ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORIlowcarbonmne.me/files/pdf/istrazivanje-o-niskokarbonskom... · 2018-12-27 · ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORI

ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOMTURIZMU U CRNOJ GORI2017

Empowered lives. Resilient nations.

CRNA GORA

MINISTARSTVO ODRŽIVOG RAZVOJAI TURIZMA

Publikaciju pripremio tim eksperata angazovanih od strane UNDP u saradnji sa MORT. Publikacija je dio projekta RNKTUCG koji finansira GEF.

GEF ujedinjuje 182 zemlje u partnerstvo sa internacionalnim institucijama, nevla-dinim organizacijama (NVO) i privatnim sektorom da bi apostrofirao globalna ekološka pitanja podržavajući inicijative nacionalnog održivog razvoja. Danas je GEF najveći javni finansijer projekata za unapređenje globalne ekologije. Kao finansijski nezavisna organizacija, GEF obezbjeđuje subvencije za projekte vezane za biodiverzitet, klimatske promjene, internacionalne vode, degradaciju zeml-jišta, ozonski omotač i organske zagađivače. Od 1991. GEF je ostvario značajne rezultate u zemljama u razvoju i zemljama u ekonomskoj tranziciji, obezbijedivši 9,2 milijarde dolara subvencija i 40 milijardi dolara u ko-finansiranju preko 2,700 projekata u preko 168 zemalja. www.thegef.org.

UNDPAleksandra Kiković – koautormr Radica Zeković – koautorAna Pajević – stručni saradnikViktor Subotić – stručni saradnik

E3 Consultingmr Milica Daković – koordinator projektadr Andrija Đurović - metodologmr Aleksandar Janičić - analitičarAleksandra Popović - analitičarIvana Janković - analitičarMilica Stanišić - istraživačMaida Muratović - istraživač

Izdvač: Program ujedinjenih nacija za razvojMontenegroEko zgrada UN, Stanka Dragojevića, b.b.81000 Podgorica

Godina izdavanja: Podgorica, 2018.

Tiraž: 100

CIP - Kaталогизација у публикацији Национална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-9940-614-32-4COBISS.CG-ID 36205328

Prvo izdanje: 2018

www.theGEF.org


CRNA GORA


ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORI

2017

2018.

2 ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORI 2017

PROJEKTNI TIM

UNDPAleksandra Kiković –koautor

mr Radica Zeković - koautor

Ana Pajević – stručni saradnik

Viktor Subotić – stručni saradnik

E3 Consultingmr Milica Daković – koordinator projekta

dr Andrija Đurović - metodolog

mr Aleksandar Janičić - analitičar

Ivana Janković - analitičar

Aleksandra Popović - analitičar

Milica Stanišić - istraživač

Maida Muratović - istraživač

3ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORI 2017

SADRŽAJ

UVODNA RIJEČ ........................................................................................................................................5

I REZIME ................................................................................................................................................... 6

II METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA ...................................................................................................... 9

III RAZVOJ NISKOKARBONSKOG TURIZMA ....................................................................................... 9

IV STAVOVI TURISTA ............................................................................................................................ 124.1. Posjeta Crnoj Gori ............................................................................................................................................124.2. Karbonski otisak ............................................................................................................................................. 144.3. Eko-sertifikacija ...............................................................................................................................................174.4. Ugasi motor-smanji zagađenje ..................................................................................................................17

V STAVOVI PRIVREDNIH SUBJEKATA U OBLASTI TURIZMA .......................................................... 185.1. Karakteristike i navike 2015-2017 ............................................................................................................... 185.2. Karbonski otisak ............................................................................................................................................. 195.3. Energetska efikasnost....................................................................................................................................215.4. Eko-sertifikacija ..............................................................................................................................................225.5. Ugasi motor-smanji zagađenje ................................................................................................................. 24

VI NISKOKARBONSKI TURIZAM IZ UGLA INSTITUCIJA .................................................................. 246.1. Uticaj klimatskih promjena na turizam u Crnoj Gori .............................................................................256.2. Uticaj turizma na životnu sredinu i njegov doprinos klimatskim promjenama u Crnoj Gori ...256.3. Karbonski otisak pojedinaca i objekata ................................................................................................. 266.4. Promjena svijesti, informisanje, edukacija o konceptu niskokarbonskog turizma .....................276.5. Razvoj i promocija zelenih/niskokarbonskih turističkih proizvoda i usluga ................................ 286.6. Ekološka sertifikacija hotela i apartmana .............................................................................................. 286.7. Koristi i izazovi uvođenja zelene Loyalty turističke kartice............................................................... 296.8. Promotivne aktivnosti ................................................................................................................................. 30

VII PREPORUKE I ZAKLJUČCI .............................................................................................................. 31


LISTA GRAFIKA I TABELA

Tabela 1: Zašto su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2017 .................................... 13

Grafik 1: Zašto su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2015 .................................. 13

Grafik 2: Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru-2017? ................................ 14

Grafik 2.1: Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru-2015? ................................ 14

Grafik 3: Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja 2017 ....................................... 15

Grafik 3.1: Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja 2015 ....................................... 15

Grafik 4: Aktivnosti koje turisti sprovode ili planiraju sprovesti u toku boravka u Crnoj Gori s ciljem smanjenja karbonskog otiska. ....................................................................................... 16

Grafik 5: Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate 2017 .... 18

Grafik 6: Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja? ..............................................20

Grafik 7: Načini na koje privredni subjekti sprovode mjere za smanjenje karbonskog otiska. .......20

Grafik 8: Načini na koje su privredni subjekti povećali energetsku efikasnost objekata u periodu 2015-2017. ........................................................................................................................ 21

Grafik 9: Koliki je iznos Vaših dosadašnjih ulaganja u energetsku efikasnost? .............................. 22

Grafik 10: Broj eko-sertifikovanih objekata.................................................................................................. 22

Grafik 11: Koje novine ste uveli u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog

niskokarbonskog turizma? ............................................................................................................ 23


UVODNA RIJEČ

Koncept niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori ima svoj razvojni potencijal. Istraživanje iz 2017. go-dine to i dokazuje, ali dodatno ukazuje na potrebu promjene načina razvoja, promocije i podsticaja ideje niskokarbonskog turizma pomijerajući težište sa pojedinačnih aktivnosti na sistemski pristup razvoju ovog vida turističke ponude koji bi se sa nacionalnog prenosio na lokalni nivo. Crna Gora ima atraktivan turistički potencijal, jedinstvenu prirodnu i kulturno - istorijsku baštinu, razuđenu obalu, čisto more, pa je kao takva pogodna za razvoj niskokarbonskog turizma. Taj se potencijal može intenzivnije valorizovati u cilju stvaranja prepoznatljivog identiteta zelene niskokarbonske - turističke ponude, pri čemu je bitna primjena koncepta održivog razvoja u cilju sveobuhvatne zaštite prirodnih resursa, za šta je nužno pravovremeno prostorno planiranje, te razvoj održivih saobraćajnih rješenja. Ova studija prati razvoj niskokarbonskog održivog turizma u Crnoj Gori u razdoblju od poslednje tri godine. U tu svrhu je objašnjena ideja istraživanja, konsultovana literatura, data metodologija istraživanja i predstavljeni empirijski nalazi. Ovo poglavlje objašnjava u kojim sve aspektima sama studija daje doprinos i donosi zaključke, te daje preporuke o daljem razvoju niskokarbonske paradigme u turizmu Crne Gore. Glavni doprinosi istraživanja mogu se sagledati kroz: naučni i metodološki doprinos, kao i doprinos turističkoj industriji.

Naučni i metodološki doprinos ogleda se u sledećem:

• Ova studija predstavlja nastavak praćenja pionirskog razvoja niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori koji je počeo 2015. godine i prvi je te vrste u Jadranskoj regiji.

• Ova studija doprinosi postojećoj literaturi o održivom turizmu i strategiji razvoja održivog-zele-nog turizma. Doprinos proizilazi iz istraživanja među turistima, menadžerima hotela i turističkih smještaja, kao i iz dubinskih intervjua sa predstavnicima lokalnih samouprava i Turističkih Organizacija.

• Metodološki doprinosi ove studije takođe se pokazuju u iscrpnom pristupu istraživanju stavova lokalnih zajednica i turista koji u njima borave, te organa lokalne samouprave i lokalnih turis-tičkih poslenika.

Doprinos turističkoj industriji ogleda se u sledećem:

• Podaci i zaključci izneseni u ovoj studiji pružaju važan doprinos turističkoj industriji i budućim fazama razvoja niskokarbonskog turizma, investitorima u ovoj oblasti, te lokalnim zajednicama, koji mogu podstaći nastavak razvoja održivog turizma.

• Doprinos ove studije turističkoj industriji ogleda se u preporukama na kojima industrija može bazirati razvoj održivog turizma jer prelazak na zeleno poslovanje ima moć da doprinese promjenama sistema – u smislu prelaska sa starih načina utroška resursa na novi način koji štiti klimu i resurse, ujedno čineći poslovanje pristupačnijim.

• Ciljevi održivog razvoja mogu se postići samo uz značajne aktivnosti privatnog sektora. Privatni sektor ima ključnu ulogu kao pokretač ekonomskog rasta i zapošljavanja, te izvor finansija, tehnologije i inovacija. Prosperitetni, ciljevi kompatibilni Agendi 2030 će se snažno oslanjati na inovacije u različitim područjima kao što su održivi gradovi, održivi turizam, čista energija i poboljšana zdravstvena zaštita - sva područja koja zavise od dinamike i finansiranja privatnog sektora u bliskom partnerstvu s vladama i zajednicama.


I REZIME

Turizam predstavlja najbrže rastuću industriju na globalnom nivou. Takav rast neminovno utiče na životnu sredinu pri čemu se najveći negativan uticaj iskazuje kroz uticaj na klimatske promjene i povećane emisije ugljen-dioksida (CO2) što dovodi do stvaranja efekta staklene bašte. Stoga, turizam kao jedna od vodećih grana ekonomskog razvoja značajno doprinosi emisiji CO2 na globalnom nivou. Procjene pokazuju da će emisije CO2 porasti za 2,5% na godišnjem nivou do 2035. godine (WEF, 2009). Na drugoj strani, broj putnika-turista konstantno se povećava (UNWTO, 2017). Svi ovi podaci ukazuju na povezanost turizma i klimatskih promjena, a time i potrebu za stvaranjem nove ‘niskokarbonske paradigme’. Brojni su napori i aktivnosti koje za cilj imaju smanjenje negativnog uticaja povećanih emisija CO2 na globalnom nivou čemu svjedoče usvojene strategije i mjere ublažavanja. Jedna od tih strategija podrazumijeva tzv. niskokarbonsku budućnost (Low-carbon future) koja ima za cilj sman-jenje emisija CO2 na način što će se koristiti inovativna rješenja ili obnovljivi izvori energije, kako bi se podstakao dalji ekonomski rast, prvenstveno zasnovan na čistim tehnologijama. Koncept turizma sa niskim emisijama CO2 predstavlja novi način putovanja koje turistima pruža dodatnu vrijednost turističkog doživljaja, ali i veće društvene, ekonomske i ekološke koristi. Posmatrano na globalnom nivou još uvijek se traži optimalan model uspješne realizacije koncepta niskokarbonskog turizma.

Imajući u vidu značaj razvoja turizma kao dominantne grane ekonomskog razvoja, a potom i posvećenost Crne Gore održivom razvoju i zaštiti životne sredine, to koncept razvoja zelenog/odgovornog turizma na principima niskokarbonskog razvoja počinje da predstavlja inovativni pristup koji u Crnoj Gori ima svoju budućnost. Upravo prepoznajući značaj razvoja koncepta nis-kokarbonskog turizma u Crnoj Gori, UNDP je u 2015. godini inicirao istraživanje niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori (“Survey on Low Carbon Tourism in Montenegro”-LCT 2015), koje je ponovl-jeno i u 2017. godini. Predmet oba istraživanja bile su tri ciljne grupe: (1) domaći i inostrani turisti koji posjećuju crnogorsko primorje u toku ljetnje turističke sezone, (2) turistička privreda-hoteli, privatni smještaj, turističke agencije i rent-a-car agencije i (3) državne i lokalne institucije orga-nizacije civilnog društva u oblasti turizma u Crnoj Gori. Istraživanje u dvogodišnjem kontinuitetu prati percepciju ispitanika i mogućnosti razvoja niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori, prateći razvoj ponude i tražnje za niskokarbonskim proizvodima i uslugama, kako bi na kraju iz rezultata mogli dobiti podatke korisne za upravljanje marketingom destinacije u smislu razvoja nove ponude, odnosno razvoja nove grane turizma - niskokarbonskog/eko/zelenog turizma.

Rezultati istraživanja iz 2015. godine pokazali su da su turisti, kao i turistički poslenici, generalno nedovoljno informisani kada je sam pojam niskokarbonskog razvoja u pitanju, ali i da je te godine postojala opšta percepcija da Crna Gora predstavlja sinonim za netaknutu prirodu gdje bi se ovaj koncept mogao ubuduće razvijati. Dodatno, ključni rezultati istraživanja iz 2015. godine pokazali su da barijere u oblasti razvoja niskokarbonskog turizma leže u nedostatku dovoljne informisanosti i interesovanja svih aktera u sektoru turizma, nedovoljnog broja objekata koji posjeduju eko-sert-ifikat, ali i nedostatku finansijskih podsticaja usmjerenih ka razvoju koncepta niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori.

Ipak, u periodu 2015-2017 dolazi do značajnih iskoraka uz značajan angažman UNDP i nadležnih institucija kako bi se ideja turizma zasnovanog na principima niskokarbonskog razvoja u Crnoj Gori odomaćila. Napori UNDP na promovisanju koncepta niskokarbonskog razvoja i koristi koje bi Crna Gora mogla imati daljim razvojem zelenog/odgovornog turizma dali su pozitivan rezultat što je pokazalo istraživanje u 2017. godini.

Tome svjedoči značajan porast svih indikatora poput broja eko-sertifikovanih objekata, povećanog ulaganja sredstava u energetsku efikasnost objekata, broja subjekata koji su računali svoj karbonski


otisak, upoznatost turista i turističkih poslenika sa klimatskim promjenama i modelom niskokar-bonskog turizma.

Rezultati iz 2017. godine potvrda su kontinuiranog rada na promociji koncepta niskokarbonskog razvoja turizma kroz brojne kampanje poput ‘Smanji svoj karbonski otisak’ i ‘Ugasi motor’ i pro-mocije na brojnim medijima, sajmovima i festivalima poput: Lake Festa, Southern Soul Festivala, City Groove, Dječija radost, Green Montenegro Film Festivala, promo materijalima (Inflight Luxury Magazine Montenegro Airlines) i brojnim web-stranicama i portalima.

Na bazi rezultata istraživanja obje godine, a u cilju sagledavanja indikatora uspješnosti razvoja niskokarbonskog turizma u dvogodišnjem periodu, krenulo se od sledećih pretpostavki:

• Crna Gora posjeduje preduslove za uspješan razvoj zelenog/odgovornog turizma zasnovanog na principima niskokarbonskog razvoja.

Naime, istraživanje kako iz 2015., a potovo iz 2017. godine pokazuje da turisti koji posjećuju Crnu Goru u njoj prepoznaju upravo ono što jesu svojstva niskokarbonskog turizma. Tako turistički pos-lenici smatraju da je ključni motiv dolaska turista u Crnu Goru netaknuta priroda (79%), kvalitet smještaja (38%), kvalitet i raznovrsnost usluge (38%), dok je sličan stav i turista koji smatraju da su ključni razlozi zašto biraju Crnu Goru kao destinaciju za odmor upravo: kvalitet smještaja (58%), kvalitet ishrane (48%) i netaknuta priroda (46%). Podatak da se čak 92% ispitanika izjašnjava da bi u narednih pet godina ponovo posjetilo Crnu Goru govori u prilog činjenici da se turisti rado vraćaju u destinaciju te da, s obzirom na percepciju turista u prilog razvoja zelenog/odgovornog turizma zasnovanog na principima niskokarbonskog razvoja, upravo tu percepciju ubuduće treba detaljnije sagledati i koncipirati model razvoja niskokarbonskog turizma na nacionalnom i lokalnom nivou.

• Raste svijest turista i turističkih poslenika o važnosti smanjenja uticaja CO2 iz sektora turizma na klimatske promjene.

U dvogodišnjem periodu došlo je do porasta svijesti turista i turističkih poslenika o važnosti sman-jenja uticaja CO2 i turizma na klimatske promjene. Naime, čak 79% turističkih poslenika smatra da klimatske promjene imaju veliki uticaj na razvoj turizma. Na drugoj strani, istraživanje među turistima pokazuje da su turisti u nekoj mjeri upoznati sa problemom uticaja klimatskih promjena na turizam, što govori podatak da 59% njih smatra da posjeduju osnovne informacije o problemu klimatskih promjena. I turisti i turistički poslenici su stava da se stanje životne sredine u Crnoj Gori poboljšava, dok na drugoj strani ističu da problem tretmana otpada ostaje i dalje ostaje neriješen.

• Turistička privreda u Crnoj Gori veoma je zainteresovana za eko-sertifikaciju i otvaranje ka novim tržištima eko-senzitivnih turista.

LCT 2017 pokazuje da dolazi do postepenog rasta u odnosu na 2015. godinu kada je u pitanju broj eko-sertifikovanih objekata u Crnoj Gori, pri čemu se 6,3% predstavnika smještaja izjašnjava da je uvelo eko-sertifikat. Ohrabrujući je podatak da je 42% onih koji nisu uveli eko-sertifikat u svoje objekte je zainteresovano da ga u budućem periodu implementira (uvođenjem EU Eco-label ili Travelife sertifikata) što se može pripisati rezultatu intenzivne UNDP kampanje na polju uvođenja eko-sertifikacije u smještajnim objektima.

Interesantan je i podatak da je 31% turističkih poslenika u 2017. godini uvelo neku novinu u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog niskokarbonskog turizma, dok 32% smatra da uvođenje eko-sertifikata ne zahtijeva značajna finansijska sredstva iz razloga što posjedovanje sert-ifikata dovodi do uštede troškova i bolje prodaje kapaciteta. Na drugoj strani, 50% turista koji su bili obuhvaćeni istraživanjem zainteresovano je da boravi u eko-sertifikovanom smještaju što predstavlja jedan od signala da se temi niskokarbonskog turizma sisemski pristupi u predstojećem periodu.

Da je turistička privreda u Crnoj Gori svjesna da će poštovanje principa niskokarbonskog razvoja biti inovativan iskorak u razvoju turizma govori podatak da 69% turističkih poslenika smatra da će ulaganja u razvoj zelenih, eko, održivih niskokarbonskih turističkih proizvoda i usluga privući


visokoplatežne turiste razvijenih zemalja te da će Crna Gora ulaganjem i razvojem koncepta nis-kokarbonskog turizma ostvariti dugoročne koristi. Nije mali ni procenat onih koji smatraju da upravo zeleni, eko, održivi niskokarbonski turizam treba da postane strateška grana razvoja turizma na lokalnom nivou (65%).

• Ulaganja u projekte energetske efikasnosti se povećavaju.

Imajući u vidu činjenicu da se potrošnjom električne energije u ugostiteljskim objektim dominant-no emituje CO2, istraživanje je obuhvatilo i segment ulaganja u projekte povećanja energetske efikasnosti. LCT 2017 ukazuje da su troškovi električne energije dominantni u segmentu ukupnih troškova u toku ljetnje turističke sezone. Ulaganja u projekte energetske efikasnosti rastu u 2017. godini u poređenju sa 2015. godinom pri čemu je više od 70% privrednih subjekata ulagalo do 50.000 eur u projekte poput izolacije zidova, prozora i vrata, kao i sisteme rasvjete.

• U porastu je broj turista i turističkih poslenika koji su upoznati sa terminom karbonskog otiska i onih koji su izračunali svoj karbonski otisak.

Procenat turista koji su izračunali svoj karbonski otisak porastao je u 2017. u poređenju sa 2015. godinom i iznosi 16%. Na drugoj strani, dolazi i do pozitivnih iskoraka kada su turistički poslenici u pitanju što govori podatak da je 11% njih izračunalo svoj karbonski otisak. Navedene brojke pred-stavljaju skroman rast u posmatranom dvogodišnjem periodu, ali i ukazuju da u predstojećem periodu treba nastaviti sa kampanjama i edukacijom sa ciljem podizanja svijesti o uticaju čovjeka na životnu sredinu i mogućnosti smanjenja karbonskog otiska pojedinca. Institucije koje su bile obuhvaćene istraživanjem smatraju da se karbonski otisak može smanjiti kroz razvoj gradskog i međugradskog prevoza na alternativne vidove goriva, dodatni razvoj prateće saobraćajne infras-trukture i alternativnih vidova prevoza, značajnije korišćenje obnovljivih izvora energije i sprovođenje mjera energetske efikasnosti..

• Za razvoj niskokarbonskog/zelenog/odgovornog turizma u Crnoj Gori ključne barijere pre-poznate su u vidu nedostatka podsticajnih mjera i veće podrške institucija i organizacija u oblasti turizma.

Strateško opredjeljenje, jasna vizija i model razvoja turizma zasnovanog na principima niskokar-bonskog trazvoja kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou bio bi korak naprijed u smislu spremnosti i prihvatanja koncepta od strane turističkih poslenika. Nedostatak finansijskih podsti-caja za razvoj niskokarbonskog zelenog/odgovornog turizma predstavlja ključni izazov sa kojim se suočavaju turistički poslenici, što dovodi do nedovoljne zainteresovanosti za promjene u smjeru razvoja zelenih usluga. Nedostatak sinergije među institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou kada je u pitanju promocija niskokarbonskog zelenog/odgovornog turizma takođe je prepoznata kao jedna od barijera. Ipak, na drugoj strani poseban značaj ima činjenica da Nacionalna Turistička Organizacija Crne Gore i lokalne turističke organizacije pokazuju značajno interesovanje za njegovu posebnu promociju. Pri tome, institucije smatraju da bi dalji razvoj zelenog/odgovornog turizma prioritetno trebalo bazirati na valorizaciji potencijala zaleđa crnogorskog primorja i na povezivanju ponude juga i sjevera uz poseban akcenat na zaštićena područja.

Rezultati LCT 2017 ukazuju da je Crna Gora u dvogodišnjem periodu napravila značajan pomak u razumijevanju i usvajanju koncepta niskokarbonskog zelenog/odgovornog turizma, te da je daljem procesu njegovog razvoja neophodan nastavak institucionalne podrške i zaokružen sistemski pris-tup, odnosno prepoznavanje ovog vida turizma kao razvojnog potencijala u godinama koje dolaze.

Naime, evidentan porast pokazatelja razvoja ideje niskokarbonskog turizma dovoljan su znak i kritična tačka da se sa modela promotivnih kampanja u cilju podizanja svijesti ili uvođenja eko-sertifikacije u smještajne objekte treba preći na novi nivo podrške koja bi bila sistemski definisana na nacional-nom nivou kroz intenzivinije prepoznavanje mjera za razvoj niskokarbonskog zelenog/odgovornog turizma u strateškim dokumentima razvoja turizma i akcionim planovima implementacije. Na drugoj

strani, lokalne samouprave su ključni subjekti koji bi u budućnosti svoj ekonomski razvoj između ostalog bazirale i na prinicipna niskokarbonskog razvoja uključujući zeleni/niskokarbonski turizam u lokalne planove razvoja, na taj način podstičući lokalnu turističku privredu da razvija svoju ponudu u zelenom i prema životnoj sredini odgovornom duhu.

II METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

U svrhu postizanja ciljeva definisanih projektnim zadatkom metologija LCT istraživanja iz 2017. godine u cilju uporedivosti podataka bazirana je na metodologiji istoimenog istraživanja iz 2015. godine. Metodologija je uzela u obzir realizaciju terenskog istraživanja na uzorku od 1.000 domaćih i inostranih turista u šest opština crnogorskog primorja i Cetinju u toku ljetnje turističke sezone, potom istraživanje među turističkim poslenicima (hoteli, apartmani, turističke agencije i rent-a-car agencije) na uzorku od 100 ispitanika u šest primorskih opština, Cetinju i Podgorici. Dodatno, real-izovani su dubinski intervjui sa ukupno 20 predstavnika institucija, lokalnih turističkih organizacija, organizacija civilnog društva u oblasti turizma i zaštite životne sredine u Crnoj Gori.

III RAZVOJ NISKOKARBONSKOG TURIZMA

Razvoj turizma predstavlja kontinuiran proces koji karakteriše heterogenost i stalna potreba za novim vidovima organizacije, novom ponudom u skladu sa globalnim trendovima i izazovima. Jedan od globalnih izazova današnjice predstavljaju klimatske promjene i globalno zagrijavanje. Prepoznajući značaj pojedinačnog doprinosa zemalja emisijama gasova sa efektom staklene bašte, pa samim tim i klimatskim promjenama, na 21. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama usvojen je novi globalni klimatski sporazum koji predstavlja temelj za dugoročnu borbu zemalja članica protiv klimatskih promjena. Potpisivanjem Pariskog sporazuma iz 2015. godine, 190 država svijeta se obavezalo da će preduzeti konkretne korake u cilju smanjenja emisija CO2. „Prema naučnim procjenama emisije bi morale dostići vrhunac do stupanja na snagu Pariskog sporazuma u 2020. godini, a zatim naglo pasti kako bi se ispunio globalni cilj ograničavanja zagrijavanja do 1.5°C ili ispod 2°C’’ (Smith S., WWF 2017).

Indeks klimatskih promjena za 2017. godinu (Climate Change Performance Index CCPI) ukazuje da uprkos generalno prisutnom trendu smanjenja emisija CO2 na globalnom nivou, zemlje potpisnice pariskog sporazuma još uvijek nijesu u kategoriji ‘veoma dobro’ u okviru CCP indeksa. Po prvi put u poslednjih pet godina Danska nije na prvom mjestu po smanjenju emisija, dok su Hrvatska i Portugalija jedine zemlje koje su u 2017. godini zabilježile napredak prelazeći sa kategorije ‘srednje’ na kategoriju ‘dobro’ (Climate Action Network, 2017).


strani, lokalne samouprave su ključni subjekti koji bi u budućnosti svoj ekonomski razvoj između ostalog bazirale i na prinicipna niskokarbonskog razvoja uključujući zeleni/niskokarbonski turizam u lokalne planove razvoja, na taj način podstičući lokalnu turističku privredu da razvija svoju ponudu u zelenom i prema životnoj sredini odgovornom duhu.

II METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

U svrhu postizanja ciljeva definisanih projektnim zadatkom metologija LCT istraživanja iz 2017. godine u cilju uporedivosti podataka bazirana je na metodologiji istoimenog istraživanja iz 2015. godine. Metodologija je uzela u obzir realizaciju terenskog istraživanja na uzorku od 1.000 domaćih i inostranih turista u šest opština crnogorskog primorja i Cetinju u toku ljetnje turističke sezone, potom istraživanje među turističkim poslenicima (hoteli, apartmani, turističke agencije i rent-a-car agencije) na uzorku od 100 ispitanika u šest primorskih opština, Cetinju i Podgorici. Dodatno, real-izovani su dubinski intervjui sa ukupno 20 predstavnika institucija, lokalnih turističkih organizacija, organizacija civilnog društva u oblasti turizma i zaštite životne sredine u Crnoj Gori.

III RAZVOJ NISKOKARBONSKOG TURIZMA

Razvoj turizma predstavlja kontinuiran proces koji karakteriše heterogenost i stalna potreba za novim vidovima organizacije, novom ponudom u skladu sa globalnim trendovima i izazovima. Jedan od globalnih izazova današnjice predstavljaju klimatske promjene i globalno zagrijavanje. Prepoznajući značaj pojedinačnog doprinosa zemalja emisijama gasova sa efektom staklene bašte, pa samim tim i klimatskim promjenama, na 21. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama usvojen je novi globalni klimatski sporazum koji predstavlja temelj za dugoročnu borbu zemalja članica protiv klimatskih promjena. Potpisivanjem Pariskog sporazuma iz 2015. godine, 190 država svijeta se obavezalo da će preduzeti konkretne korake u cilju smanjenja emisija CO2. „Prema naučnim procjenama emisije bi morale dostići vrhunac do stupanja na snagu Pariskog sporazuma u 2020. godini, a zatim naglo pasti kako bi se ispunio globalni cilj ograničavanja zagrijavanja do 1.5°C ili ispod 2°C’’ (Smith S., WWF 2017).

Indeks klimatskih promjena za 2017. godinu (Climate Change Performance Index CCPI) ukazuje da uprkos generalno prisutnom trendu smanjenja emisija CO2 na globalnom nivou, zemlje potpisnice pariskog sporazuma još uvijek nijesu u kategoriji ‘veoma dobro’ u okviru CCP indeksa. Po prvi put u poslednjih pet godina Danska nije na prvom mjestu po smanjenju emisija, dok su Hrvatska i Portugalija jedine zemlje koje su u 2017. godini zabilježile napredak prelazeći sa kategorije ‘srednje’ na kategoriju ‘dobro’ (Climate Action Network, 2017).


Crna Gora je 11. oktobra 2017. godine ratifikovala Pariski sporazum obavezujući se na smanjenje emisije štetnih gasova koji proizvode efekat staklene bašte na 30%, što ujedno već ispunjava. To predstavlja značajan korak i u konceptu budućeg razvoja turizma s obzirom da predstavlja domi-nantnu stratešku granu cjelokupnog ekonomskog razvoja Crne Gore.

Posmatrano na globalnom nivou sektor turizma i putovanja predstavlja jednu od najbrže rastućih grana privrede. Na to ukazuje podatak da je direktan doprinos sektora putovanja i turizma BDP-u porastao za 3,1% u 2016. godini, a očekuje se da će u narednih deset godina učešće sektora turizma u BDP-u rasti po stopi od 3,9% godišnje. Projekcije govore da da će do 2027. godine sektor turizma generisati više od 380 miliona radnih mjesta na globalnom nivou (WTTC, 2017).

Sektor turizma direktno i indirektno utiče na rast bruto domaćeg proizvoda, što je slučaj i kada je Crna Gora u pitanju. U periodu od 2010. do 2016. godine stopa učešća sektora turizma u BDP u Crnoj Gori bilježi konstantan trend rasta. S obzirom na multiplikativne efekte koje sektor turizma generiše projekcije do 2027. godine, kada je u pitanju generisanje novih radnih mjesta, analize ukazuju da će sektor turizma direktno ili indirektno omogućiti stvaranje 40.000 radnih mjesta što će predstavljati 20,4% ukupnog broja zaposlenih u Crnoj Gori (WTTC, 2017).

Ekonomija na globalnom nivou ulazi u eru posvećenu niskoj emisiji ugljen dioksida, dok niskokar-bonski turizam predstavlja odgovor na novonastalu ekonomsku paradigmu i čini jednu od osnova budućeg razvoja koncepta održivog turizma. Sektor turizma, shodno predstavljenim pokazateljima i projekcijama, svojim ubrzanim tempom razvoja sobom nosi šanse, ali i izazove. Ključni izazovi su predstavljeni ograničenim kapacitetima postojeće infrastrukture brzorastućih destinacija, kao što je primjer sa Crnom Gorom, što dovodi do dodatnog pritiska na stanje životne sredine. Stoga u konceptu budućeg razvoja destinacije i turizma uopšte, potrebno je voditi računa o novim, inova-tivnim pristupima razvoju turizma kao što je razvoj zelenog/odgovornog, odnosno niskokarbonskog turizma.

Izazovi prilikom razvoja koncepta niskokarbonskog turizma se kako na globalnom, tako i na prim-jeru Crne Gore svode na sledeće:

• Informisanost i poznavanje materije turističkih poslenika, zaposlenih u državnim i opštinskim institucijama i turista;

• Pristup adekvatnim fondovima za finansiranje kao i tehničkoj podršci – nove tehnologije i nova energetska rješenja zahtijevaju finansijsku i tehničku podršku. Ukoliko je niskokarbonski turi-zam prepoznat kao pravac turizma koji treba razvijati potrebno je obezbijediti zadovoljavajuća finansijska sredstva koja bi omogućila dalju realizaciju, pogotovo uzimajući u obzir spremnost 67% privednih subjekata za dodatnim ulaganjima kako bi smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu. Uz to, kako bi privredni subjekti bili u mogućnosti da realizuju investicione projekte koji doprinose smanjenju karbonskog otiska, potrebno je obezbijediti tehničku podršku za pripremu tehničke dokumentacije i realizaciju konkretnih aktivnosti: nabavke, instalacije, održavanja i sl.

• Najbolje dostupna tehnologija – neophodno je insistirati na primjeni „zelene energije“, korišćen-ju tehnologije koja ne šteti životnoj sredini i štedi energiju, korišćenju automobila sa niskom karbonskom emisijom, upotrebi materijala koji ne izazivaju zagađenje, tehnologija koje omo-gućavaju novo iskorišćavanje otpada. Da ovom segmentu treba posvetiti dodatnu pažnju. Isti u Crnoj Gori pokazuje pozitivne trendove što govori podatak da upoređujući sa 2015. godinom sve veći broj privednih subjekata sprovodi mjere koje smanjuju karbonski otisak i vode ka uštedi energije – mjere energetske efikasnosti ili uštedi vode, te da je sve veći procenat privrednih subjekata upoznat sa mjerama koje mogu dovesti do smanjenja karbonskog otiska, što je ujedno rezultat brojnih aktivnosti UNDP na polju promocije ideje niskokarbonskog zelenog/odgovornog turizma u Crnoj Gori u poslednje dvije godine.

Dodatno, prema mišljenju svih aktera obuhvaćenih istraživanjem jedan od ključnih izazova sa ko-


jima se Crna Gora suočava jeste dugoročno pitanje rješavanja problema otpada gdje bi upotreba inovativnih tehnologija značajno uticala na smanjenje karbonskog otiska.

• Naučno planiranje – nije dovoljno samo odlučiti o prelasku na niskokarbonski turizam, s obzirom da je ostvarenje tog cilja duboko povezano sa nizom drugih. Na drugoj strani, može biti i u sukobu sa nekim drugim ciljevima razvoja. Stoga je potrebno planski povezati turističke proiz-vode, industriju i resurse. Rezultati istraživanja u 2017. godini ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom budućeg razvoja i primjene koncepta niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori koja će biti bazirana na jasnoj strategiji biti prepoznatljiva u ključnim planovima u oblasti razvoja turizma, kroz aktivnosti i projekte koji vode unapređenju i daljoj promociji na nivou cjelokupne države.

• Niskokarbonska infrastruktura – u većini slučajeva infrastruktura koja utiče na razvoj zelenih turističkih usluga vezanih za hranu, smještaj i kupovinu nije adekvatna, a samim tim utiče na dalji razvoj niskokarbonskog turizma.

Upoređujući 2017. u odnosu na 2015. godinu neminovno je prisutan napredak kada je u pitanju razvoj niskokarbonskog- zelenog/održivog turizma u Crnoj Gori što pokazuju brojni pokazatelji koji ukazuju na porast procenta kako upoznatosti sa pojmom, tako i uslugama koje se nude, brojem eko-sertifikovanih hotela i novim mjerama koje privredni subjekti primjenjuju u cilju smanjenja svog karbonskog otiska. Dodatan napredak u 2017. godini predstavlja činjenica da je prepoznato interesovanje svih aktera za njegov dalji razvoj, profilisanje ove ponude kao posebnog segmenta turizma i promovisanje ponude na nacionalnom i lokalnom nivou. Na drugoj strani, neminovno je da zakonska i strateška rješenja koja se donose na nacionalnom nivou trebaju stvoriti preduslove i dati smjernice za uključivanje, razvoj i primjenu koncepta niskokarbonskog zelenog/održivog turizma u Crnoj Gori.

Značajno je istaći da pored povećanja stepena informisanosti o niskokarbonskom turizmu, kao i karbonskom otisku među turistima ne postoji u 2017. godini pozitivna promjena u spremnosti za izdvajanjem više finansijskih sredstava u okviru postojeće cijene paket aranžmana ili avio-karte čime bi se finansirali zeleni projekti koji bi doprinijeli smanjenju karbonskog otiska dok borave u Crnoj Gori, upoređujući sa periodom od prije dvije godine.

Iako postoje preduslovi za definisanje ove ponude turizma, u okviru ključnih strateških dokumenata na nacionalnom nivou i dalje nije diverzifikovana ponuda niskokarbonskog, ekološkog, odnosno zelenog turizma, iako je postojanje navedene ponude evidentno kroz sastavni dio šire turističke ponude Crne Gore. S obzirom da je napravljen napredak u smislu upoznavanja sa konceptom nis-kokarbonskog turizma, pravi je trenutak za postavljanje koncepta kao strateškog na nivou države čime bi se trasirao put budućeg razvoja ove vrste turizma u Crnoj Gori, ali i međuinstitucionalno uvezale aktivnosti kako bi se ovaj vid turizma razvijao kao na nacionalnom, tako i na lokalnim nivoima.


IV STAVOVI TURISTA

Crna Gora je krenula putem smanjenja karbonskog otiska u turizmu, u nastojanju da bude prepoznata ne samo kao izuzetna destinacija za odmor, već i da pruži odgovor na klimatske promjene (UNDP, Crna Gora).

4.1. Posjeta Crnoj Gori

Karakteristike i navike turista 2015-2017

Ciljnu grupu turista koji su u toku ljetnje turističke sezone 2017. godine bili obuhvaćeni istraživan-jem činili su domaći turisti iz Crne Gore (50%) i inostrani turisti (50%). Među inostranim turistima dominantno su bili zastupljeni turisti iz Srbije, Rusije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Fran-cuske i Njemačke. Dominira mlađa populacija turista do 35 godina starosti (58%), dok je polna zastupljenost izjednačena. Turisti obuhvaćeni istraživanjem su u najvećem procentu zaposleni ili samozaposleni (81%), dok 88% ostvaruje prosječne mjesečne prihode domaćinstva do 3.000 eura.

Upoređujući sa 2015. godinom primjetno je da u strukturi gostiju i dalje dominiraju turisti iz Srbije i Rusije, ali se dodatno struktura inostranih turista mijenja u korist turista koji dolaze iz Zapadne Evrope, polna struktura je i u 2015. godini bila ujednačena, dok je broj turista koji su bili zaposleni ili samozaposleni, a posjetili Crnu Goru u 2015. godini bio manji, kao i procenat visokoplatežnih turista koji je u 2015. godini takođe bio niži upoređujući sa 2017. godinom.

Ključni razlozi zašto su turisti odabrali Crnu Goru kao destinaciju za ljetovanje u 2017. godini bili su: kvalitet smještaja, kvalitet hrane i netaknuta priroda, za razliku od 2015. godine kada su to bili netaknuta priroda, povoljne cijene i smještajni objekti.

Grafik 1: Zašto su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2015

Tabela 1: Zašto su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2017

Najbitnije Donekle bitno Ne toliko bitno Najmanje bitno

Netaknuta priroda 46 32,7 20,1 1,1

Kvalitet smještaja 58,4 37,5 4 0,1

Kvalitet ishrane 48,2 44,6 6,8 0,4

Povoljne cijene 55 35,7 8,4 0,9

Kvalitet i raznovrsnost usluge 44,5 44,2 9,3 2

Popularna je kao destinacija 36,1 39,6 17,5 6,8

Saobraćajna povezanost 38 41,6 14 6,3

Ljetnji muzički, filmski, modni festivali, doček Nove Godine

18,1 31,6 27,5 22,8

Nešto drugo 11,6 15,7 1,5 71,2

Odabir Crne Gore kao destinacije za odmor

• Kvalitet smještaja, povoljne cijene i netaknuta priroda su tri ključna odlučujuća faktora pri izboru Crne Gore kao ljetnje turističke destinacije.

• Turisti se odlučuju da posjete Crnu Goru na osnovu preporuka prijatelja i informacija koje dobiju putem Interneta.

• Društvene mreže i online turističke agencije su osnovni izvor informisanja putem Interneta.• Turisti Crnu Goru posjećuju najčešće sa članovima porodice, dok su u ljetnjoj sezoni 2017. godine

prosječno na odmoru u Crnoj Gori proveli osam dana. • Čak %92 ispitanika planira ponovnu posjetu Crnoj Gori u narednih pet godina.

Procenat turista koji Crnu Goru posjećuju koristeći svoj automobil povećan je u 2017. godini u odnosu na 2015. godinu za 10%, dok je procenat turista koji su doputovali avionom povećan za 2%. Indikativno je da je broj turista koji su doputovali autobusom u 2017. godini smanjen i to za 11% u odnosu na 2015. godinu.


Grafik 1: Zašto su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2015

Tabela 1: Zašto su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2017










18,1 31,6 27,5 22,8

Nešto drugo 11,6 15,7 1,5 71,2

Odabir Crne Gore kao destinacije za odmor

• Kvalitet smještaja, povoljne cijene i netaknuta priroda su tri ključna odlučujuća faktora pri izboru Crne Gore kao ljetnje turističke destinacije.

• Turisti se odlučuju da posjete Crnu Goru na osnovu preporuka prijatelja i informacija koje dobiju putem Interneta.

• Društvene mreže i online turističke agencije su osnovni izvor informisanja putem Interneta.• Turisti Crnu Goru posjećuju najčešće sa članovima porodice, dok su u ljetnjoj sezoni 2017. godine

prosječno na odmoru u Crnoj Gori proveli osam dana. • Čak %92 ispitanika planira ponovnu posjetu Crnoj Gori u narednih pet godina.

Procenat turista koji Crnu Goru posjećuju koristeći svoj automobil povećan je u 2017. godini u odnosu na 2015. godinu za 10%, dok je procenat turista koji su doputovali avionom povećan za 2%. Indikativno je da je broj turista koji su doputovali autobusom u 2017. godini smanjen i to za 11% u odnosu na 2015. godinu.


Grafik 2: Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru-2017?

Grafik 2.1: Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru-2015?

Pasivni turizam kao dominantan vid odmora u toku ljetnje turističke sezone prisutan je u 2015. i 2017. godini, gdje u obje sezone sunčanje i kupanje predstavljaju osnovnu aktivnost koju turisti praktikuju prilikom boravka na crnogorskom primorju. Tako je u 2015. godini bilo zastupljeno krstarenje, obilazak istorijskih spomenika i nacionalnih parkova, dok u 2017. godini 98% turista koji su obuhvaćeni istraživanjem želi sunčanje i plivanje, 22% posjete nacionalnim parkovima, 19% sport i rekreaciju, kao i posjetu kulturno-istorijskim spomenicima.

Turisti koji posjećuju Crnu Goru smatraju da se stanje životne sredine iz godine u godinu pobol-jšava, ali takođe ukazuju kako u 2015., tako i u 2017. godini da problem otpada predstavlja ključni izazov sa kojim se Crna Gora suočava u toku ljetnje turističke sezone, što treba da predstavlja signal institucijama na državnom i lokalnom nivou kako bi se problem otpada dugoročno riješio.

Turisti (domaći i inostrani) najčešće odsijedaju u privatnom smještaju (57%), dok ukoliko se posmatra samo kategorija inostranih turista tada 56% bira hotelski smještaj prilikom posjete crnogorskom primorju. U odnosu na taj procenat među turistima koji biraju hotelski smještaj prilikom boravka u Crnoj Gori su turisti iz Rusije i Velike Britanije.

Transport

• Turisti u najvećoj mjeri u Crnu Goru dolaze automobilom (53%) ili avionom (32%). Inostrani turisti dominantno koriste avionski prevoz prilikom dolaska u Crnu Goru (Velika Britanija, Rusija i Njemačka), dok značajan procenat turista iz Srbije dolazi automobilom (12%).

• Za potrebe obilaska Crne Gore turisti koriste sopstvene automobile (54%) ili rent-a-car (22%).• U zemljama iz kojih dolaze, turisti su korisnici usluga javnog prevoza (66%), dok nasuprot tome

najveći procenat njih u toku boravka u Crnoj Gori nije koristio usluge javnog prevoza pri čemu 83% njih smatra da ne postoji potreba za datim vidom prevoza dok borave u Crnoj Gori.

4.2. Karbonski otisak

Karbonski otisak (Carbon Footprint) predstavlja ukupnu količinu GHG* emisija (*GHG - greenhouse gases – gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte) koje direktno ili indirektno proizvode pojedinci, organizacije, događaji ili proizvodi. Karbonski otisak je mjera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, a izražava se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.


Istraživanje među turistima na temu upoznatosti sa problemima klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja pokazuje da su turisti donekle upoznati sa ovim problemom, što govori podatak da 59% njih smatra da posjeduju osnovne informacije o problemu klimatskih promjena. Analizirajući inostrane turiste po zemlji porijekla tada najveći procenat turista obuhvaćenih istraživanjem a koji dolaze iz Srbije smatra da je u potpunosti ili nedovoljno upoznat sa problemom klimatskih prom-jena i globalnog zagrijavanja. Isto važi i kada je u pitanju upoznatost sa mjerama za smanjenje karbonskog otiska gdje čak 84% turista obuhvaćenih istraživanjem nije ili je djelimično upoznato sa mjerama smanjenja karbonskog otiska.

Grafik 3: Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja 2017

Grafik 3.1: Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja 2015



Kada su u pitanju mjere koje oni sami sprovode u svom domu/zemlji iz koje dolaze kako bi smanjili svoj štetan uticaj na prirodu najveći broj je onih koji uvijek gase svjetla i klima uređaje prilikom izlaska iz prostorija (60%), kao i onih koji često pješače ili voze bicikl umjesto automobila (54%). Na drugoj strani, ključne aktivnosti koje sprovode u toku boravka u Crnoj Gori, a koje imaju za cilj smanjenje štetnog uticaja pojedinca na prirodu, odnose se takođe na gašenje svjetla ili klime prilikom izlaska iz prostorije (66%), ali i uštede vode – kratko tuširanje umjesto kupanja (52%), što ukazuje na zaključak da turisti koji posjećuju Crnu Goru svoje navike u smanjenju štetnog uticaja na prirodu prenose i u toku boravka u Crnoj Gori.

Upoznatost turista sa izračunavanjem karbonskog otiska pokazuje da 67% njih nikada nije izračunalo svoj karbonski otisak, dok je 16% onih koji su to učinili primjetno je da procenat onih koji su izračunali svoj karbonski otisak postepeno raste u 2017. upoređujući sa 2015. godinom. Posmatrano prema polnoj strukturi zaključuje se da ispitanice ženskog pola imaju više iskustva u izračunavanju svog karbonskog otiska, te da se najčešće radi o populaciji turista starosne dobi od 25 do 35 godina starosti. Uzimajući u obzir samo turiste koji su iz Crne Gore 20% je onih koji, iako do sada nijesu, namjeravaju izračunati svoj karbonski otisak. Oni turisti koji su imali priliku da izračunaju svoj kar-bonski otisak koristili su web sajtove za njihovo izračunavanje, a uglavnom dolaze iz Srbije, Rusije, Bosne i Hercegovine i Velike Britanije.

Upoznatost sa mjerama smanjenja karbonskog otiska skoro je jednaka među ispitanicima muškog i ženskog pola, pri čemu je najveći procenat ispitanika starosne dobi između 25 i 35 godina starosti i inostranih turista koji dolaze mahom iz Rusije, Srbije i Bosne i Hercegovine. Ukoliko se u obzir uzme mjera ‘kratkog tuširanja umjesto kupanja’ u cilju uštede vode tada je to karakteristika turista iz Velike Britanije, Rusije, Bosne i Hecregovine, Srbije i Hrvatske, ili ispitanika muškog pola starosne dobi od 25 do 45 godina. Na drugoj strani, ukoliko se uzme u obzir mjera ‘ponovnog korišćenja peškira’ tada se najčešće radi o visokoobrazovanim ispitanicima muškog pola starosne dobi od 25 do 35 godina, starosti koji dolaze iz evropskih zemalja.

Na kraju, ukoliko je riječ o mjeri ‘gašenja svjetla i klima uređaja pri izlasku iz sobe ili apartmana’ to je najčešće navika skoro podjednako ispitanika muškog i ženskog pola, visokoobrazovanih turista do 35 godina starosti, odnosno inostranih turista koji dolaze iz zemalja Evrope (Francuska, Velika


Britanija, Švedska, Hrvatska, Njemačka, Belgija, Poljska) i Zapadnog Balkana. Pješačenje ili vožnja bicikla osobenost je turista koji su doputovali iz Velike Britanije, Rusije i Francuske, podjednako među turistima muškog i ženskog pola, zaposlenim licima starosne dobi od 35 do 45 godina starosti.

Grafik 4: Aktivnosti koje turisti sprovode ili planiraju sprovesti u toku boravka u Crnoj Gori s ciljem smanjenja karbonskog otiska.

’Smanji svoj karbonski otisak’

U okviru Projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori“, koji Ministarstvo održivog raz-voja i turizma realizuje sa kancelarijom UNDP-a u Crnoj Gori, pokrenuta je inicijativa „Smanji svoj karbonski otisak“, koja turistima i hotelima pruža mogućnost da nauče kako izračunaju, smanje i kompenzuju svoj karbonski otisak.

Pomoću online kalkulatora (www.calculateco2.me, www.izracunajco2.m ), turisti i hoteli mogu da izračunaju karbonski otisak svog putovanja i odmora, odnosno poslovanja, a potom da, ukoliko žele, svoj štetan uticaj kompenzuju donacijom za održive turističke projekte u Crnoj Gori.

Kutije za donacije, kao i tableti na kojima je dostupan web kalkulator, postavljene su na recepcijama hotela koji su se odazvali inicijativi (Splendid, Porto Montenegro, Slovenska plaža, Palas, Castel Lastva, Residence, Tara, Budva, Amfora, Hotel Žabljak, Klinci Village resort-Luštica, Apartmani Utjeha, Ostojić konoba Suza Evrope), lokacijama definisanim sa lokalnim turističkim organizacijama Bar, Budva, Kotor, Risan, Cetinje, Herceg Novi, Plav, Rožaje, Žabljak, centrima za posjetioce Nacionalnih parkova Skadarsko jezero i Lovćen, na aerodromima u Podgorici i Tivtu i u Regionalnom parku Piva – Plužine. Turisti i hoteli mogu donirati i online, putem Interneta. Izvor: UNDP, Crna Gora

4.3. Eko-sertifikacija

Pružaoci usluga smještaja u Crnoj Gori sve više postaju svjesni da primjena načela i smjernica održivog turizma ima pozitivan uticaj na zadovoljstvo posjetilaca, zaposlenih i lokalne zajednice, potrošnju energije i vode, smanjenje otpada, uvažavanje povratne informacije turista. Uz to, raste svijest o tome koliko smještajni kapaciteti imaju ekološki i društveni uticaj, te da rade na imple-mentaciji principa održivosti u upravljanju i radu. Dostupnost zelenih i odgovornih hotela stoga se stalno povećava, sa ili bez šema sertifikacije.

Eko-sertifikovani smještaj

Preferencije turista (kako domaćih, tako i inostranih) kada je u pitanju zainteresovanost za eko-sert-ifikovani smještaj koji ne narušava životnu sredinu su prilično ujednačene. Naime, 48% je onih koji su zainteresovani za ovaj vid smještaja, dok je %52 onih koji misle suprotno. Najveći stepen zain-teresovanosti za eko-sertifikovani smještaj iskazuju turisti iz Rusije, nasuprot turistima iz Srbije. Najveći procenat inostranih turista koji su izračunali svoj karbonski otisak jesu zainteresovani za eko-sertifikovani smještaj (87%), kao i spremni da izdvoje dodatna sredstva za takvu vrstu odmora (71%), te bi bili spremni platiti do 10% postojeće cijene paket aranžmana ili avio-karte kako bi na taj način doprinijeli finansiranju zelenih projekata (72%).

Prilično je ujednačen broj domaćih i inostranih turista koji bi bili zainteresovani da ubuduće biraju eko-sertifikovani smještaj ili plate više kako bi koristeći usluge u oblasti zelenog turizma na taj način doprinijeli njegovom budućem razvoju. Dodatno, od 41% onih koji su spremni izdvojiti više sredstava u okviru postojeće cijene aranžmana ili avio-karte kako bi se ta sredstva koristila za finansiranje zelenih projekata koji bi doprinosili smanjenju karbonskog otiska u Crnoj Gori, dominiraju turisti iz Rusije. U odnosu na grupu ispitanika koji žele platiti dodatna sredstva, 80% njih bi bilo spremno platiti dodatnih 10% na postojeću cijenu aranžmana ili avio-karte.

Među onima koji bi izdvojili dodatnih 20% na postojeću cijenu aranžmana ili avio-karte prisutni su turisti iz Rusije. Predstavljeni podaci daju signal da ono što je u predstojećem periodu neophodno jeste dalja podrška razvoju i promociji zelenog smještaja, kao i isticanje date ponude koja bi mogla postati svojevrstan brend po kojoj bi Crna Gora mogla biti prepoznata kao zelena-destinacija.

4.4. Ugasi motor - smanji zagađenje

Neprekidan rad motora vozila emituje toksične hemikalije, gasove i praškaste čestice u vazduh, doprinoseći stvaranju smoga, kisjelih kiša i utičući na globalne klimatske promjene. Udisanje štetnih gasova iz automobila izaziva astmu, alergije, drugerespiratorne probleme, kardiovaskularna i druga oboljenja. Djeca su posebno osjetljiva na zagađenja iz vazduha jer dišu brže i udišu i do 50% više vazduha po kilogramu tjelesne težine od odraslih. (izvor: https://www.epa.gov/)

Ukupno 82% domaćih i inostranih turista obuhvaćenih istraživanjem iz 2017. godine posjeduje ili vozi automobil. Većina turista se služi vozilima koja koristi dizel gorivo (56%), dok svega 3,6% njih posjeduje električno ili hibridno vozilo, što je dominantno karakteristika turista iz Rusije i Velike Britanije.

Kada su u pitanju navike koje se tiču gašenja motora automobila ili motocikla u stanju mirovanja, 55% ispitanika ponekad gasi motor, pri čemu u tome dominiraju ispitanici muškog pola, kao i inostrani u odnosu na domaće turiste. Kada su u pitanju turisti iz Crne Gore 38% njih se izjasnilo



Pružaoci usluga smještaja u Crnoj Gori sve više postaju svjesni da primjena načela i smjernica održivog turizma ima pozitivan uticaj na zadovoljstvo posjetilaca, zaposlenih i lokalne zajednice, potrošnju energije i vode, smanjenje otpada, uvažavanje povratne informacije turista. Uz to, raste svijest o tome koliko smještajni kapaciteti imaju ekološki i društveni uticaj, te da rade na imple-mentaciji principa održivosti u upravljanju i radu. Dostupnost zelenih i odgovornih hotela stoga se stalno povećava, sa ili bez šema sertifikacije.

Eko-sertifikovani smještaj

Preferencije turista (kako domaćih, tako i inostranih) kada je u pitanju zainteresovanost za eko-sert-ifikovani smještaj koji ne narušava životnu sredinu su prilično ujednačene. Naime, 48% je onih koji su zainteresovani za ovaj vid smještaja, dok je %52 onih koji misle suprotno. Najveći stepen zain-teresovanosti za eko-sertifikovani smještaj iskazuju turisti iz Rusije, nasuprot turistima iz Srbije. Najveći procenat inostranih turista koji su izračunali svoj karbonski otisak jesu zainteresovani za eko-sertifikovani smještaj (87%), kao i spremni da izdvoje dodatna sredstva za takvu vrstu odmora (71%), te bi bili spremni platiti do 10% postojeće cijene paket aranžmana ili avio-karte kako bi na taj način doprinijeli finansiranju zelenih projekata (72%).

Prilično je ujednačen broj domaćih i inostranih turista koji bi bili zainteresovani da ubuduće biraju eko-sertifikovani smještaj ili plate više kako bi koristeći usluge u oblasti zelenog turizma na taj način doprinijeli njegovom budućem razvoju. Dodatno, od 41% onih koji su spremni izdvojiti više sredstava u okviru postojeće cijene aranžmana ili avio-karte kako bi se ta sredstva koristila za finansiranje zelenih projekata koji bi doprinosili smanjenju karbonskog otiska u Crnoj Gori, dominiraju turisti iz Rusije. U odnosu na grupu ispitanika koji žele platiti dodatna sredstva, 80% njih bi bilo spremno platiti dodatnih 10% na postojeću cijenu aranžmana ili avio-karte.

Među onima koji bi izdvojili dodatnih 20% na postojeću cijenu aranžmana ili avio-karte prisutni su turisti iz Rusije. Predstavljeni podaci daju signal da ono što je u predstojećem periodu neophodno jeste dalja podrška razvoju i promociji zelenog smještaja, kao i isticanje date ponude koja bi mogla postati svojevrstan brend po kojoj bi Crna Gora mogla biti prepoznata kao zelena-destinacija.

4.4. Ugasi motor - smanji zagađenje

Neprekidan rad motora vozila emituje toksične hemikalije, gasove i praškaste čestice u vazduh, doprinoseći stvaranju smoga, kisjelih kiša i utičući na globalne klimatske promjene. Udisanje štetnih gasova iz automobila izaziva astmu, alergije, drugerespiratorne probleme, kardiovaskularna i druga oboljenja. Djeca su posebno osjetljiva na zagađenja iz vazduha jer dišu brže i udišu i do 50% više vazduha po kilogramu tjelesne težine od odraslih. (izvor: https://www.epa.gov/)

Ukupno 82% domaćih i inostranih turista obuhvaćenih istraživanjem iz 2017. godine posjeduje ili vozi automobil. Većina turista se služi vozilima koja koristi dizel gorivo (56%), dok svega 3,6% njih posjeduje električno ili hibridno vozilo, što je dominantno karakteristika turista iz Rusije i Velike Britanije.

Kada su u pitanju navike koje se tiču gašenja motora automobila ili motocikla u stanju mirovanja, 55% ispitanika ponekad gasi motor, pri čemu u tome dominiraju ispitanici muškog pola, kao i inostrani u odnosu na domaće turiste. Kada su u pitanju turisti iz Crne Gore 38% njih se izjasnilo


da uvijek gasi motor svog vozila u stanju mirovanja, dok 54% crnogorskih turista to radi ponekad. Analizirajući ostale kategorije turista najveći procenat je turista iz Rusije koji se izjašnjavaju da uvijek gase motor svog vozila ukoliko čekaju u saobraćaju (65%).

Kampanja ‘Ugasi motor’

,,Ugasi motor’’ je inicijativa UNDP i Vlade Crne Gore, realizovan kroz projekat ‘Razvoj niskokarbon-skog turizma’ kako bi se smanjile nepotrebne emisije štetnih gasova iz automobila kada vozilo nije u pokretu. Kampanjom informišemo javnost o negativnim uticajima izduvnih gasova iz automobila na životnu sredinu i zdravlje kao i akcijama koje se mogu preduzeti kako bi se ublažili ti učinci. Kam-panjom podstičemo sve vozače da Ugase motor u praznom hodu, odnosno ukoliko čekaju u vozilu, ispred škole i prilikom zadržavanja u blizini drugih zajedničkih prostora gdje se stvaraju gužve, a samim tim i povećava koncentracija izduvnih gasova. Riječ je o kampanji koja utiče na promjene navika i ponašanja vozača, doprinosi smanjenju nivoa zagađenja vazduha koje dolazi od izduvnih gasova iz automobila koji nisu u pokretu.

Grafik 5: Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate 2017

V STAVOVI PRIVREDNIH SUBJEKATA U OBLASTI TURIZMA

5.1. Karakteristike i navike 2015-2017

Hotelski i privatni smještaj, turističke agencije i rent-a-car agencije predstavljaju neizostavne sub-jekte turističke ponude Crne Gore. Obuhvativši 100 turističkih poslenika (od čega hoteli čine 50%) u šest opština crnogorskog primorja, kao i Prijestonicu Cetinje i Glavni grad Podgoricu, istraživanje je imalo za cilj da utvrdi stepen upoznatosti, ali i direktne uključenosti ovih privrednih subjekata na polju realizacije mjera koje vode ka smanjenju karbonskog otiska poput unapređenja energetske efikasnosti, korištenja obnovljivih izvora energije, uključenosti u proces eko-sertifikacije.

Iako je i u 2017. godini pasivni turizam i dalje jedan od osnovnih motiva dolaska turista u Crnu Goru, privredni subjekti kontinuirano bogate svoju ponudu u pravcu obezbjeđenja sve raznovrsnije ponude koja se odnosi na mogućnosti krstarenja, organizovanja eko-tura, vožnje bicikla, welness turizma, kao i različitih oblika aktivnog i kulturnog turizma kako na jugu, tako i na sjeveru Crne Gore.

Privredni subjekti obuhvaćeni istraživanjem u 2017. godini povećavaju procenat ulaganja u mjere koje vode ka uštedi energije dodatno investirajući u izolaciju objekata, sisteme hlađenja, rasvjete, pri čemu je oko 70% njih ulagalo do 50.000 eura u različite vidove energetske efikasnosti u 2017. godini. Isti trend je prisutan kada je u pitanju uvođenje eko-sertifikata u objekte, pri čemu 42% subjekata planira uvesti neki od dostupnih eko-sertifikata (EU Eko-znak i Travelife su sertifikati za čije uvođenje UNDP obezbjeđuje finansijsku i tehničku podršku) u predstojećem periodu, što ukazuje na pozitivne efekte brojnih kampanja koje je UNDP realizovao među privrednim subjek-tima u cilju promocije eko-sertifikacije, kao i niskokarbonskog zelenog/održivog turizma u Crnoj Gori. U postepenom porastu je i broj onih privrednih subjekata koji su u 2017. godini izračunali svoj karbonski otisak gdje u odnosu na 2015. godinu bilježe rast od 9%.

Privredni subjekti u sektoru turizma...

• Prosječna godišnja stopa popunjenosti hotela iznosi 66 dana, dok privatnog smještaja 54 dana.• Privredni subjekti najčešće svoju ponudu promovišu putem web portala (TripAdvisor, Booking),

dok najrjeđe putem web sajta Nacionalne i/ili lokalne turističke organizacije.• Osim Crne Gore, posjetioci najčešće dolaze iz zemalja EU, dok najrjeđe iz Južne Amerike.• Pored kupanja i sunčanja najčešće se nude usluge u oblasti welness turizma i obilasci kultur-

no-istorijskih spomenika. • Za više od polovine privrednih subjekata koji su obuhvaćeni istraživanjem sezonalnost ima

veliki uticaj na biznis.• Privredni subjekti podržavaju ideju uvođenja turističke loyalty kartice kojom bi turisti ostvarili

popust na njihove usluge u iznosu od 5% do 10%.

Podijeljena su mišljenja privrednih subjekata u oblasti turizma kada je u pitanju percepcija stanja životne sredine u Crnoj Gori. Među 50% onih koji smatraju da stanje nije zadovoljavajuće ključni razlozi leže u postojanju nelegalnih deponija, neadekvatnom odlaganju otpada, gužvama u sao-braćaju i buci.

Rješavanje pitanja otpada je ključni zadatak kako bi se poboljšalo stanje životne sredine u Crnoj Gori, smatra 70% turističkih poslenika, što je dodatan znak upozorenja da se pitanje otpada u Crnoj Gori dugoročno treba sistemski rješavati.


Da klimatske promjene imaju značajan uticaj na razvoj turizma smatra 80% predstavnika hotela, privatnog smještaja, turističkih agencija i rent-a-car agencija. Takođe, značajan je broj onih koji smatraju da niskokarbonski zeleni/održivi turizam treba da predstavlja strateško usmjerenje u razvoju turizma u opštinama primorja i centralnog regiona.


Iako je i u 2017. godini pasivni turizam i dalje jedan od osnovnih motiva dolaska turista u Crnu Goru, privredni subjekti kontinuirano bogate svoju ponudu u pravcu obezbjeđenja sve raznovrsnije ponude koja se odnosi na mogućnosti krstarenja, organizovanja eko-tura, vožnje bicikla, welness turizma, kao i različitih oblika aktivnog i kulturnog turizma kako na jugu, tako i na sjeveru Crne Gore.

Privredni subjekti obuhvaćeni istraživanjem u 2017. godini povećavaju procenat ulaganja u mjere koje vode ka uštedi energije dodatno investirajući u izolaciju objekata, sisteme hlađenja, rasvjete, pri čemu je oko 70% njih ulagalo do 50.000 eura u različite vidove energetske efikasnosti u 2017. godini. Isti trend je prisutan kada je u pitanju uvođenje eko-sertifikata u objekte, pri čemu 42% subjekata planira uvesti neki od dostupnih eko-sertifikata (EU Eko-znak i Travelife su sertifikati za čije uvođenje UNDP obezbjeđuje finansijsku i tehničku podršku) u predstojećem periodu, što ukazuje na pozitivne efekte brojnih kampanja koje je UNDP realizovao među privrednim subjek-tima u cilju promocije eko-sertifikacije, kao i niskokarbonskog zelenog/održivog turizma u Crnoj Gori. U postepenom porastu je i broj onih privrednih subjekata koji su u 2017. godini izračunali svoj karbonski otisak gdje u odnosu na 2015. godinu bilježe rast od 9%.

Privredni subjekti u sektoru turizma...

• Prosječna godišnja stopa popunjenosti hotela iznosi 66 dana, dok privatnog smještaja 54 dana.• Privredni subjekti najčešće svoju ponudu promovišu putem web portala (TripAdvisor, Booking),

dok najrjeđe putem web sajta Nacionalne i/ili lokalne turističke organizacije.• Osim Crne Gore, posjetioci najčešće dolaze iz zemalja EU, dok najrjeđe iz Južne Amerike.• Pored kupanja i sunčanja najčešće se nude usluge u oblasti welness turizma i obilasci kultur-

no-istorijskih spomenika. • Za više od polovine privrednih subjekata koji su obuhvaćeni istraživanjem sezonalnost ima

veliki uticaj na biznis.• Privredni subjekti podržavaju ideju uvođenja turističke loyalty kartice kojom bi turisti ostvarili

popust na njihove usluge u iznosu od 5% do 10%.

Podijeljena su mišljenja privrednih subjekata u oblasti turizma kada je u pitanju percepcija stanja životne sredine u Crnoj Gori. Među 50% onih koji smatraju da stanje nije zadovoljavajuće ključni razlozi leže u postojanju nelegalnih deponija, neadekvatnom odlaganju otpada, gužvama u sao-braćaju i buci.

Rješavanje pitanja otpada je ključni zadatak kako bi se poboljšalo stanje životne sredine u Crnoj Gori, smatra 70% turističkih poslenika, što je dodatan znak upozorenja da se pitanje otpada u Crnoj Gori dugoročno treba sistemski rješavati.


Da klimatske promjene imaju značajan uticaj na razvoj turizma smatra 80% predstavnika hotela, privatnog smještaja, turističkih agencija i rent-a-car agencija. Takođe, značajan je broj onih koji smatraju da niskokarbonski zeleni/održivi turizam treba da predstavlja strateško usmjerenje u razvoju turizma u opštinama primorja i centralnog regiona.


Grafik 6: Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?

Ono što se može zaključiti jeste da turistički poslenici posjeduju osnovne informacije o klimatskim promjenama i globalnom zagrijavanju, dok raste broj onih koji su izračunali svoj karbonski otisak dolazeći do 11% u 2017. godini. Privredni subjekti su najčešće koristili www.izracunajco2.me ili www.calculateco2.me za izračunavanje karbonskog otiska. Iz datih rezultata proističe potreba da se nas-tavi kampanja podizanja svijesti o temi niskokarbonskog turizma i doprinosu pojedinca i privrede smanjenju karbonskog otiska u periodu koji slijedi. Među onima koji sprovode mjere smanjenja karbonskog otiska privredni subjekti najčešće sprovode mjere za unapređenje energetske efikas-nosti, racionalno korišćenje vode i gašenje motora automobila/motocikla dok je u praznom hodu.

Grafik 7: Načini na koje privredni subjekti sprovode mjere za smanjenje karbonskog otiska.

Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

Spremnost da se smanji uticaj poslovanja na životnu sredinu

Od ukupnog broja privrednih subjekata 67% izrazilo je spremnost za dodatnim ulaganjima kako bi smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu i smanjili karbonski otisak.

5.3. Energetska efikasnost

Da su troškovi električne energije dominantni u odnosu na ostale troškove poput goriva, vodosnab-dijevanja ili tretmana otpada govore podaci iz istraživanja LCT 2017. Stoga se ulaganje u energet-sku efikasnost i projekte koji za cilj imaju uštedu energije postavlja kao imperativ. Da su privredni subjekti prepoznali značaj ulaganja u podizanje energetske efikasnosti pokazuje podatak da je od ukupno anketiranih 62% njih ulagalo u energetsku efikasnost objekta u 2017. godini. Upoređujući sa 2015. godinom evidentno je da dolazi do porasta svijesti o značaju ulaganja pri čemu se u 2017. godini najviše ulagalo u izolaciju (zidova, prozora i vrata), kao i sisteme rasvjete.

Grafik 8: Načini na koje su privredni subjekti povećali energetsku efikasnost objekata u periodu 2015-2017.

Ispitanici koji se bave ugostiteljskom djelatnošću, prepoznaju da su održivi razvoj i energetska efikasnost put koji vodi ravnoteži optimalnog iskustva gostiju s pravilno implementiranim upravljan-jem energijom jednog hotela. Od ukupnog broja privrednih subjekata 67% izrazilo je spremnostna dodatna ulaganjia kako bi smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu i klimatske promjene.

Više od 70% privrednih subjekata uložilo je do 50.000 eura u projekte energetske efikasnosti u 2017. godini. Oko 80% onih privrednih subjekata koji su ulagali sredstva u energetsku efikasnost smatraju da su ostvarili djelimične uštede.


5.3. Energetska efikasnost

Da su troškovi električne energije dominantni u odnosu na ostale troškove poput goriva, vodosnab-dijevanja ili tretmana otpada govore podaci iz istraživanja LCT 2017. Stoga se ulaganje u energet-sku efikasnost i projekte koji za cilj imaju uštedu energije postavlja kao imperativ. Da su privredni subjekti prepoznali značaj ulaganja u podizanje energetske efikasnosti pokazuje podatak da je od ukupno anketiranih 62% njih ulagalo u energetsku efikasnost objekta u 2017. godini. Upoređujući sa 2015. godinom evidentno je da dolazi do porasta svijesti o značaju ulaganja pri čemu se u 2017. godini najviše ulagalo u izolaciju (zidova, prozora i vrata), kao i sisteme rasvjete.

Grafik 8: Načini na koje su privredni subjekti povećali energetsku efikasnost objekata u periodu 2015-2017.

Ispitanici koji se bave ugostiteljskom djelatnošću, prepoznaju da su održivi razvoj i energetska efikasnost put koji vodi ravnoteži optimalnog iskustva gostiju s pravilno implementiranim upravljan-jem energijom jednog hotela. Od ukupnog broja privrednih subjekata 67% izrazilo je spremnostna dodatna ulaganjia kako bi smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu i klimatske promjene.

Više od 70% privrednih subjekata uložilo je do 50.000 eura u projekte energetske efikasnosti u 2017. godini. Oko 80% onih privrednih subjekata koji su ulagali sredstva u energetsku efikasnost smatraju da su ostvarili djelimične uštede.


Grafik 9: Koliki je iznos Vaših dosadašnjih ulaganja u energetsku efikasnost?


Eko-sertifikat u poslovanju

Relativno mali procenat privrednih subjekata uveo je eko-sertifikat u svoje poslovanje 2017. godine, iako je evidentan porast broja hotela koji su uveli eko-sertifikat u periodu 2015-2017 (sa tri na deset sertifikovanih objekata). Privredni subjekti koji su uveli eko-sertifikat u svoje poslovanje smatraju da će im on u potpunosti ili donekle unaprijediti poslovanje.

Grafik 10: Broj eko-sertifikovanih objekata

Zašto privredni subjekti ne žele da uvode eko-sertifikat jeste pitanje koje je postavljeno onim privrednim subjektima (51%) koji ne planiraju uvesti isti. Nedostatak finansijskih sredstava, kao i nedostatak potrebe su najčešće navođeni razlozi. Ono što je interesantno pomenuti jeste i podatak da je neizvjesnost povrata investicije jedan od razloga zašto privredni subjekti smatraju da eko-sert-ifikacija zahtijeva značajna finansijska sredstva. Evidentno je da postoji potreba za daljim radom na informisanosti o koristima koje eko-sertifikacija nosi sa sobom kada su privredni subjekti u pitanju.

Turistička ponuda u duhu niskokarbonskog turizma

Iako najveći procenat (68%) privrednih subjekata nije uveo neku novinu u duhu zelenog/održivog niskokarbonskog turizma, među 32% onih koji jesu izdvajaju se: ponuda hrane iz domaćeg uzgoja, redukovana upotreba peškira, poruke turistima da doniraju sredstva za borbu protiv klimatskih promjena.

Grafik 11-: Koje novine ste uveli u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog nis-

kokarbonskog turizma?

Kada je riječ o programima podrške ili podsticajnim mjerama koje bi podržale privrednike da ulažu u zelene i održive projekte u sektoru turizma indikativno je to da 72% smatra da takvi podsticaji postoje, iako se ne precizira o kojim fondovima je riječ.

Kako smanjiti gužve u toku ljetnje turističke sezone?

Ulaganje u putnu infrastrukturu, poput izgradnje pasarela, zaobilaznica, kružnih tokova i biciklističkih staza su neki od načina koji se predlažu kako bi se smanjile gužve u toku sezone. Ovim predlozima u prilog ide podatak da najveći procenat turista koji posjete Crnu Goru u toku boravka koristi svoj automobil, usluge rent-a-car agenci, manje usluge javnog prevoza, dok najmanji procenat koristi bicikl, prevoz vodenim putem ili motor dok boravi u Crnoj Gori. Takođe, usluge javnog prevoza koristilo je 35% ispitanika, dok oni koji ga ne koriste navode nepostojanje potrebe, nedostatak informacija i neredovnost kao ključne razloge zašto turisti u toku boravka ne koriste usluge javnog prevoza.


Turistička ponuda u duhu niskokarbonskog turizma

Iako najveći procenat (68%) privrednih subjekata nije uveo neku novinu u duhu zelenog/održivog niskokarbonskog turizma, među 32% onih koji jesu izdvajaju se: ponuda hrane iz domaćeg uzgoja, redukovana upotreba peškira, poruke turistima da doniraju sredstva za borbu protiv klimatskih promjena.

Grafik 11-: Koje novine ste uveli u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog nis-

kokarbonskog turizma?

Kada je riječ o programima podrške ili podsticajnim mjerama koje bi podržale privrednike da ulažu u zelene i održive projekte u sektoru turizma indikativno je to da 72% smatra da takvi podsticaji postoje, iako se ne precizira o kojim fondovima je riječ.

Kako smanjiti gužve u toku ljetnje turističke sezone?

Ulaganje u putnu infrastrukturu, poput izgradnje pasarela, zaobilaznica, kružnih tokova i biciklističkih staza su neki od načina koji se predlažu kako bi se smanjile gužve u toku sezone. Ovim predlozima u prilog ide podatak da najveći procenat turista koji posjete Crnu Goru u toku boravka koristi svoj automobil, usluge rent-a-car agenci, manje usluge javnog prevoza, dok najmanji procenat koristi bicikl, prevoz vodenim putem ili motor dok boravi u Crnoj Gori. Takođe, usluge javnog prevoza koristilo je 35% ispitanika, dok oni koji ga ne koriste navode nepostojanje potrebe, nedostatak informacija i neredovnost kao ključne razloge zašto turisti u toku boravka ne koriste usluge javnog prevoza.


5.5. Ugasi motor-smanji zagađenje

Od ukupnog broja rent-a-car agencija obuhvaćenih istraživanjem polovina posjeduje do 10 vozila u svom voznom parku.

Za prevoz putnika najčešće se koriste vozila na dizel goriva (53%). Na drugoj strani, 38% privrednih subjekata je spremno da investira u prevozna sredstva koja troše ekološka i alternativna goriva kako bi privukli više putnika/turista koji su orjentisani na niskokarbonsk turizmu i to u prosjeku do 14% postojećeg godišnjeg troška koji plaćaju za gorivo. Nedostatak finansijskih sredstava, kao i podsticaja od strane lokalnih samouprava su neki od ključnih izazova za ulaganje u nova vozila.

Kada su u pitanju navike koje se tiču gašenja motora automobila ili motocikla dok čekaju na ben-zinskim pumpama, ispred škola, tržnih centara, čak 49% ispitanika navodi da uvijek gase motor, dok 36% to čini ponekad. Osnovna pretpostavka koja utiče na podatak da je relativno visok pro-cenat onih koji gase motor vozila jeste činjenica postojanja zabrane rada motora dok vozilo čeka na benzinskoj pumpi.

VI NISKOKARBONSKI TURIZAM IZ UGLA INSTITUCIJA

Dio istraživanja LCT 2017 posvećen je stavovima nadležnih državnih i lokalnih institucija, nacionalne i lokalnih turističkih organizacija, obrazovnih institucija, kao i civilnog sektora u oblasti turizma i zaštite životne sredine, te su sprovedeni dubinski intervjui sa 20 predstavnika relevantnih institucija.

Ključni rezultati istraživanja iz 2015. i 2017. godine ukazaju na značajan napredak koji je ostvaren u periodu između dva istraživanja. U toku istraživanja iz 2015. godine predstavnici institucija su bili samo generalno upoznati sa konceptom niskokarbonskog turizma, ali da ponuda te vrste proizvoda i usluga ne postoji, dok u toku 2017. godine prepoznato je da akteri u oblasti turizma prepoznaju niskokarbonski turizam kao sastavni dio ukupne turističke ponude. Dodatni napredak predstavlja činjenica da je prepoznato interesovanje svih subjekata za dalji razvoj, profilisanje ove ponude kao posebnog segmenta turizma i promovisanje ponude na nacionalnom i lokalnom nivou. Prepoznat je i značajan napredak kada je u pitanju uspostavljanje Eko Fonda kao mehanizma za pružanje finansijske podrške realizaciji programa i projekata u domenu zaštite životne sredine i klimatskih promjena.

Predstavnici nadležnih institucija na nacionalnom nivou u toku istraživanja iz 2015. godine su bili saglasni da je postojao nedostatak promotivnih kampanja za primjenu koncepta zelenog/održivog turizma, kao i nedostatak medijske promocije kao podsticaja za dalji razvoj ovog koncepta. Is-traživanje iz 2017. godine pokazuje da je evidentno postojanje velikog broja promotivnih kampanja koje daju značajne rezultate, uz sugestiju da je potrebno raditi na kvalitetnijoj saradnji i koordi-naciji promotivnih aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou. Napredak je evidentan i u oblasti eko-sertifikacije. Na kraju istraživanja iz 2015. godine u Crnoj Gori su bila sertifikovana 3 smještajna kapaciteta, uz prepoznatu potrebu za daljim razvojem ovog procesa i usklađivanje standardizacije i sertifikacije sa EU u cilju privlačenja većeg broja turista naročito sa zapadno-evropskog tržišta. Na kraju istraživanja iz 2017. godine u Crnoj Gori je sertifikovano 10 smještajnih kapaciteta dominantno EU Eko znakom, uz realna očekivanja povećanja broja sertifikovanih smještajnih kapaciteta na 15 do kraja godine.

6.1. Uticaj klimatskih promjena na turizam u Crnoj Gori

Sudeći prema stavovima većine ispitanika, klimatske promjene imaju vidan uticaj na sektor turizma, kako globalno tako i lokalno. Uticaj klimatskih promjena na sektor turizma u Crnoj Gori generalno se ocjenjuje kao negativan, ali ne i značajan. Ipak, u prethodnih par godina, taj negativan uticaj je u nešto značajnijoj mjeri uticao na kvalitet turističke sezone, kao i na stanje životne sredine na crnogorskom primorju.

„Na osnovu dostupnih studija i naučno -istraživačkih radova u ovoj oblasti smatra se da će se uticaj klimatskih promjena najkasnije osjetiti na prostoru Mediterana.“ (Fakultet za turizam i biznis – Budva)

Ipak, negativan uticaj klimatskih promjena je bio posebno izražen u prethodne tri godine na prostoru crnogorskog primorja a manifestovao se kroz veliki broj kišnih dana u prethodne dvije godine, kao i kroz veoma sušnu ovogodišnju sezonu, praćenu velikim brojem požara na teritoriji crnogorskih primorskih opština. Navedeni faktori su negativno uticali na stanje životne sredine u navedenim oblastima, loše prinose određenih poljoprivrednih proizvoda i prepoznatljivih biljnih kultura, kao i proizveli druge multiplikativne efekte kao što su otkazivanje turističkih aranžmana, negativna medijska kampanja i slično.

„U Crnoj Gori postoji niz dokumenata koji se bave uticajem klimatskih promjena“. (Ministarstvo održivog razvoja i turizma)

Sa druge strane, ne postoje empirijski podaci niti relevantni dokumenti na osnovu kojih bi bilo moguće procijeniti stepen negativnog uticaja klimatskih promjena na turizam u Crnoj Gori. Niz dokumenata se bavi uticajem klimatskih promjena u Crnoj Gori, prije svega uticajem na priobalno područje, kao i na neke sektore povezane sa turizmom (prije svega sektor poljoprivrede), te je moguće kroz sagledavanje navedenih dokumenata steći jasniju i precizniju sliku o navedenom uticaju.

6.2. Uticaj turizma na životnu sredinu i njegov doprinos klimatskim promjenama u Crnoj Gori

Predstavnici svih institucija koje su bile predmet dubinskih intervjua saglasni su da postoji uticaj turizma na životnu sredinu u Crnoj Gori i da doprinosi klimatskim promjenama, ali ne u velikoj mjeri. Najznačajniji uticaj se manifestuje kroz gužve u saobraćaju u većini primorskih opština, gužve na plažama, značajno povećano stvaranje otpada, značajno povećanu potrošnju električne energije, uz nizak nivo korišćenja obnovljivih izvora energije i uvođenja mjera energetske efikasnosti.

„Saobraćajna infrastruktura u Budvi je predviđena za 20.000 stanovnika, dok u toku ljetnje turis-tičke sezone imamo prisutno dodatnih 150.000 turista“ (LTO Budva)


6.1. Uticaj klimatskih promjena na turizam u Crnoj Gori

Sudeći prema stavovima većine ispitanika, klimatske promjene imaju vidan uticaj na sektor turizma, kako globalno tako i lokalno. Uticaj klimatskih promjena na sektor turizma u Crnoj Gori generalno se ocjenjuje kao negativan, ali ne i značajan. Ipak, u prethodnih par godina, taj negativan uticaj je u nešto značajnijoj mjeri uticao na kvalitet turističke sezone, kao i na stanje životne sredine na crnogorskom primorju.

„Na osnovu dostupnih studija i naučno -istraživačkih radova u ovoj oblasti smatra se da će se uticaj klimatskih promjena najkasnije osjetiti na prostoru Mediterana.“ (Fakultet za turizam i biznis – Budva)

Ipak, negativan uticaj klimatskih promjena je bio posebno izražen u prethodne tri godine na prostoru crnogorskog primorja a manifestovao se kroz veliki broj kišnih dana u prethodne dvije godine, kao i kroz veoma sušnu ovogodišnju sezonu, praćenu velikim brojem požara na teritoriji crnogorskih primorskih opština. Navedeni faktori su negativno uticali na stanje životne sredine u navedenim oblastima, loše prinose određenih poljoprivrednih proizvoda i prepoznatljivih biljnih kultura, kao i proizveli druge multiplikativne efekte kao što su otkazivanje turističkih aranžmana, negativna medijska kampanja i slično.

„U Crnoj Gori postoji niz dokumenata koji se bave uticajem klimatskih promjena“. (Ministarstvo održivog razvoja i turizma)

Sa druge strane, ne postoje empirijski podaci niti relevantni dokumenti na osnovu kojih bi bilo moguće procijeniti stepen negativnog uticaja klimatskih promjena na turizam u Crnoj Gori. Niz dokumenata se bavi uticajem klimatskih promjena u Crnoj Gori, prije svega uticajem na priobalno područje, kao i na neke sektore povezane sa turizmom (prije svega sektor poljoprivrede), te je moguće kroz sagledavanje navedenih dokumenata steći jasniju i precizniju sliku o navedenom uticaju.

6.2. Uticaj turizma na životnu sredinu i njegov doprinos klimatskim promjenama u Crnoj Gori

Predstavnici svih institucija koje su bile predmet dubinskih intervjua saglasni su da postoji uticaj turizma na životnu sredinu u Crnoj Gori i da doprinosi klimatskim promjenama, ali ne u velikoj mjeri. Najznačajniji uticaj se manifestuje kroz gužve u saobraćaju u većini primorskih opština, gužve na plažama, značajno povećano stvaranje otpada, značajno povećanu potrošnju električne energije, uz nizak nivo korišćenja obnovljivih izvora energije i uvođenja mjera energetske efikasnosti.

„Saobraćajna infrastruktura u Budvi je predviđena za 20.000 stanovnika, dok u toku ljetnje turis-tičke sezone imamo prisutno dodatnih 150.000 turista“ (LTO Budva)


Sa druge strane, predstavnici institucija ne posjeduju podatke u različitim oblastima (kvalitet vazduha u toku ljetnje turističke sezone, količine otpada, količina utrošene energije) na osnovu kojih bi se mogao izmjeriti negativan uticaj sektora turizma na životnu sredinu.

„U Tivtu, na lokaciji u centru grada u blizini glavne saobraćajnice od 2012. godine postoji mjerna stanica za kvalitet vazduha, ali navedena nije bila u funkciji od samog uspostavljanja. Opština planira nabavku nove mjerne stanice u toku sledeće godine, kao i praćenje navedenih parametara kvaliteta vazduha.“ (Opština Tivat)

Ipak, usled činjenice da ljetnja turistička sezona traje samo tri mjeseca i da nema dodatnih nega-tivnih uticaja prije svega iz industrijskog sektora, institucije smatraju da navedeni negativni uticaji ne ostavljaju trajne posledice na životnu sredinu. Takođe se dovodi do zaključka da treba raditi na smanjenju odnosno ublažavanju navedenog negativnog uticaja kroz uvođenje niza mjera koje se prije svega odnose na produženje trajanja sezone na pre i post sezonu, razvoj zelene/niskokar-bonske ponude, uvođenje različitih mjera u oblasti saobraćaja, razvoj mjera energetske efikasnosti i veće korišćenje solarne energije.

„Gužve u saobraćaju u Kotoru su najvećim dijelom izazvane turistima sa kruzera i velikim brojem pješačkih prelaza na relativno kratkom rastojanju“ (Opština Kotor)

6.3. Karbonski otisak pojedinaca i objekata

Većina predstavnika institucija je djelimično upoznata sa terminom karbonski otisak. Smatraju da najznačajniji karbonski otisak emituju objekti, tj. smještajni kapaciteti, imajući u vidu njihov broj i činjenicu da se u veoma malom procentu koriste obnovljivi izvori energije, uvode mjere energetske efikasnosti, da se ne vrši selekcija i reciklaža otpada.

Pored objekata, i sami turisti ostavljaju značajan karbonski otisak, imajući u vidu činjenicu da većina koristi automobile na fosilna goriva za dolazak i tokom boravka u Crnoj Gori, te da se broj turista koji dolaze automobilima povećava, govori da jedan segment njihovih aktivnosti tokom boravka u Crnoj Gori podrazumijeva značajnu emisiju CO2.

Sa druge strane, postoji niz mjera za koje predstavnici institucija smatraju da mogu smanjiti nave-deni karbonski otisak. Kao prioritetne mjere oni vide produženje trajanja ljetnje turističke sezone na pre i post sezonu u cilju smanjenja broja turista u jeku sezone, razvoj niskokarbonskih proizvoda i usluga prije svega kroz valorizaciju zaleđa primorskih opština i povezivanja sa sjeverom Crne Gore, razvoj gradskog i međugradskog prevoza na alternativne vidove goriva, dodatni razvoj prateće saobraćajne infrastrukture i razvoj alternativnih vidova prevoza, veće korišćenje obnovljivih izvora energije i razvoj mjera energetske efikasnosti.

6.4. Promjena svijesti, informisanje, edukacija o konceptu niskokarbonskog turizma

Po mišljenju ispitanika na nivo svijesti i znanja turista i ukupne javnosti u Crnoj Gori o konceptu niskokarbonskog turizma treba permanentno uticati kako bi se nastavio trend rasta upoznatosti sa ovim konceptom. Aktivnosti koje imaju za cilj informisanje i edukaciju o navedenom konceptu je potrebno prilagoditi i prioritetno posvetiti djeci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, jer bi navedene aktivnosti sa ovom ciljnom grupom dale najznačajniji rezultat. Sa druge strane, potrebna je posebna vrsta promocije ovog koncepta turizma kroz osmišljavanje i sistematizovanje niskokar-bonske turističke ponude putem različitih vidova zastupljenosti teme u hotelima (zvanični promo materijali, online ponuda i štampani materijali) kako bi se putem marketinških kanala podržao razvoj koncepta zelene ponude turističkih proizvoda.

Partnerstvom do uspjeha: U koncipiranju ponude niskokarbonskog turizma najznačajniju ulogu imaju turističke destinacije odnosno lakalne samouprave kao njihov menadžment, koji želi da prilagodi ponudu eko motivisanim turistima, i to onima koji tokom svog boravka u destinaciji žele da iskuse nešto novo. Način planiranja razvoja ovog tipa turizma mora biti takav da ne narušava kulturne resurse i život u lokalnoj zajednici, ali isto tako mora da stvori novi turistički proizvod koji će zadovoljiti potrebe turista.

„U Opštini Tivat je formiran Zeleni tim čiji je cilj realizacija različitih edukativnih i promotivnih aktivnosti u oblasti održivog razvoja a koji uključuje predstavnike različitih aktera sa teritorije opštine Tivat“. (Opština Tivat)

Značajan izazov koji je prepoznat u ovom segmentu jeste nedostatak koordinacije aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou, sa velikim brojem induvidualnih, kratkotrajnih informativnih i edu-kativnih aktivnosti, uz nedostatak dugoročne sistemske akcije koja podrazumjeva uključivanje više aktera sa nacionalnog i lokalnog nivoa.

Turistička ponuda u Crnoj Gori treba da se konceptualno mijenja od ideje promovisanja masovnog turizma i iskorištavanja malog broja popularnih turističkih destinacija (Budva, Ulcinj, Kotor), ka isticanju posebnosti Crne Gore koje se nalaze izvan najpopularnijih turističkih destinacija. Pred-stavljanje domaće istorije, kulture, običaja i kvalitetnih domaćih proizvoda na mjestima na kojima oni nastaju je ono što gosti sve više traže i to predstavlja segment turizma koji je potrebno i dalje razvijati i u kojem treba, oslanjajući se na zajedničke napore svih učesnika u turističkom lancu, graditi zelenu niskokarbonsku ponudu. Kombinacija kvalitetnih proizvoda, ekonomski i ekološki održivog načina njihove proizvodnje kao i entuzijazam lokalnih proizvođača mogu stvoriti priču koju će strani turisti tražiti.

Predstavnici obrazovnih institucija smatraju da bi najkvalitetnije rezultate dao nastavak edukacije ciljnih grupa (turističkih poslenika, predstavnika institucija u oblasti turizma) o konceptu niskokar-bonskog turizma, uz angažovanje redovnih i gostujućih profesora – eksperata u navedenoj oblasti. Na taj način bilo bi potrebno objediniti napore i razviti sveobuhvatnu komunikacionu strategiju za oblast edukacije turista i građana o uzrocima klimatskih promjena, vezama ljudskih aktivnosti i klimatskih promjena, ali i uključiti klimatske promjene u obrazovanje na svim nivoima u cilju pov-ezivanja učenika sa inicijativama o klimatskim promjenama u svojim lokalnim zajednicama.

„Fakultet za turizam i biznis organizuje redovne info dane na slične teme za studente i širu jav-nost, uz angažovanje redovnih i gostujućih profesora“ (Fakultet za turizam i biznis Budva)


6.4. Promjena svijesti, informisanje, edukacija o konceptu niskokarbonskog turizma

Po mišljenju ispitanika na nivo svijesti i znanja turista i ukupne javnosti u Crnoj Gori o konceptu niskokarbonskog turizma treba permanentno uticati kako bi se nastavio trend rasta upoznatosti sa ovim konceptom. Aktivnosti koje imaju za cilj informisanje i edukaciju o navedenom konceptu je potrebno prilagoditi i prioritetno posvetiti djeci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, jer bi navedene aktivnosti sa ovom ciljnom grupom dale najznačajniji rezultat. Sa druge strane, potrebna je posebna vrsta promocije ovog koncepta turizma kroz osmišljavanje i sistematizovanje niskokar-bonske turističke ponude putem različitih vidova zastupljenosti teme u hotelima (zvanični promo materijali, online ponuda i štampani materijali) kako bi se putem marketinških kanala podržao razvoj koncepta zelene ponude turističkih proizvoda.

Partnerstvom do uspjeha: U koncipiranju ponude niskokarbonskog turizma najznačajniju ulogu imaju turističke destinacije odnosno lakalne samouprave kao njihov menadžment, koji želi da prilagodi ponudu eko motivisanim turistima, i to onima koji tokom svog boravka u destinaciji žele da iskuse nešto novo. Način planiranja razvoja ovog tipa turizma mora biti takav da ne narušava kulturne resurse i život u lokalnoj zajednici, ali isto tako mora da stvori novi turistički proizvod koji će zadovoljiti potrebe turista.

„U Opštini Tivat je formiran Zeleni tim čiji je cilj realizacija različitih edukativnih i promotivnih aktivnosti u oblasti održivog razvoja a koji uključuje predstavnike različitih aktera sa teritorije opštine Tivat“. (Opština Tivat)

Značajan izazov koji je prepoznat u ovom segmentu jeste nedostatak koordinacije aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou, sa velikim brojem induvidualnih, kratkotrajnih informativnih i edu-kativnih aktivnosti, uz nedostatak dugoročne sistemske akcije koja podrazumjeva uključivanje više aktera sa nacionalnog i lokalnog nivoa.

Turistička ponuda u Crnoj Gori treba da se konceptualno mijenja od ideje promovisanja masovnog turizma i iskorištavanja malog broja popularnih turističkih destinacija (Budva, Ulcinj, Kotor), ka isticanju posebnosti Crne Gore koje se nalaze izvan najpopularnijih turističkih destinacija. Pred-stavljanje domaće istorije, kulture, običaja i kvalitetnih domaćih proizvoda na mjestima na kojima oni nastaju je ono što gosti sve više traže i to predstavlja segment turizma koji je potrebno i dalje razvijati i u kojem treba, oslanjajući se na zajedničke napore svih učesnika u turističkom lancu, graditi zelenu niskokarbonsku ponudu. Kombinacija kvalitetnih proizvoda, ekonomski i ekološki održivog načina njihove proizvodnje kao i entuzijazam lokalnih proizvođača mogu stvoriti priču koju će strani turisti tražiti.

Predstavnici obrazovnih institucija smatraju da bi najkvalitetnije rezultate dao nastavak edukacije ciljnih grupa (turističkih poslenika, predstavnika institucija u oblasti turizma) o konceptu niskokar-bonskog turizma, uz angažovanje redovnih i gostujućih profesora – eksperata u navedenoj oblasti. Na taj način bilo bi potrebno objediniti napore i razviti sveobuhvatnu komunikacionu strategiju za oblast edukacije turista i građana o uzrocima klimatskih promjena, vezama ljudskih aktivnosti i klimatskih promjena, ali i uključiti klimatske promjene u obrazovanje na svim nivoima u cilju pov-ezivanja učenika sa inicijativama o klimatskim promjenama u svojim lokalnim zajednicama.

„Fakultet za turizam i biznis organizuje redovne info dane na slične teme za studente i širu jav-nost, uz angažovanje redovnih i gostujućih profesora“ (Fakultet za turizam i biznis Budva)


6.5. Razvoj i promocija zelenih/niskokarbonskih turističkih proizvoda i usluga (programi podrške, podsticajne mjere, olakšice, saradnja aktera)

Niskokarbonski proizvodi i usluge u Crnoj Gori postoje, ali trenutno samo kao sastavni dio gener-alne turističke ponude. Niskokarbonski/zeleni/ekološki proizvodi i usluge ne postoje kao poseban odnosno diversifikovan segment turističke ponude na nacionalnom i lokalnom nivou. Na drugoj strani, Nacionalna turistička organizacija Crne Gore u svojoj ponudi nema diversifikovanu niti posebno promovisanu ponudu niskokarbonskog turizma. Isti slučaj je sa lokalnim turističkim or-ganizacijama primorskih opština.

„Nacionalna Turistička Organizacije je zainteresovana da kreira i posebno promoviše ponudu ni-skokarbonskog/zelenog/održivog turizma u narednom periodu.“ (Nacionalna turistička organizacija Crne Gore)

Značajan potencijal za razvoj niskokarbonskih proizvoda i usluga se ogleda u činjenici da svi akteri smatraju da je navedenu ponudu potrebno dodatno razvijati i da su oni zainteresovani da istu raz-vijaju, diversifikuju i grupišu njene segmente u cilju kreiranja jedinstvene ponude niskokarbonskog zelenog/održivog turizma. Poseban značaj ima činjenica da su Nacionalna turistička organizacija Crne Gore i lokalne turističke organizacije izuzetno zainteresovane za posebnu promociju ove vrste turizma.

Kada je u pitanju promocija, Nacionalna turistička organizacija Crne Gore i sve lokalne turističke organizacije su pokazale spremnost i značajan nivo interesovanja za kreiranje posebnog vida pro-mocije ovog oblika turizma. Navedena promocija bi se na nacionalnom i lokalnom nivou odnosila na posebnu promociju u okviru postojećih promotivnih materijala, kreiranje posebnih promotivnih materijala, promociju na web stranicama i društvenim mrežama, kao i planiranje nastupa na sa-jmovima čiji je fokus ova vrsta turizma.

Sa druge strane, značajnu barijeru u daljem razvoju ove vrste turizma bi mogla predstavljati činjenica da gotovo ne postoje podsticajne mjere na nacionalnom i lokalnom nivou. Nacionalne institucije nemaju razvijene sistemske podsticajne mjere za razvoj ovog oblika turizma. Gotovo identična je situacija sa lokalnim samoupravama, uz izuzetak opština Tivat, Ulcinj i Cetinje u kojima je na snazi odluka o oslobađanju dijela komunalnih taksi usled korišćenja obnovljivih izvora energije i uvođenja mjera energetske efikasnosti u objekte koji nijesu isključivo turistički objekti. Dodatno, barijeru može predstavljati i činjenica da je većina aktera prepoznala nedostatak saradnje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, uz dodatan nedostatak inicijative i koordinacije aktivnosti sa nacionalnog nivoa.

6.6. Ekološka sertifikacija hotela i apartmana

Ekološka sertifikacija hotela i apartmana predstavlja izuzetno važnu inicijativu iz više razloga po mišljenju svih predstavnika institucija. Navedena sertifikacija pruža mogućnost privlačenja ekološki osvješćenih gostiju prije svega iz skandinavskih zemalja, kao i iz ostalih zapadno-evropskih ze-malja. Dodatno, kroz ekološku sertifikaciju se realizuju mjere energetske efikasnosti u objektima i smanjujei potrošnja električne energije uz ostvarivanje značajnih ušteda na dugoročnom planu. Veći broj sertifikovanih hotela će pospješiti promovisanje Crne Gore kao zelene destinacije.

Kada je u pitanju odabir sertifikata, imajući u vidu veliki broj globalno dostupnih eko sertifikata, kao i tri za sada prisutna u Crnoj Gori, većina predstavnika institucija smatra da je najznačajniji EU Eko-znak, imajući u vidu strateško spoljnopolitičko opredjeljenje Crne Gore ka članstvu u Evropskoj Uniji.

Sertifikat Travelife je kroz više projekata takođe bio aktuelan u Crnoj Gori, posebno u opštinama Tivat i Cetinje, ali navedeni sertifikat nije zaživio prije svega zbog nedovoljnog interesovanja turis-tičkih poslenika. Predstavnici institucija smatraju da prilikom izbora sertifikata treba voditi računa o saradnji tur-operatora koji dovode goste u Crnu Goru sa određenim eko sertifikatima, i da je značajno odabrati upravo te eko sertifikate.

Ipak, ono na čemu ubuduće treba raditi jeste nastaviti intenzivnije animiranje privrednih subjekata o rezultatima koje mogu očekivati ukoliko eko-sertifikuju svoj objekat. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir spremnost turističkih poslenika da uvedu eko-sertifikat u svoje poslovanje (oko 40% onih obuhvaćenih istraživanjem), kao i percepciju da će implementacija eko-sertifikata unaprijediti poslovanje. I u ovom primjeru nedostatak finansijskih sredstava i podsticaja, kao i nedostatak potrebe predstavljaju ključne barijere koje privredne subjekte sprečavaju da uvedu eko-sertifikat. Dodatno brine činjenica da dio lokalnih turističkih organizacija nije uopšte upoznat sa navedenim procesom, te da većina lokalnih turističkih organizacija nije aktivno učestvovala u procesu čemu bi bilo potrebno ubuduće posvetiti posebnu pažnju.

Promocija eko sertifikovanih hotela i apartmana treba da se izdigne na jedan novi-inovativan nivo uz aktivno uključivanje Nacionalne Turističke Organizacije i lokalnih turističkih organizacija koje bi pružile poseban vid promocije ovih hotela i promociju značaja procesa eko sertifikacije. Osim lokalne turističke organizacije Budva i hotela Slovenska plaža za koji je u okviru promocije zajedno sa ostalim hotelima definisano da posjeduje određeni eko znak, na web stranicama ostalih orga-nizacija nije moguće dobiti informaciju o procesu i značaju eko sertifikacije, niti informacije o eko sertifikovanim hotelima i apartmanima, te je stoga potrebno implementirati one mjere i kampanje koje bi za cilj imale promociju ove vrste zelene ponude.

Po mišljenju većine subjekata, a u cilju daljeg razvoja i postizanja značajnijih rezultata u procesu eko sertifikacije, potrebno je u svakoj od opština još jednom organizovati konsultativne sastanke sa predstavnicima hotela i apartmana uz učešće opština i lokalnih turističkih organizacija, na kojima bi se prezentovale prednosti eko sertifikacije, poseban vid promocije od strane lokalnih turističkih organizacija i potencijalne podsticajne mjere opština za eko sertifikaciju.

6.7. Koristi i izazovi uvođenja zelene Loyalty turističke kartice

Mišljenja o uvođenju navedene kartice su podijeljena. Tako dio institucija, dominantno lokalnih turističkih organizacija smatra da uvođenje navedene kartice može donijeti niz koristi, generisati značajna sredstva i da same lokalne turističke organizacije mogu odigrati aktivnu ulogu u pro-cesu kroz animiranje turističkih poslenika za uključivanje u proces, ali i kroz prodaju i promociju kartice među turistima prije svega. Ključne koristi uspostavljanja kartice odnose se na generisanje značajnih sredstava koja bi se kasnije koristila za reinvestiranje u sektor odnosno za razvoj zelenih projekata u sektoru turizma (dominantno projekata turističkih poslenika koji su uključeni u proces), dodatne promocije Crne Gore kao zelene destinacije, širenje kruga ekološki osvješćenih turističkih poslenika, turista i građana.

‘’Montenegro Card se i danas prodaje na info punktovima LTO Cetinje po cijeni od 14€, i intereso-vanje za navedenu karticu gotovo da ne postoji’’. (LTO Cetinje)


Kada je u pitanju odabir sertifikata, imajući u vidu veliki broj globalno dostupnih eko sertifikata, kao i tri za sada prisutna u Crnoj Gori, većina predstavnika institucija smatra da je najznačajniji EU Eko-znak, imajući u vidu strateško spoljnopolitičko opredjeljenje Crne Gore ka članstvu u Evropskoj Uniji.

Sertifikat Travelife je kroz više projekata takođe bio aktuelan u Crnoj Gori, posebno u opštinama Tivat i Cetinje, ali navedeni sertifikat nije zaživio prije svega zbog nedovoljnog interesovanja turis-tičkih poslenika. Predstavnici institucija smatraju da prilikom izbora sertifikata treba voditi računa o saradnji tur-operatora koji dovode goste u Crnu Goru sa određenim eko sertifikatima, i da je značajno odabrati upravo te eko sertifikate.

Ipak, ono na čemu ubuduće treba raditi jeste nastaviti intenzivnije animiranje privrednih subjekata o rezultatima koje mogu očekivati ukoliko eko-sertifikuju svoj objekat. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir spremnost turističkih poslenika da uvedu eko-sertifikat u svoje poslovanje (oko 40% onih obuhvaćenih istraživanjem), kao i percepciju da će implementacija eko-sertifikata unaprijediti poslovanje. I u ovom primjeru nedostatak finansijskih sredstava i podsticaja, kao i nedostatak potrebe predstavljaju ključne barijere koje privredne subjekte sprečavaju da uvedu eko-sertifikat. Dodatno brine činjenica da dio lokalnih turističkih organizacija nije uopšte upoznat sa navedenim procesom, te da većina lokalnih turističkih organizacija nije aktivno učestvovala u procesu čemu bi bilo potrebno ubuduće posvetiti posebnu pažnju.

Promocija eko sertifikovanih hotela i apartmana treba da se izdigne na jedan novi-inovativan nivo uz aktivno uključivanje Nacionalne Turističke Organizacije i lokalnih turističkih organizacija koje bi pružile poseban vid promocije ovih hotela i promociju značaja procesa eko sertifikacije. Osim lokalne turističke organizacije Budva i hotela Slovenska plaža za koji je u okviru promocije zajedno sa ostalim hotelima definisano da posjeduje određeni eko znak, na web stranicama ostalih orga-nizacija nije moguće dobiti informaciju o procesu i značaju eko sertifikacije, niti informacije o eko sertifikovanim hotelima i apartmanima, te je stoga potrebno implementirati one mjere i kampanje koje bi za cilj imale promociju ove vrste zelene ponude.

Po mišljenju većine subjekata, a u cilju daljeg razvoja i postizanja značajnijih rezultata u procesu eko sertifikacije, potrebno je u svakoj od opština još jednom organizovati konsultativne sastanke sa predstavnicima hotela i apartmana uz učešće opština i lokalnih turističkih organizacija, na kojima bi se prezentovale prednosti eko sertifikacije, poseban vid promocije od strane lokalnih turističkih organizacija i potencijalne podsticajne mjere opština za eko sertifikaciju.

6.7. Koristi i izazovi uvođenja zelene Loyalty turističke kartice

Mišljenja o uvođenju navedene kartice su podijeljena. Tako dio institucija, dominantno lokalnih turističkih organizacija smatra da uvođenje navedene kartice može donijeti niz koristi, generisati značajna sredstva i da same lokalne turističke organizacije mogu odigrati aktivnu ulogu u pro-cesu kroz animiranje turističkih poslenika za uključivanje u proces, ali i kroz prodaju i promociju kartice među turistima prije svega. Ključne koristi uspostavljanja kartice odnose se na generisanje značajnih sredstava koja bi se kasnije koristila za reinvestiranje u sektor odnosno za razvoj zelenih projekata u sektoru turizma (dominantno projekata turističkih poslenika koji su uključeni u proces), dodatne promocije Crne Gore kao zelene destinacije, širenje kruga ekološki osvješćenih turističkih poslenika, turista i građana.

‘’Montenegro Card se i danas prodaje na info punktovima LTO Cetinje po cijeni od 14€, i intereso-vanje za navedenu karticu gotovo da ne postoji’’. (LTO Cetinje)


Sa druge strane, subjekti smatraju da potencijalno postoje značajne koristi, ali i izazovi uvođenja navedene kartice koji se moraju uzeti u obzir prije njenog uspostavljanja. Tu se prije svega misli na činjenicu da je već postojala jedna gotovo identična inicijativa uspostavljanja kartice Montenegro Card, koja je bazirana na sličnom konceptu. Navedena kartica je uključivala veliki broj turističkih poslenika koji su nudili značajne popuste na svoje proizvode i usluge, dok je kartica promovisana od strane Nacionalne Turističke Organizacije i lokalnih turističkih organizacija. Iako su uloženi značajni napori, navedena kartica nije u dovoljnoj mjeri zaživjela u Crnoj Gori.

Dodatno, ključni prepoznati izazovi za uspostavljanje ove kartice su nedostatak administrativnih kapaciteta za upravljanje karticom, odnosno finansijska zahtjevnost postojanja posebne adminis-tracije, nedovoljno razvijena svijest građana i privrede o , te samim tim i nemogućnost aktivnijeg informisanja turista, kao i pitanje zainteresovanosti turističkog sektora za uključivanje u proces kao preduslova za uspjeh koncepta.

6.8. Promotivne aktivnosti

Uspjeh u turizmu nesumnjivo je zasovan na žestokim marketinškim aktivnostima. Ali ti napori donijeće malo uspjeha ukoliko ne uključuju isplanirane zajedničke aktivnosti svih učesnika u turis-tičkom lancu. Turističko tržište u svijetu postaje izrazito dinamično i konkurentno i sve zahtjevnije, pa i Crna Gora te procese mora pratiti i prilagođavati im se ako i dalje želi da održi i razvija svoj imidž privlačnog turističkog odredišta.

UNDP je u saradnji sa MORT i NTO organizovao nekoliko uspješnih kampanja kako se preko fenom-ena pop kulture može popularisati destinacija i promovisati održivi turizam.

Kroz moć dokumentarnih filmova u kojima je imao učešća UNDP je publici na prijemčiv način pokazao šta je odgovorni turizam i šta u Crnoj Gori nastojimo da zaštitimo za buduće generacije. Dokumentarni turistički film ,, No boundaries – Discover the world – Montenegro’’ koji je snimila ugledna njemačka Sat 1 TV u saradnji s kancelarijom UNDP u Crnoj Gori vidjelo je već više od 2 miliona gledalaca u Njemačkoj, Austriji i Švajcarskoj što je ogromno potencijalno turističko tržište. Filmski turizam doživljava ekspanziju širom svijeta podstaknut rastom industrije zabave i pov-ećanjem međunarodnih putovanja koja podstiču filmske turiste da posjete zemlju o kojoj su čuli.

Na taj način podstaknuta je živa rasprava o odgovornom turizmu, data podrška razvoju zelenog i angažovanog turizma u kojem svaki turista doprinosi razvoju destinacije koju posjeti.

Filmovi mogu da promijene način kako ljudi gledaju na svijet u kojem žive. Savremena turistička industrija je vrlo konkurentna i mnoge relativno nove destinacije agresivnim marketingom pokušavaju da privuku turiste. Film može pod određenim okolnostima podstaknuti ,,filmski turizam” – savre-meni fenomen koji povećava broj posjetilaca. Zanimljivi pejzaži, stari gradovi, neistraženi predjeli, festivali, atrakcije i kulturno istorijski spomenici, biraju se kao mjesta snimanja filmova.

Jedan od načina da se nametnemo i budemo drugačiji od drugih destinacija je i ozelenjavanje muzičkih festivala koje je po mišljenju svih ispitanika dalo značajne rezultate u smislu promocije Crne Gore i sa takvim praksama treba nastaviti na nacionalnom nivou. Muzički festivali kao dio savremene pop kulture jedan su od najatraktivnijih načina za privlačenje interesa šire javnosti, a imaju za cilj promovisanje održivog razvoja i svih onih ideja i vrijednosti koje podstiču zaštitu prirode uz snažniji društveni angažman.

Destinacije danas teže da ožive i privuku mlađe putnike na različite načine, a izdvajaju se posebno muzički festivali. Klikom ,,like’’ na zvaničnoj web stranci festivala oni koji su prisustvovali recimo Lake fest-u ili SeaDance-u Crnoj Gori, postaju članovi savremene komune. Odomaćena riječ ,selfie’ i


pojam koji ona označava možda je najbolji pokazatelj koliko je lako za putnike da ,uhvate trenutak’ i to odmah podijele preko društvenih mreža.

Na taj način promovisane su kampanje kao recimo kampanja Ugasi motor kojom se smanjuje zagađenje vazduha od izduvnih gasova iz automobila, koji prvenstveno štete djeci koja su u fazi razvoja.

Da bi navedene kampanje dale još veće efekte, preduslov uspjeha je bolja komunikacija između svih učesnika u turističkom lancu, osmišljavanje kvalitetnije turističke ponude i proizvoda, jača podrška lokalne zajednice i naravno povećano razumijevanje i svijest o prirodnom i kulturnom nasljeđu kod zaposlenih u turizmu, zajednice, turoperatora i gostiju.

Navedene promotivne aktivnosti predstavljaju dobar vid promocije i po mišljenju svih aktera na-vedene promotivne aktivnosti imale su ogroman pozitivan uticaja prije svega na promjenu svijesti građana i turista, a onda i na promociju Crne Gore kao zelene turističke destinacije. Ipak, jedinstve-no je mišljenje da bi navedene aktivnosti dale mnogo značajnije rezultate ako bi bile koncipirane kao dugoročne sistemske akcije i kampanje koje bi bile podržane od strane Nacionalne Turističke Organizacije i postale zvanične turističke kampanje za promociju destinacije (video, brošure isl.).

VII PREPORUKE I ZAKLJUČCI

TURISTI

• Empirijski rezultati motivacije za putovanje posjetilaca doveli su do zaključka da je najjači faktor podsticaja među ispitanicima - želja za opuštanjem i sunčanjem, nakon čega slijedi zabava. Pasivni turizam je identifikovan kao dominantan vid odmora u toku ljetnje turističke sezone prisutan je i u 2015. i 2017. godini, gdje u obje sezone, sunčanje i kupanje predstavljaju osnovnu aktivnost koju turisti praktikuju prilikom boravka na crnogorskom primorju. U 2017. godini čak 98% turista koji su obuhvaćeni istraživanjem želi sunčanje i plivanje.

• Što se tiče ostalih poželjnih aktivnosti tokom odmora ispitanika, može se zaključiti da većina posjetilaca preferira posjete nacionalnim parkovima i istorijskim lokalitetima (22%), nakon čega slijede sport i rekreacija - vožnja bicikla i planinarenje (19%).

• Konačno, posjetioci otkrivaju da je na odluku o posjeti Crnoj Gori znatno uticala online posjeta sajtovima mahom turističkih agencija, kao i objave na društvenim mrežama, a ne druge kon-vencionalne medijske forme.

• Turisti koji posjećuju Crnu Goru smatraju da se stanje životne sredine iz godine u godinu po-boljšava, ali takođe ukazuju kako u 2015., tako i u 2017. godini da problem otpada predstavlja ključni izazov u toku ljetnje turističke sezone. Većina negativnih komentara odnosila se na zivotnu sredinu (33%), nedostatak turističkih informacija (21%), saobraćaj (13%), te buku(12%).

• Analiza dovodi do zaključka da je upotreba automobilskog i avionskog prevoza dominantna kod turista, gdje turisti u najvećoj mjeri u Crnu Goru dolaze automobilom (53%) ili avionom (32%). Inostrani turisti dominantno koriste avionski prevoz, dok značajan procenat turista iz Srbije dolazi automobilom (12%).


Isto tako, za potrebe obilaska Crne Gore turisti koriste sopstvene automobile (54%) ili rent-a-car (22%). Stoga se nameće zaključak da bi prilikom nastavka realizacije uspješne kampanje Smanji svoj karbonski otisak bile dobro nastaviti praksu fokusiranja promotivnih aktivnosti na granične prelaze (drumski i avio saobraćaj).

• Istraživanje pokazuje povećanje stepena informisanosti o niskokarbonskom turizmu, kao i karbonskom otisku među turistima, kao i upoznatost s problemom klimatskih promjena. Tako da 59% turista smatra da posjeduju osnovne informacije o problemu klimatskih promjena, pri čemu je 16% ispitanika bilo u prilici da izračuna karbonski otisak i taj procenat postepeno raste u 2017. godini upoređujući sa 2015. Što se tiče senzitivnosti na klimatske promjene i zaštitu životne sredine, kao i voljnosti da se izračuna i smanji lični karbonski otisak - ženska populacije turista se pokazala kao spremnija za sve navedene aktivnosti.

• Faktori održivosti koji postaju sve popularniji u turističkom sektoru uključuju zaštitu životne sredine i manji utrošak resursa. Rezultati istraživanja pokazali su da je održivost već pronašla svoj put do životnih navika turista. Na primjer, ključne aktivnosti koje turisti sprovode u toku boravka u Crnoj Gori, a koje imaju za cilj smanjenje štetnog uticaja pojedinca na prirodu, odnose se na gašenje svjetla ili klime prilikom izlaska iz prostorije (66%), ali i uštede vode – kratko tuširanje umjesto kupanja (52%), dok (54%) turista često pješače ili voze bicikl umjesto auto-mobila. Navedeni podaci ukazuju na zaključak da turisti koji posjećuju Crnu Goru svoje navike u smanjenju štetnog uticaja na prirodu prenose i u toku boravka u Crnoj Gori.

• Na primjer, 55% ispitanika smatra da je važno osigurati da svaki pojedinac doprinese smanjenju karbonskog otiska CO2 svog putovanja. Shodno tome isto toliki procenat ispitanika ponekad gasi motor automobila ili motocikla dok čeka, pri čemu u tome dominiraju ispitanici muškog pola, kao i inostrani u odnosu na domaće turiste. Kada su u pitanju turisti iz Crne Gore, 38% njih se izjasnilo da uvijek gasi motor svog vozila u toku praznog hoda motora, dok 54% turista to radi ponekad.

• 80% ispitanika ukazuju da su spremni da naprave kompromise u životnom stilu na putovanju, kako bi zaštitili životnu sredinu. Naime, 48% je onih koji su zainteresovani za eko sertifikovani smještaj, a najveći procenat inostranih turista koji su izračunali svoj karbonski otisak jesu zain-teresovani za eko-sertifikovani smještaj (87%).

• Statistika pokazuje da je 71% turista koji posjete Crnu Goru spremno da plati više za zeleno ljetovanje, odnosno da izdvoje do 10% više od postojećih cijena paket aranžmana ili avio-karata, kako bi na taj način doprinijeli finansiranju zelenih projekata (72%).

• Prosječni turista koji bi birao zelenu opciju turizma, ukoliko bi mu se ponudila, ima između 25 i 45 godina.

• Potencijalno tržište ekoturizma u CG je srednje - budžetno. Većina ispitanika (59%) bi bila spremna da potroši između 5 do 10 eura dnevno za ekoturizam, a (21%) je spremno da plati više od tog iznosa. Turisti obuhvaćeni istraživanjem su u najvećem procentu zaposleni ili samo-zaposleni (81%), dok 88% ostvaruje prosječne mjesečne prihode domaćinstva do 3.000eura.

PRIVREDNI SUBJEKTI

• Kvalitet životne sredine jedan je od najvažnijih, ako ne i najvažnija karakteristika turističke destinacije koji bitno doprinosi kvalitetu turističkog proizvoda destinacije, kvalitetu doživljaja turista, te dugoročnoj uspješnosti turističke destinacije na tržištu. Iz tog razloga potrebno je da turističke destinacije i privredni subjekti inkorporiraju u svoj rad i menadžment životne sredine.

• Čak 60% karbonskog otiska hotela dolazi iz korišćenja energije, što utiče i na zaradu jer po-trošnja energije oduzima od 6-10% prihoda. Možda nije najveći operativni trošak - ali to je najbrže rastući trošak - govore istraživanja (https://dexma.com/). Osim toga, klijenti zapravo


žele zelenije hotele - ali oni nisu nužno spremni da potroše veće sume novca ili se odreknu bilo kakvog luksuza.

Naše istraživanje pokazuje da ispitanici koji se bave ugostiteljskom djelatnošću, prepoznaju da su održivi razvoj i energetska efikasnost put koji vodi ravnoteži optimalnog iskustva gostiju s pravilno implementiranim upravljanjem energijom jednog hotela.

• Tako od ukupno anketiranih 62% njih je ulagalo u energetsku efikasnost objekta u 2017. godini. Upoređujući sa 2015. godinom, evidentno je da dolazi do porasta svijesti o značaju ulaganja pri čemu se u 2017. godini najviše ulagalo u izolaciju (zidova, prozora i vrata), kao i sisteme rasvjete.

• Na degradaciju životne sredine turizam je puno osjetljiviji nego druge grane privrede jer je priroda njegov primarni resurs. Za svoj razvoj turizam traži prostor koji je kvalitetan i koji nije zagađen. Od ukupnog broja privrednih subjekata 67% izrazilo je spremnostna dodatna ulaganjia kako bi smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu i klimatske promjene.

• Trend rasta je prisutan i kada je u pitanju uvođenje eko-sertifikata u objekte, pri čemu 42% subjekata planira da uvede eko-sertifikat (EU Eko-znak ili Travelife) što ukazuje na pozitivne efekte brojnih kampanja koje je UNDP realizovao među privrednim subjektima u cilju promocije eko-sertifikacije, kao i niskokarbonskog zelenog/odgovornog turizma u Crnoj Gori. Eko-oznake su dobrovoljni instrumenti zaštite okoline pomoću kojih pružaoci usluga pokazuju da poštuju visoke ekološke standarde kojima je cilj da smanje negativan učinak proizvodnje i potrošnje na okolinu, zdravlje, klimu i prirodna dobra te da podstaknu društveno odgovorno poslovanje i održive stilove života.

• Zašto privredni subjekti ne žele da uvode eko-sertifikat je pitanje koje je postavljeno onim subjektima koji ne planiraju da ga uvedu. Na temelju nalaza istraživanja, zaključujemo da hoteli mogu imati koristi od ekološke proaktivnosti, što je važno za razvoj turizma. Međutim, top menadžment nema interesovanja za koncept ekosertifikacije, što pravdaju ograničenim finansijskim resursima i visokim troškovima usled neizvjesnosti povrata investicije.

• Za sada u Crnoj Gori 6,5% hotela ima eko sertifikat i taj procenat ima rastući trend, budući da su široko rasprostranjene mogućnosti za dobijenje sertifikata. U sertifikovanim hotelima obučeno osoblje je kadro da turistima pruži tehničke informacije na način koji ih podstiče na promjenu ponašanja. Turisti bi shvatili taj podatak, cijenili njegov značaj, vjerovali u njegovu pouzdanost i znali kako da se ponašaju održivije.

• Na bazi rezultata istraživanja preporuka je da se hotelski menadžeri usredsrijede na obrazovanje u oblasti energetske efiksanosti, s ciljem uštede resursa i smanjenja troškova poslovanja, s tim da se vlasnicima hotela jasno predstave nalazi ovog istraživanja. Ovo nameće zaključak da postoji potreba za daljim radom, na nacionalnom nivou, na promovisanju koristi eko-sertifikacije kada su privredni subjekti u pitanju.

• Ispitanici smatraju da je znanje o zaštiti životne sredine ključno za menadžere i zaposlene u turizmu jer je osposobljavanje zaposlenih najvažnije zbog činjenice da upravo oni informišu goste o zelenim praksom hotela, a zaposleni su i idealno pozicionirani ne samo da identifikuju kvarove, curenja, nepotrebno osvjetljenje i druge znake energetskih otpada, već i da pruže savjet o energetskoj efikasnosti.

• Da klimatske promjene imaju značajan uticaj na razvoj turizma smatra 80% predstavnika ho-tela, privatnog smještaja, turističkih agencija i rent-a-car agencija. Na drugoj strani, značajan je broj onih koji smatraju niskokarbonski zeleni/odgovorni turizam treba da predstavlja strateško usmjerenje razvoja turizma u opštinama primorja i centralnog regiona.

• U postepenom porastu je i broj onih privrednih subjekata koji su u 2017. godini izračunali svoj karbonski otisak gdje u odnosu na 2015. godinu bilježe rast od 9%.


• Nameće se zaključak, da bi osim zakona i kazni još bolji motivator za hotelijere bili različiti novčani podsticaji i podrška ako se odluče za ozelenjavanje poslovanja. Mnogi od njih su još u strahu jer je početno ulaganje ozbiljno, a nisu sigurni u isplativost. U svakom slučaju, ako se želi privući klijentela koja brine o održivom razvoju i ponuđači se moraju ponašati u skladu s tim. Privlačenjem ekološki osviještenih turista koji brinu o svom okruženju i tako štede prirodne resurse destinacije u koju dolaze, trudeći se da ne ostavljaju veliki „karbonski otisak“ dugoročno vodi izgradnji zdravije životne sredine.

• Da su izvjesne olakšice turističkim kompanijama na snazi, logično je zaključiti s obzirom da 72% preduzeća smatra da takvi podsticaji postoje iako se ne precizira o kojim fondovima je riječ.

• Crna Gora je preuzela različite međunarodne obaveze, konvencije i ugovore te prihvatila primjenu načela održivosti koja su postala njeno strateško opredjeljenje. Budući da se Crna Gora sve više uključuje u različite projekte zaštite životne sredine, logično je očekivati da se i kod hotelijera raste svijest o potrebi zaštite prirodnih resursa te onda sve više turistima nude proizvode i usluge koje imaju različite eko sertifikate i na taj način potvrđuju svoj kvalitet. Takođe, današnji turisti sve su više osviješteni po pitanju zaštite životne sredine. S tim u vezi ovo istraživanje govori da među (32%) privrednih subjekata koji su uveli neku novinu u duhu eko, zelenog, održivog niskokarbonskog turizma, izdvajaju se: ponuda hrane iz domaćeg uzgoja, redukovana upotreba peškira, smanjenje količine otpada, poruke turistima da doniraju sredstva za borbu protiv klimatskih promjena isl.

• Proces prelaska na zeleno poslovanje može se događati postupno, „malim koracima“, ali je najvažniji nastavak podizanja svijesti svih aktera u turističkom lancu. Zelena gradnja hotela i energetska efikasnost nisu dovoljne da bi se neki hotel definisao kao zeleni i dobio određeni sertifikat. Taj pojam obuhvata korištenje obnovljivih izvora, održive i reciklirane materijale, kvalitet životne sredine, zdravlje i komfor ljudi, ekološko postupanje s otpadom, obezbjeđenje održivog transporta, te odgovorno ponašanje zaposlenih prema resursima, gostima i lokalnoj zajednici. Ako Crna Gora u budućnosti želi biti konkurenta na zelenom tržištu, hotelijeri to što prije treba da shvate i polako krenu u proces prilagođavanja.

• Predstavljeni podaci pokazuju da je u Crnoj Gori ponuda niskokarbonskih proizvoda i usluga u fazi postepenog razvoja, te da je ekološki sertifikovano 10 hotela. Ova ponuda ima rastući trend, ali nije generisana niti objedinjena kao cjelina i na tome je potrebno poraditi u smislu da je neophodna koordinisana podrška razvoju i promociji zelenog smještaja na nivou države i NTO, kao i ozbiljnije promovisanje zelene turističke ponude koja bi mogla postati svojevrstan brend i po kojoj bi Crna Gora mogla biti prepoznata kao eko-destinacija.

STAVOVI PREDSTAVNIKA INSTITUCIJA

• Održivi, niskokarbonski turizam trebalo bi izgraditi na četiri stuba: održivost turističkih pre-duzeća kroz permanentno ulaganje u inovacije i zelene tehnologije, izgradnja lokalnih kapac-iteta, zaštita životne sredine i udruživanje privatnog i javnog sektora na zelenim projektima i socijalno uključivanje i ravnopravnost polova.

• Niskokarbonski turizam ima potencijal da stvori ne samo ekonomske nego i društvene i ekološke pogodnosti za sve. Njegov razvoj zahtijeva skladnu mješavinu elemenata kao što su očuvana priroda i kvalitetne atrakcije, investicije i subvencije za podsticanje razvoja ponude, obučeni ljudski resursi, izvrsnost usluge, održiva saobraćajna infrastruktura, veće učešće lokalne zajed-nice i konkurentnost cijena odredišta (vrijednost za novac).

• Crna Gora ima mnogo bogatih prirodnih i kulturnih dobara, ali treba osigurati da turisti širom svijeta imaju veću svijest o svemu što ona nudi. Kako bi se turistička industrija razvijala, javni i privatni sektor treba da se ujedine kako bi pružili objedinjeno iskustvo turistima. Privatni sektor, s obzirom na interes za uspjeh poslovnih inicijativa, treba da preuzme vodeću ulogu u novoj niskokarbonskoj paradigmi.


• Jedna od najvećih prepreka rastu niskokarbonskog održivog turizma je nedostatak koordinacije u turističkoj industriji u smislu da nijedan entitet nema snagu da sam inicira ili vodi razvoj. Opseg potencijalnih turista jednostavno je prevelik i kanali angažmana previše su raznovrsni. Stoga je neophodno objediniti napore u sveobuhvatnu strategiju koja će iskoristiti resurse i energiju svih učesnika, uključujući i vladine agencije i kompanije iz privatnog sektora koje direktno ili indirektno imaju koristi od turizma.

• U 2018. godini sve više putnika će željeti da se uz pomoć tehnologije bolje upozna sa destinaci-jom i smještajem prije nego što obave rezervaciju. Još jedan temeljni problem koji doprinosi nedovoljnoj svijesti turista o bogatoj turističkoj baštini Crne Gore - je nedostatak prilika za posjetioce da podijele svoja pozitivna iskustva sa putovanja na društvenim mrežama. Stoga, zemlja treba da iskoristi iskustva prethodnih turista, koji bi mogli poslužiti kao „usputni ambasa-dori kako bi proširili informaciju i povećali popularnost destinacije među svjetskim putnicima. Ima mnogo sporadičnih napora (muzički i filmski festivali, agnecije isl.), ali nisu objedinjeni. Potrebno je online promociju osnažiti na zvaničnim državnim kanalima društvenih medija kako bi turisti postali portparoli crnogorskog turizma.

• U 2018. godini i ubuduće, televizijske emisije, serije, muzički festivali, filmovi, sport, kao i sadržaji na društvenim mrežama, sve više će inspirisati ljude da posjete neku destinaciju. Kao i svake godine, Crna Gora će ugostiti nekoliko velikih međunarodnih manifestacija, uključujući Smotru mode u Kotoru, brojne muzičke festival i sl., koje sve treba iskoristiti za promociju održivog turizma i Crne Gore kao destinacije, te pojačati napore koje je u tom smjeru do sad činio UNDP u saradnji sa NTO i MORT, uz koordinisane aktivnosti na državnom nivou i uz nužno uključivanje privatnog sektora.

• Crnogorski turizam obilježava sezonalnost, nedostatak kvalitetnih ljudskih resursa, nepovoljno poslovno okruženje. Strategijom razvoja crnogorskog turizma do 2020. godine detektovana su razvojna ograničenja i definisani ciljevi kojima se teži kao i mjere koje je potrebno preduzeti u cilju jačanja konkurentnosti i atraktivnosti. Država se uključila u rješavanje ove problematike mjerama koje obuhvataju i finansijske olakšice, kao i donošenje zakona kojima se poboljšava efikasnost turističkog sistema, te poboljšava poslovno okruženje. S tim u vezi , raznim podsti-cajnim mjerama potrebno je pomagati privatna turistička preduzeća da razvijaju saobraćajnu infrastrukturu i uvode nove, alternativne vidove ekološkog saobraćaja.

• Takođe, potrebno je zajedničkim naporima svih učesnika u turističkom lancu - kreirati turistički proizvod prema profilu eko turista.

Mnogi su razlozi zbog kojih model niskokarbonskog turizma ima potencijal za dalji razvoj, a neki od njih su sledeći:

• 41% turista je spremno da izdvoji više novca u okviru cijene paket aranžmana ili avio-karte kako bi finansirali zelene projekte koji bi doprinijeli smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu u Crnoj Gori, navodeći da su spremni izdvojiti do 10% cijene koju su platili u okviru paket aranžmana ili avio-karte.

• 66% turističkih poslenika zainteresovano je za dodatna ulaganja kojima bi smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu.

• 38% rent-a-car agencija investiralo bi dodatno u svoja prevozna sredstva sa ciljem trošenja alternativnih goriva i privlačenja nove grupacije turista koji su posvećeni zaštiti životne sredine.

• 48% turista (domaćih i inostranih-Rusija, Francuska, Italija, Srbija, BiH) izrazilo je interesovanje za eko-sertifikovanim smještajem koji ne narušava životnu sredinu.

• Turisti u prosjeku borave 8 dana u Crnoj Gori što stvara potencijal za korišćenje proizvoda i usluga u oblasti niskokarbonskog turizma.


Osnovni nalazi istraživanja LCT iz 2017. godine ukazuju da u Crnoj Gori sada jeste prisutan model niskokarbonskog turizma, ali isključivo kao izolovani segment turističke ponude koji do sada nije predstavljao dio šire turističke ponude, što govori da ponuda u oblasti niskokarbonskog turizma nije diversifikovana u vidu posebne cjeline. Stoga postoji izražena potreba za sistemskim pristu-pom budućem razvoju niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori jer bi se na taj način stvorio okvir unutar kojeg bi se ovaj specifičan vid turističke ponude dalje razvijao. Takav pristup definisao bi skup podsticajnih mjera koje su neophodne u početnim fazama razvoja i koje bi omogućile aktivno učešće turističkih poslenika u kreiranju zelenih turističkih proizvoda i usluga.

Ono što je istraživanjem iz 2017. godine prepoznato kao značajno jeste i činjenica da su Nacionalna Turistička Organizacija Crne Gore i lokalne turističke organizacije primorskih opština i Prijestonice Cetinje spremne i zainteresovane da profilišu i posebno promovišu ponudu niskokarbonskog tur-izma u okviru svojih promotivnih materijala, kroz kreiranje posebnih promotivnih materijala, putem web stranica i društvenih mreža i kroz pojavljivanje na različitim događajima.

Na taj način, uz aktivno učešće i spremnost institucija, došlo bi do zamjene dosadašnje prakse gdje su se aktivnosti promocije niskokarbonskog turizma nailazile na sporadičnu podršku što u dugom roku nije imalo značajnog efekta.

Proces eko-sertifikacije smještajnih objekata i dalje je u postepenom razvoju čemu svjedoči porast broja eko-sertifikovanih objekata pri čemu dalji proces eko-sertifikacije takođe treba biti dodatno podržan na institucionalnom nivou, odnosno kroz saradnju sa Nacionalnom Turističkom Organi-zacijom, lokalnim samoupravama i lokalnim turističkim organizacijama. Ova ponuda bilježi rastući trend, ali trenutno nije generisana niti objedinjena kao cjelina.

Objedinjenost ponude može biti ostvarena kroz uvrštavanje niskokarbonskog turizma u segmentu ponude kroz postojeće zvanične promotivne kanale nacionalne i lokalnih turističkih organizacija (web sajtovi, brošure). Podsticajne mjere koje bi podržale projekte eko-sertifikacije objekata do-datno bi podstakle turističke poslenike da implementiraju eko-sertifikate u svojim objektima.

Buduće promotivne kampanje niskokarbonskog turizma takođe je potrebno koordinirati sa nacio-nalnog nivoa uz uključivanje što većeg broja lokalnih samouprava, lokalnih turističkih organizacija i turističke privrede u cilju širenja ideje niskokarbonskog turizma i kreiranja inovativnih usluga u ovoj oblasti.

GRAFICI


STAVOVI PRIVREDNIH SUBJEKATA

Grafik 1: Rast eko-sertifikovanih objekata u periodu 2015 – 2017.

Grafik 2: Ulaganja privrednih subjekata u energetsku efikasnost do 2017.


Grafik 3: Procenat privrednih subjekata koji su izračunali karbonski otisak svog poslovanja.

STAVOVI TURISTA

Grafik 1: Procenat onih koji gase motor automobila u praznom hodu (2017).


Grafik 2: Procenat turista koji su izračunali karbonski otisak svog putovanja 2017.

Grafik 2: Procenat turista koji su izračunali karbonski otisak svog putovanja 2015.

Tabela 1: Razlozi zbog kojih su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2017.

Najbitnije Donekle bitno

Ne toliko bitno

Najmanje bitno









18,1 31,6 27,5 22,8

Nešto drugo 11,6 15,7 1,5 71,2

Grafik 3: Razlozi zbog kojih su turisti izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor 2015.


Grafik 4: Vrsta prevoza koju turisti koriste prilikom dolaska u Crnu Goru 2015.

Grafik 5: Vrsta prevoza koju turisti koriste prilikom dolaska u Crnu Goru 2017.


UPITNIK ZA FIZIČKA LICA



Ime i prezime anketara:

Grad:

Lokacija:

Zemlja iz koje dolazi turista:OBAVEZNO UPISATI

Datum anketiranja:

Dio 1: Posjeta Crnoj Gori

1. Da li prvi put turistički posjećujete Crnu Goru?1. Da

2. Ne (molimo navedite koliko ste do sada puta posjetili Crnu Goru ne računajući ovaj dolazak) _____________

2. Sa kim ste doputovali?1. Sam/sama

2. Sa porodicom

3. Ukupan broj osoba uključujući i Vas __________

4. Broj djece mlađe od 15 godina _________

5. Sa prijateljima

6. Sa kolegama-poslovnim partnerima

3. Na koji način ste birali Crnu Goru kao destinaciju za odmor?Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Putem Interneta

2. Preporuka prijatelja i rođaka Idi na pitanje 5.

3. Putem medija, društvenih mreža

4. WEB sajt NTO

5. Online turističke agencije (Booking.com, Expedia)

6. Putem sajmova i izložbi Idi na pitanje 5.

7. Nešto drugo, molimo navedite _______________

__________________

4. Koje ste sve izvore koristili putem Interneta? Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Društvene mreže (Facebook, Twitter, Tripadvisor, blogovi)

2. Stranice turističke organizacije Crne Gore (www.montenegro.travel)

3. Stranice smještajnih objekata

4. On-line turističke agencije (Booking.com, Expedia)

5. Neke druge: _________________________________________________

5. Koliko dugo planirate da ostanete na ljetnjem odmo-ru u Crnoj Gori ove godine? Navesti ukupan broj dana _____________

6. Koji su najučestaliji razlozi kada birate neku destinaci-ju za odmor? Napomena: Označiti sa X.

Najbit-nije

Donekle bitno

Ne toliko bitno

Najma-nje bitno

Netaknuta priroda

Kvalitet smještaja

Kvalitet ishrane

Povoljne cijene

Kvalitet i raznovrs-nost uslugePopularna je kao destinacijaSaobraćajna pov-ezanostLjetnji muzički, fil m-ski, modni festivali, doček Nove GodineNešto drugo, molimo navedite i ozna čite

7. Zašto ste izabrali Crnu Goru kao destinaciju za od-mor?Napomena: Označiti sa X.

Najbit-nije

Donekle bitno

Ne toliko bitno

Najman-je bitno

Netaknuta priroda

Kvalitet smještaja

Kvalitet ishrane

Povoljne cijene

Kvalitet i raz-novrsnost uslugePopularna je kao destinacija


Najbit-nije

Donekle bitno

Ne toliko bitno

Najman-je bitno

Saobraćajna pov-ezanostLjetnji muzički, filmski, modni fes-tivali, doček Nove GodineNešto drugo, mo-limo navedite i označite

8. U kojoj vrsti smještaja boravite dok ste u Crnoj Gori?Napomena: Zaokružiti jedan odgovor i navesti smještaj u kom dominantno boravite.

1. Hotel2. Privatni smještaj3. Motel4. Turističko naselje5. Hostel6. Banjsko lječilište7. Planinarski dom i kuća8. Dječje i omladinsko odmaralište 9. Kamp10. Kola za spavanje 11. Nešto drugo, molimo navedite _______________ __________________

9. Koje aktivnosti planirate tokom odmora u Crnoj Gori?Napomena: Označiti sa X.

Označiti sa X

Sunčanje

Plivanje

Krstarenje

Eko-ture

Biciklizam

Kajaking

Jahanje konja

Paraglajding

Kajt surfing

Aktivni turizam

Sport i rekreacija/wellness turizam

Posjeta nacionalnim parkovima

Posjeta kulturno-istorijskim znamenitostima

Nešto drugo, molimo navedite

10. Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru?

Napomena: Zaokružiti samo jedan odgovor.

1. Aviona) Komercijalni letb) Niskotarifna avio-kompanija

2. Sopstveni automobil

3. Rent-a-car

4. Motor

5. Brod

6. Voz

7. Biciklo

8. Autobus

9. Nešto drugo, molimo navedite _______________

_________________

11. Koja prevozna sredstva koristite kada putujete kroz Crnu Goru?Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Sopstveni automobil

2. Rent-a-car

3. Motor

4. Brod

5. Voz

6. Autobus (javni prevoz)

7. Bicikl

8. Ne putujem kroz Crnu Goru

9. Nešto drugo: _____________________________

__________________

12. Da li u zemlji iz koje dolazite koristite javni prevoz?1. Da

2. Ne

13. Da li ste dolaskom u Crnu Goru koristili usluge javnog prevoza?1. Da Idi na pitanje 15.2. Ne

14. Koji su razlozi zbog kojih nijeste koristili usluge jav-nog prevoza?Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Ne postoji potreba za ovom vrstom prevoza dok sam u Crnoj Gori

2. Cijena

3. Nedovoljno održavanje i higijena

4. Neredovnost

5. Slaba povezanost sa mjestima

6. Nedostatak informacija o postojanju istog

7. Nešto drugo, Navesti _______________________

__________


15. Šta od navedenog najbolje opisuje Vaše vozilo? Napomena: Zaokružiti jedan odgovor.

1. Ne posjedujem/vozim automobil Idi na pitanje 17.2. Electrično vozilo3. Hibridno vozilo4. Vozilo koje koristi dizel gorivo5. Vozilo koje koristi benzin6. Nešto drugo, navesti ____________________________________

16. Da li Vi lično imate običaj da gasite motor svog auto-mobila ili motocikla dok čekate (na pumpi, na parkin-gu, ispred nekog objekta)?1. Da, uvijek2. Da, ponekad3. Ne

17. Da li planirate da ponovo posjetite Crnu Goru u nared-nih pet godina?1. Da

2. Ne

Dio 2: Karbonski otisak

18. U kojoj mjeri ste upoznati sa problemom klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja?1. Ni malo2. Ne znam skoro ništa o tome3. Znam osnovne informacije4. U velikoj mjeri

19. Vaša dnevna potrošnja energije i poslovne aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, tj. dok vozite automobil, grijete i hladite prostorije prouzrokuju emisije CO2 i druge štetne gasove što doprinosi klimatskim prom-jenama. To se zove karbonski otisak. Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?1. Da2. Ne Idi na pitanje 21.3. Ne, ali imam namjeru Idi na pitanje 21.

20. Da li ste koristili sajtove za izračunavanje karbonskog otiska?1. Da, jesam (www.izracunajco2.me, calculateco2.me)2. Da, jesam inostrane (www.ecologicalfootprint.com,

www.co2.myclimate.org)3. Nešto drugo, Navesti _______________________

__________________

21. Da li ste upoznati sa mjerama za smanjenje karbon-skog otiska?1. Da2. Ne3. Djelimično

22. Da li ste zainteresovani za eko sertifikovanim sm-ještajem, koji ne narušava životnu sredinu svojim poslovanjem i koji vam nudi mogućnost da sprove-dete konkretne radnje kako da smanjite svoj štetan uticaj ili karbonski otisak?1. Da

2. Ne

23. Koje konkretne radnje sprovodite u svom domu kako bi smanjili svoj štetan uticaj na prirodu ili karbonski otisak?Napomena: Označiti sa X.

Uvijek Često Ponekad Nikada

Kratko tuširanje umjesto kupanja

Ponovno korišćenje peš-kira

Gašenje svjetla i klima ure đaja pri izlasku iz so-be/apartmana

Gašenje motora automo-bila i/ili motocikla

Korišćenje lokalnog jav-nog prevoza

Pješačenje i/ili vožnja bi cikla

Odvojeno odlaganje ot-pa da

Kupovina lokalnih, do-maćih proizvoda

Nešto drugo, molimo na-vedite

24. Koje aktivnosti sprovodite ili planirate sprovesti u toku boravka u Crnoj Gori kako bi doprinijeli sman-jenju karbonskog otiska?Napomena: Označiti sa X.


Kratko tuširanje umjes-to kupanja

Ponovno korišćenje peškira

Gašenje svjetla i klima uređaja pri izlasku iz sobe/apartmana

Gašenje motora auto-mobila i/ili motocikla

Korišćenje lokalnog javnog prevoza

Pješačenje i/ili vožnja bicikla

Odvojeno odlaganje otpada



Kupovina lokalnih, domaćih proizvoda

Nešto drugo, molimo navedite

25. Da li smatrate da je stanje životne sredine na za-dovoljavajucem nivou u Crnoj Gori?1. Da

2. Ne, Zašto?

_______________________________________

____________________

26. Šta Vam u najvećoj mjeri smeta kada je u pitanju stanje životne sredine u Crnoj Gori?Napomena: Zaokružiti jedan odgovor.

1. Otpad

2. Buka

3. Prašina

4. Zagađenost vode

5. Gužva na plažama

6. Gužva u saobraćaju

7. Ostalo, Navesti ___________________________

__________________

Dio 3: Potrošnja

27. Da li ste zainteresovani da imate angažovan odmor što znači da u cilju razvoja zelenog, ekološkog, održivog, niskokarbonskog turizma platite više za takvu vrstu odmora (to podrazumijeva izbor ekosertifikovanog smještaja ili da vaše učešće bude prikazano kroz izd-vajanje određenog iznosa sredstava preko avio karte, posjete, cijene karte za koncert, isl.)1. Da

2. Ne

3. Ne, ali planiram

28. Da li ste spremni izdvojii više novca u okviru cijene paket aranžmana ili cijene avio-karte ako znate da će ta sredstva biti namijenjena finansiranju zelenih projekata koji će doprinijeti smanjenju vašeg karbonskog otiska u Crnoj Gori, odnosno smanjenju štetnog uticaja vašeg putovanja na prirodu?Pojašnjenje/obavezno pročitati ispitaniku: Troškovi karbon-skog otiska definišu se kao dodatna sredstva koja izdvajate za smanjenje ličnog karbonskog otiska a plaćate ih preko doplate za cijenu recimo avio karte, ulažu se u izgradnju zelenih pro-jekata u turizmu i na taj način vi neutrališete štetan uticaj svog putovanja i boravka na prirodu i na klimatske promjene, jer taj uticaj ne možete u potpunosti neutralisati.

1. Da

2. Ne Idi na pitanje 30.

29.U kom iznosu izdvajate ili planirate izdvojiti data sredstva?1. Do 10% cijene

2. Do 20% cijene

3. Do 30% cijene

4. Više od 30% cijene

Dio 4: Socio-ekonomska pitanja

30. Pol 1. Muški

2. Ženski

31. Godine starosti ispitanika __________

32. Stepen obrazovanja1. Osnovna škola

2. Srednja škola

3. Visoko obrazovanje

33. Zaposlenost1. Zaposlen/a

2. Samozaposlen/a

3. Student

4. Penzioner/ka

5. Nezaposlen/a

6. Nešto drugo, Navedite ___________________________________

34. Prosječni mjesečni prihod domaćinstva1. Manji od 1.000eur

2. Od 1.000 do 3.000eur

3. Od 3.000 do 5.000eur

4. Više od 5.000eur


UPITNIK ZA PRIVREDNE SUBJEKTE



Datum anketiranja: ___________

Naziv privrednog subjekta:

Opština:

E-mail:

Broj telefona:

Godina osnivanja:

Pozicija ispitanika u privrednom subjektu:

Dio 1: Opšte informacije o privrednom subjektu

Napomena: Na pitanja u dijelu 1 odgovaraju svi ispitanici.

1. Koju vrstu usluge obavljate u oblasti turizma?

Broj kreveta/mjesta/vozila

Godišnja stopa popu-njenosti (%)

1. Hotel

2. Apartmani/privatni smještaj

3. Turistička agencija

4. Prevoz putnika

5. Nešto drugo (Navedite)

2. Na koji način promovišete Vašu ponudu?Napomena: Označite sa X za svaku od navedenih opcija iz prve kolone.

Uopšte ne koris-

timo

Koris-timo

ponekad

Uvijek koristi-

mo

Putem našeg web sajta

Putem sajta Nacionalne i/ili Lokalne turističke organizacije

Brošure

Online rezervacije

Tur-operatori/Agencije

Web portali (TripAdvisor, Booking...)

Uvrštavanje u katalog sa os-talim izdavaocima smještaja/turističkim agencijama

3. Iz kojih zemalja dolaze Vaši gosti/klijenti? Napomena: Rangirajte sa 1-Najčešće ili 5-Najrjeđe.

Unijeti 1 ili 5

Domaće tržište (Crna Gora)

Zemalje Zapadnog Balkana/Region

EU

Azija

Afrika

Sjeverna Amerika

Južna Amerika

Australija

4. Koje dodatne aktivnosti nudite Vašim klijentima/go-sti ma?Napomena: Označite sa X.

Označite sa X

Sunčanje/Plaža

Plivanje

Krstarenje

Eko-ture

Biciklizam

Kajaking

Jahanje konja

Paraglajding

Kajt surfing

Aktivni turizam

Welness turizam

Obilasci kulturno-istorijskih spomenika

Drugo Navesti


5. U kojoj mjeri je Vaš biznis sezonski ograničen?Napomena: Označite sa X za svaku od navedenih opcija iz prve kolone.

Ne slažem

se

Donekle se

slažem

U pot-puno-sti se

slažemImamo posjetioce/goste tokom cijele godinePosao van sezone za nas pred-stavlja problemU velikoj mjeri smo pod utica-jem sezoneNe radimo van sezone

6. Koji su Vaši prosječni mjesečni izdaci u toku ljetnje turističke sezone za sledeće kategorije troškova? (pe-riod Jun-Septembar)

Vrsta troškova

Prosječni mjesečni troškovi (EUR)

% za koliko su pov-ećani ili smanjeni u

odnosu na isti period 2016?

(unijeti +/ %)

Električna energija

Gorivo

Vodosnabdijevanje

Odlaganje otpada

7. Vaš godišnji promet u 2016. godini:1. Do 100.000 eura

2. Od 100.0000 eura do 500.000 eura

3. Od 500.000 eura do 1.000.000 eura

4. Više od 1.000.000 eura

Dio 2: Energetska efikasnost Napomena: Na pitanja od 8 do 15 odgovaraju ispitanici-pred-stavnici hotela i apartmana. Ostali prelaze na pitanje 15.

8. Da li ulažete u energetsku efikasnost Vaših objekata?1. Da

2. Ne Idi na pitanje 12.3. Ne, ali planiramo da investiramo Idi na pitanje 12.

9. Na koji način ste povećali energetsku efikasnost u periodu 2015-2017? Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Izolacija (zidovi, prozori, vrata)

2. Sistemi hlađenja i/ili grijanja

3. Sistem rasvjete

4. Korišćenje obnovljivih izvora energije (solarni pan-eli, energija vjetra, geotermalna energija)

5. U periodu 2015-2017 godine nismo sprovodili ak-tivnosti povećanja energetske efikasnosti Idi na pitanje 11.

6. Drugo, Navedite

________________________________________________________

10. Koliki je iznos Vaših dosadašnjih ulaganja u energet-sku efikasnost?1. Do 10.000 eura

2. Od 10.000 eura do 50.000 eura

3. Od 50.000 eura do 100.000 eura

4. Od 100.000 eura do 500.000 eura

5. Više od 500.000 eura

11. Da li ste ostvarili uštede po osnovu ulaganja u pov-ećanje energetske efikasnosti?1. Da, navesti procenat ________

2. Donekle

3. Ne

12. Navedite ukupan broj peškira po jednoj osobi/krevetu? ________________

13. Koliko često odnosite peškire na pranje?1. Dnevno

2. Sedmično

3. Dvonedeljno

4. Mjesečno

5. Imamo svoj vešeraj Idi na pitanje 15.6. Ostalo, Navesti ___________________________

__________________

14. Navedite prosječan mjesečni trošak pranja peškira u toku ljetnje turističke sezone? _________ EUR

!!!Na pitanja od 15 pa do kraja upitnika odgovaraju SVI ispitanici (hoteli, apartmani, turističke agencije, rent-a-car

agencije i taxi prevoznici)!!!

15. Da li smatrate da za poslovne subjekte u Crnoj Gori postoje podsticajne mjere, bilo da se radi o finan-sijskim sredstvima ili drugim podsticajima/olakšica-ma za realizaciju “zelenih, eko, održivih” projekata u sektoru turizma?1. Da

2. Ne, Zašto?

________________________________________________________

Napomena: Definicija koju je obavezno da anketar pročita prije postavljanja sledećeg bloka pitanja.

Eko sertifikacija za hotele i apartmane je način za promociju i bolju pozicioniranost na tržištu, posebno Zapadne Evrope i dalekih destinacija (USA, Kanada, Australija, Novi Zeland), bolju prodaju kapaciteta kroz saradnju sa tur-operatorima i uštede operativnih troškova (struja, voda, hemikalije)


16. Da li ste uveli neki eko-sertifikat u svoje poslovanje?1. Da, koji?_________________________________

___________________________________________________________

2. Planiram uvesti Eko znak Evopske unije (za manje hotele i apartmane, koji koriste individualni i online booking)

3. Planiram uvesti Travelife sertifikat (za veće hotele, koji sarađuju sa tur operatorima kao što su TUI, Neckermann i drugi)

4. Ne planiram uvesti eko-sertifikat

Navesti razlog

______________________________________________________

Ispitanici koji su na pitanje 16 odgovorili opcije 2,3 ili 4 idu na pitanje 18.

17. Ako ste ga uveli, da li smatrate da je/će eko-sertifik-acija značajno unaprijediti Vaše poslovanje?1. Da, u potpunosti

2. Da, donekle

3. Ne

18. Da li smatrate da uvođenje eko sertifikata (registracija i članarina) zahtijeva značajna finansijska sredstva?1. Da, jer je povrat investicije neizvjestan

2. Ne, jer posjedovanje sertifikata dovodi do uštede troškova i bolje prodaje kapaciteta

3. Nešto drugo, Navesti

____________________________________________________

19. Da li ste uveli neku novinu u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog niskokarbonskog tur-izma?1. Da


20. Koje novine ste uveli?Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Pojačana ponuda hrane iz domaćeg uzgoja

2. Preporučujemo gostima da koristeći peškir više od jednog puta puta čuvaju životnu sredinu

3. Imamo poruke za turiste da se tokom svog bora-vka angažuju i doniraju sredstva za borbu protiv klimatskih promjena i održive projekte u zemlji (do-natorske kutije)

4. Imamo karbonski kalkulator na web sajtu ili na recepciji pomoću koga možemo izračunati svoj karbonski otisak

5. Pojačali smo vizibilnost zelenih poruka namijen-jenih gostima (poruke tipa -smanji svoj karbonski otisak i sl.)

6. Nudimo i zeleni smještaj na zvaničnim sajmovima turizma

7. Ekosertifikovali smo svoj objekat


_______________________________________

21. Kolikim voznim parkom raspolažete?1. Do 5 vozila

2. Od 5 do 10 vozila

3. Više od 10 vozila

4. Ne posjedujemo vozila Idi na pitanje 25.

22. Koju vrstu goriva najčešće koristite u transportu put-nika/turista? (Navesti)

_______________________________________

23. Da li ste spremni da investirate u prevozna sredstva da troše ekološka i alternativna goriva kako bi privukli više putnika ili kako bi privukli određenu kategoriju turista?1. Da (Koliko na godišnjem nivou (navesti % povećan-

ja u odnosu na sadašnji godišnji trošak koji sada plaćate za gorivo _______)

2. Ne

24. Koji su ključni izazovi i prepreke kada je u pitanju ulaganje u nova vozila?1. Nedostatak finansijskih sredstava

2. Nedostatak podsticaja od strane lokalne samouprave i/ili države

3. Nedostatak infrastrukture


_______________________________________________________

25. Da li Vi lično imate običaj da gasite motor svog auto-mobila ili motocikla dok čekate (na pumpi, na parkin-gu, ispred nekog objekta)?1. Da, uvijek

2. Da, ponekad

3. Ne

4. Ne, jer nijesam vozač

Dio 3: Održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizam

Napomena: Na pitanja u dijelu 3 odgovaraju svi ispitanici.

Napomena: Definicija koju je obavezno da anketar pročita prije postavljanja sledećeg bloka pitanja.

Održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizam je zasnovan na principima usklađenosti interesa ekonomskog razvoja i potreba zaštite životne sredine, prirodnih i kulturnih re-sursa, uz sprovođenje mjera ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promjenama.


26. U kojoj mjeri se slažete sa sledećim konstatacijama? Napomena: Označiti polja sa X.

U pot-puno-sti se

slažem

Slažem se

Do-nekle

se slažem

Do-nekle se ne

slažem

Ne slažem

se

Uopšte se ne

slažem

Klimatske prom-jene imaju veliki uticaj na razvoj turizma

Održivi/zeleni/eko/niskokar-bonski turizam treba da bude strateško usm-jerenje za razvoj turizma u našoj opštini

Ulaganja u ra-zvoj zelenih, eko, održivih ni s ko karbonskih turističkih uslu-ga i proizvoda će privući vi-sokoplatežne turiste iz raz-vijenih zemalja i ostvariti du-goročni prihod

Rizorti i ve-liki investici-o ni projekti n a r u š a v a j u koncept eko, održivog, ze-le nog, nisko-k a b o n s k o g turizma

Eko, održivi, ze leni, niskoka-bonski turizam ima veliki uti-caj na turistički razvoj u mojoj opštini

27. Da li smatrate da je stanje životne sredine na zadovol-javajucem nivou u Crnoj Gori?1. Da

2. Ne, Zašto? _______________________________________

____________________

28. Zašto bi turisti birali Crnu Goru kao destinaciju za održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizam?Napomena: Mogucnost davanja više odgovora.

1. Netaknuta priroda

2. Kvalitet smještaja

3. Povoljne cijene

4. Raznovrsnost i kvalitet usluga

5. Popularna destinacija

6. Saobraćajna povezanost

7. Ljetnji muzički, modni, filmski festivali, doček Nove Godine

8. Drugo, Navesti __________________________________________________________

29. Šta bi najhitnije trebalo rješavati kada je u pitanju stanje životne sredine u Crnoj Gori?Napomena: Zaokružiti jedan odgovor.

1. Otpad

2. Buka

3. Prašina

4. Zagađenost vode

5. Gužva na plažama

6. Gužva u saobraćaju

7. Ostalo, Navesti

___________________________________________________

30. Koji je, po Vama, efikasan način da se smanje sao-braćajne gužve u toku ljetnje turističke sezone? Nav-esti

________________________________________________________

Dio 4: Karbonski otisak Napomena: Na pitanja u dijelu 4 odgovaraju svi ispitanici.

31. U kojoj mjeri ste upoznati sa problemom klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja?1. Ni malo

2. Ne znam skoro ništa o tome

3. Znam osnovne informacije

4. U velikoj mjeri

32. Vaša dnevna potrošnja energije i poslovne aktivno-sti utiču na životnu sredinu, tj. dok vozite automobil, grijete i hladite prostorije prouzrokuju emisije CO2 i druge štetne gasove što doprinosi klimatskim prom-jenama. To se zove karbonski otisak. Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?1. Da

2. Ne Idi na pitanje 34.3. Ne, ali imam namjeru Idi na pitanje 34.

33. Da li ste koristili sajtove za izračunavanje karbonskog otiska?1. Da, jesam (www.izracunajco2.me, calculateco2.me)

2. Da, jesam inostrane (www.ecologicalfootprint.com, www.co2.myclimate.org)

34. Da li ste upoznati sa mjerama za smanjenje karbon-skog otiska?1. Da

2. Ne

3. Djelimično

35. Da li sprovodite mjere za smanjenje karbonskog otis-ka?1. Da



36. Na koji način sprovodite mjere za smanjenje karbon-skog otiska?Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.

1. Sprovođenje mjera za unapređenje energetske efikasnosti-ušteda energije

2. Racionalno korišćenje vode i hemikalija

3. Smanjenje stvaranja otpada u hotelu/preduzeću

4. Planiramo nabavku hibridnih i/ili električnih vozila

5. Gasimo motor automobila i/ili motocikla u „praz-nom hodu“

6. Ohrabrujemo goste i zaposlene da koriste javni prevoz i nemotorizovane oblike prevoza

7. Nešto drugo, Navedite

___________________________________________________________

37. Da li ste zainteresovani za dodatna ulaganja kojima biste smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredi-nu i klimatske promjene?1. Da

2. Ne

38. Da li biste podržali uvođenje turističke kartice kojom bi turisti koji je posjeduju ostvarili popust na vaše usluge od 5% do 10%?1. Da

2. Ne



STATISTIČKI ANEKS



SADRŽAJ

1. STAVOVI PRIVREDNIH SUBJEKATA............................................................................................. 61Dio 1: Opšte informacije o privrednom subjektu ................................................................................... 61Dio 2: Energetska efikasnost ...................................................................................................................... 65Dio 3: Eko-sertifikacija ..................................................................................................................................67Dio 4: Održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizam ................................................................................71Dio 5: Karbonski otisak .................................................................................................................................73

2. STAVOVI TURISTA ..........................................................................................................................75Dio 1: Posjeta Crnoj Gori ...............................................................................................................................75Dio 2: Karbonski otisak ................................................................................................................................ 82Dio 3: Potrošnja .............................................................................................................................................. 84Dio 4: Socio-ekonomska pitanja ............................................................................................................... 85



1. STAVOVI PRIVREDNIH SUBJEKATA

Dio 1: Opšte informacije o privrednom subjektuNapomena: Dio 1-Opšte informacije o privrednom subjektua odgovaraju svi ispitanici.

Opština

Frekvencija Procenat Validni Procenat

Podgorica 10 10 10

Kotor 9 9 9

Tivat 6 6 6

Bar 13 13 13

Ulcinj 9 9 9

Budva 37 37 37

Herceg Novi 13 13 13

Cetinje 3 3 3

Total 100 100 100

Godina osnivanja


Do 1980. godine 3 3 4,5

Od 1980. do 1990. godine 6 6 9

Od 1990. do 2000. godine 5 5 7,5

Od 2000. do 2010. godine 28 28 41,8

Nakon 2010. godine 25 25 37,3

Total 67 67 100

Total 100 100

Pozicija ispitanika u privrednom subjektu


Direktor 11 11 11,3

Menadžer 25 25 25,8

Recepcioner 9 9 9,3

Vlasnik 27 27 27,8

Zamjenik direktora 6 6 6,2

Direktor prodaje i marketinga 2 2 2,1

Finansijski direktor 1 1 1

Šef prodaje 1 1 1

Menadžer prodaje 1 1 1

Šef recepcije 2 2 2,1

Poslovođa 2 2 2,1

Odgovorno lice u agenciji 1 1 1


Ovlašćeno lice 8 8 8,2

Samostalni referent marketinga 1 1 1

Total 100 100

1. Koju vrstu usluge obavljate u oblasti turizma?


Hotel 50 50 50

Apartmani/privatni smještaj 21 21 21

Turistička agencija 9 9 9

Prevoz putnika 20 20 20

Total 100 100 100

1.1. Broj kreveta/mjesta/vozila

N Minimum Maksimum Prosjek

Hotel 44 6 1985 207,06

Apartmani/privatni smještaj 20 3 76 17,1

Prevoz putnika 15 1 125 30,4

Napomena: HOTEL SLOVENSKA PLAŽA (1985 ležajeva)

1.2. Godišnja stopa popunjenosti (%)


Hotel 32 35 100 66,5

Apartmani/privatni smještaj 19 20 80 53,68

Prevoz putnika 13 30 100 73,46

2. Na koji način promovišete Vašu ponudu?

Uopšte ne koristimo

Koristimo ponekad

Uvijek koristimo

Putem našeg web sajta 35,2% 12,1% 52,7%

Putem sajta Nacionalne i/ili Lokalne turističke organizacije 48,3% 34,5% 17,2%

Brošure 25,3% 29,7% 45,1%

Online rezervacije 19,4% 14% 66,7%

Tur-operatori/Agencije 18,1% 30,9% 51,1

Web portali (TripAdvisor, Booking...) 14,3% 20,9% 64,8%

Uvrštavanje u katalog sa ostalim izdavaocima smještaja/turističkim agencijama 29,5% 39,8% 30,7%

3. Iz kojih zemalja dolaze Vaši gosti/klijenti?

Najčešće Najređe

Domaće tržište (Crna Gora) 68,4% 31,6%

Zemlje Zapadnog Balkana/Region 66% 34%

EU 75,8% 24,2%


Azija 32,6% 67,4%

Afrika 18,8% 81,2%

Sjeverna Amerika 33,8% 66,3%

Južna Amerika 18,2% 81,8%

Australija 28,2% 71,8%

4. Koje dodatne aktivnosti nudite Vašim klijentima/gostima?

% od ukupnog uzorka

Sunčanje/Plaža 49

Plivanje 48

Krstarenje 20

Eko-ture 24

Biciklizam 17

Kajaking 10

Jahanje konja 12

Paraglajding 13

Kajt surfing 11

Aktivni turizam 23

Welness turizam 36

Obilasci kulturno-istorijskih spomenika 27

Drugo 20

Ukupno 310

4.1. Koje dodatne aktivnosti nudite Vašim klijentima/gostima-drugo navesti

% od ukupnog uzorka

Aqua park 1

Auto usluge 1

Ekskurzije 1

Kongresni turizam 1

Krstarenje 1

Otvoreni bazen 1

Prevoz 1

Rafting, nacionalni parkovi 1

Rent a car 2

Sve navedeno nude preko drugih agencija 1

Sve navedeno u saradnji sa partnerima 1

Transfer servis 4

U saradnji sa agencijama 1

U saradnji sa partnerima 1

U slučaju interesovanja angažujemo agenciju 1

Vozač uz iznajmljeno auto 1

Ukupno 20


5. U kojoj mjeri je Vaš biznis sezonski ograničen?

Ne slažem se Donekle se slažem

U potpunosti se slažem

Imamo posjetioce/goste tokom cijele godine 40,4% 29,3% 30,3%

Posao van sezone za nas pred-stavlja problem 29% 41,9% 29%

U velikoj mjeri smo pod uticajem sezone 20,8% 27,1% 52,1%

Ne radimo van sezone 56,7% 15,6% 27,8%

5.1. Prosječni mjesečni troškovi (EUR) - (sa ekstremnim vrijednosti)


Električna energija 70 40 30.000 4.638,686

Gorivo 47 80 90.000 5.728,596

Vodosnabdijevanje 68 10 20.000 2.810,647

Odlaganje otpada 69 10 15.472 737,2464

5.1.1. Prosječni mjesečni troškovi (EUR) - (bez ekstremnih vrijednosti)


Električna energija 62 40 12.100 2.419,613

Gorivo 39 80 5.000 940,7692

Vodosnabdijevanje 57 10 6.000 791,6491

Odlaganje otpada 61 10 1.500 327,5902

5.2. Koju vrstu usluge obavljate u oblasti turizma-ukrštanje (sa ekstremnim vrijednostima)

Prosječni mjesečni troškovi (EUR)

Hotel Apartmani/privatni smještaj

Turistička agencija Prevoz putnika

Prosjek Prosjek Prosjek Prosjek

Električna energija 9.386,61 570,25 149,38 261,11

Gorivo 4.800,18 194,29 1.516,00 11.900,00

Vodosnabdijevanje 5.669,97 151,05 47,50 95,63

Odlaganje otpada 1.458,70 92,90 23,13 86,25

Napomena: Prosječni mjesečni troškovi (EUR)

5.2.1. Koju vrstu usluge obavljate u oblasti turizma-ukštanje (bez ekstremnih vrijednosti)

Prosječni mjesečni troškovi (EUR) Hotel Apartmani/privatni

smještajTuristička agencija Prevoz putnika

Električna energija 5.402,64 570,25 149,38 261,11

Gorivo 952,5 194,29 1516 1.242,86

Vodosnabdijevanje 1.868,59 151,05 47,5 95,63

Odlaganje otpada 690 92,9 23,13 86,25

Električna energija 9,66 19,5 10 10

Napomena: Prosječni mjesečni troškovi (EUR)


5.3. Za koliko su povećani mjesečni troškovi u toku ljetnje sezone u odnosu na isti period 2016?


Električna energija 34 1 50 14,3706

Gorivo 24 2 65 14,5

Vodosnabdijevanje 29 1 60 10,6621

Odlaganje otpada 25 1 20 7

5.4. Za koliko su smanjenji mjesečni troškovi u toku ljetnje sezone u odnosu na isti period 2016?


Gorivo 1 10 10 10

Vodosnabdijevanje 1 5 5 5

Odlaganje otpada 2 20 20 20

6. Vaš godišnji promet u 2016. godina


Do 100.000 eura 55 55 62,5

Od 100.0000 eura do 500.000 eura 11 11 12,5

Od 500.000 eura do 1.000.000 eura 11 11 12,5

Više od 1.000.000 eura 11 11 12,5

Total 88 88 100

Total 100 100

Dio 2: Energetska efikasnost Napomena: Dio 2-Energetska efikasnost odgovaraju ispitanici-predstavnici hotela i apartmana.

7. Da li ulažete u energetsku efikasnost Vaših objekata?


Da 45 63,4 65,2

Ne 24 33,8 34,8

Total 69 97,2 100

Total 71 100

8. Na koji način ste povećali energetsku efikasnost u periodu 2015-2017?

% od ukupnog uzorka

Izolacija (zidovi, prozori, vrata) 86,7

Sistemi hlađenja i/ili grijanja 77,8

Sistem rasvjete 84,4

Korišćenje obnovljivih izvora energije (solarni paneli, energija vjetra, geotermalna energija) 35,6

Drugo 2,2

Napomena: Mogućnost davanja više odgovoraFilter: Odgovaraju privredni subjekti koji ulažu u energetsku efikasnost svojih objekata.


9. Koliki je iznos Vaših dosadašnjih ulaganja u energetsku efikasnost?


Do 10.000 eura 18 40 42,9

Od 10.000 eura do 50.000 eura 12 26,7 28,6

Od 50.000 eura do 100.000 eura 5 11,1 11,9

Od 100.000 eura do 500.000 eura 4 8,9 9,5

Više od 500.000 eura 3 6,7 7,1

Total 42 93,3 100

Total 45 100

Filter: Odgovaraju privredni subjekti koji ulažu u energetsku efikasnost svojih objekata.

10. Da li ste ostvarili uštede po osnovu ulaganja u povećanje energetske efikasnosti?


Da 8 17,8 18,2

Donekle 35 77,8 79,5

Ne 1 2,2 2,3

Total 44 97,8 100

Total 45 100

Filter: Odgovaraju privredni subjekti koji ulažu u energetsku efikasnost svojih objekata.

10.1. Ako je DA navedite procenat


4 5 30 13,75

Filter: Odgovaraju privredni subjekti koji ulažu u obnovljive izvore energije

11. Navedite ukupan broj peškira po jednoj osobi/krevetu?

Frequency Percent Valid Percent

Do 2 peškira 23 32,4 37,7

Od 2 do 4 peškira 37 52,1 60,7

Više od 4 peškira 1 1,4 1,6

Total 61 85,9 100,0

Total 71 100,0

11.1. Navedite ukupan broj peškira po jednoj osobi/krevetu?


61 1 5 2,8033

12. Koliko često odnosite peškire na pranje?


Dnevno 38 53,5 53,5

Sedmično 11 15,5 15,5

Imamo svoj vešeraj 21 29,6 29,6

Ostalo 1 1,4 1,4

Total 71 100 100


13. Navedite prosječan mjesečni trošak pranja peškira u toku ljetnje turističke sezone?


Do 500 eura 20 28,2 69

Od 500 do 1.000 eura 5 7 17,2

Od 1.000 do 3.000 eura 1 1,4 3,4

Od 3.000 do 6.000 eura 1 1,4 3,4

Više od 6.000 eura 2 2,8 6,9

Total 29 40,8 100

Total 71 100

Filter: Isključeni odgovori privrednih subjekta koji su odgovorili da imaju svoj vešeraj.

13.1. Navedite prosječan mjesečni trošak pranja peškira u toku ljetnje turističke sezone - (sa ekstremnim vrijednostima)


29 30 8000 1043,035


13.1.1. Navedite prosječan mjesečni trošak pranja peškira u toku ljetnje turističke sezone? - (bez ekstremnih vrijedno-sti)


23 1,00 5,00 2,6522


Dio 3: Eko-sertifikacijaNapomena: Dio 3: Eko -sertifikacija odgovaraju svi ispitanici

14. Da li smatrate da za poslovne subjekte u Crnoj Gori postoje podsticajne mjere, bilo da se radi o finansijskim sredstvima ili drugim podsticajima/olakšicama za realizaciju ”zelenih, eko, održivih” projekata u sektoru turizma?


Da 64 64 72,7

Ne 24 24 27,3

Total 88 88 100

Ukupno 100 100

14.1. Navedite, zrazlog zbog čega opština nema dovoljno finansijskih sredstava za finansiranje “zelenih”projekata?

N% od onih koji su odgovorili da opština nema dovoljno finansijskih sredstava za finansiranje “zelenih”projekata

Nije dalo odgovor 17 70,8

Nedovoljna promocija 1 4,2

Nema direktnih podsticaja 1 4,2

Nema dovoljno finansijskih sredstava 1 4,2

Nijesam upoznat sa tim 3 12,5


Nikad ništa od državnih ili opštih mjera 1 4,2

Ukupno 24 100

Napomena: Odgovaraju samo privredna lica koja su odgovorila da opština nema dovoljno finansijskih sredstava za finansiranje “zelenih”projekata.

15. Da li ste uveli neki eko-sertifikat u svoje poslovanje?


Da 6 6 6,3

Planiram uvesti Eko znak Evopske unije 23 23 24,2

Planiram uvesti Travelife sertifikat 17 17 17,9

Ne planiram uvesti eko-sertifikat 49 49 51,6

Total 95 95 100

Total 100 100

15.1. Koji ste eko-sertifikat uveli u svoje poslovanje

N % od onih koji su uveli eko-sertifikat u svoje poslovanje

Nisu odgovorili 2 33,33

Eco label certifikat 3 50

Sve, EU, sertifikate Travelife, EU MTA/EHC 1 16,66

Ukupno 6 100

Napomena: Odgovaraju samo privredna lica koja su odgovorila da imaju eko-sertifikat.

15.1.1. Razlog zbog kojih se ne žele uvesti eko-sertifikat

N % od onih koji su naveli razlog zašto ne žele da uvedu ne planiram uvesti eko-sertifikat

Nisu odgovorili 27 55,1

Finansije 8 16,3

Ne treba za sada 4 8,2

Nema podsticajnih mjera 2 4,1

Nemam vremena da se bavim tim 1 2,0

Nije usko povezan sa djelatnošću agencije 1 2,0

Nijesam upoznat sa eko sertifikatima u mojoj oblasti poslovanja 2 4,1

Specifičnost oblasti poslovanja 2 4,1

Zbog prirode posla 2 4,1

Ukupno 49 100

16. Ako ste ga uveli, da li smatrate da je/će eko-sertifikacija značajno unaprijditi Vaše poslovanje?


Da, u potpunosti 3 50 50

Da, donekle 3 50 50

Total 6 100 100

Filter: Odgovaraju privredni subjekti koji su uveli neki eko-certifikat u svom poslovanju.


17. Da li smatrate da uvođenje eko sertifikata zahtijeva značajna finansijska sredstva?


Da, jer je povrat investicije neizvjestan 51 51 56

Ne, jer posjedovanje sertifikata dovodi do uštede troškova i bolje prodaje kapaciteta 29 29 31,9

Nešto drugo 11 11 12,1

Total 91 91 100

Total 100 100

17.1. Navedite zašto uvođenje eko sertifikata zahtijeva značajna finansijska sredstva

N% od onih koji su naveli nešto drugo po pitanju zašto uvođenje eko sertifikata zahtijeva značajna finansijs-

ka sredstva

Nije odgovorilo 6 54,5

Nemam mišljenje 1 9,1

Nijesam u potpunosti informisan 4 36,4

Ukupno 11 100,0

18. Da li ste uveli neku novinu u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog niskokarbonskog turizma?

Procenat Validni Procenat

Da 29 29 31,2

Ne 64 64 68,8

Total 93 93 100

Total 100 100

19. Koje novine ste uveli?

% od ukupnog uzorka

Pojačana ponuda hrane iz domaćeg uzgoja 62,1

Preporučujemo gostima da koristeći peškir više od jednog puta puta čuvaju životnu sredinu 55,2

Imamo poruke za turiste da se tokom svog boravka angažuju i doniraju sredstva za borbu protiv klimatskih promjena i održive projekte u zemlji (donatorske kutije) 34,5

Imamo karbonski kalkulator na web sajtu ili na recepciji pomoću koga možemo izračunati svoj karbonski otisak 10,3

Pojačali smo vizibilnost zelenih poruka namijenjenih gostima (poruke tipa -smanji svoj kar-bonski otisak i sl.) 6,9

Nudimo i zeleni smještaj na zvaničnim sajmovima turizma 10,3

Ekosertifikovali smo svoj objekat 6,9

Nešto drugo 3,4

Filter: Odgovaraju ispitanici koji su uveli neku novinu u svojoj turističkoj ponudi u duhu eko, zelenog, održivog niskokar-bonskog turizma.

20. Kolikim voznim parkom raspolažete?


Do 5 vozila 39 39 40,2

Od 5 do 10 vozila 10 10 10,3


Više od 10 vozila 19 19 19,6

Ne posjedujemo vozila 29 29 29,9

Total 97 97 100

Total 100 100

21. Koju vrstu goriva najčešće koristite u transportu putnika/turista

% od ukupnog uzorka

Bez odgovora 25,0

Benzin 17,6

Dizel 42,6

Dizel i benzin 1,5

Eco dizel 10,3

Ne vrše transport putnika trenutno 2,9

Ukupno 100,0

Filter: Odgovaraju privredni subjekti koji raspolažu sa voznim parkom.

22. Da li ste spremni da investirate u prevozna sredstva da troše ekološka i alternativna goriva kako bi privukli više putnika ili kako bi privukli određenu kategoriju turista?


Da 25 36,8 38,5

Ne 40 58,8 61,5

Total 65 95,6 100

Ukupno 68 100

Filter: Odgovaraju ispitanici koji raspolažu sa voznim parkom.

22.1. Ako su odgovorilui sa Da (Koliko na godišnjem nivou (navesti % povećanja u odnosu na sadašnji godišnji trošak koji sada plaćaju za gorivo)


7 1,5 30 14,5


23. Koji su ključni izazovi i prepreke kada je u pitanju ulaganje u nova vozila?


Nedostatak finansijskih sredstava 31 45,6 50

Nedostatak podsticaja od strane lokalne samouprave 18 26,5 29

Nedostatak infrastrukture 12 17,6 19,4

Nešto drugo 1 1,5 1,6

Total 62 91,2 100

Ukupno 68 100



24. Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate?


Da, uvijek 49 49 49

Da, ponekad 36 36 36

Ne 8 8 8

Ne, jer nijesam vozač 7 7 7

Total 100 100 100

Dio 4: Održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizamNapomena: Na pitanja u dijelu 4 odgovaraju svi ispitanici.

25. U kojoj mjeri se slažete sa sledećim konstatacijama o klimatskim promjenama i eko-turizmu?

U potpunosti se slažem

Slažem se

Donekle se slažem

Donekle se ne slažem

Ne slažem se

Klimatske promjene imaju veliki uticaj na razvoj turizma 47% 32% 18% 1% 2%

Održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizam treba da bude strateško usmjerenje za razvoj turizma u našoj opštini

30% 35% 33% 2%

Ulaganja u razvoj zelenih, eko, održivih niskokar-bonskih turističkih usluga i proizvoda će privući visokoplatežne turiste iz razvijenih zemalja i ostvariti dugoročni prihod

35% 34% 27% 1% 3%

Rizorti i veliki investicioni projekti narušavaju koncept eko, održivog, zelenog, niskokabon-skog turizma

20% 24% 29% 16% 11%

Eko, održivi, zeleni, niskokabonski turizam ima veliki uticaj na turistički razvoj u mojoj opštini 17% 27% 42% 7% 7%

26. Da li smatrate da je stanje životne sredine na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori?


Da 49 49 49,5

Ne 50 50 50,5

Total 99 99 100

Ukupno 100 100

26.1. Razlozi zbog kojih smatrate da stanje životne sredine nije na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori

% od onih koji su odgovorili da ne smatraju da je stanje životne sredine na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori

Bez odgovora 26

Deponije, smeće se ostavlja na nelegalnim deponija-ma, buka, gužva u saobraćaju, infrastruktura 56

Ljudski faktor, sječa šuma, požari 2

Ne vodi se dovoljno računa o čistoći prirode, plaža 10

Previše gradnje, premalo zelenih površina 2


Slabo razvijena ekološka svijest građana 4

Ukupno 100

Napomena: Odgovaraju pravni subjekti koji su odgovorili da ne smatraju da je stanje životne sredine na zadovoljava-jućem nivou u Crnoj Gori.

27. Zašto bi turisti birali Crnu Goru kao destinaciju za održivi/zeleni/eko/niskokarbonski turizam?

% od ukupnog uzorka

Netaknuta priroda 79

Kvalitet smještaja 38

Povoljne cijene 47

Raznovrsnost i kvalitet usluga 38

Popularna destinacija 31

Saobraćajna povezanost 18

Ljetnji muzički, modni, filmski festivali, doček Nove Godine 23

Drugo 2

Ukupno 276

Napomena: Mogućnost davanja više odgovora

28. Šta bi najbitnije trebalo rješavati kada je u pitanju stanje životne sredine u Crnoj Gori?


Otpad 67 67 69,1

Buka 8 8 8,2

Prašina 1 1 1

Zagadjenost vode 3 3 3,1

Gužva na plažama 1 1 1

Gužva u saobraćaju 17 17 17,5

Total 97 97 100

Ukupno 100 100

29. Koji je efikasan način da se smanje saobraćajne gužve u toku ljetnje turističke sezone?

% od ukupnog uzorka

Bez odgovora 23

Nova putna infrastruktura 13

Izgradnja pasarela, zaobilaznica, kružnog toka, biciklistickih staza 25

Bickla više da se voze 6

Semafori 5

Kontrola policije 5

Alternativni vidovi prevoza 4

Manje koristiti auta 3

Manji broj taksi vozila 3

Bolje organizovanje prelaska ulice za pješake 2

Nova parking mjesta 2

Više gradskog prevoza 2

Završetak radova prije početka sezone 2


Bolja organizovanost na granicama i saobracajnicama 1

Izmještanje taksi stajališta 1

Manje turista 1

Tolerancija policijske službe prema turistima 1

Regulisati kretanje pješaka po ulicama 1

Ukupno 100


Dio 5: Karbonski otisak Napomena: Na pitanja u dijelu 5 odgovaraju svi ispitanici

30. U kojoj mjeri ste upoznati sa problemom klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja?


Ni malo 5 5 5,1

Ne znam skoro ništa o tome 4 4 4

Znam osnovne informacije 68 68 68,7

U velikoj mjeri 22 22 22,2

Total 99 99 100

Ukupno 100 100

31. Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?


Da 11 11 11,3

Ne 76 76 78,4

Ne, ali imam namjeru 10 10 10,3

Total 97 97 100

Ukupno 100 100

32. Da li ste koristili sajtove za izračunavanje karbonskog otiska?


Da, jesam (www.izracunajco2.me, calculateco2.me) 9 81,8 100

Total 11 100

Filter: Odgovaraju pravni subjekti koji su izračunali karbonski otisak svog poslovanja

33. Da li ste upoznati sa mjerama za smanjenje karbonskog otiska?


Da 18 18 18,2

Ne 50 50 50,5

Djelimično 31 31 31,3

Total 99 99 100

Ukupno 100 100


34. Da li sprovodite mjere za smanjenje karbonskog otiska?


Da 34 34 35,4

Ne 62 62 64,6

Total 96 96 100

Ukupno 100 100

35. Na koji način sprovodite mjere za smanjenje karbonskog otiska?

% od onih koji su upoznati sa mjerama za smanjenje karbonskog otiska

Sprovođenje mjera za unapređenje energetske efikasnosti-ušteda energije 82,4

Racionalno korišćenje vode i hemikalija 79,4

Smanjenje stvaranja otpada u hotelu/preduzeću 67,6

Planiramo nabavku hibridnih i/ili električnih vozila 2,9

Gasimo motor automobila i/ili motocikla u „praznom hodu“ 70,6

Ohrabrujemo goste i zaposlene da koriste javni prevoz i nemotorizovane oblike prevoza 32,4

Ukupno 335,3


Filter: Odgovaraju pravni subjekti koji su upoznati sa mjerama za smanjenje karbonskog otiska

36. Da li ste zainteresovani za dodatna ulaganja kojima biste smanjili uticaj svog poslovanja na životnu sredinu i klimatske promjene?


Da 66 66 66,7

Ne 33 33 33,3

Total 99 99 100

Ukupno 100 100

37. Da li biste podržali uvođenje turističke kartice kojom bi turisti koji je posjeduju ostvarili popust na vaše usluge od 5% do 10%?


Da 43 43 78,2

Ne 12 12 21,8

Total 55 55 100

Ukupno 100 100


2. STAVOVI TURISTA

Dio 1: Posjeta Crnoj GoriNapomena: Dio 1 odgovaraju svi ispitanici

Zemlja porijekla turista


Crna Gora 500 50,0 50,0

Srbija 85 8,5 8,5

BiH 53 5,3 5,3

Kosovo 6 0,6 0,6

Makedonija 8 0,8 0,8

Albanija 7 0,7 0,7

Poljska 7 0,7 0,7

Bugarska 1 0,1 0,1

Švedska 7 0,7 0,7

Velika Britanija 68 6,8 6,8

Rusija 93 9,3 9,3

Francuska 45 4,5 4,5

Švajcarska 4 0,4 0,4

Slovenija 4 0,4 0,4

Mađarska 5 0,5 0,5

Holandija 2 0,2 0,2

Hrvatska 15 1,5 1,5

Njemačka 26 2,6 2,6

Belgija 11 1,1 1,1

Španija 3 0,3 0,3

Italija 17 1,7 1,7

Irska 3 0,3 0,3

Bjelorusija 5 0,5 0,5

Moldavija 2 0,2 0,2

Finska 2 0,2 0,2

Norveška 2 0,2 0,2

Turska 5 0,5 0,5

Rumunija 5 0,5 0,5

Izrael 1 0,1 0,1

SAD 3 0,3 0,3

Danska 2 0,2 0,2

Austrija 1 0,1 0,1

Afrika 1 0,1 0,1

Brazil 1 0,1 0,1

Total 1000 100,0 100,0


Zemlja porijekla turista-Region


Crna Gora 500 50 50

Ostale Evropske države 225 22,5 22,5

Balkanske države 162 16,2 16,2

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta 99 9,9 9,9

Ostatak Svijeta 7 0,7 0,7

Albanija 7 0,7 0,7

Total 1000 100 100

1. Da li prvi put turistički posjećujete Crnu Goru?


Da 293 29,3 34,8

Ne 548 54,8 65,2

Total 841 84,1 100,0

Total 1000 100,0

Navedite koliko ste do sada puta posjetili Crnu Goru ne računajući ovaj dolazak


418 1,00 1000,00 73,5574

Napomena: Samo inostrani turisti (sa extremima)

Navedite koliko ste do sada puta posjetili Crnu Goru ne računajući ovaj dolazak


385 1,00 35,00 6,2649

Napomena: Samo inostrani turisti (bez extrema)

2. Sa kim ste doputovali


Sam/sama 107 10,7 10,7

Sa porodicom 551 55,1 55,3

Sa prijateljima 319 31,9 32,0

Sa kolegama-poslovnim partnerima 19 1,9 1,9

Total 996 99,6 100,0

Total 1000 100,0

2.1. Ukupan broj osoba uključujući i ispitanika


483 1,00 7,00 3,3292

Napomena: Odgovaraju ispitanici koji su doputovali sa porodicom.


2.2. Broj djece mlađe od 15 godina


259 1,00 4,00 1,5483

Napomena: Odgovaraju ispitanici koji su doputovali sa porodicom.

3. Na koji način ste birali Crnu Goru kao destinaciju za odmor?

% od ukupnok uzorka

Putem Interneta 36,6

Preporuka prijatelja i rođaka 49

Putem medija, društvenih mreža 4,2

WEB sajt NTO 1,1

Online turističke agencije 9,8

Putem sajmova i izložbi 0,4

Nešto drugo 5,8

Ukupno 106,9


4. Koje ste sve izvore koristili putem Interneta?

% od ukupnok uzorka

Društvene mreže 14,98

Stranice turističke organizacije Crne Gore 2,46

Stranice smještajnih objekata 7,39

On-line turističke agencije 14,37

Ukupno 39,21

Filter: Odgovaraju ispitanici koji su koristili internet kao način biranja Crne Gore kao destinaciju za odmor. Napomna: Mogućnost davanja više odgovora.

5. Koliko planirate da ostanete na ljetnjem odmoru u Crnoj Gori ove godine


Do 7 dana 452 45,2 47,6

Od 7 do 15 dana 469 46,9 49,4

Od 15 do 30 dana 23 2,3 2,4

Više od 30 dana 6 0,6 0,6

Total 950 95,0 100,0

Total 1000 100,0

5.1. Koliko planirate da ostanete na ljetnjem odmoru u Crnoj Gori ove godine - (sa ekstreminim vrijednostima)


950 1,00 90,00 8,8579

5.2. Koliko planirate da ostanete na ljetnjem odmoru u Crnoj Gori ove godine – (bez ekstreminih vrijednosti)


891 2,00 14,00 7,9282


6. Koji su najučestaliji razlozi kada birate neku destinaciju za odmor?


Netaknuta priroda 42,8% 37,4% 18,8% 1%

Kvalitet smještaja 52,7% 43,2% 4%

Kvalitet ishrane 43,9% 48,1% 7,6% 0,4%

Povoljne cijene 50,8% 39,2% 9% 1%

Kvalitet i raznovrsnost usluge 43,3% 46% 8,7% 2%

Popularna je kao destinacija 32,1% 40,7% 19% 8,2%

Saobraćajna povezanost 30,9% 46,6% 16% 6,4%

7. Zašto ste izabrali Crnu Goru kao destinaciju za odmor?


Netaknuta priroda 46% 32,7% 20,1% 1,1%

Kvalitet smještaja 58,4% 37,5% 4% 0,1%

Kvalitet ishrane 48,2% 44,6% 6,8% 0,4%

Povoljne cijene 55% 35,7% 8,4% 0,9%

Kvalitet i raznovrsnost usluge 44,5% 44,2% 9,3% 2%

Popularna je kao destinacija 36,1% 39,6% 17,5% 6,8%

Saobraćajna povezanost 38% 41,6% 14% 6,3%

Ljetnji muzički, filmski, modni festivali, doček Nove Godine 18,1% 31,6% 27,5% 22,8%

Nešto drugo 11,6% 15,7% 1,5% 71,2%

8. U kojoj vrsti smještaja boravite dok ste u Crnoj Gori?


Hotel 387 38,7 39,0

Privatni smještaj 570 57,0 57,4

Motel 9 0,9 0,9

Turističko naselje 9 0,9 0,9

Hostel o 7 0,7 0,7

Planinarski dom i kuća 1 0,1 0,1

Kamp 3 0,3 0,3

Kola za spavanje 1 0,1 0,1


Total 993 99,3 100,0

Total 1000 100,0

9. Koje aktivnosti planirate tokom odmora u Crnoj Gori?

% od ukupnog uzorka

Sunčanje 97,3

Plivanje 98,8

Krstarenje 10,4


Eko-ture 8,8

Biciklizam 5,3

Kajaking 3

Jahanje konja 2,8

Paraglajding 4,4

Kajt surfing 4

Aktivni turizam 10,7

Sport i rekreacija/wellness turizam 19,4

Posjeta nacionalnim parkovima 22,5

Posjeta kulturno-istorijskim znamenitostima 19

Nešto drugo 2,9

Ukupno 309,3


9.1. Nešto drugo, navedite

% od onih koji su naveli nešto drugo

Nije odgovorilo 3,4

Ekskurzija 3,4

Provod 65,5

Kocka 3,4

Vožnja brodom 3,4

Šetnja i odmor 17,2

Rafting 3,4

Ukupno 100

10. Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru?


Avion 320 32,0 32,1

Sopstveni automobil 534 53,4 53,6

Rent-a-car 5 0,5 0,5

Motor 4 0,4 0,4

Brod 2 0,2 0,2

Voz 19 1,9 1,9

Biciklo 2 0,2 0,2

Autobus 103 10,3 10,3


Total 997 99,7 100,0

Total 1000 100,0

10.1. Nešto drugo, navesti


Automobil prijatelja 8 100,0 100,0


10.2. Ispitanici koji su doputovali avionom


Komercijalni let 288 90,0 92,0

Niskotarifna avio-kompanija 25 7,8 8,0

Total 313 97,8 100,0

Total 320 100,0

Napomena: Odgovaraju ispitanici koji su doputovali avionom

11. Koja prevozna sredstva koristite kada putujete kroz Crnu Goru?

% od ukupnog uzorka

Sopstveni automobil 54

Rent-a-car 22,3

Motor 0,5

Brod 0,5

Voz 1,5

Autobus (javni prevoz) 19,2

Bicikl 0,2

Ne putujem kroz Crnu Goru 5,1

Nešto drugo 3,8

Ukupno 107,1


11.1. Nešto drugo, navesti

% od onih koji su naveli nešto drugo

Automobil prijatelja 5,3

Autobus turističke agencije 5,3

Autobus 2,6

Pješačenje 7,9

Taxi 78,9

Total 100

12. Da li u zemlji iz koje dolazite koristite javni prevoz


Da 639 63,9 66,7

Ne 319 31,9 33,3

Total 958 95,8 100,0

Total 1000 100,0

13. Da li ste dolaskom u Crnu Goru koristili usluge javnog prevoza?


Da 332 33,2 35,2

Ne 612 61,2 64,8

Total 944 94,4 100,0

Total 1000 100,0


14. Koji su razlozi zbog kojih nijeste koristili usluge javnog prevoza?

N % od onih koji nisu koristili javni prevoz dolaskom u Crnu Goru.

Ne postoji potreba za ovom vrstom prevoza dok sam u Crnoj Gori 543 83,0

Cijena 9 1,4

Nedovoljno održavanje i higijena 8 1,2

Neredovnost 30 4,6

Slaba povezanost sa mjestima 18 2,8

Nedostatak informacija o postojanju istog 35 5,4

Nešto drugo 11 1,7

Ukupno 654 100,0

Napomena: Mogućnost davanja više odgovora.Filter: Odgovaraju ispitanici koji nisu koristili javni prevoz dolaskom u Crnu Goru.

15. Šta od navedenog najbolje opisuje Vaše vozilo?


Ne posjedujem/vozim automobil 169 16,9 17,2

Electrično vozilo 12 1,2 1,2

Hibridno vozilo 24 2,4 2,4

Vozilo koje koristi dizel gorivo 557 55,7 56,5

Vozilo koje koristi benzin 221 22,1 22,4


Total 985 98,5 100,0

Total 1000 100,0

15.1.Nešto drugo, navesti


Nije navedeno 1 50 50

Gas 1 50 50

Total 2 100 100

16. Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate?


Da, uvijek 324 39,7 39,7

Da, ponekad 447 54,8 54,8

Ne 45 5,5 5,5

Total 816 100,0 100,0

Filter: Na pitanje “Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate “odgovaraju ispitanici koji posjeduju automobil.

17. Da li planirate da ponovo posjetite Crnu Goru u narednih pet godina?


Da 865 86,5 92,5

Ne 70 7,0 7,5

Total 935 93,5 100,0

Total 1000 100,0


Dio 2: Karbonski otisakNapomena: Dio 2 odgovaraju svi ispitanici

18. U kojoj mjeri ste upoznati sa problemom klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja?


Ni malo 104 10,4 10,5

Ne znam skoro ništa o tome 218 21,8 21,9

Znam osnovne informacije 586 58,6 58,9

U velikoj mjeri 87 8,7 8,7

Total 995 99,5 100,0

Total 1000 100,0

19. Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?


Da 158 15,8 15,9

Ne 663 66,3 66,8

Ne, ali imam namjeru 172 17,2 17,3

Total 993 99,3 100,0

Total 1000 100,0

20. Da li ste koristili sajtove za izračunavanje karbonskog otiska?


Da, jesam 62 39,2 47,0

Da, jesam inostrane 55 34,8 41,7


Total 132 83,5 100,0

Total 158 100,0

Filter: Odgovaraju ispitanici koji su izračunali karbonski otisak svog poslovanja.



Da 157 15,7 15,8

Ne 378 37,8 38,0

Djelimično 460 46,0 46,2

Total 995 99,5 100,0

Total 1000 100,0

22. Da li ste zainteresovani za eko sertifikovanim smještajem, koji ne narušava životnu sredinu


Da 473 47,3 48,0

Ne 512 51,2 52,0

Total 985 98,5 100,0

Total 1000 100,0


23. Koje konkretne radnje sprovodite u svom domu kako bi smanjili svoj štetan uticaj na prirodu ili karbonski otisak?


Kratko tuširanje umjesto kupanja 27,8% 43,1% 27% 2,1%

Ponovno korišćenje peškira 26,8% 38,7% 28,5% 6%

Gašenje svjetla i klima uređaja pri izlasku iz sobe/apartmana 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Gašenje motora automobila i/ili motocikla 36,2% 36,7% 22,1% 5%

Korišćenje lokalnog javnog prevoza 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Pješačenje i/ili vožnja bicikla 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Odvojeno odlaganje otpada 11% 36% 27,5% 25,5%

Kupovina lokalnih, domaćih proizvoda 16,8% 54,4% 24% 4,9%

24. Koje aktivnosti sprovodite ili planirate sprovesti u toku boravka u Crnoj Gori kako bi doprinijeli smanjenju kar-bonskog otiska?


Kratko tuširanje umjesto kupanja 29,8% 52,4% 15,8% 2%

Ponovno korišćenje peškira 29,3% 49,2% 16,1% 5,5%

Gašenje svjetla i klima uređaja pri izlasku iz sobe/apartmana 66,7% 27,3% 5,3% 0,7%

Gašenje motora automobila i/ili motocikla 43,9% 32,8% 17,8% 5,4%

Korišćenje lokalnog javnog prevoza 12,6% 24,8% 23,7% 39%

Pješačenje i/ili vožnja bicikla 12,2% 49,6% 30,2% 8%

Odvojeno odlaganje otpada 10,2% 35,7% 22,9% 31,2%

Kupovina lokalnih, domaćih proizvoda 16,6% 51,8% 26,6% 4,9%

25. Da li smatrate da je stanje životne sredine na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori?


Da 779 77,9 78,5

Ne, zašto 213 21,3 21,5

Total 992 99,2 100,0

Total 1000 100,0

25.1. Razlozi zašto stanje životne sredine nije na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori.

% od onih koji su naveli razlog zašto smatraju da stanje životne sredine nije na

zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori.

Nije odgovorilo 19,2

Država premalo ulaže u sistem 0,5

Ljudi ne vode dovoljno računa o životnoj sredini 2,3

Nema rentiranja bicikala 0,5

Mnogo otpada,gužve u saobraćaju, zagađenost vode i vaduha, prevelika buka 71,8

Morska voda je zagađena, ispustanje kanalizacije u more 1,4

Moglo bi više da se poradi na skupljanju smećau manjim mjestima 1,4

Ne vodi se računa o zaštiti biljaka, ljudi i životinja 0,9

Nedovoljno zelenog pokrivača na primorju 0,9


Nedovoljno znanja o zaštiti životne sredine 0,5

Više se radi na uređenju juga cg nego sjevera 0,5

Ukupno 100

Napomena: Odgovaraju ispitanici koji su naveli razlog zašto smatraju da stanje životne sredine nije na zadovoljava-jućem nivou u Crnoj Gori.

26. Šta Vam u najvećoj mjeri smeta kada je u pitanju stanje životne sredine u Crnoj Gori?


Otpad 378 37,8 38,0

Buka 75 7,5 7,5

Prašina 21 2,1 2,1

Zagađenost vode 50 5,0 5,0

Gužva na plažama 117 11,7 11,8

Gužva u saobraćaju 349 34,9 35,1

Ostalo, navesti 4 0,4 0,4

Total 994 99,4 100,0

Total 1000 100,0

Dio 3: PotrošnjaNapomena: Dio 3 odgovaraju svi ispitanici.

27. Da li ste zainteresovani da imate angažovan odmor što znači da u cilju razvoja zelenog, ekološkog, održivog, nis-kokarbonskog turizma a da platite više za takvu vrstu odmora.


Da 278 27,8 28,0

Ne 467 46,7 47,0

Ne, ali planiram 248 24,8 25,0

Total 993 99,3 100,0

Total 1000 100,0

28. Da li ste spremni izdvojiti više novca u okviru cijene paket aranžmana ili cijene avio-karte ako da znate da će ta sredstva biti namijenjena finansiranju zelenih projekata koji će doprinijeti smanjenju vašeg karbonskog otiska u Crnoj Gori, odnosno smanjenju štetnog uticaja vašeg putovanja na prirodu?


Da 407 40,7 41,3

Ne 579 57,9 58,7

Total 986 98,6 100,0

Total 1000 100,0

29. U kom iznosu izdvajate ili planirate izdvojiti data sredstva?


Do 10% cijene 328 32,8 80,0

Do 20% cijene 71 7,1 17,3


Do 30% cijene 10 1,0 2,4

Više od 30% cijene 1 0,1 0,2

Total 410 41,0 100,0

Total 1000 100,0

Filter: Odgovaraju ispitanici koji bi izdvojii više novca u okviru cijene paket aranžmana ili cijene avio-karte ako bi ta sredstva bila namijenjena finansiranju zelenih projekata koji će doprinijeti smanjenju vašeg karbonskog otiska u CG, odnosno smanjenju štetnog uticaja vašeg putovanja na prirodu?

Dio 4: Socio-ekonomska pitanjaNapomena: Dio 4 odgovaraju svi ispitanici.

30. Pol


Muški 510 51,0 51,0

Ženski 490 49,0 49,0

Total 1000 100,0 100,0

31. Godine starosti ispitanika


Do 18 godina 3 0,3 0,3

Od 18 do 25 godina 187 18,7 18,7

Od 26 do 35 godina 395 39,5 39,5

Od 36 do 45 godina 258 25,8 25,8

Od 46 do 55 godina 116 11,6 11,6

Od 56 do 65 godina 38 3,8 3,8

Preko 65 godina 3 0,3 0,3

Total 1000 100,0 100,0

32. Stepen obrazovanja


Osnovna škola 23 2,3 2,3

Srednja škola 365 36,5 36,5

Visoko obrazovanje 612 61,2 61,2

Total 1000 100,0 100,0

33. Zaposlenost


Zaposlen/a 682 68,2 68,2

Samozaposlen/a 132 13,2 13,2

Student 121 12,1 12,1

Penzioner/ka 17 1,7 1,7

Nezaposlen/a 47 4,7 4,7


Total 1000 100,0 100,0


33.1. Nešto drugo navesti


Domaćica 1 100,0 100,0

34. Prosječni mjesečni prihod domaćinstva


Manji od 1.000 eur 447 44,7 44,7

Od 1.000 do 3.000 eur 437 43,7 43,7

Od 3.000 do 5.000 eur 102 10,2 10,2

Više od 5.000eur 14 1,4 1,4

Total 1000 100,0 100,0

Da li prvi put turistički posjećujete Crnu Goru

Da Ne

Pol

Muški 17,1% 34,4%

Ženski 17,7% 30,8%

Total 34,8% 65,2%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,0% 1,2%

Srednja škola 8,9% 28,7%

Visoko obrazovanje 25,0% 35,3%

Total 34,8% 65,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 25,4% 42,6%

Samozaposlen/a 5,5% 7,7%

Student 3,3% 9,0%

Penzioner/ka 0,2% 1,8%

Nezaposlen/a 0,4% 3,9%

Nešto drugo 0,0% 0,1%

Total 34,8% 65,2%

Godine starosti ispitanika

Do 18 godina 0,0% 0,4%

Od 18 do 25 godina 6,1% 12,8%

Od 26 do 35 godina 13,8% 25,6%

Od 36 do 45 godina 8,8% 15,3%

Od 46 do 55 godina 4,4% 8,2%

OD 56 do 65 godina 1,8% 2,5%

Preko 65 godina 0,0% 0,4%

Total 34,8% 65,2%

Stepen obrazovanja




Total 34,8% 65,2%


Zaposlenost



Student 3,3% 9,0%




Total 34,8% 65,2%

Prosječni mjesečni prihod domaćinstva

Manji od 1.000eur 10,9% 32,5%

Od 1.000 do 3.000eur 14,3% 29,0%

Od 3.000 do 5.000eur 8,6% 3,2%

Više od 5.000eur 1,1% 0,5%

Total 34,8% 65,2%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 2,0% 38,6%

Inostrani turisti 32,8% 26,5%

Total 34,8% 65,2%

Regioni

Crna Gora 2,0% 38,6%

Ostale Evropske države 19,3% 7,4%

Balkanske države 5,9% 13,3%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta 6,5% 5,2%

Ostatak Svijeta 0,5% 0,4%

Albanija 0,6% 0,2%

Total 34,8% 65,2%

Opština

Ulcinj 3,8% 7,8%

Bar 1,8% 14,1%

Herceg Novi 9,6% 16,5%

Kotor 1,9% 2,1%

Budva 13,3% 17,7%

Tivat 3,2% 4,4%

Cetinje 1,2% 2,4%

Total 34,8% 65,2%

Da li prvi put turistički posjećujete Crnu Goru

Da Ne

Zemlja porijekla

Srbija 5,5% 20,6%

BiH 5,8% 10,5%

Velika Britanija 16,0% 4,9%

Rusija 15,4% 13,2%

Njemačka 5,8% 2,2%

Total 48,6% 51,4%


2. Sa kim ste doputovali

Sam/sama Sa porodicom Sa prijateljimaSa kolegama - poslovnim partnerima

Pol

Muški 4,5% 28,6% 16,5% 1,4%

Ženski 6,2% 26,7% 15,6% 0,5%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,8% 1,3% 0,2% 0,0%

Srednja škola 2,3% 19,9% 13,9% 0,4%

Visoko obrazovanje 7,6% 34,1% 18,0% 1,5%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Zaposlenost

Zaposlen/a 7,4% 40,1% 19,5% 1,2%

Samozaposlen/a 1,4% 8,1% 3,3% 0,4%

Student 0,9% 3,0% 7,9% 0,2%

Penzioner/ka 0,7% 0,9% 0,1% 0,0%

Nezaposlen/a 0,3% 3,1% 1,2% 0,1%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%


Do 18 godina 0,0% 0,2% 0,1% 0,0%

Od 18 do 25 godina 2,6% 5,5% 9,9% 0,5%

Od 26 do 35 godina 4,3% 20,4% 14,5% 0,4%

Od 36 do 45 godina 1,9% 18,5% 4,8% 0,6%

Od 46 do 55 godina 1,0% 8,6% 1,7% 0,3%

OD 56 do 65 godina 0,8% 2,0% 0,9% 0,1%

Preko 65 godina 0,1% 0,1% 0,1% 0,0%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,8% 1,3% 0,2% 0,0%

Srednja škola 2,3% 19,9% 13,9% 0,4%


Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Zaposlenost

Zaposlen/a 7,4% 40,1% 19,5% 1,2%

Samozaposlen/a 1,4% 8,1% 3,3% 0,4%

Student 0,9% 3,0% 7,9% 0,2%

Penzioner/ka 0,7% 0,9% 0,1% 0,0%

Nezaposlen/a 0,3% 3,1% 1,2% 0,1%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%


Manji od 1.000eur 6,7% 21,8% 15,7% 0,4%

Od 1.000 do 3.000 eur 2,8% 26,0% 14,1% 1,0%

Od 3.000 do 5.000 eur 0,9% 6,7% 2,1% 0,4%

Više od 5.000eur 0,3% 0,8% 0,2% 0,1%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 4,2% 26,8% 18,0% 1,0%

Inostrani turisti 6,5% 28,5% 14,1% 0,9%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%


Regioni

Crna Gora 4,2% 26,8% 18,0% 1,0%

Ostale Evropske države 2,0% 13,2% 7,1% 0,2%

Balkanske države 2,4% 8,6% 4,6% 0,6%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta 2,1% 6,1% 1,6% 0,0%

Ostatak Svijeta 0,0% 0,5% 0,1% 0,1%

Albanija 0,0% 0,1% 0,6% 0,0%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Opština

Ulcinj 1,5% 4,6% 3,3% 0,4%

Bar 0,0% 7,2% 6,2% 0,0%

Herceg Novi 0,3% 14,2% 7,1% 0,4%

Kotor 0,5% 2,0% 0,8% 0,0%

Budva 6,9% 21,9% 12,1% 1,0%

Tivat 1,2% 3,8% 1,3% 0,1%

Cetinje 0,3% 1,6% 1,1% 0,0%

Total 10,7% 55,3% 32,0% 1,9%

Sa kim ste doputovali

Sam/sama Sa porodicom Sa prijateljimaSa kolegama - poslovnim partnerima

Zemlja porijekla

Srbija 5,2% 10,8% 9,3% 0,9%

BiH 1,9% 9,9% 4,0% 0,6%

Velika Britanija 1,5% 13,9% 5,2% 0,3%

Rusija 6,2% 17,6% 4,6% 0,0%

Njemačka 0,6% 5,2% 2,2% 0,0%

Total 15,4% 57,4% 25,3% 1,9%

U kojoj vrsti smještaja boravite dok ste u Crnoj Gori?

Hotel Privatni smještaj Motel

Turis-tičko

naseljeHostel o

Planinar-ski dom i

kućaKamp Kola za

spavanjeNešto drugo

Pol

Muški 19,4% 29,5% 0,6% 0,5% 0,3% 0,0% 0,3% 0,0% 0,3%

Ženski 19,5% 27,9% 0,3% 0,4% 0,4% 0,1% 0,0% 0,1% 0,3%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 1,7% 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0%

Srednja škola 10,5% 24,3% 0,5% 0,6% 0,3% 0,0% 0,1% 0,0% 0,2%

Visoko obrazo-vanje

26,8% 32,8% 0,4% 0,3% 0,4% 0,0% 0,2% 0,0% 0,4%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%


Zaposle-nost

Zapos-len/a 30,4% 36,1% 0,4% 0,4% 0,4% 0,1% 0,2% 0,1% 0,3%

Samo-zapos-len/a

5,9% 6,6% 0,3% 0,1% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Student 1,9% 9,6% 0,0% 0,3% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1%

Penzion-er/ka 0,3% 1,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,2%

Nezapos-len/a 0,4% 3,9% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%


Do 18 godina 0,2% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Od 18 do 25 godina 4,0% 14,2% 0,0% 0,2% 0,2% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Od 26 do 35 godina 16,6% 21,8% 0,3% 0,4% 0,3% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1%

Od 36 do 45 godi-na

10,2% 14,2% 0,5% 0,2% 0,2% 0,0% 0,1% 0,1% 0,2%

Od 46 do 55 godina 5,4% 5,7% 0,1% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,1%

OD 56 do 65 godi-na

2,4% 1,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Preko 65 godina 0,1% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 1,7% 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0%

Srednja škola 10,5% 24,3% 0,5% 0,6% 0,3% 0,0% 0,1% 0,0% 0,2%

Visoko obrazo-vanje

26,8% 32,8% 0,4% 0,3% 0,4% 0,0% 0,2% 0,0% 0,4%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

Zaposle-nost

Zapos-len/a 30,4% 36,1% 0,4% 0,4% 0,4% 0,1% 0,2% 0,1% 0,3%

Samo-zapos-len/a

5,9% 6,6% 0,3% 0,1% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Student 1,9% 9,6% 0,0% 0,3% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1%

Penzion-er/ka 0,3% 1,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,2%

Nezapos-len/a 0,4% 3,9% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%


Prosječni mjesečni prihod domaćin-stva

Manji od 1.000eur 13,3% 29,8% 0,1% 0,5% 0,2% 0,1% 0,3% 0,1% 0,2%

Od 1.000 do 3.000eur

17,2% 24,6% 0,8% 0,4% 0,5% 0,0% 0,0% 0,0% 0,4%

Od 3.000 do 5.000eur

7,8% 2,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Više od 5.000eur 0,7% 0,7% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 10,7% 37,5% 0,3% 0,5% 0,0% 0,1% 0,1% 0,1% 0,4%

Inostrani turisti 28,3% 19,9% 0,6% 0,4% 0,7% 0,0% 0,2% 0,0% 0,2%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

Regioni

Crna Gora 10,7% 37,5% 0,3% 0,5% 0,0% 0,1% 0,1% 0,1% 0,4%

Ostale Evropske države

16,6% 4,9% 0,1% 0,3% 0,6% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Bal-kanske države

5,1% 10,5% 0,3% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,2%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetsk-og saveta

5,9% 3,7% 0,2% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Ostatak Svijeta 0,5% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Albanija 0,1% 0,6% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

Opština

Ulcinj 2,8% 5,4% 0,0% 0,4% 0,2% 0,1% 0,2% 0,1% 0,6%

Bar 0,7% 11,9% 0,8% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Herceg Novi 12,7% 9,2% 0,0% 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Kotor 0,4% 2,5% 0,0% 0,0% 0,5% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Budva 21,7% 19,8% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Tivat 0,2% 6,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Cetinje 0,5% 2,3% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 39,0% 57,4% 0,9% 0,9% 0,7% 0,1% 0,3% 0,1% 0,6%

U kojoj vrsti smještaja boravite dok ste u Crnoj Gori?

Hotel Privatni smještaj Motel Turističko

naselje Hostel o Nešto drugo

Zemlja porijekla

Srbija 6,2% 19,1% 0,6% 0,0% 0,0% 0,3%

BiH 5,5% 10,2% 0,3% 0,0% 0,3% 0,0%

Velika Britanija 16,3% 3,7% 0,0% 0,3% 0,6% 0,0%

Rusija 16,6% 11,1% 0,6% 0,3% 0,0% 0,0%

Njemačka 7,7% 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 52,3% 44,3% 1,5% 0,6% 0,9% 0,3%


Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru?

AvionSopstve-ni auto-mobil

Rent-a-car Motor Brod Voz Biciklo Auto-

busNešto drugo

Pol

Muški 15,9% 29,1% 0,4% 0,2% 0,1% 0,7% 0,0% 4,1% 0,4%

Ženski 16,1% 24,5% 0,1% 0,2% 0,1% 1,2% 0,2% 6,2% 0,4%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 1,2% 0,9% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0%

Srednja škola 8,8% 20,2% 0,2% 0,1% 0,1% 1,3% 0,1% 5,2% 0,5%

Visoko obrazo-vanje 22,1% 32,5% 0,3% 0,3% 0,1% 0,6% 0,1% 4,9% 0,3%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Zaposle-nost

Zaposlen/a 23,3% 38,7% 0,3% 0,4% 0,1% 0,4% 0,2% 4,5% 0,3%

Samozaposlen/a 5,7% 6,9% 0,1% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0% 0,2% 0,1%

Student 2,1% 4,1% 0,0% 0,0% 0,1% 1,0% 0,0% 4,3% 0,4%

Penzioner/ka 0,6% 0,7% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,4% 0,0%

Nezaposlen/a 0,3% 3,1% 0,1% 0,0% 0,0% 0,3% 0,0% 0,9% 0,0%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Godine starosti ispitan-ika

Do 18 godina 0,0% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0%

Od 18 do 25 go-dina 4,2% 7,0% 0,2% 0,0% 0,1% 1,2% 0,1% 5,5% 0,4%

Od 26 do 35 godina 12,2% 23,4% 0,2% 0,3% 0,1% 0,5% 0,0% 2,4% 0,3%

Od 36 do 45 godina 8,3% 15,9% 0,1% 0,0% 0,0% 0,1% 0,1% 1,2% 0,0%

Od 46 do 55 godina 4,8% 5,8% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,7% 0,1%

OD 56 do 65 godina 2,3% 1,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,4% 0,0%

Preko 65 godina 0,2% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 1,2% 0,9% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0%

Srednja škola 8,8% 20,2% 0,2% 0,1% 0,1% 1,3% 0,1% 5,2% 0,5%

Visoko obrazo-vanje 22,1% 32,5% 0,3% 0,3% 0,1% 0,6% 0,1% 4,9% 0,3%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Zaposle-nost

Zaposlen/a 23,3% 38,7% 0,3% 0,4% 0,1% 0,4% 0,2% 4,5% 0,3%

Samozaposlen/a 5,7% 6,9% 0,1% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0% 0,2% 0,1%

Student 2,1% 4,1% 0,0% 0,0% 0,1% 1,0% 0,0% 4,3% 0,4%

Penzioner/ka 0,6% 0,7% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,4% 0,0%

Nezaposlen/a 0,3% 3,1% 0,1% 0,0% 0,0% 0,3% 0,0% 0,9% 0,0%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%


Prosječni mjesečni prihod domaćin-stva

Manji od 1.000eur 8,4% 25,3% 0,2% 0,1% 0,1% 1,6% 0,2% 8,4% 0,4%

Od 1.000 do 3.000eur 15,6% 25,2% 0,3% 0,1% 0,0% 0,3% 0,0% 1,7% 0,4%

Od 3.000 do 5.000eur 7,0% 2,8% 0,0% 0,2% 0,1% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0%

Više od 5.000eur 1,0% 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 1,1% 39,1% 0,3% 0,1% 0,0% 1,1% 0,0% 7,7% 0,5%

Inostrani turisti 31,0% 14,4% 0,2% 0,3% 0,2% 0,8% 0,2% 2,6% 0,3%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Regioni

Crna Gora 1,1% 39,1% 0,3% 0,1% 0,0% 1,1% 0,0% 7,7% 0,5%

Ostale Evropske države 16,5% 4,9% 0,1% 0,3% 0,2% 0,1% 0,1% 0,1% 0,2%

Balkanske države 4,7% 8,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,7% 0,1% 2,4% 0,1%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetsk-og saveta

9,1% 0,6% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0%

Ostatak Svijeta 0,6% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Albanija 0,0% 0,7% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Opština

Ulcinj 2,7% 5,8% 0,2% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 1,0% 0,0%

Bar 1,5% 9,2% 0,0% 0,0% 0,0% 1,5% 0,0% 0,5% 0,7%

Herceg Novi 8,7% 11,5% 0,1% 0,2% 0,0% 0,1% 0,0% 1,3% 0,0%

Kotor 1,6% 1,7% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Budva 15,9% 20,5% 0,1% 0,2% 0,1% 0,3% 0,0% 4,7% 0,1%

Tivat 1,1% 2,8% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 2,5% 0,0%

Cetinje 0,5% 2,0% 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,3% 0,0%

Total 32,1% 53,6% 0,5% 0,4% 0,2% 1,9% 0,2% 10,3% 0,8%

Koju vrstu prevoza ste koristili prilikom dolaska u Crnu Goru?

Avion Sopstveni automobil Motor Voz Autobus Nešto drugo

Zemlja porijekla

Srbija 6,5% 11,7% 0,0% 2,2% 5,6% 0,3%

BiH 4,9% 9,9% 0,0% 0,0% 1,5% 0,0%


Rusija 26,5% 1,5% 0,0% 0,0% 0,3% 0,0%

Njemačka 6,5% 1,5% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 59,3% 29,9% 0,6% 2,2% 7,4% 0,6%

Da li u zemlji iz koje dolazite koristite javni prevoz

Da li ste dolaskom u Crnu Goru koristili usluge javnog prevoza?

Da Ne Da Ne

Pol

Muški 31,8% 18,9% 15,4% 35,4%

Ženski 34,9% 14,4% 19,8% 29,4%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%


Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,8% 0,5% 1,6% 0,7%

Srednja škola 22,9% 13,0% 11,0% 24,3%


Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%

Zaposlenost

Zaposlen/a 46,3% 22,8% 22,4% 46,1%

Samozaposlen/a 8,0% 4,7% 4,7% 8,3%

Student 8,6% 3,0% 5,4% 6,6%

Penzioner/ka 1,0% 0,7% 0,5% 1,2%

Nezaposlen/a 2,6% 2,1% 2,1% 2,8%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,1% 0,0%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%


Do 18 godina 0,2% 0,1% 0,2% 0,1%

Od 18 do 25 godina 12,6% 5,5% 9,4% 9,4%

Od 26 do 35 godina 25,7% 14,1% 13,3% 26,2%

Od 36 do 45 godina 17,3% 8,6% 8,2% 17,5%

Od 46 do 55 godina 7,8% 3,8% 3,0% 8,5%

OD 56 do 65 godina 2,7% 1,3% 0,8% 3,1%

Preko 65 godina 0,3% 0,0% 0,2% 0,1%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,8% 0,5% 1,6% 0,7%

Srednja škola 22,9% 13,0% 11,0% 24,3%


Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%

Zaposlenost

Zaposlen/a 46,3% 22,8% 22,4% 46,1%

Samozaposlen/a 8,0% 4,7% 4,7% 8,3%

Student 8,6% 3,0% 5,4% 6,6%

Penzioner/ka 1,0% 0,7% 0,5% 1,2%

Nezaposlen/a 2,6% 2,1% 2,1% 2,8%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,1% 0,0%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%


Manji od 1.000eur 29,9% 15,2% 20,4% 23,6%

Od 1.000 do 3.000eur 26,9% 16,0% 12,1% 31,7%

Od 3.000 do 5.000eur 8,8% 1,8% 2,3% 8,4%

Više od 5.000eur 1,1% 0,3% 0,3% 1,2%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 26,8% 21,4% 18,1% 29,8%


Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%

Regioni

Crna Gora 26,8% 21,4% 18,1% 29,8%





Albanija 0,3% 0,4% 0,0% 0,7%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%


Opština

Ulcinj 6,8% 3,4% 2,5% 7,7%

Bar 7,1% 6,9% 2,0% 12,2%

Herceg Novi 12,1% 10,6% 2,5% 17,8%

Kotor 1,7% 1,7% 1,8% 1,7%

Budva 34,3% 5,5% 23,3% 18,4%

Tivat 3,2% 3,4% 2,1% 4,7%

Cetinje 1,5% 1,7% 0,8% 2,3%

Total 66,7% 33,3% 35,2% 64,8%

Da li u zemlji iz koje dolazite koristite javni prevoz

Da li ste dolaskom u Crnu Goru koristili usluge javnog prevoza?

Da Ne Da Ne

Zemlja porijekla

Srbija 20,6% 5,6% 9,1% 16,9%

BiH 10,0% 6,5% 5,6% 10,7%


Rusija 22,7% 5,6% 13,5% 15,4%

Njemačka 5,6% 2,5% 0,9% 7,2%

Total 74,5% 25,5% 33,2% 66,8%

Šta od navedenog najbolje opisuje Vaše vozilo?

Ne posjedu-jem/vozim automobil

Electrično vozilo

Hibridno vozilo

Vozilo koje koristi dizel

gorivo

Vozilo koje koristi ben-

zin

Nešto drugo

Pol

Muški 6,5% 0,6% 0,9% 30,2% 12,3% 0,2%

Ženski 10,7% 0,6% 1,5% 26,4% 10,2% 0,0%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,8% 0,1% 0,0% 0,5% 0,9% 0,0%

Srednja škola 7,7% 0,2% 0,5% 22,2% 5,8% 0,1%

Visoko obrazovanje 8,6% 0,9% 1,9% 33,8% 15,7% 0,1%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 7,7% 0,7% 1,8% 41,5% 16,0% 0,1%

Samozaposlen/a 1,6% 0,3% 0,3% 7,3% 3,7% 0,1%

Student 6,0% 0,2% 0,2% 4,2% 1,6% 0,0%

Penzioner/ka 0,6% 0,0% 0,0% 0,7% 0,4% 0,0%

Nezaposlen/a 1,2% 0,0% 0,1% 2,8% 0,6% 0,0%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%


Do 18 godina 0,1% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0% 0,0%

Od 18 do 25 godina 8,4% 0,3% 0,2% 6,7% 3,0% 0,1%

Od 26 do 35 godina 4,7% 0,3% 0,7% 24,5% 9,5% 0,0%

Od 36 do 45 godina 2,2% 0,5% 1,2% 15,1% 6,6% 0,0%

Od 46 do 55 godina 1,1% 0,1% 0,3% 7,2% 2,6% 0,1%

OD 56 do 65 godina 0,5% 0,0% 0,0% 2,6% 0,6% 0,0%

Preko 65 godina 0,1% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0% 0,0%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%


Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,8% 0,1% 0,0% 0,5% 0,9% 0,0%

Srednja škola 7,7% 0,2% 0,5% 22,2% 5,8% 0,1%

Visoko obrazovanje 8,6% 0,9% 1,9% 33,8% 15,7% 0,1%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 7,7% 0,7% 1,8% 41,5% 16,0% 0,1%

Samozaposlen/a 1,6% 0,3% 0,3% 7,3% 3,7% 0,1%

Student 6,0% 0,2% 0,2% 4,2% 1,6% 0,0%

Penzioner/ka 0,6% 0,0% 0,0% 0,7% 0,4% 0,0%

Nezaposlen/a 1,2% 0,0% 0,1% 2,8% 0,6% 0,0%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%


Manji od 1.000eur 11,7% 0,2% 0,2% 23,8% 8,9% 0,0%

Od 1.000 do 3.000eur 4,5% 0,9% 1,0% 26,1% 10,9% 0,2%

Od 3.000 do 5.000eur 0,9% 0,1% 0,8% 6,5% 1,9% 0,0%

Više od 5.000eur 0,1% 0,0% 0,4% 0,2% 0,7% 0,0%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 7,7% 0,3% 0,4% 29,2% 12,6% 0,0%

Inostrani turisti 9,4% 0,9% 2,0% 27,3% 9,8% 0,2%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%

Regioni

Crna Gora 7,7% 0,3% 0,4% 29,2% 12,6% 0,0%

Ostale Evropske države 3,4% 0,3% 0,8% 14,5% 3,1% 0,0%

Balkanske države 4,2% 0,1% 0,3% 7,9% 3,8% 0,0%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta

1,7% 0,5% 0,9% 3,8% 2,9% 0,1%

Ostatak Svijeta 0,2% 0,0% 0,0% 0,5% 0,0% 0,0%

Albanija 0,0% 0,0% 0,0% 0,6% 0,0% 0,1%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%

Opština

Ulcinj 1,3% 0,2% 0,0% 5,7% 2,7% 0,0%

Bar 1,9% 0,0% 0,0% 8,8% 2,7% 0,1%

Herceg Novi 1,9% 0,0% 0,1% 17,3% 2,0% 0,0%

Kotor 0,1% 0,0% 0,0% 2,4% 0,9% 0,0%

Budva 8,8% 1,0% 2,3% 16,6% 13,3% 0,0%

Tivat 2,5% 0,0% 0,0% 3,7% 0,3% 0,0%

Cetinje 0,5% 0,0% 0,0% 2,0% 0,4% 0,1%

Total 17,2% 1,2% 2,4% 56,5% 22,4% 0,2%


Šta od navedenog najbolje opisuje Vaše vozilo?

Ne posjedu-jem/vozim automobil

Electrično vozilo

Hibridno vozilo

Vozilo koje koristi dizel

gorivo

Vozilo koje koristi ben-

zin

Nešto drugo

Zemlja porijekla

Srbija 9,4% 0,3% 0,6% 11,9% 4,1% 0,0%

BiH 2,8% 0,0% 0,0% 8,8% 5,0% 0,0%


Rusija 4,7% 1,6% 2,5% 11,2% 8,4% 0,3%

Njemačka 0,9% 0,0% 0,0% 6,9% 0,3% 0,0%

Total 20,6% 2,2% 3,8% 53,1% 20,0% 0,3%

Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate

Da, uvijek Da, ponekad Ne

Pol

Muški 20,9% 29,0% 2,6%

Ženski 20,2% 23,2% 4,1%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,8% 0,2% 0,2%

Srednja škola 6,0% 25,6% 1,9%

Visoko obrazovanje 33,3% 26,4% 4,5%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Zaposlenost

Zaposlen/a 33,3% 35,5% 4,1%

Samozaposlen/a 5,1% 7,8% 1,1%

Student 1,4% 4,9% 1,2%

Penzioner/ka 0,7% 0,6% 0,1%

Nezaposlen/a 0,6% 3,4% 0,1%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Godine starosti ispi-tanika

Do 18 godina 0,1% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 4,2% 7,5% 1,8%

Od 26 do 35 godina 18,3% 21,4% 2,3%

Od 36 do 45 godina 13,6% 12,2% 2,0%

Od 46 do 55 godina 3,9% 8,0% 0,5%

OD 56 do 65 godina 0,8% 3,0% 0,1%

Preko 65 godina 0,2% 0,0% 0,0%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Stepen obrazovanja




Total 41,1% 52,2% 6,7%

Zaposlenost

Zaposlen/a 33,3% 35,5% 4,1%


Student 1,4% 4,9% 1,2%



Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0%

Total 41,1% 52,2% 6,7%



Manji od 1.000eur 19,2% 19,0% 3,4%

Od 1.000 do 3.000eur 17,5% 26,2% 2,5%

Od 3.000 do 5.000eur 3,4% 6,7% 0,6%

Više od 5.000eur 1,0% 0,2% 0,2%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 18,8% 26,9% 3,6%

Inostrani turisti 22,4% 25,2% 3,1%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Regioni

Crna Gora 18,8% 26,9% 3,6%

Ostale Evropske države 7,0% 14,8% 1,6%

Balkanske države 8,4% 6,2% 1,0%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta 6,7% 3,2% 0,1%

Ostatak Svijeta 0,2% 0,3% 0,2%

Albanija 0,0% 0,7% 0,1%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Opština

Ulcinj 3,9% 5,1% 0,8%

Bar 0,1% 11,6% 1,4%

Herceg Novi 2,7% 19,7% 0,3%

Kotor 0,5% 2,5% 0,9%

Budva 28,4% 11,8% 2,2%

Tivat 4,3% 0,2% 0,6%

Cetinje 1,2% 1,2% 0,6%

Total 41,1% 52,2% 6,7%

Da li imate običaj da gasite motor svog automobila ili motocikla dok čekate

Da, uvijek Da, ponekad Ne

Zemlja porijekla

Srbija 9,8% 11,9% 1,4%

BiH 10,5% 5,3% 1,1%

Velika Britanija 7,7% 12,6% 2,1%

Rusija 18,9% 9,8% 0,4%

Njemačka 0,7% 7,7% 0,0%

Total 47,7% 47,4% 4,9%

Da li planirate da ponovo posjetite Crnu Goru u narednih pet godina?

Da Ne

Pol

Muški 46,3% 4,1%

Ženski 46,2% 3,4%

Total 92,5% 7,5%

Stepen obrazovanja




Total 92,5% 7,5%


Zaposlenost

Zaposlen/a 64,9% 4,7%Samozaposlen/a 10,9% 2,2%Student 11,0% 0,4%Penzioner/ka 1,7% 0,0%Nezaposlen/a 3,9% 0,1%Nešto drugo 0,1% 0,0%Total 92,5% 7,5%


Do 18 godina 0,3% 0,0%Od 18 do 25 godina 16,8% 1,2%Od 26 do 35 godina 36,7% 3,0%Od 36 do 45 godina 23,9% 2,1%Od 46 do 55 godina 10,5% 1,2%OD 56 do 65 godina 4,1% 0,0%Preko 65 godina 0,3% 0,0%Total 92,5% 7,5%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 2,2% 0,2%Srednja škola 32,7% 1,8%Visoko obrazovanje 57,5% 5,5%Total 92,5% 7,5%

Zaposlenost

Zaposlen/a 64,9% 4,7%Samozaposlen/a 10,9% 2,2%Student 11,0% 0,4%Penzioner/ka 1,7% 0,0%Nezaposlen/a 3,9% 0,1%Nešto drugo 0,1% 0,0%Total 92,5% 7,5%


Manji od 1.000eur 42,6% 2,5%Od 1.000 do 3.000eur 39,1% 3,6%Od 3.000 do 5.000eur 9,8% 0,9%Više od 5.000eur 1,0% 0,5%Total 92,5% 7,5%

Zemlja porijeklaDomaći turisti 44,2% 2,8%Inostrani turisti 48,3% 4,7%Total 92,5% 7,5%

Regioni

Crna Gora 44,2% 2,8%Ostale Evropske države 21,2% 2,8%

Balkanske države 16,1% 1,1%Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta 9,8% 0,5%

Ostatak Svijeta 0,4% 0,3%Albanija 0,7% 0,0%Total 92,5% 7,5%

Opština

Ulcinj 9,2% 1,2%Bar 13,7% 0,6%Herceg Novi 23,2% 0,2%Kotor 0,7% 2,9%Budva 35,7% 2,6%Tivat 6,8% 0,0%Cetinje 3,1% 0,0%Total 92,5% 7,5%


Da li planirate da ponovo posjetite Crnu Goru u narednih pet godina?

Da Ne

Zemlja porijekla

Srbija 25,2% 1,2%

BiH 15,2% 0,9%


Rusija 27,0% 1,2%

Njemačka 8,1% 0,0%

Total 94,7% 5,3%

U kojoj mjeri ste upoznati sa problemom klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja?

Ni malo Ne znam skoro ništa o tome

Znam osnovne informacije U velikoj mjeri

Pol

Muški 4,8% 12,4% 29,5% 4,4%

Ženski 5,6% 9,5% 29,3% 4,3%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,4% 0,1% 0,7% 0,0%

Srednja škola 1,6% 11,5% 21,4% 2,2%


Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Zaposlenost

Zaposlen/a 7,1% 12,6% 41,5% 6,9%

Samozaposlen/a 2,2% 2,3% 7,8% 0,8%

Student 0,6% 5,3% 5,8% 0,4%

Penzioner/ka 0,0% 0,5% 0,9% 0,3%

Nezaposlen/a 0,5% 1,2% 2,8% 0,2%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%


Do 18 godina 0,1% 0,0% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 2,5% 6,9% 8,3% 1,0%

Od 26 do 35 godina 4,8% 7,5% 24,5% 2,6%

Od 36 do 45 godina 2,5% 4,5% 16,0% 2,7%

Od 46 do 55 godina 0,4% 2,0% 7,2% 1,9%

OD 56 do 65 godina 0,1% 0,9% 2,4% 0,4%

Preko 65 godina 0,0% 0,0% 0,2% 0,1%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,4% 0,1% 0,7% 0,0%

Srednja škola 1,6% 11,5% 21,4% 2,2%


Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Zaposlenost

Zaposlen/a 7,1% 12,6% 41,5% 6,9%

Samozaposlen/a 2,2% 2,3% 7,8% 0,8%

Student 0,6% 5,3% 5,8% 0,4%

Penzioner/ka 0,0% 0,5% 0,9% 0,3%

Nezaposlen/a 0,5% 1,2% 2,8% 0,2%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%



Manji od 1.000 eur 7,1% 13,0% 22,1% 2,4%

Od 1.000 do 3.000 eur 3,0% 7,7% 28,8% 4,2%

Od 3.000 do 5.000 eur 0,1% 1,1% 7,2% 1,7%

Više od 5.000 eur 0,2% 0,1% 0,7% 0,4%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 4,2% 13,2% 29,0% 3,5%


Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Regioni

Crna Gora 4,2% 13,2% 29,0% 3,5%





Albanija 0,1% 0,1% 0,5% 0,0%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

Opština

Ulcinj 1,5% 1,5% 5,0% 1,7%

Bar 0,1% 3,7% 9,5% 0,1%

Herceg Novi 0,8% 3,9% 15,1% 2,3%

Kotor 0,4% 1,1% 1,7% 0,2%

Budva 7,3% 6,9% 23,6% 3,9%

Tivat 0,2% 4,3% 1,7% 0,2%

Cetinje 0,1% 0,4% 2,2% 0,3%

Total 10,5% 21,9% 58,9% 8,7%

U kojoj mjeri ste upoznati sa problemom klimatskih promjena i globalnog zagrijavanja?

Ni malo Ne znam skoro ništa o tome

Znam osnovne informacije U velikoj mjeri

Zemlja porijekla

Srbija 4,6% 9,0% 11,1% 1,5%

BiH 3,1% 4,0% 8,3% 0,9%


Rusija 3,4% 2,8% 19,8% 2,8%

Njemačka 0,3% 1,2% 5,9% 0,6%

Total 12,7% 19,8% 59,3% 8,3%

Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?

Da Ne Ne, ali imam namjeru

Pol

Muški 7,6% 34,6% 8,7%

Ženski 8,4% 32,1% 8,7%

Total 15,9% 66,8% 17,3%

Stepen obrazovanja




Total 15,9% 66,8% 17,3%


Zaposlenost

Zaposlen/a 12,0% 43,3% 12,9%


Student 0,3% 10,0% 1,9%



Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0%

Total 15,9% 66,8% 17,3%


Do 18 godina 0,1% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 2,3% 13,8% 2,7%

Od 26 do 35 godina 6,0% 26,4% 7,0%

Od 36 do 45 godina 5,3% 16,0% 4,4%

Od 46 do 55 godina 1,9% 7,3% 2,3%

OD 56 do 65 godina 0,2% 2,9% 0,7%

Preko 65 godina 0,0% 0,2% 0,1%

Total 15,9% 66,8% 17,3%

Stepen obrazovanja




Total 15,9% 66,8% 17,3%

Zaposlenost

Zaposlen/a 12,0% 43,3% 12,9%


Student 0,3% 10,0% 1,9%



Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0%

Total 15,9% 66,8% 17,3%


Manji od 1.000eur 7,5% 30,1% 6,9%

Od 1.000 do 3.000 eur 6,2% 28,5% 9,1%

Od 3.000 do 5.000 eur 1,6% 7,5% 1,2%

Više od 5.000eur 0,6% 0,7% 0,1%

Total 15,9% 66,8% 17,3%

Zemlja porijekla



Total 15,9% 66,8% 17,3%

Regioni

Crna Gora 5,7% 33,9% 10,3%





Albanija 0,0% 0,4% 0,3%

Total 15,9% 66,8% 17,3%


Opština

Ulcinj 1,5% 6,9% 1,4%

Bar 0,0% 10,5% 3,0%

Herceg Novi 0,3% 18,7% 3,1%

Kotor 0,0% 3,2% 0,2%

Budva 13,8% 19,4% 8,4%

Tivat 0,2% 6,0% 0,2%

Cetinje 0,1% 1,9% 1,0%

Total 15,9% 66,8% 17,3%

Da li ste ikada izračunali karbonski otisak svog poslovanja?

Da Ne Ne, ali imam namjeru

Zemlja porijekla

Srbija 5,0% 18,0% 3,1%

BiH 3,7% 10,2% 2,5%


Rusija 7,1% 16,1% 5,3%

Njemačka 0,9% 6,5% 0,6%

Total 20,1% 66,9% 13,0%


Da Ne Djelimično

Pol

Muški 7,6% 19,6% 23,8%

Ženski 8,1% 18,4% 22,4%

Total 15,8% 38,0% 46,2%

Stepen obrazovanja




Total 15,8% 38,0% 46,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 11,7% 21,4% 35,1%


Student 0,6% 7,7% 3,7%



Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0%

Total 15,8% 38,0% 46,2%


Do 18 godina 0,0% 0,2% 0,1%

Od 18 do 25 godina 2,0% 11,2% 5,4%

Od 26 do 35 godina 7,0% 14,1% 18,5%

Od 36 do 45 godina 4,6% 7,8% 13,5%

Od 46 do 55 godina 1,5% 3,9% 6,0%

OD 56 do 65 godina 0,4% 0,8% 2,6%

Preko 65 godina 0,2% 0,0% 0,1%

Total 15,8% 38,0% 46,2%


Stepen obrazovanja




Total 15,8% 38,0% 46,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 11,7% 21,4% 35,1%


Student 0,6% 7,7% 3,7%



Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0%

Total 15,8% 38,0% 46,2%

Prosječni mjesečni pri-hod domaćinstva

Manji od 1.000eur 6,3% 18,7% 19,6%

Od 1.000 do 3.000eur 6,3% 17,1% 20,4%

Od 3.000 do 5.000eur 2,2% 1,9% 6,0%

Više od 5.000eur 0,9% 0,3% 0,2%

Total 15,8% 38,0% 46,2%

Zemlja porijekla



Total 15,8% 38,0% 46,2%

Regioni

Crna Gora 4,4% 21,0% 24,7%





Albanija 0,0% 0,3% 0,4%

Total 15,8% 38,0% 46,2%

Opština

Ulcinj 2,1% 3,1% 4,6%

Bar 0,0% 10,3% 3,2%

Herceg Novi 0,8% 5,0% 16,1%

Kotor 0,7% 2,4% 0,3%

Budva 11,9% 10,9% 19,2%

Tivat 0,1% 5,2% 1,1%

Cetinje 0,2% 1,1% 1,7%

Total 15,8% 38,0% 46,2%

Da li ste upoznati sa mjerama za smanjenje karbonskog otiska?

Da Ne Djelimično

Zemlja porijekla

Srbija 3,4% 17,7% 4,7%

BiH 5,3% 6,5% 4,7%


Rusija 8,7% 8,4% 11,8%

Njemačka 0,6% 1,2% 6,2%

Total 20,8% 38,2% 41,0%


Da li ste zainteresovani za eko sertifikovanim smještajem, koji ne narušava životnu sredinu

Da Ne

Pol

Muški 24,2% 27,1%

Ženski 23,9% 24,9%

Total 48,0% 52,0%

Stepen obrazovanja




Total 48,0% 52,0%

Zaposlenost



Student 3,8% 8,4%




Total 48,0% 52,0%


Do 18 godina 0,2% 0,1%

Od 18 do 25 godina 7,0% 11,6%

Od 26 do 35 godina 19,7% 19,7%

Od 36 do 45 godina 13,9% 12,1%

Od 46 do 55 godina 5,7% 5,9%

OD 56 do 65 godina 1,3% 2,5%


Total 48,0% 52,0%

Stepen obrazovanja




Total 48,0% 52,0%

Zaposlenost



Student 3,8% 8,4%




Total 48,0% 52,0%


Manji od 1.000 eur 19,7% 24,7%

Od 1.000 do 3.000 eur 22,0% 21,8%

Od 3.000 do 5.000 eur 5,3% 5,1%

Više od 5.000eur 1,0% 0,4%

Total 48,0% 52,0%

Zemlja porijekla



Total 48,0% 52,0%


Regioni

Crna Gora 23,5% 26,8%





Albanija 0,4% 0,3%

Total 48,0% 52,0%

Opština

Ulcinj 5,5% 4,5%

Bar 6,2% 7,4%


Kotor 1,0% 2,4%

Budva 27,0% 14,2%

Tivat 0,7% 5,8%

Cetinje 2,1% 0,9%

Total 48,0% 52,0%

Da li ste zainteresovani za eko sertifikovanim smještajem, koji ne narušava životnu sredinu

Da Ne

Zemlja porijekla

Srbija 9,4% 16,6%

BiH 8,2% 7,8%


Rusija 20,4% 8,2%

Njemačka 0,9% 7,2%

Total 45,5% 54,5%



Pol

Muški 14,6% 22,3% 13,2% 0,9%

Ženski 13,1% 20,9% 13,7% 1,2%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,4% 0,5% 0,3% 0,1%

Srednja škola 4,7% 17,8% 13,5% 0,6%


Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Zaposlenost

Zaposlen/a 22,0% 28,9% 15,6% 1,6%

Samozaposlen/a 4,5% 5,5% 3,0% 0,2%

Student 0,7% 4,9% 6,3% 0,2%

Penzioner/ka 0,3% 0,9% 0,5% 0,0%

Nezaposlen/a 0,2% 2,9% 1,5% 0,1%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%



Do 18 godina 0,1% 0,0% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 3,2% 7,0% 8,0% 0,5%

Od 26 do 35 godina 12,3% 15,5% 10,7% 0,9%

Od 36 do 45 godina 9,5% 11,1% 4,4% 0,7%

Od 46 do 55 godina 2,1% 7,0% 2,4% 0,0%

OD 56 do 65 godina 0,4% 2,3% 1,1% 0,0%

Preko 65 godina 0,1% 0,1% 0,1% 0,0%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,4% 0,5% 0,3% 0,1%

Srednja škola 4,7% 17,8% 13,5% 0,6%


Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Zaposlenost

Zaposlen/a 22,0% 28,9% 15,6% 1,6%

Samozaposlen/a 4,5% 5,5% 3,0% 0,2%

Student 0,7% 4,9% 6,3% 0,2%

Penzioner/ka 0,3% 0,9% 0,5% 0,0%

Nezaposlen/a 0,2% 2,9% 1,5% 0,1%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Prosječni mjesečni pri-hod domaćinstva

Manji od 1.000eur 14,1% 14,8% 14,6% 1,0%

Od 1.000 do 3.000eur 11,2% 21,3% 10,2% 1,0%

Od 3.000 do 5.000eur 2,2% 6,5% 1,5% 0,0%

Više od 5.000eur 0,2% 0,5% 0,6% 0,1%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 13,8% 19,2% 15,9% 1,0%


Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Regioni

Crna Gora 13,8% 19,2% 15,9% 1,0%





Albanija 0,3% 0,3% 0,0% 0,1%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%

Opština

Ulcinj 3,5% 5,1% 0,8% 0,3%

Bar 0,2% 7,7% 5,5% 0,0%

Herceg Novi 1,3% 11,9% 8,5% 0,2%

Kotor 2,7% 0,6% 0,1% 0,0%

Budva 19,0% 15,8% 6,3% 0,9%

Tivat 0,1% 0,8% 5,1% 0,4%

Cetinje 1,0% 1,1% 0,6% 0,3%

Total 27,8% 43,1% 27,0% 2,1%




Zemlja porijekla

Srbija 5,2% 8,9% 11,4% 0,6%

BiH 7,4% 4,0% 4,3% 0,6%


Rusija 7,7% 13,2% 6,8% 0,9%

Njemačka 1,2% 6,2% 0,6% 0,0%

Total 24,9% 44,9% 27,7% 2,5%



Pol

Muški 14,1% 19,6% 15,1% 2,3%

Ženski 12,7% 19,1% 13,4% 3,7%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,3% 0,4% 0,4% 0,2%

Srednja škola 4,7% 15,5% 14,8% 1,6%


Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Zaposlenost

Zaposlen/a 20,7% 26,2% 16,3% 4,8%

Samozaposlen/a 3,8% 5,6% 3,6% 0,2%

Student 1,5% 3,9% 5,9% 0,8%

Penzioner/ka 0,4% 0,9% 0,3% 0,1%

Nezaposlen/a 0,3% 2,0% 2,3% 0,1%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%


Do 18 godina 0,1% 0,1% 0,1% 0,0%

Od 18 do 25 godina 3,2% 5,9% 8,1% 1,5%

Od 26 do 35 godina 11,2% 13,3% 11,5% 3,5%

Od 36 do 45 godina 9,4% 10,5% 5,3% 0,6%

Od 46 do 55 godina 2,4% 6,3% 2,5% 0,3%

OD 56 do 65 godina 0,4% 2,4% 0,9% 0,1%

Preko 65 godina 0,1% 0,2% 0,0% 0,0%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 1,3% 0,4% 0,4% 0,2%

Srednja škola 4,7% 15,5% 14,8% 1,6%


Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Zaposlenost

Zaposlen/a 20,7% 26,2% 16,3% 4,8%

Samozaposlen/a 3,8% 5,6% 3,6% 0,2%

Student 1,5% 3,9% 5,9% 0,8%

Penzioner/ka 0,4% 0,9% 0,3% 0,1%

Nezaposlen/a 0,3% 2,0% 2,3% 0,1%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%


Prosječni mjesečni prihod domaćin-

stva

Manji od 1.000 eur 12,9% 13,6% 14,2% 3,9%

Od 1.000 do 3.000 eur 11,0% 18,4% 12,5% 1,9%

Od 3.000 do 5.000 eur 2,4% 6,1% 1,7% 0,0%

Više od 5.000 eur 0,5% 0,6% 0,1% 0,2%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 14,0% 16,0% 15,9% 4,2%


Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Regioni

Crna Gora 14,0% 16,0% 15,9% 4,2%





Albanija 0,1% 0,2% 0,4% 0,0%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%

Opština

Ulcinj 3,5% 3,7% 1,5% 1,0%

Bar 0,2% 6,2% 7,0% 0,0%

Herceg Novi 1,2% 11,2% 8,7% 0,9%

Kotor 1,0% 2,3% 0,1% 0,0%

Budva 20,4% 14,0% 6,6% 1,0%

Tivat 0,3% 0,7% 3,3% 2,1%

Cetinje 0,1% 0,6% 1,2% 1,0%

Total 26,8% 38,7% 28,5% 6,0%



Zemlja porijekla

Srbija 4,9% 8,3% 11,1% 1,9%

BiH 7,1% 2,2% 4,9% 1,9%


Rusija 8,6% 13,0% 6,5% 0,6%

Njemačka 0,9% 6,5% 0,6% 0,0%

Total 25,0% 42,3% 28,4% 4,3%

23.3.Gašenje svjetla i klima uređaja pri izlasku iz sobe/apartmana


Pol

Muški 31,0% 15,8% 3,9% 0,3%

Ženski 29,6% 15,4% 3,6% 0,4%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 1,0% 0,8% 0,3% 0,2%

Srednja škola 22,2% 11,1% 3,3% 0,1%


Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%


Zaposlenost

Zaposlen/a 43,8% 18,8% 4,7% 0,5%

Samozaposlen/a 5,9% 6,4% 1,0% 0,1%

Student 7,1% 4,1% 0,9% 0,1%

Penzioner/ka 1,1% 0,2% 0,4% 0,0%

Nezaposlen/a 2,6% 1,6% 0,5% 0,0%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%


Do 18 godina 0,2% 0,0% 0,1% 0,0%

Od 18 do 25 godina 10,9% 6,0% 2,0% 0,0%

Od 26 do 35 godina 23,7% 12,8% 2,5% 0,4%

Od 36 do 45 godina 14,1% 9,0% 2,1% 0,2%

Od 46 do 55 godina 8,1% 2,9% 0,6% 0,1%

OD 56 do 65 godina 3,3% 0,3% 0,2% 0,0%

Preko 65 godina 0,2% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 1,0% 0,8% 0,3% 0,2%

Srednja škola 22,2% 11,1% 3,3% 0,1%


Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Zaposlenost

Zaposlen/a 43,8% 18,8% 4,7% 0,5%

Samozaposlen/a 5,9% 6,4% 1,0% 0,1%

Student 7,1% 4,1% 0,9% 0,1%

Penzioner/ka 1,1% 0,2% 0,4% 0,0%

Nezaposlen/a 2,6% 1,6% 0,5% 0,0%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Prosječni mjesečni prihod

domaćinstva

Manji od 1.000 eur 26,0% 13,9% 4,5% 0,4%

Od 1.000 do 3.000 eur 26,3% 14,7% 2,6% 0,1%

Od 3.000 do 5.000eur 7,6% 2,0% 0,3% 0,1%

Više od 5.000 eur 0,8% 0,4% 0,1% 0,1%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 28,9% 16,3% 3,8% 0,5%


Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Regioni

Crna Gora 28,9% 16,3% 3,8% 0,5%





Albanija 0,2% 0,3% 0,2% 0,0%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%


Opština

Ulcinj 4,9% 3,8% 0,9% 0,2%

Bar 9,8% 3,6% 0,1% 0,0%

Herceg Novi 15,7% 4,0% 2,4% 0,0%

Kotor 0,7% 2,7% 0,0% 0,0%

Budva 21,4% 15,9% 3,7% 0,5%

Tivat 5,6% 0,8% 0,1% 0,0%

Cetinje 2,5% 0,2% 0,3% 0,0%

Total 60,6% 31,1% 7,6% 0,7%

Gašenje svjetla i klima uređaja pri izlasku iz sobe/apartmana


Zemlja porijekla

Srbija 17,8% 7,1% 1,2% 0,0%

BiH 9,8% 4,9% 1,5% 0,0%


Rusija 15,7% 9,5% 3,1% 0,3%

Njemačka 7,7% 0,3% 0,0% 0,0%

Total 63,7% 28,0% 7,7% 0,6%

Gašenje motora automobila i/ili motocikla


Pol

Muški 19,3% 18,9% 11,8% 1,6%

Ženski 17,0% 17,8% 10,3% 3,4%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,7% 1,1% 0,5% 0,1%

Srednja škola 9,5% 12,9% 10,5% 2,1%


Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Zaposlenost

Zaposlen/a 26,6% 25,5% 15,2% 2,4%

Samozaposlen/a 3,7% 6,3% 3,3% 0,5%

Student 4,1% 2,5% 2,4% 1,5%

Penzioner/ka 0,4% 0,4% 0,4% 0,3%

Nezaposlen/a 1,4% 1,9% 0,8% 0,2%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%


Do 18 godina 0,1% 0,0% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 5,7% 5,8% 3,6% 2,0%

Od 26 do 35 godina 16,0% 15,1% 7,9% 1,3%

Od 36 do 45 godina 9,5% 10,7% 5,2% 1,1%

Od 46 do 55 godina 4,3% 4,1% 3,2% 0,3%

OD 56 do 65 godina 0,5% 0,8% 2,1% 0,3%

Preko 65 godina 0,1% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 0,7% 1,1% 0,5% 0,1%

Srednja škola 9,5% 12,9% 10,5% 2,1%


Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%


Zaposlenost

Zaposlen/a 26,6% 25,5% 15,2% 2,4%

Samozaposlen/a 3,7% 6,3% 3,3% 0,5%

Student 4,1% 2,5% 2,4% 1,5%

Penzioner/ka 0,4% 0,4% 0,4% 0,3%

Nezaposlen/a 1,4% 1,9% 0,8% 0,2%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%


domaćinstva

Manji od 1.000 eur 15,5% 15,7% 9,8% 3,1%

Od 1.000 do 3.000 eur 16,8% 17,6% 8,3% 1,7%

Od 3.000 do 5.000 eur 3,1% 3,3% 3,7% 0,1%

Više od 5.000eur 0,9% 0,1% 0,3% 0,1%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 18,2% 18,0% 10,2% 2,6%


Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Regioni

Crna Gora 18,2% 18,0% 10,2% 2,6%





Albanija 0,2% 0,2% 0,2% 0,1%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Opština

Ulcinj 4,0% 3,8% 1,7% 0,4%

Bar 7,0% 5,1% 0,2% 1,9%

Herceg Novi 1,9% 9,1% 11,2% 0,2%

Kotor 1,6% 1,9% 0,1% 0,0%

Budva 14,5% 15,6% 8,9% 1,3%

Tivat 5,7% 0,2% 0,0% 0,8%

Cetinje 1,6% 1,1% 0,1% 0,3%

Total 36,2% 36,7% 22,1% 5,0%

Gašenje motora automobila i/ili motocikla


Zemlja porijekla

Srbija 9,3% 8,7% 4,5% 2,9%

BiH 8,4% 6,8% 1,3% 0,0%


Rusija 11,3% 11,3% 5,1% 0,6%

Njemačka 1,3% 2,9% 3,5% 0,3%

Total 33,8% 38,9% 22,8% 4,5%




Pol

Muški 5,5% 14,2% 19,5% 11,8%

Ženski 5,4% 16,2% 19,7% 7,7%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,6% 1,3% 0,3% 0,1%

Srednja škola 2,6% 9,5% 17,9% 7,0%


Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Zaposlenost

Zaposlen/a 8,1% 18,7% 27,2% 13,7%

Samozaposlen/a 1,2% 4,9% 4,8% 2,4%

Student 1,0% 4,8% 4,6% 1,9%

Penzioner/ka 0,0% 0,6% 0,8% 0,3%

Nezaposlen/a 0,5% 1,3% 1,8% 1,1%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%


Do 18 godina 0,1% 0,0% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 2,0% 7,6% 6,2% 3,3%

Od 26 do 35 godina 4,6% 10,5% 15,5% 8,8%

Od 36 do 45 godina 2,8% 8,8% 9,3% 4,5%

Od 46 do 55 godina 1,3% 2,8% 5,3% 2,2%

OD 56 do 65 godina 0,1% 0,5% 2,7% 0,5%

Preko 65 godina 0,0% 0,2% 0,0% 0,1%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 0,6% 1,3% 0,3% 0,1%

Srednja škola 2,6% 9,5% 17,9% 7,0%


Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Zaposlenost

Zaposlen/a 8,1% 18,7% 27,2% 13,7%

Samozaposlen/a 1,2% 4,9% 4,8% 2,4%

Student 1,0% 4,8% 4,6% 1,9%

Penzioner/ka 0,0% 0,6% 0,8% 0,3%

Nezaposlen/a 0,5% 1,3% 1,8% 1,1%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%


domaćinstva

Manji od 1.000eur 6,2% 15,5% 14,3% 9,1%

Od 1.000 do 3.000eur 3,3% 11,7% 19,1% 9,2%

Od 3.000 do 5.000eur 1,3% 2,4% 5,5% 0,9%

Više od 5.000eur 0,1% 0,8% 0,3% 0,2%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%


Zemlja porijekla

Domaći turisti 4,6% 12,8% 19,1% 12,6%


Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Regioni

Crna Gora 4,6% 12,8% 19,1% 12,6%





Albanija 0,1% 0,1% 0,3% 0,2%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%

Opština

Ulcinj 2,1% 3,9% 1,6% 2,1%

Bar 0,0% 3,4% 7,0% 3,4%

Herceg Novi 0,4% 2,8% 13,1% 5,8%

Kotor 1,0% 2,0% 0,3% 0,1%

Budva 6,9% 15,5% 14,9% 4,0%

Tivat 0,1% 2,1% 1,2% 3,1%

Cetinje 0,4% 0,6% 1,1% 0,9%

Total 10,9% 30,4% 39,3% 19,4%



Zemlja porijekla

Srbija 2,5% 11,4% 8,3% 4,0%

BiH 3,1% 4,9% 4,9% 3,4%


Rusija 4,0% 11,4% 10,2% 3,1%

Njemačka 0,6% 0,3% 5,2% 1,9%

Total 11,7% 32,7% 39,8% 15,7%



Pol

Muški 5,2% 27,2% 16,1% 2,8%

Ženski 4,1% 27,4% 14,6% 2,7%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,4% 1,5% 0,4% 0,0%

Srednja škola 2,2% 23,1% 10,3% 1,2%


Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Zaposlenost

Zaposlen/a 6,8% 35,8% 21,0% 4,0%

Samozaposlen/a 1,1% 8,3% 3,4% 0,7%

Student 0,9% 6,7% 4,2% 0,5%

Penzioner/ka 0,0% 0,8% 0,8% 0,1%

Nezaposlen/a 0,4% 3,0% 1,3% 0,1%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%



Do 18 godina 0,0% 0,0% 0,3% 0,0%

Od 18 do 25 godina 1,7% 10,0% 6,9% 0,4%

Od 26 do 35 godina 3,6% 20,8% 12,5% 2,5%

Od 36 do 45 godina 2,4% 14,0% 7,2% 1,7%

Od 46 do 55 godina 1,4% 7,1% 2,5% 0,5%

OD 56 do 65 godina 0,1% 2,5% 1,1% 0,1%

Preko 65 godina 0,0% 0,2% 0,0% 0,1%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,4% 1,5% 0,4% 0,0%

Srednja škola 2,2% 23,1% 10,3% 1,2%


Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Zaposlenost

Zaposlen/a 6,8% 35,8% 21,0% 4,0%

Samozaposlen/a 1,1% 8,3% 3,4% 0,7%

Student 0,9% 6,7% 4,2% 0,5%

Penzioner/ka 0,0% 0,8% 0,8% 0,1%

Nezaposlen/a 0,4% 3,0% 1,3% 0,1%

Nešto drugo 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%


stva

Manji od 1.000eur 4,8% 22,2% 16,0% 1,9%

Od 1.000 do 3.000eur 3,1% 24,5% 13,1% 2,9%

Od 3.000 do 5.000eur 1,2% 7,0% 1,4% 0,4%

Više od 5.000eur 0,2% 0,9% 0,1% 0,2%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 3,9% 26,2% 16,3% 2,9%


Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Regioni

Crna Gora 3,9% 26,2% 16,3% 2,9%





Albanija 0,1% 0,3% 0,3% 0,0%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%

Opština

Ulcinj 3,0% 5,5% 1,2% 0,3%

Bar 0,0% 8,7% 4,9% 0,1%

Herceg Novi 0,5% 15,3% 6,1% 0,3%

Kotor 0,7% 2,0% 0,7% 0,0%

Budva 4,8% 20,9% 10,8% 4,6%

Tivat 0,1% 0,6% 5,8% 0,0%

Cetinje 0,2% 1,6% 1,1% 0,1%

Total 9,3% 54,6% 30,7% 5,4%




Zemlja porijekla

Srbija 1,9% 11,1% 11,4% 1,9%

BiH 2,8% 6,8% 6,2% 0,3%


Rusija 2,8% 14,8% 9,3% 1,9%

Njemačka 0,6% 6,5% 0,9% 0,0%

Total 9,3% 52,2% 33,0% 5,6%



Pol

Muški 6,2% 17,5% 14,5% 13,0%

Ženski 4,8% 18,5% 13,0% 12,5%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 0,3% 1,5% 0,4% 0,1%

Srednja škola 2,2% 14,0% 8,2% 12,5%


Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Zaposlenost

Zaposlen/a 8,3% 27,6% 19,7% 12,0%

Samozaposlen/a 1,5% 4,8% 3,2% 3,9%

Student 0,8% 2,7% 3,4% 5,5%

Penzioner/ka 0,0% 0,5% 0,9% 0,3%

Nezaposlen/a 0,4% 0,4% 0,3% 3,7%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%


Do 18 godina 0,0% 0,1% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 1,6% 4,5% 5,1% 7,9%

Od 26 do 35 godina 4,5% 14,1% 11,8% 9,1%

Od 36 do 45 godina 2,7% 9,6% 7,2% 5,8%

Od 46 do 55 godina 2,0% 5,1% 2,4% 2,1%

OD 56 do 65 godina 0,2% 2,6% 0,8% 0,3%

Preko 65 godina 0,0% 0,0% 0,1% 0,2%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 0,3% 1,5% 0,4% 0,1%

Srednja škola 2,2% 14,0% 8,2% 12,5%


Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Zaposlenost

Zaposlen/a 8,3% 27,6% 19,7% 12,0%

Samozaposlen/a 1,5% 4,8% 3,2% 3,9%

Student 0,8% 2,7% 3,4% 5,5%

Penzioner/ka 0,0% 0,5% 0,9% 0,3%

Nezaposlen/a 0,4% 0,4% 0,3% 3,7%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%



stva

Manji od 1.000eur 4,2% 17,0% 13,8% 10,2%

Od 1.000 do 3.000eur 4,0% 12,8% 11,9% 14,6%

Od 3.000 do 5.000eur 2,5% 5,7% 1,5% 0,4%

Više od 5.000eur 0,4% 0,5% 0,3% 0,2%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 3,0% 14,5% 14,0% 17,6%


Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Regioni

Crna Gora 3,0% 14,5% 14,0% 17,6%





Albanija 0,1% 0,2% 0,0% 0,4%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%

Opština

Ulcinj 2,5% 3,5% 1,7% 2,2%

Bar 0,0% 0,3% 3,2% 10,2%

Herceg Novi 2,7% 14,8% 4,0% 0,7%

Kotor 0,8% 1,7% 0,8% 0,1%

Budva 4,4% 14,3% 11,6% 10,8%

Tivat 0,1% 0,7% 5,0% 0,7%

Cetinje 0,6% 0,6% 1,2% 0,6%

Total 11,0% 36,0% 27,5% 25,5%



Zemlja porijekla

Srbija 0,6% 4,6% 10,5% 10,5%

BiH 2,8% 4,6% 4,9% 3,7%


Rusija 2,2% 13,3% 9,9% 3,4%

Njemačka 1,9% 5,9% 0,3% 0,0%

Total 11,1% 40,4% 29,6% 18,8%



Pol

Muški 9,0% 27,1% 12,5% 2,3%

Ženski 7,8% 27,2% 11,5% 2,7%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,3% 1,5% 0,5% 0,0%

Srednja škola 5,2% 22,6% 8,3% 0,8%


Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%


Zaposlenost

Zaposlen/a 11,6% 36,7% 15,6% 3,8%

Samozaposlen/a 2,9% 7,8% 2,5% 0,3%

Student 1,2% 6,3% 4,4% 0,4%

Penzioner/ka 0,1% 0,7% 0,7% 0,1%

Nezaposlen/a 0,9% 2,8% 0,8% 0,3%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%


Do 18 godina 0,0% 0,1% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 2,3% 9,4% 6,4% 0,9%

Od 26 do 35 godina 7,2% 21,3% 9,2% 1,8%

Od 36 do 45 godina 4,1% 13,1% 6,3% 1,7%

Od 46 do 55 godina 2,7% 7,7% 1,1% 0,2%

OD 56 do 65 godina 0,5% 2,7% 0,6% 0,1%

Preko 65 godina 0,1% 0,1% 0,0% 0,1%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%

Stepen obrazovanja

Osnovna škola 0,3% 1,5% 0,5% 0,0%

Srednja škola 5,2% 22,6% 8,3% 0,8%


Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%

Zaposlenost

Zaposlen/a 11,6% 36,7% 15,6% 3,8%

Samozaposlen/a 2,9% 7,8% 2,5% 0,3%

Student 1,2% 6,3% 4,4% 0,4%

Penzioner/ka 0,1% 0,7% 0,7% 0,1%

Nezaposlen/a 0,9% 2,8% 0,8% 0,3%

Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%


stva

Manji od 1.000eur 5,7% 23,5% 13,4% 2,3%

Od 1.000 do 3.000eur 7,5% 24,3% 9,4% 2,4%

Od 3.000 do 5.000eur 3,0% 6,0% 0,9% 0,2%

Više od 5.000eur 0,6% 0,5% 0,2% 0,1%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 7,4% 25,5% 13,3% 3,0%


Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%

Regioni

Crna Gora 7,4% 25,5% 13,3% 3,0%





Albanija 0,1% 0,4% 0,2% 0,0%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%


Opština

Ulcinj 2,6% 4,9% 2,1% 0,3%

Bar 2,3% 8,9% 2,6% 0,0%

Herceg Novi 2,5% 16,3% 3,5% 0,1%

Kotor 1,2% 1,5% 0,7% 0,0%

Budva 7,7% 21,1% 8,7% 3,6%

Tivat 0,2% 0,4% 5,0% 0,8%

Cetinje 0,4% 1,2% 1,3% 0,1%

Total 16,8% 54,4% 24,0% 4,9%



Zemlja porijekla

Srbija 2,5% 13,4% 9,6% 0,9%

BiH 3,1% 8,7% 3,4% 0,3%


Rusija 5,3% 14,3% 6,8% 2,5%

Njemačka 1,6% 5,9% 0,6% 0,0%

Total 16,1% 55,9% 23,6% 4,3%

Da li smatrate da je stanje životne sreine na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori

Da Ne

Pol

Muški 39,5% 11,5%

Ženski 39,0% 10,0%

Total 78,5% 21,5%

Stepen obrazovanja




Total 78,5% 21,5%

Zaposlenost



Student 9,1% 2,9%




Total 78,5% 21,5%


Do 18 godina 0,3% 0,0%

Od 18 do 25 godina 14,3% 4,3%

Od 26 do 35 godina 31,8% 7,9%

Od 36 do 45 godina 20,0% 5,8%

Od 46 do 55 godina 8,6% 3,0%

OD 56 do 65 godina 3,5% 0,2%


Total 78,5% 21,5%

Stepen obrazovanja




Total 78,5% 21,5%


Zaposlenost



Student 9,1% 2,9%




Total 78,5% 21,5%


Manji od 1.000 eur 34,9% 9,6%

Od 1.000 do 3.000 eur 33,8% 10,1%

Od 3.000 do 5.000 eur 8,9% 1,4%

Više od 5.000eur 1,0% 0,4%

Total 78,5% 21,5%

Zemlja porijekla



Total 78,5% 21,5%

Regioni

Crna Gora 38,6% 11,6%



Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta

8,3% 1,7%


Albanija 0,5% 0,1%

Total 78,5% 21,5%

Opština

Ulcinj 5,5% 3,9%

Bar 6,6% 7,0%


Kotor 2,1% 1,3%

Budva 34,2% 8,0%

Tivat 6,4% 0,1%

Cetinje 2,7% 0,3%

Total 78,5% 21,5%

Da li smatrate da je stanje životne sreine na zadovoljavajućem nivou u Crnoj Gori

Da Ne

Zemlja porijekla

Srbija 19,4% 6,8%

BiH 12,0% 4,0%


Rusija 23,5% 5,2%

Njemačka 7,1% 0,9%

Total 81,5% 18,5%


Šta Vam u najvećoj mjeri smeta kada je u pitanju stanje životne sredine u Crnoj Gori

Otpad Buka Prašina Zagađenost vode

Gužva na plažama

Gužva u saobraćaju

Ostalo, navesti

Pol

Muški 19,7% 4,2% 0,7% 2,5% 5,1% 18,7% 0,2%

Ženski 18,3% 3,3% 1,4% 2,5% 6,6% 16,4% 0,2%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Stepen obrazo-

vanja

Osnovna škola 1,6% 0,3% 0,0% 0,1% 0,1% 0,2% 0,0%

Srednja škola 9,5% 2,4% 0,6% 2,2% 6,0% 15,5% 0,2%

Visoko obrazovanje 27,0% 4,8% 1,5% 2,7% 5,6% 19,4% 0,2%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Zaposle-nost

Zaposlen/a 25,2% 5,5% 1,6% 2,7% 7,0% 25,9% 0,2%

Samozaposlen/a 5,8% 1,4% 0,2% 0,3% 1,4% 4,0% 0,1%

Student 4,4% 0,3% 0,1% 1,3% 2,1% 3,8% 0,0%

Penzioner/ka 0,7% 0,0% 0,0% 0,4% 0,1% 0,5% 0,0%

Nezaposlen/a 1,9% 0,3% 0,2% 0,3% 1,1% 0,9% 0,0%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Godine starosti

ispitanika

Do 18 godina 0,1% 0,0% 0,0% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0%

Od 18 do 25 godina 7,9% 0,9% 0,5% 1,7% 2,9% 4,7% 0,0%

Od 26 do 35 godina 17,2% 2,6% 1,0% 1,2% 4,6% 12,7% 0,1%

Od 36 do 45 godina 8,8% 2,4% 0,5% 1,4% 3,4% 9,3% 0,1%

Od 46 do 55 godina 3,1% 1,3% 0,1% 0,3% 0,6% 5,9% 0,2%

OD 56 do 65 godina 0,6% 0,3% 0,0% 0,3% 0,2% 2,4% 0,0%

Preko 65 godina 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Stepen obrazo-

vanja

Osnovna škola 1,6% 0,3% 0,0% 0,1% 0,1% 0,2% 0,0%

Srednja škola 9,5% 2,4% 0,6% 2,2% 6,0% 15,5% 0,2%

Visoko obrazovanje 27,0% 4,8% 1,5% 2,7% 5,6% 19,4% 0,2%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Zaposle-nost

Zaposlen/a 25,2% 5,5% 1,6% 2,7% 7,0% 25,9% 0,2%

Samozaposlen/a 5,8% 1,4% 0,2% 0,3% 1,4% 4,0% 0,1%

Student 4,4% 0,3% 0,1% 1,3% 2,1% 3,8% 0,0%

Penzioner/ka 0,7% 0,0% 0,0% 0,4% 0,1% 0,5% 0,0%

Nezaposlen/a 1,9% 0,3% 0,2% 0,3% 1,1% 0,9% 0,0%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,1%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%


domaćin-stva

Manji od 1.000eur 20,7% 3,7% 0,8% 2,1% 5,4% 11,8% 0,1%

Od 1.000 do 3.000eur 15,0% 2,9% 1,0% 2,2% 4,9% 17,4% 0,2%

Od 3.000 do 5.000eur 2,0% 0,8% 0,3% 0,5% 1,3% 5,3% 0,0%

Više od 5.000eur 0,3% 0,1% 0,0% 0,2% 0,1% 0,6% 0,1%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 19,9% 2,8% 0,9% 3,0% 5,7% 17,6% 0,2%

Inostrani turisti 18,1% 4,7% 1,2% 2,0% 6,0% 17,5% 0,2%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%


Regioni

Crna Gora 19,9% 2,8% 0,9% 3,0% 5,7% 17,6% 0,2%

Ostale Evropske države 5,6% 1,4% 0,6% 1,1% 2,1% 11,7% 0,0%

Balkanske države 8,4% 1,2% 0,2% 0,4% 2,6% 3,1% 0,1%

Rusija i zemlje bivšeg Sovjetskog saveta 3,8% 1,5% 0,3% 0,5% 1,2% 2,5% 0,1%

Ostatak Svijeta 0,2% 0,3% 0,1% 0,0% 0,1% 0,0% 0,0%

Albanija 0,1% 0,3% 0,0% 0,0% 0,0% 0,2% 0,0%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Opština

Ulcinj 3,2% 1,1% 1,0% 0,9% 1,3% 1,8% 0,1%

Bar 7,0% 0,1% 0,0% 0,0% 2,4% 3,9% 0,0%

Herceg Novi 1,0% 1,0% 0,2% 1,0% 2,8% 16,1% 0,0%

Kotor 2,3% 0,1% 0,4% 0,0% 0,3% 0,3% 0,0%

Budva 17,8% 4,8% 0,5% 2,8% 4,1% 11,8% 0,2%

Tivat 5,5% 0,0% 0,0% 0,1% 0,3% 0,5% 0,0%

Cetinje 1,1% 0,4% 0,0% 0,2% 0,5% 0,7% 0,1%

Total 38,0% 7,5% 2,1% 5,0% 11,8% 35,1% 0,4%

Šta Vam u najvećoj mjeri smeta kada je u pitanju stanje životne sredine u Crnoj Gori

Otpad Buka Prašina Zagađenost vode

Gužva na plažama

Gužva u saobraćaju

Ostalo, nav-esti

Zemlja porijekla

Srbija 13,6% 0,9% 0,3% 0,9% 4,0% 6,5% 0,0%

BiH 8,0% 2,2% 0,0% 0,3% 2,8% 2,5% 0,3%

Velika Britanija 4,0% 0,9% 1,2% 0,6% 0,9% 13,3% 0,0%

Rusija 11,1% 4,3% 0,9% 1,5% 3,4% 7,1% 0,3%

Njemačka 0,6% 0,3% 0,0% 0,0% 0,6% 6,5% 0,0%

Total 37,3% 8,6% 2,5% 3,4% 11,7% 35,8% 0,6%

Da li ste zainteresovani da imate angažovan odmor što znači da u cilju razvoja zelenog, ekološkog, održivog, niskokarbonsk-

og turizma platite više za takvu vrstu odmora

Da Ne Ne, ali planiram

Pol

Muški 13,4% 24,5% 13,3%

Ženski 14,6% 22,6% 11,7%

Total 28,0% 47,0% 25,0%

Stepen obrazovanja




Total 28,0% 47,0% 25,0%

Zaposlenost

Zaposlen/a 22,7% 26,6% 18,9%


Student 1,2% 8,8% 2,1%



Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0%

Total 28,0% 47,0% 25,0%



Do 18 godina 0,2% 0,1% 0,0%

Od 18 do 25 godina 3,6% 12,5% 2,6%

Od 26 do 35 godina 12,6% 16,6% 10,5%

Od 36 do 45 godina 7,6% 9,7% 8,5%

Od 46 do 55 godina 3,2% 5,5% 2,7%

OD 56 do 65 godina 0,8% 2,5% 0,5%

Preko 65 godina 0,0% 0,1% 0,2%

Total 28,0% 47,0% 25,0%

Stepen obrazovanja




Total 28,0% 47,0% 25,0%

Zaposlenost

Zaposlen/a 22,7% 26,6% 18,9%


Student 1,2% 8,8% 2,1%



Nešto drugo 0,1% 0,0% 0,0%

Total 28,0% 47,0% 25,0%


Manji od 1.000 eur 13,5% 22,3% 8,9%

Od 1.000 do 3.000 eur 11,2% 20,0% 12,6%

Od 3.000 do 5.000 eur 2,6% 4,5% 3,1%

Više od 5.000 eur 0,7% 0,2% 0,4%

Total 28,0% 47,0% 25,0%

Zemlja porijekla



Total 28,0% 47,0% 25,0%

Regioni

Crna Gora 11,4% 24,2% 14,7%





Albanija 0,2% 0,1% 0,3%

Total 28,0% 47,0% 25,0%

Opština

Ulcinj 2,3% 3,6% 3,4%

Bar 1,6% 10,9% 1,0%

Herceg Novi 2,8% 16,2% 3,0%

Kotor 0,2% 2,9% 0,3%

Budva 18,1% 7,8% 16,3%

Tivat 0,8% 5,3% 0,3%

Cetinje 2,1% 0,3% 0,6%

Total 28,0% 47,0% 25,0%


Da li ste zainteresovani da imate angažovan odmor što znači da u cilju razvoja zelenog, ekološkog, održivog, niskokarbonskog

turizma platite više za takvu vrstu odmora

Da Ne Ne, ali planiram

Zemlja porijekla

Srbija 5,3% 15,5% 5,6%

BiH 6,5% 7,4% 2,2%


Rusija 13,9% 5,9% 8,7%

Njemačka 0,9% 6,8% 0,3%

Total 32,5% 47,4% 20,1%

Da li ste spremni izdvojii više novca u okviru cijene paket aranžmana ili cijene avio-karte ako da znate da će ta sredstva

biti namijenjena finansiranju zelenih projekata koji će doprinijeti smanjenju vašeg karbonskog otiska u Crnoj Gori, odnosno sman

Da Ne

Pol

Muški 19,5% 31,7%

Ženski 21,8% 27,0%

Total 41,3% 58,7%

Stepen obrazovanja




Total 41,3% 58,7%

Zaposlenost



Student 1,6% 10,1%




Total 41,3% 58,7%


Do 18 godina 0,2% 0,1%

Od 18 do 25 godina 4,0% 14,4%

Od 26 do 35 godina 18,3% 21,6%

Od 36 do 45 godina 13,0% 12,8%

Od 46 do 55 godina 4,6% 7,0%

OD 56 do 65 godina 1,0% 2,8%


Total 41,3% 58,7%

Stepen obrazovanja




Total 41,3% 58,7%


Zaposlenost



Student 1,6% 10,1%




Total 41,3% 58,7%


Manji od 1.000 eur 16,7% 27,9%

Od 1.000 do 3.000 eur 18,4% 25,6%

Od 3.000 do 5.000 eur 5,3% 5,0%

Više od 5.000eur 0,9% 0,3%

Total 41,3% 58,7%

Zemlja porijekla



Total 41,3% 58,7%

Regioni

Crna Gora 16,8% 33,3%





Albanija 0,3% 0,3%

Total 41,3% 58,7%

Opština

Ulcinj 3,9% 5,7%

Bar 2,1% 11,5%


Kotor 0,3% 3,0%

Budva 27,8% 14,3%

Tivat 1,2% 5,2%

Cetinje 2,1% 0,9%

Total 41,3% 58,7%

Da li ste spremni izdvojii više novca u okviru cijene paket aranžmana ili cijene avio-karte ako da znate da će ta sredstva

biti namijenjena finansiranju zelenih projekata koji će doprinijeti smanjenju vašeg karbonskog otiska u Crnoj Gori, odnosno sman

Da Ne

Zemlja porijekla

Srbija 9,3% 16,8%

BiH 7,5% 8,7%


Rusija 20,9% 7,5%

Njemačka 0,9% 7,2%

Total 47,4% 52,6%


U kom iznosu izdvajate ili planirate izdvojiti data sredstva

Do 10% cijene Do 20% cijene Do 30% cijene Više od 30% cijene

Pol

Muški 37,1% 8,5% 0,7% 0,2%

Ženski 42,9% 8,8% 1,7% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 3,9% 0,5% 0,0% 0,0%

Srednja škola 14,4% 2,4% 0,5% 0,2%


Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 64,4% 14,4% 2,0% 0,0%

Samozaposlen/a 10,2% 1,2% 0,2% 0,0%

Student 2,9% 1,2% 0,2% 0,0%

Penzioner/ka 1,0% 0,5% 0,0% 0,0%

Nezaposlen/a 1,5% 0,0% 0,0% 0,2%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%


Do 18 godina 0,2% 0,0% 0,2% 0,0%

Od 18 do 25 godina 8,0% 1,5% 0,5% 0,2%

Od 26 do 35 godina 37,8% 5,4% 1,5% 0,0%

Od 36 do 45 godina 23,9% 6,8% 0,2% 0,0%

Od 46 do 55 godina 7,8% 2,9% 0,0% 0,0%

OD 56 do 65 godina 1,5% 0,7% 0,0% 0,0%

Preko 65 godina 0,7% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

Stepen obrazo-vanja

Osnovna škola 3,9% 0,5% 0,0% 0,0%

Srednja škola 14,4% 2,4% 0,5% 0,2%


Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

Zaposlenost

Zaposlen/a 64,4% 14,4% 2,0% 0,0%

Samozaposlen/a 10,2% 1,2% 0,2% 0,0%

Student 2,9% 1,2% 0,2% 0,0%

Penzioner/ka 1,0% 0,5% 0,0% 0,0%

Nezaposlen/a 1,5% 0,0% 0,0% 0,2%

Nešto drugo 0,0% 0,0% 0,0% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%


domaćinstva

Manji od 1.000 eur 35,6% 4,6% 1,0% 0,2%

Od 1.000 do 3.000 eur 34,4% 8,5% 1,0% 0,0%

Od 3.000 do 5.000 eur 9,0% 2,9% 0,5% 0,0%

Više od 5.000 eur 1,0% 1,2% 0,0% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

Zemlja porijekla

Domaći turisti 35,6% 4,9% 0,7% 0,2%


Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%


Regioni

Crna Gora 35,6% 4,9% 0,7% 0,2%





Albanija 0,5% 0,2% 0,0% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

Opština

Ulcinj 7,1% 1,5% 0,2% 0,0%

Bar 4,6% 0,0% 0,0% 0,0%

Herceg Novi 7,1% 1,7% 0,0% 0,0%

Kotor 0,2% 0,2% 0,2% 0,0%

Budva 55,9% 11,2% 1,7% 0,0%

Tivat 2,2% 0,7% 0,0% 0,2%

Cetinje 2,9% 2,0% 0,2% 0,0%

Total 80,0% 17,3% 2,4% 0,2%

U kom iznosu izdvajate ili planirate izdvojiti data sredstva

Do 10% cijene Do 20% cijene Do 30% cijene

Zemlja porijekla

Srbija 14,3% 3,2% 1,9%

BiH 14,3% 1,3% 0,6%


Rusija 33,8% 9,7% 0,6%

Njemačka 0,6% 1,3% 0,0%

Total 75,3% 21,4% 3,2%


ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOMTURIZMU U CRNOJ GORI2017


CRNA GORA


ISBN 978-9940-614-32-4

Documents

ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORIlowcarbonmne.me/files/pdf/istrazivanje-o-niskokarbonskom... · 2018-12-27 · ISTRAŽIVANJE O NISKOKARBONSKOM TURIZMU U CRNOJ GORI