INOVIAprofessional

jun 2014. izdanje za farmaceute i zdravstvene radnike

Male razlike značajne zauspeh lečenja

nađi vreme, ne gubi `ivot!

Hitna pomoć u lekovima i novcu

~lanice InovIa

Korak bli`e

Evropi

Izmene Zakona o lekovima treba da buduusvojene do kraja godine

- adekvatnu zdravstvenu za{titu i neop -hodne terapije.

Uprkos ogromnom poslu koji predstoji,realno je očekivati da se do kraja godineusvoje bitne izmene Zakona o lekovima,kojima bi se domaći propisi uskladili sapropisima EU.

Izmene Zakona o lekovima trebalo bida budu usvojene do kraja ove godine. Zaizradu izmenjenog zakona formirana jeradna grupa koju čine predstavniciMinistarstva zdravlja, Agencije za lekove,prizvođači lekova, veledrogerije i drugi.

Izmene zakona neophodne su zbogprocesa pregovaranja sa Evropskomunijom koji počinje skriningom udecembru, odnosno upoređivanjemlokalnog zakonodavstva sa propisima EU.Jedna od najva`nijih promena koje bi novizakon trebalo da defini{e su preciznirokovi za dono{enje bitnih odluka u svimprocesima registracije i prometa lekova.Ti rokovi trebalo bi da budu u skladu sadirektivama o transparentnosti i da se, {toje jo{ va`nije, primenjuju i po{tuju.

Direktiva o transparentnosti podra zu -me va jasne rokove: 210 dana za regis tra -ciju leka, 90 dana za cenu i 90 dana za

dono{enje odluke o stavljanju

leka na pozitivnu listu RFZO. Da Srbiju popitanju uređenja oblasti lekova čeka velikiposao ilustruje i činjenica da je neop hod -no i administrativno ukidanje dela pro ce -dura i barijera koje sada postoje. Kao {toje određivanje maksimalne cene lekova.

Nije sporno da dr`ava ima pravo dadefini{e cenovne limite po kojima ćenabaviti lekove, ali ne bi trebalo daodređuje po kojim cenama će se lekoviprodavati u slobodnoj prodaji. To jeproblematična odluka, jer usporavavreme za koje lekovi sti`u do pacijenata isu`ava izbor terapija koje građani moguda nabave o svom tro{ku, čak i kada je lekregistrovan u Srbiji. Ta odluka postavljaograničenja i za kompanije koje bi semo`da pojavile na srpskom tr`i{tu, a podovim uslovima nemaju interes za to.

Uređivanjem ovog zakona i tr`i{te le -kova će postati privlačnije za proiz vo đačekoji trenutno nisu prisutni u Srbiji, čime ćese povećati konkurentnost na tr`i{tu, asamim tim i cene će biti ni`e.

Što se javnih nabavki tiče, tenderi suevropska praksa, a dr`ava

kroz javne nabavke mo`e da ostvari zna -čajne u{tede. Međutim, zakon o javnimnabavkama koncipiran je tako da uop{tene prepoznaje specifičnost lekova kaorobe. Zbog ka{njenja tenderskog procesa

događalo se da u Srbiji dođe do

nesta{ice pojedinih lekova. Procescentralizovane nabavke lekova jedugotrajan i zato je neophodnomaksimalno pojednostaviti proceduru.

A sve ove promene trebalo bi da buduu funkciji osnovnog cilja: obezbeditipacijentima ono {to im po zakonu pripada

liMitiranje cena lekova u slobodnoj prodaji su`ava izbor terapija

Izmene Zakona o lekovima treba da budu usvojene do kraja godine

Korak bli`e Evropi

! jasni rokovi: 210 dana za registraciju,90 dana za cenu i 90 dana za stavljanjeleka na pozitivnu listu

osnovni cilj promena, obezbediti pacijentima ono {to im po zakonupripada - adekvatnu zdravstvenu za{titu i neophodne terapije

Prof. dr Srđan Pe{ić,Institut za Farmakologiju,

Medicinski fakultet, ni{

Uvođenje novog leka u praksu pred sta -vlja dugotrajan, rizičan i skup proces.Smatra se da inovatvne kompanije urazvoj novog leka ulo`e vi{e od jednemilijarde američkih dolara.

Od sinteze supstancije do uvođenjaleka na tr`i{te prođe u proseku do 15godina. U toku tog perioda inovativnekompanije od skoro 10.000 supstancijau pretklinička ispitivanja uvedu svega250, od kojih se samo pet kandiduje za

nastavak kliničkih studija na zdravim

dobrovoljcima.Dalje se kliničke studije sprovode u

odvojenim kliničkim centrima na vi{ehiljada bolesnih ljudi. Nakon detaljnogispitivanja doza, efikasnosti i bez bed -nosti, od pet, samo jedna supstancapostane lek koji kao registrovan zahumanu upotrebu ugleda svetlost dana.

Efikasnost i bezbednost originalnihlekova je utvrđena vi{egodi{njimkontrolisanim kliničkim studijama!Nemali broj lekova je zbog ozbiljnihne`eljenih efekata morao da budepovučen sa tr`i{ta ubrzo posleregistracije (npr. cerivastatin, rofe kok -

sib, valdekoksiba i ksimelagatran), iakose od njih puno očekivalo, a u njihovrazvoj bilo ulo`eno mnogo novca.

Generička konkurencija je uvedenazbog potrebe za jeftinijim lekovima.Poisteku patentne za{tite originalnog lekakompanije mogu da podnesu zahtev za

registraciju generičkog leka. Evropskamedicinska agencija za lekove (EMA)dozvoljava početak postupka registra cijegeneričkog leka deset godina od trenutkakada je referentni lek prvi put registrovanu bilo kojoj zemlji EU.

Prema Regulativi Republike Srbije,proces registracije generičkog leka uAgenciji za lekove i medicinska sredstvaSrbije (ALIMS) mo`e da započne osamgodina od kada je prvi put originalni lekregistrovan u nekoj zemlji EU, Srbiji ilinekoj od zemalja sa sličnim zako no -davstvom. Sledeće 2 godine su potrebneza izdavanje dozvole i jo{ 1 godina ukolikoje do{lo do promena indikacionogpodručja. Formula 8+2+1 primenjivaćese, međutim, tek kada Srbija postanečlanica EU. Do tada va`i 6 godina od

prve registracije referentnog leka,

odnosno 10

godina od dobijanjaprve dozvole za biotehnolo{kelekove.

Generički lek treba da ispuni uslov„osnovne sličnosti“, odnosno treba daima istu aktivnu supstanciju (e), istuobele`enu jačinu, isti dozni oblik i istinačin primene. Međutim, galenske formemogu biti različite (npr tablete umestokapsula i obrnuto) i sve različiteformulacije nekog oralnog oblika sabrzim oslobađanjem se smatraju istimfarmaceutskim oblikom.

Generičke kompanije su u obavezi dadoka`u da je njihova aktivna supstancabioekvivalentna (da ispoljava pod jed nakobrzo, na isti način i u podjednakomobimu dejstva kao i aktivna supstancaoriginalnog leka). Studije bioekvivalen cijese obično izvode na 24 do 36 zdravihdobrovoljaca, uzimanjem samo jednedoze leka, pa se ne mo`e preciznopredvideti dejstvo leka kod bolesnih ljudiili u specifičnim populacijama (kod dece,starijih osoba, osoba sa oslabljenomfunkcijom bubrega ili jetre).

Mera bioekvivalencije je bioras po -lo`ivost, ona količina leka koja zaista uđeu cirkulaciju. “Prava doza” leka je, dakle,ona koja mo`e da ispolji efekat, koja serastvori, apsorbuje i pre`ivi me ta -bolizam. Najva`nija posledica razlike ubioraspolo`ivosti je razlicita koncent ra -cija leka na mestu dejstva. Na bioras -polo`ivost mo`e da utiče i sam teh -

rokovi za{tite lekova značajnokraći nego u eu

! u proseku 15 godina prođe od sintezesupstancije do uvođenja leka na tr@i[te

Male razlike - značajne za uspeh lečenja

nastavak na slede}ojstrani

Efikasnost i sigurnostgeneričkih lekova u odnosu na originalne

Brojne studije ukazuju na različitefekat terapije generičkim, uodnosu na originalne lekove

! efikasnost ibezbednostoriginalnihlekova utvrđenisu vi[egodi[njiMkliničkiMstudijaMa

nolo{ki postupak, od veličine čestica,preko najrazličitijih konstituenasa koji seaktivnoj supstanciji dodaju, do načinaotpu{tanja ili čuvanja aktivne supstan cije,ili. na primer, postojanja i dubine ure za,različite boje i oblika. Najveći broj lokalnihregulatornih agencija dozvo ljava izvesnaodstupanja u odnosu na originalni lek.

Kada se radi o lekovima male tera pi j -ske {irine, ove, na prvi pogled nebitnerazlike, mogu i te kako da utiču nabioraspolo`ivost, a samim tim i na efi kas -nost ili bezbednost generičkog leka. Jo{je 1971. godine pokazano da gene ričkeforme digoksina, napravljene od česticarazličitog promera, imaju i veću mo -gućnost ispoljavanja ne`eljenih efekata.

Smatra se da je jedan lek bio ekviv a len -tan ukoliko se njigova biorasp o lo i vostkreće u opsegu od 80-125% bioras po -lo`ivosti originalnog leka. Sama ovačinjenica izaziva dozu skepse u pogledupodjednake sigurnosti i efikasnostiparalela. Sa druge strane, istom aktivnomsupstancijom se smatraju i različiteizoforme, soli ili estri hemijski iste aktivnesupstancije. Aktivna supstancija mora dabude hemijski ista, ali različiti konstituensine moraju. U kojoj meri ove naizgled

male razlike mogu da utiču

za sada mo`emo samo spekulisati. Da ima mesta za detaljniju analizu i

zabrinutost pokazuju mnogobrojni primeri:Rajfl i Kovi su 2000. (Reiffel JA, Kow-

ey PR. Generic antiarrhythmics are not

therapeutically equivalent for the treat-ment of tachyarrhythmias. Am J Cardiol2000) pokazali da su pacijenti koji su saoriginalnog prevedeni na generički amjo-daron ponovo dobijali aritmije opasne po`ivot, koje su kod tri pacijenta bile fatalne.

U Indiji 2002. (Dhanaraj M, JayaveluA. Non-equivalence of bioavailabilitybetween generic and branded form ofsodium valproate. Neurol India2004;52:398) je studija slučaja ukazalana neekvivalentnost generičke i za{tićeneforme valproat–Na, jednog odnajefikasnijih antiepileptika {irokogspektra dejstava.

Velika studija sprovedena u Izraelu(Borgheini G. The bioequivalence andtherapeutic efficacy of generic versus

brand-name psychoactive drugs. ClinTher 2003; 25: 1578-92.) je pokazala dase kod pacijenata na generičkom varfa-rinu doza mora značajno (za 26%) pove-ćati da bi se postigle potrebne vrednostiINR-a.

Neki od generičkih preparata alendro -na ta (Epstein S, Cryer B, Ragi S, Zan che -tta JR, Walliser J, Chow J, et al. Leyes AE.Disintegration/dissolution profiles of co -pies of Fosamax (alendronate). Curr MedRes Opin 2003;19(8): 781-9.) su se i dodeset puta br`e, a neki pet puta sporijeraspadali u odnosu na originalni lek.

Na godi{njem sastanku američkogudru`enja za lipide u Los Anđelesu, ovegodine, Dr Preston Mason iz HarvardMedical School, Boston, USA je objaviorad u kojem je pokazao da u generičkimatorvastatinima ima u proseku 16%metilestarskih nečistoća, koje direktnoutiču na njihovu manju efikasnost usni`avanju povi{enih vrednosti lipida, patime i manju sposobnost preventivnogantiaterogenog dejstva. To znači da uodnosu na originalni preparat u manjojmeri smanjuju kardiovaskularne doga -đaje i smrtnost kod ovih pacijenata.

Velika anketa koja je objavljena 2006.u Drug Trend Report-u nam pokazuje dafarmaceuti i lekari različito gledaju nava`nost potencijalnih razlike između

originalnih

i generičkih lekova.Svega 5-8% farmaceuta smatra da sugenerički lekovi manje efikasni odoriginalnih, da nemaju identičan hemijskisastav i da imaju vi{e ne`eljenih efekata.Istovreme no, 8-17% pacijenata i čak 18-27% lekara smatra da ove razlike itekakopostoje.

Takođe, u studiji (Meredith. Clin Ther2003), po mi{ljenju pacijenata, generičkilekovi, zbog razlike u izgledu leka moguda dovedu do pogre{nog uzimanja, patime i do većeg broja ne`eljenih efekata,dodatnu konfuziju i uznemirenost, kao ida su manje efikasni i manje bezbedni.Pacijenti koji imaju intoleranciju na nekeod pomoćnih supstanci (laktoza, gluten,tartrazin), takođe mogu iskusiti dodatnene`eljene efekte koje nisu imali saoriginalnim lekom (jer nije sadr`ao tepomoćne supstance).

S obzirom na sve prethodno navedeno,pri odabiru terapije, posebno kod lekovasa uskom terapijskom {irinom i kod kojihse mogu javiti ozbiljni ne`eljeni događaji,treba imati na umu da i male razlikeizmeđu originala i generike mogu bitiveoma značajne za uspeh lečenjapacijenata.

po Mi[ljenju pacijenata, generički lekovi, zbog razlike u izgledu, mogu da dovedu do pogrešnog uzimanja leka

! naizgled nebitnerazlike Moguitekako da utičuna efikasnost ibezbednostgeneričkog leka

nKoja su to polja u radu Agencije zalekove, na čijem unapređenju ćeteraditi tokom 2014. godine?U prethodnoj godini a`uriran je rad na

evaluaciji dokumentacije u postupkuizdavanja dozvole za lek, obnove i izmenedozvole za lek i {to je najva`nije, re{eni susvi predmeti zaostali iz prethodnogperioda. Farmakovigilanca i vigilancamedicinskih sredstava su kao i uvekprioriteti, i u tom pogledu ćemo obnovitipraksu akreditovanih stručnih skupovaAgencije, kako bismo dodatno motivisalizdravstvene radnike da prijavljujune`eljene reakcije. Imajući u vidu javno-zdravstveni interes i brigu zanajugro`enije pacijente, `elimo i dadovedemo vi{e kliničkih ispitivanja i novihlekova, naročito onih za retke bolesti.

Nacionalna kontrolna laboratorijaAgencije je nedavno, posle proverestručnjaka Evropskog direktorata zakvalitet lekova i brigu o zdravlju (EDQM)dobila visoke ocene usagla{enosti sa

Evropskom farmakopejom, zahtevima

standarda ISO 17025 i najnovijimmeđunarodnim direktivama ismernicama. @elimo da laboratorijaostane ponos Agencije, prepoznatljiva iugledna u Evropi i svetu i kroz nju ćemopru`ati podr{ku na regionalnom planuzemljama koje nemaju uslove da izvodesve analize. Posebno planiramo da serazvijamo u pogledu efikasnije detekcijefalsifikovanih lekova i medicinskihsredstava.

Agencija je već transparentna u svomradu, ali to ne znači da ne mo`emo daidemo i korak dalje, pribli`avajući sedodatno kako na{im klijentima, ali istručnoj i op{toj javnosti.

nDa li biste izdvojili neki odpostojećih ili budućih EU projekatai zbog čega?Trenutno najznačajniji projekat koji

Agencija realizuje uz podr{ku EU je IPA(instrument pretpristupne pomoći) saEvropskom agencijom za lekove (EMA)u okviru kojeg na{i, ali i ekspertiMinistarstva zdravlja i Uprave zaveterinu odlaze na misije u sedi{te EMAu Londonu. Oni učestvuju u radu većeg

broja radnih grupa, uče i nazad prenoseznanja o najboljim praksama koje sesprovode u ovoj referentnoj instituciji.

Posle četiri godine uče{ća u projektukoji sve vreme koordini{e upravoAgencija, na{i delegati vi{e nisu samoposmatrači, već i aktivni i po{tovaniučesnici čije se mi{ljenje visokovrednuje. Ovaj projekat se zvaničnookončava u septembru, ali će nakontoga uslediti IPA2, i imamo ozbiljnenajave da će Srbija biti i u tom drugom,i moram reći ambicioznijem projektu,koji će biti prilagođen na{im potrebama,ali će zahtevati i određene izve{taje onapretku u usvajanju standarda kojiva`e u EU, a o kojima ćemo saznavatina samom izvoru, odnosno u EMA.

Skora{nja poseta ambasadora MajklaDevenporta i dr Maje Vučović Krčmariz delegacije EU u Srbiji, bila je prilika da

prezentujemo rezultate od osnivanjaAgencije do danas, sa naglaskom napraktičnim ishodima projekata podr{keod strane EU. Govorili smo i operspektivama za Agenciju u kontekstupribli`avanja Srbije EU. Ambasador jetada izjavio da je „Agencija za lekovepravi primer saradnje u procesimaevropskih integracija, naročito po{to jeSrbija u{la u novu fazu odnosa sa EU ipregovara o članstvu“. U tom smislu, usaradnji sa Kancelarijom za evropskeintegracije Vlade Republike Srbije semo`e očekivati jo{ zajedničkihpoduhvata.

Mora da istaknem da je najpozitivnijiutisak na predstavnike delegacijeostavio projekat „Izgradnja kapacitetaAgencije za lijekove i medicinskasredstva Crne Gore (CALIMS)“ koji jeALIMS izvela u periodu od maja 2011.do jula 2012. godine, {to je istaknutokao redak primer da se instuitucija koja

je obučavana od strane EU (ALIMS uTvining projektu sa francuskimagencijama), sada to znanje prenosi nadruge zemlje i regulatorna tela.

nKoje su to oblasti rada Agencije zalekove, koje će imati prioritet uusagla{avanju sa EU regulativom?

I va`eći Zakon iz 2010. godine, anaročito pravilnici koji su dono{eni umeđuvremenu, u velikoj meri suharmonizovani sa najnovijimdirektivama Unije, ali mi ni posle toganismo ni prekidali rad na ovom polju.Svakako da nameravamo da i daljeula`emo na{e znanje u puno postizanjestandarda Evropske unije, kako upolitikama i procedurama kojeprimenjujemo u svakodnevnom radu,tako i u izradi nacrta novih zakonskihodredbi. Mi kontinuirano pratimo razvoji novine u EU regulativi, i mogu reći dase sada fokusiramo nafarmakovigilancu, ali i oblasti izdavanjadozvola za lekove, obnove i varijacije.Va`ni su nam i defekti kvaliteta ifalsifikovani lekovi. , {to je sa na{egaspekta vezano za stručnu procenuAgencije u celom procesu odevidentiranja odnosno prijavljivanja,reakcije nadle`nih slu`bi.! na delegaciju

evropske unije najveći utisak ostavio je aliMs-ov projekat izgradnje kapacitetaagencije za lijekove i Medicinska sredstva crne gore (caliMs)

Intervju sa spec. dr med. Sa{om Jaćovićemdirektorom Agencije za lekove i medicinska sredstva

nacionalna laboratorija da ostane ponos agencije,prepoznatljiva i ugledna u evropi i svetu

Sve aktivnija uloga umeđunarodnim projektima

Ambasador Majkl Devnport i Sa{a Ja}ovi}

Povodom obele`avanja Nacionalnogdana borbe protiv raka dojke, u četvrtak,20. marta, u {oping-molu Delta City,Udru`enje `ena obolelih i lečenih od rakadojke „Budimo zajedno“ organizovalo jeakciju u cilju edukovanja javnosti o rakudojke i značaju preventivnih pregleda uzporuku „Nađi vreme, ne gubi `ivot“.

Ivana Zarić, Biljana Lukić, Sanja Radan,modna blogerka Zorana Jovanović – nekesu od poznatih dama koje su podr`aleakciju i zajedno sa članicama Udru`enjadelile edukativni materijal i roze ru`e, kaosimbol podr{ke, snage i nade,posetiteljkama {oping-mola.

Akciji su se priključile i dr Ljiljana Lazić,koordinatorka za rano otkrivanje rakadojke, iz Kancelarije za skrining raka

Instituta za javno zdravlje „Dr Milan

Jovanović Batut“ i Miomirka Kovačević,psiholo{kinja i jedna od osnivača Udru`enja„Budimo zajedno“, koje su savetovale eneu vezi sa ovim opasnim oboljenjem.

- Prema podacima Instituta za javnozdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”,iz 2011. godine, u Republici Srbiji obolelo je4.616 `ena od karcinoma dojke, a u istojgodini umrlo je 1.647 `ena - izjavila je drLjiljana Lazić. - Činioci koji povećavaju rizikobolevanja od raka dojke su godine starosti,rak dojke u porodici, prethodni rak dojke,rana prva menstruacija (pre 12. godine),kasna menopauza (posle 50. godine),nerađanje, kasni prvi porođaj (posle 30.godine), nedojenje i upotreba hormonskihpreparata.

Rak dojke je najče{ći maligni tumor sanajvi{om stopom mortaliteta kod `ena{irom sveta, ali i u Srbiji. Svake godine, u

svetu, oboli oko 1,150.000 `ena. U Evropise kod jedne od deset `ena pre nego {tonapune 80 godina dijagnostikuje rak dojke,dok se oko 20-30% slučajeva javlja kod`ena koje su mlađe od 50 godina.

- @ene treba da znaju da se rak dojke nemo`e sprečiti, ali se mo`e dijagnostikovatijo{ u početnoj fazi, dok je manji od 1 cm, itada je bolest izlečiva u vi{e od 90%slučajeva. Otkrivanje raka dojke u ranoj fazi

`eni daje velike {anse za izlečenje, br`ioporavak, smanjenje invalidnosti, kao i boljikvalitet `ivota. Na`alost, zbog kasnogotkrivanja u oko 50% slučajeva `enama semora uraditi mastektomija, odnosnoamputacija dojke - ističe Jasmina Lukić,predsednica Udru`enja “Budimo zajedno”i napominje: - Kroz ovakve akcije elimo daobrazujemo `ene i podstaknemo ih napreventivne preglede, jer je to najbolji načinda se bolest dijagnostikuje na vreme, a

samim tim poveća i stepen izlečenja.Uspe{nim lečenjem podrazumeva seobjedinjeno lečenje telesnih simptoma, kaoi psiholo{ka pomoć. A najva`nije je da enazna da nije sama!

@ene u Srbiji u grupi su srednjeg rizikaoboljevanja od karcinoma dojke, u odnosuna `ene u Evropi. Međutim, zbogneinformisanosti i odsustva preventivnihpregleda u visokom su riziku umiranja odove vrste malignog tumora – svaka 12. ena,u Srbiji, oboli od nekog oblika raka dojke.

u 2011. godini u srbiji je 4.616 `enaobolelo od raka dojke

Nacionalni dan borbe protiv raka dojke

nađi vreme, ne gubi `ivot!

Udru`enje `ena obolelih i lečenih od raka dojke "BudimoZajedno" je osnovano decembra 2010. godine kao dobrovoljna,humanitarna, nevladina i neprofitabilna organizacija koja okupljaobolele i lečene od raka dojke, članove njihovih porodica,prijatelje i druge zainteresovane ljude. Cilj udru`enja je da pru`iinformacije i psiholo{ku podr{ku `enama obolelim i lečenim od

raka dojke, kako bi se {to pre i lak{e vratile normalnom `ivotu,kao i njihovim porodicama. Udru`enje radi na prevenciji rakadojke i edukaciji o potrebi preventivnih i redovnih pregleda.

Za{to je dobro biti član udru`enja? Zato {to je lak{e svepodeliti sa onima koji su kroz to pro{li, upoznati nove prijateljei steċi nova saznanja.

Informacija i prevencija

Poznate ličnosti i članice Udru`enja „Budimo zajedno“ damama u DeltaCityju poklanjale roze ru`e, apelujući na značaj preventivnih pregleda

„U Srbiji svakog dana 15 osoba umre odinfarkta miokarda“, saop{teno je nakonferenciji za novinare na početku kampanjeDo`ivi `ivot koju su u maju mesecu pokrenulatri stručna lekarska udru`enja: Udru`enjekardiologa Srbije, Udru`enje koronarnihjedinica i Akademski medicinski edukacionicentar (AMEC).

„Na globalnom nivou 30 odsto smrtiuzrokovano je bolestima srca i krvnih sudova.Po broju smrtnih ishoda Srbija se nalazi međuprva tri u Evropi, nakon Rusije i Ukrajine”,izjavio je prof. dr Zoran Peri{ić, predsednikUdru`enja kardiologa Srbije. “Neophodno jeda udru`enim snagama uka`emo na va`nostprevencije, kvalitetne dijagnostike i savremeneterapije kako bi se spaslo {to vi{e `ivota:“

Tim navodima pridru`io se i prof. drAleksandar N. Ne{ković, ispred Udru`enjakoronarnih jedinica Srbije: „Na{i pacijenti, kaoi {ira javnost nedovoljno su upoznati sa bitniminformacijama, koje su često od `ivotneva`nosti. Nizak nivo osve{ćenosti o faktorimarizika, kao i nizak ekonomski standard dru{tvaizmeđu ostalog doveli su do toga da je najvećibroj hospitalizacija i u Srbiji vezan zakardiovaskularne bolesti.“

Predsednica Udru`enja koronarnih jedinicaSrbije prof. dr Biljana Putniković unela je

optimizam rečima: „U zemljama ZapadneEvrope, poslednjih nekoliko godina do{lo je dosmanjenja stope smrtnosti od infarkta. Četiriod pet prevremenih smrti od infarktamiokarda ili mo`danog udara mogu se sprečitiizmenom stila `ivota. Jedan od načina dadugoročno smanjimo stopu mortalitetasvakako je unapređenje Nacionalnog Registrapacijenata obolelih od AKS.“

Alarmantne statističke podatke saop{tila jei mr sc. med. Nata{a Mickovski Katalina, izInstituta za javno zdravlje ‘’Dr Milan JovanovićBatut”: „U na{oj zemlji svaki treći odraslistanovnik je svakodnevni pu{ač, potro{nja soliduplo prema{uje preporučene vrednosti, a

gojaznost je pisutna kod 23 odsto odraslogstanovni{tva, povi{en krvni pritisak ima 47%ljudi, a 68% stanovnika fizički neaktivno..“

Novinar i muzički kritičar Petar PecaPopović podelio je sa prisutnima svoje ličnoiskustvo: „Nikada se nisam mirio sačinjenicama, već sam se trudio da se protivnjih borim i to tako {to sam menjao sebe isvoje `ivotne navike. Prvo i najva`nije je da negubite veru u `ivot i u sebe, a drugo da sepridr`avate saveta lekara“, zaključio je Popović

Kampanja Do`ivi `ivot realizuje se podpokroviteljstvom Ministarstva zdravlja iInstituta za javno zdravlje Srbije "Dr MilanJovanović Batut".

Kompaniji GSK je 14. apriladodeljena presti`na nagrada„Najbolji poslodavac 2014.“ u Srbiji,u kategoriji farmaceutske industrije.Nagradu je dodelio „Infostud“, uz

podr{ku Ministarstva rada i socijalnepolitike.

Nagrada je dodeljena na osnovurezultata istra`ivanja sprovedenogu 41 kompaniji, anketiranjem

ukupno 4.826 zaposlenih. Ukategoriji farmaceutske industrije uistra`ivanju je učestvovalo osamkompanija.

GSK je već treću godinu za redom

prepoznat u Srbiji kao kompanijakoja ula`e u razvoj i podstičezadovoljstvo svojih zaposlenih.Prethodnih godina Smart Kolkektivi USAID dodelili su GSK-u nagrade

za najbolje volonterske projekte ukategoriji razvoj zaposlenih, zauspe{no sprovođenje akcija„Narand`asti dan“ (2012. godine) i„Zlatni izazov“ (2013. godine).

Zaposleni u kompaniji GSK su se 20. marta pridru`ili AmbasadiVelike Britanije u Beogradu u humanitarnoj trci na jednu milju - “SportRelief”. Trka je organizovana kako bi se prikupila finansijska pomoćSvrati{tu za decu, u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije i Ragbifederacijom Srbije.

“Ponosan sam na GSK tim koji je spreman da podr`i humanitarneinicijative i da ulo i vreme i energiju kako bi doprineo pobolj{anju uslova`ivota za decu iz Svrati{ta. Drago mi je da smo kao farmaceutskakompanija imali priliku da kroz akciju promovi{emo zdrav način ivota.Mali korak od nas za bolji dan kod njih”, obratio se zaposlenima MilutinDelić, generalni direktor GSK za Srbiju i Crnu Goru.

Ovo je prvi put da je akcija „Sport Relief“ odr`ana u Beogradu. UVelikoj Britaniji se sprovodi već 12 godina sa ciljem da prikuplja sredstavaza najugro`enije slojeve stanovni{tva i podi`e svest o značaju sporta izdravih navika u svakodnevnom `ivotu. Do sada je okupila 423.000učesnika. O popularnosti akcije govori i činjenica da se svake godine zanju komponuje zvanična „Sport Relief“ pesma, koju izvode neki odnajpoznatih izvođača sveta (Elton John, Robbie Williams, Leona Lewisi drugi). Ove godine tu čast imala je grupa “Little Mix”.

prvi put trka “sport relief” odr`ana je u beogradu

GSK i Ambasada Velike Britanije

Trka za Svrati{te

Kampanja tri stručna lekarska udru`enja

Do`ivi `ivot -predupredi infarkt

GSK Srbija najbolji poslodavacu farmaceutskom sektoru 2014.

GSK Srbija je, u saradnji sa organi za -cijom Save the Children, odr`ala dobrot -vornu aukciju namenjenu prikupljanjusredstava za Dečiji centar Mali Princ, po -čet kom ove godine. Na aukciji odr`anoj uVr{cu, u kojoj su učestvovali zaposleni uGSK, prikupljeno je 206.500 dinara.

Po{tovanje ljudskih prava i podsticanje

raznolikosti predstavljaju vrednosti kojeGSK deli sa centrom Mali Princ, stoga sui sredstva prikupljena na dobrotvornojauk ciji namenjena podr{ci integraciji rom -ske dece u dru{tvenu zajednicu.

Aukciji je prethodila kreativna ra -dionica, na kojoj su romska deca, zajednosa zaposlenima u GSK, izradila aukcijskepredmete u „decoupage“ tehnici.

Osim sprovođenja lokalnih projekata,GSK i Save the Children imaju i zajedničkuglobalnu misiju – da spasu `ivot milionu

dece {irom sveta. Globalno partnerstvoizmeđu GSK i Save the Children preva -zilazi tradicionalni korporativni model do -brotvornog prikupljanja sredstava. Ono jeprisutno u raznim oblastima GSK poslo -vanja, uključujući kapacitete ove kompa -ni je u istra`ivanju i razvoju koje se usme -ra va na spasavanje `ivota dece.

Dok ovo čitamo, 7 miliona dece ispod petgodina umire svakog dana od bolesti ko jese mogu sprečiti. U poslednjih 10 go dina,napravljen je značajan napredak glo balnokako bi se smanjila stopa smrt nos ti dece,međutim, potrebno je ulo`iti mnogo vi{enapora kako bi se sprečilo da deca umiru.

svakog dana u svetu 7 miliona decaispod 5 godina starosti,umre od bolesti koje se mogu spečiti

Podr{ka integraciji romske dece

Humanitarno kuglanjeza negu 30 pacijenata

GSK i Save the Children

BELhospice

Članice INOVIA i ove godine podr`alesu tradicio nal ni humanitarni BELhospiceturnir u kuglanju, odr`an 7. marta, uočiDana `ena.

Na turniru je sakupljeno 7.000 evraod brojnih donatora, {to će poslu`iti zapokrivanje godi{njih tro{kova radajedne medicinske sestre, koja u svakomtrenutku brine o 30 pacijenata.

"BELhospice postoji već deset godinai do sada smo zbrinuli vi{e od 1.300pacijenata i njihovih porodica. Ovo nebi bilo moguće da nije bilo podr{kekompanija i zato `elim da vam se u imeBELhospice centra, svih na{ihpacijenata i u svoje lično ime zahvalim{to ste svojom donacijom i uče{ćem naturniru podr`ali na{ rad", rekao je ZoranPurković, direktor BELhospice centra.

Pored GSK-a, turnir su podr`ale Apa -tin ska pivara, Inel, Executive Group,PharmaSwiss, Adecco, Vivid Moment,Mont Projekt, Astra Zeneca, Tele -Group, SADE, S&T, Mil{ped i BelMedic.

BELhospice je prva specijalizovanadobrotvorna organizacija u Srbiji kojapru`a palijativno zbrinjavanje pacijen -ti ma sa aktivnom, progresivnom, uzna -pre dovalom bole{ću za koje je prog no -za ograničena. Palijativno zbrinjavanjeje pristup koji pobolj{ava kvalitet `ivotapacijenta i porodice, suočavajući se saproblemima koji prate bolesti kojeugro`avaju `ivot kroz prevenciju i otkla -njanje patnje putem ranog otkrivanja inepogre{ive procene i lečenja bola idrugih problema: fizičkih, psiho so cijal -nih i duhovnih.

Intenzivna istra`ivanja koja se spro vo -de poslednjih 20 godina ukazuju da jerana dijagnoza i pravovremeno leče njeAlchajmerove bolesti ključ mak simal nogterapijskog učinka. U Srbiji se dijagnozaove bolesti uspostavlja kasno, kada suonesposobljavajući simptomi jasni, amentalne promene potpuno vidljive.Rano postavljanje dijagnoze je ključnokako bi se pravovremeno za po čelaterapija, ukućani i rodbina pripre mi li iedukovali za negu obolelih odAlchajmerove bolesti.

Kroz mnogobrojne aktivnosti Udru e -nja građana Alchajmer skreće pa`nju nava`nost ranog prepoznavanja i dijag nos -tikovanja ove bolesti, sprovođenja svihterapijskih mogućnosti kao i va` nostnefarmakolo{kih tretmana. Po redkliničkog lečenja, izuzetno je bitna isocijalizacija obolelih. Udru`enje građ a -na Alchajmer nizom aktivnosti usme re -nih na pobolj{anje kvaliteta `ivotaobolelih od demencije, u velikoj meripoma`e i onima koji se staraju o

obolelim. Pri udru`enju funkcioni{eDnevni boravak za obolele od demen cije

gde se sprovode terapeutski pos tupci,kao {to su psihoterapija, okupa cio naterapija, muzikoterapija i ostaleprimenjive metode kao potpora medika -mentoznoj terapiji. Kroz vi{egodi{njeiskustvo u radu sa obolelim u Dnev nom

boravku stručni tim udru`enja sesuočava sa nepravovremenim prepo zna -vanjem bolesti, sa neadekvatnom negom,kao i odsustvom potrebne tera pi je.Poznato je da postojeći lekovi ne mogudovesti do potpunog izlečenja, ali znatnomogu uticati na usporavanje toka bolesti.

Alchajmerova bolest je neurolo{ki

poremećaj koji dovodi dolaganog propadanja mozga, stvarajućiprobleme sa pamćenjem, svakodnevnimfunkcionisanjem i pona{anjem. Demen -cija je stečeno, postojano stanje glo bal -nog intelektualnog pada {to je ud ru enosa izmenama ličnosti dovoljnog stepenada kompromituje profesionalnu aktivnosti socijalne relacije bolesnika. AB je pro -gresivna neurodegenerativna bolest.

Simptomi Alchajmerove bolesti nastu -paju postepeno, gotovo neprimetno, teni oboleli, ni njegova porodica ne moguodrediti njen tačan početak. U ranoj fazibolesnik počinje da zaboravlja svakod -nev ne, relativno nebitne činjenice (retkospominjana imena ljudi, retko upotre b -ljavane reči i sl.), ali ubrzo zaboravljadogovore i obaveze, kao i va`ne aktiv -nosti iz svakodnevnog `ivota (da isključi{poret, struju, da zatvori slavinu i sl.).Tako postepeno postaje ovisan o ma -njem ili većem stepenu tuđe pomoći.Bolesnik najpre gubi sposobnost pam -ćenja novonaučenih sadr`aja, dok onaranije naučena ostaju dugo sačuvana.

Simptomi Alchajmerove bolestipojavljuju se postepeno, tokom periodaod nekoliko godina i variraju od osobe doosobe. Prvi simptomi koji se pojavljuju,obično su zaboravnost i blaga konfuzija.

Osobe zahvaćene Alchajmerovombole{ću nisu u stanju da vode samo s ta -lan `ivot, u kasnijim fazama bolesti

siMptoMi bolestivariraju od osobe do osobe, zato jeotkrivanje jo{ te`e

Početak neprimetan, razvoj veoma te`akUdru`enje građana Alchajmer

Rano otkrivanje - ključno za uspe{nuterapiju alchajmerove bolesti

Faktori rizikaDefinisani faktori rizika su podeljeni u

dve grupe: faktori na koje se ne mo`euticati su starost, genetika i porodičnaistorija.

Faktori rizika na koje se mo`e delovatisu stanje srca i krvnih sudova, česte te`epovrede glave i način `ivota.

Glavni faktor rizika od oboljevanja od

A.B. je starost. Alchajmerova bolest uvećini slučajeva zahvata osobe preko 65godina. Zabele`eni su i slučajevi ispodove starosne granice.

potreban imje 24-časovni nadzor.Kako kod nas takoreći ne postojeadekvane ustanove za sme{taj obolelih,osoba zahvaćena ovom bole{ću ostaje uporodičnom okru`enju, uglavnomupućena na jednu osobu. Iz dosada{njegiskustva u radu sa članovima porodica,u većini slučajeva negovatelj je bračnidrug koji je takođe u poodmaklimgodinama. Bolest traje od 8 do 12 godina,{to podrazumeva dugotrajnu negu. Udugim godinama nege ovih bolesnika,osoba koja neguje obolelog dovodi i sebeu stanje iscrpljenosti, {to je gotovoneminovno vodi u krizu.

Prema nezvaničnim procenama uSrbiji boluje oko 200.000 ljudi. Pora -`avajuća je činjenica da lekarsku pomoćpotra`i tek jedna trećina obolelih, a samo4% uzima terapiju. Problem je {to se uSrbiji Alchajmerova bolest dijag nos tikujeu kasnoj fazi, a za efikasnost terapijeveoma je va`no njeno rano prepozna -vanje. Vrlo često se prvi sim ptomidemencije poistovećuju sa promenamashodnim fiziolo{kom starenju.

Od su{tinske va`nosti je danegovatelj ima u toku dana određenovreme koje će posvetiti sebi. Upravo iztih razloga ukazala se potreba zaotvaranje dnevnog boravka za obolele,da bi osoba koja neguje imala predah odnege.

Udru`enje za pomoć obolelim odhroničnih virusnih hepatitisa HRONOS, 25.februara 2014. organizovalo je javni skup”Srbija sa hepatitisom u 2014. godini” usaradnji sa Kliničkim centrom Srbije,Institutom za javno zdravlje „Batut“ i

neophodna nacionalna strategija za borbu protiv ove te{ke bolesti

Svaka 12. osoba obolela od hepatitisaAktivnosti udru`enja HRONOS

Kancelarijom za{titnika prava građana.Prema proceni Svetske zdravstvene

organizacije (SZO) svaka 12. osoba jeobolela od hroničnog virusnog hepatitisa(B i/ili C), {to u Srbiji iznosi oko 500.000osoba. Od hepatitisa C se svake godineleči samo oko 300 ljudi, a otkriva duplovi{e. To govori o jednom od problema sakojima se susreću pacijenti, te je nu`no {to

pre početi dono{enje i sprovođenjeNacionalne strategije za borbu protivhepatitisa koja podrazumeva konkretnekorake u prevenciji, dijagnostici i lečenju.Nacionalna strategija je u zemljama kao{to su {kotska i Francuska dovela dopostepenog smanjenja broja novoobolelihi do efikasnije kontrole hepatitisa.

Situacija sa hepatitisom B, i poredzakonske obaveze vakcinacije zdravstve -nih radnika, novorođenčadi i tinejd`era, uSrbiji je veoma slo`ena. Zabele`eni su

smrtni ishodi od ove bolesti i to kod osobakoje su bile u obavezi da prime vakcinu alito ipak iz nekog razloga nisu učinile.

Krajem marta, u Ni{u, odr`ana je itribina pod nazivom “Multidisciplinarnipristup problemu hepatitisa C” za lekareop{te prakse. Predavači su bili prim. drMira Kis iz DZ Novi Beograd, prof. dr MajaJovanović iz Infektivne Klinike KC Ni{ iUro{ Rajaković iz Udru`enja „HRONOS“.Zaključeno je da se dodatnim anga`ova -njem i kontinuiranim edukacijama lekara

op{te prakse posti`e veći stepen uotkrivanju hepatitisa, a time i pravov -remenije i efikasnije lečenje obolelih.

Kako je samo 20% osoba obolelih sve -sno svog zdravstvenog stanja i činjeniceda nose virus, ukazivanjem na vrste rizičnihpona{anja, boljim higijen sko-sanitarnimnadzorom pru`alaca zdrav stvenih i drugihusluga (stomato lo{kih ordinacija, manikir-pedikir salona, studija za tetova`u i sl.) iobuhvatnijim testiranjem, smanjuju sepandemijski efekti hroničnog virusnoghepatitisa C.

Jedna od najte ih poplava koja je zade silaove prostore nanela je nenadoknadivu {te -tu odnev{i sa sobom ljudske ivote i ostaviv{idugotrajne posledice na ivote ljudi koje jeova prirodna nepogoda ugrozila. Ma terijalne{tete su ogromnih razmera i imaće ozbiljanuticaj na dru{tvo i ekonomiju Srbije.

Vi{enedeljna borba sa stihijom i spasa -vanje ivota i zdravlja naroda nastradalog upoplavama, međutim, pokazali sue i punosolidarnosti i elje da se pritekne u pomoćonima kojima ivoti nikada vi{e neće biti isti.Jedan od prioriteta čitave zajednice je bio isačuvati zdravlje ljudi, odmah po{to je vo -dena stihija protutnjala Srbijom ali i kas nijepo povratku ljudi ugro`enih popla va ma nasvoja ognji{ta.

Članice Udru`enja Inovia koje čine nekeod najvećih i najznačajnijih svetskih farma -ceut skih kompanija brzo su reagovale naapele da je zbog poplava nu`no obezbediti

farMaceutske kompanije pokazale da razumeju veli~inu nevoljeu kojoj se na{lo ugro`eno stanovni{tvo

Hitna pomoć ulekovima i novcu

Trupa Cimerman & De Pero iz [vajcarskenastupala je prvi put u okviru Beogradskogfestivala igre u Pozori{tu na Terazijama.

Nastup koji je organizovan krajem marta,podr`ala je {vajcarska farmaceutskakompanija Roche koja tradicionalno poma`e

odr`avanje Beogradskog festivala igre.Čarobni svet kakav re`iraju Cimerman i

De Pero, nastupao je u pozori{tima i na

festivalima {irom sveta.U Beogradu sunastupali sa predstavom pod imenom "[ijaje bila vrat".

Čarobni svet {vajcarske igre

Članice INOVIA u akciji pomoći građanimakoje su pogodile najveće poplave u istoriji Srbije

dodatne količine lekova gotovo svih tera -peut skih kategorija.

Slanjem donacija u lekovima, novcu, uče -{ ćem zaposlenih u prikupljanju pomoći, vo -lontiranjem i agitovanjem za pomoć Sr bi ji{irom sveta, članice Inovia su pokazale darazumeju veličinu nevolje u kojoj se na{ lougro`eno stanovni{tvo i da postoji pot punaspremnost da i ubuduće u okviru svojih

mogućnosti pru`e punu i hitnu po dr{ kukada god je to neophodno. Ukupna vre d nostnjihovih donacija je oko 300.000 evra.

Kompanija Merck donirala je veliku ko li -~inu vrednih lekova. Merck Srbija, obezbe -dila je do naciju za pacijente sa hro nič nimbolestima kao {to su dijabetes, hi per tenzijai angina pektoris. Lekovi će biti is po ručeniCentralnoj apoteci KCS.

Farmaceutska kompanija GSK (Glaxo -Smith Kline) obezbedila je za Srbiju, zbogvanredne situacije izazvane elementarnim

nepogodama, vrednu donaciju u novcu ilekovima.

GSK je Ministarstvu zdravlja kao huma ni -tarnu donaciju stavio na raspolaganje an ti bio ti -ke i lekove za respiratorne bolesti (ukupno6.800 kutija), a već 23. maja započeo je isp o -ru ku zahtevanih količina.

Kompanija Janssen-Cilag uplatila je Crve -nom krstu Srbije zna~ajnu finansijsku donaciju.

I kompanija AstraZeneca je iskazala sprem - nost i elju da pomogne na{oj zemlji u te{kimtrenucima kroz koje svi prolazimo.Predstavni{tvo kompanije u Beogradu pru ilo

je podr{ku kroz donaciju lekova iz tera pij skihoblasti koje kompanija pokriva, a zanajugro`enije populacije pacijenata - onko -lo{ ke, kardiolo{ke i pulmolo{ke grupe. Ta ko -đe, ovo uključuje i dostavljanje potrebnih ko -ličina anestetika i antibiotika, ako i kada budubili potrebni.

AstraZeneca aktivirala se i globalno i cen - trala kompanije pokrenula je inicijativu zapomoć Srbiji u saradnji sa Crvenim krstom.

I kompanija Roche ve} od prvog danadrame sa poplavama donirala je lekove izsvoje palete.

nKoja su prioritetna pitanja koja bitrebalo re{iti kako bi se unaprediokvalitet `ivota osoba koje `ive saHIv-om u Srbiji?

Prioritetno pitanje je povlačenje Glo -balnog fonda iz Srbije ove godine. Najvećiiza zov je da dr`ava uoči benefite spro ve -denih projekata, a koji zaista jesu daliznačajne rezultate za javno zdravlje i sta -novnike Srbije. Potrebno je da se nastaveove aktivnosti i usluge, a jedini način je dadr`avne i lokalne strukture prepoznaju ipodr`e ove projekte u budućnosti.

Problem je takođe i nedostatak testova,koji su osnovna dijagnostička sredstva ulečenju HIV infekcije i utvrđivanju stepenarezistencije na propisanu terapiju. Testoviza merenje nivoa HIV virusa u krvi i stanjaimunolo{kog sistema su uvr{teni na listuredovnih medicinskih usluga koje finansiraRFZO, ali sredstva za njihovo redovnosnabdevanje nisu obezbeđena.

Ističemo i problem standardizacijeupotrebe post-ekspozicione profilakse,posebno za zdravstvene radnike koji se

osobe kojima savremenakombinovana terapija nijedostupna nemaju drugemogućnosti za lečenje

Rana dijagnostika prevenirai zaustavlja {irenje HIv-a

Intervju sa Nadom Mićić, predsednicom udru`enja Q-klub

nađu u riziku, radi povećanja kvalitetarada i odnosa između lekara i pacijentakoji `ive sa HIV-om. Primera radi, kada bizubarima dr`ava omogućila da nakonrizične izlo`enosti dobiju profilaksu, ondabi se promenila dosada{nja praksa iz be -gavanja rada sa pacijentima infici ranimHIV-om.

Osim toga, ne sme se zanemariti nizna čaj dostupnosti savremene kom bi -novane terapije za pacijente. Osobekojima savremena kombinovana terapijanije dostupna nemaju druge mogućnostiza lečenje i kod njih je neizbe`no {irenjeHIV infekcije, {to se dramatično odra`avana njihovo zdravstveno stanje i pred stav -lja ozbiljan rizik za javno zdravlje. Dos tup -nost novih lekova obolelima ima značajanuticaj i na prevenciju i smanjenje rizika odpreno{enja infekcije. Pored toga, obolelojosobi se omogućava normalan `ivot, saočuvanom radnom sposob no{ću, kako nebi pala na teret dr`ave i fondova zasocijalnu za{titu.

nKoji je značaj rane dijagnostike?Značaj rane dijagnostike je u tome {to

omogućava da se preveniraju dva pro ble -ma u lečenju HIV-a, a to su „kasni paci -jen ti“ i „pacijenti koji su inficarni, a nisu

dijagnostifikovani“. Rana dijagnoza omo -gućava otpočinjanje lečenja na vreme,veći stepen uspe{nosti primene terapijetj. najbolji ishod lečenja za pacijenta, uve -ćanje radne sposobnosti i kvaliteta ivotakod osoba koje `ive sa HIV-om, kao ismanjenje nenamernog prenosa HIV-a na

druge osobe. Rana dijagnostika, dakle,prevenira i zaustavlja {irenje HIV-a.

nKada i gde se radi testiranje i kolikose testova uradi godi{nje?Testiranja se organizuju u dr`avnom

i nevladinom sektoru. Redovno testiranjena HIV i druge polno prenosive bolesti seodvija preko Instituta za za{titu javnogzdravlja i njihove mre`e na 23 lokacije uzemlji. Međutim, slabost ovog pristupa je{to je institucionalizovan, zatvoren ipasivan prema korisnicima. Nevladinsektor tj. udru`enja građana, naprimerJAZAS, Duga, SPY, Q-klub i drugi, radetestiranje u svojim organizacijama i naterenu. Testiranje je usmereno na po -sebno osetljive populacije (gay osobe,mu{karce koji spavaju sa mu{karcima,komercijalne seksualne radnice i dr) ite{ko dostupne podgupe (transrodne itran seksualne osobe). Najveći brojtestiranja se godi{nje uradi u Beogradu.Godi{nja stopa testiranja je oko 5 odstoodnosu na broj stanovnika, {to je nedo -voljno i manje od evropskog proseka.

nKoji su značajni datumi kada je upitanju testiranje na HIv?Pored 1. decembra, Svetskog dana

borbe protiv HIV/AIDS-a, manjepoznata, ali izuzetno značajna jeEvropska nedelja testiranja na HIV, kojaje prvi put obele`ena u Srbiji od 22. do29. novembra pro{le godine. Krajnji cilj

! godi[nja stopatestiranja - oko 5%stanovnika - nedovoljnaje i Manja odevropskog proseka

nastavak na slede}ojstrani

preventivoM treba sprečiti probleme„kasnih pacijenata“ i„pacijenata koji su inficarni,a nisu dijagnostifikovani"

akcije i testiranje na raznim lokacijama uBeogradu.

nDa li imate iskustva u regionalnojsaradnji i na koji način ona doprinosepacijentima koji `ive sa HIv-om?Q-klub sprovodi svoje aktivnosti na

nacionalnom i međunarodnom nivou,

tako da i u regionu organizujemo odre đe -ne aktivnosti koje najvi{e do pri nose paci -jen tima u domenu terapije (pos ve će -nost/adherencija u terapiji) i u domenudestigmatizacije i dekrimina li zacije ne na -mer nog prenosa HIV-a. Aktivnosti ve za neza terapiju odnose se na izdavanje „HIVbilten HTB“ časopisa za BiH, Crnu Goru,Hrvatsku i Srbiju, koji je namenjeninformisanju i edukaciji osoba koji `ive saHIV-om, zdravstvenih radnika i me di cin -skoga osoblja.

Najaktuelnije su aktivnosti na projektukoji trenutno sprovodimo uz podr{kuAmfar fondacije, a koji se zove „Smanjenjeprenosa HIV-a i podr{ka za gay osobe,mu{karce koji spavaju sa mu{karcima itransrodne osobe“.

Iskustvo kroz rad na{eg udru`enjanam govori da su osobe koje ive sa HIV-om najaktivnije i najosna`enije u RepubliciSrbiji, a zatim u Republici Hrvatskoj . Udrugim zemljama u okru`enju je rad orga -nizacija uglavnom usmeren na prevencijuHIV-a i HCV-a.

naktivno učestvujete u radu EaTG.Koja su va{a najznačajnija iskustva?Evropska grupa za terapiju protiv AIDS-

a (EATG) je grupa aktivista iz preko 30evropskih zemalja koja od 1991. godinekontinuirano radi na unapređenju uslovaza lečenje HIV pozitivnih osoba i na dos -tupnosti terapije. Kroz ovu orga nizacijuimamo priliku da učestvujemo u raduEvopskog savetodavnog odbora zajednice(ECAB) koji usko sarađuje sa farma -ceutskim kompanijama na sprovođenjuistra ivanja, revidiranju kliničkih protokolai obezbeđivanju dostupnosti lekova.Takođe, EATG se bavi unapređenjempolitika koje se tiču HIV/AIDS-a u Evropi.HIV/AIDS je u mnogim evropskimzemljama značajno pitanje i njemu seposvećuje adekvatna pa`nja. Mi činimosve da usmerimo vi{e pozitivne pa`nje naova pitanja i u na{oj zemlji.

Evropske nedelje testiranja na HIV je davi{e ljudi postane svesno svog HIV statusai da se smanji sindrom kasne dijagnozekod pacijenta kroz predstavljanje koristi odtestiranja na HIV. Fokus ove prve nedeljeje razgovor o HIV-u i testiranju na HIV.Akcija se spro vodi kako bi podr`ala dijalogizmeđu svih par tnera (zdravstvenihcentara, organi za cija civilnog dru{tva idonosioca odluka {irom Evrope) sa ciljemda se pojedinci u riziku podstaknu da tra`etest na HIV i da bude veća ponudatestiranja na HIV onima koji su uopasnosti.

U tome imamo nekoliko ciljeva:nPodsticanje ljudi koji bi mogli biti u

opasnosti od HIV-a da se testirajunPodsticanje zdravstvenih radnika da

ponude test na HIV kao deo rutinskenege u određenim okolnostima iuslovima (u skladu sa postojećimevropskim smernicama)

nPodr{ka i ujedinjivanje organizacija izzajednice da pojačaju testiranje na HIVi razmene stečeno iskustvo izmeđuzemalja

nPodizanje svesti o dru{tveno-ekonomskoj koristi inicijativa zatestiranje na HIV kod onih kojiodlučuju.

Nekoliko organizacija iz Srbije uključilose u ovu akciju. Q-klub će u saradnji sadrugim organizacijama tokom Evropskenedelje testiranja organizovati promociju

! proMena praksepreMazdravstveniMradniciMaproMenila bi injihov rad sapacijentiMainficiraniM hiv-oM

Pru`anje zdravstvene nege jedan je odnajvećih izazova sa kojim se dana{njedru{tvo suočava. Oko jedne trećine svet -skog stanovni{tva i dalje nema pristupaosnovnim lekovima i vakcinama. Sanofi elida omoguci pristup kvalitetnim le ko vima ivakcinama {to većem broju pa ci je nata urazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.

Kao lideri globalnog zdravstva, ula`emosve svoje resurse i stručnost u postizanjeovoga cilja kroz inovativna terapijska re{enjakoja odgovaraju potrebama pacijenata.

Na{a strategija poslovanja ima četiriključne oblasti: pacijent, etika, ljudi i planeta.Sanofi stavlja pacijenta u centar, trudimo seda kroz blisku saradnju sa zdravstvenimradnicima, nevladinim organizacijama,dr`avnim organima i udru`enjimapacijenata na najbolji mogu}i nacin nosimonasu viziju i pronađemo re{enje kojepobolj{ava zdravstvenu negu uz visokoeti~ke norme pona{anja i poslovanja.

Kako bismo unapredili pristup terapiji zaone pacijente kojima je to najvi{e potrebnou zemljama koje su siroma{ne resursima,

Sanofi je formirao "Pristup lekovima"

(Access to Medicines), odeljenje koje jeusredsređeno na posebne oblasti u vezi smalarijom, tuberkulozom, epilepsijom,mentalnim poremećajima i nekimzapostavljenim tropskim bolestima. SanofiPasteur takođe nastoji da vakcine učini

dostupnim {to većem broju ljudi. G a r a n c i j a

bezbednosti pacijenata je nama odsu{tinske va`nosti, zbog čega se krozspecifične procese i način poslovanjapridr`avamo rigoroznih standarda kvalitetau svim zemljama sveta.

Kako bismo odgovorili na sve izazove uoblasti javnog zdravlja, uspostavili smo ibrojna partnerstva. Blisko sarađujemo saorganizacijama kao {to su Svetskazdravstvena organizacija, Fondacija Bila iMelinde Gejts, UNICEF i mnogi drugi.

Fondacija Sanofi Espoir pokrenuta je2010. godine sa bud`etom od 33,7 milionaEUR za period od pet godina. Posvećena jesmanjenju nejednakosti u zdravstvenoj nezimeđu najsiroma{nijim zajednicama u svetu.Fondacija se usredsređuje na tri ključneoblasti: rak kod dece, smrtnost kod porodiljai novorođenčadi i pristup zdravstvenoj neziza pacijente iz osetljivih grupacija.

Omogućiti zdravstvenu negu svima iodr`ati viziju pacijenta u njenom centru jedanas za sve nas veliki izazov i mi kaokompanija smo spremni da se u ciljuostvarenja svoje vizije na dalje razvijamo,menjamo, a opet ostanemo dosledni svojimetickim i poslovnim principima visokihstandarda.

Jelena BogdanovićCountry ManagerSrbija i Crna Gora

Mi si ja IN O V IA je u pro mo ci ji te h no lo {kog i eko no m skog ra zvo ja ino va ti v ne fa r ma ceu t ske in du stri je u Sr bi ji, i kao li de ri na tom po lju,po sve }e ni smo ra du sa svim re le van t nim su bje k ti ma ko ji mo gu uti ca ti na po bo lj {a nje zdra v stve nog si ste ma Sr bi je.

Od 2009. go di ne, IN O V IA je ~lan EF P IA, Evro p ske fe de ra ci je fa r ma ceu t ske in du stri je, ~i jiko de k si su sa mim tim pos ta li oba ve zu ju }i za sve ko m pa ni je ~la ni ce Udru e nja IN O V IA.

Udru e nje proi zvo |a ~a ino va ti v -nih le ko va IN O V IA osno va no je u fe -brua ru 2007. go di ne. ^ine ga 19 ino va ti v nih fa r ma ceu t skih ko m pa ni ja ko je po slu ju u Sr bi ji.

fondacija sanofi espoir posve}ena smanjenjunejednakosti me|unajsiroma{nijim zajednicama u svetu

o nama

Sanofi

Pacijent, etika, ljudi i planeta

na{a misija~lanstvo