Termin karoten (karotin, od lat. carota, ili karot[1]) se koristi za nekoliko srodnih nezasicenih ugljovodonicnih supstanci sa formulom C40Hx, koje sintetiu biljke. Karoten je narandasti fotosinteticki pigment koji je znacajan za fotosintezu. Svi karoteni su obojeni. Oni su odgovorni za narandastu boju argarepa, kao i za boju mnogih vrsta voca i povrca (na primer, krompira i dinja). Karoteni su takode odgovorni za naradaste (mada ne za sve ute) boje suvog lica. Oni takode (u niim koncentracijama) uticu na utu boju mlecne masti i putera. Omnivorne ivotinjske vrste koje su relativno loi pretvaraci obojenih prehrambenih karotenoida u bezbojne retinoide imaju uto obojenu telesnu mast, to je posledica karotenoidnog zadavanja.Karoteni doprinose fotosintezi putem prenosa svetlosne energije koju oni apsorbuju od hlorofila. Oni takode tite biljna tkiva tako to pomau apsorbciju energije sa singletnog kiseonika, pobudene forme kiseonika O2 koja se formiraju tokom fotosinteze.