Jesenko Majusevic,865,DL - Siromastvo i Nezaposlenost

Univerzitet "Demal Bijedi" u Mostaru Fakultet informacijskih tehnologija Godina studija: II Predmet: Statistika i vjerovatnoa

SIROMATVO I NEJEDNAKOST U BOSNI I HERCEGOVINISEMINARSKI RAD

Predmetni nastavnik: Murat Prao, prof. dr

Student: Jesenko Majuevi, 865

SADRAJ

a) TEKSTUALNI DIO SADRAJ...........................................................................................2 UVOD................................................................................................3 MJERENJE NEJEDNAKOSTI U DRUTVU..................................................4 Kuznetsov indeks nejednakosti....................................................................................................4 Lorenzova kriva nejednakosti i Ginnijev koeficijent...................................................................5 Kuznetsov indeks za BiH.............................................................................................................6 Lorenzova kriva i Ginnijev koeficijent u BiH.............................................................................8 Realno siromatvo u BiH...........................................................................................................10 ZAKLJUAK......................................................................................12 LITERATURA.....................................................................................13 PRILOG............................................................................................14

b) SLIKESlika 1: Lorenzova kriva nejednakosti...............................................................5

Slika 1: Lorenzova kriva nejednakosti...............................................................5......................2 Slika 2: Lorenzova kriva nejednakosti....................................................5 Slika 3: Prihodi domainstava iz svih izvora; struktura tabele....................7Slika Slika Slika Slika 3: 4: 5: 6: Najbogatiji i najsiromaniji sloj stanovnika............................................8 Kuznetsovi koeficijenti za entitete i BiH.................................................8 Lorenzove krive za entitete.................................................................9 Trend procenta siromanih porodica u FBIH i RS...................................11

c) TABELE Tabela 1: Ginnijev koeficijent...........................9 Tabela 2: Siromane familije u entitetima.............................................10 Tabela 3: Ukupni prihodi domainstava u entitetima po kvartalima, 2002. godina.............................................................................................14 Tabela 4: Ukupni prihodi domainstava u entitetima po kvartalima, 2003. godina.............................................................................................15 Tabela 5: Ukupni prihodi domainstava u entitetima po kvartalima, 2004. godina.............................................................................................16 Tabela 6: Potroaka korpa po mjesecima....................16 Tabela 7: Najsiromaniji i najbogatiji sloja stanovnitva, i Kuznetsov indeks ......................................................................................................18

UVODNejednakosti u drutvu su stalno prisutna pojava u svim zemljama svijeta i u onim razvijenim i u zemljama sa visokim procentom nezaposlenog i siromanog stanovnitva. Uzroke takvog stanja moemo traiti unutar sam zemlje, njene ekonomije, unutranje politike, socijalnih mjera, ali i u faktorima iz njenog okruenja. Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, mora se uzeti u obzir da se zemlja jo uvijek oporavlja od rata koji je, izmeu ostalog, razorio njenu privredu, raselio stotine hiljada stanovnika i drastino izmijenio etniku sliku zemlje. U takvim okolnostima kod nas je prisutan visok broj nezaposlenih, mnogo je siromanih familija, a socijalne mjere koje se sprovode na svim nivoima su nedovoljne da ublae takvo stanje u zemlji. Siromatvo i nezaposlenost u zemlji su tema ovog rada. Obuhvata prikaz i analizu siromatva i nezaposlenosti na nivou entiteta, a na kraju su na osnovu tih pokazatelja izvueni zakljuci za cijelu zemlju. Analiza se odnosi na period od 2002. godine do 2004. godine.

MJERENJE NEJEDNAKOSTI U DRUTVUU svakom drutvu postoje socijalni slojevi stanovnitva, koji se najee formiraju na osnovu prihoda pojedinaca ili familija. Postoje ekstremni sluajevi u kojima pojedinci imaju vrlo visoke prihode, prihode koji po svojoj visini premauju prosjek u drutvu. S druge strane, ima i takvih ija su primanja dostatna za puko preivljavanje. Broj socijalnih slojeva nije toliko bitan koliko karakteristike svakog od njih u smislu prihoda koji odreuju taj sloj. Slojevi se formiraju tako da se odrede granice u visini prihoda, a onda odredi broj ili procenat stanovnitva ija primanja su u tim granicama. Svaki sloj se ponaa kao skup kojeg odlikuje prosjena vrijednost njegovih lanova. lanovi skupa u manjoj ili veoj mjeri variraju oko sredine, a mjera tog odstupanja moe se izraziti preko standardne devijacije, varijanse i sl. Odstupanja od sredine skupa govore da i unutar jednog sloja stanovnitva postoje izvjesne nepravilnosti nejednakosti unutar socijalne grupe, koje se javljaju ma kako usko socijalna grupa bila definisana. Isto je i sa cijelom populacijom, u kojoj su te nejednakosti do kraja izraene.

Kuznetsov indeks nejednakostiNejednakosti u drutvu su mjerljive, i za to se koriste odreeni statistiki pokazatelji. Na prvom mjestu mogue je porediti primanja najbogatijih i najsiromanijih slojeva stanovnitva. Obino u obzir dolaze ekstremni sluajevi do 10% najbogatijih i isto toliko najsiromanijih stanovnika. Omjer tako utvrenog raspona i prosjenih prihoda cijele populacije predstavlja broj koji govori o raspodjeli prihoda u populaciji. Ovaj broj zove se Kuznetsov indeks nejednakosti:w wmax wmin

Rk =

p

=

p

a U gornjoj formuli, wmx oznaava prihode 10% najbogatijih, a wmin p 10% najsiromanijih stanovnika, dok je prosjena vrijednost prihoda na nivou skupa koji se analizira.

Kuznetsov indeks je pozitivna veliina, poto je razlika prihoda u brojniku redovno vea od nule, a isto vrijedi i za prosjek dohodaka. Pod

dohocima misli se na prihode domainstava iz svih izvora: plate lanova domainstava, penzije, djeji dodaci i sl.

Lorenzova kriva nejednakosti i Ginnijev koeficijentOsim Kuznetsovog indeksa nejednakosti, u statistici se za izraavanje nejednakosti i siromatva koristi jo i Ginnijev koeficijent, koji se oslanja na Lorenzovu krivu distribucije nejednakosti. Lorenzova kriva izraava odnos broja domainstava ili broja stanovnika, i visine njihovih prihoda, izraeno u procentima. Prethodno je potrebno poredati veliine koje se odnose na domainstva/stanovnitvo u rastuem poretku, kao i veliine iz skupa visine prihoda. Veliina prihoda je u tom sluaju funkcija broja familija, kao na Slici 11.

Slika 2: Lorenzova kriva nejednakosti

Sa slike se moe zakljuiti da ovako definisana funkcija moe da se kree u rasponu od: ekstremnog sluaja, u kojem svi prihodi pripadaju samo jednoj socijalnoj grupi (na Slici 1, crveno), ili sluaja u kojem je raspodjela prihoda ravnomjerna, tj. poveanjem procenta familija za 1%, poveava se i kumulativ prihoda za 1% (dijagonala na slici)

1

Slika 1 ovdje je prikazana na osnovu analize u nastavku ovog rada

U svim sluajevima, meutim, Lorenzova kriva kree se izmeu ovih krajnosti. to je vie zakrivljena udesno, to je izraenija nejednakost meu socijalnim slojevima (neravnomjernija je raspodjela). Ako je orijentisana vie ulijevo, raspodjela prihoda je ravnomjernija. Lorenzova kriva prostor izmeu dva krajnja sluaja dijeli na dva dijela. Plavom bojom na Slici 1 oznaena je oblast izmeu dijagonale (koja je mjera jednake raspodjele) i Lorenzove krive, koja odraava trenutno stanje u drutvu. Kolinik izmeu vrijednosti koja odgovara plavo obojenoj povrini, i vrijednosti koja predstavlja cijelu povrinu ispod dijagonale, zove se Ginnijev koeficijent koncentracije. Obje povrine brojano se mogu izraziti preko integrala funkcija koje ih opisuju, ili adekvatnim raunanjem dijelova povrine koji se odnose na svaku grupu i sabiranjem tih veliina. Ginnijev koeficijent moe da se kree u rasponu od 0 do 1: ako je jednak nuli, odraava stanje u kojem sav prihod pripada jednoj socijalnoj grupi, a ako je jednak jedinici, tada je raspodjela prihoda ravnomjerna. U ovom radu bie prvo u tabelama predstavljeni podaci o ukupnim primanjima familija u oba entiteta. Zatim e na odgovarajui nain biti izraunati Kuznetsov indeks, predstavljena Lorenzova kriva i na osnovu nje izraunat Ginnijev koeficijent. S druge strane, u analizi siromatva bie prikazani podaci o broju siromanih u entitetima u periodu 2002-2004 godina. Zbirni prikaz svih ovih pokazatelja odreuje socijalnu sliku entiteta i drave. Veina podataka koritenih u ovom radu preuzeta je sa zvanine Internet prezentacije UNDP-a. U pitanju su godinji izvjetaji Sistema ranog upozoravanja za navedene tri godine.

Kuznetsov indeks za BiHTemelj ove analize su podaci o ukupnim primanjima domainstava Tabele 3, 4 i 5. Radi se o procentima familija ija primanja se nalaze u naznaenom rasponu u tabeli. Za raunanje Kuznetsovog indeksa potrebno je nai primanja 10 % najsiromanijih i najbogatijih familija, nai njihovu razliku, pa dobijene vrijednosti podijeliti. Neophodni detaljni proraun izvren je u Tabeli 7, a ovdje navodimo samo rezultate obrade i dinamiku ovog pokazatelja u spomenutim godinama. U tabelama su dati podaci o procentima familija sa naznaenim prihodima. Meutim, mi moramo znati kolika su primanja najsiromanijih 10% familija. Na Slici 2 predstavljeni su proizvoljni podaci o primanjima familija. Vidimo da primanja ispod 100 KM ima 5,5% familija, i taj procenat svakako ulazi u onih 10% najsiromanijih, dok preostali dio treba traiti u intervalu primanja od 101 KM do 200 KM dakle, meu sljedeih 14,4%

familija. U tu svrhu se prvo rauna udio preostalog dijela (10%-5,5% = 4,5%), pa se onda taj udio mnoi sa irinom intervala (100 KM). Dobija se da preostalih 4,5% familija ima primanja vea od 100 KM za 62,63 KM. Prema tome, najsiromanijih 10% familija ima prihode manje od 162,63 KM.FBiH #II/0 #III/0 3 3 RS #III/0 3

Prihodi u KM

#I/03

#IV/0 3

2003

#I/03

#II/0 3

#IV/0 3

2003

Manje od 100 101-200 201-300 301-400 .:. 1801-1900 1901-2000 >2000Ne zna odgovor Bez odgovora Ukupno

6,1 15,8 14,8 10,6 .:. 0,3 0,1 1,4

5,9 11,4 14,8 15,5 .:. 0,5 0,3 2,3

4,6 15,0 19,5 13,1 .:. 0,2 0,5 1,6

5,4 15,5 13,9 13,5 .:. 0,2 0,4 2,1

5,5 14,4 15,8 13,2 .:. 0,3 0,3 1,9

13,3 18,0 13,6 15,4 .:. 0,0 0,0 0,0

9,0 17,9 16,1 15,9 .:. 0,7 1,0

8,1 18,1 16,3 15,7 .:. 0,1 0,9

10,0 20,8 17,7 15,5 .:. 0,1 0,4 0,7

10,1 18,7 16,0 15,6 .:. 0,1 0,3 0,6

100, 100, 100, 100, 0 0 100,0 0 0 Slika 3: Prihodi domainstava iz svih izvora; struktura tabele

100, 0

100, 0

100,0

100, 0

100,0

Ako su primanja najsiromanijih 10% familija odreena najniim i najviim iznosom te grupe 0 KM i 162,63 KM, tada je jasno da e te familije imati prosjean prihod jednak polovini opsega odreenog ovim dvjema vrijednostima. U ovom konkretnom sluaju sredina se nalazi na 81,32 KM. Slino se odreuje i najbogatijih 10% familija. Problem je jedino u tome to se gornja granica te socijalne grupe ne moe jasno odrediti, poto najbogatiji slojevi ukljuuju i one pojedince ija primanja su daleko iznad 2000 KM. Zbog toga smo prinueni postaviti tu granicu na 2001 KM. Donju granicu

Slika 3: Najbogatiji i najsiromaniji sloj stanovnikaKretanje Kuznetsovog koeficijenta u entitetima i BiH35,00 30,00

Kuzn. koef.

25,00 20,00 15,00 10,00 5,00 0,00 1

Godine

2

3

FBiH

RS

BiH

Slika 4: Kuznetsovi koeficijenti za entitete i BiH

ove grupe odreujemo postupkom analognim postupku za odreivanje gornje granice sloja najsiromanijih graana. Izraunati Kuznetsovi koeficijenti za oba entiteta po godinama su grafiki predstavljeni na Slici 4, a detaljni proraun predstavljen je u Tabeli 7 priloga. Slika 4 zorno pokazuje kako je Kuznetsov koeficijent nejednakosti u usponu u Federaciji BiH, dok je u Republici Srpskoj u padu. Ako znamo politiku pozadinu ekonomske i socijalne situacije u nas, onda moemo zakljuiti kako se oba entiteta u pogledu drutvenih nejednakosti pribliavaju nekoj zamiljenoj srednjoj vrijednosti, koju moemo smatrati relevantnom kao dravni prosjek vrijednosti ovog pokazatelja.

Lorenzova kriva i Ginnijev koeficijent u BiHRanije je spomenuto da se Ginnijev koeficijent koncentracije oslanja na Lorenzovu krivu nejednakosti. Stoga je najprije potrebno predstaviti krivu, a onda na osnovu nje izraunati Ginnijev koeficijent. Osnova za Lorenzovu krivu nejednakosti su podaci o prihodima familija, rangirano prema ukupnim prihodima. Kriva izraava zavisnost procenta prihoda od procenta domainstava. Radi lakeg obrauna podijelili smo sva domainstva iz originalnih tabela u grupe prema procentu domainstava: 20% domainstava sa najniim prihodima, pa sljedeih 20% sa viim prihodima itd. Granice grupa izraunate su poznatom interpolacijskom metodom. U Tabeli 0 date su granice grupa, a na Slici 5 grafiki prikazane Lorenzove krive za entitete, za period od 2002. do 2004. godine.Lorenzova kriva za entitete FBIH 100,0 90,0 80,0 70,0 Procenat prihoda 60,0 50,0 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0 20% 40% 60% Procenat domainstava 80% 100% RS sim

Slika 5: Lorenzove krive za entitete

Pokazalo se da je raspodjela prihoda po domainstvima neravnomjerna, i ide u korist bogatijih slojeva drutva Lorenzova kriva u oba entiteta je, kako se vidi, prilino zakrivljena udesno. Isto tako, oko siromanijih graana u FBiH raspolae sa vie prihoda nego isti procenat stanovnitva u RS. S druge strane, u RS je situacija obrnuta kod preostale etvrtine najbogatijih graana oni, naime, raspolau sa vie novca od istog procenta stanovnika Federacije BiH. Zakljuak je da je raspodjela primanja u FBiH neto potenija od one u drugom entitetu. Naknadne zakljuke moemo donijeti i ako izraunamo Ginnijev koeficijent za oba entiteta. Raun je obavljen u Tabeli 1, i odnosi se na ovaj pokazatelj za trogodinji period u entitetima. Istina, moe se relativno jednostavno raunati Ginnijev koeficijent za svaku godinu posebno, ali za to bi trebalo imati posebne dijagrame sa Lorenzovim krivima za svaku od godina, to bi raun uinilo glomaznim.Raunanje Ginnijevog koeficijenta za entitete FBiH RS P1 137,1 109,5 P2 221,9 183,4 P3 384,9 374,6 P4 726,9 779,7 Zbir 1470,9 1447,1 Povrina ispod dijagonale: 4800,0 4800,0 Ginnijev koeficijent 0,694 0,699 Tabela 1: Ginnijev koeficijent

Oznake P1, P2, P3 i P4 odnose se na parcijalne povrine ispod Lorenzove krive. Kada se one posebno izraunaju, njihov zbir daje povrinu ispod Lorenzove krive, koju treba oduzeti od povrine ispod dijagonale da bi se dobila odgovarajua povrina izmeu dijagonale i Lorenzove krive. Vrijednosti Ginnijevog koeficijenta su, kako vidimo, vrlo bliske za oba entiteta. To je posljedica trogodinjeg obuhvata kojim su ublaene razlike izmeu pojedinih vrijednosti ovog pokazatelja za svaku godinu ponaosob. Ostaje jo da zakljuimo kako je vrijednost Ginnijevog koeficijenta relativno visoka, to opet govori o neravnomjernoj raspodjeli ukupnih primanja u korist bogatih slojeva drutva. Situacija je skoro ista u oba entiteta razlike meu koeficijentima ima tek na treoj decimali, ali je ipak taj pokazatelj neznatno vei u RS-u. Ovime smo dodatno potkrijepili raniji zakljuak do kojega nas je dovela analiza Lorenzove krive.

Realno siromatvo u BiHKada smo raunali procenat familija sa odgovarajuim procentom prihoda, govorili smo o grupama stanovnika koje smo rangirali i na osnovu njih izveli odgovarajue pokazatelje. Nismo rekli koliko familija je zaista siromano, a koliko bogato. Za te potrebe neophodno je da utvrdimo do koje granice prihoda se jedna familija moe smatrati siromanom. U statistici se to naziva granicom siromatva, i ona se moe odrediti na vie naina, po vie razliitih osnova. Tako se, na primjer, visina potroake korpe moe smatrati dobrom osnovom za mjerenje siromatva u drutvu. Tako e i u ovom radu potroaka korpa odrediti procenat siromanih familija. Podaci o visini potroake korpe nalaze se u Tabeli 6, po mjesecima, za svaki entitet posebno. Nama je potreban podatak o prosjenoj vrijednosti potroake korpe za spomenute tri godine. Dalje emo odrediti koliko procenata familija ima primanja ispod tako odreene vrijednosti. Time emo, zapravo, odgovoriti na pitanje koliko je siromanih familija u drutvu. Vrijednosti potroake korpe po mjesecima date su u Tabeli 6 u prilogu na kraju rada. Ovdje navodimo Tabelu 2, u kojoj su date prosjene vrijednosti za potroaku korpu (oznaka PK u tabeli). Zatim je izraunat broj familija sa prihodima ispod potroake korpe, po godinama za svaki entitet i prosjek za tri godine. Vidimo da skoro polovina stanovnitva Federacije BiH ivi u siromatvu, a taj procenat u Republici Srpskoj je jo vei. U Tabeli 2 mogu se posmatrati promjene u kretanju broja siromanih po godinama za svaki entitet. I tu se vidi da je stanje u FBiH neto bolje nego u RS-u.Procenti familija sa prihodima - poreenje s potroakom korpom Godine Trogodinji prosjek FBiH 2002 2003 2004 Prvih 20% 241,20 200,52 200,95 Iduih 20% 378,13 338,61 362,88 Iduih 20% 570,37 519,31 617,78 Iduih 20% 893,57 823,85 1409,91 Zadnjih 20% 2001,00 2001,00 2001,00 P. korpa 458,97 457,93 450,04 Familije ispod PK (%) 48,41 53,21 46,84 49,49 RS Prvih 20% 145,66 138,79 145,32 Iduih 20% 278,09 270,77 295,39 Iduih 20% 404,68 397,38 487,64 Iduih 20% 1046,96 874,40 1147,05 Zadnjih 20% 2001,00 2001,00 2001,00 P. korpa 438,58 459,36 457,91 Familije ispod PK (%) 65,36 69,79 56,91 64,02 Tabela 2: Siromane familije u entitetima

Broj siromanih familija u FBiH i RS

70,00 60,00 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00

65,36 48,41

69,79 56,91

53,21

Procenti

46,84

2002

2003 Godine

2004

FBiH

RS

Slika 6: Trend procenta siromanih porodica u FBIH i RS

Sa priloene slike zakljuujemo kako je u 2003. godini dolo do porasta broja siromanih familija, a onda taj broj u oba entiteta opada, vjerovatno zbog stabilizacije trita, porasta ivotnog standarda i boljih uslova privreivanja. Ipak, i pored svega toga, broj siromanih u naoj zemlji je i dalje previsok u odnosu na evropski prosjek, i zahtijeva hitno provoenje odreenih socio-ekonomskih mjera za prevazilaenje ovakvog stanja.

ZAKLJUAKZakljuci do kojih smo doli u prethodnoj analizi govore da je, prije svega, prilino teko napraviti sveobuhvatnu sliku o stanju drutva u jednoj zemlji. Mjerenje nejednakosti i siromatva je sloen i zahtjevan posao; mi smo se ovdje dotakli samo osnovnih elemenata jedne takve sveobuhvatne analize. Ustanovili smo da su prihodi familija u oba entiteta prilino neravnomjerno rasporeeni, i da siromani slojevi stanovnitva imaju prihode manje od potrebnih za normalan ivot. Kuznetsovi indeksi, istina, pokazuju kako se stanje u FBiH pogorava, a u RS-u poboljava, dok na nivou drave stagnira, ali njegove vrijednosti su i dalje nedopustivo visoke. Ginnijev koeficijent koncentracije bogatstva ukazuje na stanje u kojem veliki broj pojedinaca u drutvu ima izrazito visoka primanja u odnosu na prosjek. Naposljetku, broj siromanih porodica zaokruuje nimalo optimistinu sliku nae zemlje. Ovo bi trebalo da bude dovoljno jasno upozorenje odgovornim ljudima na vlasti da napokon uine neto na poboljanju stanja u zemlji da uine korake u pokretanju privrede, zaposle radnike, dovre obnovu zemlje nakon rata, sprijee odliv novca, radne snage i domae pameti u strane zemlje...

LITERATURANaziv Statistika i vjerovatnoa Godinji izvjetaj Sistema ranog upozoravanja izdanja za 2002., 2003. i 2004. godinu Godinji bilteni entitetskih zavoda za statistiku izdanja za 2003. i 2004. godinu Grupa autora Federalni zavod za statistiku (www.fzs.ba); Republiki zavod za statistiku RS-a (www.rzs.rs.ba) Autor Murat Prao, prof. Dr UNDP Misija Hercegovini u Bosni Izdava; godina izdanja Univerzitetska knjiga Mostar; 2004. i UNDP

PRILOGPrihodi u KM #I/02 FBiH #II/0 #III/0 2 2 #IV/0 2 2002 #I/02 #II/0 2 RS #III/0 2 #IV/0 2 2002

Manje od 100 101-200 201-300 301-400 401-500 501-600 601-700 701-800 801-900 901-1000 1001-1100 1101-1200 1201-1300 1301-1400 1401-1500 1501-1600 1601-1700 1701-1800 1801-1900 1901-2000 > 2000Ne zna odgovor Bez odgovora Ukupno

3,7 10,7 9,6 12,9 13,5 7,1 6,1 7,5 6,0 6,2 3,3 1,9 2,4 1,2 1,4 1,7 0,9 0,9 0,4 0,3 2,2

3,6 12,1 12,5 15,3 9,1 6,1 7,9 4,1 5,1 6,6 3,9 2,3 1,7 1,3 1,8 0,8 0,4 0,6 0,2 1,0 3,7

2,8 9,4 16,3 19,9 13,7 8,4 6,7 5,1 2,5 4,2 1,5 2,1 0,9 0,9 1,3 1,5 0,9 0,1 0,0 1,5

3,3 10,4 15,9 14,3 12,6 8,5 4,7 7,9 4,8 3,9 3,5 2,3 1,5 0,3 1,9 0,8 0,7 1,0 0,3 0,1 1,4

3,3 10,7 13,6 15,6 12,2 7,5 6,3 6,1 4,6 5,2 3,1 2,1 1,7 0,9 1,6 1,2 0,7 0,8 0,3 0,4 2,2

10,5 16,0 18,9 17,2 10,1 8,0 4,8 2,6 2,1 3,9 1,0 0,6 1,0 0,3 1,0 0,5 0,2

0,1 1,0

12,5 18,3 14,7 13,2 10,1 8,9 5,9 4,1 3,0 2,3 1,5 0,9 1,0 0,5 1,0 0,3 0,2 0,4 0,2 0,5 0,4

11,0 15,5 17,6 16,5 9,4 7,7 4,6 3,7 4,0 3,6 1,6 1,9 0,3 0,4 1,1 0,2 0,3

9,2 16,8 16,0 14,4 11,4 7,3 4,4 4,8 4,4 2,4 2,1 0,6 0,8 1,6 1,6 0,2 0,5

0,2 0,3

0,6 0,8

10,8 16,7 16,8 15,3 10,2 8,0 4,9 3,8 3,4 3,0 1,6 1,0 0,8 0,7 1,2 0,3 0,2 0,5 0,2 0,4 0,7

100, 100, 100, 100, 100, 100, 0 0 100,0 0 0 0 0 100,0 Tabela 3: Ukupni prihodi domainstava u entitetima po kvartalima, 2002. godina

100, 0

100,0

Prihodi u KM

#I/03

FBiH #II/0 #III/0 3 3

#IV/0 3

2003

#I/03

#II/0 3

RS #III/0 3

#IV/0 3

2003

Manje od 100 101-200 201-300 301-400 401-500 501-600 601-700 701-800 801-900 901-1000 1001-1100 1101-1200 1201-1300 1301-1400 1401-1500 1501-1600 1601-1700 1701-1800 1801-1900 1901-2000 >2000Ne zna odgovor Bez odgovora Ukupno

6,1 15,8 14,8 10,6 12,5 7,0 5,3 4,9 4,9 6,0 3,0 2,0 1,8 0,4 2,0 0,9 0,0 0,2 0,3 0,1 1,4

5,9 11,4 14,8 15,5 9,7 8,7 5,5 7,5 4,5 5,1 1,8 1,2 0,8 0,9 1,6 1,2 0,1 0,5 0,5 0,3 2,3

4,6 15,0 19,5 13,1 9,1 7,7 5,1 5,4 3,2 4,8 2,2 1,9 1,1 0,7 1,7 0,8 0,8 0,9 0,2 0,5 1,6

5,4 15,5 13,9 13,5 11,0 8,7 5,5 6,5 2,6 3,9 2,4 1,5 1,8 1,3 1,8 0,7 0,7 0,4 0,2 0,4 2,1

5,5 14,4 15,8 13,2 10,6 8,0 5,4 6,1 3,8 4,9 2,3 1,7 1,4 0,8 1,8 0,9 0,4 0,5 0,3 0,3 1,9

13,3 18,0 13,6 15,4 14,8 6,8 4,2 5,2 1,3 2,9 1,1 0,5 0,8 0,1 0,8 0,0 0,0 1,0 0,0 0,0 0,0

9,0 17,9 16,1 15,9 11,1 10,1 5,6 3,1 2,8 3,2 1,0 0,7 1,0 0,6 0,3

8,1 18,1 16,3 15,7 8,0 10,5 3,5 5,8 3,5 4,3 2,0 1,6 0,4 0,5 0,1 0,5

10,0 20,8 17,7 15,5 11,1 8,1 2,7 3,1 2,2 2,9 1,4 1,1 0,7 0,1 0,6 0,2 0,6 0,1 0,4 0,7

0,7 1,0

0,1 0,9

10,1 18,7 16,0 15,6 11,3 8,9 4,0 4,3 2,4 3,3 1,4 1,0 0,7 0,2 0,5 0,3 0,1 0,8 0,1 0,3 0,6

100, 100, 100, 100, 100, 100, 100, 0 0 100,0 0 0 0 0 100,0 0 Tabela 4: Ukupni prihodi domainstava u entitetima po kvartalima, 2003. godina

100,0

15

Prihodi u KM

#I/04

FBiH #II/0 #III/0 4 4

#IV/0 4

2004

#I/04

#II/0 4

RS #III/0 4

#IV/0 4

2004

Bez primanja 0-100 101-200 201-300 301-400 401-500 501-600 601-700 701-800 801-900 901-1000 1001-1100 1101-1200 1201-1300 1301-1400 1401-1500 1501-1600 1601-1700 1701-1800 1801-1900 1901-2000 >2000Ne zna odgovor Bez odgovora

3,0 13,4 14,2 10,2 7,9 8,7 3,8 6,1 2,2 4,9 1,9 1,6 1,3 0,8 1,5 1,2 0,2 0,4 0,4 2,4 0,3 7,8

2,6 4,7 21,2 17,7 13,3 7,9 4,2 2,7 1,7 3,2 0,6 0,8

2,3 7,5 11,4 11,1 6,7 7,7 9,7 5,6 2,7 5,3 2,1 2,6 2,7 2,0 0,7 0,6 0,1 0,7 0,8 0,2 1,2 6,5

4,0 7,4 11,0 15,5 10,2 7,1 5,8 4,1 4,0 5,1 2,4 2,1 1,8 1,0 2,0 1,1 1,4 0,9 0,5

1,4 7,4 5,0

3,0 5,6 14,2 14,6 10,1 7,6 7,1 4,0 3,6 3,9 2,5 1,8 2,0 1,4 1,2 1,1 0,9 0,6 0,6 0,3 1,8 0,8 6,7

8,4 18,8 13,1 13,8 9,0 8,3 3,5 3,7 2,3 2,8 1,3 0,9 0,1 0,2

2,7 7,6 21,3 22,1 10,6 5,2 4,4 1,1 1,3 1,1 0,6 0,3

6,3 10,8 16,2 13,5 9,0 11,5 3,9 4,2 2,3 2,3 3,0 2,7 0,8 0,6 0,4 1,3

6,3 10,8 16,2 13,5 9,0 11,5 3,9 4,2 2,3 2,3 3,0 2,7 0,8 0,6 0,4 1,3

5,1 9,4 18,1 15,6 10,6 9,3 5,1 3,2 2,4 2,0 2,3 1,7 0,8 0,4 0,4 0,9

0,2 0,3 1,1 6,9 2,0 0,2 1,2 7,5 0,2 1,2 7,5 2,4 100, 0

0,2 0,2 0,9 1,1 6,0 7,4 100,0

6,0 12,0 9,9 6,3 8,5 5,2 19,6 2,4 100, 100, 100, 100, 100, 100, 0 0 100,0 0 0 0 0 100,0 Ukupno Tabela 5: Ukupni prihodi domainstava u entitetima po kvartalima, 2004. godina

VRIJEDNOST POTROAKE KORPE PO MJESECIMA

Mjeseci

2002

Federacija BiH 2003 2004

Republika Srpska 2002 2003 2004

Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

471,27 470,43 468,05 466,19 466,82 459,96 451,00 451,97 450,04 446,81 450,03 455,08

457,29 460,56 460,26 460,86 457,56 463,60 453,60 453,58 458,20 455,72 457,09 456,81

466,38 461,32 459,41 457,51 455,89 450,65 437,79 438,13 436,93 437,84 447,32 451,36

429,92 434,83 418,11 409,51 435,87 458,47 439,55 436,62 439,83 444,45 454,01 461,75

458,46 463,96 464,71 476,16 444,77 430,27 451,62 454,80 472,20 476,60

482,30 467,03 486,69 464,30 485,66 473,90 441,34 429,00 428,98 429,07 449,60 457,01

Prosjek

458,97 457,93 450,04 438,58 459,36

457,91

Tabela 6: Potroaka korpa po mjesecima

16

FBiH 2002. Siromani Bogati

Donja granica NID ID (KM) (KM) 0,00 0,00

Gornja granica NID ID (KM) (KM) 100,00 62,61 0,00 162,6 1 81,31

Donja granica NID ID (KM) (KM) 1200,0 0 9,74

Gornja granica NID (KM) ID (KM) 2001,0 0,00 0 1190,2 6 2001,0 0 1595,6 3

Donja granica (KM): Gornja granica (KM): Sredina grupe (KM):

Donja granica Gornja granica: Sredina grupe: 19,62

Kuznetsov indeks nejednakosti:

RS 2002. Siromani Bogati


Gornja granica NID ID (KM) (KM) 0,00 92,61 0,00 92,61 46,30


Gornja granica NID (KM) ID (KM) 2001,0 0,00 0 919,00 2001,0 0 1460,0 0

Donja granica: Gornja granica: Sredina grupe:













Gornja granica NID ID (KM) (KM) 0,00 98,86


Gornja granica NID (KM) ID (KM) 2001,0 0,00 0

17


0,00 98,86 49,43 29,08

Donja granica Gornja granica: Sredina grupe:

873,49 2001,0 0 1437,2 5














Gornja granica NID (KM) ID (KM) 2001,0 0,00 0 842,83 2001,0 0 1421,9 1




NID - neposredno izraunati dio grupe; suma procenata domainstava najblia 10% ID - interpolirani dio; dio opsega primanja koji odgovara preostalom procentu

Tabela 7: Najsiromaniji i najbogatiji sloja stanovnitva, i Kuznetsov indeks

18

Documents

Jesenko Majusevic,865,DL - Siromastvo i Nezaposlenost