САДРЖАЈ

Увод…………………………………………………………………………………2

1. Теоријски оквир истраживања………………………………………..……..4

1.1.Појмовно одређење рада………………………………………….….……..4

1.2.Људски рад као социолошка категорија………………………….………5

1.3.Појам незапослености……………………………………………….………7

2.Методолошки оквир истраживања.............................................................8

2.1.Проблем и предмет истраживања………………………………….……..8

2.2.Циљеви и задаци истраживања…………………………………….…….9

2.3.Хипотетичи оквир………………………………………………………..….10

2.4.Методе и технике истраживања…………………………………….….…11

2.5.Просторно временски оквир и узорак истраживања…………….……11

2.6.Извори сазнања за рад………………………………………………..……12

3.AНАЛИЗА ДОБИЈЕНИХ ПОДАТАКА………………………………………13

3.1.Учествовање у истраживању према полу ………………………………13

Ставови испитаника о незапослености………………………………………14

Ставови становништва о односу незапослености и егзистенцијалне

несигурности у односу на године старости………………………………….16

Закључак…………………………………………………………………………...23

Прилози…………………………………………………………………………….24

Анкетни лист………………………………………………………………………25

Литература………………………………………………………………………...30

~ 1 ~

Увод

У процесу рада човек решава своја егзистенцијална питања,

социјализује се и испољава себе. У савременом високоразвијеном

индустријском друштву уочавају се неки недостаци и негативне

стране развоја. Наиме, достизањем „одређеног степена развоја људи

упадају у клопку развоја јер овај постаје све бржи и бржи и

представља неминовност и реалност а његово успоравање или

заустављање је практично немогуће јер би довело у питање опстанак

друштва у целини. Нова техничка, технолошка и организациона

решења имају за последицу мењање услова и начина обављања

рада како у техничком тако и у социјалном смислу из чега следе и

проблеми прилагођавања рада човеку.“1

Проблем незапослености егзистенцијални је проблем сваког

појединца. И уз теоријску претпоставку да сви за рад способни

појединци имају демократску слободу да осигурају себи услове рада

којим ће пласирати своју радну енергију, увек се та чињеница на крају

своди на то да најуспјешнији појединци могу постићи тај циљ, али ће

још увек постојати огромна већина оних који то неће моћи. Будући да

су средства рада по својој количини и садржају, на данашњем

степену развитка ограничена, онда су и могућности запошљавања

ограничене. Та законитост у економским кретањима доводи до

незапослености као једном од највећих проблема друштва и

појединца.

Незапосленост као социолошка и економска категорија

узрокује негативне појаве у развитку економије сваке заједнице, у

уској је вези са степеном укупног развитка, а највише је повезана с

остварењем бруто домаћег производа по становнику. Од тог односа

1 Вељко Рус и Владимир Арзеншек , Рад као судбина и слобода, Научна књига , Београд, 1984.стр.116

~ 2 ~

зависи инвестицијонални потенцијал државе, а тиме и запосленост и

укупни развитак.

Незапосленост у нашој земљи је дугогодишња хронична

негативна појава. Висока стопа незапослености карактеристична је

појава за све неразвијене и средње развијене земље. Великом броју

незапослених код нас предходило је пуно за нас неповољних

светских (глобализација, транзиција) као и локалних (ратови, криза...)

дешавања.

~ 3 ~

1. Теоријски оквир истраживања

1.1. Појмовно одређење рада

Човек је одувек тежио да створи себи и заједници што боље

услове живота и обезбеди опстанак, а то је било могуће само

мењањем и прилагођавањем природе где рад има водећу улогу.

Проучавање рада започето је још у античко доба у оквиру

филозофије. Мислиоци тога доба су у својим списима изводили

различите закључке о његовој неопходности. „Међу првима је био

стоик Панаитије у II в.п.н.е. који је говорио да су ствари које доносе

корист човеку производ његовог рада, као и Цицерон који је у свом

спису “ О дужностима ” говорио да човек радом треба да

преобликује природу да би она служила људској репродукцији.“2

Касније у просветитељској филозофији XVII века научници попут

Џона Лока и Адама Смита указују на друге значајне карактеристике

рада. У XX веку почињу да се оснивају многе посебне науке о раду

као што су социологија рада, психологија рада.

„Рад је однос у ком се човек свесно спаја са природом у

настојању да и сам делује ако не као природна сила а оно бар као

продужена рука природе или као сила насупрот природи.“3

Људи успостављају друштвене односе на бази различитих радних

активности. Рад повезује једног човека са другим јер постоји много

послова које није могуће самостално обавити. Рад је такође

условио потребу за заједничким животом у друштвеној заједници.

2 Драгољуб Ђорђевић, Богдан Ђуровић, Рад као судбина - ЈУНИР - Ниш 1995. стр. 50

3 Исто, стр.62

~ 4 ~

„Под садржајем рада не подразумевамо само целокупност

техничко-организационих функција људи у процесу рада (степен

развоја технике, предмета рада, организација рада…) већ и

друштвено-економске услове у којима се радна делатност остварује

и може имати врло сложену структуру.“4 Рад се може посматрати у

три сектора: примарним сектором се сматра непосредна прерада

природних ресурса (пољопривреда, енергетика, рударство);

секундарним- индустрија и терцијарним- сектор услужних

делатности.

1.2.Људски рад као социолошка

категорија

Ако желимо да дефинишемо услове под којима човек живи и

ради, довољно је рећи да човек данас не може задовољити своје

најелементарније природне потребе на непосредан и природан

начин. Можда то звучи парадоксално, али „савремени човек који

живи у великим урбаним агломерацијама не налази више ни храну,

ни воду, па чак ни ваздух у природном стању и слободе за

употребу. И једно и друго и треће потребно је индустријским путем

произвести или бар пречистити, загрејати или расхладити и учинити

погодним за људску употребу. А све то човек чини организовано у

оквиру одређених институција.“5

Битан елеменат човековог односа према природи је то што

човек не присваја готов природни производ него му природа служи

као основа, као материјал који мора прилагодити сопственој 4 Исто, стр. 675 Вељко Рус и Владимир Арзеншек , Рад као судбина и слобода, Научна књига , Београд, 1984.стр.138

~ 5 ~

потреби, мора да га обради. Може се рећи да човек „делујући у

ствари не присваја само екстерну природу него своју сопствену

људску суштину. И човек у радној делатности и његови органи

путем којих остварује свој однос према објективном спољњем свету

и присвајајући га мења, јесу у ствари друштвени органи јер су

производ не само природне него и социјалне еволуције.“ 6 Човекова

ситуација се не може разумети ако се узму у обзир само његове

физиолошке потребе, његова природа него и његова психа, и

његово социјално биће. Природа је „основа људског постојања...“ а

„друштво је довршено суштинско јединство човека са природом,

истинско остварење натурализма човека и остварени хуманизам

природе“.7

Економски- производња, је процес стварања материјалног

богатства без којега човек не може да егзистира. Историјски,

социолошки и психолошки то је истовремено процес стварања

човека као људске врсте а кроз процес рада – „учења на коме се

заснива социјализација то је процес стварања сваке јединке

поново.“ Све што смо рекли показује да човекови проблеми нису

решени задовољавањем елементарних потреба. Човек мора да

живи, мора да тражи јединство са природом али и јединство са

другим људима. „Потребе човека да ствара, да се потврђује, да се

превазилази, удружује, да се идентификује, да има своје узоре али

и да изгради своју индивидуалност, задовољавају се под

променљивим историјским и друштвеним околностима у којима

моћне друштвене силе формирају његов индивидуални карактер и

намећу му оријентацију у његовом деловању.“8 Рекли смо да је рад

суштинска карактеристика човека. Сврха рада је стварање

материјалних или духовних вредности којима се задовољавају

конкретне људске потребе.

1.3.Појам незапослености6 Драгољуб Ђорђевић, Богдан Ђуровић, Рад као судбина - ЈУНИР - Ниш 1995. стр. 1757 Исто, стр.1778 Вељко Рус и Владимир Арзеншек ,Рад као судбина и слобода, Научна књига , Београд, 1984.стр.140

~ 6 ~

У свим савременим друштвима незапосленост се посматра

као велики индивидуални, социјални, економски а неретко и као

политички проблем. „Незапосленост настаје као резултат промена у

организацијама, било да су оне изазване унутрашњим факторима

(нпр. променом власника и доласком нових стандарда рада) или

спољашњим околностима (на пример- ефекат економске кризе).

Упркос уобичајеним схватањима о негативним последицама

незапослености, нека новија истраживања указују на то да губитак

посла не мора увек да значи и проблем.“9 Имајући на уму и

негативан и позитиван исход губитка посла, поставља се питање

како се може одредити појам незапослености. Овде се полази од

одређења по коме незапосленост представља статус радно-активне

и радно-вољне особе који је настао након недобровољног губитка

плаћеног посла. Радно-активна особа значи да је особа у доби

између 15 и 65 година старости, док се атрибут ’радно- вољна’

односи на оне који након губитка једног желе ново запослење.10

Иако се сматра да виши степен образовања значи и бољу

шансу за добро запослење, нажалост искуства показују да то није

правило. Постоји велики број високообразованих (факултетски –

дипломирани стручњаци, мастери, магистри) младих, а још увек

незапослених људи.

2.Методолошки оквир истраживања

9 Исто, стр.16210 Према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености, незапослено лице је свако лице од 15 до 65 година живота, способно и одмах спремно да ради, које није заснивало радни однос или на други начин остварило право на рад, а које се води на евиденцији незапослених и активно тражи запослење (Службени гласник РС, бр. 71/03).

~ 7 ~

2.1.Проблем и предмет истраживања

Истраживање које је пред нама изведено је у Сириничкој Жупи.

Границе Сириничке жупе која је уоквирена планинским масивом Шар

планине и њених огранака се већим делом поклапају са границама

општине Штрпце.

У Сириничкој Жупи тренутно живи око 13.600 становника, међу

којима је 9.100 Срба, 4.500 Албанаца и 30 Рома11 са малом

просечном густином насељености (око 60 становника на км) што је

карактеристично за брдско-планинска подручја. Основна

демографска обележја су благи раст укупног броја становника и

мешовити национаини састав.

У Сириничкој Жупи живи и око 900 интерно расељених лица

(српске националности), од којих око 400 живи у колективним

центрима а остали живе у приватним кућама. Општина Штрпце

(Сириничка Жупа) са 16 насеља спада у ред мањих општина на

подручју Косова и Метохије.

Од укупно 16 насеља у Сиринићкој Жупи, 8 је насељено

Србима ( Штрпце, Брезовица, Врбештица, Јажинце, Беревце,

Готовуша, Севце и Сушиће ), 4 Абанцима ( Брод, Фираја, Ижанце и

Коштањево ) а 4 насеља имају мешовити национални састав ( Вича,

Драјковце, Горња и Доња Битиња ).

Услед ратне ситуације и нерешеног статуса Косова и Метохије

проблем незапослености је веома изражен последњих двадесетак

година. Главни проблем са којима се општина суочава су: висока

стопа незапослености, тежак повратак и интеграција албанске и

11 извор: ОСЦЕ на Косову

~ 8 ~

српске заједнице, недостатак инфраструктурних одредби.

Становници Сиринићке Жупе немају пуно избора када је

запошљавање у питању. Наиме, осим општине, школства и

здравства - нема радних огранизација које би могле да понуде радно

место.

2.2.Циљеви и задаци истраживања

Задатак истраживања је да се дође до сазнања о ставовима

и мишљењима становништва Сириничке Жупе о проблему

незапослености. Кроз ово истраживање задатак је и утврдити разлоге

незапослености у овој области. Циљ истраживања је утврдити

ставове становништва жупе у односу на незапосленост.

Већ смо рекли да су већинско становништво Срби, мада у

Жупи живи и значајан број припадника албанске заједнице и мала

ромска заједница. Заједнице Срба и Албанаца комуницирају

формално кроз општинску Канцеларију за заједнице и имају састанке

са представницима села - неформално. Срби у овој области раде

искључиво у српским општинама у којима нема пуно радних

организација.

2.3.Хипотетичи оквир

~ 9 ~

У истраживању смо покушали да проверимо неколико

хипотеза.

1. Претпостављамо да већина запослених ради у општини,

школству и здравству, јер нема других радних организација

које нуде запослење;

2. Препостављамо да је становништво Сириничке жупе доро

упознато са проблемом незапослености;

3. Такође, претпостављамо да су недостатак радних места и

политичка ситуација на Косову и Метохији водећи разлози

за високу стопу незапослености у овој области;

4. Претпостављамо да је највише запослених старијег

одраслог доба а најмање међу младом популацијом;

5. Такође претпостављамо да млади људи лакше прихватају

незапосленост као проблем, јер још увек живе код

родитеља који их издржавају;

6. Претпостављамо да становници Сириничке жупе не виде

решење за проблем незапослености у области у којој живе.

~ 10 ~

2.4.Методе и технике истраживања

Истраживање је спроведено методом анкете. Први део анкете

се односи на питања о социодемографским карактеристикама, други

део анкете садржи питања која се односе на ставове становништва

Сириничке Жупе у односу на незапосленост и трећи део анкете се

односи на ставове становништва о односу незапослености и

егзистенцијалне несигурности у односу на године старости

Истраживање и обрада података за истраживање

завршени су до фебруара 2013. године.

2.5.Просторно временски оквир и узорак

истраживања

Истраживање је спроведено на становницима Сириничке

Жупе.

Узорком су обухваћени и запослени и незапослени од 18-65

година старости. Планирано је да истраживање обухвати 70

испитаника. Испитаници су бирани методом случајног узорка.

~ 11 ~

2.6.Извори сазнања за рад

За израду овог рада коришћени су бројни извори.

Основни извори за истраживање су стручна литература- разне

књиге, стручна литература из области социологије рада и

друга издања.

2.7. Варијабле и инструменти

Демографске варијабле су мерене помоћу стандардног

упитника који је садржавао питања о полу (1 - женски пол; 2 - мушки

пол) и степену образовања.

Варијабла у погледу запослености је мерена помоћу односа

година старости и ставова о незапослености.

~ 12 ~

3.AНАЛИЗА ДОБИЈЕНИХ ПОДАТАКА

3.1.Учествовање у истраживању према

полу

МушкарциЖене

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

Графикон 1. Учествовање према полу испитаника

Узорак чине 70 испитаника испитаника од којих је 95%

мушког пола и 5% женског пола.

~ 13 ~

Ставови испитаника о незапослености

Да ли сте запослени? Проценат

Да 45%

Не 55%

Табела 1. Учествовање према радном статусу

На питање да ли ста запослени 45% испитаника је

одговорило да- а 55% је дало одговор не.

~ 14 ~

Где радите? Проценат

У општини 22%

У здравству 24%

У школству 28%

Радим сезонски- у туризму 6%

Код приватника 20%

Табела 2. Учествовање према месту где су запослени

испитаници

На питање где испитаници који су запослени раде добили

смо следеће одговоре: већина запослених испитаника као и

приближан проценат је запослено у општини-22%, здравству -

24% и школству -28%. Такође сличан проценат 20% се јавља

код испитаника који су се изјаснили да су запослени приватника.

Најмањи проценат запослених 6% ради сезонски – у туризму.

Овим резултатима је потврђена прва хипотеза

истраживања.

~ 15 ~

Да ли сте упознати са

проблемом незапослености

у Сириничкој Жупи?

Проценат

Да, то је заиста велики

проблем

91%

Да, упознат-а сам 7%

Не 1%

Немам о томе никакво

мишљење

1%

Табела 3. Информисаност становништва о проблему

незапослености у Сириничкој Жупи

У односу на информисаност становништва о проблему

незапослености у Сириничкој Жупи 91% је дало одговор да, је

то велики проблем. Овим је потврђена друга хипотеза

истраживања која се односи на упознатост становништва са

проблемом незапослености.

~ 16 ~

Који је по вама разлог

високе стопе

незапослености у

Сириничкој Жупи?

Проценат

Недостатак слобоних радних

места

61%

Неразвијеност општине 4%

Општа криза у земљи 4%

Политичка ситуација на Косову

и Метохији

31%

Табела 4. Ставови становништва о разлозима високе

стопе незапослености у Сириничкој Жупи

У односу на ставове становништва о разлозима високе

стопе незапослености у Сириничкој Жупи највећи проценат

испитаника 61% се изјаснило да је то недостатак слободних

радних места. Политичка ситуација на Косову и Метохији разлог

је за који се изјаснило 31% испитаника, док су неразвијеност

општине и општа криза у земљи разлози за које се одлучило 4%

испитаника.

Овим је потврђена трећа хипотеза истраживања.

~ 17 ~

Ставови становништва о односу

незапослености и егзистенцијалне

несигурности у односу на године старости

Да ли

сте

запослени?

Године старости

18-24 25-45 46-65

Да 13% 40% 79%

Не 87% 60% 21%

Табела 5. Учествовање у истраживању према радном

статусу и годинама старости

У односу на године старости и радни статус примећујемо

видно осциловање. Првенствено примећујемо висок проценат

незапослености у свим старосним категоријама.

Највише је запослених 79% који имају 46-65 година. Затим

у опадајућем низу (што су испитаници млађи- проценат

незапослености је виши); проценат запослених испитаника 25-

45 година старости износи 40% и проценат запослених

испитаника 18-24 година старости износи 13%.

~ 18 ~

Како је незапосленост недавно постала видљив социјални

проблем, појавиле су се бројне студије индивидуалних реакција

на незапосленост. Њих је оправдано поделити на оне које се

баве одраслима и оне које се баве младима, па се с обзиром на

то користе ли транверзални или лонгитудинални нацрт.12

Како

процењујете

вашу

егзитенцијалну

ситуацију?

Године старости

18-24 25-45 46-65

Лоша је, не

радим,

издржавају ме

родитељи

72% 40% 5%

Није лоше,

радим а и

родитељи ми

помажу

17% 40% 25%

Радим и некако се преживљава

1% 20% 70%

Табела 6. Учествовање у истраживању према процени

егзистенцијалне ситуације и година старости

12 Милошевић, Б.: Социологија и савремени свет, Филозофски факултет, Нови

Сад, 2007.стр.218

~ 19 ~

Према процени егзистенцијалне ситуације и година

старости примећујемо да најмлађу популацију (18-24 године)

углавном издржавају родитељи и да су они незапослени- 72%.

Само 17% ове популације ради али добија и финансијску помоћ

од родитеља, док само 1% ради и самостално живи од своје

зараде.

Популација 25-45 година старости се изјаснила са 40% да

им је егзистенцијална ситуација лоша и или живе код родитеља

или преживљавају тако што им родитељи финансијски помажу.

Само 20% ове популације ради и преживљава од своје зараде.

Најстарија радна популација 46-65 у највећем проценту-

70% ради и преживљава од своје зараде. (Табела 6.)

Постоје барем два разлога за одвојено посматрање

младих и особа зрелог одраслог доба. Последњи имају више

финансијске одговорности и вероватније је да су ожењени, па

имају трошкове везане уз одржавање куће и породице. За њих

је економски ударац незапослености зато вероватно већи.

Млади имају мање финансијских брига јер живе код својих

родитеља или од њих примају финансијску помоћ. Међутим, ова

слика коју смо добили никако не иде у прилог млађој

популацији. То су углавном људи који треба да започну нови

живот, да оснивају породице, да стварају, а управо су они

најугроженија популација што се запослености и финансијске

ситуације тиче.

~ 20 ~

Да ли

сматрате да ће

се проблем

незапослености

поправити и

како?

Године старости

18-24 25-45 46-65

Мислим да се

не може

поправити35% 40% 45%

Могуће је да се

поправи

35% 10% 45%

Никада неће бити боље

20% 50% 5%

У односу на ставове становништва Сириничке жупе према

поправљању ситуације високе стопе незапослености добили

смо следеће резултате. Примећујемо да најмлађа популација

(18-24 године) дели своје мишљење: подједнак проценат

становниства 35% сматра да се ситуација може - односно не

може поправити.

Популација 25-45 година старости се изјаснила са 50%

врло песимистично- да се ситуација никада неће променити,

док се 40% изјаснило да мисли да се ситуација не може

~ 21 ~

поправити. Само 10% ове популације сматра да ће се проблем

незапослености поправити.

Најстарија радна популација 46-65 у подједнаком

проценту 45% има позитивне или негативне ставове о овом

проблему. Такође, ова популације најмање процентуално са 5%

има песимистичке ставове о овом питању.

~ 22 ~

Закључак

Узимајући у обзир изложене резултате, потврђује се

претпоставка да већина запослених ради у Сириничкој жупи

ради у општини, школству и здравству, јер нема других

радних организација које нуде запослење. Такође известан

број ради повремено (сезонски) у туризму као и код

приватника.

Становништво Сириничке жупе доро је упознато са

проблемом незапослености у области у којој живе и сматрају

да су недостатак радних места и политичка ситуација на

Косову и Метохији водећи разлози за високу стопу

незапослености у овој области

У односу на старосну доб становништва потврђује се

хипотеза да је највише запослених старијег одраслог доба а

најмање међу младом популацијом као и да млади људи

лакше прихватају незапосленост као проблем, јер још увек

живе код родитеља који их издржавају.

Нажалост, становници Сириничке жупе не виде решење

за проблем незапослености

~ 23 ~

Прилози

~ 24 ~

Анкетни лист

~ 25 ~

Поштовани грађани ,

Анкета која је пред вама, посвећена је једном од актуелних

проблема данашњице – ставовима становништва Сириничке жупе

према незапослености. Катедра за Социологију Филозофског

факултета у Косовској Митровици организује ово истраживање.

Молимо Вас да пажљиво прочитате свако питање и на правилан

начин унесете одговор. Молимо Вас да одговорите искрено на сва

питања. Анкета је анонимна и сви подаци биће коришћени

искључиво у научне сврхе. Хвала!

Општи подаци о испитанику

1. Пол испитаника:

а) женски

б) мушки

2. Да ли сте ожењени-удати?

а) Да

б) Не

3.Колико сте година напунили?

а) 18-24

б) 25-45

~ 26 ~

в) 46-65

Ставови испитаника о незапослености

4.Где радите?

а) У Општини

б) У Здравству

в) У школству

г) Сезонски посао- туризам

д) Код приватника

5. Да ли сте упознати са проблемом незапослености у

Сириничкој жупи?

а) Да, то је заиста велики проблем

б) Да, упознат-а сам са тим

в) Не

г) Немам никакво мишљење о томе

6.Који је по вама разлог високе стопе незапослености у

Сириничкој жупи?

а) Недостатак слобоних радних места

б) Неразвијеност општине

~ 27 ~

в) Општа криза у земљи

г) Политичка ситуација на Косову и Метохији

Ставови становништва о односу

незапослености и егзистенцијалне несигурности у

односу на године старости

7.Да ли сте запослени?

а) 18-24 ----------------да------------------------не Заокружити

б) 25-45 ----------------да------------------------не

в) 46-65 ----------------да------------------------не

7. Упишите X уколону у односу на ваше године

Како

процењујете

вашу

егзитенцијалну

ситуацију?

Године старости

18-24 25-45 46-65

1.Лоша је, не

радим,

издржавају ме

родитељи

~ 28 ~

2.Није лоше,

радим а и

родитељи ми

помажу

3.Радим и некако се преживљава

8. Упишите X уколону у односу на ваше године

Да ли

сматрате да ће

се проблем

незапослености

поправити и

како?

Године старости

18-24 25-45 46-65

Мислим да се

не може

поправити

Могуће је да се

поправи

Никада неће бити боље

~ 29 ~

Литература

1. Вељко Рус и Владимир Арзеншек , Рад као судбина и слобода,

Научна књига , Београд, 1984.стр.138

2. Драгољуб Ђорђевић, Богдан Ђуровић, Рад као судбина - ЈУНИР

- Ниш 1995. стр. 50

3. Др Оливера Кнежевић Флорић: Педагогија развоја, Филозофски

факултет, Нови Сад, 2005.

4. Др.Иван Видаковић, Речник социјалног рада. Народна

библиотека Србије, Београд, 2006.

5. Милошевић, Б.: Социологија и савремени свет, Филозофски

факултет, Нови Сад, 2007.

6. Ненадић, М.:Социолошки итинерер - увод у социологију.

Београд, итд: Просвета, 1999.

7. Службени гласник РС, бр. 71/03

~ 30 ~