Izvodjacko uputstvo

8/18/2019 Izvodjacko uputstvo

1/12

ŠTA JE PIONIRSTVO

Poznato je da život u prirodi, na izletu i na taboru, zauzima značajno mesto u životu izvidjača. Izvidjači ne idu uprirodu nespremni. Oni moraju da poznaju mnogo stvari kako bi mogli u prirodi da se lakše snadju. Izvidjačimoraju da nauče mnoge veštine, da bi im boravak u prirodi bio ugodan. Kako će podići šator, kako napravitikrevet, kako podići jarbol, napraviti most ili ogradu u taboru, kako obezbediti vodu za piće... Sve to izvidjači učekroz pionirstvo. U izvidjačkoj praksi, pionirstvo zauzima važno mesto.Ako smo kao izvidjači kroz program zvezdi i krinova stekli iskustvo u pionirstvu, možemo biti sigurni da nas nećezadesiti nikakve ozbiljnije neprilike tokom boravka u prirodi i da ćemo se zaista osećati vrlo prijatno.

PIONIRSKI ALAT

Pionirski alat se deli na:

1.LIČNI, koji svaki izvidjač treba a ima;2.KOLEKTIVNI, koji ima vod, četa-kolo ili odred.

LIČNI ALAT

U lični alat - za izvidjače starije od 14 godina spada:1.sekirica (težine do 1 kg), dobra sekirica treba da je od kaljenog gvoždja (ne od čelika), sa povijenomdrškomradi lakšeg rukovanja. Sekirica treba da je u kožnoj ili platnenoj futroli, podešenoj tako da može da se nosi naopasaču.2.ašovčić treba po mogućnosti da je podešen tako da može da služi i kao lopata i kao motika. Takav ašovčićteže je nabaviti i zato ćemo često biti primorani da se služimo običnim. Ašovčić treba isto kao isekirica da budeu kožnoj ili platnenoj futroli.3.pionirski - izviđački nož je veći nož sa sečivom od 10 - 15 cm idrškom koja ima zgodan rukohvat, tj. da se lakoi dobro može držati u ruci. Dobar nož je od čelika. Potrebno je da i nož bude u kožnoj odnosno platnenimkoricama (kanijama).

4.konopac dužine 10 - 15 metara, debljine 5 mm. Osim toga, svaki izviđač - planinka trebalobi da ima 20 - 30metara tankog kanapa.

KOLEKTIVNI ALAT

U kolektivni pionirski alat, koji koriste vod, četa-kolo ili odred, spadaju:1.šumska sekira, težine 2 -3 kg sa povijenom drškom radi lakšeg rukovanja. I šumska sekira treba da imazaštitu sešiva, ali nije neophodno da zaštita kod šumske sekire bude od kože ili platna, nego može da bude i oddrveta. To se vrlo jednostavno može načiniti: uzme se jedan komad drveta, nešto duži od sečiva, i užljebi se udužinusečiva, a na jedan idrugi kraj prikuca se ili veže vrzinim čvorom komad kanapa kojim ovu zaštitu sečivavezujemo za ušicu ili glavu sekire. Na taj način dobićemo jednostavnu idobru zaštitu sečiva kod šumske sekire.2.šumska testera je dužine 1,50 - 1,70 m, široka 10 - 15 santimetara sa dve ručice. Šumska testera treba da jeod čeličnog lima ida je savitljiva. Kao i za šumsku sekiru i za testeru možemo načiniti zaštitu sečiva.3.obična testera je testera koja se upotrebljava u kući kada testerišemo drva.4.ašov

5.lopata6.burgija za zemlju; Mnogi izviđači nisu imali priliku da vide burgiju za zemlju. Iako je upoređuju sa običnomburgijom za drvo, ne može se vršiti upoređenje, jerjeburgija za zemlju bitno različita od burgije za drvo. Burgijaza zemlju sastoji se od drvenog rukohvata dužine 40 - 50 cm. Rukohvat treba da je od debljeg i tvrdog drveta ina rukohvat je uglavljena samo burgija, koja se sastoji od jedne metalne šipke dužine 50 - 60 cm, debljine 7 - 8mm. Na kraju metalne šipke nalazi se „ašovčić“ širine do 20 cm i dužine 25 cm. Birgija je na kraju blagozaobljena i naoštrena, a ceo ašovčić ke iskrivljeni luk. Ova burgija služi nam za kopanje rupa u zemlji. Naprimer, kada podižemo jarbol ili želimo da neku motku usadimo u zemlju.7.dve do tri obične burgije za drvo (raznih dimenzija)8.čekić9.klešta10. 20 - 25 metara konopca debljine do 1 cm11. do 100 m tanjeg kudeljnog kanapa

ČUVANJE ALATA

Dobar izviđač, koji želi da mu alat u svakoj prilici može da poslužiti, treba isti taj alati da čuva. Dobro očuvan alatbiđe uvek podesan za upotrebu.Evo nekoliko pravila za čuvanje alata:1.Nov alat, koji je tek kupljen, treba podmazati. Svi metalni delovi mažu se mašinskim uljem, a u nedostatkuovog može se upotrebiti bilo kakvo ulje, biljnog ili ribljeg porekla. Kožne navlake kod sekirice, ašovčića inoževaisto tako treba podmazati.2.Alat koji je bio u upotrebi, treba prvo dobro očistiti od ostatka zemlje ilidruge nečistoće, najbolje suvom krpom,pa zatim tankim slojem podmazati. Metalne delove ne treba kvasiti. Zarđale delove ne treba podmazivati dok sepredhodno ne skine rđa. Tek po skidanju rđe, treba ih podmazati.3.Sav alat čuvati na suvom mestu, ne na zemlji. Zasekire je najbolje da u logoru stoje usečene u panjodsečenog drveta, a ašove u šatore gde nam stoji alat na nekom sanduku. Lako možemo i da sa 4 motkenapravimo patent za čuvanje alata.4.Sitan alat držimo usanduku za alat (male testere, burgije, čekiće, klešta). U ovom sanduku stoje i konopci,ekseri, klanfe, žica, drveniklinovi i td. Sandučić za alat je običan drveni sanduk dimenzije 30x60x25 cm, sapoklopcem isa dvedrške sa strane za nošenje. Dobroje ako sandučić za alat može da se zatvori rezom.5.Alat poput sekire, noža, testere ne treba zabadati u zemlju, niti udarati oštricom u metalne predmete, kamen.Doći će do oštećenja oštrice odnosno, reznih „zuba“ na testeri.6.Konopci će duže trajati ako ih spremamo suve i povremenopodmažemo lanenimuljem (ostaćeelastični).naglašavamo, da svakikonopac treba da je nakraju završen, da ima čvor za završavanje konopca.7.Ne upotrebljavati nož kao sekiru, ne udarati ponjemu čekićem. Oštricom noža se ne otvaraju konzerve i ne


2/12

koristi se kao odvijač. Nož ne zabadati u zemlju ili drveće.

RUKOVANJE ALATOM

Nevešt izviđač-planinka, ako rukuje alatom, mođe sebe ili drugoga da povredi. Vođa je zato dužan da svoječlanove uputi kako se rukuje alatom. Evo nekoliko napomena kako rukovati alatom:1.Kada radimo sa sekiricom, treba prvo obratiti da je dobro nasađena tj. uglavljena u dršci, jer akonije, može dapadne (sleti) sa drške i da unesreći susednogizviđača. Kada radimo sa šumskom sekirom, pre početka radaokrenimo se iza sebe i tek onda zamahnemo. Nikada nismo sigurni da nam nekonije prišao iza leđa, a da ganismo primetili. Jer, ako je neko iza nas,a mi zamahnemosekirom, lako može doći do nesreće.2.Kadasečemo drvo sekirom, nikada ne udqaramo po drvetu vertikalno, nego uvek pod izvesnim uglom, vodeći

računa da taj ugao nije preveliki, jer će nam u toj situaciji, sekira odskočiti od drveta i moguće, ispastiiz ruku inekog povrediti.

1.Ako radimo sa nožem (deljemo ili sečemo drvo) sečivo noža ne treba da je okrenuto prema nama, negouvekusuprotnom pravcu - od nas. Ako radimo drugačije, lako ćemo se poseći.2.Ašov ne ubadamo uzemlju vertikalno, nego pod malim uglom.3.Radimo li sa testerom iliburgijom duže vremena, treba testeru odnosno burgiju povremeno podmazati i to izrazloga što se usled dužeg trenja čelik zagreje i otežava rad.4.Ručice alat treba da su suve. Ovo naročito važi kod sekire radi sigurnijeg držanja, da ne bidošlo doispadanjaalata iz ruku. Prilikom rada, ruke se znoje izato je potrebno da tokom rada imamo prekide, obrisatiruke i drškualata suvom krpom, pa nastaviti sa radom.5.Zarezivanje nožem se uvek radi krajem noža koji je bliži dršci noža, a rezanje celom dužinom oštrice. Ukolikose nožem reže grana, uvek se seče dijagonalno. Nož drugoj osobi dodavati drškom premanjoj, tako da ga uvek

prihvati za dršku.6.Prilikom seče sekirom u šumi, ukloniti oko sebe svegranje i ostale predmete u širini ispružene ruke u kojoj sedrži sekira. Grana ili predmeti koji se nalaze na mestu sečenja, mogu se odbiti i povrediti nas.7.Kada se drva seku punim zamahom, sekira se drži obema rukama i obavezno treba biti u raskoraku, radistabilnosti.


3/12

ŠATOR

Poznato nam je da je život izviđača - planinki na taboru usko povezan sa šatorom. To je najčešće naš dom uprirodi. U njemu boravimo, on nas čuva od nevremena. Šatori se izradjuju od čvrstog nepromočivog materija(laneno platno, svila itd.).

Nema mogućnosti da se prikažu sve vrste šatora koje postoje, jer tu niti ima nekog pravila, niti ima granice u

vrstama šatora, a da i ne govorimo o specijalnim vrstama šatora koji se upotrebljavaju za naučne ili alpinističkeekspedicije. U životu izviđača dobar je svaki šator koji je sašiven od impregniranog platna, a koji ćemo oblik iveličinu odabrati, zavisi isključivo od naših potreba imogućnosti.Šator koji je postao nerazdvojni deo naše oraganizacije je šator tipa „IZVIĐAČ“. Izvidjači tradicionalno koristešator tipa „IZVIĐAČ“. Reč je o šatoru bez dna, koji se koristi na izviđačkim takmičenjima, smotrama,... , zatamkičenja u brzom podizanju i spuštanju šatora.

GDE POSTAVITI ŠATOR

Šator je najbolje postaviti na uzvišenom terenu koji bi u slučaju kiše omogučio oticanje vode. Šator treba da je ublizini šume, ali ne u njoj. Ne treba ga podizati ispod visokog drveta, u gustoj travi, pored mravinjaka, u korituisušenog potoka, na ilovači, u jarugama i vrtačama. Šator mora biti zaštićen od vetra, u blizini njega dovoljnovode za piće i suvaraka za loženje vatre. Stranice šatora moraju biti zategnute. Konstrukcija mora biti pravilno

postavljena, a donji rubovi šatora moraju doticati zemlju. Kočići moraju biti čvrsto zabijeni u zemlju (pod uglomod 60 stepeni) kako ih vetar ne bi iščupao.

ŠATORSKA PRAVILA

1. Ne dirati krov šatora za vreme kiše, jer u tom slucaju platno će propustiti vodu.2. Šator mora biti čvrsto zategnut.3. Pred kišu olabaviti kanape pomocu “žabica”.4. Šator ujutru obavezno provetravati.5. Ne pakovati vlažan šator. Pre pakovanja dobro osušiti na suncu.6. Kočiće ne umotavati u smotani šator, već u vrećicu za kočiće. Predhodno ih dobro očistiti.7. Ne drzati otvoren plamen unutar satora.

PRAVILA PRILIKOM NOĆENJA U ŠATORU

Prilikom noćenja u šatoru na raznim izviđačkim akcijama, treba se pridržavati sledećih pravila:1.Pred zalazak sunca spustiti stranice šatora kao i ulazna krila, kako u šator ne bi ulazila vlaga.2.Pre spavanja popustiti malo šatorske kanape i prekontrolisati jesu li kočići čvrsto zabijeni.3.Naočare, ručni sat, hemijsku olovku ili bilo šta lomljivo, staviti nasigurno mesto, tako da se neće izgubiti nitiujutru sesti na njih ili ih nagaziti.4.Foto aparat,radio uređaje i ostale tehničke predmete staviti pred noć u plastične vreće (vlaga)


4/12

5.Pred noć spakovati hranu. Neka bude pokrivena ili zamotana i po mogućnosti podignuta u vazduhu, kako bi jesačuvali od insekata i sličnog.6.Majice, potkošulje i ostalo rublje staviti u ranac. Pamuk privlači, odnosno upija vlagu, pa će rublje ukoliko nebude zaštićeno, noću postati vlažno.7.Tokom noći, baterijska lampa treba da bude uvek na dohvat ruke.8.Obuću zaštititi od vlage. Ako je naposebnom nosaču (patentu) ispred šatora, pokriti je plastišnom kesom ilišatorskim krilom.I još nešto korisno: ako se šator ipak pocepa, odmah gatreba zakrpiti i to ne prostim ušivanjem, negopodmetanjem pod pocepano mesto komada platna i onda ušiti sve zajedno. Ovo mesto će propustiti kišu ako jena krovu. Da bi to izbegli, potrebno je ušiveno mesto premazati običnom svećom, ili voskom cerezin.

KOLIBA

U prirodi je šator izviđačka kuća, ali izviđač treba da zna da zanoći u prirodi i bez šatora, ukoliko ga nema.Izrada zaklona ili kolibe donosi korisno iskustvo,a veoma često je pravi doživljaj spavati u zaklonu ili kolibi.Pravila gde podiđišator, ista su i prilikom podizanja zaklona ili kolibe, s razlikom, da se može iskoristiti drvo kaopomoć za podizanje istih (pogledaj crteže).

Kod kolibe razlikujemo dva sastavna dela: osnovu (skelet) i pokrivač (krov). Osnova se pravi od motaka I onadaje oblik kolibe,a pokrivač može da bude od granja, slame ili dugačke trave. Uvek se služimo onim materiajlomsa kojim raspolažemo tj. koji u datom momentu možemo naći u prirodi. Kada gardimokolibu, prvo načinimoosnovu i onda počinjemo pletenjem, i to uvek od zemlje prema vrhu. Pletenje je jednostavno provlačenjematerijala (granja, trave, slame) kroz osnovu. Ovde treba voditi računa da, pošto smo završili pletenje jednogreda, treba uvek da ga potisnemo prema dole, tako da krov bude čvrsto nabijen. Ako tako budemo radili do vrha,naša koliba će biti kvalitetno urađena. Kolibe mogu da nam posluže kaovrlo dobro sklonište za kraći boravak uprirodi.

ZAKLON

(OD ŠATORSKIH KRILA)Zakloni od šatorskih krila su naj češće zastupljeni u izviđačkoj organizaciji. Zaklon od šatorskog krila može sepodići od jednog, dva ili više šatorskih krila. Osim šatorskog krila, za podizanje zaklona potreban nam je kanap(za spajanje šatorskih krila i prednju - zadnju dijagonalu), kočići (mogu se napraviti od drvenih grana) i par vertilalnih šipki (napravićemo ih od drvenih grana). Prilikom spajanja šatorskih krila (ako zaklon pravimo od višekrila) posebno obratiti pažnju, da prorezi koji se nalaze na šatorskom krilu, obavezno budu postavljeni ka zemlji.U suprotnom, u slučaju kiše, voda će se slivati kroz proreze u naš zaklon. Da bi zaklon bio bezbedan u slučaju


5/12

kiše, oko zaklona možemo iskopati mali kanal za odvod atmosferskih padavina. Napominjemo da se zaklon nepodiže u gustoj travi, pored mravinjaka, u koritu isušenog potoka, na ilovači, u jarugama i vrtačama. Zaklon bitrebalo da bude zaštićen od vetra (šumom ili padinom).

ČVOROVI

Čvorovi imaju značajnu primenu prilikom boravka izviđača u prirodi, pa je njihovo poznavanje neophodno.Upitaćete s,koliko ima čvorova. Na to pitanje teško je odgovoriti. Čvorova ima mnogo, a mi ih ne možemo sveznati.Za vezivanje čvorova neophodan je, svakako konopac ili kanap. Čvorove ćemo najbolje naučiti vežbom i togledajući sliku ili ako nam neko pokazuje. Treba upamtiti, kada vežbamo vezivanje čvorova, da ne treba uzimatitanak kanap, već deblji konopac. Najbolje je vežbati sa dva konopca, od kojih je jedan obojen.Dobar čvor treba da je postojan, da ne može sam da se od sebe odreši, a da se posle upotrebe može lakoodrešiti. Svi čvorovi su odrešivi tako, što im se bilo rukom, bilo šiljkom olabave petlje. Dobar izviđač i planinkatreba da znaju da krajevi konopca moraju uvek biti upleteni ili zavezani, da se konopac ne bi raspleo.

RIBARSKI se upotrebljava za vezivanje glatkih kanapa, najlona ili strune i za nastavljanje/vezivanje kanapa istihili razlicitih debljina.

AMBULANTNI služinam zavezivanje dva konopca iste debljine. Kao što mu naziv, upotrebljava se u prvojpomoći (vezivanje trougle izviđačke marame, učvrščivanje prilikom imobilizacije), za vezivanje (spajanje) kanaparazličitih materijala ili debljina.

ZASTAVNI veoma je siguran, sluzi za vezivanje zastave ili za spajanje dva kanapa od kojih jedan ima na krajupetlju.


6/12

MRTVI veoma pouzdan, sluzi za povezivanje prvog i poslednjeg u navezu (prilikom uspona ili spustanja strminei sl.). Glavna osobina ovog čvora je, da nikada nemože sam da se odreši.

SKRAĆIVALJKA sluzi za skracivanje kanapa i drugih uzadi, bez secenja, veoma se jednostavno odvezuje ipouzdan je.

VRZINA PETLJA upotrebljava se za pričvršćivanje sredine kanapa za neki predmet, pogotovu ako nam krajevi

kanapa nisu slobodni.

TKALAČKI ČVOR služi za vezanje dva kanapa različite debljine.

PRUSIKOV ČVOR korisno nam služi onda, kad tanko uže želimo privezati na deblo.

VODNIČKI ČVOR veže se brzo i lagano, a služi za izvlačenje unesrećenog, kao i za pomoć pri uspinjanju.


7/12

LADJARSKA PETLJA je sigurniji čvor i služi za privezivanje čamaca, šatorskih konopaca i sl.

POLICIJSKI ČVOR služi, kad želimo da obezbedimo čvor lisice od odvezivanja.

LOPOVSKI ČVOR nam služi, kada negde želimo da se spustimo, a da i dalje posedujemo kanap nakonspuštanja

IZVIĐAČKI PATENTI

Šta su izviđački patenti. Patenti su ništa specijalno, ništa komplikovano, ništa što bi trebalo da nas uplaši.Izviđački patenti su tvorevina - ručni rad izviđača i planinki od materijala iz prirode, koji nam olakšavaju boravaku prirodi tokom naših aktivnosti. Za 100 godina izviđačkih aktivnosti, smišljeni su mnogobrojni patenti, ali to nepodrazumeva da ne možemo osmisliti novi. Novi patent osmislićemo ili napraviti neki već poznat, onog

momenta, kad se za to ukaže potreba tj. kad ustanovimo da smo nešto zaboravili poneti na tabor, a neophodnonam je za boravak u prirodi.

Za izradu patenata izviđači i planinke uglavnom koriste kanap, grane i kamen. Ali, za patente se može koristitisve ono što nađemo u prirodi, a može nam poslužiti za postizanje cilja u našim aktivnostima. Ovom prilikomprilažemo vam nekoliko skica patenata, a za neki drugi patent, ostavljamo vašoj mašti da smišlja.


8/12

VATRA

Vatru treba ložiti suvim i sitnim grančicama. Suve ali debele grane teže se upale za razliku od sitnog granja.Natrpana drva se guše jer nema dovoljno vazduha, što znači da drvo ne sme biti naslonjeno jedno uz drugo.Najvažnje je polako i pažljivo složiti drva za vatru, ne raditi to na brzinu I površno, je kod brzine obično nemavatre. Nikako ne kidati grane sa drveća, već sakupiti suvarke, kojih u svakoj šumi ima dovoljno. Tipovi vatre:

Usred tabora, bivka ili drugog mesta gde imamo potrebu da upaimo vatru, ogradimo kamenom ili busenjem,zaravnjen proctor površine 80 - 100 cm u kvadrat ili krug. Prostor gde palimo vatru, zovemo vatrište.Uobičajeno je u našim taborima da najčešće gradimo vatru tipa pagoda. Ali i drugi oblik vatre pristajaće dobro u


9/12

našem taboru. Vrlo ružno izgleda ako logorsku vatru ostavimo preko dana neuređenu. Ako je vatrište posleodržane logorske vatre puno pepela i nesagorelih delova drveća, potrebno je odmah ujutru, još pre podizanjazastave, urediti vatrište.

PRAVILA PRILIKOM LOŽENJA VATRE

Loženje vatre u prirodi zahteva posebnu opreznost. Nekontolisani plamen, ali i najmanja zaostala iskra moguizazvati šumski požar ili druge nevolje. Zato,prilikom loženja vatre treba poštovati sledeća pravila:

1.Ne ložiti vatru na mesto gde je to zabranjeno;2.Na mestu koje smo izabrali za loženje vatre pažljivo očistiti teren u krugu od tri metra. Odstraniti svo suvo

lišće, suvu travu,grančice, šišarke i sično, kako bi se vatra založila na čistoj i tvrdoj zemlji.3.Ne ložite vatru ispod stable, ložite dalje od drveća i rastinja. Iskra od naše vatre bi lako mogla izazvati požar.4.Vatru ne palite po jačem vetru, jer je vetar može preneti na okolno rastinje.5.Ložite malu vatru. Velike su opasne i za njih se bespotrebno troši mnogo drva.6.Vatru po mogućnosti ložiti blizu vode. Ukoliko se vatra loži dalje od izvora ili potoka, potrebno je pripremitikantu sa vodom ili peskom, kako bi u slučaju potrebe lakše ugasili vatru.7.Nikada ne napuštati vatru niti je ostavljati da gori sama, ni minut. Pored vatre uvek treba da je dežurni ilipožarni.8.Prilikom stavljanja u vatru četinarskog drveća, potrebno je posebno biti oprezan, jer četinari kada gore bacajuiskre.9.Kada vatra nije potrebna - ugasiti je. Najpre politi vodom, zatim štapom razgrnuti pepeo i ugarke i na krajudodatnim polivanjem vodom ugasiti i najmanju česticu koja tinja. Treba uvek imati na umu da vetar može raznetipepeo i iskre i izazvati požar.

OGNJIŠTE

Važan deo života i rada u tabotu predstavlja pripremanje hrane. Ovomprilikom nećemo govoriti o tome kako se priprema hrana, ali je potrebno daznamo kako se podiže ognjište za pripremanje hrane,odnosno kako sepodiže taborska kuhinja.

Naše ognjište - kujna, treba da ispunjava ove uslove. Ognjište nikada netreba da bude u samoj šumi, jer uvek postoji opasnost od požara. Zato kodpodizanja ognjišta kao i uopšte kod loženja vatre, treba biti obazriv ipoštovati pravila kao prilikom loženja vatre. Kada podižemo ognjište,učinićemo veliku grešku ako mesto gde nam je podignuta kujna bude dalekood vode za piće. Potrošićemo puno vremena na dopremu vode potrebne zakuvanje. Kujnu kopamo u zemlji ili je zidamo od kamena, busenja, pa iilovače pomešane sa plevom i sa malo soli. U ovakvom ognjištu - kuhinji prenego počnemo bilo šta u njoj da kuvamo, založimo vatru da se ilovačaispeče. Veoma je bitno da kao deo taborske opreme imamo dovoljnukoličinu nepromočivog platna (cerada) kojim pokrivamo ognjište, ložište. Nataj način omogućujemo pripremu jela i u slučaju kiša.

TABORSKI OBJEKTI

JARBOL

U središtu logora, otprilike na centralnom mestu, podižemo jarbol. Jarbol nam služi da na njemu držimodržavnu zastavu. Za jarbol biramo ravno drvo sa koga smo okresali grane. Ukoliko je jarbol viši, utoliko jelepši, mada ne treba ni preterivati. Podizanje jarbola treba raditi obazrivo, pogotovo ako je stablo koje namsluži za jarbol visoko. Jarbol donesemo do ivice jame koju smo iskopali za jarbol. Dubina rupe zavisi od

visine jarbola. Deblji kraj stavimo na ivicu rupe i podmetnemo lopatu sa suprotne strane da po njoj spušatmo jarbol u rupu. Jarbol vezujemo na tri ćetvrtine visine jarbola. Kasnije, ovi konopci služe za učvrščivanje jarbola. Možemo jarbol podići i bez konopaca, samo, u tom slučaju rupa treba da je dublja. Da bi jarbolčvršće stajao, oko njega u rupu nabijamo sitno kamenje pomešano sa zemljom i polivamo vodom da se sveto bolje slegne. Ne treba zaboraviti da pre podizanja jarbola na vrhu pričvrstimo alku, metalni prsten, kroz kojićemo provući konopac dvosrtuke dužine jarbola, a kojim dižemo i spuštamo zastavu.


10/12

KAPIJA

Na suprotnoj strani od srednjeg šatora podići ćemo glavni ulaz našeg tabora - bivka. Kapiju ćemo podići odoblica ili dasaka. Postoji mnogo mogućnosti za podizanje kapija. Izviđači se trude da svaki put pri podizanjukapije, ona ima novo obličje, da pronađu druge oblike. Kapiju najčešće učvršćujemo ekserima, ali još bolji način je da kapiju pričvrstimo drvenim klinovima. Delove koje želimo na kapiji spojiti, probušimo burgijom i kroz te

otvore ukucamo drvene klinove koje smo predhodno nožem izdeljali. Osim toga kapiju možemo učvrstiti ikonopcima. Naša kapija će još bolje izgledati ako na njoj bude istaknut naziv voda, čete-kola ili odreda kojitaboruju. Taborska ograda, zajedno sa taborskom kapijom, stvara jednu celinu.

OGRADA

Naš tabor će izgledati dosta čudno ako smo podigli samo kapiju, a ne i ogradu. Ako je lepo napravljena, ona jeukras tabora.Ogradu možemo napraviti od motaka, granja, šiblja, dasaka ili konopaca. I ovde važi isto pravilo kao kod kapije.Sastave možemo učvrstiti ekserima, drvenim klinovima ili vezivanjem.


11/12

OSMATRAČNICA

Izviđač koji poznaje pionirstvo, treba da zna da sagradi i osmatračnicu.Osmatračnicu obično gradimo u blizini tabora, nauzvišenom mestu, koje dominiraokolinom. Ovo iz razloga što ćemo tako sa osmatračnice imati boli pregled.Isto kao i kod drugih logorskih objekata, i ovde se za spajanje sastava oblica

služimo ekserima, drvenim klinovima ili konopcima. Nije uvek važno daosmatračnica bude postavljena na 4 osnovna stuba. To se može postići iI sa 3, pačak i sa 2 stuba. Važno je znati da osnova osmatračnice, tj. onaj deo koji jeukopana u zemlju, bude širi od delova pri vrhu. To daje veću čvrstinu i stabilnostnašoj osmatračnici.Čemu služi osmatračnica? Sa osmatračnice možemo signalizacijom da sesporazumemo sa izviđačima koji su pošli na izlet, videćemo ko nam dolazi uposetu. Zatim, sa osmatračnice, ako je dobro izabrano mesto, pružaće se leppogled na okolinu. Takođe, osmatračnica može poslužiti kao mesto odakle semože imati uvid u kretanje naših izviđača i planinki na terenu ili ako se igra neodvija u samom taboru. Prema tome, osmatračnica u taboru nije neophodanobjekt, ali će nam korisno poslužiti ako je podignemo.

MOST

Kad u izviđaštvu govorimo omostu, mine mislimo navelike mostove preko reka ili na mostove koji služe zaprevoz većih tereta. Takve mostove podižu preduzeđa koja se bave mostogradnjom. Izviđači treba da znaju dapodignu manji most, preko koga ćemo na taboru prelaziti potok.Viseći most, sa svake strane obale ima drvene nosače. U istom cilju može da nam posluži i drveće koje rasteneposredno na obali potoka, tako da u tom slučaju ne moramo graditi nosače mosta. Za viseći most potrebnasu nam tri debela konopca, ne manje debljine od 15 mm. Dužina konopaca treba da je nešto veća od visinepotoka, preko koga treba da gradimo mostić. Da bismo pričvrstili osnovne konopce za nosače, poslužićemo se

već poznatim vrzinim čvorom. Osim tri osnovna konopca, potrebni su nam i poprečni konopci koji daju većučvrstinu osnovnim konopcima. Ovi konopci su tanji od osnovnih i oni ustvari služe za fiksiranje (za osiguranje)osnovnih konopaca.

Poprečne konopce pričvršćujemo za osnovne pomoću vrzinih čvorova. To daje sigurnost da se konopci nećeodrešiti. Ako raspolažemo dugim konopcem, kojim ćemo poprečno učvrstiti osnovne konopce na mostu, nijepotrebno da ga sečemo, nego produžavamo vezujući neprestano vrzine čvorove i to na taj način što prvovežemo jedan kraj konopca na gornjoj levoj odnosno desnoj strani osnovnog konopca. Zatim istim konopcemvezujemo vrzin čvor oko donjeg osnovnog konopca i produžavamo prema gornjem osnovnom konopcu.Vezujemo na razmaku od 25 - 30 cm i tako produžavamo do kraja našeg visećeg mosta.

SEDIŠTA

Sedišta podižemo oko logorske vatre, ispred šatora, na obali potoka, ili na nekom zgodnom mestu gde će našiizviđači i planinke moći ugodno da se odmaraju.Ako smo naučili i sami podigli nekoliko sedišta, naš tabor će dobiti još lepši izgled. U njemu ćemo se prijatnijeosećati. Jer, nema lepšeg osećaja, nego kada sami nešto napravimo, a to lepo izgleda i funkcionalno je.


12/12

POLJSKI KREVET

Pored svih nabrojanih taborskih objekata i patenata, bilo bi sasvim primitivno da u šator prostremo ćebe, dalegnemo na ćebe i njemu spavamo. To je nezdravo, jer je zemlja uvek vlažna i lako bi mogli da nazebemo. Iakou današnje vreme, kada izviđači i planinke odlaze na tabor, sa sobom nose dušek ili fabrički krevet narasklapanje, smatramo da nije na odmet znati napraviti poljski krevet od materijala iz prirode. U slučaju dapolažete veštarstvo “Izviđački kurir”, eto prave prilike da napravite krevet dok polažete samovanje.Poljskih kreveta ima više vrsta, ali sve ih lako možemo napraviti. Za izradu kreveta služimo se uglavnommaterijalom koji možemo naći u šumi. To su motke i raklje. Naj jednostavniji krevet napravićemo tako, da na 4raklje usađene u zemlju, postavimo dve poprečne i dve uzdužne motke sa kojih smo potkresali grančice, apravougaonik koji smo motkama dobili, isprepletemo konopcem ili prućem. Važno je, da ležište bude odignutood zemlje najmanje 30 cm. Preko ovako izgrađenog ležišta možemo postaviti suvo lišće ili travu, slamu i slično.Možemo i bez toga ako uz nas imamo vreću za spavanje.Krevet možemo napraviti i tako, što pravougaonik popunimo šatorskim krilom ili ćebetom. Posebno obratitipažnju na smer namotavanja šatorskog krila ili ćebeta, da ne bi došlo do odmotavanja.

Documents

Izvodjacko uputstvo