NAUČNA METODOLOGIJA

U ARHEOLOGIJI

Zvezdana Štimac III1

SHVATANJE ARHEOLOGIJE

Arheologija može biti veoma dosadna, mukotrpna i

fizički iscrpljujuća

Svake godine iskopavamo hiljade nalazišta, jedna sa

sitničavim i potpunim strpljenjem, druga u silnoj

žurbi

Svake godine se smrzavamo do koske ili nas skoro na

smrt bodu komarci

Miljama daleko od pristojnog restorana, čak i toplog

tuša, pokušavamo da delujemo zainteresovano, dok

kiša lije iz kabla a neki profesor, jednolično nagvažda

o tome šta je pronađeno u sondi 4B

ZAŠTO?

Zato što je arheologija veoma značajna

Prošlost je zauvek mrtva, ali i veoma moćna (toliko

moćna da čitava zemlja – Zimbabve može dobiti ime

po jednom arheološkom nalazištu)

Toliko je moćna da su čak i pojedinačne skupine

artefakata, poput partenonskog friza, predmet velikih

međunarodnih sporova

Iz ovoga slede pitanja:

1. Zašto se bavimo arheologijom?

2. Zašto nam je arheologija – proučavanje prošlosti na

osnovu materijalnih ostataka – toliko značajna?

3. Pitanje koje se tiče nas, našeg identiteta – KO SMO

MI?

TEORIJA I METOD

Mnogi arheolozi često brkaju teoriju i metod

Teorija pokriva pitanje „zašto”, a metod i metodologija

pitanje „kako” (npr. teorija pokriva pitanje zašto smo

odlučili da iskopavamo baš taj lokalitet, a metod, kako

ga iskopavamo)

Možda su i teorija i metod jedno te isto i ne mogu se

razdvajati; možda ih moramo razdvojiti ako želimo da

arheologija bude stroga disciplina kadra da svoje

teorije proverava na podacima

MORAMO OPRAVDATI ONO ČIME SE BAVIMO

Ima hiljadu mogućih opravdanja, a ovo su neka od

njih:

Prošlost je važna sama po sebi i o njoj moramo

saznavati nje same radi

Moramo znati odakle potičemo da bismo znali kuda

idemo (znanje o prošlosti vodi boljem prosuđivanju o

budućnosti)

MORAMO ODVAGATI JEDNO TUMAČENJE PROŠLOSTI

SPRAM DRUGOG DA BISMO PROSUDILI KOJE JE JAČE

Sposobnost razlikovanja „dobrih” i „loših” tumačenja

prošlosti

„Jesu li ljudi koji su živeli na ovom lokalitetu bili

lovci-sakupljači ili vanzemaljci sa planete Zog?” – Koje

je tumačenje jače?

Nemoguće je prosuditi šta je jako arheološko

tumačenje samo na osnovu „zdravog razuma”

U praksi, mi svakog dana svog arheološkog radnog

veka prosuđujemo o načinu na koji valja organizovati

činjenice kojima raspolažemo

SIROVI PODACI – PRILIČNO NEOSPORNE

„ČINJENICE”

Posuda koju držim stara je 600 godina

Kolonska grnčarija nađena je u Virdžiniji

Bronzano doba prethodi gvozdenom dobu

Tikal je bio važan obredni centar starih Maja

Na nalazištima datiranim posle 1500. godine obično ima mnogo fragmenata glinenih lula

Da li gornje rečenice doprinose smislenom opisu prošlosti? NE.

Prosto nagomilati činjenice i čekati da se same slože u suvisao opis prošlosti isto je što i posaditi majmuna pred pisaću mašinu i čekati da ponovo napiše Šekspirova sabrana dela

PRIMER JEDNOG UGLEDNOG PROFESORA

KOJI SE KORISTI „ZDRAVIM RAZUMOM”

„Valja naglasiti da se kultura rimske Britanije

zasnivala na novčanoj privredi. Kovani novac je u

jugoistočnoj Britaniji korišćen i pre osvajanja, ali su

Rimljani odgovorni za opticaj po čitavom ostrvu. U

kojoj je meri novac učestvovao u čitavom privrednom

životu zemlje, sve do najsitnije transakcije, može se

proceniti po prisustvu novčića čak i na najskromnijim

rimskobritanskim nalazištima i u najudaljenijim

krajevima provincije.” (Alcock 1976, 174)

MOGUĆE GREŠKE

Da li se pojmovi poput transakcije i privrednog života

koji su dobili svoje savremeno značenje tek u poznom

18. veku (i to je za diskusiju), mogu tek tako primeniti

na rimsku Britaniju bez dodatnih objašnjenja?

Teoretičari kao da neprekidno koriste nerazumljiv

žargon, pišu nejasnim stilom, i nikad ne stižu ni do

čega opipljivog

Optužba za žargon – iza takve optužbe stoji

pretpostavka da smo ono što želimo reći uvek kadri

iskazati „jasnim, jednostavnim i lako razumljivim”

jezikom. Da je samo arheologija tako prosta!

Mislim da ste promašili suštinu. Podozrenje se

tiče pojave da se žargon koristi mistifikacije radi,

da bi se stvorio jezik isključivanja koji nekog ko

je izvan struke tera da se oseća ništavno. Ima neke istine u toj optužbi, neke forme akademske retorike se koriste,

namerno ili nenamerno, da bi se uspostavile spoljne i unutrašnje grupe

PROŠLOST POSTOJI SAMO U ONOME

ŠTO O NJOJ GOVORIMO

„Koliko je perli pronađeno u grobu?”

„Uočavamo li prelazak na intenzivno korišćenje lama u

formativnom periodu?”

„Kakav je bio život u bronzano doba?”

„U fazi 3B na ovom se lokalitetu intenzivira korišćenje

opsidijana.”

„Između mezolitskih i neolitskih populacija ima više

elemenata kulturnog kontinuiteta nego što se ranije

pretpostavljalo.”

Svi ovi iskazi su dati ovde, sada, u sadašnjosti, dok ja

pričam a vi čitate. Ne pripadaju prošlosti.

Jedan od osnovnih problema arheologa:

Nekako moramo poći od arheološkog materijala

koji imamo i, propitujući ga, izvući iz njega

obaveštenja o prošlosti

Između prošlosti i sadašnjosti postoji jaz koji treba

premostiti, čak i ako ga nikad nećemo moći

premostiti bezbedno i zauvek

Inače nam preti opasnost da se spustimo na nivo

pukog starinarstva: kao da prikupljamo i poredimo

stare predmete njih samih radi, a ne kao

svedočanstvo o prošlosti

ARTUR KLARK

„Svake godine rađa nov rod arheološkog iskopavanja, nova žetva praistorijskih artefakata... Arheolozi dolaze i prolaze, nova imena i nalazišta zasenjuju stara, dok stotine godina prikupljenog materijala preplavljuju i potapaju naše muzejske depoe. Uporedo s tim, neumoljiva poplava članaka i knjiga opisuje i imenuje novi materijal, te tako jedino što takav arheolog može da učini, i to mahnitim trudom, jeste da očuva svoj status quo spram neprekidnog priliva podataka. Međutim u nama se rađa neodređena sumnja da bi trebalo da je jedna moderna empirijska disciplina kadra težiti zahvalnijim rezultatima no što je održavanje relativnog statusa quo i postojanog toka krivotvorenih istorijskih knjiga.”

Klark nije uopšte bio uveren da arheološki metodi

odista daju bolju i pouzdaniju verziju prošlosti: činilo

se da iskopavamo sve više, a pri tom ostajemo u

mestu u pogledu ideja

SHVATANJE KULTURE – NORMATIVNO

Dve pretpostavke: artefakti su izraz kulturnih normi; norme ne određuju šta je kultura

1. Englezi su Englezi zato što piju čaj, govore engleski, ne jedu konjetinu i uredno čekaju u redu, često satima, ne negodujući. Po tome se razlikuju od Francuza, koji piju kafu, govore francuski, jedu konjetinu i ne čekaju u redovima sa takvom mirnoćom. (Sve su ovo kulturne norme, ideali – grubi stereotipi, ali postoje individue koje nisu takve)

2. Kultura linearne keramike (LBK) razlikuje se od kulture levkastih pehara (TRB) u neolitskoj Evropi; u oblastima kulture LBK srećemo pravougaone kuće, keramiku ukrašenu linearnim ornamentima. U oblastima druge keramike sve je drugačije. (Takođe postoje individue koje odstupaju od određenih pravila)

KULTURNI PROCES

Želimo da objasnimo, a ne da se zadovoljimo pukim

opisom – da pitamo „zašto” a ne samo „kada”?

Želimo da istražimo temeljni proces a ne „šum” na

površini – ne želimo da utvrdimo čemu samo šara na

keramičkoj posudi nego i kontekst te posude – gde se

nalazila, čemu je služila

Želimo da istražimo promenu na dug rok

SKUP UVERENJA O TOME KAKO TREBA

SPROVODITI NAUČNO ISTRAŽIVANE

1. Shvatanje da teoriju i metod treba razdvojiti

2. Razdvajanje konteksta otkrića neke ideje od

konteksta njenog vrednovanja

3. Generalizujuće objašnjenje je jedina valjana

forma

4. Neproverljivi iskazi izlaze iz okvira nauke

5. Naučna misao treba da bude nezavisna od

vrednosnih sudova

LOGIČKI POZITIVIZAM

Neki novi arheolozi, tragajući po bibliotekama za

savetom filozofa o tome kako da se bave naukom,

nabasali su na jednu ekstremnu verziju pozitivizma

Za logičke pozitiviste neproverljivi iskazi ne samo da

izlaze iz okvira Nauke nego su potpuno bezvredni

Scijentistizam – uverenje da je naučnoj misli

svojstvena nadmoć nad drugim načinima mišljenja

Objašnjenje ne sme da bude samo generalizujuće, ono

se mora dati u vidu sažeto formulisanog, uvek i svuda

primenljivog „svodnog zakona”

PRIMER

1. Hipoteza: rane države podrazumevaju nejednak

pristup resursima, drugim rečima, osnovna dobra su

bila dostupnija elitama

2. Provera: obavite iskopavanje nekropole društva ranog

državnog tipa i hemijsku analizu kostiju

3. Dedukcija: elita je jela više mesa, otud zaključujemo

da joj je hrana zaista bila dostupnija

4. Generalizacija: u ranim državama zaista postoji

nejednakost u dostupnosti resursa, što je podložno

daljoj proveri

težnja ka generalizovanju

generalizacija ili opšta teorija je središnja komponenta

arheologije

TOMAS KUN

Tvrdio je da istorija nije prosta priča gde provera

hipoteza vodi ka proširivanju znanja

Pre je reč o uzastopnim paradigmama

Smatra da se svaka paradigma naposletku ruši i

zamenjuje je neka nova („smena paradigmi”)

Pouke iz njegovog dela:

1. Činjenice, uvek zavise od teorije.

2. Društvene i političke sile, a ne samo objektivno

naučno istraživanje, imaju ključnu ulogu u

podsticanju i uobličavanju smene paradigmi

PAUL FAJERABEND

Način na koji je Fajerabend mislio da nauka

funkcioniše, se sastojao iz dve reči: Sve ide.

Osporavao je da nauka ima samo jedan metod

Prema njegovom mišljenju, ono čemu nas istorija

naučnih ideja uči jeste da, ako težimo boljim

rezultatima, treba da odbacimo korišćenje samo

jednog metoda