Kapitalno budžetiranje Ocena kapitalnog budžetiranja tj. ekonomske efikasnosti investicija podrazumeva:

Izrada predloga investicionog projekta podrazumeva konkretizaciju i usklađivanje istih sa strateškim

ciljevima preduzeća.

Procenu dodatnog poslovnog toka nakon oporezivanja.

Procena dodatnih tokova novca po projektu.

Izbor projekta na osnovu maksimiranja vrednosti kao kriterijuma prihvatljivosti.

Stalnu procenu primenjenih investicionih projekata i izvšenje revizije završenih projekta.

Procena projekata „Uvećani poslovni novčani tok posle oporezivanja“

Preduće investira novac s ciljem da u budućnosti ostvari veće novčane tokove, jer se samo novac može

reinvestirati ili isplatiti akcionarima.

Tokove novca bi trebalo određivati nakon oporezivanja.

Analizira se situacija sa novim investicijama ili bez njih, gde se aktiviraju svi relevantni troškovi i koristi.

Nepovratni troškovi tj. nenadnoknadivi troškovi se izuzimaju iz analize i ne bi trebalo da utiču na sadašnje i

buduće akcije.

Oportunintentni troškovi se uključuju u analizu.

Ukolko investiranje u kapital sadrži obrtnu imovinu ona se tretira kao deo investiranja u kapital, a ne kao

posebna odluka o obrtnom kapitalu.

U procenu tokova novca potrebno je uzeti u obzir i inflatorna očekivanja.

Izrada predloga investicionog projektaProjekti se mogu kategorisati u pet grupa:

1. Novi proizvodi ili proširenje postojećih proizvoda

2. Zamena oprema ili zgrada

3. Ispitivanje i razvoj

4. Istraživanje

5. Ostalo

Izrada predloga investicionog projekta podrazumeva sprovođenje administrativnog postupka koji se

realizuje na predlog odgovarajućeg odelenja preduzeća npr. za uvođenje novih proizvoda to može učiniti

marketing služba, za zamenu opreme predlog daje proizvodnja i sl.

Ocena investicionog projekta podrazumeva procenu istog sa različitih nivoa hijerarhijskog upravlja.

Veći projekat znači polazak više filtera.

Jedan od najznačajnijih zadataka kapitalnog budžetiranja je procena budućih tokova novaca za projekat.

Poslovni (operativni) leveridž

Finansijski leveridž

Ukupni leveridž Poluga (leveridž) – uporaba fiksnih troškova radi povećanja (ili podizanja) profitabilnsoti .

Poslovna poluga – situacija u kojoj poduzeće upotrebljava fiksne troškove poslovanju.

Finansijska poluga – situacija u kojoj poduzeće upotrebljava fiksne troškove finansiranja , posebno na

kamete i dug.

Poslovna ili Operativna poluga (leveridž)

Fiksni troškovi poslovanja se mijenjau se kada se mienja količina. S druge strane, varijabilni troškovi

poslovanja variraju direktno s nivom proizvodnje.

Analiza tačke pokrića – primjenjuje se za proučavanje poslovne poluge . Predstavlja tehniku za

proučavanje odnosa između fiksnih troškova , varijabilnih troškova , profita i prodaje.

Grafikon tačke pokrića- Prikaz odnosa između ukupnih prihoda i ukupnih troškova za različite

nivoe proizvodnje i prodaje. U prikazu se ocenjuju troškovi poslovanja, dok se profit tretira kao

profit pre oporezivanja. Presek ukupnih troškova i ukupnih prihoda određuje tačku pokrića koja

predstavlja količinu prodaje kaoja je potrebna da bi se ukupnim prihodima pokrili ukupni

troškovi. U toj tački profit je jednak nuli.

Na prethodnom slajdu tačka pokrića je 4.000 jedinica proizvodnje ili (200. 000 $ prihoda od

prodaje) . Matematički tu tačku dobbijamo u jedinicama) tako da prvo napišemo da je poslovni

profit (EBIT) jednak ukupnim prihodima minus varijabilni i fiksni troškovi poslovanja.

EBIT (dobit prije kamate i oporezivanja) – poslovni profit. Tačka pokrića poduzeća dovoljna je da

pokrije njegove fiksne i varijabilne troškove poslovanja.

P – cena po jedinici 50 $

V – varijabilni troškovi po jedinici 25$

(P-V) – jedinična margina doprinosa 25$

Q – količina

Q be – količina pri prelomnoj tački rentabiliteta

S – prihod od prodaje

FC – Fiksni troškovi 100.000 $

0= Qbe (P-V) – FC Qbe = FC/ (P-V) = 100.000/ (50-25) = 4.000 jedinica

Analiza prelomne tačke rentabiliteta

Sbe= FC (1- (VC/S)) = 100.000 * (1-0,5) = 200.000 $

VC/S za jedinicu proizvoda je 25$/50$= 0,5

STEPEN POSLOVNE POLUGE (DOL) kod određene nivoa proizvodnje (prodaje) je procentualna

promena poslovnog profita u odnosima na procentualnu promenu u proizvodnji (ili prodaji) koja

uzrokuje promenu profita .

DOL = procentualna promena poslovnog profita (EBIT) /procentualna promena proizvodnje (ili

prodaje)

Što je nivo proizvodnje dalji od tačke pokrića , stepen poslovne poluge je manji. Koliko blizu tačke pokrića

posluje poduzeće- ne po svom apsolutnom ili relativnom iznosu fiksnih troškova poslovanja – određuje

koliko će njegov poslovni profit biti osetljiv na promene u proizvodnji ili prihodu od prodaje

Izačunavanje DOL-a DOLQ = Q (P-V)/ Q(P-V) – FC = Q/Q-Qbe

DOL vrednosna = S – VC/ S – VC – FC = EBIT + FC/ EBIT

P – cena po jedinici

V – varijabilni troškovi po jedinici

(P-V) – jedinična martina doprinosa

Q – količina

Q be – količina pri prelomnoj tački rentabiliteta

S – prihod od prodaje

Sbe – prelomna tačka kod prihoda od prodaje

Primer:

Koliki je nivo poslovnog leveridža, pri obimu proizvodnje i prodaje od 5000 jedinica proizovoda, pri prelomnoj tački rentabiliteta od 4.000 jedinica.

DOLQ = 5.000/5.000 – 4.000 = 5%

Koliki je nivo poslovnog leveridža, pri obimu proizovdnje i prodaje od 6.000 jedinica proizvoda, pri istoj prelomnoj tački rentabiliteta.

DOLQ = 6.000/6.000 – 4.0000 = 3%

Finansijski leveridž Finansijski leveridž obuhvata upotrebu fiksnih troškova finansiranja. Finansijska poluga se stvara izborom,

što nije slučaj sa poslovnom polugom.

Veličinu poslovne poluge (iznos fiksnih troškova poslovanja) koju koristi preduzeće , ponekad je diktirana

fizičkim potrebama poslovanja preduzeća. Npr. čeličana će zbog svojih velikih investicija u postrojenje i

opremu imati veliku komponentu fiksnih troškova poslovanja koja se sastoji od amortizacije.

S druge strane, finansijska poluga je uvek stvar izbora. Niti jedno poduzeće ne mora imati bilo kakav oblik

finansiranja putem dugoročnog duga ili preferencijalnih akcija. Umesto toga mogu finansirati poslovanje i

kapitalne izdatke iz internih izvora i izdavanjem običnih akcija. No, vrlo je retko preduzeće koje nema

finansijsku polugu. Finansijska poluga se upotrebljava u nadi da će povećati prinos običnim akcija .

Kaže se da se povoljna ili pozitivna poluga koristi onda kada preduzeće koristi sredstva koja je dobilo uz

fiksni trošak (dug uz kamatu ili preferencijalnih akcija uz dividendnu stopu) kako bi se zaradilo više nego

što su plaćeni fiksni troškovi finansiranja .

Nepovoljna ili negativna poluga javlja se onda kada preduzeće ne zaradi toliko koliki su njegovi fiksni

troškovi finanisranja Prednost finansijske poluge ili kako se nekad zove „ trgovanje glavnicom“ , ocjenjuje

se efektom koju ona ima na zaradu po akciji običnih akcionara.

Finansijska je poluga je druga faza u dvofaznom procesu povećanja profita.

U prvoj fazi, poslovna poluga povećava efekat promena u prihodu od prodaje na promene u poslovnom

profitu.

U drugoj fazi, poslovna poluga povećava efekat promene u poslovnom profitu . U drugoj fazi finansijski

menadžer ima mogućnost upotrebe finansijske poluge kako bi dalje povećao efekat u zaradi po akciji.

EPS – zarada po akciji

EBIT – poslovni proft

TAČKA INDIFIRENCIJE – nivo EBITa koji daje isti nivo EPSa za dve (ili više) alternativne strukture

kapitala .

EBIT- EPS analiza – tačka pokrića , analiza efekta finansijskih alternativa na zaradi po akciji . Tačka je

pokriće nivo EBITa gde je EPSa jednaka za dvije (ili više) alternative.

Grafikon EBIR-EPS tačke pokrića ili tačke indifirencije za tri alternative dodatnog finansiranja

Tačka indifirencije zarade po akciji između duga i običnih dionica na EBITu od 1,8 mi. . Ako je EBIT ispod te tačke alternativa običnih akcija , pružaće veću zaradu po dionici . Iznad te tačke , alternativa duga daje veću zaradu po akciji. Tačka indifirencije između alternativa preferencijalnih akcija i običnih akicja je EBIT od 2,75 mil $ . Iznad te tačke alternativa privilegovanih akcija pruža povoljniju zaradu po akciji . Ispod te tačke alternativa običnih akcija vodi do veće zarade po akciji. Ne postoji tačka indifirencije imeđu alternative duga i povlaštenih akcija .EBIT-EPS tačka indifirencije , gdje je zarada po dionici za obe metode finansiranja jednaka 1,8 mil $. Druga strana efekta koji finansijska poluga ima je na rizik. .

Tačka indifirencije zarade po akciji

EPS = (EBIT – I ) ( 1-t) - PD/ NS

I- kamata koja se plaća po akciji

t – stopa poreza na dobit

NS broj običnih akcija

PD – povlašćena dividenda koja se plaća godišnje

(EBIT 1,2 – I1) (1-t1)- PD1/NS1 = (EBIT1,2 – I2) (1-t2)- PD22/NS2

Nivo finansijskog leveridža

Nivo finansijskog leveridža (DFL) je kvantitativna mera osetljivosti zarade po akciji preduzeća na

promemene poslovnog profita .

Stepen finansijsog leveridža (DFL) = Procentualna promena zarade po akciji EPS)

____________________________________

Procentualna promena poslovnog profita (EBIT)

Novčana insolventnost – nemogućnost podmirenja dospelih obaveza .

Finansijski rizik – sadrži rizik moguće insolventnosti i dodatne kolebljivosti zarade po akciji koja je

uzrokovana upotrebnom finansijske poluge .

DFL za prihod od X rsd = EBIT/ EBIT – I – (PD/ (1-t))

OBIČNE AKCIJE DUG POVLAŠĆENE

AKCIJE

Dobit pre poreza i kamata EBIT 2.700.000 2.700.000 2.700.000

Kamate I 600.000

Dobit pre poreza 2.700.000 2.100.000 2.700.000

Porez na dobti EBIT * t 1.080.000 840.000 1.080.000

Dobit nakon poreza 1.620.000 1.260.000 1.620.000

Dividende na povlašćene akcije PD - - 550.000

Dobit za obične akcionare 1.620.000 1.260.000 1.070.000

Broj običnih akcija NS 300.000 200.000 200.000

Zarada po akciji EPS 5,40 6,305 5,35

DFL = 2.700.000/2.700.000 – 600.000 = 1,29 – alternativa kada koristimo dug

DFL = 2.700.000/2.700.000- (350.000/0.60) – 1,5 – alternativa kada koristimo preferencijalne

akcije

Ukupni (kombinovani) leveridžKada se finansijska poluga kombinuje s poslovnom polugom, dobijeni rezultat zove se ukupna (ili

kombinovana) poluga (leveridž).

Kvantitativna mera osetljivosti zarade po akciji preduzeća na promene u prihodu od prodaje poduzeća

zove se NIVO UKUPNOG LEVERIDŽA (DTL).

Nivo ukupnog leveridža preduzeća kod određenog nivoa proizvodnje (ili prihoda od prodaje) jednak je

procenturalnoj promeni zarade po akciji u odnosu na procentualnu promenu u proizvodnji (ili prihodu od

prodaje) koje uzrokuje promenu u zaradi po akciji.

Nivo ukupnog leveridža (DTL) = Procentualna promena u zaradi po akciji (EPS) / Procentualna promena u

proizvodnji ili prodaji.

DTL = DOL * DFL

DTL = O (P-V) / O (P-V) - FC – I – (PD/(1-t))

DTL = EBIT + FC / EBIT – I – (PD/(1-t))

Primer : Preduzeće za proizvodnju biciklističkih kaciga ima obim proizvodnje i prodaje 8000 jedincia.

Prodajna cena je 50$, dok su varijabilni troškovi 25$ po jedinici proizvoda. Fiksni troškovi iznose

100.000 rsd. Preduzeće se finansira iz duga u iznosu od 200.000$,kamatna stopa 8%. Porez 40%.

DTL = DOL * DFL

DTL = O (P-V) / O (P-V) - FC – I – (PD/(1-t))

DTL = EBIT + FC / EBIT – I – (PD/(1-t))

DTL = 8.000 (50-25) / 8.000 (50-25) - 100.000 – 16.000 = 2,38%

Povećanje obima proizvodnje i prodaje od 1% dovelo bi do povećanja zarade po akciji za 2,38%.

Dugoročni zajmovi Dugoročni zajmovi se odobravaju na period od godinu do preko 10 godina.

Dugorični zajmovi se odobravaju na osnovu formalizovanog ugovora sa zajmodavcem.

Otplata dugoročnih zajmova vrši se po roku dospeća ili u anuitetima koji sadrže deo glavnice sa pripadajućom kamatom.

Način otplate ugovara se u skladu sa mogućnošću novčanog toka zajmoprimca.

Troškovi i koristi

Uopšteno kamatna stopa na dugoročni zajam je veća kod istog zajmoprimca nego za kratkoročni zajam i to za 0,25 do 0,50%. Viša kamatna stopa bi trebala da nadoknadi duže izlaganje riziku zajmodavca.

Kamatna stopa na dugoročne zajmove obično se odrežuje na dva načina:

Fiksna stopa koja se određuje na početku kreditnog perioda i fiksna je do kraja otplate kredita

Promenljiva stopa koja se prilagođava i menja u skladu sa promenama tržišnih stopa.

Osim toga, kamatna stopa može biti i fluktuirajuća tj. da se menja između unapred određenog minimalnog i maksimalnog iznosa.

Zajmoprimac plaća i pravne troškove za sklapanje ugovora o zajmu.

Postoji mogućnost da zajmoprimac plati i troškove agažovanja sredstava od trenutka kada se zaključi ugovor do trenutka kada se sredstva iskoriste.

Prednosti dugoročnog zajma ogledaju se u fleksibilnosti.

Zajmoprimac se direktno obraća zajmodavcu i dogovara o uslvima kreditiranja. Ukoliko dođe do promene

potreba zajmoprimca uslovi se mogu revidirati i izmeniti.

Bankarsi zajmovi su pouzdaniji izvor finansiranja za MSP koji nema pristup tržištu kapitala, pa ne može da

pribavlja sredstva emisijm javnog duga.

Sporazum o revolving kreditu

Sporazum o revolving kreditu je formalna odluka banke da odobri određene svote novca nekoj kompaniji

na određeni vremenski period.

Stvarni zapisi koji dokazuju kratkoročni dug, obično je 90 dana, ali za preduzeće može obnoviti ili se

dodatno zadužiti do određenog maksimalnog iznosa za sve vreme trajanja te bančine obaveze. Kretitni

period je najčešće do tri godine.

Kamatne stope na revolving kredite su više od 0,25 do 0,50% u odnosu na kraktoročne kredite.

Banka se obavezuje da će u svakom trenutku posedovati dovoljno novca da isplati korisniku kredita do

iznosa maksimalne sume i zato zajmoprimac plaća troškove angažovanja sredstava i do 0,50% godišne na

neiskorišćeni deo kredta.

Ovaj vid kreditiranja je posebno dobar za preduzeća koja sa sigurnošću ne mogu da predvide svoje

potrebe za novčanim sredstvima.

Dugoročni zajmovi osiguravajućeg društva

Osiguravajuće kompanije odobravaju dugoročne zajmove, ali se uslovi kreditiranja razlikuju u

odnosu na bančine kredite.

Kompanije za životno osiguranje načešće odbrabaju kredite sa konačnim rokom dospeća dužim od

sedam godina.

Kamatna stopa je viša od bančinih kamatnih stopa, jer ne postoje odnosi sa klijentom u smislu

saradnje po drugim poslovima.

Finansiranje opreme

Izvori i vrste finansiranja opreme

Hipotekarni zajam je pravo na plenidbu vlasništva različitog od stambenog posedovac.

Ugovor o uslovnoj prodaji – način finansiranja koji omogućuje prodavac opreme koji zadržava vlasništvo nad

opremom dok se oprema ne otplati.

Finansiranje zakupom

Zakup je ugovor. Prema njgovim uslivma vlasnik imovine (zakupodavac) daje drugoj strani zakupcu isključivo

pravo korišćenja imovine na određeni vremenski rok, u zamenu za plaćanje rente.

Prva i najvažnija stvar ovog ugovora je plaćanje rente koje može biti mesečno, tromesečno, polugodišnje i sl.

Takođe ovim govorm se određuju i druga bitna pitanja za ugovorni odnos kao što je ko će održavati nekretninu i

sl. Pod zakupom pune usluge na teret zakupodavca padaju troškovi održavanja, dok kod neto zakuša uališac

plaća ove troškove.

Zakup može biti sa mogućnošću otkaza i bez mogućnosti otkaza. Kada postoji mogćnost otkaza nekad se

javljaju i penali.

Operativni zakup za je kratkoročni zakup koji se najčešće može otkazati. Trajanje ove vrste zakupa je kraće

od ekonomskog veka trajanja predmeta zakupa, najčešće nekretnine.

Finansijski zakup je trajniji i nema mogućnost otkazivanja. Zakupac je u obavezi da plaća rate

zakupa do isteka zakupa, što uglavnom odgovara ekonomskom veku trajanja predmeta zakupa.

Ugovorom o zakupu se preciziraju i mogućnost zakupca nakon isteka zakupa. Jedna od

mogćnosti je povratak predmeta zakupa zakupodavcu. Druga mogućnost, uključuje obnovu tj.

mogućnost da zakupac obnovi zakup za naredni perido. Konačna mogućnos je otkup predmeta

zakupa po isteku perioda zakupa.

Oblici finansiranja zakupom:

• Prodaja i povratni zakup

• Direktan zakup

• Zakup uzajmljenim sredstvima