer, isplata naknade iz sredstava opštine na čijem području je gašen požar.

95.IZDACI PREDUZEĆAIzdatak preduzeća je svaki novčani iznos koji preduzeće isplaćuje u vezi sa nastalim požarima. U našoj savremenoj praksi, javljaju se razne vrste izdataka koji zauzimaju značajno mesto u okviru ukupnih izdataka preduzeća.

Ovi izdaci javljaju se u obliku: 1. naknade ličnog dohotka – podrazumeva privremenu sprečenost za rad, privremeno neobnavljanje radnih zadataka, ostvarivanju manjeg ličnog dohotka na drugom odgovarajućem poslu, profesionalnoj rekreaciji, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji i čekanju na raspoređivanje na svoj ili drugi posao2. materijalne štete na sredstvima rada i opremi- oštećenja na otvorenom prostoru i opremi preduzeća kao posledica požara javljaju se i izdaci koji mogu nastati usled samog gašenja požara (na primer. nekontrolisano širenje požara može zahvatiti sredstva rada vatrogasnih jedinica odnosno njihovog vozila i time oštetiti društveni fond)  3. materijalne štete na materijalu - podrazumevaju uništene materijalne sirovine potrebne za proizvodnju zbog čega se javljaju dodatni izdaci koji obuhvataju izdatke u smislu zamene zavisno od toga da li su u celosti uništena ili su delimično oštećene sirovine (drveće) potrebno za proizvodnju.

4. materijalne štete na sredstvima lične i kolektivne zaštite koje su oštećene prilikom požara, moraju se zameniti, da ne bi zbog promene bio ugrožen život ili zdravlje radnika. Da bi se pre predviđenog planskog roka trajanja, nabavila nova zaštitna sredstva umesto oštećenih, potrebno je izdvojiti određena dodatna sredstva, koja predstavljaju vanrede izdatke preduzeća. Sredstva lične zaštite bi obuhvatila sva ona sredstva koja se koriste u procesu rada neposredno od individualnog proizvođača, kao što su zaštitne naočare, rukavice. cipele itd. Sredstva kolektivne zaštite pružaju mogućnost zaštite svim proizvođačima koji se njime u toku rada koriste, ili im kao prisutna pružaju određenu zaštitu. U ova sredstva se ubrajaju: klima uređaji, zaštitne mreže, uređaji za otprašivanje itd5. pomoći povređenim radnicima ili porodicama - preduzeća imaju izdatke određenih sredstava u cilju pružanja materijalne pomoći teško povređenim radnicima ili porodicama nastradalog radnika (npr. jednokratna pomoć porodici, troškovi sahrane itd.).6. preuzetih obaveza povređenih radnika stradalog u požarima - podrazumeva školovanje dece poginulog radnika,otplata zaostalog kredita poginulog radnika, isplata duga uzajamne pomoći,vraćanje dugova radnika itd.7. kazni i penala – podrazumeva primenu izrečenih kazni zbog neprimenjivanja propisanih mera zaštite od požara i penala usled neblagovremenog ispunjavanja ugovorenih obaveza.8. naknada štete povređenom radniku – manifestuje se u vidu naknada imovinske i neimovinske štete. Naša sudska praksa evidentira sledeće vidove imovinske štete: naknada štete za izostalu zaradu i izdatke u vreme lečenja, naknada štete za izdatke zbog umanjenja odnosno gubitka opšte radne sposobnosti, nadoknada štete za izostalu zaradu zbog umanjenja odnosno gubitka profesionalne radne sposobnosti, naknada štete za izdatke povodom lečenja, nege i oporavka i naknada štete za oštećenje ili uništenje stvari povređenog radnika. Neimovinske štete tj novčana naknada određuje se u jednokratnom iznosu koji sud utvrđuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o intenzitetu i trajanju poremećaja emocionalne odnosno psihičke ravnoteže oštećenog radnika. U našoj sudskoj praksi naknada neimovinske štete zbog povreda i oboljenja ima sledeće vidove: naknada štete za pretrpljene fizičke bolove, naknada štete za društvene patnje zbog unakaženosti i naknada štete zbog umanjenja opšte životne sposobnosti9. naknade troškova drugih lica koja su učestvovala u gašenju požara – zbog same veličine šumskom požara neohodno je angažovati druga lica ili sredstva drugih preduzeća u cilju gašenja požara, raščišćavanja mesta požara, saniranja posledica požara, spasavanja ugroženih radnika, vršenja ekspertiza, utvrđivanja uzroka požara i sl. U ovu vrstu izdataka ubrajaju se:• naknade ličnog dohotka za vreme odsutnosti sa rada svim građanima koji su u radnom odnosu, a učestvovali su u gašenju požara, spasavanju ljudi i imovine ugrožene požarom,• naknade izgubljene zarade za vreme učestvovanja u gašenju požara i spasavanja ljudi i movine ugroženih požarom, građanima koji vrše samostalnu, poljoprivrednu, zanatsku ili drugu delatnost,• naknade stvarno nastale štete na korišćenim sredstvima preduzeća i gradana koji su stavili na raspoiaganje vatrogasnoj jedinici (alat, prevozna, tehnička i druga sredstva za gašenje požara i spasavanja ljudi i imovine),• naknade opštini, preduzećima i vatrogasnom društvu, čija je vatrogasna jedinica učestvovala u gašenju požara ili spasavanju ljudi i imovine van područja za koje je jedinica osnovana.Sve ove naknade se isplaćuju one opštine koja su tražila pomoć i na čijoj teritoriji je gašen požar 10. ostalih izdataka -Požari mogu, osim već napred navedenih i analiziranih izdataka, da prouzrokuju i druge izdatke koji takođe padaju na teret preduzeća, na primer:• izdaci na ime lečenja, nege, oporavka i rehabilitacije povređenih radnika (npr. troškovi prevoza porodice radi obilaska povređenog radnika koji se leči van mesta stanovanja, troškovi nabavke specijalnih pomagala i sl.),• izdaci na ime pružanja prve pomoći povređenim radnicima (troškovi materijala-zavoj, flaster, marama, vata, ... i opreme- boce sa kiseonikom ili vazduhom i dr.),• izdaci na ime prijavljivanja i ispitivanja uzroka požara itd.Svaki požar prouzrokuje jedan, a najčešće i više navedenih izdatak

96.IZDACI FONDOVA PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

Izdaci fondova penzijskog i invalidskog osiguranja proizilaze iz prava koja ostvaruju neposredni proizvođači u slučaju smanjenja ili gubitka radne sposobnosti (invalidnosti), izmenjene radne sposobnosti i telesnog oštećenja, Čija je materija regulisana propisima. Na osnovu ovoga, javlja se nekoliko vrsta izdataka prouzrokovanih požarima a koji padaju na teret fondova penzijskog i invalidskog osiguranja. To su na primer:

• izdaci na ime invalidskih penzija,• dodatak za pomoć i negu,• naknade invalidima rada II i III kategorije,• izdaci u vezi rehabilitacije i zapošljavanja invalida rada,• naknade za telesna oštećenja i dr.

97.IZDACI FONDOVA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Izdaci zdravstvenog osiguranja javljaju se u slučaju korišćenja zdravstvene zaštite kad nastupi neki od rizika osiguranja, tj. kada dođe do povrede (u ovom slučaju prouzrokovane požarom). Izdaci fondova zdravstvenog osiguranja mogu se javiti u obliku:

• izdataka na ime korišćenja svih vrsta medicinske pomoći i ortopedskih sredstava,• izdataka na ime korišćenja zdravstvene zaštite,• naknada ličnog dohodka za vreme bolovanja itd.

98.IZDACI ZAJEDNICA OSIGURANJA IMOVINE I LICA

Materijalnim posledicama požara su posebno opterećeni fondovi zajednica osiguranja imovine i lica, s obzirom na osnovni motiv njihovog formiranja. Iz ovih fondova se izdvajaju znatna materijalna sredstva za saniranje posledica požara i vrši isplata obeštećenja po osnovu osiguranja života.

99.VALORIZACIJA TROŠKOVA POŽARA

Dosadašnja sagledavanja posledica požara zadržavala su se samo na utvrđivanju nastalih troškova po tekućim cenama. Ovo predstavlja poseban problem sa stanovišta uporedivosti podataka, po godinama naročito u uslovima pojačanih inflacija. Npr u periodu 1976-1983god troškovi su se kretali 80.332-287.892 tadašnjih dinara, a 1992 prosečna neposredna šteta je bila 2.5milijardi tadašnjih dinara.Sve ovo pokazuje da je neophodno pristupiti valorizaciji troškova požara iz prethodnih perioda u cilju dobijanja takvih vrednosti koje bi mogle da budu uporedive,ali bi mogli da se iskoriste i valorizacioni koeficijenti za usklađivanje prosečnih ličnih dohodaka, koji služe za utvrđivanje penzije sa ekonomskim kretanjima(inflacije).

100.FAKTORI KOJI UTIČU NA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINEBrojni, raznovrsni i različiti faktori utiču na životnu sredinu. Inače, svi faktori koji utiču na životnu sredinu mogu se sistematizovati u sledeće tri velike grupe:

1. Prirodni faktori, reljef, hidrografija, klima, biljni svet, zemljište, prirodna blaga, životinjski svet. Svi ovi elementi su međusobno povezani i uslovljeni, zavise jedni od drugih i uslovljavaju jedni druge. Prirodna sredina čini osnovu, prostor gde ljudi žive i proizvode sredstva za život. Ona može biti povoljna, manje povoljna ili sasvim nepovoljna za život i rad. Od njenog karaktera zavisi: Način života stanovništva (npr. Prirodna sredina određuje uslove stanovanja, odevanja i ishrane stanovništva u: žarkim, umerenim ili hladnim pojasevima), Razmeštaj i razvoj proizvodnje jer se razlikuju tipovi zemljišta (mineralni sastav, plodnost) vrsta i količina biljnog i životinjskog sveta, kvalitet i količina vode, klima... (npr. Rude se mogu vaditi samo tamo gde ih ima),• Socijalno-medicinski faktori (pitanje 113)• Ekonomsko-geografski faktori.(pitanje 114)Njihovo izučavanje sprovodi se sa ciljem da se sagleda i pokaže njihov moguć uticaj na životnu sredinu.

101.UTICAJ RELJEFA NA ŽIVOTNU SREDINU

Reljef je izgled zemljine površine sa svim ravninama i neravninama, uzvišenjima i udubljenjima na kopnu raznih oblika i veličina koga sačinjavaju: planine, ravnice, doline, kotline i dr.Reljefi pojedinih teritorija razlikuju se po: • visini Reljef se po visini deli na: nizije (do 200 m) i visije (preko 200 m).• načinu nastanka. razlikujemo reljefe koji su nastali radom: • unutrašnjih sila (endogenih- toplota zemljine unutrašnjosti i zemljina teža, nabiranjem ili raspadanjem Zemljine kore, vulkanskom aktivnošću i zemljotresima gde nastaju planine i kotline) • spoljašnjih sila (egzogenih-vode, led i vazduh, gde nastaju erozije ili akumulacije zemljišta).Reljef je veoma značajan prirodni faktor koji ima veliki uticaj na:fizičko-geografske činioce,u koje ubrajamo klimu (u zavisnosti od nadmorske visine menjaju vrste i oblici vegetacije, na višim planinama vetrovi jači i učestaliji) hidrografiju (vode koje posle kiša i topljenja snega naglo nadolaze spiraju zemljište dolazi do poplava,bujica koje nanosima zasipaju naselja i ugrožavaju mostove, pruge i drumove) biljni i životinjski svet, temperaturu vazduha...• razvoj poljoprivrede i privrede uopšte u koje ubrajamo bogatstvo u životnim namirnicama (npr. plodnost zemlje i količina ribe u vodi) i bogatstvo u sredstvima za rad (npr. vodopadi, plovne reke, drvo, metali i nemetali).• razvoj i usmeravanje komunikacija,• razvoj naseljenih mesta.• zdravlje ljudi,u zavisnosti od mesta boravka ljudi, rada i kretanja reljef može uticati na njihovo zdravlje (npr. Ljudi koji žive na planini viže trože energije, mogu im se javiti opekotine, smrzotine, snežno slepilo..)

102.UTICAJ LJUDI NA RELJEFLjudi da menjaju prirodnu sredinu, da bi je prilagodili svojim potrebama. Naime, čovek je menjao čitave predele, pomerao tokove reka radi gradnje hidrocentrale, probijao velike tunele u planinama(npr. tunel ispod Mon Blana), nasipao mora da stvori delove kopna(npr. Zodjenski zaliv u Holandiji), isušivao močvare radi podizanja naselje(npr. Novi Beograd) Dakle čovek menja prirodnu sredinu i stvara geografsku sredinu koja prestavlja svaki naseljeni prostor u kome su ljudi izvršili manje ili veće promene prirodne sredine. To je kompleks koji čine prirodna sredina, stanovništvo i tvorevine ljudskog rada.

103.UTICAJ KLIME NA ŽIVOTNU SREDINUKlima je prosečni mnogogodišnji režim vremena iznad nekog mesta ili dela zemljine površine, a koji se ponavljaju iz godine u godinu. Vreme je trenutno stanje atmosferskih pojava (meteoroloških elemenata) u nekom mestu, na osnovu kojih se daje i prognoza ili predviđanje vremena za 24 časa, za period od više dana itd.Klimatski elementi su određene pojave koje karakterišu fizičko stanje atmosfere na određenom mestu u datom trenutku. To su: temperatura vazduha, padavine insolacija (osunčanost), oblačnosti, vlažnost vazduha, pritisak vazduha, vetrovi,specijalne pojave. Klimatski faktori jesu geografski uslovi koji određuju klimu pojedinih teritorija, koji je čine onakvom kakva jeste. To su: zemljina rotacija,geografska širina,reljef,raspored kopna i mora,blizina ili udaljenost od mora.opšta cirkulacija atmosfere,vrsta podloge,morske i okeanske struje,biljni pokrivač (vegetacija) i aktivnost ljudinadmorska visina,Klima na određeni način utiče na celokupni život na Zemlji- na ljude, biljni i životinjski svet. Klima znatno utiče i na razvoj privrede u pojedinim zemljama. Klima ekološki utiče na:• Fizičko-geografske činioce, sagledava se kroz: formiranje i sastav zemljišta, bogatstvo vode na kopnu, formiranje oblika reljefa (rečnih, kraških, eolskih, ledničkih, i dr.) živi svet (biljke i životinje).• Razvoj naseljenih mesta,

• Razvoj i razmeštaj određenih grana proizvodnje treba jasno razlikovati pogodnost koje određeno podneblje

pruža i način njihovog iskoriščavanja jer prirodni uslovi i prirodni izvori utiču na razmeštaj proizvoljnog procesa.

Od klime manje ili više zavise razvoj i razmeštaj velikog broja grana proizvodnje, a naročito: industrije,

poljoprivrede, saobraćaja i turizma..• Intenzitet rada i povreda na radu tj uzrokuje: smanjenje radne sposobnosti i pada radnog učinka( npr ako je napolje leto teško je raditi u komorama, jer temperaturna razlika moze uticati na zdravlje ljudi) , povećani broj povreda na radu(na visokim temperaturama, dolazi do smanjenja koncetracije i umora pri radu, zbog čega nastaju povrede) veći broj povreda na radu desio se pri nepovoljnim klimatskim uslovima (64,6%), nego kada su bili povoljni vremenski uslovi (35,4%). povećani broj saobraćajnih nezgoda 85-90% svih nezgoda u saobraćaju desilo pri nepovoljnom vremenu. u Beogradu i iznosi čak 75,3%, u odnosu na saobraćajne nezgode pri povoljnim vremenskim uslovima (24,7%).• Zdravlje ljudi.klima direktno utiče na zdravlje ljudi preko meteoroloških elemenata i pojava, prvenstveno temperature, atmosferskog pritisaka, vetra, padavina, vlažnosti vazduha i Sunčevog zračenja Ovi elementi deluju na organizam preko kože, organa za disanja i čula, izazivajući razne reakcije nervnog sistema, žlezda, krvotoka, organa za varenje i dr. Indirektni uticaj klime održava se preko biljaka i životinja koje se koriste za ljudsku ishranu. Osim ovih, u posredne uticaje klime spada i njome uslovljeno razmnožavanje mikroorganizama, kao izvora mnogih bolesti (na primer, tropske bolesti).• Žive organizme geografsko rasprostranjenje biljaka i životinja, karakter i intenzitet ekoloških faktora u mnogome su određeni klimatskim uslovima.

Energetski uticaj klime na životnu sredinu:

• Preko vetra Snaga vetra čovek već dugo koristi (npr. pomorski saobraćaj, vetrenjače i dr.), ali dosta jednostavno i u ograničenom obimu.Vetrenjače utiču na izgled nekog predela, ptice.. ali samo u uslovima gde je klima jakih vetrova.

• Preko sunčeve energije korišćenje sunčeve energije organičeno je na određene delove zemljine površine ovaj energetski potencijal je vrlo neravnomerno raspoređen i zavisno od geografske širine, zamućenosti atmosfere i oblačnosti, a posredno sunčeva energija utiče na intenzitet fotosinteze, a ovim i na produktivnost (priraštaj biomase) prirodne vegetacije i poljoprivrednih kultura.

104.UTICAJ LJUDI NA KLIMUNa različite klimatske uslove reaguje i čovek, prilagođava im se ili se izoluje od njih, a često nastoji i da ih izmeni u smislu koji bi mu najviše odgovarali. Ali čovek svesnim, ili nesvesnim delom utiče na klimu (lokalnu klimu (mikroklima), tako i na klimu prostranstva):

• Negativno Najizraženiji direktni negativni uticaji čoveka na klimu ogleda se u zagađenju atmosfere usled povećane koncentracije čvrstih čestica (aerosoli), radioaktivnih čestica i gasova (CO, CO2, H2S). Glavni izvori ovog degradacionog procesa su industrija i energetski kapaciteti, velike gradske agromeracije, saobraćajna sredstva i dr. Stoga se zone aerozagađenja javljaju prvenstveno u industrijski razvijenim i visoko urbanizovanim sredinama. One dovode do smanjenja intenziteta i trajanja insolacije, povećanih padavina i si. Ako bi se rangirali glavni izvori atmosferskog zagađivanja atmosfere, onda bi prvo mesto pripadalo saobraćaju (41%], zatim bi sledile termoelektrane (21%), industrija (14%) i šumski požari (8%).Zagađivanje atmosfere može biti: fizičko(prouzrokuje prirodna (vulkanske erupcije, sa kopna-pustinje i kristali soli iz morske vode)i industrijska prašina(npr: olovo, cink,)), hemijsko (pri sagorevanju fosilnih goriva(SO2)i pri radu topionica metala, koksara, staklara, fabrika hemijske industrije (kiselina i veštačka đubriva))i radioaktivno( posledica: rada nuklearnih elektrana, dejstva nuklearnog otpada i isprobavanja atomskog oružja).Indirektno dejstvo čoveka na klimu preko ratarske i stočarske aktivnosti, (sečom i paljenjem šuma, radi dobijanja obradivih površina i preteranom ispašom). Pri kome je 20% površine kopna izmenjeno uz promene klime, vlažnosti, količine padavina i dr. Negativni uticaji na klimu prouzrokuju globalne promene klime (povećanje prosečne temperature, "kisele kiše", efekte staklene bašte, oštećenje ozonskog omotača). što takvo povećanje pojačava prirodni efekat staklene bašte, i da će to u prošeku dovesti do dodatnog zagravanja zamljine površine i atmosfere što može nepovoljno da utiče na prirodne ekosisteme i čovečanstvo. (16. septembar proglašen Danom zaštite ozonskog omotača)• Pozitivno čovek u zadnjih tridesetak godina pokušava da izvrši tzv. kontrolisano delovanje u cilju "proizvodnje idealne klime" u određenom vremenu i na određenom prostoru. U tom pogledu dosad su postignuti određeni rezultati na: stvaranju veštačke kiše, veštačkom rasturanju magle (upotrebom velikog broja petroleumskih bacača u cilju zagrevalja vazduha i isparavanja kondezovanih vodenih kapljica na avionskim pistama), sprečavanju grada (sastoji u ispaljivanju protivgradnih oruđa ili raketa na gradonosne oblake), zaštita od mrazeva(prekivanje vocnjaka kesama) i zaštita od vetrova(sadnjom drveca). imaju kratkoročni karakter.

Na kraju, može se zaključiti da će mere potrebne za razumevanje i borbu protiv promene klime sa ekološke i društveno-ekonomske tačke gledišta biti najefikasnije ako budu zasnovane na odgovarajućim naučnim, tehničkim i ekološkim razmatranjima i ako budu neprekidno iznova procenjivane u svetlu novih rezultata u ovim oblastima. Na primer:Da bi se zaštitio vazduh od zagađivanja, preduzimaju se razne mere zaštite. izgradnja fabrika (zagađivači vazduha) dalje od naselja,ugrađivanje filtera za prečišćavanje vazduha iusavršavanje proizvodno-tehnoloških procesa i dr.

105.UTICAJ ZEMLJIŠTA NA ŽIVOTNU SREDINU Zemljište (tlo) je površinski rastresiti sloj Zemljine kore koji je naseljen biljnim i životinjskim svetom, koji karakteriše plodnost, promenljiva i zavisna od klimatskih, hidroloških i bioloških uticaja i aktivnosti čoveka, koga čine četri osnovna elementa: mineralna materija (oko 45% od mase zemljišta), organska materija (5%), voda (30%) i vazduh (20%).Čovek je u stalnom dodiru sa zemljištem i zato je izložen njegovom uticaju. To se naročito odnosi na osobe koje obrađuju zemlju ili su zaposlene na raznim zemljanim radovima. Zbog postojanja mikroorganizama i hemijskih elemenata, zemljište utiče na zdravlje ljudi:• neposredno. prašina (utiču na disajne organe i pojavu raznih kožnih oboljenja)gasoviti produkti (unos u organizam radioaktivne čestice )temperatura i vlažnost -Temperatura na dubini od oko 20 m, temperatura je postojana, a na većoj dubini ona se povišava. Ovo kolebanje temperature zemljišta može imati uticaj na čovečiji organizam tako što prouzrokuje prehladna i toplotna oboljenja odnosno drugih patoloških stanja ili kod izvođenja komunalno-higijenskih radova npr. izgradnja vodovoda, kanalizacije itd. Ako su povoljni uslovi u zemljistu stvaraju se mikroorganizmi, jaja pantljičara, larve komaraca koji su uzrok pojava i prenošenje epidemijskih oboljenja• ili posredno uticaj pesticida i drugih hemikalija se prenosi na čoveka preko biljaka i životinjauticaj deponovanih otpadnih materija u i na zemljište

106.UTICAJ LJUDI NA ZEMLJIŠTEZemljište ili tlo predstavlja važan elemenat fizičko-geografske sredine, u kome se obavljaju složeni biohemijski procesi od kojih zavisi razvoj biljnog i životinjskog sveta, od koga zavisi i život čoveka. Obrnuto, čovek svojim radom utiče na razvoj biljnog i životinjskog sveta i na procese stvaranja produktivnog tla. Zbog toga, tlo predstavlja značajan izvor nacionalnog bogatstva.Neprekidnim dejstvom ljudi zemljište se poboljšava ili degradira u koje ubrajamo:

• erozije tla je najčešći oblik, koji ugrožava i uništava površinski, humusom najbogatiji sloj zemljišta. Erozija zemljišta je proces pri kojem voda i vetar prenose zemljišni materijal sa jednog mesta na drugo. Ona može biti: normalna[denudacija] erozija- jeste vekovni proces ogolićavanja tj. odnošenja zamljišta sa uzvišenja pod dejstvom vode, vetra, leda i Zemljine teže ubrzana erozija.- proces pri kojem se zemljište odnosi znatno brže nego što se stvara novo.koju prouzrokuju ljudi svojom nepažnjom, sečom i uništavanjem šuma, razoravanjem pašnjaka, obradom strmih terena i si.Štetne posledice erozije zemljišta su mnogobrojne jer utiču na poljoprivredu, rudarstvo, komunalnu privrednu i dr Mere za smanjenje erozije su:pošumljavanje, zatravljivanje, konturna obrada, izgradnja veštačkih jezera (zadržavamo veliku količinu vode, koja se kasnije polako i u planiranim količinama ispušta). • Degradacija zemljišta može biti posledica: mehaničkog zagađivanja (nagomilavanjem plastičnih, staklenih i drugih materija, koje mikroorganizmi, kao glavni činioci u stvaranju zemljišta, ili uopšte ne rastvaraju ili ih rastvaraju teško i u dugom vremenskom period), hemijskog zagađivanja (vrste pesticida, koji se koriste u poljoprivredi, industriji, za suzbijanje insekata, glodara, korova, i sl).i urbanizacije prostora.( ubrzanom porastu stanovništva dovodi do ubrzanog smanjenja površina zemljišta, jer zahvataju sve nove prostore za život pa u obradivih površina)

107.UTICAJ VODA NA ŽIVOTNU SREDINUPod hidrosferom podrazumeva se ukupna količina slobodnih voda Zemlje koje se kreću pod uticajem gravitacije, a usled različitih toplotnih uslova prelaze iz jednog u drugo agregatno stanje. Zbog toga proizilazi tesna i višestruka veza hidrosfere s litorsferom (preko podzemnih voda), pedosferom (vlaga u zemljištu), atmosferom (vodena para atmosfere) i biosferom (fotosinteza, transpiracija i dr.).Znači, voda je najrasprostranjenija materija koja pokriva 71% Zemljine površine, i na njoj ima 1,5 mililijardi kubnih kilometara.8 Sva voda u hidrosferi je u stalnom kretanju, i javlja u sva tri agregatna stanja, tj.: tečnom, čvrstom (led) i gasovitom (vodena para).Prema poreklu vode se mogu podeliti na: površinske, podzemne i atmosferske vode.Tako, između ostalog, voda ima veliki uticaj na:• klimu utiče procesom isparavalnja, čime se povećava vlažnost atmosfere što za posledicu ima i određene promene u klimi.,• reljef,• način života ljudi,• zdravlje ljudi, Voda je čoveku isto tako potrebna kao vazduh i hrana. Svim biljkama i životinjama koje čovek upotrebljava kao hranu voda je takođe potrebna za njihov opstanak• migraciona kretanja stanovništva i životinja • razvoj pojedinih privrednih grana.

108. UTICAJ LJUDI NA VODUnegativni uticaj ljudskog rada na vodu, je npr:• Izgradnja luka (pristaništa), Razvitak pristaništa omogućava uspešan ekonomski razvoj u smislu trgovine, transporta.. Međutim, luke istovremeno imaju i određeni negativni uticaj na životnu sredinu, a posebno na vode (npr. zagađivanje vodene površine i dr.).• Veća koncentacija ljudi i objekata pored vode, Njujork, Tokio i London, gradovi u kojima žive milioni stanovnika razvijali su se neposredno pored mora upravo radi omogućavanja transporta i plovidbe, ali dolazi do većeg zagadjenja (bacanje djubra u vodu)• Povećana potreba za vodama u pojedinim granama industrije i poljoprivrede Savremenoj industriji potrebne su ogromne količine vode, voda se koristi kao: izbor energije( hidrocentrale), sirovina(npr. u prehranbenoj, industriji piva i dr.). i sredstava za čišćenje, pranje (za tekstilnu industriju, gde se upotrebljava za čišćenje, pranje, bojenje tkanina,) i hlađenje (Za hlađenje reaktora termoelektrana i dr), Potrošnja vode se povećava uporedo i sa širenjem sistema za navodnjavanje u poljopriveredi

8 Da bi se do kraja i precizno utvrdile vodene rezerve, poznavanje strukture hidrosfere nije dovoljno, ve" se moraju istovremeno imati u vidu i njoj svojstveni dinamički procesi, koji omogu'avaju permanentno obnavljanje vodenih rezervi. Svi dinamički procesi hidrosfere čine jedan složeni sistem, poznat pod nazivom hidrološki ciklus ili kruženje vode. Za ovaj mehanizam karakteristično je da deluje stalno i u okviru cele geografske sredine, pod uticajem toplotne energije (isparavanje i kondenzacija) i zemljine teže (izlučivanje padavina, površinsko i linearno oticanje). Kruženje vode zemlje u celini, može se kvantitativno prikazati pomoću vodnog bilansa za ukupno zemljinu površinu (E) kao zbir isparavanja sa celog kopna (ET) i isparavanja i padavine Svetskog mora (EMj,

• Povećanje potrošnja vode za piće i higijenu, nastaje zbog brzog porasta broja stanovnika, gde manjka slatka voda pa se grade fabrike koje prećišćavaju morsku vodu od soli u cilju dobijanja slatke vode za piće i higijenu • Zagađivanje vode i dr.najčešće nastaje otpadnim vodama iz fabrika ili izlavanja kanalizacije u vodene tokove, što dovodi do trovanja živog sveta u vodama i negativno utiču na ljude( kožne bolesti prilikom kupanja u yagadjenoj vodi, trovanja..)

109.UTICAJ BILJNOG SVETA NA ŽIVOTNU SREDINUBiljni svet ili Carstvo biljaka obuhvata preko 300 hiljada vrsta, koje predstavljaju eukariotski organizmi većinom višećelisjki, neki jednoćelijski, imaju ćelijske zidove, većinom fotosintetirajući organizmi. Ovom Carstvu pripadaju: alge, mahovine i jetrenjače, paprati, golosemenice i cvetnice.Biljne zajednice ili fitocenoze predstavljaju zajednice različitih biljnih vrsta koje žive zajedno na istom staništu u istim ili sličnim ekološkim uslovima. Vegetacija predstavlja jedan od najvažnijih elemenata izgleda i privlačnosti slike jednog kraja tj. pejzaža.Raspored fotosinteza ima zonalni karakter gde spadaju horizontalna(od ekvatora prema polovima, tako da razlikujemo vegetacijskih zona, i to: pustinja, stepa, tropske šume, savane, mediteraske šume i makije, listopadne šume, tajge i tundre.i vertikalna(visinska)Biljni svet, između ostalog, utiče na:• sastav vazduha - mikroklimu,• obogaćivanje atmosfere kiseonikom,• ishranu ljudi i životinja,• dobijanje građevinskog materijala,• obezbeđivanje sirovinama za mnoge grane industrije,• zdravlje ljudi, • smanjivanje buke, • lov i turizam, • estetski izgled.

110. UTICAJ LJUDI NA BILJNI SVETČovek biljni svet ugrožava na više načina:• pretvaranjem prirodnih stepa u obradivo zemljište, ljudi su u krajevima gde su tereni bili pogodni za zemljoradnju vršili pretvaranje prirodnih stepskih travnatih predela u obradivo zemljište, pa su tako prirodni biljni svet sve više zamenjivale biljne kulture.(npr Vojvodina)• erozijom, čovek je sečom šuma i obradom strmih strana planina i rečnih dolina prouzrokovao na ubzan nastanak erozija tako da se ogoli sav biljni svet• neracionalnom eksploatacijom biljnog sveta npr. Šumski požari, prouzrokuju uništavanje biljnog sveta.• zagađivanjem.(preko vazduha, voda i zemljišta jer oni utiču na razvoj i rast biljnog pokrivača)

111. UTICAJ ŽIVOTINJSKOG SVETA NA ŽIVOTNU SREDINU Životinjski svet Srbije je veoma raznovrstan i brojan. Prilagođen je ekološkim uslovima sredine u kojoj živi i gde se razlikuju dve faunističke regije: Panonska i Planinska. Životinjski svet utiže pre svega na:• ljude(služi za ishranu i rad, omogućava dobijanje sirovina, ali i uzrokuju bolesti ako su zaraženi bakterijama i mogu nas povrediti)• biljni svet u velikoj meri uništavaju biljni svet,jer ga koriste za ishranu

112.UTICAJ LJUDI NA ŽIVOTINJSKI SVETLjudi u velikoj meri ugrožavaju životinjski svet:• nekontrolisanim lovom i ribolovom,jer ih koristi za ishranu, kolekcionarstvo, sportski ribolov ili ih ubija smatrajući ih štetočinama• neracionalnim "sakupljanjem" pojedinih životinjskih vrsta, osim određenih finansijskih efekata ostvaruje i brojne negativne efekte po životinjski svetkao npr šverca pojedinih životinjskih vrsti (kornjače, puževi, žabe, mravi i dr.).• trovanjem (direktno ili indirektno).direktno odmah odapnu a indrirektno se razbole

113.SOCIJALNO-MEDICINSKI FAKTORISocijalno-medicinski faktori imaju takođe određen uticaj na životnu sredinu. Nepovolji socijalni i medicinski uslovi mogu potpomagati negativan uticaj na ljude odnosno životnu sredinu.

Socijalna ekologija proučava specifične veze koje postoje između čoveka i njegove životne sredine, istražujući uticaj životne sredine (kao ukupnost prirodnih i društvenih činilaca) na čoveka, kao i uticaj čoveka na njegovu životnu sredinu sa stanovišta njenog očuvanja (izucava: elementa, odnosa, kvaliteta čovekove sredine, odnosa životne i radne sredine, uzroka ekološke krize, mogućnosti rešavanja ekoloških problema, ekološke svesti, uslova života)Do sada razmotreni prirodni i socijalni faktori, svi zajedno ili pojedinačno, su često oni činioci, koji između ostalog, prouzrokuju i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Postojanje i uticaji navedenih faktora istovremeno su putokaz za organizovanjem:• lečenja i• preduzimanja odgovarajućih preventivno-medicinskih mera, radi otklanjanja zdravstvenog oštećenja, odnosno sprečavanje pojave i širenja oboljenja kod ljudi. treba da obuhvati sledeće elemente medicinske ustanove Mrežu i raspored medicinskih ustanova opremu i snabdevenost sanitetskim materijalom , broj i profil zdravstvenih radnikaSa medicinskog aspekta zaštite životne sredine neophodno je sagledati kretanje (učestalost, uzrok, broj osoba) oboljevanja stanovništva i smrtnost stanovništva.

114.EKONOMSKO-GEOGRAFSKI FAKTORIEkonomsko-geografski faktori takođe imaju određen uticaj na životnu sredinu. Naime, ekonomsko-geografski faktori koji karakterišu određeno područje često nalažu razradu i sprovođenje odgovarajućih mera, usmerenih na unapređenje i zaštitu životne sredine na datom području.Ekonomsko-geografski faktori obuhvataju: društveni sistem, administrativnu podelu teritorije, stanovništvo, naseljena mesta, privredu i saobraćaj i komunikacije.

115. STANOVNIŠTVOPouzdani podaci ukazuju da čovek postoji na Zemlji oko milion godina. Kao posledica čovekovog napredovanja došlo je i do naglog rasta ljudske populacije Ovaj fenomenalni rast dostignut je pod uticajem više okolnosti:• značajan napredak u savladavanju bolesti,• bolja mogućnost rađanja i pad stope mortaliteta u svetu,• izvaredan napredak u nauci, tehnici i tehnologiji,• unapređivanje poljoprivrede,• brza i šira ekspanzija obradivog područja,• značajno proširenje opšteg obrazovanja,• sve veća upotrba minerala,• uticaj industrijalizacije i urbanizacije,• šire korišćenje energije i dr.Ovakav eksponencijalni rast svetske populacije prouzrokovaće i brojne probleme, kao što su:• prenaseljenost Zemlje,• nemogućnost osiguranja osnovnih i drugih životnih potreba, počev od hrane kao najznačajnije, pa preko stana, vode za piće, odeće i dr.,• povećana eksploatacija prirodnih resursa,• veće siromaštvo i slabija ishrana i drugo.Stanovništvo je pokretna i promenljiva veličina koja se stalno menja brojčano i kvalitativno. Da bi se izvršila odgovarajuća valorizacija stanovništva na određenoj teritoriji neophodno je izvršiti analizu:• kvantitativnih obeležja (kretanje broja stanovnika, gustina naseljenosti, broj, veličina i struktura domaćinstva),• dinamičkih obeležja (prirodno i mehaničko kretanje stanovništva) i• kvalitativnih obeležja (polna, starosna, ekonomska, obrazovna struktura itd.).

116. BROJ STANOVNIKAPod brojem stanovnika podrazumeva se broj ljudi koji živi na određenoj teritoriji. Za pravilno sagledavanje kretanja stanovništva neophodno je ukazati na ta kretanja u jednom dužem vremenskom periodu jer se karakteristike sadašnjeg stanovništva duboko vezane za dalju ili bližu prošlost. Od toga kakve su u prošlosti bile istorijske, društveno-ekonomske, kulturne, zdravstvene, socijalne i druge prilike zavisilo je kretanje stanovništva, što To deluje na sadašnja obeležja, i na buduća kretanja stanovništva.

117. GUSTINA NASELJENOSTI Gustina naseljenosti pokazuje koliki broj stanovnika živi na jedinici površine: kilometru kvadratnom ili hektaru.U teoriji i praksi se razlikuju sledeće vrste gustine naseljenosti:

opšta (geografska), pokazuje koliki broj stanovnika živi na određenoj jedinici površine.

agrarna pokazuje broj poljoprivrednih stanovnika koji žive na 1 ha poljoprivredne ili obradive površine. ekonomska (fiziološka). pokazuje koliki se broj stanovnika može prehraniti sa jedinice površine.U vezi s tim razlikuju se: optimalna gustina naseljenosti, je broj stanovnika koji najbolje odgovara određenoj površini prenaseljenost prostora je slučaj kada je broj stanovnika veći od optimalne gustine, promenljiva je i zavisi da li

su stanovnici zadovoljeni hranom i osnovnim životnim potencijalima (onda nema prenaseljenosti) ili nisu nedovoljna naseljenost prostora. kada je broj stanovnika ispod optimalne gustine

Gustina naseljenosti zavisi od: društveno-ekonomskih uslova, reljefa, klime, tla, stepena urbanizacije, migracije, prirodnog priraštaja i istorijskih uslova.Teritorija Srbije je izrazito neravnomerno naseljena, jer postoje znatne razlike u gustini naseljenosti po opštinama.

118. PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVADinamika kretanja broja stanovnika jedne teritorije zavisi od prirodnog i migracionog kretanja stanovništva. Inače, osnovu rasta stanovništva čini prirodni priraštaj, odnosno, njegove komponente natalitet i mortalitet

119. NATALITET Natalitet (n) predstavlja broj živorođenih (N) u odnosu na broj stanovnika (P) izražen u promilima (%o).

Na natalitet utiču: fertilitet koji predstavlja broj živorođene dece u odnosu na broj žena u starosnoj dobi u kojoj su žene biološki sposobne da rađaju (od 15 do 49 godina) a stopa fertiliteta broj živorođene dece u odnosu na broj žena u pojedinim starosnim kontigentima tokom perioda rađanja, kao: biološki, starosna i bračna struktura stanovništva, steriliteta uslovljavaju gornju granicu natali zdravstveni bolest, mogućnost lečenja, širenje znanja o kontracepciji, rizik, formiranje porodice, ekonomski, problemi smeštaja, izdržavanja, školovanja... socijalni, Socijalne mere pomoći i zaštite porodice stimulišu rađanja prosvetni, psihološki, istorijski, kulturni, običajni i drugi razlozi.Posledice opadanja nataliteta ("bele kuge") su: opadanje broja stanovnika, pogoršanje starosne strukture stanovništva, napuštanja kuća, napuštenja i neobrađivanje zemljišta, "škole bez đaka" i dr.

120. MORTALITET Mortalitet (m) pokazuje broj umrlih (M) na hiljadu stanovnika (P) u toku godine izražen u promilima (%o):

Sve uzroke mortaliteta moguće je klasifikovati na: zdravstvene gde je u direktnoj vezi sa stepenom zdravstvene zaštite stanovništva u koje spada nivo suzbijanja

epidemija i zaraznih bolesti, snižavanje stepena smrtnosti odojčadi, nivo službi zdravstvene zaštite (broj ustanova, lekara, snabdevenost lekovima itd.).

socijalno-ekonomske. (npr. uslovi života, ekonomska razvijenost, životni standard i dr.)

121. PRIRODNI PRIRAŠTAJ Prirodni priraštaj (i) predstavlja razliku između nataliteta (n) i mortaliteta (m) u toku jedne godine, izmeren u promilima (%o):

iligde je: N- broj živorođenih; M- broj umrlih i P- broj stanovnika.Inače, kada se posmatra međusobni odnos nataliteta i mortaliteta tokom dužeg vremenskog perioda, moguće je izdvojiti četri različite faze biološke reprodukcije stanovništva: predindustrijski stadijum, demografska tranzicija, industrijski stadijum i postindustrijski stadijum.

122. MIGRACIJAMigracije predstavljaju proces preseljenja (seljenja) stanovništva iz jednog područja u drugo. I one su neizbežna pojava u skoro svim društvenim epohama.Osnovni uzroci migracije su:

• istorijski-politički, su povlačenja naroda u bogatije iz siromašnih krajeva a našeg stanovništva su: janičarstvo, bune i ustanci, politički i ratni sukobi, religiozna i politička netrpeljivost..

• zdravstveno-psihološki su epidemije i bolesti, promena vere, ponos i osetljivost...

• ekonomsko- geografski. Su klimatska kolebanja, erozuja zemljišta, poplave, iscrpljeno rudno bogatstvo, velike prirodne katastrofe (zemljotresi, vulkanske erupcije,), pojava gladiU zavisnosti od toka kretanja migracija razlikuju se:• imigracija(useljavanje, komponenta rasta broja) i emigracija(iseljavanje, komponenta smanjenja broja) stanovništva u neki kraj,i

• metanastazički i ametastazički krajevi. Metanastatički krajevi su oni krajevi koji su primili najviše doseljenika, a ametanastizički krajevi su oni koji su primili najmanje doseljenika.Razlika između imigracija i emigracija u jednom području daje migracioni saldo (migracioni bilans). Ovaj bilans može biti pozitivan (kada je broj useljenih veći od broja iseljenih stanovnika) ili negativan (kada je broj imigranata manji od broja emigranata).Migracije se razlikuju po:• vremenu trajanja, mogu biti: dnevne (poslovni ljudi, studenti iz sela u grad), nedeljne (vraćanje studenata kući za vikend), sezonske (odlazak u druge krajeve radi sezonskih poslova, kao što su građevina, berbe..ili odlazak turistički na neku destinaciju), višegodišnje(odlazak radi usavršavanja ili posla) i trajne(otišao i ne vratio se !!! :P).• rastojanju i obuhvaćenoj teritoriji, broju lica koja se preseljavaju, uzrocima javljanja, stalnosti, načinu izvođenja i dr.Sve migracije delimo na:

• Spoljne migracije njihov obim i intenzitet zavisi od npr. ubrzan porast stanovništva, politički i veliki sukobi, ekonomske krize, gde se međusobno diferenciraju emigraciona i imigraciona područja i zemlje sveta pa spoljne migracije koje utiču na kretanje ukupnog broja stanovnika.

• Unutrašnje migracije mogu biti: međurepubličke i unutar republičke migracije. Unutar republička kretanja mogu biti migracije na relaciji selo-grad, unutrašnje migracije deluju samo na preraspodelu stanovništva unutar teritorije. Migraciona kretanja dovode do: porasta broja stanovnika u pojedinim oblastima (npr. gradovima), problema oko smeštaja, zaposlenja, školovanja, snabdevanja, poremećaja u saobraćaju, izumiranja pojedinih sredina, velikih problema u komunalnoj delatnosti itd.

123. EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE Ekonomske posledice zagađivanja životne sredine mogu se sagledati na više načina. Naime, u teoriji i praksi se vrši sagledavanje i izračunavanje ekonomskih posledica prema: vremenu ispoljavanja efekata, načinu ispoljavanja efekata, delatnostima i granama, veličini ugrožene teritorije, elementima biosfere, prirodnim faktorima životne sredine i dr.

124. EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ATMOSFEREAerozagađenja direktno deluju toksično na organizam izzivajući hronični bronhitis, poremećaj metabolizama, anemiju, povećanje smrtnosti od raka pluća, indirektno deluju time što smanjuju tako neophodnu sunčevu ultraradijaciju, snižavaju intenzitet direknte sunčeve radijacije za 30-40% i menjaju njen spektar, smanjuju produktivnost i plodnost domaćih i divljih životinja i ptica i izazivaju njihovo oboljevanje i smrt preko pluća, putem kože, preko vode i hraneAerozagađenja nanose veliku štetu zgradama, uništavajući građevinski materijal i građevinske okove i industrijske proizvode u kome štetne supstance dovode do korozije Ekonomski gubici zbog korozivnih efekata na materijalna dobra mogu biti procenjeni kao izraz opadanja u dužini trajanja amortizacija i porast troškova održavanja, obnavljanje zaštitnog pokrivača, izmene strukturnih elemenata, odeće itd., kao što su gubici pojedinih vrednosti (zgrade, mašine, transportna sredstva itd.).

Aerozagadjenja mogu da unište zelenilo, da zagade vodu, što dovodi do poremećaja uspostavljene biološke ravnoteže. Do aerozagadjenja dolazi ispuštanjem toksičnih supstanci (SO2) u atmosferu iz termoelektrana, hemijskih industrija, dolazi do pojava kiselih padavina koje mogu dodatno oštetiti floru i prodreti u zemljište i vodotokove i nastaviti svoje štetno dejstvo.Vrste troškova oštećenja od zagađenosti vazduha:• direktne ili indirektne naknade za lečenje obolelih,• direktne ili indirektne štete i naknade zbog odsustvovanja sa posla i invalidnosti,• štete od dejstva zagađenog vazduha na floru i faunu,

• gubici nastali zbog korozije raznih materijala, smanjenja otpornosti materijala i destrukcije njihovih zaštitnih površina,

• troškovi održavanja unutrašnjosti i fasda zgrada i smanjenje vrednosti zgrada i predmeta.• troškovi istraživanja i merenja aerozagađenja i dr.Teško je utvrditi koliki su finansijski gubici zajednice zbog neposrednog uticaja aerozagađenja na zdravlje ljudi pošto je teško ustanoviti korelaciju između hroničnog bolovanja aerozagađenja i oboljevanja. Ali, izvesni elementi bi mogli da ilustruju finansijki efekat štetnog delovanja aerozagađenja.Inače, negativne ekonomske posledice aerozagađenja su u direktnoj zavisnosti od: broja zagađenja, vrste zagađenja, utrošene količine goriva (ugalj, nafta, benzin, ...), broja vozila, intenziteta saobraćaja i dr.Ekonomski efekti aerozagađenja manifestuju se kroz:• štetno delovanjem na ljudska dobra, čovekovu okolinu i prirodu;• ekonomske posledice na ljudsko zdravlje;• troškove praćenja pojava u čovekovoj sredini (monitoring• troškove proučavanja štetnog delovanja aerozagađenja na ljudsko zdravlje;• mere zaštite čovekove sredine od štetnog delovanja aerozagađenja i dr.Danas je zastupljeno mišljenje da zagađenost vazduha predstavlja javno-zdravstveni problem sa značajnim sociološko-medicinskim posledicama. Najteža dejstva štetnih i otrovnih materija iz vazduha, sa gledišta zdravstvene zaštite su:• postepeno masovno trovanje stanovništva;• proširenje obima oboljevanja od akutnih bolesti gornjih disajnih puteva;• sve širi obim oboljevanja od hroničnog bronhitisa, raka pluća i dušnika, astme i si.;• povećanje stope smtrnosti od hroničnih plućnih oboljenja;• sve više alergijskih sindroma i oboljenja;• povećanje broja invalidnih lica zbog pogoršanja plućnog ili kardijalnog statusa;• pogoršanje ili provokacija anemije primarnog ili sekundarnog karaktera itd.

Država (društvo, forumi odlučivanja) je odgovorna za osnovni razvoj u privredi i za zaštitu zdravlja građana, i ona postavlja parametre kojima su propisane gornje granice koncentracija zagadjujućih materija Na primer, u nekom naselju konstantovano je da koncentracija SO2 iznosi 0,5 mg/m3, a zaštita zdravlja zahteva da koncentracija ne bude veća od 0,05 mg/m3, jer je tu normu propisala država. To znači da zagađenje treba reducirati (R) sa 0,5 na 0,05 mg/m3. Moguća formulaza proracunavanje bi mogla biti:

gde je: C0 - indikator većeg nivoa zagađenja; Ct - indikator nižeg nivoa; Roc - troškovi redukcije C0 na Ct; b - eksponent i K - konstanta.

Indikatori promena u ekosistemu koja izazivaju aerozagadjenja su:• promene u mezo i makro-klimi (radijacije, vertikalni temperaturni gradijent, broj aerosola) uzrokuju inverzije, pad temperature, magle itd.;• promene u biomasi;• efekti sedimentacije na površinske i podzemne vode, sumpora, fluora, arsena, hlora, teških metala itd.;• promene u hemijskim i fizičkim svojstvima zemljišta, kao što su, na primer: pH i zadržavanje vode, itd.

Ekonomski efekti ovih pramena kvaliteta eko-sistema mogli bi se procenjivati slično kao što je napred navedeno.

Troškovi koji zahtevaju razne mere vezane za prevenciju aerozagađenja mogu biti razvrstani po sledećim tačkama:

• Troškovi praćenja (monitoring) kvaliteta vazduha. Ovi troškovi treba da pokriju praćenje kvaliteta vazduha radi suzbijanja emisije (uključujući i specifične meteorološke faktore) u cilju kontrole ili kao naučno istraživanje: Aparatura i instrumenti; Materijali potrebni za analize; Funkcionalni izdaci (transportni, administrativni); Personalni izdaci.• Troškovi za legislativu i ostali administrativni rad na različitim nivoima društveno- političkih organizacija (uprave, administracije).• Troškovi tehničkih mera za snižavanje emisija iz izvora vezanih za tip instalacija transport i goriva: Kapitalne investicije, Upravljanje i održavanje.

Kao što se vidi, zagađen vazduh ima posledice na životnu sredinu, tako da ekonomska procena nije nimalo jednostavna.

125. EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA

Zagađenost zemljišta predstavlja prisustvo štetnih supstanci u zemljištu u velikim količinama. Povećane količine ovih supstanci prouzrokuje najčešće čovek. Posledice mogu biti po ydravlje ljudi, životnu sredinu, i ekonomske. Da bi se sprečila zagađenja potrebno je poznavati izvore zagađenja. Izvori mogu biti: Prirodnog porekla (erupcije vulkana, zemljotresi, dejstvo vetrova, erozije nastale usled velikih padavina, talasi, životinje...) i Antropogeni.Podela veštačkih zagađivača vrši se prema: vrsti, načinu, učestanosti, količini, štetnom dejstvu itd.Najzanačajniji veštački izvori zagađivanja zemljišta su: površinski kopovi rude i uglja, deponije različitog materijala, industrije sa različitim vrstama otpadnih materija, elektrane, gradovi, naselja i celokupna infrastruktura, savremena poljoprivreda. Zemljište se oduzima u razne svrhe:• izgradnjom • gradova i naselja• izgradnjom industrijskih kompleksa• izgradnjom infrastructure• deponovanjem otpadnog i drugog štetnog materijalaPrilikom izgradnje gradova i naselja, odnosno urbanizacijom uništavaju se ogromne povrešine šuma i plodnog zemljišta. Ovakvo uništvanje predstavlja najgori vid, jer se zemljište trajno isključuje. Takođe se zemljište trajno isključuje izgradnjom industijskih kompleksa, autoputeva, magistrala, pruga, pump, aerodroma itd. Kao i odlaganjem deponija, koje mogu biti i štetne, i zagađivači.Moderna obrada njiva ugrožava ekološku stabilnost zemljišta. Ova ugroženost se ogleda u sledećem:• primena veštačkih dubriva, koriste se mineralna đubriva u cilju dobijanja većeg prinosa, i većih plodova. Na taj način menjaju se osobine zemljišta. U sastav mineralnih đubriva ulazi najčešće nitrati (kalcijumovi, kalijumovi, amonijumovi) i sulfati. Pošto su ove supstance rastvorljive u vodi, prilikom navodnjavanja, zagađenja dospevaju i u dublje slojeve, do podzemnih voda.• primena zaštitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi, koriste se pesticidi da bi se uklonile „štetočine“, tri osnovna obeležija karakterišu pesticide: otrovnost, sposobnost za nakupljanjem i fitotoksičnost.• upotrebom mehanizacije u poljoprivredi. Masovnom upotrebom poljoprivredne mehanizacije dolazi do sabijanja zemljišta usled pritiska koji točkovi vrše na zemljište. Takođe mehaničke promene zemljišta se vrše kada se zemljište priprema za setvu, žetvu, prilikom setve, transporta plodova, itd. Intezitet sabijanja zemljišta zavisi pored toga i od brojnih drugih činilaca kao što su: broj prohoda po parceli,vrste točkova,pritiska u gumama,vlažnosti,tipazemljišta.Osiromašenje biljnog fonta, utiče na zemljište jer se usled prisutnosti biljka regulišu lanci ishrane, i povećava stvaranje kiseonika. Do osiromašenja je došlo usled dejstva raznih hemijskih sredstava. Prema B. Mihaliću, od ukupne površine kopnaje: neplodnih površina 43%, pod šumama 27%, pod travom 20%, obradivog zemljišta 10%.Površinska eksploatacija mineralnog i rudnog bogatstva - To se odigrava praktično u svim fazama eksploatacije: prilikom istraživanja, prilikom pripreme-izgradnje potrebne infrastrukture, prilikom eksploatacije u primarnoj proizvodnji, deponovanjem izvađene rude, stvaranjem deponija (pepelišta i jalovišta), prilikom transportovanja. Najveći degradirani prostor na prostoru Srbije potiče od proizvodnje i prerade obojenih metala (53,24%) a zatim eksploatacije uglja (40,09%). Ogromne količine jalovine koje ostaju kao nus produkt iscrpljuju plodno zemljište. Osim deponovanja jalovine ogroman problem predstavljaju i deponije pepela. Pepeo se raznosi u prečniku od 10km. U Srbiji se najveće rezerve lignita nalaze u neposrednoj blizini Beograda u dolini reke Kolubare u veoma plodnoj ravnici (hiljade hektara). Na ovaj ili sličan način ugrožena su sledeća područija u našoj zemlji: Bor, Šabac, Obrenovac, Kostolac, Kruševac i Kraljevo.Nekontrolisano i prekomerno navodnjavanje - predstavlja i veliku opasnost sa stanovišta očuvanja strukture zamljišta. Može doći do zaslanjivanja (0,001 do 0,01% slanosti odgovara većini biljaka), zabarivanja i pogoršanja strukture zemljišta.Zabarivanje, visok nivo podzemnih voda, kao i unutrašnje vode nepovoljno utiču na većinu gajenih biljaka, zbog nedostatka . Dolazi do gušenja biljaka. Zemljište se sporije zagreva.Zagađivanje zemljišta otpadnim vodama – Zemljište, iz otpadnih voda zadržava štetne materije, koje biljke apsorbuju, i preko njih ulaze u lanac ishrane. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže veću količinu teških metala. Sve posledice ovih zagađenja se posebno odražavaju na:

stanovništvo – • biljni i životinski svet, • materijalna dobra.

Čovek je u stalnom dodiru sa zemljištem i zato je izložen njegovom uticaju. Osim svog biohemijskog i

energetskog značaja, zemljište svojim fizičkim, higijenskim, geografskim i topografskim osobinama

(temperaturom, vlažnošću, zračenjem, florom i faunom...) direktno utiče na zdravlje čoveka. Mikroorganizmi,

koji su ljudskim aktivnostima i zagađenošću dospeli u zemljište, mogu se posrednim putem naći u organizmu

čoveka, a to isto važi i za razne otrove koji spoljnim uticajem stižu u zemljište.

Primer IPoznat je slučaj malog američkog grada Kanal Lav koji je nikao na bivšoj deponiji otpadnih materijala hemijske industrije boja i lakova. Oko 20.000 tona otpadaka bačeno je u kanal dužine 1600 m, širine oko 5 m. Otpaci su poticali iz jedne hemijske industrije sa kraja prošlog veka kojaje kadaje prestala sa radom, sve svoje otpatke i dmge ostatke bacila u kanal i zatrpala slojem zemlje. Mnogo kasnije, zemljište je prodato i na njemuje prvo nikla škola a oko nje naselje sa oko 700 kuća. Petnaestak godina kasnije počele su da se ispoljavaju posledice na zdravstveno stanje stanovnika. Prve vidne posledice su primećene kod male dece i malih životinja koji su bili po visini bliži zemlji, a kasnije su nastali i vidni deformiteti pojedinih organa kod odraslih stanovnika. Rađala su se i deca sa telesnim i mentalnim defektima. Iz podova kuća, pored zidova pojavila se lepljiva masa koja je imala i neprijatan miris. Naselje je moralo da se raseli a ljudi podvrgnu lečenju.

126. EKONOMSKI ASPEKT ZAŠTITE PRIRODNIH DOBARA Prirodna dobra su očuvani delovi prirode posebnih prirodnih vrednosti i oblika, zbog kojih imaju trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj.Prema, Zakonu o zaštiti životne sredine Srbije u odeljku 7., daju se osnovne smernice na osnovu kojih treba sprovoditi zaštitu prirode. Zakon definiše pojam zaštite prirodnih dobara pri čemu se naglašava da je: „zaštićeno prirodno dobro očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika zbog kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu".Definicija je u skladu sa onom koju je promovisala IUCN(International Union Conservation Nature- Međunarodna unija za zaštitu prirode.), i prema kojoj je zaštićeno područje Onaj deo kopnene ili vodene površine koji je specijalno usmeren ka zaštiti biološkog diverziteta i prirodnih i njima pridruženih antropogenih resursa i kojima se upravlja pomoću legalnih i ostalih efikasnih sredstava.Pod režimom zaštite podrazmeva se skup mera i uslova kojima se određuje način i stepen zaštiite, korišćenja, uređivanja i unapređivanja zaštićenog prirodnog dobra. Prema prethodnom Zakonu o zaštiti životne sredine, član 49., precizira da se za svako prirodno dobro bez obzira u kojoj se kategoriji nalazi može utvrditi trostepeni sistem zaštite, odnosno jedan, dva ili sva tri stepena u zavisnosti od stanja u kojem se prirodno dobro nalazi:

I stepen zaštite – utvrđuje se zabrana korišćenja prirodnih bogatstava i isključuju svi drugi oblici korišćenja prostora i aktivnosti, osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije.

II stepen zaštite – utvrđuje se ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava,dok se aktivnosti u prostoru mogu vršiti u meri koja omogućava unapređenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti.

III stepen zaštite – utvrđuje se selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su usklađene sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra ili su vezane za nasleđene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja, uključujući i turističku izgradnju.U našoj zemlji tradicija zaštite prirode je stara oko 6 decenija. Nauka i praksa su izdiferencirali klasifikaciju zaštićenih dobara koja se danas primenjuje, i koja je u skladu sa svetsim i evropskim standardima. Klasifikacija je izvršena na: predeli posebnih prirodnih vrednosti, prirodne znamenitosti, i prirodne retkosti.

127. NACIONALNI PARKOVI Nacionalni park predstavlja veću prirodnu celinu sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u pogledu očuvanosti, složenosti građe i biogeografskih obeležja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i faune, reprezentativnim fizičko-geografskim objektima i pojavama i kulturno-istorijskim vrenostima i predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog značaja.Osnovne funkcije nacionalnog parka su:

Očuvanje, zaštita i unašređivanje prirodnih ekosistema i njihovih komponenata. Očuvanje posebnih prirodnih vrednosti i retkosti u okviru nacionalnog parka, Zaštita i očuvanje biodiverziteta, Zaštita životne sredine u celini Naučno-istraživačka, obrazovna, kulturna i edukativna funkcija, Uspostavljanje i razvoj turističkih i drugih delatnosti u cilju korišćenja resusrsa u privredne svrhe i Ostale namene.

S obzirom na tendenciju razvoja turizma i fenomena slobodnog vremena, nacionalni parkovi imaju značajnu ulogu u privredi zemlje gde se nalaze.

Većina nacionalnih parkova u Srbiji je planinskog tipa:

Redni broj

Nacionalni park IUCN Godina proglašenja

Površina (ha) Nadmorska visina (m)

1. Fruška gora V 1960. 25.400 100-539

2. Tara II 1981. 19.200 291-1591

3. Kopaonik V 1981. 12.000 640-2017

4. Đerdap IV 1983. 64.000 70-803

5. Šarplanina II 1986. 39.000 1000-2640

Redni broj Vrsta Ukupno

1. Nacionalni parkovi 5

2. Parkovi prirode 20

3. Rezervati prirode(naučni, specijalni i ostali) 115

4. Spomenici prirode 403

5. Memorijalni spomenici prirode 40

6. Spomenici oblikovane prirode 23

7. Prirodni prostor oko nepokretnih kulturnih dobara 45

8. Predeli posebnih prirodnih odlika i park šume 9

9. Vidikovci 1

10. Prirodnjačke zbirke 2

11. Prirodne retkosti biljne vrste 251 (?)

12. Prirodne retkosti životinjske vrste 427 (?)

13. Objekti prirode pod međunarodnom zaštitom 4

Ukupno 1345

Ukupno 159.600

128.EKONOMSKE POSLEDICE UNIŠTAVANJA ILI OŠTEĆENJA PRIRODNIH DOBARA Stanje prirode, a time i vrednih prirodnih predela i vrednosti danas se veoma brzo menja usled eksploatacije prirodnih izvora i pramena namene prostora u procesima industrijalizacije i urbanizacije.Pri tome dolazi do ugroženosti prirodnih dobara prvenstveno zbog:

• pogrešne narnene prostora (npr. korišćenja veoma često najkvalitetnijih šumskih i poljoprivrednih površina za građenje, u prvom redu za ekspanziju naselja, vikend kuća, dalekovode, saobraćajnica i si.),

• zapuštanja prirodnih dobara,• eksploatatorskog odnosa prema prirodnim dobrima i• narušavanja prirodnog izgleda prirodnih dobara (npr. neadekvatna izgradnja, otvaranje površinskih kopova

i kamenoloma, vađenje peska i šljunka, odlaganje jalovine i si.).

Sve ekonomske posledice uništavanja ili oštećenja prirodnih dobara klasifikuju se na: Neposredne posledice (direktni gubici) obuhvataju neposrednu štetu nastalu na prirodnim dobrima koja

su potpuno ili delimično uništena (npr. gubitak drvne mase). Posredne posledice (indirektni gubici) obuhvataju sve gubitke i izdatke koji su nastali naknadno nakon

dešavanja nekog oštećenja ili uništenja na prirodnom dobru (npr. novo pošumljavanje, zagađivanje vazduha, vode, zemljišta i td.).

129. IZVORI SREDSTAVA ZA ZAŠTITU PRIRODNIH DOBARASredstva za eliminisanje štetnih posledica i unapređivanje zaštite prirodnih dobara obezbeđuje se iz: budžeta, prihoda preduzeća koja upravljaju zaštićenim prirodnim dobrom,naknada za korišćenje prirodnog dobra i drugih izvora.

130. BUDŽET   Finansiranje programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara može se vršiti iz budžeta sredstvima koja su obezbeđena iz sledećih izvora:• naknada za zagađivanja prirodnih dobara,• porez na promet (pesticida, deterdženata, plastične ambalaže, cigareta, uglja, nafte, naftnih derivata i motornih vozila),• sredstava od investicija za objekte za koje je propisana obaveza izrade studija uticaja na životnu sredinu,• kamata za date kredite, naplaćenih kazni iostalih izvora.

131.PRIHOD PREDUZEĆA KOJA UPRAVLJAJU ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBROM Preduzeća odnosno organizacija koja upravlja zaštićenim prirodnim dobrom građanima se obračunava naknada za korišćenje posebno uređenih ili pogodnih terena za pojedine namene korišćenja (za parkiranje, rekreaciju, sport, lovišta, postavljanje reklama i si.) i korišćenje usluga preduzeća, odnosno organizacije koja upravlja zaštićenim prirodnim dobrima.Ovaj prihod se obično ostvaruje naplatom ulaznice u zaštićeno prirodno dobro. Kako se područja nacionalnih parkova pretežno ili isključivo prostiru u brdsko-planinskim predelima, tradicionalni oblici privređivanja nose obeležja planinskog gazdovanja u kome zbog strukture biljnog pokrivača, stočarska proizvodnja ima dominantno mesto.

132. NAKNADE ZA KORIŠĆENJE PRIRODNOG DOBRA Za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra, preduzeća, druga pravna lica i građani (korisnici) plaćaju naknadu organizaciji koja upravlja zaštićenim prirodnim dobrom za iskorišćavanje prirodnih bogatstava,korišćenje zaštićenog prirodnog dobra za delatnost turizma, ugostiteljstva, trgovine, snimanje filmova i si., korišćenje posebno uređenih ili pogodnih terena za pojedine namene korišćenja (za parkiranje, rekreaciju, sport, lovišta, postavljanje reklama i si.) korišćenje imena i zakona zaštićenog prirodnog dobra i korišćenje usluga preduzeća, odnosno organizacije koja upravlja zaštićenim prirodnim dobrom.Visinu i način obračuna naknade određuje organizacija koja upravlja zaštićenim prirodnim dobrom, a u zavisnosti od: stepena iskorišćavanja prirodnih dobara, stepena štete nanete zaštićenim prirodnim dobrima i pogodnosti koje pruža korišćenje zaštićenog prirodnog dobra za obavljanje delatnosti ili za druge svrhe korišćenja.

133.EKONOMSKO‐EKOLOŠKI ZAHTEVI ZA RACIONALNO KORIŠĆENJE ENERGIJE   Racionalno korišćenje energije podrazumeva da se od najmanje energije ostvari isti ili veći učinak, pri čemu se moraju istovremeno sagledati i uvažiti ekonomski, ekološki i bezbedosni kriterijumi. Energija predstavlja osnovni preduslov za društveni i privredni razvoji svake zemlje a njeno korisćenje je osnova za proširenje i jačanje materijalne osnove društva.

Međutim, svet se sve više suočava sa teškoćama obezbeđivanja energije za budućnost, zbog:

ograničenost energetskih resursa, zato čto su se njihove zalihe u proteklih 100 godina neracionalno korišćene, zbog čega su se iscrpeli mnogi izvori. Izvori nafte i ugalja su sve manji, zbog čega treba postepeno prelaziti na obnovljive izvore, jer ako se nastavi sa ovakvim korišćenjem resursa ugalj će potrajati još 50, a nafta 100 godina

• neravnomernu raspoređenost energetskih resursa , nafte i gasa ima samo u određenim regionima i zbog te činjenice problem energetike je postao svetski problem i• ekološke probleme u vezi sa korišćenjem energije. osnovni ekološki problemi proizilaze iz energetike, jer je sigurno da 60-70% svetskih zagađenja potiče iz energetike.

Uspeh u racionalnom korišćenju energije postigla je Nemačka u periodu od 1986-1990. godine koja je izuzetno smanjenjila utrošak energije po jedinici proizvoda. Inače, mnoge zemlje sada imaju čitave programe koji maksimalno štede energiju. Prema tome, štednja, odnosno racionalna potrošnja energije, sada je osnovni pravac delovanja u toj oblasti.

134.KLASIFIKACIJA INVESTICIJA U ZAŠTITU NA RADU

Da bi funkcionisanje preduzeća bilo efikasnije, potrebno je investirati u polju zaštite na radu u preduzeću. Ovim investicijama se postižu sledeći efekti:

smanjenje broja povreda na radu i profesionalnih bolesti, smanjenje negativnih ekonomskih posledica zbog povreda i nezgoda na radu i povećanje produktivnosti rada i unapređivanje kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća.

Problematici investicija u oblasti zaštite na radu se do sada uglavnom nije posvećivala odgovarajuća pažnja, kako u teoriji, tako i u praksi. Zato se u ovom delu rada daje sažet prikaz dosađasnjffi iskustava na ovom polju, a koja se odnose na:

pojam i značaj investicija, pod pojmom investicija podrazumevaju sa sva ulaganja povezana za sigurnost na radu, ulaganja u opšte uslove rada, kao i ona ulaganja za poboljšanje uslova smeštaja, stanovanja, ishrane, medicinske zaštite, prevoza itd. Značaj investicija se ogleda u smanjenju broja povreda na radu, profesionalnih bolesti, smrtnih povreda i invalidnosti, takodje su investicije značajne sa stanovišta povećanja produktivnosti rada. klasifikaciju investicija u zaštitu na radu,(više o tome u nastavku) evidencije ulaganja i ekonomskih posledica u zaštitu na radu i izračunavanje efekta ulaganja u zaštitu na radu.Kada se radi o klasifikaciji investicija u zaštitu na radu, osnovni kriterijumi za njihovi podelu mogu biti: vreme (pitanje 135.) i način ulaganja.(pitanje 136.)S obzirom na vreme ulaganja, investicije u oblasti zaštite na radu mogu se podeliti na: prethodne (preventivne)(pitanje 135.) i naknadne (dodatne) investicije.(pitanje 135.)Investicije u zaštitu na radu prema načinu (nameni) ulaganja mogu se klasifikovati na investicije u: neposrednu zaštitu,(pitanje 136.) društveni standard (pitanje 136.) socijalnu zaštitu.(pitanje 136.)

135.INVESTICIJE U ZAŠTITU NA RADU PREMA VREMENU ULAGANJAS obzirom na vreme ulaganja, investicije u oblasti zaštite na radu mogu se podeliti na:

prethodne (preventivne) investicije, su one koje se obezbeđuju primenom određenih mera i normativa zaštite na radu još u fazi projektovanja i izgradnje investicionih objekata, kao i prilikom organizovanja tehnološkog procesa. Ove investicije imaju imaju za cilj da obezbede sigurni i bezštetni uslovi rada, što je osnovni smisao svih investicija u zaštitu na radu. naknadne (dodatne) investicije, su one investicije koje se sprovode kada dodje do povrede, bolesti ili smrtnog slučaja u preduzeću, ili kad dođe do nekod zastoja u radu preduzeća usled zastoja sredstava za rad. Ove investicije su manje kvalitetne i efikasne, jer za vreme rekonstrukcije isključuju se mašine iz procesa proizvodnje.

136.INVESTICIJE U ZAŠTITU NA RADU PREMA NAMENI ULAGANJA

Investicije u zaštitu na radu mogu se podeliti i prema nameni (načinu) ulaganja. Prema ovom kriterijumu razlikuju se tri osnovne grupe investicija:

investicije u neposrednu zaštitu - obuhvataju sve one investicije čiji je osnovni zadatak da neposredno utiču na sprečavanje pojave povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ova vrsta investicija obuhvata ulaganja u:

ličnu zaštitu - investicije u ličnu zaštitnu klasifikuju se na investicije u sredstva: lične zaštite i kolektivne zaštite. Sredstva lične zaštite na radu obuhvataju sva sredstva i opremu koju radnici individualno koriste u pogledu rada u cilju sprečavanja nastanka povreda, profesionalnih oboljenja i drugih štetnih posledica. zdravstvenu zaštitu - investicije u zdravstvenu zaštitu imaju za cilj očuvanje zdravlja i radne sposobnosti radnika. Ove investicije imaju karakter preventivne zaštite, a obuhvataju: izgradnju zdravstvenih objekata, nabavku medicinske opreme, organizovanje prve medicinske pomoći, obezbeđivanje higijenskih uslova rada, zdravstvene preglede radnika, rehabilitaciju i oporavak radnika itd. tehničku zaštitu - investicije u tehničku zaštitu su veoma raznovrsne, tako da obuhvataju: investicije u opremu za stvaranje komfora radne sredine - odnosile bi se na ulaganja u cilju nabavke: uređaja za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju i aparata za čišćenje, investicije u oruđa i sredstva za rad - obuhvatile bi ulaganja koja se odnose na nabavku zaštitnih uređaja na mašinama i alatima, u industriji, građevini.. grupa investicija koja se odnosi na opremu i uređaje za zaštitu od posebnih opasnosti - zaštitu od električne energije, požara, eksplozija i toplotnih zračenja, investicije u ostale mere tehničke zaštite -zaštitu od buke, vibracija, zagađenosti radne atmosfere, investicije u društveni standard - se na posredan način održavaju na povećanje proizvodnje, s jedne strane, i na smanjenje broja povreda na radu, s druge. Obuhvataju ulaganja u: Obrazovanje radnika - osposobljavanje radnika za samostalan bezbedan način rada i ponašanja. Ishranu - obezbeđuje se ekonomska i socijalna funkcija, tako da se to, s jedne strane, odražava na produktivnost rada, i, s druge strane, na popravljanje materijalnog položaja neposrednih proizvođača.Prevoz radnika – bi sprečio zamor radnika pre dolaska na posao i omogućio im skoncentrisaniji rad Odmor i rekreaciju radnika – su dobri radi sprečavanja povreda na radu, pojave profesionalnog oboljevanja radnika, sprečavanje pojave invalidnosti neposrednih proizvođača.Investicione mera kojima se bi se olakšalo pitanje odmora i rekreacije, su: izgradnja sopstvenih odmarališta, sportskih terena, i bazena, regresiranje godišnjeg odmora..Stanovanje –loša stambena situacija dovodi do psihickog zamora radnika što može loše uticati na njegov proces rada ili doći do povrede investicije u socijalnu zaštitu - obuhvaćene su sistemom socijalnog osiguranja, gde se ubrajaju bolest, smrt, telesno oštećenje, trajna ili privremena invalidnost i dr. Socijalna zaštita javlja se kao poseban oblik zaštite radnih ljudi, a predstavlja obezbeđenje socijalne i ekonomske sigurnosti osiguranih lica za slučaj nastupanja osiguranog rizika.

137.DOSADAŠNJA ISKUSTVA U IZRAČUNAVANJU EFEKATA ULAGANJA U ZAŠTITU NA RADUDosadašnja iskustva ukazuju da izračunavanju efektivnosti ulaganja u zaštitu na radu nije poklonjena dovoljna pažnja i to kako od strane preduzeća, tako i od strane ostalih društvenih faktora koji se, na širem planu, bave problemima zaštite radnika.

Primenjena istraživanja su imala dvojaki pristup. Na jednoj strani, istraživanja su se vršila na makro planu, a na drugoj strani istraživanja su imala mikro pristup, tako da se razlikuju dva načina izračunavanja efekata, i to.

izračunavanje efekata u društvenim razmerama, (pitanje 138.)

izračunavanje efekata u okviru preduzeća. (pitanje 139.)

138.IZRAČUNAVANJE EFEKATA U DRUŠTVENIM RAZMERAMAIzračunavanje efekta u društvenim razmerama vršila su se u cilju utvrđivanja korelativnih odnosa između potrošnje društvenih fondova i posledica koje su se u društvenim razmerama javile zbog nedovoljne primene mera u oblasti zaštite na radu.Obračuni su vršeni na planu utvrđivanja odnosa između:

kretanja potrošnje u fondovima zdravstvenog osiguranja i realizovanog narodnog dohotka,

ulaganja fondova zdravstvenog osiguranja u prevenciju i visine potrošnje fondova,

veličine narodnog dohotka i izdataka za invalidske penzije i

ulaganja u profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida rada i izdataka za invalidske penzije.

139.IZRAČUNAVANJE EFEKATA NA NIVOU PREDUZEĆAIstraživanja na mikro planu odnosila su se na sagledavanje ekonomske efektivnosti u okviru preduzeća. U okviru ovih istraživanja razlikuje se:

parcijalno izračunavanje efekata, (pitanje 140.) metode izračunavanja efekata. (pitanje 144.)

140.PARCIJALNO IZRAČUNAVANJE EFEKATA

Cilj parcijalnog izračunavanja efekata je egzaktno izračunavanje efektivnosti ulaganja u oblasti zaštite na radu u konkretnoj radnoj sredini. Parcijalne pokušaje izračunavanja efekata, na osnovu pojedinih primera u literaturi, delimo u zavisnosti od cilja istraživanja na sledeće grupe:

iskazivanje efekata preko povećanja produktivnosti,(pitanje 141.) iznalaženje odnosa troškova nezgoda na radu i ulaganja za tehničku zaštitu po radniku,(pitanje 142.) utvrđivanje odnosa između troškova za mere zaštite na radu i troškova nezgoda na radu.(pitanje 143.)

Parcijalni pokušaji rešavanja ovog problema, ukazuju na mogućnost izračunavanja efekata, bez obzira na teškoće koje se pri tome javljaju a ne daju odgovor na pitanje efektivnosti ulaganja u zaštitu.

141.IZRAČUNAVANJE EFEKATA PREKO POVEĆANJA PRODUKTIVNOSTIMere zaštite na radu su neobično značajne sa stanovišta povećanja produktivnosti rada. U kom obimu mogu ove mere uticati na povećanje produktivnosti rada, može se videti iz sledećih primera: Primer 1. Da bi se napravila smeša deterdženta potrebno je ručno istresati u vodu natrijev metasilikat, pri temperaturi od 50°C. Proces doziranja je bio praćen opasnostima usled mogućeg pada radnika pri prenošenju vreća uz stepenice do platforme za istresanje natrijevog metasilikata u kotao, usled prašine koja se stvarala pri istresanju vreća i koja je ugrožavala zdravlje radnika. Postavljanjem zavojnog konvejera, počelo se sa kontrolisanim dovodom hemikalija u kotao. Na taj način su izbegnute navedene opasnosti, a uz to je skraćeno vreme doziranja kotla od 30 minuta po smeši na 5 minuta. Ovo se odrazilo na povećanje kapaciteta fabrike za oko 10%. Uložena sredstva u ovu investiciju vratila bi se u roku od 1 godine.

142.IZNALAŽENJE ODNOSA TROŠKOVA NEZGODA NA RADU I ULAGANJA ZA TEHNIČKU ZAŠTITU PO RADNIKUNa osnovu upoređivanja ekonomske štete zbog povreda na radu sa troškovima za tehničku zaštitu, uočava se tendencija smanjenja štete pri povećanju troškova za tehničku zaštitu i obrnuto. Iznalaženje odnosa troškova nezgoda na radu i ulaganja za tehničku zaštitu pa radniku u preduzećima omogućava određivanje tendencije smanjenja ili povećanja ekonomske štete pri povećanju troškova za tehničku zaštitu.

143.UTVRĐIVANJE ODNOSA IZMEĐU TROŠKOVA ZA MERE ZAŠTITE NA RADU I TROŠKOVA NEZGODA NA RADUU izvesnim slučajevima se i minimalnim ulaganjima mogu postići vrlo značajni efekti. U kojoj meri ovo može biti tačno može se videti iz sledećih primera u kojima je izvršeno utvrđivanje odnosa između troškova za mere zaštite na radu i troškova nezgoda na radu:

Primer 1. Na kružnoj testeri trebalo je ugraditi zaštitnu napravu koja bi košta oko 20.000 starih dinara. Referent zaštite na radu više puta je postavljao taj zahtev, ali para nije bilo. Jednog dana pažnja radnika je popustila samo za trenutak, (a to je sasvim dovoljno) i radniku je nastradao palac. Rreferent je izračunao da štete zbog ovog slučaja iznose 620,000 starih dinara, dakle 31 puta više nego zaštitna naprava.

144.METODE IZRAČUNAVANJA EFEKATA

Iznalaženje odgovarajućeg matematičkog modela koji bi bio primenljiv u svim radnim sredinama i putem kojeg bi mogle da se utvde zakonitosti koje su karakteristične za svaku od njih, predstavlja jedan od osnovnih zadataka ekonomike zaštite na radu. Za izračunavanje efekata u oblasti zaštite na radu može se koristiti:

metoda globalnog izračunavanja godišnjeg ekonomskog efekta,(pitanje 145.) metoda dekurzivnog izračunavanja efekata.(pitanje 146.) metoda anticipativnog izračunavanja efekata.(pitanje 147.)

145.METODA GLOBALNOG IZRAČUNAVANJA GODIŠNJEG EKONOMSKOG EFEKATA

Problem ili negativne posledice koje proizilaze iz nedovoljne zaštite radnika zahtevaju znatno širi pristup u rešavanju ovih pitanja. Metodološki se danas izračunava sanacija povreda i oboljenja, pri tome ne vodeći računa o uslovima rada koji inače predstavljaju uzrok povreda.U teoriji skoro da nema pokušaja u iznalaženju jedinstvene metodologije, koja bi se mogla primeniti na izračunavanju efekata prilikom investicionih ulaganja u oblasti zaštite na radu. Jedan od baznih primera dao je dr Nikiton koji je imao nedostatak jer onemogućava utvrđivanje materijalnih izdataka preduzeća u društva u celini. One nastaju kao posledica nepreduzimanja mera u realizaciji zadataka koji se postavljaju u oblasti zaštite na radu na osnovu naučno-istraživačkih radova.

Globalno izračunavanje godišnjeg ekonomskog efekta bi se izvršilo po sledećoj formuli:

E=Ce -

gde je: Ce - zbir svih troškova jednog primerka ličnog zaštitnog sredstva, opreme ili uređaja koje je u upotrebi; Co - zbir svih troškova korišćenja jednog primerka ličnog zaštitnog sredstva, opreme ili uređaja, čije se uvođenje predviđa istraživačkim radom; Ri i - potreban godišnji broj primeraka ličnog zaštitnog sredstva, opreme ili uređaja koji se koristi, odnosno čije se korišćenje predviđa istraživačkim radom.

Ekonomski efekat se postiže samo pod uslovom da je CeKi > . Ukoliko je CeKi< , i ekonomske

efektivnosti nema, onda se koriste dopunski pokazatelji.Naglašeno je da se kod izračunavanja ekonomskih efekata uzimaju u obzir osnovni i, pod određenim uslovima,

dopunski pokazatelji.U osnovne pokazatelje ubrajaju se: nabavna cena zaštitnog sredstva (Zp), troškovi amortizacije (ZkJ) i troškovi eksploatacije (Ze),Visina navedenih izdataka i troškova obračunava se po sledećoj formuli:

Co = [Zp + Zk) En + Zn rub/god.

gde je: En - normativni koeficijent uporedne ekonomske efektivnosti investicionih ulaganja, koji predstavlja recipročnu vrednost veka trajanja zaštitnog sredstva.

146.METODA DEKURZIVNOG IZRAČUNAVANJA EFEKATA

Izračunavanje efekata putem dekurzivnog metoda vrši se naknadno, posle izvršenih ulaganja i pošto su se određene posledice već desile. Ovo omogućava kompleksno sagledavanje ovih odnosa jer je moguće raspolagati svim potrebnim podacima.

Kod ove metode polazi sej)d hipoteze da_ulaganja u zaštitu na radu utiču na smanjivanje svih posledica (povreda na radu, profesionalnih bolesti, smrtnih povreda na radu i invalidnosti) do kojih dolazi usled nedovoljne primene mera u oblasti zaštite na radu.Polazna predpostavka bi se matematički mogla prikazati pomoću formule:

Y = + K

pri čemu su: Y - posledice, X - ulaganja u zaštitu na radu i K - konstanta, koja predstavlja granicu ispod koje se posledice neće smanjivati bez obzjra na visinu ulaganja.

Za analizu u realnim uslovima jednačina ima sledeći oblik:Y = + B -

Granična vrednost visine ulaganja određuje se iz sledeće kvadratne jednačine:

Ax2 - (AB - C)x - AC = 0

Rešenje daju granične vrednosti ekonomske opravdanosti ulaganja. Ukoliko ima odstupanja, odsupanja se

obeležavaju tačkama, koje imaju statistički karakter i ne omogućavaju utvrđivanje krivulje kretanja.

147. METODA ANTICIPATIVNOG IZRAŽAVANJA EFEKTAIzračunavanje efekata putem anticipativne metode predstavlja najispravniji način utvrđivanja efekata u oblasti zaštite na radu. Ova metoda se bazira na prognoziranju broja povreda na radu koje će se desiti u određenom vremenskom periodu.

Ekonomska efektivnost se izračunava po sledećoj formuli:

E = (Ps*CKp)-[(Pb*CKp) + U]

gde je: Ps - sadašnji broj povreda na radu; - budući broj povreda na radu;55 U - ulaganja i CKP - cena koštanja

jedne povrede na radu.

Prosečna cena koštanja jedne povrede na radu izračunava se na osnovu formule:

=

Efekti su pozitivni i ulaganja bi bila ekonomski opravdana u slučaju kada je:

[(Pb*CKp) + U]<(Ps*CKp)

Da bi se mogle praktično primeniti ove metode u konkretnim radnim sredinama, to je neophodno da preduzeća imaju tačan uvid u visinu gubitaka i izdataka zbog nezgada na radu, vrstu i visinu ulaganja, kao i da mogu da vrše prognoziranje sigurnosti na radu i na osnovu toga prognoziranje budućeg broja povreda na radu.

148.FONDOVI

Reč fond potiče od francuske reči fondus, a pod kojom se podrazumeva osnova ili temelj za određena novčana sredstva - gotovina, razni vrednosni papiri koji donose određeni dobitak, kapital,...

Tako se u praksi susrećemo sa većim brojem pojavnih oblika fondova, kao što su na primer:

Glavnica - je suma novca kao osnova nekog preduzeća, osnovni kapital. Zaklada - je novac koji se može potrošiti samo za određenu svrhu, ili samo u izvesnim slučajevima. Invalidski fond - je novac koji služi za izdržavanje invalida i njihovih porodica. Dispozicioni fond - je novac za poverljive svrhe u čijem trošenju vlada ne mora polagati račune

parlamentu. Rezervni fond - je u akcionarskim društvima glavnica koja se stvara redovnim odvajanjem određenog

postotka od dobitka, a služi za pokriće eventualnog gubitka i si. Državni fond - je prihod namenjen plaćanju kamata na državne zajmove.

U našem pravnom sistemu uslovi za osnivanje, ciljevi rada zbog kojih se oni mogu osnivati, upravljanje, uslovi i način prestanka njihovog postojanja - regulisani su Zakonom o zadužbinama, fondacijama i fondovima („Službeni glasnik SRS" br. 59/89.)

- Fondovi se osnivaju radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih i drugih društveno korisnih ciljeva.

- Fond mogu osnivati fizička i pravna lica. - U našoj zemlji strani državljani mogu biti suosnivači fonda. - Rad fonda je javan.- Fondovi se upisuju u Registar fondova, i tek nakon upisa mogu da ostvaruju svoje ciljeve. Ovaj Registar

vodi Republički organ uprave. - Fondovi imaju svojstvo pravnog lica.

- Fondom upravlja osnivač ili kolegijalni organ ili organizacija, kome je osnivač predao upravljanje. - Fondovi prestaju sa radom kada se ostvare ciljevi radi kojih su osnovani ili kad se utroše sredstva(štednja,

kredit, donacija, igre na sreću-loto, porez). - Proces korišćenja sredstava iz fondova, podrazumeva obezbeđivanje kapitala (sredstava) za transakcije,

projekte, pojedince, za poslovanje ili druge privatne ili javne institucije.- Fondovi mogu biti upotrebljavani za kratkoročne ili dugoročne svrhe finansiranja.

149.MEĐUNARODNI FONDOVI U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Cilj ovih fondova je da stimulišu investicije u sektor zaštite životne sredine i pružanje podrške organizacijama koje se bave socijalnim, ekonomskim i pitanjima životne sredine. Pružaju finansijsku podršku projektima koji unapređuju životnu sredinu. Životna sredina je pod konstantno rastućem pritisku ljudskih aktivnosti, industrijalizacije, izgradnje i rasta populacije, a sve su to faktori koji izazivaju degradaciju životne sredine. Da bi se realizovao napredak na polju zaštite životne sredine potrebna su značajna finansijska ulaganja u ovaj sektor. Različite vrste organizacija se mogu prijaviti Međunarodnom fondu kako bi dobijali sredstva za izvođenje svojih projekata u oblasti zaštite životne sredine pod uslovom da su registrovane i imaju dozvolu za realizaciju projekta. Ovaj fond obuhvata javni i privatni sektor poslovanja, obrazovne i naučne institucije, nevladine organizacije kao i vladine institucije i agencije. Fondovi ne učestvuju uvek sa 100% finansiranja.

Donacije su jedan od načina finansiranja, zatim zajmovi se koriste u slučajevima kada su projekti finansijski isplativi i održivi, pa omogućavaju vlasniku projekta da povrati investicione i operativne troškove.

Po pitanju kamatnih stopa fondovi sarađuju sa bankama koje nude zajmove za programe investiranja u životnu sredinu. Ova saradnja je važna zato što često deo finansiranja snosi sama banka. U nekim slučajevima banka odobrava kredite za odobrene projekte, a kamata se vraća iz sredstava fonda.

Međunarodni fondovi za zaštitu životne sredine nude svoja finansijska sredstva na bazi konkurentnosti. Predloženi projekti se procenjuju po brojnim kriterijumima i najbolji projekti se odabiraju za ulaganje. Evaluacija i selekcija izvodi se prema ranije definisanoj proceduri.Ta procedura podrazumeva sledeće korake:

• Na početku svake fiskalne godine Fondovi za zaštitu životne sredine donose godišnji program i program finansijske podrške koji oglašavaju u vidu kampanje čiji je cilj da upozna potencijalne aplikante sa ovim programom.

• Zainteresovani podnose zahtev koji sadrži pregled projekta i visinu potrebnih sredstava• Osoblje fondova pregleda sve zahteve i obaveštava aplikante o tome da li njihov projekat odgovara ili ne

zahtevima fonda• Odgovorno rukovodstvo prihvata projekte koji su u saglasnosti sa njihovim godišnjim planom• Odabrani projekti potpisuju ugovor sa fondom i partnerskom bankom i obavezuju se na ispunjenje rokova

zadatih u ugovoru• Međunarodni fondovi za zaštitu životne sredine vrše neprekidni monitoring i ocenjivanje napredovanja

projekata da bi se uverili da se projekat odvija po planu potpisanog ugovoraZakon o zaštiti životne sredine i regulative definišu potencijalne izvore finansiranja fondova, a to su:• sredstva izdvojena iz budžeta za pružanje finansijske podrške fondu• zajmovi i donacije primljene od strane nacionalnih i inostranih organizacija u svrhu promovisanja i zaštite

životne sredine• kazne i zakonske kompenzacije za pričinjavanje štete životnoj sredini• razne takse• finansijski dobitci od eksperimentalnih projekata koje fondovi preduzimaju• finansijska sredstva prikupljena vršenjem usluga trećem licu• honorari za izdate licence• razmatraju se i drugi mehanizmi kao alternativni izvori finansiranja u budućnostiMeđunarodni fondovi za zaštitu životne sredine služe da podstiču projekte koji se zalažu za korištenje čistije

tehnologije i reciklažu, a prioriteti za 2007/2008 godinu su sledeće oblasti:

• Kontrola zagađivanja vazduha,• Kontrola kvaliteta i kvaniteta voda,• Kontrola čvrstog otpada i• Kontrola nelegalnog krčenja šuma.

150.FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINEJedan od najstarijh i najpoznatijih međunarodnih fondova je Fond za Zaštitu životne sredine (Environmental Defense Fund - EDF) koji je osnovan 1967.godine od strane male grupe pravnika koji su uočili da mnoge grupe ptica i krupnih sisara ubrzano nestaju. Njihovo istraživanje je dovelo u vezu prskanje DDT.-a, koji je korišten za ubijanje larvi komarca sa slabljenjem ljuštura jaja ptica i izumiranjem životinja. Pokrenuli su ovaj fond kako bi zabranili upotrebu DDT-a u nekoliko američkih zemalja. Bili su uspešni. Zatim su akciju proširili na mnoga druga područja i takođe uspeli u svojim ciljevima i od tada se njihov fond neprekidno.Sedište fonda je u New York-u, a imaju svoje poslovnice i naučnike širom sveta.Neki od važnih dostignuća ovog fonda su:

• 1967. mala grupa naučnika uspela je da uvede zabranu korištenja DDT-a koji je škodio divljem svetu širom sveta i bio otkriven čak i u ljudskom majčijem mleku,

• 1970. upisivanje svih lovljenih kitova u knjigu ugroženih vrsta,• 1985. podstakli su promenu federalnih zakona i izbacili upotrebu olova u benzinu što je dovelo do

drastičnog smanjenja trovanja olovom kod dece• 1986. naterali McDonalde da hranu pakuje u biorazgradivu ambalažu• 1987. odigrali ključnu ulogu za smanjenje upotrebe hemikalija za koje se veruje da uništavaju Zemljin

ozonski omotač• 2004. kao rezultat četvorogodišnjeg partnerstva sa FedEx-om konstruisani prvi hibridni kamioni na

električni pogon. Zahvaljujući ovim vozilima smanjeno je stvaranje smoga za 65%, smanjena je emisija čađi za 96%, a vozila prelaze do 57% duže reiacije po jedinici mere goriva.

151.FONDOVI U SRBIJI U našoj zemlji Fond za zaštitu životne sredine osnovan je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS" br.135/2004), a počeo je sa radom 25.05.2005.godine. Osnivanje fonda rezultat je iskustva okolnih zemalja koje su u tranziciju ka tržišnoj privredi krenule pre nas. Sedište fonda je u Beogradu.

Osnovni ciljevi fonda su: finansiranje pripreme sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korištenja, zaštite i unapređenja životne sredine. Fond donosi godišnji i srednjoročni program rada. Na srednjoročni program saglasnost daje Vlada, a na godišnji program Ministarstvo. Utvrđuje finansijski plan, periodični obračun i godišnji obračun. Prati realizaciju programa i vrši kontrolu nad racionalnim korišćenjem sredstava. Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Opšta akta Fonda su: Pravilnik o uslovima i načinu dodeljivanja sredstava fonda za zaštitu životne sredine kao i kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava; Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda za zaštitu životne sredine; Pravilnik o postupku objavljivanja konkursa i odlučivanju o izboru korisnika sredstava Fonda za zaštitu životne sredine; Pravilnik o načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine i ugovorenih prava i obaveza.

Fond obavlja poslove:

• stručne i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korištenjem sredstava Fonda• posredovanje u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih

država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica

• vođenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima u oblastima zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, kao i potrebnim i raspoloživim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje

• podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizičkim licima radi finansiranja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima.

Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

• namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih na osnovu naknada za zaštitu biodiverziteta i bioloških resursa, odnosno autohtonih biljnih i životinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, kao i naknade za upis i registraciju u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine u EU ( EMAS) i naknada za zagađivanje životne sredine.

• sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije• prihoda ostvarenih na osnovu međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima,

projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti

• prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima Fonda• priloga, donacija, poklona i pomoći• drugih izvora u skladu sa zakonom

Sredstva fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa nacionalnim programom, a naročito za:• zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma kao i ublažavanje klimatskih

promena i zaštitu ozonskog omotača• sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada• podsticanje čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja• tehnologiju i proizvode koji smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine• zaštitu i očuvanje biodiverziteta• podsticanje održivog korištenja zaštićenih prirodnih dobara i razvoja ruralnog područja• podsticanje korištenja obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti• podsticanje čistijeg transporta• podsticanje održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja• unapređenje sistema informisanja o stanju životne sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao

i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom• podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti• sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i

osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa

152.POJAM I KLASIFIKACIJA EKONOMSKIH INSTRUMENATA

Ekonomski instrumenti su konkretne mere kojima se utiče na troškove i čime se podstiče njihovo poželjnije ponašanje prema životnoj sredini. Ekonomski instrumenti se uvode sa ciljem da omoguće odgovarajuće vrednovanje ekoloških resursa i time obezbede njihovu ekonomski efikasniju i ekološki efektivniju alokaciju. Najčešće korišćena klasifikacija ekonomskih instrumenata razvrstava sve ekonomske instrumente na: dažbine, subvencije, sisteme refundacije depozita, stvaranje posebnih tržišta i primenu finansijskih podsticaja. Najvažniji ekonomski instrumenti koji se mogu preduzeti u zaštiti životne sredine obuhvataju: mere ograničavanja, naknade za zagađivanje, naknade za korišćenje prirodnih resursa i energije, naknade za usluge prikupljanja i deponovanja otpada, porezi na promet proizvoda, oslobađanje od carina, porezi na opremu i hemikalije, krediti i bespovratna sredstva.

Svaka od navedenih klasifikacija ekonomskih instrumenata može da pomogne boljem sagledavanju prednosti i nedostataka pojedinih instrumenata i efektivnijem izboru instrumenata u procesu projektovanja politike zaštite životne sredine.

Osnovni smisao primene ekonomskih instrumenata je osiguranje pravilnog poštavljanja cenovnog mehanizma u oblasti resursa životne sredine u cilju efikasnije alokacije i upotrebe tih resursa.

153.NAMETINameti su novčana opterećenja koja nameće država potencijalnim i stvarnim zagađivačima. Njima se povećavaju troškovi zagađivača i umanjuje profit. Povećanje troškova i cena utiče na smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama zagađivača. To stimuliše zagađivače da razmišljaju o alterntivnim ulaganjima koja neće biti opterećena nametima i koja bi mogla obezbediti njihovu povoljniju tržišnu i razvojnu poziciju. U literaturi i praksi mogu se razlikovati sledeća tri osnovna oblika nameta:

1.nemeti na emisije – kod ovih nameta, svrha je “naterati” zagađivača da plati deo troškova za štetu koju čini okolini emisijama zagađujućih materija. Nameti na emisije se u praksi najčešće primenjuju, jer kažnjavanje preduzeća koje zagađuje je najefikasnija opcija za smanjenje zagađujućih materija, istovremeno nameti stimulišu preduzeća i proizvođače da razviju i usvajaju novije i bolje tehnologije koje manje ugrožavaju životnu sredinu, jer na taj način smanjuju troškove.

Visina nameta se određuje prema:količini zagađujućih materija ili kvalitetu zagađujućih materija.

U okviru nameta razlikuju se sledeće kategorije:

А) emisione dažbine – to su troškovi koje zagađivači snose u zavisnosti od stepena usaglašenosti emisija sa definisanim standardima. Emisione dažbine omogućavaju stvaranje fondova koji se mogu upotrebiti na tri načina:

Prva mogućnost uključuje davanje sredstva iz fondova zagađivačima koji plaćaju dažbinu, ali pod uslovom da preduzmu određene investicije koje doprinose redukciji zagađenja. Druga mogućnost uključuje upotrebu stredstava iz fondova za finansiranje preventivnih delatnosti u

oblasti zaštite životne sredine kao što je ugradnja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda ili saniranje posledica zagađenja u obliku odštete obolelim licima od aero zagađenja. Treća mogućnost uključuje usmeravanje prihoda u budžet bez precizne i unapred određene namene. U zemljama sa razvijenim sistemom tržišne ekonomije najčešće se primenjuju sledeći tipovi dažbina: takse – Takse za ugrožavanje životne sredine, njih čine, takse za emitovanje zagađujućih materija u vazduh, vodu, odlaganje otpada, i emitovanje buke. Takse za korišćenje prirodnih resursa primenjuju se najčešće za korišćenje voda i za odlaganje otpada, a prikupljena sredstva se koriste za izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda ili za izgradnju odgovarajućih deponija za odlaganje otpada i izgradnju kapaciteta za reciklažu. Administrativne takse naplaćuju se za licencu, registraciju hemikalija ili za kontrolu ispunjenosti određenih ekoloških uslova. Boravišne takse se naplaćuju prilikom boravka u zakonom zaštitćenim oblastima. carine doprinosiб) emisione naknade – Osnovna svrha emisione naknade u vezi sa otpadom je pokriće troškova prikupljanja i tretiranja otpada. U razvijenim zemljama najviše se primenjuju:

korisničke naknade - obuhvataju tretman i odlaganje otpada. naknade za zagađenja - za ispuštanje otpadnih materija tj. na otpadne vode, čvrst otpad i

sumpordioksid. Primena naknada se postepeno proširuje i na energetiku i saobraćaj, kao što je na primer naplata putarine.

specifične naknade - obuhvataju naknade za korišćenje veštačkih đubriva, naknade za sagorevanje fosilnih goriva ili naknade za specifične proizvode.c) emisioni porezi - su novčana opterećenja na proizvode koji imaju štetne posledice po životnu sredinu i to kada se koriste u proizvodnim procesima, troše i odlažu. Sredstva za sprečavanje degradacije i zagađenja i za otklanjanje posledica zagađenja životne sredine prikupljaju se naplatom dve vrste poreza: poreza na promet i poreza na dohodak. U mnogim zemljama se već duži niz godina primenjuju emisioni porezi na goriva, ambalažu, pesticide, deterdžente itd.

2.nameti na ambijent - Sistem nameta na ambijent polazi od stepena ugrožavanja životne sredine i nivoa ukupne koncentracije zagađujućih materija u ambijentu, kao i od broja zagađivača u njemu. Zbog toga se mogu razlikovati dve vrste namenta na ambijent:

a) namet na pojedinačno zagađenje - zavisi od veličine odstupanja zagađenja svakog zagađivača u odnosu na dopuštene norme.b) namet na ukupnu količinu zagađenja u određenom ambijentu - nezavisan je od veličine zagađenja pojedinačnih zagađivača. Namet na ukupnu količinu zagađenja se primenjuje kada ukupna koncentracija u ambijentu premaši zadate zakonske norme. Da bi visina nameta na ambijent mogla biti pravilno utvrđena neophodno je raspolagati potrebnim informacijama i podacima, a naročito podacima i informacijama o: proizvodnim sistemima koji zagađuju ambijent i broju i visini transportnih sredstava koja cirkulišu na određenoj teritoriji.3.nameti na proizvod - Nameti na proizvod predstavljaju pokušaj da se direktno utiče na ponašanje zagađivača na taj način što se direktno opterećuju troškovi i cena proizvoda koji je potencijalno štetan po ljude i životnu sredinu. Nameti na proizvod prouzrokuju povećanje cene opasnih materijala i proizvoda čime se proizvođači i potrošači novčano podstiču da izvrše zamenu ekološki štetnih proizvoda bezbednim proizvodima za ljude i njihovu životnu sredinu.

154.SUBVENCIJESubvencije predstavljaju finansijske pomoći koju regulatori nude proizvođačima i zagađivačima da bi smanjili degradaciju i zagađenje životne sredine. U praksi razvijenih zemalja subvencije se najčešće primenjuju u slučajevima:

• kad izmene u standardima za ispuštanje ili kontrolu zagađenja dovode u nejednak položaj postojeće proizvođače industrijskih proizvoda,

• kada se želi olakšati uvođenje određenih promena u ponašanju zagađivača i• kada se određene promene žele ubrzati.U zemljama sa razvijenim sistemom tržišne ekonomije najzastupljenije vrste subvencija su:

povlastice - To su najčešće povlastice u periodu investiranja i u periodu eksploatacije investicionih objekata. U ovu grupu subvencija spadaju i razne vrste oslobađanja od naknada u toku gradnje i eksploatacije postrojenja kojima se smanjuje ili eliminiše zagađenje životne sredine. novčane nagrade - predstavljaju formu nepovratne finansijske pomoći koja se obično daje firmama zagađivačima koji ostvare značajnu redukciju nivoa zagađenja životne sredine. zajmovi - daju se firmama zagađivačima kada preduzimaju određene mere za smanjivanje ili eliminisanje zagađenja životne sredine. Imaju obično niže kamatne stope, duže rokove otplate. posebne pomoći - se daju kao podrška određenim aktivnostima koje doprinose smanjivanju ili eliminisanju zagađenja. Posebne pomoći se najčešće daju za sledeće aktivnosti:

• investicije i istraživanja u oblasti zaštite životne sredine,• investicije u postrojenja za prečišćavanje ili reciklažu otpadnih materija,• pilot i demonstracione projekte iz oblasti zaštite životne sredine i druge aktivnosti.

155.KAZNE ZA NEISPUNJAVANJE OBAVEZA

Ukoliko koncetracija zagađenja premašuje utvrđene norme, regulator može naplatom određenih kazni povećati troškove zagađivača. Ako su kazne veće od ušteda koje se ostvaruju izbegavanjem zaštite životne sredine, onda će zagađivači nastojati da izbegnu kazne. Najčešće visina kazne zavisi od količine i kvaliteta ispuštenih zagađenja. Kazne za zagađenje plaćaju preduzeća koja ispuštaju otpadne vode, gasove i druge štetne materije u životnu sredinu. Zakonska obaveza zagađivača je da snosi sve štete koje svojim aktivnostima prouzrokuju trećim licima. Sa ekonomske strane, zagađivači moraju da računaju na dodatne troškove zagađenja životne sredine ili ugrožavanja zdravlja ljudi.

156.EKONOMSKI INSTRUMENTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U R SRBIJI

Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine u R Srbiji se nalaze u početnoj fazi primene, jer funkcionisanje ekonomskog sistema nije još uvek u potpunosti zasnovano na principima moderne mešovite ekonomije. Zbog toga neki ekonomski instrumenti, kao što su dažbine i subvencije imaju više fiskalnu nego podsticajnu ekonomsku ulogu.

Finansiranje zaštite životne sredine u R Srbiji vrši se sredstvima koja se obezbeđuju iz saveznog budžeta i iz naknada za korišćenje prirodnih bogatstava, taksi, poreza, doprinosa i drugih izvora

U sprovođenju politike zaštite životne sredine primenjuju se i sledeći podsticajni instrumenti:

oslobađanje firmi od poreske obaveze najmanje u iznosu izdataka učinjenih u fiskalnoj godini za zaštitu i unapređivanje životne sredine,

oslobađanje od carine i drugih uvoznih dažbina: opreme, uređaja, hemikalija, delova, materijala, komponenata, softvera i drugih sredstava za zaštitu i unapređivanje životne sredine,

povećanje izvozne stimulacije za proizvode i usluge na bazi "čiste" tehnologije i proizvode onih preduzeća koja su uvela sistem zaštite životne sredine tako da ne zagađuju životnu sredinu iznad dozvoljenih granica,

oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za knjige, časopise, informaciono-komunikacione uređaje i drugu opremu specifičnu za rad na zaštiti i unapređivanju životne sredine i druge olakšice.