Jugoistocna zavrsni I..docx

8/9/2019 Jugoistocna zavrsni I..docx

1/21

PITANJA I ODGOVORI – JUGOISTOČNA EVROPA SREDNJEG VIJEKA

Historijski izvori za Slavene/ Opće karakteristike bizantske historiografije

Najvažniji izvori su bizantski izvori i zapadni pisci.Bizantski izvori: služe za proučavanje historije Bizantskog Carstva. Kao vrste to sumonografije, kronike, pjesme historijskog sadržaja, teološke rasprave, povelje i akti.Najstariji bizantski izvor o Slavenima su „Dijalozi“ Pseudo Cezarija sastavljenipočetkom 5.vijeka i sadrže 218 pitanja i toliko odgovora.Radi se o prvom spomenuSlavena u bizantskim izvorima. Konkretnije informacije daje Prisk u „Bizantskojhistoriji“ u 6 knjiga. Bio je filozof, putujući diplomat. Najznačajniji bizantski izvor jeProkopije iz Cezarije u Palestini, čuveni savremenik bizantskog cara Justinijana.Napisao je „O ratovima“ u 8 knjiga. U opisu ratova sa Slavenima u 6.vijeku,Prokopije daje informacije o običajima, vojnoj taktici i provalama Slavena na bizantski teritorij.Konstantin VII. Porfirogenet (945. – 949.) bio je bizantski car i predstvaljanajvažnijeg pisca za historiju južnih Slavena u ranom srednjem vijeku. Njegovonajpoznatije djelo „O upravljanju carstvom“ osnovni je izvor za epohu od 7. do9.vijeka.Zapadni pisci:informacije o Slavenima kod zapadnih pisaca su fragmentirane.Izdvajaju se: Komes Marcelin koji o Slavenima piše u djeu „Kronike“; Jordan je biozapadni Got, državni funkcioner u Italiji i Dalmaciji; Izidor Seviljski bio je biskup inapisao je „Veliku kroniku“ u kojoj opisuje kako su Slavenim rimljanima oduzeliGrčku; Pavle Đakon bio je langobard i njegovo djelo „Historija Langobarda“ važan jeizvor za slavensko naseljavanje Apla.Najveći doprinos proučavanju bizantskih izvora južnoslavenskih zemalja, učinio jeBizantološki Institut u Beogradu pod uredništvom Georgija Ostrogorskog. Institu jepokrenuo i časopis „Zbornik radova bizantološkog instituta“. Najpoznatiji bizantolozisu Georgije Ostrogorski, Franjo Barišič, Tibor Živković, Lujo Margetić...Georgije Ostrogorski (1902.-1976.)historičar, bizantolog, rođen je uPetrogradu aumro je uBeogradu. Doktorat iz bizantologije odbranio je uParizu 1927. Predavao je na Univerzitetu uBreslavu, a1933. prelazi u Beograd naKatedru za bizantologijuFilozofskog fakultetaUniverziteta u Beogradu. Njegovom inicijativom 1948. osnovan jeBizantološki institut, na čijem se čelu nalazio sve do smrti. Georgije Ostrogorskiriješio je niz problema iz bizantske historije. Najpoznatija njegova djela i radovi su:

Historija Bizantije. Bio je član brojnih evropskihakademija. S pravom se ubrajameđu najpoznatije bizantologe 20. vijeka.

Historijski izvori u Hrvatskoj od 7. do 12.vijekaStrani izvori: Konstantin VII. Porfirogenet koji u svom djelu „O upravljanjucarstvom“ daje opsi doseljavanja Hrvata i njegove prve državneorganizacije.Kekuamen daje podatke za hrvatsku historiju 11.vijeka, vezano uzZadar i Dalmaciju a arapski pisci Hrvate i Srbe znaju kao „sakalibe“.Zapadni pisci: Langobard Pavle Đakon govori o upadima Hrvata u Istru i Italiju.Domaći izvori: „Korčulanski kodeks“ kome je naziv dao pronalazač Vinko Foretić,poznati historičar Dubrovnika. „Ljetopis popa Dukljanina“ sastavljen je u 12.vijekua prikazuje najstariju prošlost južnih Slavena. Ljetopis ima dodatak o smrti kralja

http://bs.wikipedia.org/wiki/1902http://bs.wikipedia.org/wiki/1976http://bs.wikipedia.org/wiki/Histori%C4%8Darhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantolog&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Petrogradhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Beogradhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantologija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1927http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Breslav&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1933http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Katedra&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Univerzitet_u_Beograduhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1948http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantolo%C5%A1ki_institut&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Historija_Bizantije&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Akademijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantolog&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/20._vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1976http://bs.wikipedia.org/wiki/Histori%C4%8Darhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantolog&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Petrogradhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Beogradhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantologija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1927http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Breslav&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1933http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Katedra&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Univerzitet_u_Beograduhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1948http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantolo%C5%A1ki_institut&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Historija_Bizantije&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Akademijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bizantolog&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/20._vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1902


2/21

Zvonimira. Ivan Arhiđakon Gorički iz 13.vijeka smatra se da je sastavio „Statutezagrebačkog kaptola“.Diplomatička građa: Isprave, povelje, dokumenti, akti i zakonski spisi skupljeni suu nekoliko zbirki objavljene građe.Pacta conventa: Pacta conventa (lat. dogovoreni sporazumi) je sporazum za koji se

smatra da je sklopljen 1102.izmeđuugarskog kraljaKolomana i hrvatskogplemstva. Takve sporazume sklapalo je i ostaloeuropsko plemstvo sa svojimkraljevima. Međutim, iako je sporna autentičnost i vrijeme nastanka togsporazuma, o čemu polemika traje od sredine 19. vijeka, vjerojatnost je da je doistapostojao dokument koji je regulirao prava i obaveze između kralja i plemstva.Ona nije državno – pravni ugovor. Nalazi se u Nemzeti muzeju u Budimpešti.Hrvatska historiografija: otac hrv.historiografije je Ivan Lucić koji je pokušaoprikazati historiju Dalmacije od rimskog doba do 15.vijeka. Prvu polovicu 20.vijekaobilježio je Ferdinand Šišić u djelu „Pregled povijesti hrvatskog naroda“. Svojimsintezama, Nada Klaić obilježila je drugu polovicu 20.vijeka, a dolazak Hrvata

prebacuje na kraj 8. i početak 9.vijeka iz postojbine dalmatinskih Hrvata. Najnovijedoba karakerizira Neven Budak i Tomislav Raukar. On je napravio sintezu hrvatskehistorije srednjeg vijeka i njegovo djelo predstavlja najkvalitetnije uporište za pristuphistoriji Hrvata i Hrvatske u srednjem vijeku.Ivan Lucić:( Trogir,septembar1604. -Rim,11. 1. 1679.), hrvatski historičar, otachrvatske historijske znanosti,pravnik,kartograf. Ivan Lučić prvi je hrvatskihistoričar koji kritički prilazi i koristi izvore: isprave i kronike, natpise i oporuke.Njegovo najvažnije djelo objavljeno je 1666. u Amsterdamu „De regno Dalmatie etChroatiae libri sex“Ferdo Šišić:( Vinkovci,9. mart 1869. -Zagreb,1. januar 1940.), hrvatski historičar,

akademik JAZU, SANU, te bugarske, rumunske, češke, mađarske i poljskeakademije nauka i umjetnosti. U svojoj bogatoj nastavničkoj karijeri Šišić je odgojiočitav niz studenata i doktora nauka, a kroz naučni rad je ostavio značajan uticaj narazvojhrvatske historiografije za svoga života. Šišić se bavio i bosanskomsrednjovjekovnom historijom.

Historijski izvori za MakedonijuBizantski izvori: Glavni izvor za historiju makedonskih Slavena krajem 6. i 7.vijekasu „Čuda svetog Dimitrija“. 1. zbirku čuda sastavio je solunski mitropolit Jovan,koja sadrži 13.poglavlja u čast čudotvorca sv. Dimitrija.U njima se iznose događaji

koji imaju historijsku podlogu. Teufan Confessor sa djelom „Kronografija“ čini vrstuhistorijske neobjektivnosti i netačne srednjovjekovne kronike. U nedostatku drugihizvora potrebno je ipak reći da on daje podatke neophodne za proučavanje bizantskog dijela Balkana i Slavena pod Bizantom. Tu se još spominju Porfirogenet,Ivan Zonara, Ana Komnen, Mihajlo Psel... „Kronik“ Ivana Skilice glavni je izvor zamakedonsku historiju 10. i početka 11.vijeka. Za djelovanje Ćirila i Metoda na poljuširenja kršćanstva i pismenosti, glavni izvor su „Panonske legende“.Ranosrednjovjekovnu Makedoniju obilježava pojava bogumilstva. Od zapadnihsvjedočanstava za bogumilstvo se izdvaja: Bonacursus sa djelom „Manifestatiohaereseos Catharorum“. Historija Samuilovog carstva potkrepljena je kronikama

Ivana Đakona i Lava Đakona.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1102.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kolomanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trogirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1604http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1679http://hr.wikipedia.org/wiki/Pravnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kartografhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vinkovcihttp://bs.wikipedia.org/wiki/9._marthttp://bs.wikipedia.org/wiki/1869http://bs.wikipedia.org/wiki/Zagrebhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1._januarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1940http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Akademik&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrvatska_historiografija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1102.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kolomanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trogirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1604http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1679http://hr.wikipedia.org/wiki/Pravnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kartografhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vinkovcihttp://bs.wikipedia.org/wiki/9._marthttp://bs.wikipedia.org/wiki/1869http://bs.wikipedia.org/wiki/Zagrebhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1._januarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1940http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Akademik&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrvatska_historiografija&action=edit&redlink=1


3/21

Stjepan Antoljak: (29.8.1909. Doboj – 2.9.1997., Zagreb). Studij je završio uZagrebu, a radio je kao direktor Državnog arhiva u Zadru. Bio je profesor u Zadru,Skopju i Prištini. Trag je ostavio u hrvatskoj, makedonskoj, albanskoj i srpskojhistoriografiji.

Historijski izvori za SlovenijuGlavni izvor za historiju Slovenaca za 7.i.8.vijek je Pavle Đakon sa „HistorijomLangobarda“. Najveći značaj za ranoslovenačku historiju ima „Knjiga o preobraćanju- pokrštavanju Bavaraca i Karantanaca“. Autor je nepoznati svećenik iz 9.vijeka.“Franački anali“ dotiču se historije Slovenaca, a obuhvaćaju doba od 741.-829., nakojima je radilo više autora a najviše se ističe opat Ajnhard.Ignacij Voje bio je slovenski historičar, rođen 28.02.1926. u Ljubljani. Doktorirao je1964., a 1993.odlazi u penziju. Njegov naučni interes ogleda se u historiji Slovenije,Dubrovnika, Bosne i Srbije.

Historijski izvori za Srbiju od 7. do 12. vijekaIzvori su bizantski pisci: Porfirogenet, Ivan Skilica, Ivan Kinam...Kinam je bio ličnisekretar bizantskog cara Manuela Komnena i pratio ga je u vojnim pohodima poEvropi i Aziji. Njegovo poznato djelo je „Priručnik“ u 7 knjiga. Od zapadnih pisacanešto podataka nalazi se kod Lupusa Protopatriusa, a dosta informacija o Raškoj od9.do 12. vijeka, daje „Ljetopis popa Dukljanina“.Publikacije izvora: za ovaj period nema sveobuhvatne publikacije izvora kao npr.„Dokumenta“ Franje Račkog za hrvatsku historiografiju.Istaknutu poziciju imajuzbirke Stanoje Stanojevića i Vladimira Čovića.Literatura:od djela koja obuhvaćaju historiju Srba je pristup Konstantina Jiričeka, a još za izdvojiti su Nikola Radojčić, Georgije Ostrogorski...Konstantin Jiriček:istaknuti česški historičar, rođen 24.7.1854., a umro 10.1.1918.u Beču. U Pragu je završio studij historije, zemljopisa i filologije, a pored historijeBugara, napisao je i historiju Srba koja je odigrala značajan utjecaj na razvoj srpskehistoriografije.Stanoje Stanojević:rođen je u Novom Sadu 12.8.1874., a umro je u Beču 30.7.1937.Studirao je historiju u Beču kod Jiričeka, a bio je i profesor u Beogradu 1900. Od1905. bio je član Srpske kraljevske akademije.

Historijski izvori o Duklji (Zeti)Konstantin VII.Porfirogenet daje podatke o doseljavanju dukljana u Duklju, imenu,stanovnicima i vladarima. Najvažniji izvor je „Ljetopis popa Dukljanina“ – to je opisdogađaja na području Duklje u zadnjih 100 godina bez čvrste kronološke osnovice.Daje podatke o životu Duklje u 11.i 12.vijeku. Jovan Kovačević (5.2.1920. Pariz – 13.01.1988. Beograd). Studij historije započeo jeu Berlinu, a završio u Beogradu. Nakon Drugog svjetskog rata radio je u Institutu zahistoriju u Beogradu. Njegov naučni opus prepoznatljiv je po monografiji „Pregledmaterijalne kulture južnih Slavena u srednjem vijeku“.

Prokopije


4/21

Prokopije iz Cezareje (kraj 5./početak6. vijeka - oko565) bizantski pisac i člandvora bizantskog cara Justinijana I. (527-565).Prokopije je rođen krajem 5. ipočetkom 6. vijeka uCezareji uPalestini. Bio jeadvokat, a 527. postao je pravnisavjetnik bizantskog vojskovođeBelizara kojeg prati u njegovim vojnim operacijamau sukobu saPerzijancima i Vandalima. Kao pisac u potpunosti je iskoristio svoju

poziciju često nalazeći se u žiži kreiranja glavnih poteza iz doba Justinijanovogpokušaja restauracije Rimskog carstva i napisao značajna djela po kojima seprepoznaje kao vrstan historičar. Njegova najvažnija djela suDe bellis (O ratovima) u8 knjiga. U njima opisuje ratove Bizantinaca sa Perzijancima, Vandalima iGotima udoba cara Justinijana. Drugo značajno djelo Prokopija jeDe aedificiis (Ogradnjama), a koje se sastoji od 6 knjiga. Treće djelo Prokopija jeHistoria arcana (Tajna historija ili Anekdota). Tu je Prokopije pisao drugu, tamnu stranu Justinijanovog vremena, onu koju javno nije smio da objelodani za svoga života.Rukopis je izišao na svjetlo dana tek poslije Justinijanove smrti. Između ostalog, usvojim djelima Prokopije opisuje običaje Slavena, vojnu taktiku i provaleSlavena na

bizantski teritorij.

Mihajlo Psel(1018.Carigrad-1096./1097. Carigrad) Mihailo Konstantin Psel je jedan odnajznačajnijih bizantskih historičara i ujedno jedan od najvećih naučnika svoga vremena. Bio je i utjecajan političar. Od rane mladosti Psela je zanimala antičkafilozofija i književnost. Jedno vrijeme bio je na službi u Maloj Aziji, a onda se vratiou prijestolnicu. Bio je carev sekretar, a već u doba caraKonstantina IX Monomaha (1042.-1055.) među najznačajnijim je ličnostima na dvoru. Na univerzitetu uCarigradu preuzima katedru filozofije (1045.). Razočaran prilikama u Bizantu Pselse povlači u manastir Olimp gdje dobija ime Mihailo. Ni tu se ne zadržava dugo, vraća se nazad svom ranijem načinu života. U doba caraKonstantina X. Duke, Psel je prva ličnost u Carstvu koja određuje politiku Bizanta. Najveću historijsku vrijednost ima Pselova „Kronografija“, djelo u kojem su opisani događaji od976. do1018. godine.

Odnos Južnih Slavena i BizantaU potrazi za novim staništima, a u vezi sa Bugarima i Avarima, Slaveni su počeliugrožavati Bizantsko carstvo.Nisu bili organizirani kao ratnička skupina, poputGermana. Slavenski napadi na Bizant u 6.vijeku imali su pljačkaški karakter.Osnovna svrha provala bilo je dobivanje plijena u zarobljenicima, stoci idragocijenostima. Prvi napad Slavena, pod imenom Anta, na teritorij Bizantadogađa se u doba bizantskog cara Justinijana II. Prvih godina njegove vladavine(527.-565.) Slaveni sa Bugarima ugrožavaju Bizant.Napadi kulminiraju 549.kadapustoše Ilirik i Trakiju te dopiru do Egejskog mora. 550.prelaze Dunav i kodHadrijanopolja pobjeđuju Bizantsku vojsku. Justinijan je ratovao na više frontova, anajmanje zaštićen ostao je Balkanski poluotok.

Privreda starih SlavenaSlaveni su bili pretežno poljoprivrednici, a manji dio stanovništva sudjelovalo je upljačkama i osvajanjima. Glavna privredna grana bila je zemljoradnja i stočarstvo.Zemljište ih je bilo u kolektivnoj svojini općine. Domaćoj izradi pripada i pravljenje

http://bs.wikipedia.org/wiki/6._vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/565http://bs.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Justinijan_Ihttp://bs.wikipedia.org/wiki/527http://bs.wikipedia.org/wiki/565http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Cezareja&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Palestinahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Advokathttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Belizar&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Perzijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vandalihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Gotihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://bs.wikipedia.org/wiki/1018http://bs.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1096http://bs.wikipedia.org/wiki/1097http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konstantin_IX_Monomah&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1042http://bs.wikipedia.org/wiki/1055http://bs.wikipedia.org/wiki/1045http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konstantin_X_Duka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/976http://bs.wikipedia.org/wiki/1018http://bs.wikipedia.org/wiki/6._vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/565http://bs.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Justinijan_Ihttp://bs.wikipedia.org/wiki/527http://bs.wikipedia.org/wiki/565http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Cezareja&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Palestinahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Advokathttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Belizar&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Perzijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vandalihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Gotihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://bs.wikipedia.org/wiki/1018http://bs.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1096http://bs.wikipedia.org/wiki/1097http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konstantin_IX_Monomah&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1042http://bs.wikipedia.org/wiki/1055http://bs.wikipedia.org/wiki/1045http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konstantin_X_Duka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/976http://bs.wikipedia.org/wiki/1018


5/21

tkanina i lončarija ali u okviru kućne radinosti. Formu zanata za širu zajednicu imarad u metalu i drvetu što se ogleda u izradi oružja, čamaca i opsadnih sprava.Živjeli su u zemunicama, a naselja su im bila razbacana radi privređivanja isigurnosti. Vjerovali su u riječna božanstva i vile. Društvena organizacija u 6.vijeku je u formi rodovsko – plemeskog obilježja. Prokopije je isticao da kod njih ne vlada

jedan čovjek već da žive u demokraciji i poslove obavljaju zajedno.

Pokrštavanje makedonskih SlavenaPokrštavanje Slavena je bio viševjekovni proces prelaskaSlavena ukršćanstvo inapuštanjastare slavenske vjere, što je trajalo od velikeseobe Slavena do krajasrednjeg vjeka. Prihvatanje kršćanstva je u početku uglavnom teklo dobrovoljno ali je kasnije sprovođenozakonskom prisilom, pa inasiljem. Različiti slavenski narodiprimili su kršćanstvo u različito vrijeme:Slovenci u 7. vjeku,Česi,Hrvati,Bugari iSrbi u9. vjeku,Poljaci iIstočni Slaveni u10. vjeku. Prihvatanje kršćanstva među Južnim Slavenima je započelo doseljavanjem naBalkanski poluotok, da bi se

kasnije nastavilo organizovanom misionarskom djelatnošćuBizanta. U 9.vijekukrenula misija predvođena monasima Ćirilom i Metodom koji su koristilislavenski jezik. Primanje kršćanstva imalo je i jednu posebno dalekosežnu posljedicu: podjeluslavenskog svijeta između dva civilizacijska kruga - istočnog i zapadnog, nastalupodjelom kršćanske crkve na dva njena glavna djela -pravoslavni irimokatolički.

Porijeklo AvaraNaučnici se ne slažu oko toga tko bi mogli biti Avari. Očito je da su bili mongolskogporijekla, a u prodoru prema Evropi doživjeli su mješanje sa drugim narodima.Historijat Avara započinje opisivanjem čuda koje je izazvala njihova delegacija 557.-58. u Carigradu. Na niskim konjima u bogato ukrašenim svilenim odjelima sadugom, upletenom kosom na leđima i sjajnim oružjem, avarski jahači izgledali supotpuno strani. Njihova prošlost dijeli se na 3 dijela: 1. Azijski period od Herodoa doprelaska Avara 568.g. u Panonsku nizinu; 2. Evropski period od 568. do 10.vijeka, itaj period se dijeli na 3 epohe: epoha prvog ili Velikog kaganata; od 626.do sloma Avara od strane Franaka 811.; i Avari u Panoniji bez samostalnosti; 3.Kavkavskiperiod odnosi se na život brđanskih Avara na istočnom Kavkazu do modernog doba.

Avarska religija Avarska religija bila je šamanistička. Šamani su bili proroci i ljekari u isto vrijeme.Na glavu su stavljali životinjske maske, a od rekvizita su imali bubanj i trubupomoću kojih su istjerivali zlog duha iz oboljelog. Bokolabra je vrhovni šaman ili vođa šamana koji je bio u kaganovoj blizini.

Avarska vojska Avarski konjički odredi razorili su čitave skupine naroda raznog porijekla duž bizantske granice oko Dunava. Sav uspjeh djelo je njihovog vođe, kagana Bajana.Njega izvori opisuju kao Attilu. Snagu Avara činila je vojna taktika kagana Bajana.Na napadu na Carigrad koji je trajao 9 dana, Avari su sačinjavali posade na raznimopsadnim spravama, oklopnu konjicu i drugi red oklopne pješadije. Bizantski izvorinavode avarsku vojsku kao izuzetno opremljenu (oklopna konjica sa šljemovima i

http://sh.wikipedia.org/wiki/Slovenhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stara_slovenska_verahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Seobe_Slovena&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Srednji_vekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Zakonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Nasiljehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Slovencihttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Bugarihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srbihttp://sh.wikipedia.org/wiki/9._vekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Poljacihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dni_Slovenihttp://sh.wikipedia.org/wiki/10._vekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEni_Slovenihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Balkansko_poluostrvohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vizantijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Staroslovenski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Staroslovenski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Pravoslavljehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rimokatolicizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Slovenhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stara_slovenska_verahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Seobe_Slovena&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Srednji_vekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Zakonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Nasiljehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Slovencihttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Bugarihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srbihttp://sh.wikipedia.org/wiki/9._vekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Poljacihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dni_Slovenihttp://sh.wikipedia.org/wiki/10._vekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEni_Slovenihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Balkansko_poluostrvohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vizantijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Staroslovenski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Staroslovenski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Pravoslavljehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rimokatolicizam


6/21

mačevima, pješadija, vojne trube, bacači vatre i kamenja, a za pomorski napadkoristili su čamce i monoksile.) Slaveni su imali ulogu centralne pješadije avarske vojske. Držali su do pravilnog rasporeda vojske. Borili su se u masama pod jednimzapovjednikom. Odlučujuću ulogu imali su konjanici koji su bili spretni u gađanjuluka s konja. Koristili su i razne opsadne sprave:ljestve, drvene kule, helepol na više

spratova... Uz vojsku je išao i veći broj kobila i ždrijebadi koji su radi varke taktičkipovećali broj konjanika.

Avarska taktika i oružjeGlavna osobina ratovanja bilo je lukavstvo, prepadi i zasjede. Njihova taktikaodudara od taktike Perzijanaca. Pored bojne, organizirali su i liniju pozadine.Koristili su i razne opsadne sprave:ljestve, drvene kule, helepol na više spratova...Uz vojsku je išao i veći broj kobila i ždrijebadi koji su radi varke taktički povećali broj konjanika. Bizantski izvori navode avarsku vojsku kao izuzetno opremljenu(oklopna konjica sa šljemovima i mačevima, pješadija, vojne trube, bacači vatre i

kamenja, a za pomorski napad koristili su čamce i monoksile.) Slaveni su imaliulogu centralne pješadije avarske vojske.

Avari i Bizant Avarska dominacija nad slavenskim plemenima na Dunavu u 6.vijeku je vidljiva većsa prvim pohodima u bizantskoj službi 558.g. 579. Bizant isplaćuje danak kaganuBajanu koji kreće u opsadu Sirmijuma. Najizuzetniji je pokušaj osvajanja Carigradaod strane Avara, 626. Opsada je trajala 9 dana, od 29.jula do 7.augusta 626.Posljedice neuspjeha opsade Carigrada bile su katastrofalne za Avare. Neuspjelipokušaji da se sruše ostatci bizantskog carstva u Evropi pokazali su nemoćavarskog plemeskog saveza. 582.g. Sirmijum se predao Avarima a naredni periodpun je borbenih događa između Avara i Bizanta. Krajem 6. I 7. Vijeka avarskipritisci na Bizant bili su nastavljeni pljačkama, a Bizant je imao i unutrašnjeprobleme.Prema bizantskim izvorima, Avari su od Bizanta od 558.-626. Iznudili oko27 tona zlata, no smatra se da je ta cifra ipak pretjerana. Prema istraživačima Avaresu istrijebili Franci, a na istoku Bugari dok neki smatraju da su se Avari stopili sadoseljenim Ugarima (Mađarima). U djelu „Povijesti o minulim vremenima“ iz12.vijeka navodi se da Avara nema, da su bili oholi i da je njihov nestanak „božjedjelo“.

Avarsko društvoDruštveni status određen je prema vojnom poretku u sistemu kneževa, klanovs(rodova) i pojedinih porodica. Vrhunac svoje države doživjeli su u 7.vijeku. Prema bizantskim izvorima, Avari su od Bizanta od 558.-626. Iznudili oko 27 tona zlata,no smatra se da je ta cifra ipak pretjerana. Prema istraživačima Avare su istrijebiliFranci, a na istoku Bugari dok neki smatraju da su se Avari stopili sa doseljenimUgarima (Mađarima). U djelu „Povijesti o minulim vremenima“ iz 12.vijeka navodi seda Avara nema, da su bili oholi i da je njihov nestanak „božje djelo“.

Avarski kaganat


7/21

Avarska dominacija nad slavenskim plemenima na Dunavu u 6.vijeku je vidljiva većsa prvim pohodima u bizantskoj službi 558.g. Avarski prelazak u Panoniju 568.,značio je i pokoravanje Slavena koji su se tamo zatekli. Stvorio se avarsko –slavenski plemeski savez čije se ispoljavanje najviše prati u vojnom aspektu. Kagan je raspolagao slavenskom plemenskom vojskom. Među najznačajnijim akcijama sa

avarskom dominacijom je opsada Sirmijuma 579.-582. Poraz pod Carigradom 626.,značio je početak kraja ASP saveza. Od velikog je značaja i pohod kagana uDalmaciju 597. gdje je kagan srušio 40 tvrđava. 582.g. Sirmijum se predao Avarimaa naredni period pun je borbenih događa između Avara i Bizanta. Najveći udar Avarisu doživjeli od seobe Hrvata i Srba koja je išla preko Panonije oko 630., u vrijemeproblema koji su zadesili avarski kaganat. Poslije pada Bajanove dinastije, kaganatse dijeli na istočni i zapadni. Istočni je bio od sjevernog Kavkaza do Poltave, azapadni je imao Panoniju. Propast avarskog kaganata vezuje se za avarsko –franačke sukobe koji su započeli 791. No kaganat je propao i zbog bugarskeekspanzije sa druge strane. Prema istraživačima Avare su istrijebili Franci, a na

istoku Bugari dok neki smatraju da su se Avari stopili sa doseljenim Ugarima(Mađarima). U djelu „Povijesti o minulim vremenima“ iz 12.vijeka navodi se da Avaranema, da su bili oholi i da je njihov nestanak „božje djelo“.

Samuilovo carstvoSamuilovo carstvo (znano još i kao Bugarsko, Zapadnobugarsko ili ili MakedonskoCarstvo iz976.-1018.) je efemerna državna tvorevina koja je nastala ustankomčetvorice sinova kneza Nikole prvog, u nizu od tri, slavenska ustanka protivBizanta u10. i11. vijeku. Svoj vrhunac dosegla je za vladavine caraSamuila.Bizantinci su nakon osvajanjaBugarskog carstva,971. godine, uveli okrutnu

upravu zbog čega je976. godine buknuoustanak protiv Bizanta. Na čelu ustankanašla su se četiri sina vojvode Nikole:David, Aron,Mojsije i Samuilo. Tijekompobune, u borbi su poginuli David (ubili su ga makedonski Vlasi) i Mojsije (prilikomnapada naSer), dok su Aron i Samuilo uspjeli protjerati Bizantince iz ZapadneBugarske. Među braćom je došlo do neslaganja oko nastavka djelovanja, jer je Aron bio sklon postizanju sporazuma s caremBazilijem II., dok je Samuilo stremioneovisnosti. Sukob među braćom okončan je Aronovom smrću po Samuilovojnaredbi. Pobuna protiv Bizanta kojoj je cilj bio stvaranje slavenskog carstvapozivajući se na tradicije prvog Bugarskog carstva privukla je979. godine negdašnje bugarske careviće Borisa i Romana koji su živjeli uCarigradu. Tijekom putovanja,

Boris je ubijen, jer su ga Bugari zbog grčke odjeće zamijenili za Bizantinca,međutim Roman je stigao a Samuilo mu nije predao vlast iako je on na nju polagaopravo, tako da se Roman najvjerojatnije morao zadovoljiti položajem namjesnika uSkoplju.Samuilo je krenuo u proširivanje svoje zemlje koristeći se unutarnjimsukobima u Bizantu i njegovom zauzetošću pobunama uMaloj Aziji.979. godine,Samuilo prodire u Tesaliju i983. godine uspijeva zauzetiLarisu, preselivši tamošnjeSlavene u Makedoniju.Širenje slavenskog ustanka prisililo je986. godine mladogcara Vasilija II. da krene u pohod naSofiju, koja je tada bila najistočniji Samuilovposjed. Međutim, bizantinska blokada grada nije uspjela, jer se vojska nakon tritjedna morali povući zbog nedostatka hrane. Posljedica ovog poraza bilo je izbijanje

građanskog rata u Bizantu koji je paralizirao svaki pokušaj da se ustanakuguši.Prilikom zauzimanja Duklje zarobio je tamošnjeg vladaraIvana Vladimira, ali

http://hr.wikipedia.org/wiki/976.http://hr.wikipedia.org/wiki/1018.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuilohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prvo_bugarsko_carstvo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/971http://hr.wikipedia.org/wiki/976http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ustanak_protiv_Bizanta_976.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=David_(komitopul)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aron_(komitopul)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mojsije_(komitopul)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Serhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/979http://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skopljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/979.http://hr.wikipedia.org/wiki/Tesalijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/983http://hr.wikipedia.org/wiki/Larisahttp://hr.wikipedia.org/wiki/986http://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/Sofija_(grad)http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Vladimir&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/976.http://hr.wikipedia.org/wiki/1018.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samuilohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prvo_bugarsko_carstvo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/971http://hr.wikipedia.org/wiki/976http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ustanak_protiv_Bizanta_976.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=David_(komitopul)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aron_(komitopul)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mojsije_(komitopul)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Serhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/979http://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skopljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/979.http://hr.wikipedia.org/wiki/Tesalijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/983http://hr.wikipedia.org/wiki/Larisahttp://hr.wikipedia.org/wiki/986http://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/Sofija_(grad)http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Vladimir&action=edit&redlink=1


8/21

ga je kasnije oženio svojom kćerkom i vratio na dukljansko prijestolje. Već narednegodine Samuilo je osvojioEpir i dračku temu, pripojivši svojoj državi i sam Drač,koji mu je najvjerojatnije predao njegov tast i upravnik grada Ivan Krisilije.U tomtrenutku u sastavu njegove države od osvojenih krajeva nalazili su se:Epir, Tesalija,Duklja,Raška,Bosna,Zahumlje, Travunija,Srijem i Podunavska Bugarska.Došavši

do vrhunca moći, Samuilo se proglasio carem, pozivajući se na tituluSimeona I. Velikog, uzdigao Ohridsku arhiepiskopiju a prijestolnicu premjestio uOhrid.Samuilo je996. godine krenuo u novi pohod potukavši Bizant podSolunom,nakon čega se još više osnažuje i997. godine prodire doPeloponeza.Samuilo senakon toga povukao s vojskom ka Makedoniji i pokušao na Vardaru zaustaviti Vasilijev prodor, međutim bizantski car odnosi još jednu veliku pobjedu. Pritješnjen bizantskim vojnim udarima, te gubitkom gotovo čitave Bugarske, Samuilo je1004.godine pokrenuo svoju posljednju ofanzivu koja je završila porazom pod Solunom.Iskusni Vasilije je naredio Niceforu Skifijasu, strategu makedonske teme, dapokuša preko Bjelasice zaobići Samuilove položaje, što je ovaj i učinio i

29.07. 1014.bizantska vojska, pod zapovjedništvom cara Vasilija II. do nogu ih jepotukla u tzv. bici na Bjelasici.Zarobljeni Samuilovi vojnici na Bjelasici, njih oko15.000, je po carevoj naredbi oslijepljeno, dok je svakom stotom ostavljeno po jednooko kako bi mogao voditi ostale. Zbog ove surovosti car Vasilije II. dobio je nadimakBugaroubojica. Kada je Samuilo vidio svoju okovanu i oslijepljenu vojsku umro je namjestu od srčanog udara6.10.1014.

BugariProto-Bugari su bili narod Istočne Evrope početkom srednjeg vijeka. Njihova etničkapripadnost nije razjašnjena, ali većina naučnika tvrdi da su oni pripadali turskoj

grupi plemena koji su se u 4. vijeku iz Centralne Azije naselili u Evropu gdje su ihpokorili Huni. Živjeli su oko ušća Volge i tu se krajem 6.vijeka stvara Bugarska s vladarom Kuvartom. No nakon njegove smrti 660., država se raspada. Oko680.ponovno stvaraju svoju državu koja se brzo proširila. Oko 700.pripojen joj je idio istočne Trakije i Makedonija. Proces izgradnje feudalne bugarske države ima zaprateći proces slavenizaciju Bugara i primanje kršćanstva. 864. Primaju kršćanstvoza vladavine kana Borisa, u vrijeme kada Ćiril i Metod kreću u misiju u VelikuMoravsku. Boris je dobio ime Mihajlo, dobrovoljno je napustio prijestolje, a umro je907. Poseban uspon Bugarska je doživjela u doba kneza i cara Simeona (893.-927.)koji je poveo rat protiv Bizanta. Zemlju je proširio na dio Trakije i Makedonije, a za

cara je proglašen 925. To je tzv. Prvo bugarsko carstvo. Bugarska slabi za vrijemenjegova nasljednika cara Petra (927.- 969.), pa Bizant 971.pokorava Bugarsku.Prevlast Bizanta nad Bugarskom trajala je do kraja 12.vijeka, kada se formiraDrugo bugarsko carstvo.

Raška u 9. i 10. vijekuPrema Konstantinu VII. Porfirogenetu Srbi su se doselili nakon doseljavanja Slavenau zajednicu sa Avarima. Izvori navode da su Srbi pozvani od strane cara Heraklijakao federata i pomagači u odbrani Carstva. Bijela Srbija su sjever i blizina franačketeritorije, dok neki postojbinu Srba traže iznad Dnjepra. Na teritoriji istočne

Njemačke živjeli su Lužićki Srbi ili Lužani, a oni su prema nekim izvori preci Srbakoji su došli na Balkan i osnovali Srbiju. Prema Porfirogenetu: od 2 sina nasljednika

http://hr.wikipedia.org/wiki/Epirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Epirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tesalijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C5%A1kahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zahumljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Travunijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srijemhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Simeonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Simeonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/996http://hr.wikipedia.org/wiki/Solunhttp://hr.wikipedia.org/wiki/997http://hr.wikipedia.org/wiki/Peloponezhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vardarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1004http://hr.wikipedia.org/wiki/29._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/29._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1014http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_na_Bjelasici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/6._listopadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Epirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Epirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tesalijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dukljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C5%A1kahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bosnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zahumljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Travunijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srijemhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Simeonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Simeonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/996http://hr.wikipedia.org/wiki/Solunhttp://hr.wikipedia.org/wiki/997http://hr.wikipedia.org/wiki/Peloponezhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vardarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1004http://hr.wikipedia.org/wiki/29._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1014http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_na_Bjelasici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/6._listopada


9/21

Bijele Srbije jedan je s polovicom naroda na poziv cara Heraklija došao u solunskuoblast koja je prozvana Serbica (Servija). No to im se nije svidjelo pa im je Heraklijeteritorij između Save i dinarskog masiva. Prvotna Srbija smještena je između gornjeDrine i gornjeg toka zapadne Morave = to područje izvori nazivaju Raška. Sa istokaim je dolazila najveća opasnot – Bizantsko carstvo koje se oporavlja i novoformirana

protobugarska država. Oko 680. Protobugari osvajaju današnju Vojvodinu, sjevernuSrbiju, Beograd, Srijem i Slavoniju. Nakon smrti kneza Vlastimira, njegovi sinovi:Mutimir, Strojimir i Gojnik pobjedili su zemlju, a vladali su zajedno. NakonMutimirove smrti 891. ili 92. na prijestolje dolaze njegovi sinovi: Prvoslav (Pribislav),Bran i Stefan. No oni su kratko vladali jer ih je sa vlasto zbacio i protjerao PetarGojniković koji je došao iz Hrvatske. Protiv njega ustao je Bran, ali ga je Petarzaborio i oslijepio. Gotovo 2 desetljeća, Petar je mirno vladao u Srbiji. No 917. PavleBranović postaje novi vladar Srbije, nakon što je Petar na prijevaru uhićen i odvezenu Bugarsku. Raška se našla na udaru Samuilova prodora u Dalmaciju, 998.Slabljenje Bizanta preuzeo je zetski vladar Mihailo i od Bizanta preuzeo Rašku oko

1067. Na vlast u Srbiji dolazi nova dinastija, sinovi izvjesnog Zavide: Tihomir,Stracimir, Miroslav i Stefan Nemanja. Svi su imali oblast nad kojom su vladali ali suipak bili zavađeni. Nemanja je bio svrgnut i zatvoren, a kada se oslobodio svrgnuo je Tihomira i zauzeo njegovo mjesto 1168. Događaj je odredio da Nemanja buderodonačelnik dinastije Nemanjića, koja će vladati Srbijom kao kraljevstvom icarstvom sve do 1371. Od 9. do 12. vijeka odvija se proces pismenosti međuSrbima, a on započinje djelatnošću Ćirila i Metoda.

Ustoličavanje koruških vojvodaSam čin ustoločavanja u 11.vijeku tekao je tako da su nakon smrti staog vojvode,

kosezi na sudskim zborovima povjerenike birali za vijeće i vezali ih zakletvama.Budućeg vojvodu obukli bi u seljačko odjelo (sive hlače, sivi šešir, sivi koporan sacrvenim pasom, crvena torba i seljačke cipele) i dizali ga sa konja te nosili 3 x okokneževskog kamena. Okupljeni narod pri tom je pjevao pjesmu – zahvalnicu.Ustoličenje je bilo u običaju do početka 15.vijeka. Poslijednje vojvoda ustoličen je1414.g. Habsburgovac Fridrich III. smatrao jjje obred seljačkim i ponižavanjem zacarsko dostojanstvo. Oko 1300. pravo ustoličenja postaje nasljedno u porodici vojvodskog kmeta Herzogbauera koja je do 1823. izumrla.

Ćiril i Metod

Sveti Ćiril (826./827. -869.) i Sveti Metod (815. -885.) kršćanski su sveci,spomendan im je5. srpnja.Braća Ćiril (pravo ime Konstantin, ime Ćiril uzeo jenakon zaređenja) i Metod, obojica su rođena uSolunu. Poznati su i kao Solunska braća, Sveta braća i slavenski apostoli. Njihov otac Lav bio je visoki bizantski vojnizapovjednik (drungar). Najraniju mladost proveli su u Solunu koji je u to vrijemeposve okruženSlavenima. Metod postaje upravitelj jednearhontije u istočnojMakedoniji, dok je Ćiril, odgojen na carskom dvoru, nakon završenihfilozofskih iteoloških studija postavljen za bibliotekaraSvete Sofije uCarigradu i učiteljafilozofije na carigradskoj visokoj školi.Godine851. Ćiril postaje član bizantskogposlanstva arapskom kalifu u Samari, a 856. u doba političkih i crkvenih trzavica

Metod napušta svoj položaj arhonta i povlači se u samostan naOlimpu uMaloj

http://hr.wikipedia.org/wiki/826http://hr.wikipedia.org/wiki/827http://hr.wikipedia.org/wiki/869http://hr.wikipedia.org/wiki/815http://hr.wikipedia.org/wiki/885http://hr.wikipedia.org/wiki/5._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solunhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhontijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Makedonijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teologijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/851http://hr.wikipedia.org/wiki/Olimphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/826http://hr.wikipedia.org/wiki/827http://hr.wikipedia.org/wiki/869http://hr.wikipedia.org/wiki/815http://hr.wikipedia.org/wiki/885http://hr.wikipedia.org/wiki/5._srpnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solunhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhontijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Makedonijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teologijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/851http://hr.wikipedia.org/wiki/Olimphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_Azija


10/21

Aziji. Malo kasnije za njim dolazi i Ćiril. Ali po nalogu bizantskog cara Mihala,860.oba brata odlaze kao misionari među tursko-tatarskeHazare u južnojRusiji.Neposredno nakon povratka iz Rusije angažirani su za novu misiju kod Slavena.Naime,862. poslanstvomoravskog knezaRastislava zatražilo je od cara Mihajla biskupa i svećenike koji će propovijedati naslavenskom jeziku kršćansku vjeru.

Širili su kršćanstvo već od početka 9. vijeka. Rastislav, bojeći se njihovog političkogutjecaja, traži u Bizantu oslonac protiv kraljaLudviga Njemačkog, ispod čije se vlasti ogorčenom borbom istrgao. Rastisavljeva koncepcija išla je za tim dasamostalna moravska crkva s domaćim klerom i vlastitim liturgijskim jezikompostane brana svakom stranom utjecaju. Bizant donekle udovoljava Rastislavljevojželji i šalje mu Ćirila i Metoda. Braća su se za ovaj posao ozbiljno spremili; Ćiril jesastavio prvo slavensko pismo (glagoljicu) i na jezik makedonskih Slavena iz okoliceSoluna preveli su najnužnije crkvene knjige. Na taj su način stvorili prvi slavenskiknjiževni jezik i postavili temelje slavenskoj književnosti. Godine863. braća krećuna put i stižu864. knezu Rastislavu koji ih je gostoljubivo primio, ali uspjeh njihove

misije, mnogobrojni učenici i narodne simpatije izazivaju reakciju njemačkog klera.Protiv slavenskih misionara počinje podmukla borba njemačkog svećenstva. Glavniargument protivnika slavenske liturgije bila je tzv.trojezična teorija prema kojojpostoje samo tri sveta jezika na kojima se mogu vršiti vjerski obredi:hebrejski,grčkiilatinski. Nakon trogodišnjeg boravka uMoravskoj braća polaze na put kako bi biskup zaredio Metoda i nove slavenske svećenike. PapaHadrijan vidi u slavenskimmisionarima dobre pomagače u borbi protiv osiljenih i neposlušnih njemačkihnadbiskupa i njihova suverena te ih prima svečano. U Rimu se Ćiril razboli i uskorokao redovnik umire u Rimu (sahranjen je u crkvi sv. Klementa, gdje je i danassačuvan njegov grob). Hadrijan je odobrio slavensku službu, a Metoda poslao869.

knezu Kocelju, čak ga prilikom njegovog drugog boravka u Rimu posvetio zapanonskog nadbiskupa. Čim je Metod došao u Panoniju, njemački ga svećenicinapadaju kaoheretika, a kada je stigao u Moravsku njemački biskupi Metodaosuđuju i bacaju u tamnicu, gdje je ostao 2,5 godine. Godine873. Metod je napapin nalog pušten iz tamnice, ali je slavenska liturgija zabranjena.Papa Ivan VIII.,nastojeći da ne ošteti rimske pozicije u Moravskoj i ostajući kod odluka svojegaprethodnika Hadrijana, potvrdio je slavensko bogoslužlje bulom Industriae tuae iz880. godine.Metod prevodi u Moravskoj na slavenski jezikBibliju. Nakon njegovesmrti u Moravskoj je zabranjena slavenska liturgija. Prijevodom liturgijskih i biblijskih knjiga udarili su Ćiril i Metod temelje slavenskoj pismenosti.

Pojava BogumilstvaProučavanje Bogumilstva ima dugu tradiciju u svjetskoj historijografiji. Uzima se dase bogumilstvo javlja sredinom 10.vijeka u Makedoniji, a nazvano je tako premapopu Bogumilu. Njega se optuživalo da je prvi počeo propovjedati herezu u zemljiBugarskoj. U bogumilstvu su djelovala dva ogranka: maloazijski i balkanski.Pristaše popa Bogumila sami su sebe nazivali kršćanima, a optuživalo ih se zadualizam. Odbacivali su kršćanske simbole, a priznavali su samo Novi zavjet.Bogumilstvo na području Makedonije bilo je povezano sa određenim socijalnimkretanjima. Od sredine 10.vijeka izvori dalje ne govore o bogumilstvu na području

Makedonije.Prema nekima ono se pokrenulo u druge krajeve te je stiglo i do Bosne.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/860http://hr.wikipedia.org/wiki/Hazarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/862http://hr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rastislav&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludvig_Njema%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/863http://hr.wikipedia.org/wiki/864http://hr.wikipedia.org/wiki/Trojezi%C4%8Dna_herezahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hebrejskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hadrijanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/869http://hr.wikipedia.org/wiki/Herezahttp://hr.wikipedia.org/wiki/873http://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_VIII.,_papahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/860http://hr.wikipedia.org/wiki/Hazarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/862http://hr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rastislav&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludvig_Njema%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/863http://hr.wikipedia.org/wiki/864http://hr.wikipedia.org/wiki/Trojezi%C4%8Dna_herezahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hebrejskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hadrijanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/869http://hr.wikipedia.org/wiki/Herezahttp://hr.wikipedia.org/wiki/873http://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_VIII.,_papahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biblija


11/21

Bogumilstvo nije usamljena, autohtona pojava na Balkanu. To je vjerski pokret kojiima svoju prehistoriju, te je rezultat kulturnog i kultnog nasljeđa.

Kršćanstvo u BizantuBizantska crkva sa sjedištem u Carigradu vršila je snažan utjecaj na društvo, ukojem je religija već tradicionalno igrala značajnu ulogu. Patrijarh Carigrada,poglavar Istočne crkve, postao je vrlo utjecajna ličnost. On je bio taj koji jeokrunjivao cara, pa je od njega očekivao da revno štiti Pravoslavnu crkvu. Patrijarh je bio i veoma bogat, jer je raspolagao ogromnim crkvenim bogatstvom. Budući da je vladao i nad mnogobrojnim redovnicima i nad laicima, stekao je veliku moć.Patrijarh je često bio u poziciji suprotstaviti se caru. Biskupi su pratili sudskeprocese i svjetovna zbivanja kad god bi se ticali crkve — a ponekad i kad je se ne biticali. Osim toga, svi su svećenici i redovnici, kojih je bilo na desetke tisuća, bilipodložni svojim biskupima.

Doseljavanje HrvataPojam Hrvatska tokom vijekova mjenjao je svoje značenje. U ranom srednjem vijekupostojala je Bijela Hrvatska iza Karpata oko Krakowa iz koje su Hrvatsi došli uDalmaciju i Panoniju i Crvena Hrvatska, na suprotnoj strani na slavensko –dukljanskoj zoni. Konstantin VII. Porfirogenet razlikuje Slavene i Hrvate i činjenicuda su Slaveni došli prije. Dogodile su se i dvije seobe: početkom 7.vijeka došli suSlaveni a desetljeće, dva kasnije Hrvati. Jedno vrijeme dio hrv.historiografije bio je viđenja da se dolazak Hrvata treba vezati uz 800.g., no ta su mišljenja napuštena.Slaveni su u dogotrajnom procesu na području Hrvatske, prihvatili od hrvatahrvatsko ime. Sjedište Dalmatinske Hrvatske bio je Nin, a očuvana krstionica simenom kneza Višeslava govori o vladaru Dalmatinske Hrvatske.806.g. Dalmatinskigradovi predali su se Karlu Velikom. Proces primanja kršćanstva zahvatio jeHrvatsku a glavno vjersko sjedište bila je Ninska biskupija.

Hrvatska u 9. vijeku828. Dalmatinska Hrvatska došla je pod neposrednu vlast Italije. 839. Mlečani susklopili mir sa knezom Mislavom. On nije stolovao u Ninu negu u Klisu kod Splita.Sagradio je crkvu sv.Juraja. Najvažniji događaj hrvatske historije 9.vijeka jepokrštavanje Hrvata. Od vladavine Mislava 30tih godina do odlaska Branimira, 90tih godina 9.vijeka, pokršten je veliki broj Hrvata. Porfirogenet u svom djelu u31.poglavlju navodi da su Hrvati kršteni u doba cara Heraklija. U 9.vijekukršćanstvo je prevladalo Hrvatskom. U doba kneza Mislava počinje se razvijati buduća snaga Hrvatske. Knez Mislav poslijednji se put spominje 839., a njegovnasljednik Trpimir 846./48. U doba Trpimira, Domagoja i Branimira od 40 tih do80 tih godina 9.vijeka Hrvatska doživljava intenzivan razvoj i dosiže prvisrednjovjekovni vrhunac. Vrijeme obilježava ubrzano pokrštavanje i okrilje evropskekršćanske civilizacije te izlaz na Jadran. U povelji od 04.03.852. Trpimir je nazvanknezom Hrvata, što predstavlja prvi spomen Hrvatskog imena u očuvanojhistorijskoj građi. Hrvatska se u njegovo doba afirmiše i dobija atribute savremenaevropske države. Trpimir se prvi put spominje u darovnici iz 852., a njegov

nasljednik Domagoj spominje se 865. Trpimirovi sinovi Petar, Zdeslav i Muncimir bili su protjerani a na prisjestolje je došao Domagoj koji je vladao do 878. Nastalu


12/21

situaciju iskoristili su Venecijanci koji su napali Domagoja i prisilili ga na primirje865. Druga polovica Domagojeve vladavine obilježena je gusarenjem i sukobima sa Venecijom. Domagoj je ostao zabilježen kao najgori knez Slavena. Nije poznato tko vlada od Domagojeve smrti do dolaska Zdeslava, no vjerojatno jedan odDomagojevih sinova. Zdeslav, iz Trpimirova roda, dolazi iz Carigrada, protjeruje

Domagojeve sinove i uz pomoć Bizanta osigurava sebi prijestolje u Hrvatskoj.Branimir je na vlast došao nasilnim putem (879.-892.), ali je njegova vladavina bilamirna. U njegovo doba kršćanstvo dobija najznačajniji polet. Muncimir je vladaoizmeđu 888.-892.Njegov nasljednik bio je Tomislav koji se prvi put spominje 914.g.

Krunisanje kralja Tomislava/ Hrvatska u vrijeme Tomislava Tomislav je bioknez Primorske Hrvatske od oko910.; tradicionalno se smatra da jeproglašenkraljem 925., a vladao je bar do928. O njemu se pouzdano zna dostamalo, u usporedbi s nekim drugim ranijim i kasnijim hrvatskim vladarima. Iz vladarske je kuće Trpimirovića.Ne zna se skoro ništa o dolasku Tomislava na vlast i

odlasku s nje, a titula kralja je osporavana; ne zna se kad i kako ju je stekao, i što je točno značila, ali historiografija ga tradicionalno smatra prvim hrvatskimkraljem. Tomislav se prvi put925. spominje kaorex ("kralj"), u pismupape Ivana X. U svojoj historiji, Toma Arhiđakon spominje da je 914. Tomislavdux. Iz toga jehistoričarFranjo Rački godine1871. zaključio da je Tomislav u međuvremenupostao kralj.Prema pretpostavciIvana Kukuljevića-Sakcinskog, krunidba kralja Tomislava jeobavljena naDuvanjskom polju.Jedini argument o kraljevanju Tomislava je titularex, koja se pojavljuje od 925. godine, ali to nije nepobitan dokaz. O Tomislavovoj vlasti zna se malo, poznato je ratovanje s Mađarima i Bugarima, kao i dva održana

crkvena sabora uSplitu.Kako je u doba Tomislavove vladavine cijelaEuropa bila nanogama zbogmađarskih pljačkaških pohoda, zasigurno se i Tomislav sukobio satom novom vojnom silom. Mletački izvori spominju mađarske prodore sve do mora,što bi zasigurno značilo da je u određenom periodu u Hrvatskoj došlo do masovnogsukoba. Ono što je bitno za hrvatsku historiografiju pitanje je o Tomislavovuzauzeću jednoga dijela nekadašnjePanonske Hrvatske. O Tomislavovoj vlasti naddalmatinskim gradovima svjedoči Toma Arhiđakon, a vjerojatno je da je Bizantnagradio svoga vjernoga saveznika dalmatinskim gradovima, koji je njima vladao uime bizantskog cara.925. i928. su uSplitu održani crkveni sabori, koji su seuglavnom ticali crkvene jurisdikcije i upotrebe "slavenskog jezika" u bogoslužju.

Tomislav je vjerojatno bio prisutan na oba crkvena sabora. Na ovim saborima jekako je već navedeno Grguru ponuđena Sisačka biskupija, što je izravana dokaz da je jedan dio današnjeg hrvatskog sjevera bio u Tomislavovoj sferi utjecaja.

Ustanak Ljudevita PosavskogLjudevitov ustanak je bioustanak Panonske Hrvatske pod vodstvomknezaLjudevita protivFranaka, koji je trajao od 819. do 823. Ljudevit, izazvan okrutnošćuuprave franačkoga markgrofa Kadolaha, , predvodio je ustanak protiv franačke vlasti, kojem su se pridružiliSlovenci sjeverno od Drave i slavensko pleme Timočani.Godine 819., Ljudevit je ratovao s dalmatinskim knezom Bornom, franačkim

saveznikom. Poražen nakon višekratnog uspješnog otpora nadmoćnijim franačkimpostrojbama, sklonio se u Dalmaciju, gdje ga je Bornin ujakLjudemisl dao ubiti.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Knezhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Primorska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/910.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/925.http://hr.wikipedia.org/wiki/928.http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87ihttp://hr.wikipedia.org/wiki/925.http://hr.wikipedia.org/wiki/Papahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_X.http://hr.wikipedia.org/wiki/Toma_Arhi%C4%91akonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjo_Ra%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1871.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Kukuljevi%C4%87_Sakcinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Duvanjsko_poljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ma%C4%91arske_invazije_Europe&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/925.http://hr.wikipedia.org/wiki/928.http://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ustanakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudevit_Posavskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudevit_Posavskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frana%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slovencihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudemislhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Knezhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Primorska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/910.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/925.http://hr.wikipedia.org/wiki/928.http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87ihttp://hr.wikipedia.org/wiki/925.http://hr.wikipedia.org/wiki/Papahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_X.http://hr.wikipedia.org/wiki/Toma_Arhi%C4%91akonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjo_Ra%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1871.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Kukuljevi%C4%87_Sakcinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Duvanjsko_poljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ma%C4%91arske_invazije_Europe&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/925.http://hr.wikipedia.org/wiki/928.http://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ustanakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudevit_Posavskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudevit_Posavskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frana%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slovencihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudemisl


13/21

Franački anali javljaju da je Ljudevit "smišljao nešto nova" i da je lažno optužiomarkgrofa Kadolaha "zbog okrutnosti i drskosti". Ustanak odnosi na Ljudevitovotpor, a ne na neku nepoznatu Karlmanovu borbu protiv Hrvata 70-ih godina 9. vijeka. Pored toga što je ustanak bio dugotrajan i u krajnjoj liniji uspješan, ipak ne valja pretjerivati u ocjeni Ljudevitove otporne snage. Ljudevit i nema pouzdanja

samo u svoje ljude i obraća se za pomoć susjedima: Karatancima (Slovencima) i, naistoku, Timočanima. Ove posljednje, koji su tek 818. godine otpali od Bugara i prešlina stranu Franaka, Ljudevitu polazi za rukom predobiti, kako franački anali tvrde,"lažnim nagovaranjima". Ljudevitu su se, kako je spomenuto, za odlučnoga sukobasBornom na Kupi priključili iGačani. Prema tome, područje je ustanka bilogolemo, ali je nevolja bila u tome što, Ljudevit, ipak nije raspolagao vojskom koja bimogla braniti tako veliki teritorij kneževske vlasti. Kad se vojska s Kadolahom vratila iz Panonije, markgrof je "uhvaćen od groznice" umro, negdje uFurlaniji.Nanjegovo je mjesto postavljen Balderik, koji je posao uKarantaniju. U to je vrijemeLjudevit već pridobio i Karantance, jer Einhard tvrdi da se Balderiku, kad je došao

u Karantaniju, pokušao negdje na Dravi oprijeti panonski knez i presjeći mu put.Kako su Ljudevitove čete bile malobrojne, on se pobijeđen morao povući.Čini se da je tada Ljudevit odlučio krenuti na jug i okušati sreću na drugoj strani.Borna je todoznao, sakupio je, prema svjedočanstvuEinhardovih anala, mnogo vojske idočekao Ljudevita na granici Hrvatske, tj. negdje naKupi. Zbog prijelazaGačana naLjudevitovu stranu, Borna se našao u vrlo teškom položaju, no pomoć mu je došla upravo vrijeme.Borna je u sukobu pretrpio toliki gubitak da jeLjudevit odlučio toiskoristiti. Unatoč Borninim uspjesima Ljudevit nije pobijeđen. Stoga je na saboru u Aachenu 820. godine odlučeno da pođu na njega tri vojske sa tri strane. I Borna jedobio poduku što mora uraditi.

821.g. Borna je umro, na što je izabran Vladislav. U svim prikazima Bornine vladavine i sukoba s Ljudevitom nigdje se ne spominju "Sorabi" niti Srbi. Posljednju vojsku koja je 822. godine poslana iz Italije u Panoniiju Ljudevit više ne čeka."Napustivši grad Sisak sklonio se bježeći kod Srba, naroda koji, kako se kaže, drži veliki dio Dalmacije". Ali ubivši na prijevaru jednoga izmedu vojvoda koji su gaprimili, "podloži njegovu kneževinu svojoj vlasti.Pošto je napustio Srbe i došao uDalmaciju k Ljudemislu, Borninu ujaku i pošto je neko vrijeme boravio kod njega,on ga je na prijevaru ubio.Tijekom ustanka, koji je trajao nekoliko godina, iobuhvatio je područjesjeverne Hrvatske, oko jedne trećine sadašnjeBosne iHercegovine, Sloveniju teDalmatinsko područje do Splita, Sorabi/Srbi se nigdje ne

spominju, ni kao nevažan faktor.

Bizantska kulturaNajznačajniji spomenici ranobizantske umjetnosti nalaze se u talijanskojRavenni koja je402. g. postala prijestolnicom Zapadnog Rimskog Carstva, a za cara Justinijana (od554. g.) bila je sjedištem bizantske vlasti u Italiji. CrkvaSan Vitale uRavenni (526.-547.g.) ima tlocrt osmerokuta iznad čijeg središnjeg dijela je kupola.Crkva ovakvog tlocrta s kupolom prevladava uPravoslavlju sve od Justinijana, kaošto na Zapadu prevladava bazilikalni tip crkve.Mozaik, kao način ukrašavanja

zidova u rimskoj umjetnosti, dobio je posebnu važnost u Bizantu i postao posvudaprisutan u carskim i sakralnim građevinama. Jedini očuvani ranobizantski

http://hr.wikipedia.org/wiki/Slovencihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gacka_(%C5%BEupa)http://hr.wikipedia.org/wiki/Furlanija-Julijska_krajinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karantanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Einhardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gacka_(%C5%BEupa)http://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudevit_Posavskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aachenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladislavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/BiHhttp://hr.wikipedia.org/wiki/BiHhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srbihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ravennahttp://hr.wikipedia.org/wiki/402.http://hr.wikipedia.org/wiki/554.http://hr.wikipedia.org/wiki/San_Vitalehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravoslavljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mozaikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slovencihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gacka_(%C5%BEupa)http://hr.wikipedia.org/wiki/Furlanija-Julijska_krajinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karantanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Einhardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gacka_(%C5%BEupa)http://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudevit_Posavskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aachenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bornahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vladislavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/BiHhttp://hr.wikipedia.org/wiki/BiHhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srbihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ravennahttp://hr.wikipedia.org/wiki/402.http://hr.wikipedia.org/wiki/554.http://hr.wikipedia.org/wiki/San_Vitalehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravoslavljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mozaik


14/21

spomenik u Hrvatskoj je trobrodnaEufrazijeva bazilika uPoreču iz 5. st., smozaicima iz 6. vijeka. Sama bazilika je najstariji primjer troapsidalne crkve nazapadu. Crkva Aja Sofija (532.-537.) uCarigradu je najpoznatija građevina ovograzdoblja. Tada najveću kupolu na svijetu podupiru dvije polu-kupole i sferni(kružni) trokuti zvani pandativi. U kasnijim razdobljima bizantske arhitekture javlja

se nekoliko tipova crkava, smanjuju se veliki jedinstveni prostori (koji su dominiraliu zlatnom dobu), a na važnosti dobiva vanjska obrada volumena, gdje se javljaju iornamentalni ukrasi od opeke.Ikone su prenosive slike na platnenoj ili češćedrvenoj podlozi. One su rađene po vrlo strogim pravilima prikazivanja likova – ponjima prozvanimikonografskim pravilima.Kiparstvo je u bizantskoj umjetnosti bilopotisnuto, osim male plastike izvedene u slonovoj kosti ( bjelokost) i metalu (emajl) sizrazitom plošnošću. Početkom 10. vijeka. potpuno će se ustoličiti tipična građevinaBizanta - crkva tlocrta grčkog križa (istokrakog), upisanog u osnovukvadrata. Takav je tip crkve iBazilika Svetog Marka u Veneciji (1063.), koja nije bila pod vlašću Bizanta, ali je bila pod njegovim direktnim umjetničkim utjecajem. Ona ima

osnovu grčkog križa upisanog u osnovu kvadrata i kupole iznad središnjeg kvadratai svakog kraka križa - odlike bizantske gradnje. Iako je bizantska umjetnost zbogsvog dugog kontinuiteta naoko statična i nepromijenjena, ipak se uočavaju nekerazlike.

Bizantska vojskaBizantska vojska je naziv za kopnene oružane formacijeIstočnog Rimskog iliBizantskog Carstva koje su okvirno djelovale od 4. vijeka do pada Carigrada 1453.godine. U užem smislu se pod time podrazumijevaju oružane snage Carstva odsredine 7. vijeka kada se ono transformiralo zbog gubitka većine teritorija te uvelo

vojno ustrojstvo a bizantska vojska u mnogo čemu sličnost srimskom vojskom odkoje je bila nastala.Bizantska vojska ustanovljena u 7. vijeku se postepenotransformirala u jednu od najjačih i najefikasnijih vojnih aparata u Euraziji za vrijemesrednjeg vijeka, a, posebno pod vladavinom vojničkih careva u 9. i 10. vijekudobila mogućnost da se ravnopravno nosi sa svim neprijateljima Bizanta na istoku izapadu. Ekonomska kriza, kao i postepenafeudalizacija Carstva, značajno jeoslabila bizantsku vojsku i dovela do katastrofe uČetvrtom križarskom ratu,odnosno pada Carigrada.Nikejsko Carstvo je, pak, uspjelo djelomično obnovitistaru bizantsku vojnu organizaciju i sa njom povratiti Carigrad.

Justinijan Justinijan I. Veliki (11.5.483. –14. 11. 565.),car Istočnog Rimskog Carstva(Bizanta) od1.8. 527. do svoje smrti. Nećak je i nasljednik cara Justina I. Došavšina prijestolje, težio je uspostaviti nekadašnje jedinstvoRimskog Carstva, kojemu ćesredište bitiCarigrad. Za ostvarenje toga cilja izabrao je dvojicu sposobnih vojskovođa,Belizara iNarzesa, kao i pravnika Tribonijana. 6. vijek donosiprekretnicu u razvitkuBizanta. Kad je 527. stupio na carsko prijestolje, JustinijanI. naslijedio je administracijski sređeno i upravno organizirano Carstvo, jaku vojnusilu i prepunu državnu blagajnu. To će mu omogućiti da pokrene tzv. “Bizantsku ili Justinijanovu rekonkvistu” u kojoj je do 565. tj. do godine svoje smrti uspio srušiti

dvije barbarske države ( Vandalsku,Ostrogotsku) te proširiti bizantsku vlast na cijeliIlirik,Italiju, Sjevernu Afriku i jugoistokŠpanjolske. Ove uspjehe mogao je zahvaliti

http://hr.wikipedia.org/wiki/Eufrazijanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pore%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apsidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ikonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ikonografijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelokosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emajlhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilika_Svetog_Markahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1063.http://sh.wikipedia.org/wiki/Bizantsko_carstvo/Latini%C4%8Dna_verzijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_vojskahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Feudalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cetvrti_krsta%C5%A1ki_pohodhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Nikejsko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/483http://hr.wikipedia.org/wiki/14._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/565http://hr.wikipedia.org/wiki/Dodatak:Popis_bizantskih_carevahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._kolovozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/527http://hr.wikipedia.org/wiki/Justin_I.http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimsko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Belizarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narzeshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tribonijan&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barbarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vandalihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ostrogotihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Afrikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Eufrazijanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pore%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Apsidahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ikonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ikonografijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelokosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Emajlhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilika_Svetog_Markahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1063.http://sh.wikipedia.org/wiki/Bizantsko_carstvo/Latini%C4%8Dna_verzijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_vojskahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Feudalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cetvrti_krsta%C5%A1ki_pohodhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Nikejsko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/483http://hr.wikipedia.org/wiki/14._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/565http://hr.wikipedia.org/wiki/Dodatak:Popis_bizantskih_carevahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._kolovozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/527http://hr.wikipedia.org/wiki/Justin_I.http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimsko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Belizarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Narzeshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tribonijan&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barbarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vandalihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ostrogotihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Afrikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolska


15/21

svojim sposobnim generalimaBelizaru, Mundusu i Narzesu.Osvajački su naporiiscrpili snage zemlje i oslabili njezine pozicije na Istoku, te se Justinijan obvezuje naplaćanje dankaPerzijancima, a te nevolje uvećale su i provaleSlavena na bizantskopodručje.Osim sposobnih generala važno je spomenuti i Justinijanovu ženu caricu Teodoru, kojoj Justinijan može zahvaliti većinu uspjeha koje je postigao. Kao

Justinijanova suvladarica, Teodora se aktivno bavila politikom carstva, a posebno sekao dostojan suvladar pokazala kad je ugušilapobunu Nika 532. g. U ključnommomentu kad je Justinijan namjeravao abdicirati Teodora je zapovijedila vojsci danapadne pobunjenike na hipodromu.Došlo je do strahovitog pokolja u kojem je u jedno poslijepodne oko 50.000 stanovnika izgubilo život. Ovim činom obranjena jecarska vlast Justinijana I. zahvaljujući upravo njezinoj hladnokrvnosti iodlučnosti.U toj pobuni je, među ostalim, bila uništena i staracrkva Svete Mudrosti(Hagia Sofia), pa su se Justinijan i Teodora dali u gradnju nove bazilike, u središtuCarstva. Međutim oko550. g. bila je devastirana u potresu pa je gotovo nanovograđena. Tada joj je dodanakupola. Nakonturskog osvajanjaCarigrada 1453. g.

Hagia Sofia je pretvorena u džamiju Aja Sofiju, a danas se u njoj nalazimuzej.Za vrijeme haranja velike epidemije kuge 541.-542., Justinijan se također zarazio.Pripadao je rijetkima koji su preboljeli tu opaku bolest. Vijekovima kasnije suhistoričari tu epidemiju nazvali po Justinijanu, „ Justinijanova kuga“. On se uzpomoć svojih suradnika Trebonijana i gradskog prefekta Ivana Kapadokijskogupustio u kodifikacijurimskog prava.

Hrvatsko srednjovjekovljeHrvatski je narod oko 626. podložio rimske pokrajineDalmaciju,Panoniju iIlirik teosnovao 2 neovisne kneževine, koje je uHrvatsko Kraljevstvo ujedinio njegov prvi

kralj Tomislav, okrunjen 925.Primorska Hrvatska je, pored Franačkoga Kraljevstva,prva trajna i uređena država u srednjoj Europi. Nakon izumiranja domaće dinastije Trpimirovića,Sabor (parlament) je za kraljeve Hrvatske izabirao vladare drugihdržava, stvarajući timepersonalnu uniju najprije Hrvatske i Ugarske (1102. – 1300.i 1307. – 1526.), a zatimHrvatske i Austrije (1527. – 1918.). Kaopredziđe kršćanskeEurope između 15. i 18. stoljeća, Hrvatsko je Kraljevstvo bilo ključno zazaustavljanje daljnjeg prodoraOsmanskoga Carstva na zapad, dok je s druge straneMletačka Republika zaposjela većinu hrvatske obale. Područje današnjeHrvatske bilo je oduvijek vrlo bogato životinjskim i biljnim svijetom pa slijedom toga pogodnoza život ljudi. Na sjeveru su plodne riječne doline, koje čine rijekeDrava,Sava,

Dunav,Kupa,Una, a na jugu brojna krška polja i razvedena morska obala punaotoka i zaljeva povoljnih za prirodne luke i plovidbu. Područje koje je danas poznatokaoHrvatska je prvi put naseljeno sredinom paleolitika, a kasnije i uneolitiku.Historija bilježi i kolonizacijuIlira,Kelta teGrka u prvom tisućljeću prije nove ere.Ilirska su plemena osnovala nekoliko država koje su jednu za drugom osvojiliRimljani u drugom i prvom stoljeću prije Krista. Zbog toga tragovi ljudskogprisustva sežu unajstarija razdoblja, u paleolitik ilistarije kameno doba. Ueuropskim razmjerima poznato je nalazišteneandertalskog čovjeka u špiljiHušnjakova brijega kraj Krapine. Dva stoljeća poslije Grka na istočnu obalu Jadranskog mora dolaze Rimljani, ali su ova područja osvojili tek slomomustanka

pod Batonom. Uskoro su ustrojili svoje provincije poputDalmacije uz more i napodručju današnje Bosne iPanonije u Podunavlju. Prva je imala svoje središte u

http://hr.wikipedia.org/wiki/Belizarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perzijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teodora,_bizantska_caricahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pobuna_Nikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/532.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Crkva_Svete_Mudrosti&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/550http://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1453.http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanova_kugahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimsko_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacija_(rimska_provincija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Panonijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatsko_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tomislavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Primorska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87ihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saborhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatsko-Ugarsko_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_pod_Habsburzimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antemurale_Christianitatishttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antemurale_Christianitatishttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_zemlje_pod_osmanskom_vla%C5%A1%C4%87uhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_zemlje_pod_mleta%C4%8Dkom_vla%C5%A1%C4%87uhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dravahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Savahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dunavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Unahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paleolitikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neolitikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keltihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimski_imperijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Starije_kameno_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neandertalachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Batonov_ustanakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Batonov_ustanakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvata#Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvata#Panonijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Belizarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perzijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teodora,_bizantska_caricahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pobuna_Nikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/532.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Crkva_Svete_Mudrosti&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/550http://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1453.http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanova_kugahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimsko_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacija_(rimska_provincija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Panonijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatsko_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tomislavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Primorska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87ihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saborhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatsko-Ugarsko_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_pod_Habsburzimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antemurale_Christianitatishttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antemurale_Christianitatishttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_zemlje_pod_osmanskom_vla%C5%A1%C4%87uhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_zemlje_pod_mleta%C4%8Dkom_vla%C5%A1%C4%87uhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dravahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Savahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dunavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kupahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Unahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paleolitikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neolitikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keltihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimski_imperijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Starije_kameno_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neandertalachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Batonov_ustanakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Batonov_ustanakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvata#Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvata#Panonija


16/21

Saloni kraj današnjegSplita, a druga u Ptuju (Poetovio). Istra je bila u sastavuitalske oblasti ( Venetia et Histria). Budući se razvijala trgovina, promet, da suizgrađene ceste i luke, tadašnji rimskiIlirik se dobro gospodarski razvijao. Nicali su brojni gradovi poputPula,Poreč,Zadar,Skradin, Narone na ušću Neretve te ukontinentalnom dijelu:Sisak, Vinkovci,Mitrovica,Osijek)i brojni drugi koji i danas

postoje uzduž nekadašnjih rimskih cesta i plovnih puteva.

Doseljenje Hrvata u novu domovinu (7. vijek)Nacionalno ime Hrvata vjerojatno je iranskog podrijetla. Njegovo značenje ipostojanje još nije istraženo. Uostalom, kao ni imena i podrijetlo brojnih drugihnaroda. Spominje se prvi put kao osobno ime nadva grčka natpisa koja su nađenana ušću Dona u Azovsko more (Horoathos, Horuathos). Bizantski carKonstantinPorfirogenet piše u 10. vstjeku kako su Hrvati došli izBijele ili Velike Hrvatske (danas južna Poljska) u 7. vijekupod vodstvom petero braće i dvije sestre, a jedanod braće zvao seHrvat. Car je, ujedno, prvi pokušao protumačiti ime Hrvata kao

onih koji imaju mnogo zemlje. Postoje i druga brojna tumačenja od kojih je jedno vezano uz gorjeKarpati, zatim uz glagol hrvati se, boriti, itd.Hrvati su kao i drugineki narodi došli s istoka, iz azijskih i današnjih rusko-ukrajinskih prostora inaselili se na područje južne Poljske i sjeverne Češke gdje se nalazilaBijelaHrvatska. Otud su u početku 7. vijeka krenuli uPodunavlje, na područje od rijekeDrine do Jadranskog mora i sjeverne Italije. Budući suHrvati bili organizirano,ratničko pleme i da su bili u savezu s Avarima, sustavno su naseljavali područje bivšeg rimskogIlirika, najprije Panoniju, a zatim i Dalmaciju. Osvojili su 582.cvatući gradSirmij, a 614. iSolin, paCavtat. Bivši stanovnici, romaniziraniIliri,povukli su se iz ta dva grada uDioklecijanovu palaču (Spalato, danasSplit) i u

Dubrovnik.Osim današnjeg, hrvatskog prostora naselili su Hrvati i područjedanašnje Hercegovine i Crne Gore koju izvori nazivajuCrvenom Hrvatskom, zatimBosnu, Istru, te istočne dijelove današnje Slovenije, južnu Mađarsku i jugoistočnu Austriju, ali se nisu u većem broju na svim tim rubnim prostorima održali. Staroromansko pučanstvo povuklo se u bizantske gradove i otoke npr.Split,Zadar, Trogir,Rab,Osor,Krk, a ilirsko i romansko u planine gdje su kasnije bili poznatikao Vlasi - stočari. U Iliriku su Hrvati naslijedili bogatu rimsku kulturu, građevine,ceste, ali i crkvenu organizaciju s biskupijama u spomenutim i drugim gradovima.Uskoro suprihvatili i kršćanstvo, uglavnom saZapada, i postali dionicima rimske izapadnokršćanske civilizacije.

Hrvatska u doba narodnih vladara (do 1102.)Hrvati su stigli u današnju Hrvatsku i Bosnu u7.vijeku. Hrvati su pokrštavani izdvaju pravaca: sa strane Franaka (na sjeveru i zapadu) i sa strane Bizanta (na jugui istoku). Velikim dijelom jepokrštavanje Hrvata završilo u9. vijeku, ali nekapodručja (Neretvanska kneževina, primjerice) su još 4 vijeka zadržalapoganska vjerovanja, o čemu svjedoče sačuvani nazivi za poganska božanstva, najčešće uzemljopisnim nazivima (brdoPerun kodSplita, primjerice).

Prve hrvatske kneževine (do 925.)

Potkraj 8. vijeka spominju se prvehrvatske oblasti. Godine 812.Franci (Karlo Veliki) iBizant dijele interesne sfere pa neki dijelovi Hrvatske pripadaju franačkoj, a

http://hr.wikipedia.org/wiki/Salonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvata#Histriahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pore%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zadarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skradinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sisakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vinkovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srijemska_Mitrovicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podrijetlo_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tanajske_plo%C4%8Dehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Porfirogenethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Porfirogenethttp://hr.wikipedia.org/wiki/O_upravljanju_carstvomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dolazak_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karpatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podunavljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Avarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sirmijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Salonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dioklecijanova_pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednjovjekovna_bosanska_dr%C5%BEavahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zadarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trogirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rabhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krkhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vlasihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pokr%C5%A1tenje_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zapadni_svijethttp://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pokr%C5%A1tavanje_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/9._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poganstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perun_(brdo)http://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_kne%C5%BEevinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karlo_Velikihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karlo_Velikihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karlo_Velikihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Salonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_prije_Hrvata#Histriahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pore%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zadarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skradinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sisakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vinkovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srijemska_Mitrovicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podrijetlo_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tanajske_plo%C4%8Dehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Porfirogenethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Porfirogenethttp://hr.wikipedia.org/wiki/O_upravljanju_carstvomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dolazak_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karpatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podunavljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Avarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sirmijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Salonahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dioklecijanova_pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednjovjekovna_bosanska_dr%C5%BEavahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zadarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trogirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rabhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krkhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vlasihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pokr%C5%A1tenje_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zapadni_svijethttp://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pokr%C5%A1tavanje_Hrvatahttp://hr.wikipedia.org/wiki/9._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poganstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perun_(brdo)http://hr.wikipedia.org/wiki/Splithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_kne%C5%BEevinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karlo_Velikihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karlo_Velikihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizant


17/21

gradovi uz more bizantskoj upravi. Posljedica te podjele jeustanak Ljudevita, knezaPosavske Hrvatske protiv Franaka iBorne, knezaDalmatinske Hrvatske koji jepodržavao Franke. Izbio je pravi rat u kome je Ljudevit odbio desetak franačkih vojski i pobijedio Bornu, kako su to ratovanje opisali suvremenici u Franačkojkronici. Poslije slomaLjudevitova ustanka (822.)Posavska Hrvatska više nije

ojačala. Težište hrvatske državnosti preneseno je naPrimorsku ili DalmatinskuHrvatsku gdje su Hrvati podigli i svoje prve lučke gradove (Šibenik,Biograd,Nin),izgradili mornaricu i imali prve prijestolnice (Knin,Bijaći). Među knezovima ističuse Trpimir (845.-864.),Domagoj (864.-876.) iBranimir (864.-892.). Prvi je uspješnoratovao protiv Bugara, Bizanta u Dalmaciji, doveo je benediktinski red u Hrvatsku,izdao prvu povelju u kojoj se spominje kao prvihrvatski knez (»dux Chroatorum«).Drugi je u obrambenom sukobu žestoko potukao Veneciju na moru, zajedno sFrancima, od Arapa osvojio Bari u Italiji, a treći,Branimir, uspostavio odličneodnose s papomIvanom VIII. i od njega dobio 879. priznanje Hrvatske kaosamostalne države - prve u historiji Hrvata. U njegovo doba su Hrvati -Neretljani

žestoko porazili Veneciju i nametnuli joj danak za slobodnu plovidbu uz hrvatskuobalu. Tako su Hrvati ovladali istočnim, plovidbenim dijelom Jadranskog mora. ZaknezaBranimira došli su u Hrvatsku svećenici, učenici slavenskih apostolaĆirila iMetoda i donijeli crkvene knjige na staroslavenskom jeziku i slave

Documents

Jugoistocna zavrsni I..docx