KULTURNO-INTELEKTUALNI ZIVOT ITALIJE XIII VEKA (DRUSTVENO-RELIGIOZNA PREVIRANJA I ULOGA MANASTIRA)

7/29/2019 KULTURNO-INTELEKTUALNI ZIVOT ITALIJE XIII VEKA (DRUSTVENO-RELIGIOZNA PREVIRANJA I ULOGA MANASTIRA)

1/5

KULTURNO-INTELEKTUALNI ZIVOT ITALIJE XIII VEKA

(DRUSTVENO-RELIGIOZNA PREVIRANJA I ULOGA MANASTIRA)

Ono sto je karakteristicno za citav srednji vek je stalna borba izmedju cara i pape. Kao uzrok namece sepitanje ko ima primat dat od boga da vlada narodom i drzavom, odnosno da li vlast od boga ide najpre

papi ili direktno caru. Jos od XI veka javlja se borba za investiture (*svecano postavljanje na nekipolozaj; uvodjenje u posed feudalnog dobra; davanje biskupu prstena i stapa, kao znaka njihovog pravaposeda). Papa Grgur VII proglasava superiornost pape nad carevima, a suprotstavlja mu se Henrik IV.Sukob je zavrsen u Vormsu, 1122. Godine, kada je crkva ostala van domasaja imperijalne vlasti (sto jekasnije vazno za razvoj autonomija buducih komuna).

***Konstantinova darovnica (Donatio Constantini) je isprava Rimske crkve u kojoj stoji da je rimski carKonstantin

Veliki (306-337) darovao papi Silvestru I (314-315) pravo na svjetovnu i duhovnu vlast nad Italijom i svim drugim

zapadnoevropskim zemljama.

Ovim dokumentom sluile su se pape (papa) u srednjem vijeku da dokau svoje pravo da vladaju (Papinska Drava), da vladaju

nad drugim dravama i da istaknu svoju svjetovnu supremaciju.

Falsifikat Konstantinove darovnice otkrio je humanista i papin sekretarLorenco Vala 1440.

*** Pocetak papske drzave- VIII vek

Crkva je sve vise napustala ulogu duhovnog posrednika izmedju ljudi i boga, sve vise mesala u svetovnestvari i zanemarivala je kanonska pravila (napisana u jevandjelju). Crkva je imala svoju vojsku i bavila senezakonitim stvarima, a nezadovoljstvo u narodu je bilo jako izrazeno tokom X, XI i XII veka. Crkva sebogatila na vise nacina:

1. DECINA - jedna desetina zarade koju je crkvi placao svaki covek, sakupljali su je biskupi i slali uRim (novcic Sv. Petra)

2. DONACIJE - bogati covek koji nema potomaka, posle smrti svoje bogatstvo ostavlja crkvi

3. INDULGENCIJE - Oprost ili indulgencija (latinski: indulgentia oprotaj), predstavljaoprotenje, osloboanje od kazne 'na onom svijetu' za uinjene grehe koje jegrenik uinio na Zemlji, u ovozemaljskom ivotu.

Prema uenju katolike crkve oprotajnice grijeha (indulgencije) mogu davatipape kaopredstavnici Isusa Krista na zemlji i namesnici svetog Petra, te, po papinom doputenju, vii

svestenici. Meutim, katolika crkva je prodavala oprotaje greha (indulgencije) i time unosnozaraivala. Uz indulgencije izdavane su pismene potvrde uz novanu naplatu. Postoji podatak daje od indulgencija izgradjena crkva Sv. Petra u Rimu, od strane pape Lava X.

4. SIMONIJA papa postavi biskupa, a on mu se oduzi poklonom.

Kupovanje ili prodavanje crkvenih poloaja ili povlastica, kao i delova svetih predmeta (npr.delova krsta nekog sveca ili drugih crkvenih relikvija). Naziv simonija potie od imena Simonamaga, koji je hteo da kupi od apostola 'tajnu', odnosno vetinu stvaranja uda. Da bi dola do lakezarade feudalna dravaje u srednjem vekuprodavala crkvena zvanja svetovnim i crkvenimlicima.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttp://bs.wikipedia.org/wiki/306http://bs.wikipedia.org/wiki/337http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dokument&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Papahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Papinska_Dr%C5%BEavahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Falsifikat&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Lorenco_Vala&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1440http://bs.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Danstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Papahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Isus_Kristhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Simon_mag&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Simon_mag&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Apostolihttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Cuda&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEavahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttp://bs.wikipedia.org/wiki/306http://bs.wikipedia.org/wiki/337http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dokument&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Papahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Papinska_Dr%C5%BEavahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Falsifikat&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Lorenco_Vala&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1440http://bs.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Danstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Papahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Isus_Kristhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Simon_mag&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Simon_mag&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Apostolihttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Cuda&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEavahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijek


2/5

Zbog svega toga, javlja se potreba za obnovom crkve i njenom vracanju korenima.

Najznacajniji vid pobune prestavljaju JERESI. Iako su postojale i ranije, u ovom periodu jeresidozivljavaju ekspanziju.

*** Jeres je ucenje koje se razlikuje i odstupa od pravog ucenja, narocito u pitanjima vere,

krivoverstva, otpadnistva. (grki: aresis; od aireomai izabrati).

Medju jereticima, najvazniji su:

1. PATERENI (patarini, od patei- odrpanci, na milanskom dijalektu).

pokret odrpanaca iz Milana, bilis u vise socijalna pobuna. Sirotinja je ustala protivbiskupa, optuzivsi ga za simoniju. Bunili su se protiv korumpiranog svestenstva,konkubinata, simonije. Ovo je pre svega klasni sukob, ali se moze shatiti i kao pobuna protivcrkve.

Nastali su u Milanu, ali su se vremenom (u XII) prosirili i dalje, na teritoriji Rima.

Kasnije se stapaju sa Katarima.

2. KATARI (od grc. Katharos- cist), bili su jeres nadahnuti ucenjem istocnjackih bogumila odnosno propovedali su manihejstvo (dualizam dobra i zla, svetlosti i tame, materije i duha).Stopili su se sa Patarenima, kasnije. Suprotstavljaju se hriscanstvu, uvode svoju hijerarhiju,krstenje rukom, a ne vodicom. Buduci da su bili popularni i medju plemstvom, bili suopasniji po crkvu, narocito u Severnoj i juznoj Francuskoj i severnoj Italiji (setiti se Albizana,koji su se pojavili u Provansi, a podgrupa su Katara). Protiv njih je poveden i krstaski rat.

3. VALDENZI osnivac ovog pokreta je bogati trgovac Pierre Valdo iz Liona, koji je svojebogatstvo poklonio i okupio red svojih pristalica. Nastali u XII veku. Bili su nadahnutiidejom siromastva. Valdenzi su propovijedali vraanje crkve siromatvu i otro sesuprostavljali krstakim ratovima. Jedan inkvizitor je valdenze opisao kako izbegavaju svakioblik trgovine, da ne bi lagali, varali i kleli, da idu bosonogi, nose vunenu odeu, nemajunikakvo lino vlasnitvo i, kao apostoli, svime raspolau zajedniki.

Osudjivali su bogacenje crkve, a sami su ziveli od prosnje. Cak su smatrali da ckrva nijepotrebna, da covek moze sam opstiti sa Bogom.

4. ALBIZANI jeres koja se razvila u Provansi, u Francuskoj, medju plemstvom i pesnicima.Protiv njih je poveden krstaski rat; unisteni su 1213.

Crkva na ove pokrete reaguje na vise nacina:

1. INKVIZICIJA- osnivanjem crkvenih sudova, 1184. Godine. Nakon crkvenog suda, osudjenik seprebacuje na svetovni sud. Prva lomaca zapaljena je 1122. Godine u Orleanu.

2. KRSTASKI RATOVI X, XI, XII vek, koji su se vodili za oslobadjanje Svetog groba, odnosnogroba Isusa Hrista u Jerusalimu.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Krsta%C5%A1ki_ratovihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krsta%C5%A1ki_ratovi


3/5

3. OSNOVANJEM PROSJACKIH REDOVA, jer su zeleli da se pomocu propovedi jeretici vrate napravi put.

a) FRANJEVCI- mala braca, crni fratri

Osnovani 1209., godine, a priznati od strane pape tek 1223. Davali su primer siromastva,osnovani od strane Sv. Franje Asinskog (San Francesco dAssisi), koji je zbognezadovoljstva crkvom jer se udaljila od jevandjelja osnovao ovaj prosjacki red. Videbozije prisustvo svuda.

Sacinjavali su ih : spiritualci (koji su se strogo drzali regula), konventualci (umereni) itreceredci.

Zenska varijanta Franjevackog prosackog reda su CLARISSE, zene sledbenice SveteKlare (zene iz drugog reda sledbenika Sv. Franje Asinskog).

b) DOMINIKANCI beli fratri

Osnovani 1207., a priznati 1213. godine (kada su unisteni Albizani).

Osnivac je Spanac Domingo de Guzman. Msatraju da je priroda knjiga bozanskihsimbola koje treba protumaciti. Domingo je verovao da se propovedima jeretici moguvratiti na pravi put, mnoge je spasio lomace. Propovedali su siromoastvo, ali iobrazovanje!!! Medju njima je bilo vrsnih teologa i profesora na srednjovekovnimuniverzitetima, medju kojima se isticu Albert Veliki, Toma Akvinski (Tomaso dAcquino). Kasnije su postali onsova inkvizicije i time jako izneverili prvobitnu ideju (opropovedima i siromastvu).

c) U krstaskim ratovima, nastajali su TEMPLARI, tzv. Cuvari Svetog krsta, koji su bilisnabdevaci i bankari krstasa. Za kratak period su se mnogo obogatili, pa su bili poubijani.

Pojava monaskih redova! BENEDIKTINCI!

Manastir (od gr.monasterion: kua monaha, pustinjakova elija, prema monastein: iveti sam,od monos: sam)

Ideja manastira i osamljivanja dolazi sa istoka (iz Sirije i Egipta, IV vek). To su bile zajednice ljudi kojisu beali iz gradova, dalje od sablazni sveta, u pustinju, gde su mogli pouzdanije spasti duu.Manastiri su bili nenormalne drutvene organizacije; u njihovoj osnovi leala je bezbranost. U dobaopteg rasula, kada je bezbrian svetovni ivot gubio svoju privlanost ak i za mnoge pretstavnikeimunih klasa, manastiri poinju da postiu uspeh. Vodei crkveni krugovi shvatili su znaaj manastira zajaanje materijalne moi crkve i uzdizanje njenog moralnog autoriteta. Stroga monaka disciplina, koja je

bila veoma efikasna u prvo vreme, formirala je jednodune kolektive ljudi, koji nisu imali drugih interesaosim interesa crkve. Manastirska pravila zahtevala su poslunost i smirenost, tj. slepo pokoravanjemonah nareenjima njihovih stareina, odricanje od line svojine, kojom je raspolagao manastir, i zavetbezbranosti (celibat).

Prvi monaski red je benediktinski. Osnivac je Benedikt iz Nursije (Benedetto da Norcia). Benedikt je 529.godine utemeljio pravilo za manastir na Monte Kasinu, to se smatra poetkom benediktanskog reda.Njihovo glavno redovniko naelo je Ora et labora(moli i radi), a od odee nose crni habit s konimpojasom. Osnovno naelo Benediktovog pravila bilo je potovanje ravotee izmeu molitve i rada, koji jeukljuivao i prepisivanje knjiga, poduavanje i misionarenje. Inace je do tada fizicki rad bio smatrankaznom od boga, smatran grehom, sto se, zahvaljujuci ovom monaskom redu, vremenom promenilo, teje
http://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://sr.wikipedia.org/wiki/529http://sr.wikipedia.org/wiki/529http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BEhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://sr.wikipedia.org/wiki/529http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE


4/5

crkva pocela blagonaklono gledati na to. Benediktinci su obradjivali zemlju, a katkad se bavili istocarstvom. POSLUSNOST - CISTOTA - SIROMASTVO + STABILITIAS LOCI (ceo zivot umanastiru). Benedkitinci: umerenost, ravnoteza i slabost covekova (ako monah ne moze da izdrzi post, tomora reci), molitva i post zavise od individualnih osobina.

Benediktinci su bili posebno zasluni za irenje hrianske kulture na podlozi latinskogdela antikognaslea (sedam slobodnih vestina kao put ka glavnoj nauci, domini- teologiji) Dakle, regula

Benedikta je sadravala je jo jednu vanu taku, koja je bila od izvesnog znaaja za pretvaranjemanastira u arita feudalne kulture. Po toj reguli, svakodnevno zanimanje monaha, pored molitvi, moraoje biti fiziki ili intelektualni rad ovaj poslednji u vidu itanja i prepisivanja knjiga. Zahvaljujui tome,manastiri, koji nikako nisu stavljali sebi u zadatak uvanje ostataka antike knjievnosti, bili su sposobnida takorei uzgred ree taj zadatak. Ve u manastiru Monte Kasino, koji je osnovao sam Benedikt,stvorena je uskoro biblioteka od knjiga koje su monasi prepisivali; u njoj su pored crkvenih dela postojalai dela antikih pisaca (laicke knjige). Upravo za tu, prepisivacku delatnost, najznacajniji su benediktinskimanastiri, kojih je 1100. godine bilo oko 1200. Svakako, najvazniji je Monte Cassino. A njastarijimanastir je bio Klini u Burgundiji (Francuska).

Drustveno-kulturni zivot u srednjovekovnoj Italiji.

U sred. Veku crkva nije bila samo religiozno mesto, vec i mesto okupljanja ljudi, tj. Drustvenog zivota,koji crkva nije odobravala, a svestenici cu se trudili da to ne bude tako. Bogati feudalci imali su na svojimposedima privatne crkve!

Ljudi su se okupljali na razlicitim mestima:

U gradovima, na trgovima i u ulicama u kojima su se nalazile odredjene zanatlije (pr. Bojadzije, pa tako idanas ulica u Veneciji nosi naziv Bojadzijska ulica); u selima, okupljanje je bilo oko mlina. Tu su cestodolazile i prostituke, te su se svestenici trudili da to ruglo rasture. U komunama su postojale tzv. sale za

razgovore. Medjutim, glavno mesto okupljanja su bile krcme! Krcmu drzi feudalac, kojem to ide naruku, a krcmar se bavi zelenastvom. U krcmi se sve zna, ko je i kojim poslom dosao u nekom mesto, jerstranci, obicno, prvo dolaze u krcmu.

Ipak, kulturna mesta okupljanja ljudi bila su dvor i crkva, odnosno manastiri.

Italija u srednjem veku: na jugu je monarhijka, a u srednjoj i severnoj Italiji su komune.

Faze razvoja komune su :

1. Kada komunama upravljaju consoli , koliko ce ih biti, zavisi od grada, a bira ih manja grupabogatih ljudi.

2. Kada komunama vlada podesta - trgovci i zanatlje (koji su bili znacajni za razvoj komuna),biraju stranca koji ce vladati godinu dana, kako ne bi bio umesan u sukobe bogataskih porodica.

3. arti , odnosno korporacija, udruzenje, ceh; najpre su to bila udruzenja zanatlija, odnosno ljudiiste profesije, a kasnije su to postale politicke organizacije.

4. Comune del popolo - oko 1250. Godine u politickom zivotu mogu ucestvovati samo ljudi kojisu priopadali nekom cehu.

U Firenci, 1282. , vlast drzi 6 priora.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0


5/5

1250. Kuje se fiorino i postaje moneta za internacionalno trziste.

U komunama je doslo do podele ljudi delili na gvelfe i gibeline. To je posebno vazno za Firencu(odnosno tu je bilo narocito izrazeno). Gvelfi su bili pristalice pape, a gibelini pristalice cara.

Odluujuu ulogu u politikom ivotu Firence sada je poela da igra stranka gvelfa u kojoj su seujedinili ugojeni bankari, trgovci, krupne zanatlije s jednim delom magnata. Na elo gvelfskestranke stalo je 9 izabranih kapetana, koji su imali pravo da postavljaju i smenjuju slubena lica. Ali, u

samoj gvelfskoj stranci nije bilo jedinstva. Poeli su sukobi izmeu nepomirljivih gvelfa (crnih gvelfa)i onih grupa koje su iz straha od narodnih pokreta traile da se priblie gibelinima! (beli gvelfi). U tojje borbi izvesnu ulogu igralo i suparnitvo izmeu aristokratskih porodica. Na elu crnih stajala jeporodica Donati, a na elu belih erki. Dolazilo je do oruanih sukoba po firentinskim ulicama imostovima. Podravani od pape Bonifacija VIII, crni su 1302 g. odneli pobedu nad belima.Kue belih bile su poruene, njihova imanja konfiskovana, a vei njihov deo prognat iz Firence. Uvreme tog prevrata bio je prognat iz Firence i veliki italijanski pesnik Dante.

1340. godine izbja bankarska kriza; nakon toga, trgovci preuzimaju vlast i dolazi do stvaranjaSIGNORIA!

Documents

KULTURNO-INTELEKTUALNI ZIVOT ITALIJE XIII VEKA (DRUSTVENO-RELIGIOZNA PREVIRANJA I ULOGA MANASTIRA)