KOMENTAR ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU

Mart 2021.

1. PREDMET ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU

Zakon o elektronskom fakturisanju (u nastavku „Zakon“) predviđa izdavanje, slanje, prijem, obradu i čuvanje elektronskihfaktura u transakcijama između (i) subjekata javnog sektora (državne ustanove u smislu zakona kojim se uređuje budžetskisistem ili javna preduzeća), (ii) subjekata privatnog sektora (obveznika poreza na dodatu vrednost), i (iii) subjekata javnog isubjekata privatnog sektora u transakcijama sa ili bez naknade.

Drugim rečima, obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:

• subjekti privatnog sektora koji su registrovani u PDV sistemu po osnovu međusobnih transakcija;

• subjekti privatnog sektora koji su registrovani u PDV sistemu po osnovu transakcija sa subjektima javnog sektora;

• subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;

• PDV punomoćnici po osnovu transakcija sa subjektima javnog sektora, odnosno subjektima privatnog sektora koji suregistrovani u PDV sistemu.

Obavezivanjem isključivo PDV obveznika da fakture izdaju u elektonskom obliku, što će nadzirati Ministarstvo finansija,država povećava kontrolu nad ispravnošću obračuna i plaćanja PDV obaveze.

2

ELEKTRONSKO FAKTURISANJE Naše poslovanje je uplovilo

u potpuno novu fazu.

Digitalna transformacija nije

više budućnost o kojoj se

priča, ona je postala naša

stvarnost.

3

2. OBAVEZNI ELEMENTI ELEKTRONSKE FAKTURE

Elektronska faktura je faktura ili drugi zahtev za isplatu (profaktura, knjižno odobrenje, knjižno zaduženje, itd.) izdat iprimljen u strukturiranom elektronskom formatu posredstvom sistema elektronskih faktura koji omogućava njegovuautomatsku i elektronsku obradu, odnosno faktura koja je izdata za promet bez naknade, uključujući i avanse.

U elektronske formate pogodne za automatsku obradu spadaju XML, JOSON, itd. Međutim, uz dostavljanje fakture uformatu koji omogućava automatsku obradu, poželjno je fakturu dostaviti i u PDF formatu kako bi stručnjaci nadležni zaelektronsko obuhvatanje fakture u računovodstveno-informacionom sistemu kompanije, a koji nemaju potrebnainformatička znanja, mogli da izvrše kontrolu ispravnosti ovog dokumenta.

Skrećemo pažnju da obaveza izdavanja bilo kog zahteva za isplatu u elektronskom obliku (npr. profakture) upućuje naneusklađenost Zakona o računovodstvu i Zakona o elektronskom fakturisanju. Naime, Zakon o računovodstvu profakturune tretira kao verodostojni računovodstveni dokument na osnovu koga može da se izvrši evidentiranje poslovne promene(transakcije) usled činjenice da slanje profakture kupcu ne znači da je poslovna promena zaista nastala. S druge strane,članom 9. Zakona o elektronskom fakturisanju predviđeno je da ovako izdat elektronski dokument ima tretmanverodostojne isprave. Ovakva terminološka neusaglašenost će neminovno stvoriti problem u poslovnoj praksi.

4

2. OBAVEZNI ELEMENTI ELEKTRONSKE FAKTURE

Obavezne elemente elektronske fakture propisuje Član 8. Zakona o elektronskom fakturisanju kako sledi:

Poslovno ime ili skraćeno poslovno ime, odnosno naziv, adresa, PIB i matični broj izdavaoca elektronske fakture;

Poslovni račun izdavaoca elektronske fakture;

Poslovno ime ili skraćeno poslovno ime, odnosno naziv, adresa, PIB i matični broj primaoca elektronske fakture;

Poslovni račun primaoca elektronske fakture;

Redni broj, datum i mesto izdavanja elektronske fakture;

Datum isporuke dobara odnosno pružanja usluga ili avansne uplate;

Iznos avansnih plaćanja;

Instrukcije za plaćanje;

nastavak

5

2. OBAVEZNI ELEMENTI ELEKTRONSKE FAKTURE

Podatke o vrsti i količini isporučenih dobara ili vrsti i obimu usluga;

Iznos osnovice za porez na dodatu vrednost;

Poreska stopa za porez na dodatu vrednost;

Iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

Ukupan iznos elektronske fakture;

Napomena o odredbi zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost na osnovu koje nije obračunat PDV.

Podzakoskim aktom će biti definisani slučajevi u kojima pojedini elementi elektronske fakture mogu biti izostavljeni, kao islučajevi u kojima je predviđena obaveza iskazivanja dodatnih elemenata na osnovu drugih propisa kojima se uređujeizdavanje određenih vrsta faktura.

nastavak

6

3. POSEBNA OBAVEZA ELEKTRONSKOG EVIDENTIRANJA

Obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura ima u skladu saZakonom o porezu na dodatu vrednost poreski dužnik koji je PDV obveznik, kao i subjekti javnog sektora, pravna lica ipreduzetnici koji nisu PDV obveznici, osim:

Obveznik poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga koje je izvršio, uključujući i primljen avans za tajpromet, za koji izdaje elektronsku fakturu;

Poreski dužnik za uvoz dobara.

Obaveza elektronskog evidentiranja PDV obračuna postoji bez obzira da li je transakcija izvršena sa ili bez naknade.

Radi efikasnijeg organizovanja rada službe računovodstva preporučuje se da elektronski izdata ili primljena faktura usistemu elektronskih faktura bude u celosti povezana sa obračunom poreza na dodatu vrednost i pripadajućimevidencijama. Naime, savetujemo da izabrano programsko rešenje (sistem elektronskih faktura) omogući automatski„uvoz“ dokumenta u računovodstveni softver, njegovo povezivanje sa tzv. knjigom izlaznih i ulaznih faktura, POPDVobrascem i PDV prijavom. Dodatno, ovaj sistem treba da predviđa i prostor za čuvanje elektronskih faktura.

7

4. SISTEM ELEKTRONSKIH FAKTURA

Sistem elektonskih faktura obavezno moraju primenjivati subjekti privatnog i javnog sektora pri izdavanju, slanju, prijemu i

čuvanju elektronskih faktura, neposredno ili putem informacionog posrednika.

Izdavalac ili primalac fakture, odnosno poreski dužnik, dužan je da elektronski vodi obračun PDV u sistemu elektronskih

faktura.

Sistem elektonskih faktura treba da bude usklađen kako sa domaćom tako i sa evropskom praksom elektronskog

fakturisanja. Naša praksa je najvećim delom usaglašena sa evropskih standardom.

8

“ J E D I N O U Č EMU MO Ž E T E POGREŠ I T IKAD J E D I G I T A L NA T RANS FORMAC I J A UP I T A N J U J E DA J E N I K A DA N ESPRO V E D E T E . “

5. CENTRALNI INFORMACIONI POSREDNIK I INFORMACIONI POSREDNIK

Centralni informacioni posrednik upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovoran je za njegovo funkcionisanje.

Centralni informacioni posrednik vodi Registar informacionih posrednika koji su dobili saglasnost Ministarstva finansija.Drugim rečima, da bi pravno lice moglo da obavlja poslove informacionog posrednika, mora dobiti saglasnost, tj. dozvolu,odnosno licencu za obavljanje ovih poslova. U ovom trenutku uslovi za sticanje saglasnosti nisu poznati.

Informacioni posrednik može biti bilo koje pravno lice koje dobije saglasnost Ministarstva finansija. Nakon toga, njegamogu ugovorom angažovati subjekti privatnog sektora za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanjaelektonskih faktura i prateće dokumentacije.

Ovo znači da bi računarski softver za izdavanje elektronskih faktura trebalo da koristi format fakture koji je kompatibilan sarazličitim računovodstvenim softverima, kako bi omogućio pravilnu PDV evidenciju.

Ugovor o pružanju usluga informacionog posrednika ne može predvideti odgovornost informacionog posrednika zasadržinu elektronske fakture i prateće dokumentacije, u skladu sa članom 14. Zakona o elektronskom dokumentu.

10

5. CENTRALNI INFORMACIONI POSREDNIK I INFORMACIONI POSREDNIK

Informacioni posrednik, centralni informacioni posrednik i subjekti koji su ovlašćeni da pristupaju sistemu elektronskih

faktura dužni su da obrađuju podatke o ličnosti samo u svrhu koju predviđa Zakon o elektronskom fakturisanju i da

omoguće njihovu zaštitu u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti. Ovo dalje implicira da bi računarski

softver za izdavanje elektronskih faktura trebalo da bude instaliran samo na računarima koji su zaštićeni sigurnosnom

šifrom i pripadaju licima kojima je dozvoljeno da pristupaju podacima i da ih obrađuju.

nastavak

11

6. ROKOVI ČUVANJA ELEKTRONSKE FAKTURE

Elektronska faktura izdata ili primljena od strane subjekta javnog sektora čuva se trajno u sistemu elektronskih faktura, dok

se elektronska faktura izdata ili primljena od strane subjekta privatnog sektora čuva 10 godina od isteka godine u kojoj je

izdata elektronska faktura.

Skrećemo pažnju da su Zakon o računovodstvu i Zakon o elektronskom fakturisanju i u ovom delu neusklađeni. Naime,

rokovi čuvanja dokumentacije prema Zakonu o računovodstvu nisu opredeljeni prema sektoru primaoca/izdavaoca računa.

U slučaju prestanka pravnog lica koje je obavljalo poslove informacionog posrednika, sve elektronske fakture koje je

informacioni posrednik čuvao u ime subjekta privatnog sektora prenose se centralnom informacionom posredniku.

12

7. KAZNENE ODREDBE

Nepoštovanje pravila o elektronskom fakturisanju u smislu Zakona o elektronskom fakturisanju kažnjava se novčanom

sankcijom u rasponu od 200.000 do 2.000.000 RSD za pravna lica, dok novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu

iznosi od 50.000 do 500.000 RSD.

13

8. PRIMENA ZAKONA I PODZAKONSKA AKTA

Zakon o elektronskom fakturisanju primenjuje se od 01.07.2021. godine za subjekte javnog sektora, odnosno od

01.07.2022. godine za subjekte privatnog sektora.

Subjekti privatnog sektora mogu primeniti Zakon o elektronskom fakturisanju i pre ovog roka, a po uspostavljanju sistema

za elektronsko fakturisanje za koji su dobili saglasnost Ministarstva finansija.

Zakon predviđa da će sva podzakonska akta biti doneta u roku od 60 dana od datuma stupanja na snagu Zakona.

14

9. ZAKLJUČAK

Uvođenjem Zakona o elektronskom fakturisanju stvara se pravni okvir za harmonizaciju sa poslovnom praksom koja je u

zemljama članicama Evropske Unije uveliko prisutna, omogućena je efikasnija kontrola obračuna i naplate poreza na

dodatu vrednost, smanjena je mogućnost poreske utaje, u velikoj meri je automatizovano računovodstveno obuhvatanje

poslovnih promena čime je računovdstvena praksa delimično oslobođena rutinskih poslova, smanjen je prostor za

skladištenje dokumentacije s obzirom na to da se sva dokumentacija čuva u elektronskom obliku.

Zakon o elektronskom fakturisanju utire put savremenom poslovanju koje je u celosti usklađeno sa evropskom praksom.

Ipak, adekvatna primena ovog zakona u praksi podrazumeva prethodnu harmonizaciju sa Zakonom o računovodstvu.

15

16

Profit Plus West Balkans d.o.o. BeogradVojvode Stepe 78/1011042 Beograd-Voždovac

Tel: +381 11 4252 150Mob: +381 63 440 830Email: office@profitplus.rs

www.profitplus.rs

Podaci navedeni u ovom dokumentu su isključivo informativnog karaktera i ne mogu zameniti stručno mišljenje Vašeg pravnog ili poreskog savetnika. Date sugestije se zasnivaju na

trenutno važećim propisima u Republici Srbiji i koriste podatke dostupne na dan objavljivanja ovog izveštaja. Nismo dužni da podatke ažuriramo sa promenama zakonske regulative u

Republici Srbiji. Ne preporučujemo preduzimanje bilo kakvih aktivnosti bez prethodne konsultacije sa stručnjakom za datu oblast.

Čuvajte životnu sredinu, nemojte štampati ovaj dokument bez potrebe.