jasunari kavabata - hiljadu ždralova

7/30/2019 jasunari kavabata - hiljadu dralova

1/126

JASUNARI KAVABATA

HILJADU DRALOVA

PREDGOVOR

LEPOTA JAPANA I JA

U prolee trenjevi pupoljci,

u leto kukavica,

u jesen mesec,

i u zimu sneg,

sve i hladan.

Unutranji duh, svetenik Dogen (1200-1253)

Zimski mesec

izbija kroz oblake

da mi pravi drutvo;

kako je prodoran vetar,

kako je hladan sneg!

Svetenik Mjoe (1173-1232)

Kad mi zatrae da napiem primerak svoje kaligrafije, ja esto odaberem ove

dve pesme. Druga od ovih pesama ima neobino detaljan podatak o svom

poreklu, koji ukazuje na objanjenje sutine njenog znaenja: U noi


2/126

dvanaestog dana dvanaestog meseca godine 1224 (po lunarriom kalendaru),

mesec je bio sakriven iza oblaka, a ja sam meditirao u dvorani Kakju u sedeem,

zenistikom stavu. Kad je konano nastupio as pononog bdenja, prekinuo sam

meditaciju i siao iz dvorane u podignuti deo donjih prostorija, a mesec sepromolio kroz oblake i obasjao sneg koji je zablistao u punom sjaju. Mesec mi

je bio pratilac, a nije me plailo ak ni zavijanje vuka u dolini. Poto sam, posle

izvesnog vremena, opet iziao iz donjih prostorija, mesec je ponovo zaao za

oblake. Kad se zaulo zvono bdenja usred pozne noi, ponovo sam se popeo na

vrh zgrade, a mesec je opet iziao izoblaka i pratio me na tom putu. Uao sam u

dvoranu za zenistiko meditiranje, a mesec, razgonei oblake, upravo je zalazioza daleki planinski vrh, i meni se uinilo da me mesec potajno prati.

Zatim sledi citirana pesma i, uz objanjenje da ju je sastavio Mjoe kad je uao u

dvoranu za meditiranje poto je posmatrao mesec kako zalazi iza planinskog

vrha, sledi jo jedna pesma:

Otii u iza planine,o, mesee, zai i ti tamo,

iz noi u no biemo zajedno.

A poto je Mjoe proveo ostatak noi u dvorani za meditiranje, ili je, moda,

ponovo otiao u dvoranu pre zore, zapisao je podatak o nastanku jo jedne

pesme: Otvorivi oi preko meditacije, ugledao sam mesec u praskozorju kako

obasjava prozor. Iako sam bio u mraku, osetio sam da mi je srce zasijalo od

svetlosti koja kao da je bila svetlost same meseine.

Srce mi blista -

beskrajni zraci svetlosti;

sigurno i mesec

misli da je to


3/126

njegova svetlost.

Kao to su Saigjoa nazivali pesnikom trenjevih pupoljaka, Mjoea su zvali

pesnikom meseca; ak postoji i jedna njegova pesma o mesecu, a sastoji se samood spontanih, nevinih uzvika divljenja mesecu, povezanih u sekvencu:

O, svetli, svetli,

o, svetli, svetli, svetli,

o, svetli, svetli,

svetli, o, svetli, svetli, svetlio, svetli mesee!

U svoje tri pesme o zimskom mesecu, sastavljane od pozne noi do zore, Mjoe

se potpuno pridrava stava Saigjoa (1118-1190), pesnika koji je takoe bio

svetenik: Iako sastavljam pesme, ja, u stvari, i ne mislim o njima kao o

sastavljenim pesmama. Trideset jedan slog svake pesme, prostodune ineposredne kao da se pesnik obraa mesecu, pesma nije upuena mesecu kao

mom pratiocu. Gledajui mesec, pesnik postaje mesec, a mesec koga pesnik

vidi, postaje sam pesnik. Pesnik uranja u prirodu, sjedinjava se s njom. Svetlost

svetenikovog istog srca, dok on sedi u dvorani za meditiranje u tami pred

svitanje, postaje za mesec praskozorja njegova sopstvena svetlost.

Kao to se vidi iz podue uvodne napomene prve navedene Mjoeove pesme, u

kojoj zimski mesec postaje pesnikov pratilac, svetenikovo srce, udubljeno u

razmiljanje o religiji i filozofiji, tamo u zenistikoj dvorani na planini,

delikatno se poigrava i deli oseanja s mesecom, o emu pesnik i peva. Razlog

zato ja odabirem tu pesmu kada me zamole da napiem primerak svoje

kaligrafije upravo je u njenom izuzetnom saoseanju i nenom izrazu. Zimski

mesee to zalazi za oblake i opet se pojavljuje, koji osvetljava moje stope

dok odlazim u dvoranu za meditiranje i vraam se iz nje, koji me oslobaa


4/126

straha od zavijanja vukova: zar se vetar ne useca u tebe, zar ti sneg nije hladan?

Ja ljudima ispisujem ovu pesmu kao primer toplog, dubokog i delikatnog

saoseanja prema prirodi i Hudima, kao pesmu koja sadri duboku smirenost

japanskog duha.Dr Jukio Jairo, poznat u svetu po svojim studioznim radovima o Botieliju,

naunik i veliki poznavalac stare i nove umetnosti, i Istoka i Zapada, rekao je da

se jedna od posebnih odlika japanske umetnosti moe rezimirati jednom jedinom

poetskom reenicom:

U vreme snega, meseca i trenjevih pupoljaka - najradije se seamo svojih

prijatelja. Kad ugledamo lepotu snega, kad vidimo lepotu punog meseca, kadposmatramo lepotu trenje u cvatu, kad nas dotaknu i probude lepote etiri

godinja doba, onda se, u stvari, najradije priseamo onih koji su nam bliski i

elimo da uivanje podelimo s njima. Drugim recima, uzbuenje zbog lepote

izaziva jako oseanje drueljublja, udnju za prisnim prijateljima. U tom smislu,

re prijatelj moe se shvatiti i proireno, kao pojam ljudsko bie. S druge

strane, sneg, mesec, trenjevi pupoljci, rei koje izraavaju lepote godinjihdoba dok se smenjuju i traju, u Japanu tradicionalno ukljuuju lepotu planina, i

reka, i trave, i drvea, lepotu svih bezbrojnih prirodnih pojava, cele prirode, ak

ukljuuju i ljudska oseanja. To raspoloenje, tu udnja za svojim bliskima u

trenucima divljenja lepoti predstavlja i osnov umetnosti ajne ceremonije. ajna

ceremonija je proivljavanje zajednikih oseanja, skup dobrih prijatelja u lepo

godinje doba. Uzgred bih mogao rei da je pogreno ako se moj romanHiljadu

dralova shvati kao odraz formalne i duhovne lepote ajne ceremonije.

Naprotiv, to je delo kritikog poricanja, izraz sumnje i upozorenje protiv

vulgarnosti u koju se ajna ceremonija pretvorila u dananjem svetu.

U prolee trenjevi pupoljci, u leto kukavica, u jesen mesec, zimi sneg, ist, sve

i hladan. Ova Dogenova pesma o lepotama etiri godinja doba mogla bi se

protumaiti samo kao konvencionalno, obino, osrednje navoenje niza

najreprezentativnijih slika iz etiri godinja doba, sasvim nezgrapne strukture.


5/126

Za nju se moe i tvrditi da je pesma koja, u stvari, uopte nije pesma. Ipak, u

samrtnom asu, pesnik Rjokan (1758-1831) sastavio je veoma slinu pesmu:

ta da ostavim kao memento?Trenjevi pupoljci u prolee,

planinska kukavica

i javorovo lie

u jesen.

I u ovoj pesmi, kao i u Dogenovoj, najobinije slike i svakidanje reci povezanesu u nizu bez kolebanja, radije namerno, zbog posebnog efekta, i zato izraavaju

pravu sutinu Japana. I to je Rjokanova poslednja pesma, koju je ostavio kao

svoju poruku neposredno pred smrt.

Dug,

maglovitproleni dan:

proveo sam ga

igrajui lopte sa decom.

Sve povetarac,

bistar mesec.

Zaigrajmo zajedno

u noi

preostale dane starosti.

Nije da ne elim

da se meam sa svetom,

ve bolje uivam


6/126

u radostima

sam.

Rjokan je od srca pevao svoje pesme i iveo ivotom izraenim u njima,odbacivi vulgarnost svoga vremena, lutajui seoskim stazama, nalazei zaklon

u slamnoj kolibi, oblaei dronjke umesto odee, igrajui se s decom, askajui

sa seljacima; on, koji nije razglabao o dubini religije i o knjievnosti kao o

neem nedokuivom, ve se bavio knjievnou skromnog i nepretencioznog

duha, saetog u budistikom izrazu nena osmeha i saoseajnih rei, taj

pesnik iz druge polovine perioda Edo, s kraja XVIII do prve polovine XIX veka,koji je prevaziao vulgarnost japanskog predmodernog doba i udubljivao se u

prefinjenosti klasine epohe, i ija se poezija i kaligrafija i danas visoko cene u

Japanu, nije naao za shodno da ostavi ita kao memento u svojoj poslednjoj

pesmi. Nije smatrao da je ita vredno za ostavljanje posle smrti, ve je

jednostavno izrazio nadu da e priroda i dalje ostati lepa, smatrajui da je to

jedini memento koji eli da ostavi ovom svetu. Ta pesma je proeta oseanjimastarog Japana, a iz nje govori i Rjokanova religiozna dua.

ekao sam je pitajui se

kad e,

o, kad e doi?

A sad smo zajedno

i ta jo imam da mislim.

Rjokan je pisao i ovakvu ljubavnu poeziju, a ovo je jedna od takvih, meni

omiljenih pesama. Kao starac od ezdeset osam godina, Rjokan je sreo mladu

monahinju od dvadeset devet godina po imenu Teiin, i bio je obuzet

blagoslovenim oseanjem ljubavi. Pesma bi se mogla shvatiti i kao izraz sree

zbog susreta sa bezvremenom enom, izraz radosti zbog toga to mu je dola


7/126

voljena ena na koju je tako dugo ekao. Poslednji stih: A sad smo zajedno, i

ta jo imam da mislim, pun je neposrednosti i jednostavnosti.

Rjokan je umro u sedamdeset etvrtoj godini. Roen je u provinciji Eigo,

dananjoj pokrajini Niigata, u istoj snenoj zemlji opisanoj u mom romanuSnena zemlja, u severnom kraju takozvanog zalea Japana, gde hladni

vetrovi iz Sibira dopiru preko Japanskog moru. Ceo ivot je proveo u toj snenoj

zemlji, a kad je ostario i oronuo, svestan da mu se smrt pribliava, kad je ve

doiveo prosvetljenje, u njegovim oimu krajnjeg spoznanja, kao to se vidi iz

njegove poslednje pesme, priroda te snene zemlje odrazila se jo lepe. Ja sam

napisao jedan esej pod naslovom Oi krajnjeg spoznanja, u kojem sam reiOi krajnjeg spoznanja uzeo iz beleke koju je Rjunosuke Akutagava (1892-

1927) ostavio kada je izvrio samoubistvo, jer me je taj izraz naroito oduevio.

Akutagava je rekao da mu se ini da je postepeno gubio onaj ivotinjski nagon

za ivotom, onu volju da ivi, i nastavio: Ja ivim u svetu morbidnih

ivaca, prozirnih i hladnih poput leda... Pitam se samo kada u smoi snage i

uspeti da izvrim samoubistvo. Ali priroda je za mene sada jo lepa nego to jeikada bila. Verovatno ete se nasmejati zbog te suprotnosti da ja oboavam

prirodu ak i u trenutku razmiljanja o samoubistvu. Meutim, priroda mi je

lepa, jer se odraava u mojim oima krajnje spoznaje. Akutagava je izvrio

samoubistvo 1927, kada mu je bilo trideset pet godina.

U svom eseju Oi krajnje spoznaje, ja sam rekao: Ma kako ovek bio

odvojen od ovozemaljskog sveta, samoubistvo nije vid prosvetljenja. Ma koliko

dostojan potovanja, ovek koji izvri samoubistvo daleko je od stanja koje

dostie svetac. Ja im se ni ne divim niti saoseam s takvim samoubicama kao

to su Akutagava, posleratni pisac Osamu Dazai (1909-1948) i drugi. Meutim,

imao sam jo jednog prijatelja koji je umro mlad, jednog od japanskih

avangardnih slikara, koji je takoe dugo razmiljao o samoubistvu, i o njemu

sam, u istom eseju, napisao sledee: ini mi se da mu je to ve postala


8/126

uzreica, poto je neprestano ponavljao da nema vee umetnosti od smrti, da

umreti znai iveti u pravom smislu te rei.

Ipak, pretpostavljao sam da je za njega, roenog u budistikom hramu i

obrazovanog u budistikoj koli, pojam smrti sasvim drugaiji od shvatanjasmrti na Zapadu.

Od onih koji razmiljaju o stvarima, ima li ikoga ko jo nije pomiljao na

samoubistvo.

Imajui tu izreku u vidu, doao sam do saznanja da je i onaj svetenik Ikju

(1394-1481) dva puta nameravao da izvri samoubistvo.

Rekao sam onaj, poto je svetenik Ikju poznat ak i deci kao izuzetnoduhovita i zanimljiva linost, i to je do nas doprlo predanje o mnogobrojnim

anegdotama o njegovom beskrajno ekscentrinom ponaanju. Pria se da su mu

se deca pela u krilo da bi pomilovala njegovu bradu, i da su mu divlje ptice jele

iz ruke. To ostavlja utisak da je on bio krajnje prostoduan, pristupaan i blag

svetenik, ali, u stvari, on je bio veoma promuuran, izuzetno strog i duboko

misaon zenistiki svetenik. Po predanju je bio sin nekog cara, stupio je u hramkad mu je bilo est godina i rano pokazao genijalne sposobnosti, kao pesniko

udo od deteta. Istovremeno su ga muile najdublje sumnje o religiji i ljudskom

ivotu. Ako ima boga, neka mi pomogne. Ako ga, pak, nema, neka potonem na

dno jezera i postanem hrana ribama.

Napisavi te rei, pokuao je da se baci u jezero i utopi, ali su ga zadrali.

Drugom prilikom, opet, poto je jedan svetenik u Ikjuovom hramu, Daitoku,

izvrio samoubistvo, mnogi od njegovih prijatelja svetenika bili su okrivljeni,

ali je jedini Ikju oseao najveu odgovornost i, rekavi: Oseam teak teret na

pleima, otiao je u brda reen da umre od gladi.

Ikju je svoju zbirku pesama sam nazvaoZbirkom sumanutih oblaka,pa je taj

izraz sumanuti oblaci upotrebio ak i kao svoj pseudonim. U toj zbirci, kao i u

nastavku te zbirke, ima pesama bez presedana u kineskoj i japanskoj

srednjovekovnoj poeziji, a naroito u zenistikoj, ljubavnih pesama i erotskih


9/126

pesama o tajnama ljubavne postelje, koje su neobino smele. Ikju je traio da

prevazie zenistika pravila discipline, da prekorai zabrane svoga vremena i da

ih se oslobodi: jeo je ribu, pio vino i uivao u enama. Na taj nain, okrenuvi

lea ustaljenim religioznim kanonima, u to doba graanskih ratova i moralnepropasti, on je stremio ka zenistikom oivljavanju i potvrivanju sutine ivota,

ka potvrivanju vrlina ljudskog ivota.

Njegov hram Daitoku u Murasakinou u Kjotu do danas je ostao centar ajne

ceremonije, a primerci njegove kaligrafije uveliko su cenjeni kao svici u niama

ajnih soba. I ja sam sauvao dva primerka Ikjuove kaligrafije. Jedan od njih se

sastoji samo od jednog retka: Lako je ui u svet Bude, ali teko je ui u svetavola. Poto me te rei jako privlae, ja ih i sam esto upotrebljavam kad me

neko zamoli da mu napiem primerak svoje kaligrafije. Smisao ovih rei moe

se proitati na razne naine, i to je tumaenje sloenije, to je tee shvatiti

smisao, ali meni je u dubini due znaajno to to je Ikju reenici lako je ui u

svet Bude na zenistiki nain dodao reenicu teko je ui u svet avola.

injenica da za umetnika koji traga za istinom, dobrom i lepotom, molba i strahizraeni u tim reima teko je ui u svet avola, injenica da oni izbijaju na

povrinu ili da se kriju u pozadini, ini mi se da izraava neminovnost sudbine.

Nema ni sveta avola ni sveta Bude. Ali je tee ui u svet avola. To nije

za ljude slabana srca.

Ako sretne Budu, ubij ga! Ako sretne budistikog patrijarha, ubij ga! To je

dobro poznat zenistiki motiv. Ako se budistike sekte dele uglavnom na one

iji pripadnici veruju u spasenje putem vere i one koji veruju u spasenje putem

sopstvenih napora, onda je, naravno, neminovno propovedanje i tako otrih

izreka u enu koji zastupa spasenje kroz sopstvene napore. S druge strane su

sekte koje zastupaju spasenje putem vere; na primer, inran (1173-1262),

osniva sekte Sin, jednom je rekao: Dobri ljudi e se preporoditi u raju, da i ne

kaemo da e se utoliko pre preporoditi zli ljudi. Ovaj nain miljenja ima

neeg zajednikog sa Ikjuovim naporednim postavljanjem sveta Bude i sveta


10/126

avola, mada, u sutini, ova dva miljenja imaju razliita usmerenja. Taj isti

inran je rekao: Neu da imam nijednog sledbenika. U ovim dvema izjavama:

Ako sretne Budu, ubij ga! Ako sretne budistikog patrijarha, ubij ga! i

Neu da imam nijednog sledbenika, sadrana je, ini mi se, neumitna sudbinaumetnosti. U zenu ne postoje molitve svetim slikama. Iako u zenistikim

hramovima postoje likovi Bude, u dvoranama gde se odravaju stroge vebe

meditacije, gde se sedi i meditira na zenistiki nain, nema ni budistikih kipova

ni slika Bude, nema ni svetih tekstova budistikih molitavasutri. Uenik zena

satima sedi zatvorenih oiju, bez rei, nepokretan. U tom stavu on zapada u

pasivno stanje, bez ikakvih misli i osloboen svih ideja. On naputa sebe iulazi u stanje nitavila. Ali to nije stanje prazne nitavnosti kao na Zapadu.

Naprotiv, to je neto sasvim suprotno, to je svemir duha u kojem se sve stvari

shvataju u njihovoj sopstvenoj praznini, bezgranino i beskrajno, to je neiscrpna

riznica duha. Naravno, i u enu postoje majstori koji vode uenika;

razmenjivanjem pitanja i odgovora s majstorom, uenik se dovodi do stanja

prosvetljenja, kao i izuavanjem zenistikih klasika. Meutim, uenik uvekmora da bude gospodar svojih misli i mora da dostigne prosvetljenje uz pomo

sopstvenih napora. Naglasak je manje na logici, a vie na intuiciji. Prosvetljenje

ne dolazi otuda to se ui od drugih, ve kroz iznutra probueno oko. Istina je u

odbacivanju stava i rei, ona lei van rei. I tako dolazi do krajnjeg

utanja poput munje iz Vilmakirti Mirdesa Sutre. Po tradicionalnom predanju,

Bodidarma, princ iz june Indije, koji je iveo oko VI veka i bio osniva zena u

Kini, devet godina je sedeo ne progovorivi ni rei, okrenut zidu peine, pa je,

iscrpivi sve misli i ideje u tiini, konano dostigao prosvetljenje. Zenistika

praksa meditiranja u sedeem stavu potie od tog Bodidarminog ina. Evo dve

Ikjuove religiozne pesme:

Kad pitam, ti odgovara.

Kad ne pitam, ne odgovara.


11/126

O, gospodaru Bodidarma,

ta je, onda,

u tvom srcu?

(Ikju)

A ta je to, srce?

To je huk vetra

u borovima

na slici naslikanoj

indijskim mastilom.(Ikju)

U ovoj poslednjoj pesmi oseamo duh orijentalnog slikarstva. Duh crtea

indijskim mastilom je u prostoru, u onome to je izostavljeno, u skraivanju, u

onome to nije naslikano. Prema reima Din Nunga (1687-1763): Ako dobro

naslika granu, ue huk vetra.A svetenik Dogen je takoe rekao: Zar ne postoje takvi sluajevi?

Prosvetljenje u utanju bambusa, buenje srca u prizoru breskvinih pupoljaka.

Sen'o Ikenobo (1532-1554), majstor umetnosti araniranje cvea, takoe je

jednom rekao (vidi Tajna zavetanja): Samo s kiticom cvea i aicom vode

umetnik doarava ogromna prostranstva reka i planina. U trenutku on obuhvata

hiljade promena i bezbroj transformacija. Odista je to poput arolije

maioniara.

I japanski vrtovi, naravno, predstavljaju simbol beskrajne veliine prirode. U

poreenju sa zapadnjakim vrtovima, koji su veinom zasaeni simetrino,

japanski vrtovi su uglavnom asimetrini, jer asimetrinost vie nego simetrinost

ima mo da simbolino izrazi mnotvo i prostranstvo. Naravno, ta asimetrinost

nalazi svoju ravnoteu u delikatnoj oseajnosti Japanaca. Nema niega

sloenijeg, raznovrsnijeg, usredsreenijeg na svaku pojedinost, prema tome ni


12/126

teeg, od japanske umetnosti vrtnih pejzaa. Postoji metod koji se naziva suvi

pejza, sainjen u potpunosti od stenja i kamenja; u njemu raspored kamenja

izraava planine i reke kojih nema, ak nagovetava i talase velikog okeana to

se razbijaju o litice. Krajnje zgusnuti, japanski vrtovi postaju japansko patuljastodrvee bonsai ili patuljasto kamenje bonseki. Istonjaki izraz za pejza,

doslovno planine i reke, podrazumeva planine i reke, naime prirodne predele,

a pod pejzanim slikama podrazumevaju se slike prirodnih predela, vrtova i

slini prizori. Otuda pojam osuenog ili usamljenog i opustoenog, pa ak i

tunog i oronulog. Meutim, u tuno usamljenim i asketski samotnim

kvalitetima, toliko cenjenim u ajnoj ceremoniji i saeto izraenim u izrecineno ponizno i isto smireno skriveno je, naravno, veliko bogatstvo duha; a

u ajnoj sobi, tako skuenoj i jednostavnoj, sadrani su, naprotiv, beskrajni

prostor i bezgranina elegancija.

Jedan jedini cvet sadri vie sjaja nego stotinu cvetova. Veliki majstor ajne

ceremonije i umetnosti araniranja cvea iz XVI veka, Rikju, uio je da je

pogreno aranirati cvee u punom cvatu. ak i u ajnoj ceremoniji opta jepraksa danas da se u nii ajne sobe postavi samo jedan cvet, i to pupoljak. Zimi

se stavlja specijalni zimski cvet, na primer kamelija, - nazvana beli dragulj, ili

pomo u samoi, to je izuzetna vrsta kamelije koja se odlikuje belinom i

malim pupoljcima, pa se u nii aranira samo taj pupoljak. Bezbojna bela boja,

koja je najistija od svih boja, istovremeno sadri i najvei broj drugih boja. Na

takvom pupoljku uvek mora da bude i rose, pa se pupoljak orosi s nekoliko kapi

vode. Najlepe je araniranje cvea za ajnu ceremoniju u maju, kada se bour

stavlja u vazu od celadonskog porcelana; ali i tada se, naravno, stavlja samo

jedan beli pupoljak boura, uvek oroen s nekoliko kapi vode. Ne samo da se

orosi cvet, ve se i ceo aranman unapred ovlai, pa se esto i vaza poprska

vodom.

to se tie vaza za araniranje cvea u Japanu, najskuplje i najotmenije je staro

posue Iga iz XV i XVI veka. Kada se to staro posue orosi vodom, dobija se


13/126

nenadmano lepa boja i sjaj. Posue Iga je peeno na veoma jakoj vatri. Pepeo i

dim od slame, upotrebljene kao gorivo, padali su na povrinu posua i prekrivali

ga. Kada bi se temperatura smanjila, ta naslaga je postajala neka vrsta glazure.

Poto boje nisu bile vetake nego su nastajale prirodnim procesom u pei,javljale su se tako raznovrsne are da su ih ljudi nazivali udima i nastranostima

pei. Gruba, otmena i vrsta povrina starog posua Iga dobija pohotan sjaj kad

se orosi vodom. Ona die u ritmu rose na cveu.

Ukus ajne ceremonije zahteva da se i ajna zdela ovlai pre upotrebe, kako bi

se istakao njen meki sjaj.

Jednom drugom prilikom Sen'o Ikenobo je napomenuo (vidi Tajna zavetanja)da planine, poljane i obale reka treba da se javljaju u prirodnim oblicima.

Prema tome, unosei novi duh u svoju kolu umetnosti araniranja cvea, on je

nalazio cvee i u razbijenim posudama i uvelim granicama, kao i

prosvetljenje koje cvee pobuuje. U drevna vremena svi Japanci su aranirali

cvee i ili putem prosvetljenja. U ovome vidimo spoznaju sutine japanskog

duha, pod uticajem ena. Moda se u tome vidi i dua oveka koji je iveo uvreme pustoenja dugih graanskih ratova. U najstarijoj japanskoj zbirci lirskih

pesama i balada (sastavljenoj u X veku), koja sadri i mnoga kazivanja to bi se

mogla smatrati kratkim priama, iz jedne od tih pria saznajemo da je pesnik

Arivara no Jukihira, poto je pozvao goste, aranirao cvee: Kao oseajan

ovek, on je u veliku posudu stavio najobiniju visteriju. Izvijena granica s

cvetovima bila je dugaka vie od tri i po stope. Iako dugaka granica visterije

zaista je toliko neobina da italac moe i da posumnja u pievu

verodostojnost; ipak, meni se ini da ta velika granica predstavlja simbol

kulture doba Heian. Cvet visterije ima izrazito japanski karakter, a odlikuje se

enstvenom elegancijom. Kitice visterije, lelujajui se na povetarcu,

nagovetavaju izvesnu mekou, nenost i uzdranost. Gubei se i javljajui

ponovo u zelenilu ranog leta, kitice visterije sadre ono oseanje istanane

lepote stvari koje su Japanci dugo opisivali kao pojam neizrecive, tune lepote


14/126

(Mono no Avare). A ona granica dua od tri i po stope nesumnjivo je imala

naroiti sjaj i lepotu. Sjaj kulture Heiana i pojava jedinstvene japanske lepote

bili su isto tako udesni kao ova veoma neobina visterija, jer je kineska

kultura iz dinastije Tang, posle dugog vremena, konano bila apsorbovana ijapanizirana. U poeziji, u ranom X veku, javlja se prva od antologija koje su

poruili carevi,Zbirka starih i novijih pesama (Kokinu), a u proziPovest o

Iseu, nakon koje slede remek-dela klasine japanske proze,Povest o Geniju

spisateljice i dvorske dame Murasaki iKnjiga za uzglavlje spisateljice Sei

onagon. Obe spisateljice ivele su s kraja X do prve polovine XI veka. Tako je

uspostavljena tradicija koja je uticala, ak i usmeravala japansku knjievnosttokom osam stotina godina. NaroitoPovest o Genijupredstavlja najvie

dostignue u japanskoj knjievnosti. Ni do dana dananjeg u Japanu nije

napisano delo umetnike proze koje bi se moglo uporediti s ovim. Pravo je udo

to je tako moderno delo napisano jo u XI veku, i kao takvo udo ono je

nadaleko poznato i u inostranstvu. Mada nisam siguran da sam ba tako dobro

ovladao klasinim japanskim jezikom, moja glavna lektira u doba deastva bilasu klasina dela iz perioda Heian, a ini mi se da mi je najznaajnija bila Povest

o Geniju. Vekovima se ljudi neprekidno dive ovom delu, a odata mu je pota i

time to su ga pisci neprestano imitirali i to je vie puta preraivano.Povest o

Genijubila je irok i dubok izvor inspiracija za poeziju, to je razumljivo, kao i

za lepe umetnosti i rukotvorine, pa ak i za umetnost pejzanog vrtarstva.

Murasaki i Sei onagon, kao i druge uvene pesnikinje - na primer Izumi

ikibu, koja je, verovatno, umrla u ranom XI veku, i Akazome Emon, koja je,

verovatno, umrla sredinom XI veka - sve su one bile dvorske dame u carskoj

palati. Japanska kultura je bila dvorska kultura, a dvorska kultura je bila kultura

ena. DobaPovesti o Geniju iKnjige za uzglavljebilo je najsavrenije, pa je od

zrelosti poelo ve da truli. Dobija se utisak plime japanske dvorske kulture, i

pri tom se osea tuga zbog nagovetaja kraja jedne slave. Dvor je poeo da se

raspada a mo je dvorskom plemstvu oduzela vojna aristokratija, u ijim rukama


15/126

je ostala tokom gotovo sedam stolea, od osnivanju ogunata Kamakuru 1192.

do restauracije carske vlasti Meidi 1867. i 1868. Meutim, ne moe se smatrati

da su zbog toga nestale i carska institucija i dvorska kultura.

U osmoj carskoj antologiji,Novoj zbirci starih i novijih pesama (inkokinu) izranog perioda XIII veka, tehniko savrenstvo pomenute zbirkeKokinujo je

vie razvijeno, pa je ponekad nova poezija zapadala samo u virtuoznu igru rei;

ali dodati su elementi tajanstvenog, sugestivnog, evokativnog i zakljuujueg,

elementi senzualne mate, koji imaju neeg zajednikog s modernom

simbolistikom poezijom. Saigjo, koga smo ranije ve pomenuli, bio je

reprezentativan pesnik koji je povezao dva doba, Heian i Kamakura.

Jesam li ga sanjala

zato to sam udela za njim?

Da sam znala da je to san,

ne bih poelela

ni da se probudim.U snovima

neizostavno idem k njemu.

Ali moji snovi

nisu ni privienje

jave.

Ovakve pesme Ono No Komai, vodee pesnikinje iz zbirkeKokinu, koja peva

o snovima, otvorene su i proete neposrednim realizmom. Ali u sledeim

pesmama carice Eifuku (1273-1342), od poznog perioda Kamakura do ranog

perioda Muromai, neto kasnije od perioda zbirke inkokinu, nalazimo

suptilniji realizam. On postaje simbol japanske melanholije, i ini mi se da je

moderniji:


16/126

Zraei na bambusov umarak

gde vrapci avrljaju,

sunevi zraci

prelaze u bojujeseni.

Japanska lespedeza opada,

jesenji vetar se useca.

Sa zida,

veernje sunce

nestaje.

Dogen, iju sam pesmu o istom, hladnom snegu naveo, i Mjoe, koji je pisao o

zimskom mesecu kao o svom pratiocu, pripaduju uglavnom periodu zbirke

inkokinu. Mjoe je razmenjivao pesme sa Saigjoom, i njih dvojica su

raspravljali o poeziji. Sledei odlomak je iz biografije Mjoea, koju je napisao

njegov uenik Kikai:Saigjo je esto dolazio da razgovara o poeziji. Njegovo vienje poezije,

govorio je, bilo je daleko od obinog. Trenjevi pupoljci, kukavica, mesec, sneg:

suoene sa svim raznovrsnim oblicima prirode, njegove oi i ui bile su

ispunjene prazninom. I zar nisu rei koje je izustio bile istinite rei? Kad je

pevao o pupoljcima, on nije razmiljao o pupoljcima, kad je pevao o mesecu, on

nije mislio na mesec. Kad je za to bila prilika, kad bi osetio inspiraciju, tada je

pisao poeziju. Crvena duga preko neba bila je poput neba koje dobija boju. Bela

suneva svetlost bila je poput neba koje se osvetljava. Ipak, prazno nebo, po

svojoj prirodi, ne moe da se osvetli. Ono ne moe ni da se oboji. Sa duhom

poput praznog neba, on je davao boju svim prizorima, mada od toga u njemu

nita nije ostajalo. U takvoj poeziji nalazimo Budu, manifestaciju konane

istine. Ovde postoji praznina, nitavilo Istoka. Moja dela su okarakterisana kao

dela praznine, ali to se ne moe protumaiti kao nihilizam na Zapadu. Duhovna


17/126

osnova je, ini mi se, sasvim drugaija. Dogen je svojoj pesmi o godinjim

dobima dao naslov Unutranji duh, i ak i kada je pevao o lepotama godinjeg

doba, on je bio duboko udubljen u zen.

Jasunari Kavabata

Napomena o ajnoj ceremoniji

kao osnovi ovog romana

Poeci kulta ajne ceremonije mogu se nai jo u trinaestom veku, u vremenu

uvoenja zen-budizma u Japanu. Rani majstori zena preporuivali su aj kao

izvanredno pie za kultivisanje duha, u tokom narednih stolea razraeni

simbolizam i paljivo osmiljeni ritual podsticali su uenike zena u njihovom

stremljenju ka dostizanju nepokolebivog duha. Seosko posue i okolinaharmonino su usklaivani da bi podsetili uenika da se budistiko prosvetljenje

moe nai i u grudi zemlje, a spokojnost povuene kolibe sa batom

usredsreivala mu je um na ono to je veno iza onog to je prolazno - na

razmei vremena i venosti. Iako u ajnim ceremonijama, opisanim u ovom

romanu, nedostaju smirenost i uzdranost idealne ajne ceremonije, Kavabatini

likovi, ini se, ipak zastaju na toj razmei, koja je za njih obeleena brojnou

starog ajnog posua i nestalnou njihovih vlasnika.

ajna ceremonija je stilizovan nain pripremanja aja od vode, zagrejane na

ognjitu zaloenom umurom. I najmanja pojedinost, od umura do posude za

preostalu vodu, mora biti paljivo pripremljena. Domain naliva vodu iz

gvozdenog ajnika u olju bez drke - nazvanu zdela zato to je mnogo vea

od obine ajne olje - i dodaje aj u prahu, koji mea bambusovom metlicom

sve dok se ne nahvata odreeni sloj pene. Gost pije prema


18/126

propisanom ritualu i vraa zdelu. Povrno gledajui, to je sve; ali onima koji su

upueni, pojedinosti kolibe, posue i sam in znae neto mnogo vie - moda

za njih samo odaju utisak obilja, a moda i doaravaju oseanje bezvremenosti.

HILJADU DRALOVA

ak i kada je stigao u Kamakuru i u hram Engaku, Kikui nije znao da li e iina ajnu ceremoniju ili ne. Ve je kasnio.

Dobijao je pozive kad god je ikako Kurimoto sluila aj u unutranjoj kolibi

hrama Engaku. Meutim, nijedanput nije otiao otkako mu je otac umro. On je

te pozive smatrao samo kao znake utivosti u spomen njegovog oca.

Ovoga puta u pozivu je bila dodata napomena: elela je da ga upozna sa jednom

mladom devojkom koju poduava u vetini ajne ceremonije. Dok je itaoporuku, Kikui je razmiljao o ikakinom mladeu.

Da li mu je onda bilo osam godina, ili moda devet? Otac ga je odveo da posete

ikako, i zatekli su je u sobi za doruak.Kimonojoj je bio razdrljen. Podsecala

je dlake na mladeu malim makazicama. Mlade je pokrivao polovinu njene

leve dojke i zalazio u udubljenje izmeu dojki, velik poput dlana na ruci. inilo

se da su dlake izrasle na purpurnocrnom obeleju, i ikako ih je upravo

podsecala. Doveo si deaka sa sobom?

Iznenaena navukla je okovratnik svog kimona. A onda, verovatno zato to je

uurbanost samo jo oteavala njene napore da se pokrije, malo se okrenula u

stranu i paljivo uvukla kimono u pojas. ini se da je bila vie iznenaena

pojavom Kikuija negoli njegovog oca. Poto ih je na vratima doekala

sluavka, ikako je morala znati bar da je doao Kikuijev otac.


19/126

Kikuijev otac nije uao u sobu za doruak. Umesto toga seo je u susednu sobu,

u kojoj je ikako davala asove.

Da li bih mogao da dobijem olju aja? upitao je Kikuijev otac odsutno.

Bacio je pogled gore, na svitak koji je visio u nii.Moe. Ali ikako se nije pomerila. Na novinama, na njenim kolenima,

Kikui je ugledao dlake poput brkova.

Iako je to bilo usred dana, pacovi su trkarali u rupi na tavanici. Blizu verande je

bilo breskvino drvo u cvatu.

Kad se, konano, smestila kraj ognjita za aj, ikako se, oigledno, sva predala

pripremanju aja. Desetak dana docnije, Kikui je uo kako njegova majkagovori ocu, kao da je to neka neobina tajna koju on nije mogao da zna, da

ikako nije udata zbog toga to ima mlade. U njenim oima je bilo saaljenja.

Oh? klimnuo je glavom Kikuijev otac oigledno iznenaen. Ali to ne bi

trebalo da smeta ako bi ga mu video, zar ne? Naroito ako bi saznao za taj

mlade pre enidbe?

To sam joj upravo i ja rekla. Ali, na kraju krajeva, ena je ena. Mislim danikada ne bih bila u stanju da kaem nekom oveku da imam veliki mlade na

dojci.

Ali ona vie nije nimalo mlada.

Ipak joj to ne bi bilo lako. ovek sa mladeom bi, verovatno, mogao da se

oeni i da se samo nasmeje kada ena otkrije mlade.

Jesi li videla mlade?

ta ti pada na pamet. Naravno da nisam.

Samo ste razgovarale o njemu?

Dola je da mi odri as, pa smo razgovarale o svemu i svaemu. ini mi se da

je poelela da mi se poveri.

Kikuijev otac je utao.

Pretpostavimo da se uda. ta bi njen mu mislio?


20/126

Verovatno bi mu se zgadilo. Ali moda bi naao i neeg privlanog u mladeu,

u tome to bi im to bila neka vrsta tajne. A s druge strane, ta mana bi moda

istakla i njene prednosti. U svakom sluaju, to gotovo da i nije problem o kojem

se vredi brinuti.Rekla sam joj da to uopte nije problem. Ali ona kae da je mlade na dojci.

Je li?

Najtee bi joj bilo da doji dete. Moda bi sa muem i prolo sve u redu, ali

dete.

Da li bi mlade spreavao nadoloenje mleka?

Ne bi. Ne, problem bi bio u tome to bi dete moralo da gleda mlade dok sisa.Ja nisam o tome razmiljala tako daleko, ali osoba koja u stvari ima mlade

razmilja o tim stvarima. Od dana roenja dete bi pilo iz te dojke; i od dana kada

bi progledalo, dete bi videlo taj runi mlade na majinoj dojci. Njegov prvi

utisak o svetu, njegov prvi utisak o majci, bio bi taj runi mlade, i taj utisak bi

ostao sa detetom za ceo ivot.

Oh! Zar to nije izmiljanje briga?Moda bi ga mogli dojiti kravljim mlekom ili iznajmiti dojilju.

Mislim da bi vano bilo da li ima mleka, a ne to to ona ima mlade.

Na alost, nije tako. U stvari, ja sam se rasplakala kad sam ula. Znai, tako je

to, pomislila sam. Ne bih ni ja volela da na Kikui sisa iz dojke sa mladeom.

Oh?

Na taj izraz domiljanja Kikuija je obuzeo talas ogorenja, talas odbojnosti

prema svom ocu koji je mogao toliko da ga zanemari, iako je i on video mlade.

Danas, meutim, posle skoro dvadeset godina, Kikui je bio u stanju da se

nasmei setivi se oeve zbunjenosti. Od svoje desete godine, esto je razmiljao

o reima svoje majke i nelagodno se oseao pomislivi da bi mogao dobiti

polubrata ili polusestru, koji bi sisali iz dojke sa mladeom.

Nije to bio samo strah od toga da bi mu se mogli roditi brat ili sestra van kue,

koji bi mu bili stranci. Bio je to pre strah od samog takvog brata ili sestre.


21/126

Kikuija je opsedala misao da bi dete koje sisa iz te dojke, sa mladeom i

dlakama, moralo biti udovite. ikako ipak nije imala dece. Moglo bi se, ako se

tako eli, pretpostaviti da joj njegov otac nije dozvolio da ima dece. Pomisao na

mlade i bebu koja bi rastuila Kikuijevu majku, moda je to bilo oruepomou kojeg je njegov otac ubedio ikako da ona ne eli decu. U svakom

sluaju, ikako nije rodila nijedno, ni dok je njegov otac bio iv ni posle

njegove smrti.

Moda se ikako poverila, ubrzo poto je Kikui video mlade, zato to se

plaila da e i sam Kikui priati o njemu.

ikako se nije udala. Zar je, onda, taj mlade upravljao celim njenim ivotom?Kikui nikada nije zaboravio mlade. Ponekad je ak umiljao da je i njegova

sudbina povezana sa tim mladeom.

Kad je primio poruku da ikako eli, pod prividom ajne ceremonije, da ga

upozna sa nekom mladom devojkom, mlade mu je opet iskrsao pred oima; i,

poto e je upoznati preko ikako, pitao se da li ta devojka ima savrenu kou,

neobeleenu ijednom takicom.Da li je njegov otac ponekad stiskao mlade prstima? Da li ga je ak ugrizao

zubima? O tim stvarima je Kikui matario.

ak i sada, dok je iao avlijom hrama i sluao avrljanje ptica, te matarije su

mu padale na um. Dve-tri godine posle onog dogaaja, ikakino ponaanje je,

nekako, postalo mukobanjasto. Sada je bila sasvim bezlina u seksualnom

pogledu. Na dananjoj ajnoj ceremoniji ona e se sigurno vrteti unaokolo

pucajui od energije. Moda se ta dojka sa mladeom ve sva opustila. Kikui

se osmehnuo sa olakanjem; i upravo u tom trenutku je osetio kako mu se s lea

urno pribliavaju dve mlade ene. Zastao je da ih propusti.

Da li znate je li koliba koju je gospoica Kurimoto iznajmila u ovom pravcu?

upitao je.

Jeste, odgovorile su obe devojke uglas. Kikui je to ve i znao, i mogao je

proceniti prema njihovim kimonima da su ile na ajnu ceremoniju. Upitao ih je


22/126

zato to je hteo da sam sebe ubedi da e i sam otii na ajnu ceremoniju. Jedna

od devojaka je bila veoma lepa. Nosila je uvijenu bou od krep-marame,

dezena hiljadu dralova, belih na roza podlozi.

2.

Kad je Kikui stigao, dve devojke su upravo obuvale nove tabi.1

On je provirio u kolibu sa zadnje strane. Glavna soba je bila velika, otprilike oko

osam oa.2

Soba je bila puna kolena poreanih u nizu. Izgledalo je da su prisutne sve sameene u svetlim kimonima.

ikako ga je odmah ugledala. Kao da je iznenaena, ustala je da ga doeka i

pozdravi.

Izvolite, izvolite. Kakva ast! Molim vas, sasvim je u redu da uete onuda.

Pokazala je na pomina vrata na gornjem kraju sobe, ispred nie.

Kikui je pocrveneo. Osetio je da su oi svih tih ena uperene na njega.Samo dame, je li?

Imale smo i jednog gospodina ranije, ali je otiao. Vi ete nam biti jedina svetla

taka.

Nimalo svetla.

Oh, svakako, imate sve kvalitete. Jedina svetla taka.

Kikui je odmahnuo rukom da naznai da bi vie voleo manje upadljiva vrata.

Mlada devojka je umotavala svoje izuvene tabi u maramu sa dezenom hiljadu

dralova. Stala je na stranu da ga propusti.

Predsoblje je bilo zakreno kutijama slatkia, posudama za aj koje je ikako

donela, i boama i zamotuljcima koji su pripadali gostima. U dalekom uglu

sluavka je neto prala.

1Tabl: kratke bele arape sa odvojenim palcem. (Prim. prev.)2o: meru zapovrinu poda, otprilike jedan metar sa dva. (Prim. prev.)


23/126

ikako je ula.

Pa, ta mislite o njoj? Lepa devojka, zar ne?

Ona sa maramom dezena hiljadu dralova?

Maramom? Otkud bih ja znala za maramu? Ona to stoji onde, ona lepa. To jeInamurina kerka. Kikui je neodreeno klimnuo glavom.

Marama. to vi zapaate udne stvari! S vama ovek mora dobro da pripazi.

Mislila sam da ste doli zajedno. Bilo mi je jako milo.

O emu govorite?

Sreli ste se uz put. To je znak da postoji neka veza izmeu vas. A va otac je

znao gospodina Inamuru.Je li?

Njihova porodica je trgovala sirovom svilom u Jokohami. Ona ne zna nita o

dananjem sastanku. Moete natenane da je se nagledate.

ikako je govorila prilino glasno, i Kikuija je obuzeo strah da je ne uju kroz

vrata sa papirnim pregradama koja su ih razdvajala od glavne grupe. Odjednom

je primakla lice njegovom.Ali ima jedna komplikacija. Spustila je glas. Gospoa Ota je ovde, a sa njom

je i njena kerka. Posmatralu je Kikuijev izraz lica. Nisam je pozvala. Ali po

pravilu, svako ko se nae u susedstvu moe da navrati. Pre neki dan su mi doli

ak i neki Amerikanci. ao mi je, ali ta ja tu mogu kad je onu optereeni

svojom aferom? Naravno, ona ne zna zavas i Inamurinu kerku.

O meni i Inamurinoj kerki? Ali ja... Kikui je hteo da kae da nije doao

spreman za susret ija je svrha da se ispita mogunost sklapanja braka. Ali,

nekako, rei mu nisu izlazile. Miii na vratu su mu se ukoili.

Ali, u stvari, gospoa Ota bi trebalo da se osea neprijatno. Vi moete da se

pretvarate da je sve u najboljem redu.

ikakin nain zanemarivanja cele stvari naljutio ga je. Njena intimnost sa

njegovim ocem oigledno je kratko trajala. Meutim, sve do oeve smrti,

ikako je nastojala da im bude od pomoi u kui. Dolazila je da pomogne u


24/126

kuhinji kad god je trebalo da se odri ajna ceremonija, pa ak i kad su oekivali

samo obine goste.

Pomisao da bi Kikuijeva majka trebalo da krene sa ljubomorom na neprivlanu

ikako inila se smenom, vrednom samo podrugljivog osmeha. Njegova majkaje nesumnjivo osetila da je otac video ikakin mlade, ali bura je prola; a

ikako, kao da je i sama zaboravila na sve, sprijateljila se s njegovom majkom.

Vremenom je i Kikui poeo da se nemarno ponaa prema njoj. Iskaljivao je

svoje detinje ispade na nju, i tako je ona odbojnost koja ga je pritiskala u

detinjstvu postepeno iilela.

Moda je za ikako bio prikladan nain ivota to je, zbog neprivlanosti,postala samo jedna usluna osoba.

Oslanjajui se na Kikuijevu porodicu kao bazu, imala je skroman uspeh kao

instruktor ajne ceremonije. Kikui je ak osetio izvesno nejasno saaljenje

prema njoj kada je, posle oeve smrti, shvatio da je ona potiskivala enu u sebi

posle onog kratkog, prolaznog dogaaja.

tavie, neprijateljsko raspoloenje Kikuijeve majke bilo je umanjenoproblemom gospoe Ota. Posle smrti gospodina Ota, koji mu je bio sauesnik u

kultu aja, Kikuijev otac je preuzeo na sebe da rasproda Otino ajno posue, i

tako se pribliio udovici.

ikako je pourila da obavesti Kikuijevu majku.

ikako je, naravno, postala saveznica njegove majke - saveznica koja se iz sve

snage dala na posao. unjala se za njegovim ocem, i esto je ila da preti

gospoi Ota. Sva njena potiskivana ljubomora kao da je eksplodirala.

A Kikuijeva majka, smirena, zagledana u sebe, zapanjena tom estokom

intervencijom, vie se brinula o tome ta e ljudi misliti.

ak i pred Kikuijem, ikako je ogovarala gospou Ota, a kad bi majka

pokazala znake nezadovoljstva, ikako bi rekla da Kikuiju ne moe nakoditi

da uje sve to.


25/126

A pretproli put, takoe, kad sam otila da s njom isteram stvar na istinu, bilo

je tamo i dete, koje je sve to slualo. I zamislite, odjednom sam ula mrkanje u

susednoj sobi!

Devojica? namrtila se Kikuijeva majka. Da. Od jedanaest godina, kakomi se ini da je gospoa Ota rekla. Zaista, neto nije u redu sa tom enom.

Mislila sam da e ukoriti devojicu to prislukuje, a ona je samo ustala i dovela

je unutra, sela tamo drei je pravo ispred mene. Pretpostavljam da joj je bila

potrebna podrka u glumi plakanja.

Ali zar ne mislite da je sve to nekako tuno za dete.

Ba zato bi i trebalo da iskoristimo dete da bismo je dotukli. Dete zna sve.Ipak, moram priznati da je to lepa devojica. Ima malo, okruglo lice. ikako je

pogledala Kikuija. Kako bi bilo da nateramo Kikuija da razgovara sa svojim

ocem?

Pokuajte da ne irite otrov suvie daleko, ako nemate nita protiv. ak i

Kikuijeva majka je morala da protestuje.

Ceo problem je u tome to vi zadravate otrov nagomilan i zapeaen u sebi.Osvestite se; izbacite sve to napolje. Pogledajte samo kako ste mravi, a ona

punaka i sva sija. Zaista neto nije u redu s njom - ona misli da e je, ako bude

plakala dovoljno patetino, svi razumeti. A u samoj sobi u kojoj se via sa

gospodinom Mitanijem, stoji izloena slika njenog mua. udim se da joj

gospodin Mitani nita nije rekao o tome.

I, posle smrti Kikuijevog oca, ta gospoa Ota je dola na ikakinu ajnu

ceremoniju, pa je ak dovela i svoju kerku.

Kikui je osetio dodir neeg hladnog.

ikako je rekla da danas nije pozvala gospou Ota. Ipak je to bilo zapanjujue:

ove dve ene su se viale od oeve smrti. Moda je ak kerka uzimala i asove

iz ajne ceremonije.

Ako vas to uznemirava, ja mogu da je zamolim da ode, ikako mu je

pogledala u oi.


26/126

Meni je sasvim svejedno. Ali, naravno, ako ona hoe da ode...

Da je ona osoba koja razmilja o takvim stvarima, ona ne bi nanela toliko

nesree vaem ocu i majci!

A i kerka je sa njom? Kikui jo nikada nije video kerku.inilo mu se da je pogreno to e se sresti sa devojkom koja je nosila maramu

sa hiljadu dralova, ovde pred gospoom Ota. A jo mrskija mu je bila pomisao

da e se danas sresti i sa kerkom gospoe Ota.

Ali ikakin glas ga je ujedao za ui i grebao ga po ivcima. Pa, ona e ve

znati da sam ja ovde. Sada ne mogu da pobegnem. Ustao je.

Uao je kroz vrata kraj nie, i zauzeo mesto u gornjem kraju sobe.ikako ga je sledila u stopu. Ovo je gospodin Mitani. Sin pokojnog gospodina

Mitanija. Govorila je veoma utivim tonom.

Kikui se naklonio, i kada je podigao glavu, pred sobom je jasno ugledao

kerku. Pomalo zbunjen, u poetku nije razlikovao jednu enu od druge u svetloj

poplavi kimona. Sada je, pak, video da gospoa Ota sedi ba naspram njega.

Kikui. Bila je to gospoa Ota. Njen glas, koji se uo u celoj sobi, bio jeiskreno nean. Nisam vam pisala tako dugo. I ve tako mnogo vremena je

prolo otkako sam vas poslednji put videla. Povukla je kerku za rukav

podstiui je da ga to pre pozdravi. Kerka je pocrvenela i oborila pogled na

pod. Kikuiju je to zaista bilo udno. On nije mogao da nazre ni najmanji

nagovetaj neprijateljstva u stavu gospoe Ota. Ona se inila potpuno topla,

nena, obuzeta radou zbog neoekivanog susreta. Moglo se jedino zakljuiti

da je bila sasvim nesvesna svoga poloaja u toj grupi.

Kerka je sedela ukrueno, oborene glave. Najzad, primetivi to, i gospoa Ota

je pocrvenela. Meutim, ona je jo gledala u Kikuija, kao da je htela da pohrli k

njemu, ili kao da je imala neto to je htela da mu kae.

Vi, dakle, izuavate ajnu ceremoniju, zar ne?

Ne znam uopte nita o tome.


27/126

Zaista? Ali vama je to u krvi. inilo se da nije mogla da obuzda svoja

oseanja. Oi su joj bile vlane.

Kikui je nije video od oevog pogreba.

Jedva da se ita promenila tokom etiri godine.Njen beli vrat, prilino dugaak, bio je kao i ranije, a puna ramena koja su se

udno slagala sa vitkim vratom - inila su figuru mladu za njene godine. Usta i

nos su joj bili u srazmeri sa oima. Mali nos, ako bi se ovek potrudio da

primeti, bio je isto izvajan i sasvim privlaan. Kad je govorila, malo

je isturala donju usnu, kao da se pui.

Kerka je nasledila dugaak vrat i puna ramena. Meutim, njena usta su bilavea, i vrsto zatvorena.

Bilo je neega gotovo smenog u majinim siunim usnama pored kerkinih.

Tuga je pomraila devojine oi, koje su bile tamnije od majinih.

ikako je darnula eravicu na ognjitu.

Gospoice Inamura, kako bi bilo da napravite aj za gospodina Mitanija.

Mislim da jo nije bio red na vas.Devojka sa maramom dezena hiljadu dralova se digla. Kikui ju je primetio

kraj gospoe Ota.

Meutim, izbegavao je da je gleda, poto je video gospou Ota i njenu kerku.

ikako je, naravno, isticala devojku da bi je on to bolje pogledao.

Kad je zauzela mesto kraj ognjita, okrenula se ikaki.

A koju zdelu da upotrebim?

Da vidim. Ona Oribe3 e biti u redu, odgovorila je ikako. Pripadala je ocu

gospodina Mitanija. On ju je jako voleo i poklonio mi je.

Kikui se seao ajne zdele koju je ikako stavila pred devojku. Ona je zaista

pripadala njegovom ocu, a otac ju je dobio od gospoe Ota.

3Oribe: posue iz kraja Seto, iz esnaestog veka. (Prim. prev.)


28/126

A ta e na to rei gospoa Ota, kad na dananjoj ceremoniji vidi ajnu zdelu

koju je cenio njen pokojni mu i koja je prela od Kikuijevog oca u ruke

ikako?

Kikui je bio zaprepaen ikakinom netaktinou.Ali nije se mogao izbei zakljuak da je i gospoa Ota pokazala izvestan

nedostatak takta.

Dok je pravila aj za njega, ovde sasvim ista naspram nagrizene prolosti ovih

sredovenih ena, Inamurina kerku mu se inila veoma lepa.

3.

Nesvesna da je izloena posmatranju, ona je bez kolebanja izvodila ceremoniju,

i sama je postavila aj pred Kikuija.

Poto je popio aj, Kikui je pogledao ajnu zdelu. Bio je to crni Oribe,

poprskan belim takicama sa jedne strane, i tu ukraen, takoe u crnoj boji,

izdancima paprati iskrivljena oblika.Mora da je se sea, rekla je ikako sa druge strane sobe.

Kikui je dao neki nejasan odgovor i poloio zdelu dole.

U dezenu se osea atmosfera planine, rekla je ikako. To je jedna od

najboljih, meni poznatih, ajnih zdela za rano prolee - va otac ju je esto

upotrebljavao. Sada je sezona ve malo prola, ali sam ipak mislila da za

Kikuija...

Ali kakve veze ima to ju je moj otac izvesno vreme posedovao? Ona je etiri

stotine godina stara, konano - njena istorija potie od Momojame i samog

Rikjua.4 Majstori ajne ceremonije su je uvali i prenosili je potomstvu

stoleima. Moj otac je od malog znaaja u svemu tome. Tako je Kikui

pokuao da zaboravi na asocijacije koje je u njemu izazvala ta ajna zdela.

4Sen No Rikju (1512-1591), uveni umetnik i majstor ajne ceremonije iz ranog perioda.(Prim. prev.)


29/126

ajna zdela je prela od gospodina Ota njegovoj eni, od ene Kikuijevom ocu,

a od Kikuijevog oca ikaki; a dva oveka, Ota i Kikuijev otac, bili su mrtvi,

dok su te dve ene bile ovde. Bilo je neega gotovo udesnog u istoriji te ajne

zdele.I evo, ovde, Otina udovica i njena kerka, i ikako i Inamurina kerka, kao i

ostale mlade devojke, drale su tu staru ajnu zdelu u rukama, i prinosile je svo-

jim usnama.

Mogu li i ja da pijem aj iz zdele Oribe? iznenada je upitala gospoa Ota.

Proli put ste mi dali neku drugu.

Kikui je ponovo bio zaprepaen. Da li je ta ena bila luckasta ili bestidna?Obuzelo ga je aljenje prema njenoj kerki, koja je jo sedela oborene glave.

Za gospou Ota, Inamurina kerka je jo jednom izvela ritual ajne ceremonije.

Svi su je posmatrali.

Ona verovatno nije znala za istoriju te crne zdele Oribe. Izvodila je uvebane

pokrete. Bio je to neposredan ritual, sasvim bez linih osobenosti. Njen stav, od

ramena do kolena, nagovetavao je lep odgoj i profinjenost.Senka mladog lia padala je na vrata sa papirnim pregradama. Isticao se blagi

odsjaj od ramena i dugakih rukava kimona vesele boje. Kosa joj se presijavala.

Svetlost je u stvari bila prejaka za ajnu kolibu, ali je jo vie isticala devojinu

mladost. ajna salveta, kao to i prilii mladoj devojci, bila je crvena, i odavala

je utisak vie sveine negoli mekoe, kao da u devojinoj ruci podrhtava crveni

cvet.

oveku se privialo hiljadu dralova, malih i belih, kako poleu i obleu oko

nje.

Gospoa Ota je uzela crnu zdelu Oribe na dlan svoje ruke.

Zeleni aj na pozadini crne boje, poput tragova zelenila u rano prolee. Ali ni

ona nije spomenula da je ta zdela pripadala njenom muu.

Zatim je nastalo povrno razgledanje ajnog posuda. Devojke nisu imale ba

mnogo znanja o posudu, i uglavnom su se zadovoljavale ikakinim


30/126

objanjenjima. Krag za vodu i posudica za uzimanje tane koliine aja

pripadali su Kikuijevom ocu. Ni Kikui ni ikako nisu pomenuli tu injenicu.

Dok je Kikui sedeo i posmatrao kako devojke odlaze, gospoa Ota mu je

prila.Izvinite, bila sam veoma gruba. Moda sam vas naljutila, ali kad sam vas

ugledala, uinilo mi se da su oni stari dani vaniji od svega.

Oh?

Ali to ste vi postali otmen gospodin. Izgledalo je kao da e zaplakati. Oh,

da. Vaa majka. Mislila sam da doem na pogreb, ali nekako nisam mogla.

Kikui se oseao nelagodno.Prvo va otac, a onda vaa majka. Mora da ste veoma usamljeni.

Da, moda i jesam.

Jo ne odlazite?

Pa, u stvari...

Ima toliko stvari o kojima moramo jednom da porazgovaramo..

Kikui! ikuko ga je pozvala iz susedne sobe.Gospoa Ota je ustala sa aljenjem. Njena ker je izila i ekala u bati.

Dve ene su otile naklonivi se Kikuiju pri odlasku. U devojinim oima bio

je izraz molbe.

ikako, sa sluavkom i dve-tri svoje omiljene uenice, istila je onu drugu sobu.

I ta je gospoa Ota imala da kae?

Nita naroito. Nita posebno.

Morate biti obazrivi sa njom. Tako krotka i nena - uvek uspeva da ostavi

utisak kao da nikome ne bi mogla ni najmanje nakoditi. Ali nikada se ne moe

prozreti ta ona misli.

Pretpostavljam da ona esto dolazi na vae skupove? upitao je Kikui sa

prizvukom sarkazma. Kad je poela da dolazi?

Da bi izbegao ikakin otrov, uputio se u batu. ikako je pola za njim.

A da li vam se dopala? Lepa devojka, zar ne?


31/126

Veoma lepa devojka. I bila bi mi jo lepa da sam je sreo negde gde me vi svi

ostali ne bi okruivali, vi i gospoa Ota i oev duh.

to vas to brine? Gospoa Ota nema nikakve veze s Inamurinom kerkom.

inilo mi se jednostavno da nije u redu uiniti tako neto toj devojci.to? Ako vam je smetalo to je tu bila gospoa Ota, ja se izvinjavam, ali

morate imati na umu da je ja nisam pozvala. I morate misliti na Inamurinu

kerku posebno.

ao mi je, ali moram da idem. Zastao je. Da je nastavio da hoda sa ikako, ne

bi se moglo predvideti kada bi ga ona ostavila na miru.

Ponovo sam, primetio je da su azaleje na padini brda u cvatu. Duboko jeuzdahnuo. Gnuao se sam sebe to je dozvolio da ga ikakina poruka domami;

ali utisak devojke sa maramom dezena hiljadu dralova ostao je u njemu sve i

ist.

Moda ga ba zbog nje ovaj susret sa dvema enama svoga oca i nije toliko

uznemirio.

Te dve ene su jo bile ive i mogle su da razgovaraju o njegovom ocu, dok jenjegova majka bila mrtva. Osetio je kako ga obuzima neto poput besa.

Onaj runi mlade mu se opet ukazao pred oima.

Veernji povetarac je utao kroz mlado lie. Kikui je polako hodao, sa

eirom u ruci.

Iz daljine je ugledao gospou Ota kako stoji u senci glavne kapije.

Traio je nain da je izbegne. Ako se popne udesno ili ulevo, verovatno bi

mogao da izie iz hrama kroz neku drugu kapiju.

Ipak, uputio se prema glavnoj kapiji. Lice mu je nagovetavalo smrknutost.

Gospoa Ota ga je videla i prila mu. Obrazi su joj bili crveni.

ekala sam vas. Htela sam ponovo da vas vidim. Verovatno vam se inim

bestidnom, ali moram jo neto da vam kaem. Da smo se tamo oprostili, ne bih

mogla da znam kad bih mogla ponovo da vas vidim.

A gde je vaa kerka?


32/126

Fumiko je otila napred. Bila je sa prijateljicom.

Znai da je, onda, znala da ete me vi saekati?

Da. Pogledala mu je u oi.

Sumnjam da ona to odobrava. Veoma sam je alio tamo u ajnoj kolibi. Sasvimje jasno da nije elela da me vidi. Moda su te rei bile i grube, a moda su,

opet, znaile i oprez; ali njen odgovor je bio sasvim neposredan.

Za Fumiko je bilo muenje da vas vidi.

Jer joj je moj otac naneo mnogo bola.

Kikui je mislio da nagovesti i da je gospoa Ota nanela njemu mnogo bola.

Ni malo. Va otac je bio veoma dobar prema njoj. Jednom vam moram priatio tome. U poetku ona nije bila prijateljski raspoloena, bez obzira koliko je on

bio ljubazan prema njoj; ali onda, pred kraj rata, kud su vazduni napadi postali

strani, ona se promenila. Nemam pojma zato. Na svoj odreeni nain, i ona ja

inila sve to je mogla za njega. Kaem, sve to je najbolje mogla, ali ona je bila

samo devojica. Njene panje su se sastojale u tome to je odlazila da za njega

kupi piletine, ribe i slino. Bila je veoma odluna, i nije marila da se uputa uopasnosti. Odlazila je na selo da kupi pirina, ak i za vreme vazdunih napada.

Va otac je bio zapanjen jer ta promena je dola tako naglo. Meni lino je sve

bilo veoma dirljivo, tako dirljivo da me je gotovo bolelo. A u isto vreme mi se

inilo da mi ona na taj nain prebacuje.

Kikui se pitao da li su i on i njegova majka, moda, primali neke usluge od

Otine devojice. Oni dragoceni i pokloni koje im je otac povremeno donosio

kui - da nije i njih, izmeu ostalog, ona kupovala?

Ne znam zato se Fumiko tako promenila. Moda zbog toga to nismo znali da

li emo preiveti od jednog dana do drugog. Pretpostavljam da me je alila, pa je

otila ak i da radi kod vaeg oca.

U haosu poraza u ratu, devojica je verovatno shvatila kako se njena majka

grevito drala Kikuijevog oca. U surovoj stvarnosti tih dana, ona je verovatno


33/126

napustila prolost, ije je olienje bio njen roeni otac, i sigurno je gledala samo

na sadanju stvarnost svoje majke.

Jeste li primetili prsten koji Fumiko nosi?

Nisam.Va otac joj ga je dao. ak i kad je bio sa mnom, va otac bi se uvek vraao

kui kad bi uo upozorenje o vazdunom napadu. Fumiko bi ga ispratila do

kue, i niko nije mogao da je odgovori od toga. Ne zna se ta bi moglo da mu se

desi ako ide sam, govorila je. Jedne noi se nije vratila kui. Nadala sam se da je

ostala kod vas u kui, ali sam se i plaila da nisu oboje poginuli. A onda je ona

ujutro dola kui i rekla da ga je ispratila do vae kapije i provela ostatak noi unekom zaklonu protiv vazdunih napada. On joj se zahvalio kad je sledei put

doao, i dao joj taj prsten. Sigurna sam da joj je bilo neprijatno to ste ga vi

videli.

Kikui se oseao sasvim nelagodno. I udno mu je bilo to je ta ena, ini se,

oekivala njegovo saaljenje kao neto sasvim prirodno.

Ipak, njegovo raspoloenje nije bila ni jasna odbojnost, niti nepoverenje. Ona jedelovala nekom toplinom koja ga je razoruavala.

Kad je devojica oajniki inila sve to je mogla za njegovog oca, da li je

posmatrala svoju majku, ili nije bila u stanju da je posmatra?

Kikui je osetio da gospoda Ota pria o sopstvenoj ljubavi dok je priala o

devojici. inilo se da ga ona moli za neto, svim arom koji je oseala, i u

krajnjem ishodu ta molba kao da nije pravila razlike izmeu Kikuijevog oca i

samog Kikuija.

U toj molbi je bilo duboke, nene nostalgije, kao da je ona, u stvari, govorila sa

Kikuijevim ocem. Neprijateljstvo koje je Kikui, zajedno sa svojom majkom,

nekada oseao prema gospoi Ota, sada je izgubilo nekadanju jainu, iako nije

u potpunosti iezlo. ak se plaio, ako malo ne pripazi, da e u sebi nai oca

koga je gospoa Ota volela. Bio je u iskuenju da zamilja kako je jo odavno

poznavao telo te ene. Njegov otac je posle kratkog vremena napustio ikako, to


34/126

je Kikui znao, ali je do svoje smrti ostao sa gospoom Ota. Ipak se inilo

verovatnim da se ikako ophodila prema gospoi Ota podrugljivo. Kikui je

osetio znake sasvim sline surovosti u sebi, i privlaila ga je pomisao da bi

mogao da je povredi olako je uzimajui. Da li esto odlazite na ajne sedeljkekod gospoice Kurimoto? upitao je. Zar vam nije bilo dosta nje iz starih

dana?

Ona mi je poslala pismo posle smrti vaeg oca. Va otac mi je mnogo

nedostajao. Bila sam veoma usamljena. Govorila je pognute glave.

A da li i vaa kerka odlazi?

Fumiko? Ona mi samo pravi drutvo.Preli su preko pruge i proli pored stanice severne Kamakure, pa su se sada peli

uzbrdo na suprotnoj strani od hrama Engaku.

4.

Gospoa Ota je imala najmanje etrdeset pet godina, i bila je dvadesetak godinastarija od Kikuija, ali kad su vodili ljubav on je zaboravljao na njene godine.

Oseao se kao da grli enu mlau od sebe. Uivajui u srei zbog eninog

iskustva, Kikui uopte nije oseao zbunjenu povuenost zbog svog neiskustva

inilo mu se kao da prvi put ima enu sada, i kao da je prvi put spoznao sebe

kao mukarca. Bilo je to sasvim neobino buenje. Nije ni sanjao da ena moe

da bude tako potpuno savitljiva i prijemiva, tako prijemiva da ga u svemu

prati a istovremeno i primamljuje sve jae, prijemiva ena koja ga je prosto

preplavila svojim toplim mirisom.

Kikui, kao samac, obino se oseao ukaljan posle takvih susreta, ali sada, kada

bi oseanje ukaljanosti trebalo da bude najjae, on je pak bio svestan samo tople

oputenosti i spokoja.

On je obino naputao svoje ljubavnice naglo i grubo; ali danas se oseao kao da

je prvi put neko topao uz njega i svojevoljno se prepustio oklevanju. Do tada jo


35/126

nikada nije osetio kako to enin talas usledi posle njegovog zadovoljstva.

Predajui svoje telo tom talasu, oseao je ak neko zadovoljstvo kao da je

pobedniki dremao, kao osvaja kome robinja pere noge. A bilo je i oseanja

materinske ljubavi u njenom milovanju.Gospoica Kurimoto ima veliki mlade. Jeste li znali za to? Brzo je klimnuo

glavom kad je to rekao. Bez predomiljanja dotakao se neeg neprijatnog. Ali

verovatno zato to su mu se niti svesti opustile, on ipak nije oseao da vrea

ikako. Ispruio je ruku.

Ovde, na grudima, ovako.

Neto se u njemu probudilo i nateralo ga da to kae. Neto poput svraba to jehtelo da se pojavi i protiv Kikuijeve volje i da povredi tu enu. Ili je, moda, to

samo prikrivalo njegov sladak stid to je hteo da vidi njeno telo, da vidi gde se

mlade nalazio.

Kako je to odvratno! Ona je brzo sklopila svoj kimono. Ali inilo se kao da je

u tome bilo neega to ona nije mogla sasvim da prihvati.

Nisam to znala, rekla je mirno. Ali ne moe da se vidi ispod kimona, zarne?

Ne bi bilo nemogue.

Ma nemoj. Otkud bi to bilo mogue?

Mogao bi da se vidi ako je ovde, pretpostavljam.

Prestani. Zar gleda da bi video da li i ja imam mlade?

Ovde? Gospoda Ota je pogledala na svoje grudi. Ali zato mora ba o tome

da govori. Kakve to veze ima? Uprkos svom protestu, ona se nije opirala.

Otrov koji je Kikui ispustio kao da nije imao nikakvog dejstva. On je potekao

natrag ka samom Kikuiju.

Ali ima veze. Video sam ga samo jednom, kad sam imao osam ili devet godina,

i jo i sada mi je pred oima.

Zato?


36/126

Vi ste i sami bili pod urekom tog mladea. Zar nije gospoica Kurimoto

dolazila kod vas kao da se bori za moju majku i mene?

Gospoda Ota je klimnula glavom i odmakla se. Kikui ju je jo jae prigrlio.

Uvek je bila svesna tog mladea. Zbog njega je postajala sve zlobnija.Kakva stravina ideja.

I moda je ak elela da se osveti mom ocu.

Zbog ega?

Mislila je da je omalovaava zbog tog mladea. Moda je ak i ubedila sebe da

ju je napustio zbog njega.

Hajde da ne priamo o odvratnim stvarima. Ali inilo se da ona nema jasnusliku o tom mladeu. Pretpostavljam da taj mlade vie ne zadaje brige

gospoici Kurimoto. Njen bol je verovatno ve odavno proao.

Zar bol, onda, prolazi bez ikakvog traga?

ovek ponekad osea ak i sentimentalnost zbog nekadanjeg bola. Govorila

je kao da je jo u polusnu.

A onda je Kikui rekao ono to ni u kom sluaju nije imao nameru da kae.Seate li se devojke sa vae leve strane, danas popodne?

Da, Jukiko. Inamurina kerka.

Gospoica Kurimoto me je danas pozvala da bih upoznao tu devojku.

Ma nije valjda! Izbeila se u njega iroko otvorenih oiju, ne trepui. To je

bio susret radi braka, zar ne? Nikada ne bih ni posumnjala.

Pa ne ba radi braka, u stvari.

Znai to je bilo po sredi. Na povratku kui sa susreta radi sklapanja braka.

Suza je kanula iz njenog oka dole na jastuk. Ramena su joj podrhtavala. Bilo je

to greno. Pogreno. Zato mi nisi rekao?

Pritisnula je lice uz jastuk.

Kikui nije oekivao tako burnu reakciju.


37/126

Ako je to pogreno, onda je pogreno, bez obzira na to da li sam se vraao kui

sa susreta radi sklapanja braka. Bio je sasvim iskren. Ne vidim nikakve veze

izmeu te dve stvari.

Ali pojava Inamurine kerke kraj ajnog ognjita ukazala mu se pred oima.Video je roza maramu i hiljadu dralova.

A pojava ove uplakane ene bila mu je runa.

Oh, bilo je to pogreno. Kako sam mogla to da uinim? Za ta sam ja sve

kriva? Njena puna ramena su se tresla.

Da je Kikui zaalio ovaj susret, on bi osetio ono uobiajeno oseanje

ukaljanosti. Bez obzira na susret radi sklapanja braka, ova ena je bilaljubavnica njegovog oca.

Ali do tog trenutka on nije osetio ni aljenje ni odvratnost.

Nije shvatio kako se sve to dogodilo, ali dogodilo se vrlo prirodno. Moda se

ona sada izvinjavala to ga je zavela, mada, u stvari, verovatno nije imala

nameru da ga zavede, niti se Kikui oseao da je zaveden. Nije bilo ni

najmanjeg nagovetaja otpora, niti sa njegove niti sa enine strane. Moglo serei da nije bilo nikakvog snebivanja.

Otili su u neku gostionicu na brdu sa suprotne strane hrama Engaku, i tamo su

veerali, dok je ona jo priala o Kikuijevom ocu. Kikui nije morao da je

slua. Zaista je, u neku ruku, bilo udno to ju je on sluao tako mirno; a

gospoa Ota, oigledno ni ne pomiljajui da u tome ima neeg udnog,

kao da ga je molila svojom udnjom za prolou.

Sluajui je, Kikui se osetio irokogrudo dobronameran. Obuzimala ga je neka

blaga nenost.

Odjednom je shvatio da je njegov otac bio srean.

I tu je, moda, leao uzrok greke. Propustio je trenutak kada je mogao da je

poalje kui i, u slatkom oputanju svoga srca, Kikui se predao.

Ali duboko u njegovom srcu pstala je mrana senka.

Otrovan, on se izrekao o ikaki i o Inamurinoj kerki.


38/126

Otrov je bio previe jak. Sa aljenjem je osetio ukaljanost i odvratnost, a

preplavio ga je i estok talas mrnje prema samom sebi, koji ga je gonio da kae

neto jo surovije.

Da zaboravimo na sve ovo. Nije to nita, rekla je ona. Kao da se uopte nitanije desilo.

Vi ste se seali moga oca?

ta! Pogledala ga je iznanaeno. Kapci su joj bili crveni od plaa. Oi su joj

bile zamagljene, i u njenim irokim zenicama Kikui je jo video malaksalost

zadovoljene ene. Ako tako kae, nemam ta da ti odgovorim. Ali moram rei

da sam vrlo nesrena.Nema potrebe da me laete. Kikui je grubo razdrljio njen kimono. Da bar

imate mlade, nikada ne biste zaboravili onaj utisak... Zaprepastile su ga

sopstvene rei.

Nemoj da zuri u mene. Ja vie nisam mlada.

Kikui je navalio na nju kao da e je ugristi.

Povratio se prethodni talas, onaj talas enske strasti.Zaspao je bezbedno.

Polubudan ili polusnen, uo je kako ptice crvkuu. Uinilo mu se kao da se prvi

put probudio i svesno uo cvrkutanje ptica.

Jutarnja magla je ovlaila drvee na verandi. Kikui je osetio da mu je ispran i

najdublji kutak due.

Nije mislio ni na ta.

Gospoda Ota je spavala okrenuta mu leima. Pitao se kada se okrenula.

Podigavi se na lakat, gledao je njeno lice u polumraku.

5.

Posle otprilike dve sedmice, kerka Ota je navratila kod Kikuija.


39/126

Rekao je sluavki da je uvede u gostinsku sobu. Trudei se da smiri ubrzano

kucanje srca, otvorio je ajni plakar i izvadio neke slatkie. Da li je devojka

dola sama ili je majka ekala napolju, ne usuujui se da ue?

Kad je otvorio vrata, devojka je ustala. Glava joj je bila pognuta, a Kikui jevideo da joj je isturena donja usna vrsto stisnuta.

Izvinite to ste me ekali. Kikui je otvorio staklena vrata koja su gledala na

batu. Kad je prolazio iza devojke, zapahnuo ga je nejasan miris belog boura u

vazni. Njena puna ramena bila su pomalo nagnuta napred.

Molim vas, sedite. Kikui je i sam seo. Bio je zaudo sabran, posmatrajui lik

majke u kerkinoj pojavi.Trebalo je, u stvari, da vam prvo telefoniram. Glava joj je jo bila nagnuta.

Ne, ne. Ali sam iznenaen to ste uspeli da pronaete kuu.

Ona je potvrdila glavom.

Onda se Kikui setio: za vreme vazdunih napada, ona je ispraala oca do

kapije. uo je o tome od gospoe Ota u hramu Engaku.

Bilo mu je na vrh jezika da to pomene, ali se uzdrao. Pogledao je devojku.Toplina gospoe Ota preplavila ga je kao topla voda. Ona mu se neno sva

predala, seao se, i on se oseao sigurnim.

Zbog te sigurnosti, sada je osetio kako mu nelagodnost iezava. Devojka mu

nije uzvratila pogled. Ja... prekinula je svoje rei i podigla pogled. Ja imam

jednu molbu da vam uputim. Odnosi se na moju majku.

Kikuiju je zastao dah.

Hou da joj oprostite.

Da joj oprostim? Kikui je osetio da je majka ispriala kerki o njemu. Ako

bi ikome trebalo oprostiti, onda sam to ja.

elela bih da joj oprostite i za vaeg oca.

A zar ne bi on bio taj kome bi trebalo oprostiti? Ali moja majka nije vie iva,

na kraju krajeva, pa ko bi onda bio taj koji bi mogao da oprata?


40/126

Moja majka je kriva to je va otac tako rano umro. Pa i vaa majka. To sam

rekla i mami.

Vi izmiljate neke stvari. Ne smete biti nepravedni prema njoj.

Trebalo je da moja majka prva umre. Govorila je kao da osea neizdrljivistid.

Kikui je shvatio da ona govori o njegovom odnosu sa njenom majkom. Mora

da su je duboko ranili i posramili.

elela bih da joj oprostite, rekla je devojka jo jednom, sa prizvukom

usplahirene molbe u glasu. To nije stvar opratanja ili neopratanja. Kikui je

progovorio oprezno birajui rei: Ja sam zahvalan vaoj majci.Ona je zla. Ona nije dobra, i vi ne smete vie nita imati sa njom. Ne smete da

se brinete za nju. Rei su joj potekle u bujici, a glas joj je podrhtavao. Molim

vas.

Kikui je shvatio ta je ona podrazumevala pod opratanjem. Ukljuivala je i

zahtev da se on vie ne via sa gospoom Ota.

Nemojte joj telefonirati. Devojka je pocrvenela kad je to rekla. Podigla jeglavu i pogledala ga, kao da se trudila da savlada svoj stid. U njenim krupnim,

gotovo crnim oima bile su suze, i u njima nije bilo ni traga zlobe. Te oi su

upuivale oajniku molbu.

Razumem, rekao je Kikui. ao mi je.

Molim vas, preklinjem vas. Kako se sve vie stidela, crvenilo joj se rairilo do

dugakog, belog vrata. Nosila je evropsku haljinu, a ogrlica joj je isticala lepotu

vrata. Ona vam je zakazala sastanak telefonom, ali nije dola na taj sastanak. Ja

sam je spreila. Kad je pokuala da poe, ja sam se okaila o nju i nisam je

pustila. Njen glas je sada imao prizvuk olakanja.

Kikui je telefonirao gospoi Ota treeg dana posle njihovog sastanka. Ona je

oigledno bila presrena, ali ipak nije dola na ugovoreno mesto u nekoj

ajdinici. Osim tog jednog telefonskog razgovora, Kikui nije imao drugih

kontakata sa njom.


41/126

Docnrje sam se saalila na nju, ali u tom trenutku mi je sve bilo tako mrsko -

tako sam oajniki nastojala da je zadrim da ne ode. Rekla mi je da odbijem u

njeno ime, tada, i ja sam dospela do telefona ali nisam mogla nita da kaem.

Majka je zurila u telefon, dok su joj se suze slivale niz obraze. Oseala vas jetamo u telefonu, znam da vas je oseala. Takva je ona.

Oboje su utali izvesno vreme. A onda je Kikui progovorio.

Zato ste ostavili majku da me saeka posle ajne sedeljke kod gospoice

Kurimoto?

Zato to sam htela da znate da ona nije tako loa kako ste je, moda,

zamiljali.Naprotiv, ona je neto sasvim suprotno od loeg.

Devojka je oborila pogled. Ispod lepo oblikovanog nosa mogao je da joj vidi

mala usta i donju usnu, isturenu kao da je napuena. Meko zaokrugljeno lice

podsetilo ga je na njenu majku.

Znao sam da gospoa Ota ima kerku, i nekada sam prieljkivao da

porazgovaram sa tom devojicom o svome ocu.Ona je klimala glavom. I ja sam nekada prieljkivala ba to isto.

Kikui je pomislio kako bi lepo bilo da moe slobodno da razgovara o svom ocu

a da se ne obazire na gospou Ota.

Ali poto vie nije mogao da se ne obazire, sada je bio u stanju da joj oprosti,

a istovremeno da osea kako joj je oprostio vezu sa svojim ocem. Zar je bilo

iega udnog u toj injenici?

Moda posumnjavi da se zadrala previe dugo, devojka se uurbano digla.

Kikui ju je ispratio do kapije.

Nadam se da emo imati prilike da jednom porazgovaramo o mom ocu. Pa i o

vaoj majci, i o svoj njenoj lepoti. Kikui se uplaio da je izabrao pomalo

preteran nain izraavanja. Ipak, hteo je i da kae ono to je rekao.

Ali vi ete se uskoro oeniti.

Ja?


42/126

Da. Tako mi je majka rekla. Ili ste na sastanak radi upoznavanja, sa namerom

sklapanja braka, sa Jukikom Inamurom, kae mi majka.

Ne, to nije bio takav sastanak. Izvan kapije se strmo sputala padina brda. Na

pola puta niz padinu ulica je zavijala i, kada bi ovek pogledao unazad, video bisamo drvee u Kikuijevoj bati.

Lik devojke sa maramom dezena hiljadu dralova iskrsao mu je pred oima.

Fumiko je zastala i pozdravila se s njim.

Kikui je poao natrag prema kui.

GAJ NA VEERNJEM SUNCU

ikako je telefonirala u Kikuijevu kancelariju. Idete li pravo kui? Hteo je

da ide kui, ali se namrtio.

Pa...Idite pravo kui. Radi vaeg oca. Ovo je dan kada je on odravao ajnu

ceremoniju svake godine. Jedva mogu mirno da sedim, jer sve mislim na to.

Kikui nije nita rekao.

ajna koliba... Halo?... istila sam ajnu kolibu, kad mi se odjednom prohtelo

da neto skuvam.

Odakle zovete?

Iz vae kue. Kod vae sam kue. Izvinite - trebalo je da vam to kaem.

Kikui je bio zapanjen.

Nisam nikako mogla da sedim mirno. inilo mi se da bih se bolje oseala ako

biste mi dozvolili da oistim kolibu. Znam da je trebalo prvo da vam

telefoniram, ali vi biste me sigurno odbili. Kikui nije koristio ajnu kolibu od

oeve smrti. Tokom meseci, pre nego to je umrla, njegova majka je povremeno

odlazila da sedi u kolibi. Meutim, nije stavljala eravicu na ognjite, ve je


43/126

nosila vrelu vodu sa sobom. Kikui bi nestrpljivo ekao da se ona vrati.

Uznemiravala ga je pomisao na to o emu ona moe da razmilja, sama u toj

tiini.

Ponekad je eleo da pogleda ta ona radi, ali se do kraja drao na odstojanju."Vie nego njegova majka, ikako je pazila na kolibu dok mu je otac bio iv.

Majka je samo retko poseivala kolibu.

Od majine smrti koliba je stajala zatvorena. Nekoliko puta godinje

provetravala ju je sluavka koja je ivela sa porodicom jo od oevog vremena.

Koliko je vremena prolo otkako ste poslednji put istili kolibu? Ne mogu da

oistim plesan, ma kako snano trgala. Glas joj je bio razmetljiv. I dok samistila po kui, prohtelo mi se da neto skuvam. To mi je prosto palo na pamet.

Nemam sve to mi je potrebno, ali se nadam da ete doi pravo kui.

Zar ne mislite da ste pomalo nametljivi?

Biete usamljeni. Kako bi bilo da dovedete nekoliko prijatelja iz kancelarije?

Slabo izvodljivo. Nijedan od njih nije zainteresovan za aj.

Tim bolje. Nee oekivati previe, a nisam mogla sve ni da spremim. Moiemo svi da se opustimo.

Nema od toga nita, izbacio je Kikui preko telefona.

teta. ta da radimo? ta mislite - moda neko ko je uivao u tom hobiju sa

vaim ocem? Ali ne bismo mogli da ih pozovemo u obe sobe. Da li da pozovem

Inamurinu kerku?

Vi se alite.

Zato da je ne pozovem? Inamurini su veoma zainteresovani za vas, a to bi

vam bila i prilika da devojku ponovo vidite, da je dobro pogledate i da

porazgovarate sa njom. Ba u da je pozovem. Ako doe, to e biti znak da je

sve u redu to se nje tie.

Uopte mi se ne svia ta ideja. Kikuijeve grudi su se do bola stegle. A ja se

ionako neu vratiti kui.


44/126

To nije pitanje koje se moe srediti preko telefona. Razgovaraemo o tome

docnije. Eto, tako stoje stvari. A sada doite pravo kui.

Kako stoje stvari - o emu vi to govorite?

Oh, ne brinite. Ja se jednostavno smelo uputam u probleme. Njena otrovnaupornost acnula ga je preko ice.

Pomislio je na mlade koji je pokrivao polovinu njenih prsa. Zvui njene metle

pretvorili su se u grebanje metle koja isti sadrinu njegove lobanje, a krpa

kojom je brisala verandu pretvorila se u krpu kojom mu trlja lobanju.

Prvo ga je obuzelo gnuanje. Ali bio je to izuzetan podvig, to to je ona ula u

kuu dok je gospodar odsutan i preuzela kuhinju.Lake bi joj oprostio da se ogradila samo na ienje kolibe i araniranje cvea

kao na uspomenu na njegovog oca.

U tom gnuanju mu je pred oima bljesnuo lik Inamurine kerke - traak

svetlosti.

Posle smrti njegovog oca, ikako se povukla. Da li je sada nameravala da

upotrebi Inamurinu kerku da bi ga ponovo privukla? Da li e opet morati da seupetlja sa njom?

Meutim, kao i uvek, ona se trudila da bude interesantna - pa bi se ovek

alosno nasmeio na nju i osetio se razoruan. Ipak, njena tvrdoglavost, inilo

se, bila je proeta izvesnom pretnjom.

Kikui se plaio da je ta pretnja dolazila od njegove sopstvene slabosti. Slab i

kolebljiv, on, u stvari, nije mogao da se ljuti na tu nametljivu enu. Da li je ona

osetila tu slabost, pa je, moda, pourila da je iskoristi?

Kikui je otiao u Ginzu i naao se u prljavom, malom baru.

ikako je bila u pravu: trebalo je da ode kui. Ali njegova slabost ga je

pritiskivala poput tekog tereta koji je morao da nosi.

ikako sigurno nije znala da je Kikui proveo onu no u gostionici u Kamakuri.

Ili se, moda, posle toga videla sa gospoom Ota?


45/126

inilo mu se da u ovoj njenoj upornosti ima neega vie od ikakine uobiajene

drskosti. Pa ipak, na svoj najprirodniji nain, ona mu je nametala kao partiju

Inamurinu kerku. Poto se izvesno vreme muvao po baru, krenuo je kui.

Kada se voz pribliavao centralnoj tokijskoj stanici, bacio je pogled niz avenijuuokvirenu drveem.

Avenija se pruala istono i zapadno, gotovo pod pravim uglom u odnosu na

elezniku prugu. Sunce sa zapada obasjavalo je aveniju, i ulica se sijala poput

metalne ploe. Drvee, iza kojeg se sputalo sunce, bilo je tamno, gotovo crno.

Senke su bile svee, grane iroke, lie debelo. Masivne zapadnjake zgrade

nizale su se u redu du ulice. Bilo je udnovato malo ljudi. Ulica je bila mirna iprazna celim putem do izrovanog kanala oko Carske palate. ak su i

bletavosvetli autobusi i tramvaji delovali mirno.

Gledajui dole sa krcatog voza, uinilo mu se da sama avenija lebdi u tom

udnom trenutku veeri, kao da je baena ovamo iz neke strane zemlje. Imao je

iluziju da Inamurina kerka hoda u senci drvea, a pod rukom dri ruiastu

maramu i na njoj hiljadu dralova. ivo su mu se priviali dralovi i maramaOsetio je neto svee i isto.

Grudi su mu se nadimale - moda ta devojka ba sada stie na njegova vrata.

Ali ta je ikako imala na umu kada mu je rekla da dovede prijatelje i, na

njegovo odbijanje, predloila da dovede Inamurinu kerku? Da li je od poetka

mislila da pozove devojku? Nije mu bilo jasno. ikako je uurbano izila na

vrata.

Jeste li sami? Kikui je klimnuo glavom.

Bolje je tako. Ona je ovde. ikako mu je prihvatila eir i torbu. Negde ste

se zadrali na putu do kue, zar ne? Kikui se pitao da li mu dah zaudara na

alkohol. Gde ste bili? Zvala sam ponovo kancelariju i rekli su mi da ste otili, a

znala sam koliko vam vremena treba da stignete kui.

ini mi se da me vie nita ne bi iznenadilo od vas. Ona se uopte nije

izvinjavala to je dola nepozvana i preuzela komandu u kui.


46/126

Oigledno je nameravala da poe sa njim u njegovu sobu i da mu pomogne da

se presvue u kimono koji je sluavka pripremila.

Ne brinite. Mogu ja i sam da se presvuem. U kratkim rukavima, Kikui se

povukao u svoju sobu.A kada je iziao, ikako je jo uvek ekala.

Zar nisu samci udni!

Veoma.

Ali takav ivot nije dobar. Bolje da to izmenimo.

Nauio sam se posmatrajui svoga oca.

Podigla je glavu i pogledala ga. Pozajmivi kecelju od sluavke, zasukala jerukave. Kecelja je pripadala Kikuijevoj majci.

Put njenih ruku bila je nesrazmerno bela i puna, a miii sa unutranje strane

lakta bili su joj kao konopci. Vrlo udno, pomislio je Kikui. inilo se da je

meso na njenim rukama tvrdo i teko.

ini mi se da bi najbolje bilo da se sretnete u kolibi. Njen stav je postao

poslovniji. Za sada sam je odvela u glavnu kuu.Ima li tamo svetlosti. Ne seam se da sam je tamo video.

Moemo da jedemo i uz svee. To bi bilo jo zanimljivije.

Ne za mene.

ikako kao da se neega setila.

Kad sam razgovarala sa gospoicom Inamura preko telefona, upitala je da li

sam mislila da joj i majka doe. Rekla sam da bi jo bolje bilo kad bi mogle obe

da dou. Ali iz nekih razloga majka nije mogla da doe, pa smo odluile da

doe samo devojka.

Kaete odluile smo, a sve ste sami svrili. Zar ne mislite da bi joj se inilo

pomalo nepristojno to je pozivate bez prethodnog upozorenja?

Nesumnjivo. Ali ona je tu. Tu je, i zar to ne ublauje moju nepristojnost?

Kako to?


47/126

Oh, svakako. Ona je tu, to znai da je, to se nje tie, sve u najboljem redu.

Meni se moe i oprostiti ako se usput inim pomalo udna. Kad sve bude

sreeno, vas dvoje se moete smejati koliko god vam je volja na raun toga to

je Kurimoto udna osoba. Razgovori koje ete voditi bie privedeni kraju, bilota da uradite tokom njihovog voenja. Takvo je bar moje iskustvo bilo.

Tako se ikako alila na raun svog ponaanja. Kao da je proitala Kikuijeve

misli.

Znai, vi ste ve razgovarali sa njom o tome?

Jesam. A njen stav kao da je govorio: nemojte da izvrdavate.

Kikui je poao verandom ka gostinskoj sobi. Veliko drvo nara raslo je dopolaispod strehe. Borio se da se obuzda - ne sme da pokae svoje nezadovoljstvo pri

susretu sa Inamurinom kerkom.

Kad je pogledao u duboku senku nara, opet se setio ikakinog mladea.

Odmahnuo je glavom. Poslednji zraci veernjeg sunca padali su na batenski

kamen iza gostinske sobe.

Vrata su bila otvorena i devojka je bila blizu verande. Njena vedrina kao da jeosvetlila i najdalje uglove te velike, mrane sobe.

U nii su stajale japanske perunike.

Na devojinom pojasu bile su sibirske perunike. Moda je to bila i sluajnost.

Ali perunike su najobinije cvee za ovo godinje doba, a moda je ona ba i

isplanirala tu kombinaciju.

Pupoljci i lie japanske perunike trcali su visoko u vazduh. Videlo se da ih je

ikako aranirala pre kratkog vremena.

2.

Sledei dan, nedelja, bio je kiovit.

Posle podne, Kikui je otiao sam u ajnu kolibu da bi sklonio posue koje su

upotrebili. A otiao je i da se nadie mirisa Inamurine kerke.


48/126

Naredio je sluavci da donese kiobran, i kako je koraknuo u batu, primetio je

rupu u oluku na strehi. Voda se slivala ba ispred narovog drveta.

Moraemo to da popravimo, rekao je sluavci.

Da, gospodine.Kikui se setio da ga je slivanje te vode uznemiravalo ve izvesno vreme u

kiovitim noima.

Ali jednom kad ponemo da popravljamo, nee biti kraja opravkama. Trebalo

bi da prodam ovu kuu pre nego to se raspadne.

Svi ljudi sa velikim kuama, ini mi se, tako govore. Mlada gospoica koja je

jue bila ovde, veoma se iznenadila koliko vam je kua velika. Govorila je kaoda e ona, moda, ovde iveti jednog dana. Sluavka ga je nagovarala da ne

prodaje kuu. Da li je gospoica Kurimoto pomenula mogunost da e ta

devojka ovde iveti?

Jeste, gospodine. A kada je mlada gospoica dola, gospoica Kurimoto joj je,

ini mi se, pokazala celu kuu.

ta sve moe ovek od nje da doeka!Devojka nije nita rekla Kikuiju da je videla kuu. On je mislio da je ona otila

samo iz gostinske sobe u ajnu kolibu, pa mu se sada i samom prohtelo da ode iz

gostinske sobe u kolibu.

Prethodne noi nije spavao.

inilo mu se da e miris devojke jo biti u kolibi, i hteo je da ode tamo usred

noi.

Ona e uvek biti daleko, razmiljao je, pokuavajui da zaspi.

Nije pomiljao da je ikako proparadirala sa devojkom kroz kuu.

Naredivi sluavci da donese eravice od umura, iziao je preko staze od

kamenih ploa.

ikako, koja je ivela u Kamakuri, otila je sa Inamurinom kerkom. Sluavka

je poistila ajnu kolibu. Kikuijeva jedina dunost bila je da skloni posue

nagomilano u uglu. Ali nije bio siguran gde je koji komad pripadao.


49/126

Gospoica Kurimoto bi znala, mrmljao je u sebi, gledajui sliku u nii. Bila je

to mala slika, rad Sotacua,5 izraena bledim, opranim mastilom, i delikatno

obojena.

Koje taj pesnik? upitala je Inamurina kerka prethodne veeri, a Kikui nijemogao da joj odgovori.

Ne bih znao, na alost, bez pesme. Na ovakvim portretima, svaki pesnik sasvim

slii nekom drugom, rekao je.

Sigurno je Munejuki,6 rekla je ikako. uvena je ona njegova pesma:

'Veno zeleni borovi jo su zeleniji u prolee'. Ova slika je ve pomalo van svoje

sezone, ali va otac je nju mnogo voleo. Obino ju je iznosio u prolee.Ali prema slici to bi mogao da bude Curajuki7 isto toliko koliko i Munejuki,

protivio se Kikui. ak i danas on nije nalazio nita izrazito u tom nejasnom

liku.

No bilo je neke snage, nagovetaja mase i teine, u tih nekoliko brzih poteza.

Gledajui je izvesno vreme, uinilo mu se da ga je zapahnuo nejasan miris,

neto jasno i isto.Ta slika i perunike u gostinskoj sobi doarali su mu Inamurinu kerku.

Izvinite to je trajalo tako dugo. Mislila sam da bi bolje bilo da pustim vodu da

kljua izvesno vreme.

Sluavka je dola nosei umur i aj.

Poto je koliba bila vlana, Kikui je hteo da je zagreje. Nije mislio da priprema

aj.

Meutim, sluavka se sama domislila.

Kikui je odsutno namestio umur i stavio ajnik.

U drutvu sa ocem, on je esto b

Documents

jasunari kavabata - hiljadu ždralova