ФУНКЦИОНАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА У VI РАЗРЕДУ – ПРИМЕРИ НАСТАВНЕ ОБРАДЕ1

Пример 1 – аористI

– Замислите да су у доба турске власти јунаци о којима читамо у епским песмама имали могућност да путем разних гласила унизе и исмеју своје противнике. – Погледајмо заједно овај стрип. Шта је у њему посебно занимљиво? – Укажите на елементе илустрације који упућују на временски оквир у ком се мегдан одвија. – Шта мислите да у исказима јунака доприноси архаичности стрипа у садашњем тренутку (осврните се на употребљене речи, фолклорно-традиционалне књижевне облике, предикате)?

Пажљиво прочитајте следећи одломак из песме Цар Лазар и царица Милица. Посебну пажњу обратите на сцену у којој царица Милица помаже слуги Милутину и на глаголе који су том приликом коришћени.II

1 Многи примери дати у овом поглављу представљају резултате рада са студентима Филолошког факултета на часовима вежбања, у оквиру предмета Методика наставе српског језика.

Е-не, побеже ми сад!

Два лоша убише Милоша, а шта ли неће учинити ове моје јуначине! Не пређе ти данас моста!

Благо мајци која га родила! Светла му сабља на мегдану!

Цар Лазар и царица Милица

„ Што је, болан, слуго Милутине?Зар издаде цара на Косову?”Ал’ говори слуга Милутине?„Скин’ ме, госпо са коња витеза,Умиј мене студеном водицом,И залиј ме црвенијем вином;Тешке су ме ране освојиле!”Скиде њега госпођа Милица,И уми га студеном водицом,И зали га црвенијем вином.Кад се слуга мало повратио,Пита њега госпођа Милица:„Што би, слуго, у пољу Косову?Ђе погибе славни кнеже Лазо?Ђе погибе стари Југ Богдане?Ђе погибе девет Југовића?Ђе погибе Милош војевода?Ђе погибе Вуче Бранковићу?Ђе погибе Бановић Страхиња?”Тада слуга поче казивати:„Сви осташе, госпо, у Косову. (...)

−Замислите драматичну сцену сусрета између царице Милице и слуге Милутина. – Где су се они налазили у време Косовског боја? – Зашто је Милици веома важно да што пре сазна какав је исход битке? – Ко у тој бици учествује? – На који начин честа употреба упитних реченица доприноси дочаравању емотивних стања епске јунакиње? – Какав је њен однос према доносиоцу вести? – Запазите с каквим нестрпљењем она излази у сусрет његовим молбама да га рањеног окрепи. – Зашто тако чини? – Која је уметничка функција учесталости употребе истих глаголских облика на почетку стиха (Ђе погибе...)? – Зашто царица и не чека одговор слуге Милутина, већ одмах поставља ново питање? – Уочите који још глаголи у одломку дочаравају напетост ситуације и подвуци их. – Када су се десили догађаји означени тим глаголским облицима у односу на тренутак њиховог сусрета? – Сви ти глаголи употребљени су у истом глаголском облику. У чему је специфичност ових прошлих радњи у односу на прошлу радњу означену перфектом? – Шта се постиже употребом ових глаголских облика? – Глаголски облик који смо издвојили, а означава прошле радње које су завршене непосредно пред сам тренутак временског разграничавања и говорников однос према извршеној радњи, назива се аорист.–У тексту смо уочили глаголе у аористу: издаде, скиде, уми, зали, би, погибе, поче, осташе. –Како гласе њихови инфинитиви? – Посматрајмо промену глагола залити и скинути у аористу.

једнина множина

1. лице залих скидох залисмо скидосмо

2. лице зали скиде залисте скинусте

3. лице зали скиде залише скинуше

– Од које се основе гради аорист? – Помоћу којих наставака? – Уочите разлику у наставцима између глагола чија се основа завршава на самогласник и на сугласник? - Какво се правило може извести? – Одредите у ком је лицу глагол бити у стиху из одломка:Што би, слуго, у пољу Косову?– Како гласе остали облици аориста помоћног глагола бити? – Запазите да у 1. лицу једнине аориста сви глаголи имају глас х. – А како изговарате 2. и 3. лице једнине?

III

У следећем одломку из поглавља Српска душа, у књизи Милутина Тасића, упознаћете великог научника Николу Теслу у новом светлу. Овде се он открива као љубитељ српске традиције, превасходно наше народне епике.

За време Првог светског рата Николу Теслу посетио је чувени црногорски гуслар Перун Перуновић. Тесла га је дочекао као драгог госта.[...]

−Већ у почетку певања песме ,,Стари Вујадин”, приметио сам да сам на Теслу учинио добар утисак − сећао се касније Перуновић. − У средини песме Тесла се мало занесе, па низ образ му потекоше сузе. Мене то још више одушеви, те сам све снажније певао.

После завшене песме, Тесла је устао и гуслару снажно стегао руку.−Ја сам мислио да се велика бића лако не покрећу − рекао је Перун Тесли.−Е, али знајте – одговорио му је Тесла – да ме је нешто велико и покренуло.

Велика и снажна српска песма са гуслама чија се снага не може измерити.

Тасић, Милутин. Тесла од Смиљана до вечности, Београд: Bookland, 2006, стр. 102–103

–Уочите у тексту смену употребе глагола у перфекту и аористу. – У којој деоници текста се појављује аорист? – Зашто гуслар Перун Перуновић у свом казивању употребљава овај глаголски облик? – Када се, пак, употребљава перфекат? – Oсетите и образложите разлику у тону приповедања у односу на реченице са аористом. – Објасните шта се у приповедању постиже аористом, а шта перфектом.

Обратите пажњу на глагол потећи, који је у тексту употребљен у аористу. – Коју гласовну промену уочавате у промени овог глагола по лицима? – У којим се лицима она врши? – Покушајте да се сетите још неких глагола у чијим облицима аориста долази до палатализације.

На основу оног што смо да сада о аористу научили, можемо закључити да се њиме казује прошла, завршена, готова радња. – Који вид глагола та завршеност радње захтева? – Пронађите у тексту глаголе сећати се, мислити, певати, покретати, знати. – У ком су они виду? – Покушајте да направите облике аориста ових глагола. – Шта закључујете о узајамној зависности глаголског вида и грађења аориста?

Вежбања на часу1. У претходним одломцима сусрели смо се са глаголима погинути, скинути; стегнути,покренути. – Сви ови глаголи имају дублете у аористу. – У следећим реченицама употреби обе могуће варијанте аориста датих глагола по следећем обрасцу:

Ја потегнух праћку, али не погодих врапца.Ја потегох праћку, али не погодих врапца. (ПОТЕГНУТИ)

Војници _____________ без зрна барута. Војници _____________ без зрна барута. (ПОГИНУТИ)

Зашто, Миро, ____________ ову слику са зида?Зашто, Миро, ____________ ову слику са зида? (СКИНУТИ)

Остоја јој на растанку ___________ руку. Остоја јој на растанку ____________ руку. (СТЕГНУТИ)

Успомене, ви __________ у нама снажна осећања.Успомене, ви __________ у нама снажна осећања. (ПОКРЕНУТИ)

2. Код неких глагола 3. лице једнине аориста и презента исто се пишу. Напиши који је глаголски облик употребљен у следећим реченицама:

Тај његов поступак ме одушеви. ______________Увек зна како да ме одушеви. ______________

Тома и не прочита књигу, а већ заспа._______________Тома и не прочита књигу, а зна о чему се ради. _______________

– Шта ти је помогло да решиш овај задатак? – Коју разлику примећујеш при изговарању аориста и презента ових глагола?

За рад код куће...

У десетак реченица опиши изненадну временску непогоду која те је задесила, настојећи да употребиш што више глагола у аористу. Тиме ћеш постићи живост у

приповедању, а читаоци/слушаоци ће имати утисак да се описани догађај одвија управо пред њима.

Пример 2 – заменице

• Подсети се недовршене комедије Власт Бранислава Нушића. На основу ликова које запажаш у одломку присети се њихових особина. Шта ове ликове чини хумористичким? На основу чега је то постигнуто? Поновним читањем текста који је пред тобом, посебно обрати пажњу на дијалог Арсе и Милоја и начин њиховог опхођења.

Пример:

АРСА: Онај што хоће да се премести: ,,Хоћу, брате, како да нећу; само, мислиш ли да ми кажеш хвала ако ти свршим посао?”МИЛОЈЕ: То питаш ти њега?АРСА: Јес'! ,,Па мислим, дабоме!“ вели. Знам ја да ти мислиш, него колико?” (прстима одбројава новац.) Онај се чеше и домишља. ,,Нема шта да размишљаш, него спреми две-три хиљаде, а две-три хиљаде то ће рећи две хиљаде и пет стотина”, ,,Много!”- хуче овај. ,,Како много, зар то много? Ни брат брату не би јефтиније учинио. Зар да те извучем из паланке где чешљаш по цео дан карте и оговараш среског начелника, апотекарку, марвеног лекара и школског надзорника; да те извучем, је л’, отуда па да те бацим овде на плаже, на корзо, на филхармонију, на биоскопе- па много зар?” И на послетку онај пристане, и ја помузем две и по хиљаде. МИЛОЈЕ: А зна ли он то? АРСА: Који он? МИЛОЈЕ: Па господин Светозар?

• Обрати пажњу на понашање ликова на сцени. Које речи упућују и ближе дочаравају опхођење ликова? Запази реченице ,,Онај се чешља и домишља” и ,,Много! – хуче овај.” У истакнутим реченицама ликови нису именовани личним именима, него је то постигнуто другом врстом речи. Којом?

Наведи што више особина заменица које знаш. На основу тога изведи дефиницију о њима. У реченицама ,,И напослетку онај пристане, и ја помузем две и по хиљаде” и ,,То питаш ти њега” запазите синтаксичке функције заменица овај, ја и њега. Шта закључујете, које су најчешће синтаксичке функције заменица? Осим тога, заменице могу вршити и друге синтаксичке функције (атрибут, именски део предиката), стога, заменице можемо поделити у две групе: именичке и придевске (подела именичких и придевских заменица на подврсте исписује се на табли у виду теза). У реченици ,,Да те извучем, је л’, отуда па да те бацим овде на плаже, на корзо, на филхармоније, на биоскопе – па много зар?” уочи заменицу те. У каквом је облику и падежу она дата? Дату заменицу промени кроз остале падеже. Шта закључујеш о њеној промени?

Наставни листићи

1. Одреди којој подврсти припадају подвучене заменице тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празну линију.

а)Ја лепо пишем есеје. 1) упитно-односна ___ б) Ко је дошао на час? 2) лична А в) Погледао ме је онај човек. 3) општа ____ г) Свако има право на љубав. 4) одрична___ д) Ниједан задатак није нерешив. 5)показна____.

2. У датом одломку подвуци присвојне заменице.Наша земља са својим небесима

Заборавив њену површину, њене градове и селендре, њена брда и ритове, чим склопим очи ја видим сад јасно, тако да је то виђење болно, њена небеса. Преливају се преда мном, са Истока и Севера, као море. Милош Црњански, Наша небеса (одломак).

3. а) Заменицу НЕЧИЈИ напиши у одговарајућем облику: __________ оловка__________ компјутер__________ дете.

б) Заменицу ОВАКАВ напиши у одговарајућем облику: ___________ предели___________ реке___________ пролећа.

Пример 3 – вокатив

• Ученици, којима је на претходном часу саопштено да се припреме, изражајно казују текст пред одељењем, посебно истичући обраћања међу ликовима. Позвати ученике да уоче наглашене делове у том казивању.

Пример:

ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице.ФЕМА: Каква је ово свиња? ( Чепећи се. ) Драги мој, где си ти тај епикет научио да у собу ноблеса уђеш без куцања, без компламента? Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају?ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице. ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторици тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, што је твојој матери? ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа.ВАСИЛИЈЕ: Забога, где сам ја?

ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, па си дошао код ноблеса.

• Из датог одломка издвојте прву реченицу. Уочите ословљавања којима се указује на однос међу ликовима. Осим хуморних ефеката, обратите пажњу на функцију коју она има. О каквој врсти обраћања је реч? О ком падежу је реч? На основу следећег низа речи: мајсторице, драги мој, Евице, размислите о функцијама и употреби вокатива. Обједините све истакнуте, издвојене особине, те изведите закључак о вокативу оформљујући дефиницију. Ако знате да се номинатив употребљава без предлога, односно да је независан падеж, шта закључујете о вокативу?

У следећем тексту запазите знакове интерпункције који се увек јављају уз вокатив (наставни листићи):

Решили смо да се одморимо уз шумске јагоде и смишљали план како да уђемо у чика Буџину њиву по сочне, розе лубенице. Још само кад помислим на њих, пође ми вода на уста...ммм...Марко, Марко, ти ћеш бити тај који ће смислити план о томе, јер је најкраће палидрвце припало теби. Али, Борко, ја не знам стварно… Марко, знаш, мислим да смо нашли идеју… Кад помислим на златножуте кукурузе, који се круне на додир мога прста... Кроз њих ћемо проћи, па онда преко реке и стигли смо у Буџину њиву. (Катарина Миликиев: Смеши се крилато сунце, Српска књига, Рума, 2004, стр.7.)

Који сте знак интерпункције уочили? Подсетите се да је карактеристичан стих епских народних песама десетерац. У примерима ,,Кад се жени српски цар Стјепане” и ,,Вино пије Краљевићу Марко” уочите неуобичајену позицију у којој се вокатив налази. Размислите о томе који би падеж у уобичајеној употреби стајао на месту вокатива. Шта је народни певач постигао употребом вокатива у оваквој позицији?

Осим што се може појавити у функцији субјекта, вокатив се може наћи и у функцији именског дела предиката, на пример ,,Мисли јадан да је горски вуче”. (Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића).

Наставни листић

1. Састави краћи текст у којем ћеш употребити следеће речи у вокативу: Милош, наставник, ти, Олгица, Миодраг, председник.2. У следећим реченицама попуни празнине обликом вокатива (обрати пажњу на интерпункцију!): а) ____________ (судија) изреци пресуду!б) Извините ____________ (госпођица) колико је сати?в) Шта мислиш о екскурзији ____________ (Вук)?

Пример 4 – прави објекат

• Оживите у мислима идеалну слику пејзажа у којем бисте волели да се нађете. У неколико реченица опишите свој идеални пејзаж. Након прочитаног одломка прокоментаришите како је ,,насликан” предео представљен у тексту.

,,А реке, међутим, више не теку мирно. Испод беле пене замишљам хитре пастрмке које нико не лови и које за страх још нису дознале. Један млади скакавац са наочарима изненада напушта воз и остаје у зеленој свежини.

У први сумрак прилази нам Вишеград, уз чије бокове светлуца чиста Дрина. Један ужурбани поток громогласно шуми. Још једна река, широка и стишана: огледало за месец који се рађа на црним боровима. Све већа тишина. Замишљам медведе како спавају, славује у гнезду, јагоде које нико не бере, петлове који не мисле на љубав, свеопшту чедност. Затварам очи и истог тренутка изгледа ми као да се воз враћа.”

• У ком облику су дате следеће именичке синтагме и именице у тексту: хитре пастрмке, воз, медведи, славуји, јагоде, петлови, очи. Уочите да ли је облик акузатива употребљен са или без предлога. Шта закључујете на основу тога о правом објекту. Каквог су вида глаголи који имају допуну у виду правог објекта. У служби објекта могу бити и именичке заменице, што примећујемо у реченици: Видео га је као правог пријатеља.

На основу следећих реченица размислите о падежу у којима је употребљен прави објекат (наставни листићи):Пр.1 Петре, додај ми воде!Пр.2 Није рекао ни речи, а хтео је много казати.Шта закључујете? Таква употреба генитива назива се партитивна– деона (пр.1), односно одрична (пр.2) .

Наставни листићи

1. У следећим реченицама подвуците тачан облик правог објекта у облику партитивног генитива. Имајте у виду да се он може заменити обликом акузатива без предлога, а да се функција не промени: а) Додај ми мало воде. / Напих се воде.б) Стави ми коцку шећера у чај. / Наједох се шећера.в) Наспи ми млеко у кафу. / Попио сам пуно млека.

2. Заокружите слова испред реченица са тачним облицима правог објекта. а) И кад те сви забораве, мислићу на тебе.б) Чобанин је научио девојку да свира фрулу.в) Народ је памтио Косовску битку као крваву.г) Занимљиво је да деца не гледају на китове као на сисаре.

3. У реченицама (са белинама) употребите правилно облике подвучених речи:1) Воз је виђен са прозора.Анђела је видела __________ са прозора.2) Вода кључа на сто степени.

Загреј ________ у лончету!3) Сава се улива у ДунавИва памти _________ као реку из детињства.4) Земља је трећа планета у сунчевом систему.Мајо, покажи ми на слици планету ___________.5) Ауто је олакшао људима живот.Паркирај _________ у гаражу.

4. У следећем тексту подвуците облике правог објекта.Сахара(пешчана пустиња) настаје радом ветра, пешчани наноси – дине стално мењају своја места. У овој врелој, сувој области ретко опстају биљке.Камила (дева)неколико дана може да издржи без воде и хране. У таквим приликама црпи енергију из масних наслага своје грбе. Једногрба камила је дромедар. Живи у пустињама Африке, Средњег Истока и Аустралији.Шкорпијана крају репа има отровну жаоку. Шкорпија је ноћна грабљивица. Храни се инсектима.

(Дечја енциклопедија, Нова књига, Београд, стр. 28.)

Пример 5 – радни глаголски придев

Полазни текст

Бранислав НушићХајдуци,одломак

,,Што се мене тиче, тешко је рећи какав сам ја био, јер су о мени постојала разнолика мишљења. Једни су мислили да сам рђав и неваљао, а други су мислили да сам добар. Тако, на пример, моји родитељи, отац и мати, били су мишљења да сам ја неваљало дете; моји професори, и то сви одреда, као да су се договорили, били су мишљења да сам рђав ђак, а ја лично био сам опет мишљења да сам врло добро дете и да сам одличан ђак. Једино што могу сам признати то је да нисам волео школу, и кад сам могао да се извучем да не одем, било је то за мене право уживање. Једанпут ме заболео зуб, и то ме одистински заболео и образ ми се чак надуо, па ме мајка није пустила у школу. Заболи оца зуб, ја не одем; заболи мајку зуб, а ја опет не идем. Професори ми, међутим, то нису уважили што ја због туђих зуба не долазим у школу, него ми бележили изостанке, и казнили ме. И тако сам ја, ни крив ни дужан, а због туђих зуба страдао.”

Нушић Бранислав, Хајдуци. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1994, стр. 14,15.

Методичка гледишта на одабрани полазни текст

Глаголски придев радни је граматичка појава коју је тешко пронаћи као изоловану репрезентативну појаву у књижевноуметничким текстовима, јер се, сходно његовој основној функцији, налази у саставу сложених глаголских облика. Изузетак су уметнички примери из народне књижевности где га налазимо најчешће у виду крњег перфекта.

Међутим, због архаичности појединих језичких израза, то не би морао бити најподеснији пример за узраст ученика петог или шестог разреда.

Одломак из романа Хајдуци је вишеструко погодан за обраду наставне јединице: ученици су у петом разреду овај роман прочитали, а обнављање садржаја може непосредно претходити обради језичке појаве, те је код ученика задржан свеж естетски утисак, који је јако мотивационо средство за обраду језичке појаве. Такође, антиципира се обрада перфекта, у чијем се саставу глаголски придев радни налази, а може се обновити претходно знање о презенту, уз подсећање ученика на ненаглашене облике помоћних глагола, који су, у саставу перфекта претходно обрађени. Тиме се језичка појава сагледава из свог граматичког контекста. Истовремено се економично поступа са наставним временом, уз активирање ученичке свесне пажње.

Наставни циљеви

Образовни циљеви: На примеру одломка из романа Хајдуци ученици ће се посредно упознати са глаголским придевом радним, односно са његовим граматичким особинама. Научиће да је то прост нелични глаголски облик који је семантички носилац рање и да, као такав, улази у састав сложених глаголских облика (на пример, перфекта) заједно са наглашеним или ненаглашеним облицима презента помоћних глагола. Уочиће додатну особину глаголског придева радног, а то је способност разликовања сва три граматичка рода, која је својствена придевима, због чега ова врста речи улази у састав трочланог назива овог глаголског облика. Посредством одговарајућих вежбања ученици ће увидети да управо због поседовања те особине глаголски придев радни може вршити и функцију атрибута.

Практични циљеви: Ученици ће, посредством познатог текста, одломком из романа Хајдуци, обрађеног на предходним часовима, функционално повезати граматичке особине глаголског придева радног са његовом естетском улогом у делу; посредством њега се у наративну атмосферу дела уноси доживљај завршености, прошлости и утисци о коначности приповеданих садржаја. Научиће да овај глаголски облик препознају у склопу сложених глаголских облика и у другим текстовима, као и да га, на исти начин, користе у комуникативним ситуацијама, по угледу на норму књижевног језика.

Васпитни циљеви: Укупан утисак од прочитаног и схваћеног књижевног дела и научене граматичке јединице код ученика ће развити интелектуално самопоуздање, потом и додатну мотивисаност и радозналост за остале језичке појаве које се природно надовезују на обрађену. То ће резултирати формирањем особеног васпитаног укуса, који је изграђен говорном културом и личним стилом, као и љубављу према матерњем језику проистаклом из разумевања његових законитости и естетских могућности.

Методичка обрада

Пажљиво, још једном, прочитај одломак романа Хајдуци. Пренеси се у свет дечака и њихових несташлука. – Уочи о ком времену свог живота он приповеда. – Којом врстом речи је постигнут ефекат временског приказивања прошлих догађаја из перспективе садашњости? Обрати пажњу на предикате, и на глаголе у њиховом саставу, које приповедач користи да би нам испричао догађаје – Које време означавају ови облици? – Понови своје знање о презенту тако што ћеш потражити глаголе у овом облику. – Уочи и заокружи

ненаглашене (енклитичке) облике презента помоћног глагола јесам. – Уочићеш да уз њих стоје још неки глаголски облици. Подвуци их. – Упореди их са облицима презента, на примеру реченице: Једино што могу сам признати то је да нисам волео школу, и кад сам могао да се извучем да не одем, било је то за мене право уживање. – Провери да ли се они могу мењати по лицима, као облици презента. – Протумачи какву радњу означавају.

За јунака овог романа сви су мислили да је неваљао. Упореди придев неваљао

(дечак, девојчица, дете) из друге реченице са, на пример, глаголом заболео (зуб, рука, колено) или могао. – Коју заједничку особину уочаваш? Како гласи глагол могао у женском роду? Како се понаша самогласник А у ова два примера?

Запиши облике глагола заболео које добијаш поређењем са придевом. Издвој и именуј основу глагола. – Уз глаголску основу наброј наставке за облик и за једнину и за множину, мењајући род глагола. – Пронађи у тексту још неке глаголе који имају наставке за облик као глагол из твог примера.

Глаголски облик чије граматичке особине изучавамо назива се глаголски придев радни. Запиши све што о њему заједно откривамо.

Размисли зашто се глаголски придев радни појављује уз краће (енклитичке) облике помоћног глагола јесам, а не самостално. Која је његова основна улога?

Вежбање на часу

Вежба 1.

Напиши облике глаголског придева радног мушког рода од глагола:

РАДИТИ, УЧИТИ, НОСИТИ, МИСЛИТИ, ПРАВИТИ

МОЋИ, РЕЋИ, ПИСАТИ, ЛЕЋИ

а) Који глас чујеш када изговараш ове глаголе у облику глаголског придева радног у првом низу? Провери да ли се, по правопису, дозвољава његово писање?

б) Глаголе из другог низа напиши и у облику глаголског придева радног женског рода и упореди их са претходно написаним облицима мушког рода: МОГАО: МОГЛА. Шта се дешава са самогласником А из глагола у мушком роду када се пеобликује у женски род? Испитај је ли је његово изостављање у изговору и писању исправно (МОГО, РЕКО, ПИСО)?

Вежба 2.

Повежи линијама граматичке функције радног глаголског придева са датим примерима.

ДЕО СЛОЖЕНОГ ГЛАГОЛСКОГ ОБЛИКА (ПЕРФЕКТА)

АТРИБУТ

процветало цвећеНашла крпа закрпу.На рођендану се певало и играло.Једни су мислили да сам рђав.опустела шума

КРЊИ ПЕРФЕКАТ Једанпут ме заболео зуб.Био једном један цар и имао три сина.Нисам волео школу.

Издвој атрибуте из претходног примера и напиши од којих су глагола настали.

Домаћи задатак

1. Испред тебе су примери како су се некада наши преци заклињали да би убедили саговорнике у истинитост својих речи. Те заклетве живе и данас. Обрати пажњу на примере глаголског придева радног. – Какав утиска на тебе оставља овакав ред речи? – Размисли, какво је значење глагола у овом примеру? – Уочи и протумачи по чему се овде употребљено значење ових речи разликује од свакодневног? – Присети се и пронађи још оваквих примера из наше народне баштине.

2.Тако се у мене вода не закаменила!

Тако се небо нада мном не проломило!

Тако се не згрчио као уже у врећи!

Обрати пажњу на примере из свакодневних разговора и из натписа у којима се јављају облици глаголског придева радног. Борио битку за живот.

Одсвирао свој последњи наступ.

(наслови у новинама)

Где је Иван?– Отишао.

(пример из разговорне говорне ситуације).

3. Подвуци у одломку из романа Зона Замфирова облике глаголског придева радног, препиши их и напиши у ком су роду. На тим примерима подсети се које су све граматичке особине глаголског придева радног.

Стеван СремацЗона Замфирова, одломак

,,Када је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе. Хаџи Замфир није дао да се даље школује. Кад би му поменули „више школеˮ, и да би добро било да је – кад му је већ бог дао свега доста – пошаље у Биоград, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао.”

Чаролија речи. Читанка за пети разред основне школе, Klett, 2011, стр. 107.

Пример 6 – сибиларизација

Полазни текстЛаза ЛазаревићПрви пут с оцем на јутрењеодломак

Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав Перо Зелембаћ, некакав свињарски трговац, који, веле, „ради с Пештомˮ. Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а зулуфе пустио чак до јагодица. Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао. На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати. Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге.

Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. [...][...] Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи – не знам... То јест,

знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак; пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују – исто онако као кад ми је стриц умро! Ђокица у авлији, везао мачки ђезву за реп па се увесељава њеним трком. Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено, па хрче као да је по ноћи.

Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха.

Одавно је већ било звонило на вечерње.Дан се клони својему крају а у нашој души иста она пучина – нигде краја да видиш,

само што се облаци све гушће гомилају! Све постаје несносније, страшније и очајније. – Боже, ти на добро окрени!

Читанка за први разред гимназија и средњих стручних школа, Београд: Klett, 2012, стр. 47–57.

Методичка гледишта на одабрани текст за обраду језичке појаве

Одабрани текст је погодан за обраду најављене наставне јединице јер садржи примере у којима се могу препознати морфолошке категорије у којима се јавља алтернација к, г, х : ц, з, с, а поред облика у којима се сибиларизација врши, у полазном тексту заступљени су и случајеви изузимања од замене задњонепчаних сугласника к, г, х зубним ц, з, с.

Полазни текст је одломак из приповетке Први пут с оцем на јутрење, која је наставним програмом за први разред гимназија и средњих школа предвиђена за обраду у настави књижевности, те се на овај начин успешно остварује функционално повезивање садржаја језика и књижевности. Овај пример се, као одабрани предложак, може искористити и у шестом разреду (факултативно). Пошто се језичка појава сибиларизације открива у оквиру ученицима познатог уметничког текста, кроз садејство естетичких и лингвистичких чињеница остварује се снажно мотивационо дејство. У тексту се говори о породичној драми проузрокованој пороком који доводи укућане у несносан положај и ствара атмосферу страха и очајања, што би код ученика требало да изазове снажан емоционални доживљај. Тиме се савладавање наставне јединице остварује кроз удружен

емоционални и рационални ангажман. Језичка појава се прима у светлу уметничких доживљаја. У приложеном тексту заступљен је и дескриптивни и наративни књижевни поступак, чиме се подстиче развој језичког и литерарног сензибилитета, те се практично дејство огледа у унапређивању говорне културе и писмености ученика.

Наставни циљеви

Образовни циљеви: Помоћу полазног текста, заинтересовати ученике за обнављање раније стечених знања о сибиларизацији, у циљу припремања за предстојећи интензивнији ниво обраде ове гласовне алтернације. Подстаћи ученике да запазе речи из приложеног текста у којима се врши сибиларизација. Навести их да уочене примере сврставају у одговарајуће морфолошке категорије, и да се, на основу пронађених, присете нових подесних облика речи. Помоћу уочених и нових примера, доћи до таксативне листе морфолошких облика у којима долази до алтернације к, г, х : ц, з, с. Мотивисати ученике да у тексту уоче именице у чијој парадигми нема сибиларизације, иако постоје услови да се она изврши. Настојати да ученици сами објасне зашто у тим примерима до сибиларизације не може доћи. Посредством протумачених и нових примера, овладати правилима о изузецима од ове гласовне промене.

Практични циљеви: Навикавати ученике да знања усвојена у ранијем школовању активно примењују у текућим наставним околностима. Развијати свест ученика о корисности трајно усвојених знања и искустава из ранијег школовања за сналажење у новим наставним ситуацијама и поуздано усвајање градива. На основу усвајања правила о морфофонолошкој условљености јављања сибиларизације (као типа морфолошке алтернације) у оквиру одређених морфолошких категорија, навикавати ученике да проучавању језичких појава приступају у оквиру саодносних и адекватних области принципом контекстуализације. Упоређивањем и повезивањем знања о различитим гласовним променама, као сродним наставним јединицама које се међусобно прожимају, развијати свест ученика о језичком систему и ширити знања из области фонетике. Оспособити ученике за обављање сложених мисаоних радњи, кретањем од појединачног ка општем, од конкретног ка апстрактном, од примера ка правилу. Подстицати ученичку активност организовањем вежбања помоћу којих ће ученици проверавати и утврђивати знања о сибиларизацији. Развијати способности запажања и самосталног закључивања о језичким појавама, у циљу оспособљавања за индивидуални и стручни приступ учењу граматике.

Васпитни циљеви: Развијати језички сензибилитет ученика и љубав према књижевности, посредством полазног књижевноуметничког текста. Неговати и кориговати ученичку говорну културу, нарочито инсистирањем на усвајању правила о изузецима од сибиларизације, чије је непознавање чест извор огрешења о језичку норму. Јачати радне врлине и позитивне навике ученика начином на који се приступа обради сибиларизације, при чему се од ученика захтева активно учешће на часу, сарадња са наставником, пажљиво слушање и уважавање одговора других ученика, спремност ученика да се са одговорношћу посвети самосталном раду и ван школске установе, обављањем домаћих задатака у предвиђеном року.

Методичка обрада

Приповетка Први пут с оцем на јутрење већ ти је позната као повест о судбини једне са пороком суочене породице. – Запази на који начин је у овом одломку представљена атмосфера стрепње и безизлаза у Митровом дому. – Обрати пажњу на опис Пере Зелембаћа. Где се у његовом портрету нарочито осећа уплив субјективног нараторовог виђења? – Где још у одломку запажаш изразито субјективни доживљај наратора (обрати пажњу на опис смираја дана)?

Запази који сугласници међусобно алтернирају? – Испред ког вокала и ког наставка се ова промена врши? – У које још сугласнике се могу мењати к, г, х? – Како се назива та гласовна промена? – Упореди испред којих вокала и којих наставака се она врши?

У тексту пронађи примере у којима уочаваш сибиларизацију. – У ком падежу се у тексту налази именица рука? – Установи у ком још падежу у парадигми ове именице запажаш алтернацију к : ц. – У ком падежу су у тексту именице момак и облак? – У којим све падежима при промени ових именица уочаваш сибиларизацију? – Пронађи у тексту именицу брк. – Какву специфичност запажаш у номинативу множине ове именице? – Како би још могао гласити номинатив множине именице брк? – Испитај гласовне промене у парадигми овог облика множине. – Где све уочаваш сибиларизацију?

Уочи у тексту глагол смешити се. – Који је корен овог глагола? – Која је гласовна алтернација извршена приликом извођења глагола? – Изведи што више речи са кореном смех. – Како гласи облик номинатива множине изведенице осмех? – Упореди врсте наставака испред којих су извршене гласовне промене смешити се и осмеси. – У ком наставку је вокал и у првом, а у ком у другом случају? – Који сугласници алтернирају у речи осмеси? – Упореди парадигму ове именице са парадигмама именица момак, облак, брк. – Шта уочаваш? – На основу свих претходних примера, закључи у којим је све падежним облицима мушког и женског рода именица заступљена алтернација к, г, х : ц, з, с.

Проучи у тексту глагол пећи. – У ком глаголском облику се он налази? – Сети се још неких глагола у чијем је облику императива извршена сибиларизација. – Закључи који услов мора бити испуњен да би до ове алтернације дошло у императиву неког глагола. Којим сугласницима се њихова глаголска основа мора завршавати?

Испитај у ком још глаголском облику глагола пећи долази до алтернације к, г, х : ц, з, с. – Наведи облике имперфекта и осталих глагола у чијим смо облицима императива утврдили сибиларизацију.

Запази у тексту глагол затегнути. Ког је вида овај глагол? – Како гласи инфинитив имперфективног глагола који се гради од глагола затегнути? – Објасни на који начин је алтернирао сугласник г. – Присети се још неких примера у којима долази до алтернације к, г, х : ц, з, с при грађењу несвршених глагола од њихових свршених парњака.

У ком падежу се у тексту налази именица мачка? – Зашто у облику датива ове именице не долази до сибиларизације, иако смо претходно утврдили да је то једна од морфолошких категорија која условљава алтернацију к, г, х : ц, з, с? – Наведи још примера

именица у којима сибиларизација није заступљена јер се задњонепчани сугласници налазе у одређеним сугласничким групама.

Уочи у тексту именицу сестра. – Како гласи њен облик деминутива? – Обрати пажњу на облике датива и локатива једнине те речи. – Зашто се овде сибиларизација, супротно очекивањима, не врши? – Шта би се десило са значењем речи кад би дошло до алтернације к : ц? – Колико слогова има реч сека? – Сети се још двосложних речи у којима се задњонепчани сугласници налазе у другом слогу, поред вокала. – Упореди њихове облике датива и локатива једнине са анализираним примером.

Све именице које смо до сада наводили биле су заједничке. У којој врсти именица се задњонепчани сугласници, испред наставака за облик датива и локатива, не подвргавају гласовним алтернацијама? Одговор поткрепи примерима.

Језичке примере за обраду сибиларизације тражили смо у приповеци Први пут с оцем на јутрење. Коју смо још варијанту локатива једнине именице приповетка могли употребити у претходној реченици, а коју пак варијанту норма не допушта? – Наведи још именица са двојаким варијантама датива и локатива једнине.

Вежбања на часу

Вежбања су намењена индивидуалном раду ученика и задају се непосредно након обраде наставне јединице. Ученици најпре самостално решавају задатке, а затим се одговори проверавају усменим путем. Уз наставникову помоћ отклањају се евентуалне грешке и расветљавају недоумице.

1.а) Међу понуђеним именицама подвуци оне у чијој се парадигми јавља

сибиларизација. Промени по облицима пдвучене речи и запиши оне падежне облике у којима уочаваш ову алтернацију.дух, прах, војник, стриц, прашина, грех, ковчег, друг, туга.

б) Подвуци глаголе у којима се јавља сибиларизација. Подвучене глаголе разврстај на две скупине: на ону у којој се алтернација јавља у облицима тих глагола, и на ону у којима је последица грађења глагола.удисати, писати, вући, бацити, мицати, упецати, сећи, дићи, пазити, стрићи, стезати, везати.

2.

Следеће речи примери су одступања од алтернације к, г, х : ц, з, с. Запиши облике у којима алтернација није заступљена упркос постојећим условима за њено остваривање. Припреми се да усмено укратко објасниш за сваки пример понаособ зашто до гласовне промене није дошло.Олга, Костарика, значка, пацка, четка, тетка, зека, лига.

Домаћи задатак

1.Упореди следеће облике речи:губитак – губици, губицимазадатак – задаци, задацимаизузетак – изузеци, изузецимапредак – преци, прецима

Како је алтернирао сугласник к? – Шта се збило са сугласником т? – Рашчлани африкату ц на артикулационе састојке. – Тачним редоследом, запиши процес настајања облика губици, задаци, изузеци, преци. – Коју још гласовну промену запажаш у промени датих именица?

2.Већ смо усвојили правило да у локативу и дативу властитих именица није

заступљена алтернација к,г,х : ц,з,с. Међутим, код појединих географских имена употребљавају се подједнако облици са неизвршеном и извршеном алтернацијом задњонепчаних сугласника. Напиши облике датива које сматраш правилним за следећа географска имена:Пожега, Бока, Лика, Ријека, Бањалука, Паланка, Америка, Африка, Волга, Рига, Мека.

При решавању задатка служи се правописом: Пижурица, Мато, Дешић, Милорад, Остојић, Милорад, Станојчић, Живојин. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2011.