Kako se SPSS redovno koristi kod istraţivačkih radova, bilo da su u pitanju maturski,

seminarski, diplomski ... i ostali radovi, ovo je primjer kako se to radi

Konkretno, u ovome članku je opisana step-by-step procedura izrade ovakvog diplomskog

rada, uključujući koncipiranje same ankete, formiranje hipoteza, unosa podataka u SPSS

matricu, analize podataka preko SPSS-a (naravno, biće obrađene samo one funkcije koje su

mi bile neophodne za izradu rada) do prezentiranja rezultata (i samim tim prihvatanja ili

odbacivanja početnih hipoteza).

Slika: Verzija SPSS-a sa kojom su rađene analize

* Napomena: softver je komercijalan i verzija softvera postoji i za Windows

UVOD

Pre nego što se krene sa upitnikom i tehničkom pričom, autor diplomskog rada treba da

definiše problem i ciljeve istraživanja koji će biti obuhvaćeni u njegovom istraţivačkom

radu.

U ovom diplomskom radu problematika istraţivanja se odnosi na analizu faktora koji imaju

uticaj na učestalost korišćenja kontraceptivnih metoda kod ţena generativnog perioda.

Definisani ciljevi rada su sledeći:

1. Utvrditi u kom obimu se upotrebljava kontracepcija u ispitivanoj populaciji ţena

2. Utvrditi koji faktori doprinose upotrebi kontracepcije

3. Utvrditi da li postoje negativni stavovi prema upotrebi kontracepcije

Hipoteze istraživanja

Iz zadatih ciljeva rada proistekle su i sledeće hipoteze:

H1- obim upotrebe kontracepcije u ispitivanoj populaciji je veći od 60%

H2- starost ţena ima pozitivan efekat na upotrebu kontracepcije

H3- obrazovanje ţene i njenog partnera/supruţnika ima pozitivan uticaj na upotrebu

kontracepcije

H4- frekvencija upotrebe kontracepcije je veća kod ţena urbanog područja u odnosu na

ţene ruralnog područja

H5-vrsta emotivne veze je bitan faktor koji određuje upotrebu kontracepcije

H6- ostvareno potomstvo ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije

H7- broj ţeljene djece ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije

H7- učestalost seksualnih odnosa ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije

H8- u ispitivanoj populaciji postoje negativni stavovi prema upotrebi kontracepcije

H9- nuspojave i zablude o kontraceptivnim tabletama imaju veći uticaj na njihovu upotrebu

u odnosu na njihove korisne efekte

Malo i o varijablama istraživanja

U istraţivanju se razlikuju nezavisne i zavisne varijable. Nezavisne varijable su: godine

starosti, mesto stalnog boravka, obrazovanje, stalna partnerska veza u trenutku

istraţivanja, vrsta emotivne veze u trenutku istraţivanja, postojanje potomstva, broj djece,

učestalost seksualnih odnosa. Zavisne varijable su upotreba kontracepcije, učestalost

upotrebe i odabir kontraceptivnog sredstva.

FORMIRANJE UPITNIKA

Dakle, kao metod istraţivanja, korišćen je anonimni upitnik koji je posebno sastavljen za

prikupljanje podataka u ovom istraţivanju.

FORMIRANJE MATRICE

Matrica u SPSS-u se formira na osnovu upitnika. Znači, svako pitanje u upitniku mora biti

na odgovarajući način preslikano na matricu. U SPSS-u razlikujemo dva osnovna

pogleda: Variable View i Data View.

Slika: Variable View - prikaz promenljivih

Slika: Data View - prikaz podataka

Najpre moramo da definišemo parametre vezane za promenljive. Pri tome treba obratiti

paţnju da:

--> pitanje u upitniku kod koga se bira samo jedan odgovor - predstavlja jednu

promenljivu

(na primer, pitanje 2 iz upitnika "Mesto stalnog boravka" )

--> pitanje u upitniku kod koga se moţe odabrati više odgovora - ne moţe da čini jednu

promenljivu, već ga razbijamo na podceline (tj. podpromenljive).

(na primer, pitanje 12 iz upitnika "Koji metod kontracepcije koristite")

Uporedite upitnik i strukturu matrice (uključiti Variable View) da biste videli ovu logiku

definisanja promenljivih. Svaka promenljiva se definiše u redovima, a parametri koji su

vezani za tu promenljivu nalaze se u kolonama. Ime (Name) treba odabrati što kraće i što

jasnije jer će ono biti prikazano u Data View; opis (Label) treba da bude detaljan za

odabranu promenljivu; vrednosti (Values) promenljive su diskretnog numeričkog tipa;

upitnik je bio takav da nisu tolerisana zabušavanja , znači da su ţene morale je da popune

sve podatke, stoga nema "nedostajućih vrednosti" (Missing).

Ono što moţe da buni, kod definisanja parametra Values, je kvantifikacija podataka, čija je

priroda kvalitativna (al' sam ga sročio).

--> Dakle, sve ćemo odgovore ispitanica (koji su većinom kvalitativni) prikazati brojem !

Ovde ćemo razlikovati 4 situacije:

a) od ispitanice se očekuje neki unos (na primer, pitanje 1. "Godine starosti")

--> ovde nema problema sa preslikavanjem na brojnu vrednost jer se godine izraţavaju

brojem

b) od ispitanice se očekuje zaokruţivanje jednog odgovora (na primer, pitanje 2. "Mesto

stalnog boravka")

--> svakoj opciji ćemo dodeliti po jednu numeričku vrednost

Da bi bili jasniji, slika će da objasni ovaj princip:

Slika: definisanje numeričkih vrednosti za odgovore

Prvo se postarajmo da smo u Variable View. Potom kliknimo na Values i kada je pojavi

kvadratić, kliknimo na njega. Otvoriće se novi prozor (u fokusu) gde definišemo

preslikavanje odgovora na numeričku vrednost. Kada poveţemo oznaku i broj, treba kliknuti

na Add.

c) ispitanica moţe da zaokruţi više odgovora (na primer, pitanje 12. vezano za izbor metode

kontracepcije)

--> pitanje nećemo predstaviti sa jednom promenljivom, već sa više tzv. DA/NE

promenljivih. Svaka mogućnost koja moţe biti zaokruţena, biće predstavljena sa posebnom

promenljivom.

Evo slike i za ovu situaciju:

Slika: primer razlaganja na više promenljivih sa vrednostima DA i NE (tj. 1 i 2)

d) Numerički odgovori koji su zasnovani na Likertovoj skali (1-5). Ako se sve ispratili do

sada, i ovo bi trebalo da bude jasno. Videti sliku:

Slika: prikaz odgovora po Likertovoj skali

OK, sad bi trebalo da znate da formulišete sve promenljive (varijable) i odredite sve

parametre sa lakoćom.

Sada je vreme da se prebacimo na Data View. U Data View, u kolonama se nalaze

promenljive, a u redovima opservacije (odnosno jedan red = jedna opservacija = jedna

ispitanica).

Moţda ovo opet deluje pomalo nejasno, pa ćemo proći kroz primer (da ne bih mnogo

filozofirao):

Slika: prikaz dela opservacije u Data View

Da vidimo kako ćemo tumačiti podatke (otvorite u isto vreme matricu i sliku upitnika):

--> Ima 22 godine, ţivi u gradu, ide u srednju skolu, partner joj ide na faks, ima stalnog

partnera, u dugoj je emotivnoj vezi, nema dece, broj dece je 0, rijetko ima seksualne

odnose, koristi kontracepciju, pri tome koristi je uvek, i to kondom i pilulu.

(naravno, reverznom metodom se na osnovu upitnika popunjava matrica ! )

To je to. Očekuje vas naporan posao ukucavanja svih opservacija....................

* Učitavanje matrice, čuvanje matrice, generisanje statistika, ... i sve druge aktivnosti će biti logovane u Output prozoru.

Kada ga ugasite, SPSS će vas upitati da li ţelite da sačuvate promene. Ovo pitanje nije vezano za samu matricu već samo

za Output prozor. Dakle, ako ne sačuvate promene to neće da utiče na matricu.

STATISTIKA

Za potrebe ovoga rada, najpre će nam trebati deskriptivna statistika, deo oko analize

frekvenci. Obratite paţnju na poglavlje: Rezultati istraživanja i potpoglavlje 3.1 -

Karakteristike ispitivane populacije, grafikon 2.

Dakle, potrebno je odabrati meni: Analyze --> Descriptive Statistics --

> Frequencies...

Slika: odabir menija za analizu frekvenci

Klikom na strelicu udesno biramo promenljive koje će biti analizirane:

Slika: odabir promenljive za analizu

Klikom na dugme Charts... dobija se sledeći prozor, gde biramo opciju Histograms i treba

štriklirati opciju With normal curve (da bi se dobila linija normalne raspodele na

histrogramu).

Slika: odabir histograma, kao načina prikazivanja podataka

Rezultate analize softvera moţete videti u tzv. Output prozoru. U njemu se prate sve

akcije, počevši od čuvanja matrice, učitavanje nove datoteke, izvršene analize i druge

izvršene operacije.

Bitno je da nema missing values jer se ovaj parametar pokazuje da li neke vrednosti

nedostaju u matrici (ovo moţe posluţiti kao mini reper za kontrolu unosa podataka u

matricu).

N predstavlja veličinu uzorka;

Tabelu treba analizirati na sledeći način: broj anketiranih devojaka koje imaju 16 godina je

3; procentualno 1.4% od ukupnog broja anketiranih devojaka i kumulativni procenat

predstavlja zbir svih ostalih procenata u koloni do tekućeg reda. Ovaj parametar se

iskoristio u radu da se konstatuje da je npr. uzrast ispitanica od 16 - 20 god. zastupljen sa

11.7 % .

Slika: Output prozor i rezultat analize frekvenci

Na prozoru Output prikazuje se i grafikon koji smo odabrali:

Slika: prikaz histograma koji je iskorišten za rad

Na grafikonu 3 je odabrana opcija Bar Charts sa definisanim procentima kao vrednostima

grafika:

Slika: prikaz definisanja parametara za Bar Chart

Kako na lak način da ubacite sve ove grafikone i tabele u vaš seminarski/maturski/diplomski rad?

--> U prozoru Output, na beloj (slobodnoj) površini kliknite desnim tasterom miša i

odaberite opciju Export...Pojaviće se sledeći prozor:

Slika: prozor za izvoz (export) sadrţaja prozora Output

Grafike je moguće formulisati i pojedinačno, bez statistika, a na osnovu podataka iz matrice.

Za te potrebe sluţi meni Charts. Chart Builder predstavlja moćni Wizard koji sluţi za

definisanje informacija koje će se pojaviti u grafiku. Druga, jednostavnija opcija je Legacy

Dialogs, na primer:

Slika: odabir stavke Legacy Dialogs

Slika: odabraćemo grupu slučajeva

Slika: Parčiće grafika (slices) ćemo odabrati po promenljivoj "broj dece"

Slika: rezultirajući grafik u osnovnoj formi

Dakle, u ovoj situaciji pojaviće se samo grafik bez statistika, i to bazična verzija grafika.

Dvostrukim klikom na grafik moguće je urediti taj grafik, na primer dodavanje procenata na

parčiće, definisanje drugog tipa grafika, dodavanje dimenzije, izmena legende i drugo.

Kroz čitava potpoglavlja 3.1 i 3.2 iskorišteni su ovi, do sad navedeni statistički principi,

samo sa drugim promenljivima.

U potpoglavlju 3.3 - Faktori koji utiču na upotrebu kontracepcije i negativni stavovi o

kontracepciji, koristi se takozvani Hi-kvadrat test (Chi Square Test) koji će biti upotrebljen

iz upoređivanja promenljivih (Crosstabulation).

Odaberite meni i stavke kao sa sledeće slike:

Slika: odabir stavke Crosstabs...

Ţelimo da vidimo kakvo je stanje sa upotrebom kontracepcije u odnosu na mesto stalnog

boravka:

Slika: definisanje promenljivih u redu i koloni

Kliknimo na dugme Statistics...; Označiti stavke kao sa slike i potvrditi sa Continue.

Slika: dijalog Statistics...

Zatim treba kliknuti na dugme Cells jer ţelimo uključiti i prikaz procenata; označiti

parametre kao sa slike:

Slika: dijalog Cell Display...

Pojaviće se sledeći output prozor sa rezultatima analize. Uporediti sa tabelom u radu:

Slika: prikaz rezultata u Output prozoru

Iz jedne druge analize vidimo deo koji se tiče Hi-kvadrat testa:

Slika: odeljak koji se tiče Chi Square testa

Parametri koji treba da se nalaze u vašem radu su:

Value --> predstavlja vrednost statistike

df --> predstavlja broj stepeni slobode (degrees of freedom). U literaturi se označava i sa

"n".

sig --> predstavlja značajnost statistike (significance); U literturi se označava sa "p".

Odlučivanje za odbacivanje ili prihvatanje hipoteza se vrši na osnovu značajnosti:

- Ukoliko je vrednost parametra "p" <= 0.05 hipoteza se prihvata

- Ukoliko je vrednost parametra "p" > 0.05 hipoteza se odbacuje

Što se tiče frekventne analize ajtema, vrši se idenično kao analiza frekvneci:

Slika: prikaz jedne frekventne analize ajtema

Za dalju diskusije oko prihvatanja ili odbacivanja hipoteza na osnovu ovih statističkih

rezultata i neslaganja rezultata sa postojećim arhivskim rezultatima našeg područja, treba

pročitati deo u radu koji nosi naziv.