Proces planiranja

Embed Size (px)

Text of Proces planiranja

Seminarski radTema: Proces planiranja u proizvodnim organizacijama Srbije

.

Sadraj: Seminarskirad .................................................................................................................. 1 UVOD........................................................................................................................................2 PLANIRANJE...........................................................................................................................4 ODLUIVANJE........................................................................................................................8 ORGANIZOVANJE.................................................................................................................11 VOENJE................................................................................................................................14 KONTROLA............................................................................................................................16

UVOD

Od kraja XIX veka vladala je opta praksa da se menadment definie kao proces koji se sastoji iz etiri osnovne faze ( koje se nazivaju jo i funkcije). To su: 1. Planiranje, 2. Organizovanje, 3. Voenje i 4. Kontrola. 2

Slika 1. ilustruje interaktivnu prirodu procesa menadmenta. Navedeni okvir je predmet razmatranja, ali je jo uvek prihvaen.

PLANIRANJE Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama ORGANIZOVANJE Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstva da bi ostvarili ciljeve organizacije VOSTVO Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene na obave osnovne zadatke.

KONTROLA Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima.

Slika 1. Interaktivna priroda procesa menadmenta Izvor: [3, str. 11.]

3

PLANIRANJE

Planiranje je formalizovana procedura koja rezultira integralnim sistemom odluka kako bi se ostvarila eljena budunost. Pored toga to je planiranje jedna od funkcija procesa menadmenta, ono je i nauna disciplina koja ima svoju metodologiju, koncepte i kategorijalni sistem. Menaderi definiu ta je potrebno da se uradi, kada, kako i ko to treba da uini. Menader proizvodnje planira nain korienja kapaciteta, marketing menader planira nain uvoenja novog proizvoda, kanale distribucije i cenu proizvoda, finansijski menader izvore i alokaciju sredstava. Potreba za planiranjem postoji na svim nivoima organizacione strukture, a izraenija je na viim nivoima zbog veeg uticaja na uspeh preduzea. Planovi se mogu razlikovati po fokusu, formi, stepenu obuhvaenih detalja, vremenskom horizontu, funkcionalnom podruju, pristupima. Slika 2. ilustruje hijerarhiju planova u preduzeu. Planiranjem se dobija poeljna slika buduih okolnosti, uzimajui u obzir trenutno raspoloiva sredstva, prola iskustva i brojne druge faktore. Osnovne aktivnosti procesa planiranja [4, str. 35-36.]: 1. Definisanje ciljeva, 2. Opis sadanjeg stanja utvrivanje gapa izmeu sadanjeg stanja i ciljeva kako bi se determinisali resursi i preduzele korektivne akcije, 3. Identifikovanje podsticaja i ogranienja identifikovanje faktora u internom i eksternom okruenju koji utiu na ostvarivanje ciljeva, 4. Odreivanje akcija potrebno je alocirati vreme, ljude i novac na nain koji obezbeuje ostvarenje razliitih ciljeva, 5. Faza ocene i kontrole.

4

CILJEVI

STRATEGIJSKI PLANOVI

OPERATIVNI PLANOVI

JEDNOKRATNI PLANOVI PROGRAMI BUDETI PROJEKTI

PERMANENTNI PLANOVI

POLITIKE

STANDARDNI POSTUPCI I METODE

PRAVILA

Slika 2. Hijerarhija planova Izvor: [4, str.42]

Strategijsko planiranje predstavlja sistematski i u odreenoj meri formalizovan napor preduzea da uspostavi osnovnu svrhu poslovanja, ciljeve i strategije i razvije detaljne planove za ostvarenje strategija. Operativni planovi koji preciziraju detalje ostvarenja strategijskih planova. Kod jednokratnih planova menader odluuje unapred koje e se akcije preduzeti u datoj situaciji. Program determinie glavne akcije da bi se ostvario cilj, ljude koji su za to odgovorni i konkretan redosled faza. Projekat predstavlja sloen poslovni poduhvat koji se izvodi sa ogranienim resursima u odreenom periodu vremena.

5

Budet je finansijski plan koji obuhvata buduu alokaciju resursa na odreene programe i aktivnosti u odreenom vremenskom periodu. Permanentni planovi pomau menaderima da donesu odluke koje se ponavljaju. Za usmeravanje akcija i parametara u okviru kojih se donose odluke slue poslovne politike. Procedure pokazuju kako bi politike trebale da se sprovedu. Pravila su unapred odreena uputstva za pravac delovanja. Do '70-ih godina XX veka funkcionisalo je tradicionalno planiranje u kojem je osnovna pretpostavka da su sve relevantne informacije dostupne na poetku procesa. Strategijski pristup planiranju koristi nove informacije onda kad su one raspoloive. [2, str.49] Strategijsko planiranje je orijentisano na dui vremenski period (3-5 godina) i odnosi se na preduzee u celini. U literaturi ne postoji opte prihvaena definicija strategijskog planiranja, ali svakako postoje znaajne karakteristike koje ga diferenciraju od operativnog planiranja [1, str.248]: Odraava misiju preduzea, Predstavlja okvir za svakodnevno operativno planiranje, U osnovi je dugorono orijentisano, Predstavlja osnovu za strategijsko razmiljanje i delovanje, Uglavnom se vezuje za top menadment.

OKRUENJE

INFORMACIJE

STRATEGIJSKI PLAN MISIJA CILJEVI STRATEGIJE PORTFOLIO PLAN

OSTVARENJE

Slika3. Proces strategijskog planiranja Izvor: [2 , str.50]

6

Znaaj planiranja: Planiranje pomae anticipiranju rizika i neizvesnosti i omoguava adekvatno prilagoavanje. Posebno je vano u kriznim situacijama, a pomae i u reavanju mnogih problema sa kojima se preduzea suoavaju. Omoguava sagledavanje zahteva trita i suoavanju sa konkurencijom, Neophodno je radi koordiniranja aktivnosti. Doprinosi poveavanju odgovornosti menadera. Planiranje u najveoj meri od svih funkcija menadmenta doprinosi uspehu novog preduzetnikog poduhvata. S obzirom da su resursi obino mali, planiranjem se spreavaju vee greke. Takoe potrebno je da preduzetnik analizira eksterno okruenje, konkurenciju, potencijalne kupce, kao i snage i slabosti novog posla. Planiranje novog poslovnog poduhvata daje odgovore na sledea pitanja [2, str. 17]: 1. Koji e se proizvod proizvoditi? 2. Na kom tritu e se vriti plasman? 3. Kako e se posao pokrenuti? 4. Kako e se obaviti poslovanje? 5. Kako e se posao finansirati? Preduzetnik potencijalnom investitoru prezentira poslovni plan.

7

ODLUIVANJE

Donoenje odluka je znaajan deo procesa menadmenta. Obuhvata izbor najboljeg toka akcija kako bi se postigao eljeni cilj. Odluivanje je proces donoenja odluka radi reavanja identifikovanih problema. injenica je da svi donosimo odluke, ta je karakterino za menadere? Menaderi poklanjaju posebnu panju odluivanju i prilaze problemu na sistematian nain. Potrebno da skrenuti panju na tri momenta: 1. Za odluivanje je potrebna mogunost izbora izmeu vie varijanti. 2. Odluivanje je svestan proces na koji utiu: znanje, iskustvo, informacije, interesi, emocije, intuicija i mnogi drugi faktori. 3. Odluke se usmerene ka ostvarivanju ciljeva.

Slika 4. ilustruje osnovne faze procesa odluivanja.

8

Identifikovanje potrebe i definisanja problema/ prikupljanje injenica i razvoj alternativa

Procena alternativa/ izbor najbolje alternative

Realizovanje izabrane alternative/procena sprovoenja alternative

Slika 4. Proces donoenja odluka Izvor: [2, str.3]

Problem predstavlja situaciju kad se stanje razlikuje od planiranog. Prema nekim autorima proces otkrivanja problema je neformalan i intuitivan, pri emu postoje etiri situacije koje upozoravaju menadera na pojavu problema: odstupanje od prethodnog iskustva, odstupanje od zacrtanog plana, drugi ljudi (kupci, zaposleni...), konkurencija. Ne moe se sa sigurnou tvrditi da li je situacija pred kojom se menader nalazi problem ili prilika. Pod prilikom podrazumevamo splet okolnosti u kojima je javlja ansa da se planirani ciljevi preduzea premae. Pristupi donoenju odluka se grubo klasifikuju na: 1. Metode i tehnike zasnovane na korienju kvantitativnih tehnika (ekonometrijski modeli, statistike metode, mreni modeli odluivanja, operaciona istraivanja i dr.). 2. Metode i tehnike zasnovane na intuiciji i subjektivnim procenama (brainstorming, Delfi metod, metod scenarija). U sutini postoje dva osnovna naina za objanjavanje donoenja odluka od strane menadera: Normativni koji je dominirao do polovine XX veka i prema kojem je postajao set pravila za ponaanje menadera u datoj situaciji. Opisuju ta bi trebali da rade donosioci odluka. Deskriptivni pristup opisuje situacije i ponaanja menadera u konkretnim sluajevima, posebno prilikom reavanja nestrukturiranih problema. Za svoj doprinos istraivanjima iz oblasti donoenja odluka Herbert Sajmon je 1977.godine dobio Nobelovu nagradu iz ekonomije. Odluivanje se moe posmatrati po hijerarhijskim nivoima, odnosno poslovnim podrujima u preduzeu. U tabeli 1. su prikazane karakteristike upravljakih odluka u odnosu 9

na nivo strategije, pri emu smo razlikovali tri osnovna nivoa: strategija preduzea u celini, strategija poslovnih jedinica i strategija poslovnih funkcija.

Tabela 1. Karakteristike strategijskih upravljakih odluka na razliitim nivoima

Karakteristike odluka Tip Merljivost Uestalost Adaptabilnost Odnos prema sadanjim aktivnostima Rizik Profitni potencijal Trokovi Vremenski horizont Fleksibilnost Zahtevana kooperacija

Preduzee Konceptualne Vrednosni sudovi Periodina ili sporadina Niska Inovativne

SPJ Kombinacija Polukvantitativne Periodina ili sporadina Osrednja Kombinacija

Funkcije Operativne Obino kvantitativne Periodina Visoka Suple