Компаративно проучавање јужнословенских књижевности II (2+2)

Нед. Лектира ЛитератураI Антун Густав Матош: приповијетке Моћ савјести, Миш, У

чудним гостима, Цамао, Балкон, Игласто чељаде, Цвијет са раскршћа итд. поезија Утјеха косе, Маћухица, Јесење вече итд. есеји Ферије, Од Загреба до Београда, Из Сарајева, У Минхену крајем јануара 1898, Римски фељтони, Око Лобора, Ми и они, Светозар Марковић, Др Љубомир Недић, Јован Скерлић, Пјесме Јована Дучића, Милан М. Ракић, Јанко Веселиновић, Лазар К. Лазаревић, Стеван Сремац итд.

Мидхат Бегић: „Уз Матош-Скерлићево насљедство“, Раскршћа, Свјетлост, Сарајево, 1957, стр. 21–46.Станиша Тутњевић: На трагу једне модернистичке парадигме:(Приповијетке Миш А. Г. Матоша и Септиме Лазара Поповића), Књижевна историја, год. 37, бр. 125/126 (2005), стр. 109–131.Светозар Кољевић: „Матош према Дучићу и Ракићу“, Виђења и сновиђења, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986, стр. 120–136.Саша Шмуља: „Антун Густав Матош и српска књижевност“, Књижевна историја, XLII, 142, 2010, стр. 579–596.Саша Шмуља: „Антун Густав Матош и српска култура“, Филолог, II, Бања Лука, 2010, стр. 83–99.Dubravka Oraić Tolić: Čitanja Matoša, Ljevak, Zagreb, 2013.

II Алеко Константинов: Баја Гањо: невјероватне згоде једног савременог Бугарина;

Преглед савремене бугарске књижевностиМихајло Пантић и Дарина Дончева: Бугарска књижевност: хрестоматија, Београд : Филолошки факултет ; Ниш : Братство, 2007.

Светлозар Игов: Българската литература XX век: от Алеко Константинов до Атанас Далчев, София: Съюз на филолозите българисти, 2000.Marija Todorova: Imaginarni Balkan, Beograd, 1999, str. 74–84.Marijana Bijelić: „Tvorba identiteta i drugosti u romanu Baja Ganjo Aleka Konstantinova“, Desničini susreti 2005–2008, Zbornik radova, uredili Drago Roksandić i Ivana Cvijović Javorina, Filozofski fakultet u Zagrebu, 2010, 100–109.

III/1 Ивана Брлић Мажуранић: Чудновате згоде шегрта Хлапића или Приче из давнине или Јаша Далматин, поткраљ Гуџерата

Dubravka Zima: Ivana Brlić Mažuranić, Zavod za znanost o književnosti Filozofskoga fakulteta u Zagrebu, Zagreb, 2001.Светлана Калезић Радоњић: „Кристализација духовног портрета и фрагменти експлицитне поетике Иване Брлић Мажуранић“, Филолог, број 7, година IV, Бања Лука, 2013, 242–254. http://dx.doi.org/10.7251/FIL1307242K

III/2 Антун Бранко Шимић: поезија Преображења (1918–1920), есеји „О музици форма“ (1918), „Техника пјесме“ (1923), „Матош“ (1923), „Умјетник и филолог“ (1924)

Radovan Vučković: „Preobražaji i preobraženja (O Antunu Branku Šimiću)“, Svjetlost, Sarajevo, 1969.Slavko Leovac: „Antun Branko Šimić“, Radio Sarajevo, Treći program, broj 65, godina XVII, 1989, str. 311–321.

IV Тин Ујевић: Лелек себра, Колајна, Ауто на корзу, „Ороз пред Ендимионом“, „Мрско ја“, „Испит савјести“

Предраг Палавестра: „Песник мрака и визија“, Летопис Матице српске, Нови Сад, година 128, књига 369, 1952, 363–378.Недељко Јешић: Тин Ујевић и Београд, Службени гласник, Београд, 2008.Jasen Boko, Tin: trideset godina putovanja, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb 2005.

V-VI Мирослав Крлежа: Хрватски бог Марс, Повратак Филипа Латиновица, Господа Глембајеви, Банкет у Блитви и Заставе (први том), На рубу памети, „Предговор Подравским мотивима Крсте Хегедушића“, „Хрватска књижевна лаж“

Додатна лектира: Хасан Кикић: „Синови простране домовине“ или „К. унд К. говеда“ из збирке Провинција у позадини и Милош Црњански: „Апотеоза“ из збирке „Приче о мушком“

Enes Čengić: S Krležom iz dana u dan I–VI, Svjetlost, Sarajevo, 1990.Bruno Meriđi: „Antimilitaristička književnost i Hrvatski bog Mars Miroslava Krleže“, u: Miroslav Krleža, zbornik radova, Beograd: Prosveta i Institut za teoriju književnosti i umetnosti, 1967, 199–212.Radovan Vučković: „Jedinstvo oblika i idejnih rješenja u ciklusu o Glembajevima Miroslava Krleže“, Književne analize, Sarajevo, 1972, 60–96.Aleksandar Flaker: „In extremis (Krleža u svjetlu književnih poređenja), Književne poredbe, Naprijed, Zagreb, 1968, 485–507.Aleksandar Flaker: „Krleža i slikarstvo“, u: Nomadi ljepote. Intermedijalne studije, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 1988, 277–352.Станиша Тутњевић: „Крлежа у контексту антиратне књижевности послије Првог свјетског рaта“, у: Размеђа књижевних токова на Словенском Југу, Београд: Службени гласник, 2011, 541–560.Predrag Matvejević: Razgovori s Krležom, Prometej, Zagreb, 2011.Radovan Popović: Krleža i Srbi, Beograd: Službeni glasnik, 2012.

VII Иван Горан Ковачић: Дани гњева, Јама, приповијетке, поезија;

Скендер Куленовић: „Стојанка мајка Кнежопољка“

Владимир Назор: „Мајка православна“

Radovan Vučković: „Simbolika svetla i tame u Jami Ivana Gorana Kovačića“, u: Književne analize, Sarajevo, 1972, str. 195–214.Станиша Тутњевић: „Функција свјетлости у поеми Јама Ивана Горана Ковачића“, у: Размеђа књижевних токова на Словенском Југу, Службени гласник, Београд, стр. 582–598.Станиша Тутњевић: „Стојанка мајка Kнежопољка Скендера Куленовића и Јама Ивана Горана Ковачића“, у: Размеђа књижевних токова на Словенском Југу, Службени гласник, Београд, стр. 599–612.

VIII Скендер Куленовић: Оцвале примуле и Понорница

IX Иво Андрић, изабрана дјела Саша Шмуља: „Перцепција Босне у дјелу Иве Андрића“, Паисиеви четения: Иво Андрич и балканското историческо битие, Научни трудове, том 50, кн. 1, сб. Б, Филология, Пловдивски университет Паисий Хилендарски, Филологически факултет, Пловдив, 2013, 148–160.

X Меша Селимовић: Дервиш и смрт и Тврђава Саша Шмуља: „Процес и преображај у роману Дервиш и смрт Меше Селимовића“, Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности, зборник радова са научног скупа, уредио проф. др Ранко Поповић, организатори: Академија наука и умјетности Републике Српске, Универзитет у Бањој Луци (Филолошки факултет Бања Лука) и Универзитет у Источном Сарајеву (Филозофски факултет Пале), Бања Лука – Источно Сарајево, 2011, стр. 59–72.

XI Десанка Максимовић: избор из поезије Саша Шмуља: „Православна духовност и лирско верујем у поезији Десанке Максимовић“, Philologia Mediana, број 5, година V, Ниш, 2013, 479–496. Такође у: Ризничари и памтитељи. Православна духовност српске књижевности ХХ вијека (коаутори: Ранко Поповић, Давор Миличевић, Зорица Никитовић, Саша Шмуља и Јован Делић), Филолошки факултет, Бања Лука, 2013, 195–211.

XII Мак Диздар: Камени спавач Kasim Prohić: Apokrifnost poetskog govora. Poezija Maka Dizdara, Veselin Masleša, Sarajevo, 1974.Enes Duraković: Govor i šutnja tajanstva. Pjesničko djelo Maka Dizdara, Svjetlost, Sarajevо, 1979.Saša Šmulja, „Intertekst zbirke poezije Kameni spavač Maka Dizdara“, Slovo o Maku, Fakultet humanističkih nauka, Mostar, 2013.

XIII Блаже Конески: избор из поезије Duško Nanevski: Makedonska pesnička škola, Veselin Masleša, Sarajevo, 1979.

XIV Ранко Маринковић: Киклоп, Руке, Глорија Ljubomir Cvijetić: „Književno djelo Ranka Marinkovića“, Sarajevo, 1980.Radivoje Mikić: „Postupak karnevalizacije: uvod u poetiku Ranka Marinkovića“, Beograd, 1988.Радивоје Микић: „Патња је виша од истине“, поговор у: Ранко

Маринковић: Киклоп, НИН, Београд, 2004.Krešimir Nemec: Povijest hrvatskog romana od 1945. do 1990. godine, Školska knjiga, Zagreb, 2003.

XV Антон Дончев: Преломно времеФилм „Време на насилие“ према роману А. Дончева с преводом на енглески језик можете пронаћи путем овог линка:Почетак 1. дијела: http://www.youtube.com/watch?v=gSxIrsmx7vEПочетак 2. дијела: http://www.youtube.com/watch?v=Vsmnx7jXhv0

Литература о Дончеву доступна на интернету:http://liternet.bg/publish/katalog/about/d/adonchev.htm

http://www.bghelsinki.org/bg/publikacii/obektiv/daniela-gorcheva/2008-11/kogo-razdelya-vreme-razdelno/

Лектира +Хамза Хумо: Грозданин кикот и избор из поезије; Владимир Бартол: Аламут; Коста Рацин: Бела свитања; Ћамил Сијарић: Бихорци; приповијетке „Бунар“, „Пут“, „Камен“; Едвард Коцбек: Страх и храброст; избор из поезије; Зија Диздаревић: Приповијетке; Зуко Џумхур: Ходољубља; Мирко Ковач: Врата од утробе; Дубравка Угрешић: Форсирање романа-реке; Драгутин Тадијановић, Добриша Цесарић, Весна Парун и Весна Крмпотић: избор из поезије.